View
16
Download
0
Category
Preview:
Citation preview
2
1
Свети Сава је просвећивао српски народ дели-м
а, али највише својим
животом
. Целим
бићем
је трасирао пут за све оне који се баве просвећи-вањ
ем и образовањ
ем
Срп
ски вели
ки ж
упан
Стеф
ан Н
емањ
а, његова
браћа и синови били су дубоко прожети учењ
ем
хришћанске цркве, до те м
ере да су дословно при-хватили и спроводили у дело јеванђеоске поруке. П
оруку да се треба одрећи уобичајеног овозем
аљског ж
ивота ра-но је прихватио најм
лађи Нем
ањин син Р
астко. Са 17
година је напусти
о своју удеону кнежеви
ну Захумљ
е. Њ
егов одлазак је био изненадан и неочекиван, а према
Светој Гори га је одвео неки м
онах Рус, који га је пре тога
упознао са животом
светогорских монаха. С
азнавши за
изненадни
одлазак сина, Н
емањ
а је послао изабрани
одред војника да га врате. П
ронашли су га у руском
ма-
настиру Свети П
антелејмон, али је м
ладић одбио да се врати. Ускоро је преш
ао у грчки манастир В
атопед, где се зам
онашио као С
ава и потпуно предао изучавању светих
књига и аскетском
животу.
Плодну и
бурну полити
чку каријеру вели
ки ж
упан С
тефан Н
емањ
а је реши
о да оконча тако што ћ
e се до-бровољ
но одрећи
власти и
замонаш
ити
. Зато је сазвао држ
авни сабор 25. м
арта 1196. године у Р
асу. Пред најви
ши
м
и најугледни
јим
скупом у држ
ави одрекао се престола и
одре-ди
о за наследника м
лађег сина С
тефана (касни
је Првовенча-
ни). П
о силаску с престола Н
емањ
а се замонаш
ио, као и
њего-
ва жена А
на, па је добио м
онашко и
ме С
им
еон, док је његова
жена постала м
онахињ
а Анастаси
ја. Потом
се повукао у ма-
настир С
туденицу, а м
онахињ
а Анастаси
ја у Богороди
чни м
а-насти
р у Расу.
Већ
следеће годи
не Си
меон одлази
у посету сину С
ави и
са целом
пратњом
остаје на Светој Гори
, а 1198. Си
меон и
Сава
запуш
тени
и п
орушен
и м
анасти
р Хи
ландар обн
ављају и
, по
одобрењу ви
занти
јског цара Алекси
ја Ан
ђела, претварају у
први и
до тада највећи
духовни православни
центар Срба.
Међути
м, 13. ф
ебруара 1199. уми
ре Сави
н отац Си
меон, а
син
га сахрањује у п
рип
рати Х
илан
дарске цркве уз богослу-ж
ење од девет дан
а. У п
ролеће 1199. годи
не отп
утовао је у Ц
ариград, где м
у визан
тијски
цар потврђује сва п
рава срп-
ском м
анастиру, а зати
м поклањ
а Хи
ландару напуштени
ма-
настир Зи
г. По повратку и
з Цари
града добио је још
два мана-
стира на С
ветој Гори.
СРПСКА
ЦРКВА
Познајућ
и добро м
онашки
жи
вот на Светој Гори
, у Солуну
и Ц
ариграду, С
ава је на осн
ову властити
х искустава и
при
-куп
љен
ог знањ
а почео да уређује ж
ивот у Х
илан
дару и К
а-рејској кели
ји. У
ту сврху саставио је карејски
и Х
иландарски
ти
пик. П
рема одредбам
а Ти
пика (устава), Х
иландар је уж
ивао
велику сам
осталност. За неколико годи
на, после 1197. и поче-
тком 13. века, С
ава је остварио вели
ка и бројна дела, али
није
стекао ни
једно достојан
ство у мон
ашкој хи
јерархији
. Пун
их
13 година је због м
ладости би
о обичан м
онах. П
рема црквеним
канонима, достојанство јером
онаха сти-цало се тек са 30 година. А
ли после тога стицање црквених дос-
тојанстава и
шло је брзо. Е
пи
скоп града Јери
соса, најбли
жег
Светој Гори, просветио је С
аву у Хиландару најпре за ђакона,
већ сутрадан за јером
онаха, а нешто касније солунски м
итро-полит га је произвео у архим
андрита. Када је 1204. престоница
У СУСРЕТ САВИН
ДАН
У
Живот као инспирација
година XXXIII 14—21. јануар 2016.
