Iskoriscavanje Suma

Предмет проучавања:

• Израда шумских дрвних сортимената;• Механизми, оруђа и опрема за рад;• Транспорт шумских производа; • Организација рада у искоришћавању шума;• Техника рада;• Трошкови производње у искоришћавању

шума.

Важнија позитивна својства дрвета:

• Ниска цена;• Мала запреминска маса;• Лака манипулација и транспорт;• Лако се обрађује спаја лепи и полира;• Може се употребљавати у свако доба;• Има велику чврстоћу;• Мали коефицијент топлотног ширења;• Добар звучни и топлотни изолатор;• Слаб проводник струје;• Добро амортизује ударе;• Има добар еластицитет;• Релативно је постојано на киселине и сл. материје;• Погодно као енергент у свим условима;

Важнија негативна својства дрвета:

• Анизотропност грађе дрвета;• Морфолошка разноликост;• Разноликост димензија;• Хигроскопност дрвета;• Витоперење, кривљење и пуцање дрвета;• Релативно мала трајност.

Шумовитост Србије• Укупна шумовитост (без КиМ) – 29.1%

- средишња Србија – 37,6%- АП Војводина -7,1%

• Европа – 46%• Државне шуме – 53%• Приватне шуме – 47%• Изданачке шуме – 64,7%• Високе природне шуме – 27,5%• Високе вештачке шуме – 7,8%

ШУМСКО БОГАТСТВО

Категорија власништва СРБИЈА СРБИЈА без

АП Војводина КиМ

Државне 1 194 000(1 381 600)

1 069 200 124 800 187 600

Приватне1 058 400

(1 213 800)1 029 200 29 200 155 400

(у хектарима)

ШУМСКО БОГАТСТВО

Категорија власништва СРБИЈА СРБИЈА без

АП Војводина КиМ

Државне 221 418 197 442 23 976

52 895

Приватне 141 069 135 962 5 107

(у 000 м3)

Залихе дрвета

Категорија власништва

Дрвна залиха по ха

(м3 . ха-1)

Текући запр.прираст(м3 . ха-1)

Проценат прираста

(%)Државне шуме 185 4,5 2,4

Приватне шуме 133 3,5 2,6

Шуме као ресурс

• Обновљивост ресурса;• Трајност производње;• Могућност акумулације на дужи рок;• Могућност ускладиштења;• Не загађује животну средину;• Могућност претхвата;• Једноставан и сигуран начин употребе;• Широка могућност примене;• Двостепена и вишестепена могућност употребе;• Експанзија шумских на рачун пољопривредних

површина.

Израда шумских сортимената

Разврставање шумских сортимената према делу стабла:

- дебловина;- грањевина;- ситна грањевина и- пањевина.

Разврставање шумских сортимената према дебљини:

- разреди и- подразреди.

Разврставање шумских сортимената према времену сече:

- дрво зимске сече (01. 10. до 31. 03.) и- дрво летње сече (01. 04. до 30. 09.).

Разврставање дрвета према начину употребе

• Дрво за техничко коришћење:

- обло техничко дрво;- цепано техничко дрво и- тесано техничко дрво.

• Дрво за хемијско коришћење:

- дрво за целулозу и дрвењачу;- танинско дрво;- дестилационо дрво и- дрво за екстракцију смоле.

• Дрво за израду плоча:- обловина;- просторно дрво;- пилански отпаци;- шумски остаци и- сечка.

• Дрво за огрев

Дрво за техничко коришћење-обло техничко дрво:

• ТРУПЦИ:- резонантни (R)- фурнирски (F)- за љуштење (L)- за шибице (S)- за прагове (P)- кладарке (K)- прва класа (I)- друга класа (II)- трећа класа (III)- комбиновани (I/II I sl.)

• ОБЛА ГРАЂА:- рудничко дрво;- бродска грађа;- шипови (пилоти);- јарболи (катарке);- стубови за водове;- стубови за скеле;- тунелско дрво и- обла коларска грађа.

• СИТНО ТЕХНИЧКО ДРВО:- стубови за хмељ;- стубови за винограде;- виноградско коље;- коље за воћке;- техничке облице;- штапови и ручке- дрво за думенове;- обручи;- држаље и- пруће и штапови за плетарство.

• ОСТАЛО ТЕХНИЧКО ДРВО:- резонантно дрво;- дрво за израду дрвене вуне;- дрво за израду дуге;- дрво за израду четкарских производа;- коларско дрво и- умеци од дрвета (за колосек и скретнице).

