Вера Пинћир

Preview:

DESCRIPTION

Долазак Турака на Балканско полуострво. Вера Пинћир. О. Е. В. С. А. А. Ј. Њ. ОСВАЈАЊЕ. После смрти цара Душана његов син, цар Урош Нејаки није успео да сачува власт. Великаши су распарчали његово царство. - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

Долазак Турака на Балканско полуострво

ВЕРА ПИНЋИР

А Ј Њ О Е В С А

ОСВАЈАЊЕ

После смрти цара Душана његов син, цар Урош Нејаки није успео да сачува власт. Великаши су распарчали његово царство.

У другој половини 14. века на Балкану се појавио нови освајачки народ, Турци. Са њима су се први сукобили браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић, који су господарили једним делом тадашње српске државе, Македонијом.

Вукашин Мрњавчевић Угљеша Мрњавчевић

У бици на реци Марици 1371. године,Турци су победили војску браће Мрњавчевић.

У тој бици погинула су оба брата, краљ Вукашин и деспот Угљеша, и много српских војника.

Вукашинов син Марко Краљевић морао је да призна турску власт

После распада царства настала је нова држава , Моравска Србија која се простирала око Велике, Западне и Јужне Мораве.Овом територијом је управљао кнез Лазар Хребељановић. Престоница је био град Крушевац.

Стефан је био је ожењен кнегињом Милицом која води порекло из лозе Немањића.

Кнез Лазар Кнегиња Милица

Кнез Лазар је подигао велики број цркава и манастира од којих су најпознатије Раваница и Лазарица.

Лазарев град у КрушевцуДвор кнеза Лазара

Турци су кренули да освоје државу којом је владао кнез Лазар. Уочи Видовдана, кнез окупља све господаре са циљем да их уједини. Договарају се да заједно крену у бој.

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

Славу слави српски кнез ЛазареУ Крушевцу мјесту скровитоме.Сву господу за софру сједао,Сву господу и господичиће:С десне стране старог Југ-Богдана,И до њега девет Југовића;А с лијеве Вука Бранковића,И осталу сву господу редомУ заставу војводу Милоша,И до њега дв'је српске војводе:Једно ми је Косанчић Иване,А друго је Топлица Милане.

. . . . . . . . .

Милош Обилић

«Сјутра јесте лијеп Видов данакВидјећемо у пољу КосовуКо је вјера, а ко ли је невјера»

Српски војници су се ујутру, на Видовдан, уочи саме битке, причестили у цркви Лазарици у Крушевцу.

Лазарица

Раваница-у њој се налазе мошти кнеза Лазара

Српска и турска војска су се сукобиле 28.јуна 1389. године на Косову пољу. Оба владара су изгубила живот.

Косовски бој и јунаштво српских ратника опевани су у многим песмама. Једна од њих је и Косовка девојка.

Косовка девојка-Уроша Предића

Она после боја лута по пољу, поји и вида ране

рањеним ратницима , тражи вереника, кума и девера Милана Топлицу, Косанчић Ивана и Милоша Обилића.

Ту наилази на јунака

Орловић Павла.

“ Ал' беседи Орловићу Павле:

"Сестро драга, Косовко девојко,

Видиш, душо, она копља бојна,

Понајвиша а и понајгушћа:

Онде ј' пала крвца од јунака,

Та доброме коњу до стремена,

До стремена и до узенђије,

А јунаку од свилена паса,

- Онде су ти сва три погинула!”

У боју су погинула оба владара. Милош Обилић је убио султана Мурата.

Милош Обилић Султан Мурат

После Косовске битке јужни део Моравске Србије улази у састав турске државе.

На почетку 15. века српска држава доживљава успон за време владавине деспота Стефана Лазаревића,сина кнеза Лазара.Имао је само дванаест година,па је државне послове водила његова мајка, кнегиња Милица.

-Од Византијског цара је добио титулу деспота,тако да се његова држава назива деспотовина - Београд је постао прва српска престоница.- Изградио је утврђење, отворио болницу, основао библиотеку,

Београд у време деспота Деспотова кула

-Основао је чувену књижевну школу у манастиру Манасија ( Ресавска школа), где су се преводиле, преписивале и писале књиге-Најпознатије његово књижевно дело “Слово љубве”

Сахрањен у својој задужбини Манасији

-Ђурађ Бранковић наслеђује деспота Стефана.-Подигао је нову престоницу, град Смедерево.- 1459. године Турци су освојили Смедерево и од тог времена Србија и српски народ су део турског царства.

Ђурађ Бранковић Смедерево

Смедеревска тврђава

Kviz

Слике преузете са интернета.

Текст из уџбеника за природу и друштво издавачких кућа “ Нова школа”, “Клет” и “Креативни центар”

Аутор: Вера Пинћир