број 947
ХИ
ЛА
НД
АР
Сава је објединио 14 м
анастира у Х
иландар који се м
атеријално
оснажио изм
еђу 1199. и 1201. године, што је ом
огућило С
ави да р
азвије шир
оку ктиторску делатност на С
ветој Гори. Н
ајпре је у
Кареји 1199. године постао ктитор
једне келије с малом
црквом
. И
сте године је дао велике новчане прилоге грчким
манастир
има
Керакали, Ксир
опотому и Ф
илотеју, да се у њим
а обнови монаш
ки ж
ивот, због чега је постао њихов „други ктитор
”. Сава је био и кти-
тор м
анастира Ф
илокал у Солуну и „други ктитор
” манастир
а Бо-гор
одице Добр
очинитељке у Ц
аригр
аду.
PE
DA
GO
[K
AП
РА
КС
А
До н
ових п
ретпоставки
се дошло п
рили
ком п
рип
реме за
час, односно прили
ком цртањ
а и сни
мањ
а првог фи
лма у веб
алату Screencast-o-m
atic. Уочене су н
еке аналоги
је па су п
о-стављ
ене следеће претпоставке:
Си
мболи
око огњи
шта п
овезани
су са поступ
ком градњ
е кућ
е. При
ликом
цртања осн
ове куће у A
utoC
AD
-у полази
се од једн
акострани
чног троугла, ком
е се затим
уклања једн
а страни
ца и ум
есто ње се црта круж
ни лук. Н
а супротној стра-ни
троугао се одсеца на четвртини
стране. Уочена је веза из-
међу п
оступка градњ
е и три
сим
бола око огњи
шта: ∆
први
си
мбол указује да се прво црта једнакострани
чни троугао; Λ
други
сим
бол указује да се бриш
е једна страна троугла и ум
ес-то њ
е црта се кружн
и лук; трећ
и си
мбол А
указује да се врх троугла бри
ше на четврти
ни стране троугла.
Основа кућ
е Лепенског В
ира је у обли
ку људског длана. Д
о ове претпоставке се дош
ло путем асоци
јација. П
осматрајућ
и
три древн
а сим
бола, прво сам
их п
оређала у већ н
аведени
распоред, а зати
м покуш
ала да их прочи
там. М
ожем
о их сро-
чити
у слог: ДЛ
А. Р
азми
шљ
ала сам која реч садрж
и тај слог и
доби
ла реч ДЛ
АН
. Погледала сам
у свој длан и препознала у
њем
у облик кућ
е Лепенског В
ира!
Постави
ла сам и
следеће аргум
енте који и
ду у прилог овој
претпоставци:
Боја и
топли
на длан
а. Кам
ени под кућ
е Лепенског В
ира
је црвенкасте боје, ш
то је и боја љ
удског длана. П
од је увек би
о топао, као и
људски
длан, јер је кам
ено п
равоугаоно
огњи
ште би
ло уклопљено у кам
ени под кућ
е, што је стварало
својеврсну акум
улацију топ
лоте и п
о-сле гаш
ења ватре.
Пр
оп
ор
ци
ја шаке. П
ри и
зградњи
основе кућ
е страница троугла се дели
-ла на четврти
не, да би се горњ
а четвр-ти
на, п
ри врху троугла, одстран
ила.
Ан
атоми
ја људске ш
аке показује да
разм
ак зглобова, тј. дужи
не кости
ју ш
аке, им
ају исту п
ропорци
ју (четири
четврти
не). Ако посм
атрамо сли
ку ос-н
ове куће, кам
ени
блокови који
чин
е п
рагове и огњ
иш
те куће п
одсећају н
а кости
, што заједн
о с црвенкасти
м ка-
мени
м подом
даје пластичну органску
структуру.Д
ревн
и си
мбо
ли
су по
стављен
и
на м
естим
а где су руке. В
ећ је позна-
та чињ
еница да ентери
јер куће Л
епен-
ског Ви
ра подсећ
а на човека: кам
ени
коси п
рагови су н
оге, п
равоугаоно огњ
иш
те труп, цен
тар троугла је глава и н
а то м
есто се постављао лоптасти
камен са удубљ
ењем
. На бочни
м
странама огњ
иш
та, тамо где би
требало да су руке, поставља-
ни су при
казани си
мболи
. Пош
то смо те си
мболе протум
ачи-
ли као Д
ЛА
Н, а длан је део руке, то ова пози
ција си
мбола још
ви
ше учврш
ћује пом
енуту претпоставку. Оси
м тога, си
мболи
су као прсти
, сва три си
мбола м
огу се приказати
помоћ
у пр-сти
ју руке. Опет асоци
јација – си
мболи
су убетонирани
у под као ш
то су прсти и
длан целина.