Грешке и карактеристике дрвета

Према СРПС:- здравствено стaњe;- пунодрвност;- коничност;- чистоћа од грана;- правилност попречног пресека;- правост;- жљебовитост;- усуканост;- грешке срца и др.

Кројење стаблаОпшти принципи:

- Од правих делова дебла израђивати дуже комаде;- Праве делове дебла одвојити од кривих;- Од кривих делова дебла израђивати краће комаде;- Делове чисте од грана одвајати од делова са

квргама;- Пунодрвне делове дебла одвојити од мишорепих;- Лишћаре пререзивати “на колену”- Израђивати сортименте комбиноване по квалитету и- По могућности пререзати преко чвора.

Мерење облог дрвета букве према националним и европским стандардима квалитета за обло дрво

Мерење дужина• СРПС• Дужина се мери на најкраћем месту, заокружује на

целе дециметре на ниже, растући по 10 цм санадмером за оне сортименте за које то стандардпрописује.

• ЕН• Дужина се мери на најкраћем месту, заокружује на

целе центиметре на ниже.

Мерење пречника• СРПС• Пречници се мере унакрст. Свака измерена величина

се заокружује на целе центиметре наниже,установљава аритметичка средина и она заокружује нацеле центиметре на ниже.

• Уколико се пречници мере са кором, од измеренихпречника се одузима двострука дебљина коре

• ЕН• Пречник се мери на 5 до 10 цм од тањег краја

сортимента. Уколико је пречник на тањем крајуобловине до 20 цм, није потребно мерити двапречникаa, сем ако се процени да је трупац овалан натањем крају.

• Обловина са пречником већим од 20 цм на тањемкрају мери се два пута (два унакрсна пречника), подправим углом или ако се процени да је трупац кружногоблика довољно је само једно мерење. Када сеизврши једно мерење резултат се исказује заокруженона целе центиметре, на ниже. Ако су мерена дваунакрсна пречника, аритметичка средина збира двамерења исказује се заокружено на целе центиметре, наниже.

Odredbe JUS o lišćarskim trupcima

Najmanji prečnik iDozvoljene greške

K v a l i t e t t r u p a c a

FФ храста

L I II IIII II

Prečnik ds u cm40 za bukvu i 35 za ostale

lišćare40 40

30 meki lišćari i javor a35 ostali

25 meki lišćari, grab, bagrem i voćkar. a 30

ostali

25 meki lišćari, grab, bagrem i

voćkar. a25 ostali

25

Koničnost u % od Ds 3 3 5 3 4 6 10

Zakrivljenost u % od L 2 2 3 2 3 4 5

Male kvrge 1/m 1/m 2/m neogran. neogran. neogran. neogran.

Srednje kvrge - - - 2/m - neogran. neogran.

Kvrge prečnika u % od Ds - - - - 15 1/m 25 1/m 30 2/m

Slepice visine do 4cm. - - - - - neogran. neogran.

Slepice visine preko 4cm. - - - - 1 na 2m 1/m 1/m

Usukanost - - mala srednja mala srednja velika

Lažno srce u % od Ds 20 - - 70 - - -

Greške srca u % od Ds 10 - - (10cm) 20 25 50

Ovalnost u % od Ds 20 20 neogr. neogran. neogran. neogran. neogran.Okružljivost u % od Ds 10 10 - - - - -Žljebovitost u % od Ds 5 - - 3 5 10 10

Dvostruko srce (rast. u cm) - - 20 - - - -

Čeone raspukline (dužina) 10 cm 10 cm

10 cm 10 cm Ds Ds 2Ds

Дрво као енергетска материјаТврдо дрво садржи:

• угљеника 50% вода 17%• кисеоника 43% аксцесорни састојци 2%• водоника 6% пепео 1%• азота 1%

У сувом дрвету учествују:

четинара лишћара• целулоза 53 - 54% целулоза 43 – 45%• лигнин 26 – 29% лигнин 19 – 26%• хексозани 13% хексозани 3 – 6%• пентозани 10 – 12% пентозани 21 – 26%

Сагоревање дрвета

Сагоревањем угљеника:C+O2= CO2 + 32 885,6 kJ по кг угљеника

Сагоревањем водоника:2H2+O2 = 2H2O + 142 504 kJ по кг водоника

Топлота сагоревања дрвета

• По 1 кг дрвета ослободи се:• лишћари (апс. суво) 18 000 кЈ • лишћари (просушено) 14 150 кЈ• четинари (апс. суво) 19 500 кЈ• четинари (просушено) 15 750 кЈ• кора приближно 10 000 кЈ

Огревно дрво

• цепанице;• облице;• сеченице;• гуле;• пањевина;• остаци.

