у 2015. · 2015-06-24 · 239. Јован Цвијић, 150 година од рођења (25....

Електронске изложбе

у 2015.

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске приредила је 178 изложби у витринама.

Од јануара 2011. године изложбе се презентују у електронском облику, у јавном каталогу Библиотеке.

Електронски каталози изложби се трајно чувају на CD-у и доступни су у Библиотеци, а заједно са штампаним каталозима досад постављених

изложби, и на сајту

www.bms.rs

Изложбе БМС у 2015. години

233. Бранко Ћопић, 100 година од рођења (27. децембар 2014 – 28.

јануар 2015)

234. Живан Милисавац, 100 година од рођења (29. јануар – 25.

фебруар)

235. Лист Матица, 150 година од првог броја (26. фебруар – 30. март)

236. Тихомир Остојић, 150 година од рођења (31. март – 28. април)

237. Бошко Петровић, 100 година од рођења (29. април – 26. мај)

238. Вилијам Батлер Јејтс, 150 година од рођења (27. мај – 24. јун)

239. Јован Цвијић, 150 година од рођења (25. јун – 27. јул)

240. Борис Пастернак, 125 година од рођења (28 – 25. август)

241. Петар Добровић, 125 година од рођења (26. август – 26. септембар)

242. Клод Моне, 175 година од рођења (27. септембар – 25. октобар)

241. Карољ Сирмаи, 125 година од рођења (26. октобар – 29. новембар)

242. Радјард Киплинг, 150 година од рођења (30. новембар – 31.

децембар)

Библиотека Матице српске

ЈОВАН ЦВИЈИЋ

(1865 – 1927) Електронски каталог изложбе број 239

Нови Сад

25. јун ‒ 27. јул 2015.

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу

поводом 150 година од рођења српског научника Јована Цвијића.

Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурамa.

Јован Цвијић

(1865 – 1927)

Ауторке

Ивана Гргурић

Оливера Шербеџија

Скенирање и обрада фотографија

Ивана Гргурић

Уредник

Селимир Радуловић

Цвијићева родна кућа у Лозници

(Ук III 246)

Цвијић са колегама и професорима,

након положене матуре 1884.

Са супругом Љубицом

(Фг III 247)

Медаља коју је Цвијић добио од

Географског друштва у Њујорку 1924.

У Босанској Крупи 27. 9. 1924.

(Фг II 859)

Са пријатељима

(Фг III 188)

Цвијић на падинама Риле

Нушић, Цвијић и Геца Кон

Споменик Јовану Цвијићу у

Београду

Музеј Јована Цвијића у Београду

Табла на Цвијићевом музеју у

Београду

ДЕЛА (избор)

Патронат 4356

III 5978

III 7968 III 6033

Дк I 653

III 17804

III 5977 III 97652

III 19024

II 8384

I 11584

IV 21765

III 5955/1-2

III 5955/3

Фг IV 14

III 6035 III 6034

III 44169

IV 9530 III 45123

III 43108

У радном кабинету

II 438400 Патронат 272

II 443975

III 418477 III 32389

II 28063

II 438588

III 46845

III 91717/2

Цртежи у књизи

Балканско полуострво

(III 91717/2)

Карта у књизи

Балканско полуострво

(III 91717/2)

Карта у књизи

Балканско полуострво

(III 91717/2)

III 91717/1

III 480354

Карта у књизи

Балканско полуострво и јужнословенске земље

(III 480354)

Карта у књизи

Балканско полуострво и јужнословенске земље

(III 480354)

II 470515

Гк II 1078

Гк I 723

Гк II 735

ЛИТЕРАТУРА (избор)

III 20590

IV 20896

III 27418 III 72558

III 444315 III 84805

II 6547

III 1725 III 11975

II 433088

III 418417

I 15856

I 11536

III 41759 III 60721

III 403320 III 446478

III 425506 II 86522

II 511925

II 472812 II 432597

III 413439

I 39854

Тв I 1030

Рекли су о

Цвијићу

Мој отац и ја смо сматрали да

није ни почаст, ни привилегија

бити Јованов рођак, већ пре

свега обавеза да останемо

достојни Јована и свих предака.

Зоран М. Цвијић

Ваше име убија наше

многобројне противнике и

свједочи ццјелом свијету да смо

ми Срби подобни да стварамо

себи свијетлу и сјајну

будућност.

Петар Кочић

Цвијићева инспирисаност

конкретним надвладавала је

теоријске заблуде времена,

као и методолошка ограничења.

Петар Џаџић

Јован Цвијић је на свој

ненаметљив и тих начин

поштовао и волео народну

уметност и традицију у свим

њеним облицима...

Татјана Корићанац

Доследан свом принципијелном

гледишту да је за добро разумевање

садашњости потребно познавање

прошлости, Цвијић је многим

својим делима дао богат и

разноврстан прилог проучавању

историје балканских народа.

Обрен Благојевић

Цвијић је географији и науци

открио нове видике и поред

тога их научио тако плодној

примени географске методе.

Жил Симон

Јован Цвијић је најбољи

познавалац Балканског

полуострва и јужнословенског

народа, највећи словенски

географ...

Јиржи Ф. Данеш