Почетак ор
ганске ар
хитектур
е. Познато је да насељ
е Ле-
пенског Ви
ра представља прво соларно насељ
е због каракте-ри
стичне ори
јентације кућ
е. Ши
ра страна објекта је окренута је сунцу, а уж
а страна, према брду ш
то омогућ
ава боље очу-
ПР
ИМ
ЕН
А С
ЛО
БО
ДН
ОГ
СО
ФТВ
ЕР
А У
ОБ
РА
ЗОВ
АЊ
УУ ш
коли смо, осим
овог дигиталног часа у оквиру секције, напра-
вили и макету кућ
е Лепенског Вир
а и на њој пр
оучили све пред-
ности еколошке гр
адње које је ова др
евна цивилизација знала.
Идеју да је основа кућ
е Лепенског Вир
а у облику људског длана
изн
ела сам п
рви
пут н
а кон
фер
енц
ији
„Пр
им
ена сло
бо
дно
г соф
твера у обр
азовању” (С
рем
ски Карловци, 30. 1. 2016) и р
ад се н
алази у Збо
рн
ику р
адова (h
ttp://slo
bo
dan
softverzasko
le.org
/konferencija/ind
ex.php
?option=
com_content&
view=
category&layo
ut=b
log&id=
81&Item
id=455).
7
1
Свети Сава је просвећивао српски народ дели-м
а, али највише својим
животом
. Целим
бићем
је трасирао пут за све оне који се баве просвећи-вањ
ем и образовањ
ем
Срп
ски вели
ки ж
упан
Стеф
ан Н
емањ
а, његова
браћа и синови били су дубоко прожети учењ
ем
хришћанске цркве, до те м
ере да су дословно при-хватили и спроводили у дело јеванђеоске поруке. П
оруку да се треба одрећи уобичајеног овозем
аљског ж
ивота ра-но је прихватио најм
лађи Нем
ањин син Р
астко. Са 17
година је напусти
о своју удеону кнежеви
ну Захумљ
е. Њ
егов одлазак је био изненадан и неочекиван, а према
Светој Гори га је одвео неки м
онах Рус, који га је пре тога
упознао са животом
светогорских монаха. С
азнавши за
изненадни
одлазак сина, Н
емањ
а је послао изабрани
одред војника да га врате. П
ронашли су га у руском
ма-
настиру Свети П
антелејмон, али је м
ладић одбио да се врати. Ускоро је преш
ао у грчки манастир В
атопед, где се зам
онашио као С
ава и потпуно предао изучавању светих
књига и аскетском
животу.
Плодну и
бурну полити
чку каријеру вели
ки ж
упан С
тефан Н
емањ
а је реши
о да оконча тако што ћ
e се до-бровољ
но одрећи
власти и
замонаш
ити
. Зато је сазвао држ
авни сабор 25. м
арта 1196. године у Р
асу. Пред најви
ши
м
и најугледни
јим
скупом у држ
ави одрекао се престола и
одре-ди
о за наследника м
лађег сина С
тефана (касни
је Првовенча-
ни). П
о силаску с престола Н
емањ
а се замонаш
ио, као и
њего-
ва жена А
на, па је добио м
онашко и
ме С
им
еон, док је његова
жена постала м
онахињ
а Анастаси
ја. Потом
се повукао у ма-
настир С
туденицу, а м
онахињ
а Анастаси
ја у Богороди
чни м
а-насти
р у Расу.
Већ
следеће годи
не Си
меон одлази
у посету сину С
ави и
са целом
пратњом
остаје на Светој Гори
, а 1198. Си
меон и
Сава
запуш
тени
и п
орушен
и м
анасти
р Хи
ландар обн
ављају и
, по
одобрењу ви
занти
јског цара Алекси
ја Ан
ђела, претварају у
први и
до тада највећи
духовни православни
центар Срба.
Међути
м, 13. ф
ебруара 1199. уми
ре Сави
н отац Си
меон, а
син
га сахрањује у п
рип
рати Х
илан
дарске цркве уз богослу-ж
ење од девет дан
а. У п
ролеће 1199. годи
не отп
утовао је у Ц
ариград, где м
у визан
тијски
цар потврђује сва п
рава срп-
ском м
анастиру, а зати
м поклањ
а Хи
ландару напуштени
ма-
настир Зи
г. По повратку и
з Цари
града добио је још
два мана-
стира на С
ветој Гори.