Огревно дрво

Према врстама дрвета:- Дрво тврдих лишћара:

буква, граб, цер, багрем, јавор, јасен клен и воћкарице

- Дрво меких лишћара:бреза, јова, липа тополе и врбе.

- Дрво четинара:бор, смрча, јела и ариш.

Огревно дрво

По квалитету:- I класа;- II класа;- сеченице;- пањевина и- остаци.

Танинско дрво

Користи се дрво храста и питомог кестена у облику:

- цепаница;- облица;- пањевине;- пиланских отпадака и - струготине (пиљевине)

Дрво за дрвене плоче

- просторно дрво;- обловина;-пилански отпаци;- шумски остаци и- сечка (ивер).

Шумски дрвни остатак- струготина при пререзивању;- исечак при подсецању;- окрајци при формирању;- одресци при обрубљивању;- одсечци при порубљивању;- неискоришћени део овршка;- делови грана који немају потребну дужину;- кора обловине;- нецепиви комади;- стопе грана;- одресци слепица и- необрачунати део дрвне запремине.

Производња дрвеног угља(поугљавање)

Поугљавање се може извести у:- дубећим жежницама;- лежећим жежницама;- жежницама у земљи;- металним преносним жежницама;- зиданим жежницама;

Поугљавањеприпрема дрвета за поугљавање

• Цепанице и облице • Сеченице

Поугљавањеприпрема дрвета за поугљавање

• Обловина • Пилански отпадак

Производња дрвеног угља(поугљавање)

Поугљавање се може извести у:- дубећим жежницама;- лежећим жежницама;- жежницама у земљи;- металним преносним жежницама;- зиданим жежницама;

Поугљавање се може извести у:- дубећим жежницама;- лежећим жежницама;- жежницама у земљи;- металним преносним жежницама;- зиданим жежницама;

МЕТОДЕ СЕЧЕ И ИЗРАДЕ

VB1

Slide 32

VB1 Овим предавањем је завршен зимски семестар школске 2007/08. год.Vojislav Bajic; 24.1.2008

Методе сече и израде

Међусобно се разликују са аспекта:• Начина обнове (чиста, оплодна, пребирна и комбинована);

• Фазе неге шуме;• Места израде шумских сортимената;• Степена израде шумских сортимената;• Карактеристика терена (равни и благо нагнути, средње стрми и стрми);

• Карактеристика састојине (склоп, обраст, димензије и квалитет стабала).

Методе сече и израде

Методе поред осталог условљавају:• Интензитет сече;• Могућност усмерене сече;• Могућност механизованог привлачења;• Појава и бројност подмлатка;• Стабла будућности.

Састојина је у биолошком смислу деошуме хомогене унутрашње структуре, којисе од остатка шуме разликује у толикојмери, да захтева другачији третман,односно технолошки поступак.

Главни захтеви искоришћавања шума:• Да се приликом привлачења не прелази преко

обновљене (подмлађене) састојине;• Усмерена сеча;• Што лакше формирање товара оптималне

запремине;• Привлачење по систему сабирног ужета;• Што већи интензитет сече.

• Израда сортимената у шумиили

• Израда сортимената на стовариштима

Методе сече и израде

Класични метод

Просторно дрво Техничко обло дрво

Дужине 1 м Дужине 2 м

Са потпунимслагањем

Са грубим слагањем

Савремене методе

Дебловни метод Метод стабала

Шумско стовариште

Централно стовариште

Просторно дрво Техничко обло дрво

Класична израда

Дужине 1 м

Вишеметрице

Ивер

Дужине 2 м

Просторно дрво Техничко обло дрво

Класична израда

Дужине 1 м Дужине 2 м

Вишеметрице

Ивер

Количина се изражава запремином (м3) Количина се изражава масом (кг)

Методе искоришћавања шума на основи савремених механизованих

средстава

Механизовање технолошких процеса искоришћавања шума

• Сеча и израда:- харвестери;- фелер банчери;- процесори.

• Привлачење:- скидери;- екипаже;- форвардери,- харвардери,- жичано-ужетни системи.