СРПСКА
ЦРКВА
Познајућ
и добро м
онашки
жи
вот на Светој Гори
, у Солуну
и Ц
ариграду, С
ава је на осн
ову властити
х искустава и
при
-куп
љен
ог знањ
а почео да уређује ж
ивот у Х
илан
дару и К
а-рејској кели
ји. У
ту сврху саставио је карејски
и Х
иландарски
ти
пик. П
рема одредбам
а Ти
пика (устава), Х
иландар је уж
ивао
велику сам
осталност. За неколико годи
на, после 1197. и поче-
тком 13. века, С
ава је остварио вели
ка и бројна дела, али
није
стекао ни
једно достојан
ство у мон
ашкој хи
јерархији
. Пун
их
13 година је због м
ладости би
о обичан м
онах. П
рема црквеним
канонима, достојанство јером
онаха сти-цало се тек са 30 година. А
ли после тога стицање црквених дос-
тојанстава и
шло је брзо. Е
пи
скоп града Јери
соса, најбли
жег
Светој Гори, просветио је С
аву у Хиландару најпре за ђакона,
већ сутрадан за јером
онаха, а нешто касније солунски м
итро-полит га је произвео у архим
андрита. Када је 1204. престоница
У СУСРЕТ САВИН
ДАН
У
Живот као инспирација
година XXXIII 14—21. јануар 2016.
број 947
ХИ
ЛА
НД
АР
Сава је објединио 14 м
анастира у Х
иландар који се м
атеријално
оснажио изм
еђу 1199. и 1201. године, што је ом
огућило С
ави да р
азвије шир
оку ктиторску делатност на С
ветој Гори. Н
ајпре је у
Кареји 1199. године постао ктитор
једне келије с малом
црквом
. И
сте године је дао велике новчане прилоге грчким
манастир
има
Керакали, Ксир
опотому и Ф
илотеју, да се у њим
а обнови монаш
ки ж
ивот, због чега је постао њихов „други ктитор
”. Сава је био и кти-
тор м
анастира Ф
илокал у Солуну и „други ктитор
” манастир
а Бо-гор
одице Добр
очинитељке у Ц
аригр
аду.
PE
DA
GO
[K
AП
РА
КС
А
Пораж
авајуће је да деца све мањ
е чи-тају, а то се свакако одраж
ава на усме-
но, а мож
да још виш
е и на писмено из-
ражавањ
е
Често се деш
ава да дете на задату тему
не уме да напиш
е састав, једноставно – не ж
ели да се потруди. Тада у помоћ
прискачу м
ама, баке, тетке, стрине, ујне, чак
и комш
илук. Заправо, не ради се о томе да не
уме, већ
не покушава чак ни
да се потруди,
навикнуто да ће то неко од одраслих урадити
уместо њ
ега. Шта тим
е добијамо? Н
ишта! Ч
ак см
о на губитку. Им
амо један солидан састав и
дете сасечених крила. Д
ечја маш
та досеже да-
леко, али ми је сасечем
о у корену мислећи да
тим
е по
маж
емо
. За разл
ику о
д већи
не
одраслих, деца су сјајни ствараоци бујне маш
-те, али им
недостаје самопоуздањ
е. Уместо ш
то други уместо
њега узм
у папир и оловку и напишу м
у састав, треба да га под-стакну, охрабре, похвале.
Један од н
ачин
а на часови
ма ли
терарне секц
ије који
је п
омагао да учи
мо да п
иш
емо саставе је би
ло и и
звлачење
цедуљи
ца – свако дете је извлачи
ло цедуљи
цу на којој је п
и-
сала само једн
а реч (Сун
це, облац
и, дрвећ
е, пти
це, ваздух,
деца, Земљ
а...). Задатак је био да н
апи
ше н
еколико леп
их ре-
чени
ца везан
о за појам
(им
ени
цу) са и
звученог п
апи
рић
а. Д
еца су се макси
малн
о трудила и
ужи
вала радећи
, јер ни
су и
мала задатак да н
апи
шу цео састав, већ
само н
еколико ре-
чени
ца. Заједно см
о одабирали
најлеп
ше речен
ице од који
х см
о добили
леп састав, н
а при
мер о сеп
тембру, у који
смо
управо закорачи
ли.
ПО
ЧЕТА
К СЕПТЕМ
БРА
Овакав септем
бар нисмо очекивали. Л
етња ж
ега још увек
траје. Сунце прж
и на све стране. Својим
неуморним
зрацима уг-
рожава биљ
ни свет. Облаци се стидљ
иво крију иза Сунца, чекајући
да дођу на ред. Д
рвеће и биљке се суш
е, јер им недостаје воде. Н
и
птицама није лако. И
оне су пожелеле освеж
ење. П
ријало би им да
пирка ветрић. Ваздух је сув, теш
ко се дише.О
д велике топлоте не-кадаш
њи зелени тепих постао је ж
ут. Испуцала зем
љаје ж
ељна
кишних капи. Љ
уди и деца су исцрпљени од велике врућине и спа-
рине. Верујем
о да ће Сунце услиш
ити наше м
олбе. Довољ
но је да сам
о мало см
ањи зраке, како би се цела природа опоравила. (Ч
ас литерарне секције, септем
бар, 2015. године)Славица Бијелић
ОШ
„Милош
Марковић”, Д
оње Л
есковице, ИО
Лелић
КАКО СМ
О УЧИ
ЛИ
ДА П
ИШ
ЕМО
САСТАВЕ
Ствараоци бујне маш
те
Најваж
није је да се уз пом
оћ учи
теља, разредног стареш
и-
не, предметни
х наставника, као и
школског пси
холога иден-
тиф
икују дарови
ти учени
ци. С
тручни ти
м би
требало да оку-пи
даровиту децу и
организује с њ
им
а и њ
ихови
м роди
тељи
ма
састанак. Н
а првом
састанку н
овооснован
е групе дарови
тој деци
се објашњ
авају правила додатног рада и
додељује и
м се
ментор – проф
есор који ћ
е заједно с њи
ма ради
ти и
пратити
напредак. Р
ад би требало да се бази
ра на активности
ма где је
доми
нан
тно креати
вно и
зражавањ
е, ми
шљ
ење, и
зражавањ
е покретом
, креативно реш
авање проблем
а, подстицањ
е ми
са-они
х процеса, активности
за развој социјални
х вешти
на деце, акти
вности за развој бољ
их односа с други
ма.
Овакав н
ачин
рада м
огао би да ф
ункц
ион
иш
е на сле-
дећи
начи
н: п
редлог је рад једном
недељ
но, у тачн
о одређе-н
ом терм
ин
у, који н
еће би
ти строго врем
енски
ограни
чен,
али н
ајвиш
е до 90 ми
нута. Р
адион
иц
е би се одрж
авале на-
кон н
аставе. Довољ
но је и
мати
изм
еђу 30 и 40 р
адион
иц
а током
школске годи
не. Д
еца се м
огу подели
ти и
у групе с
макси
малн
о пет члан
ова. Наставн
ик м
ентор
мор
а да буде едукован
за мен
торски
рад. А
ктивн
ости и
садрж
аје ради
-он
иц
а по сусрети
ма п
отребно је дугорочн
о план
ирати
, али
их током
рада тр
еба и п
ри
лагођавати п
отребам
а и м
огућ-
ности
ма члан
ова.Б
итн
о је нап
омен
ути да је п
рикљ
учивањ
е групи
дарови-
тих п
отпун
о добровољ
но. Н
акон и
денти
фи
ковања п
отен-
цијалн
их члан
ова групе и
представљ
ања н
ачин
а и садрж
аја рада, деца сам
а одлучују о томе да ли
желе да буду члан
ови
групе дарови
тих. У
самој ш
коли п
отребно је орган
изовати
п
ростор за рад даровите груп
е. То би
требало да буде прос-
тор величи
не м
ало веће радн
е собе, с распоредом
столица у
круг, али и
са столом н
а којем дец
а могу да п
иш
у и раде.
Члан
овим
а групе м
оже се п
редложи
ти да п
ростор уреде не-
ким
својим
детаљи
ма, сли
кама, н
а при
мер, уколи
ко се неко
од њи
х бави сли
карством и
з хобија.
Рад с дарови
тим
учени
цим
а сваке школе треба бази
рати
на и
нди
видуалн
ом п
риступ
у за који треба створи
ти све п
ре-дуслове. Д
аровиту децу треба препознати
као будуће покрета-
че нашег друш
тва, при чем
у не ми
слим
да им
треба неки ели
-ти
стички
при
ступ, н
его им
треба омогућ
ити
развој њи
хових
склоности уз пуно уваж
авање њ
ихове уни
катности.
Ивана П
етровић
Recommended