Lakic r. Marjanovic s. Pavlovic s. Nestorovic n. Trmcic s

PRIRUČNIK ZA BEZBEDNOST SEKUNDARNIH PUTEVASAFETY HANBOOK FOR

SECONDARY ROADS

Radoslav LAKIĆ 46/05Sreten MARJANOVIĆ 105/06Saša PAVLOVIĆ 106/06Nikola NESTOROVIĆ 065/06 Sanja TRMČIĆ 70/06

KPABEZBEDNOST SAOBRAĆAJA

Svrha i smernice Priručnika za bezbednost

sekundarnih puteva

Evolucija u broju poginulih u EU

Na ’’sekundarnim putevima’’ oko 40% SN. u EU.

70.900

25.000

Kratkoročne, srednjoročne,

i dugoročne mere

Prioriteti Direkcija za puteve

Posebne odgovornosti Direktora za puteve u EU

Bezbednosne mere za ruralne

puteve u EU

Problemi u definisanju ’’sekundarnih puteva’’

• Ne postoji jedinstvena definicija.

• Problemi u definisanju pojmova.

RURALNOURBANOSUBURBANO

?

Geometrijski parametri i SN

• Radijus krivine, širina puta, uzdužni nagib, broj traka, širina bočnih profila, karakteristike površine puta, poravnanje puta...

Primer uticaja radijusa krivine (R) na SN

Manji R, veća verovatnoća nastanka SN.

Manji R, veća posledice SN.

Primeri pojedinih geom. uticaja na SN

• Veća širina traka, veća brzina, veće posledice SN.

• Vertikalno poravnanje poseduje manji uticaj na SN.

• Veći uspon, manje stope SN.

• Širi pojas puta, manje posledice SN.

Stopa troškova nezgoda i CCR

(HAMMARSCHMIDT (2006)).

Stanje površine puta i SN

Bitni parametri: Trenje.

Bitni parametri: Trenje.

Stope nezgoda za različite intervale koeficijeta trenja

Bitni parametri: karateristike deonice puta.

Nagib i SN

Osvetljavanje puta

• 35% SN se dogodi u nocnim uslovima.

• Osvetljenost površine puta,

• Podjednako osvetljavanje puta,

• Smanjenje blicanja,

• Vizuelno vodjenje uz pomoć sistema osvetljenja.

Bolje osvetlenje,15-25% manje nezgoda

Broj pristupnih tačaka glavnom putu i SN

Unapređenje BS na raskrsnicama

• Smanjenjem broja pristupa,

• Eliminisanjem levih skretanja,

• Izgradnjom paralelnih puteva/ulica,

• Izgradnjom traka za kružne puteve,

• Izgradnjom traka za ubrzavanje/usporavanje.

Osnovni cilj je smanjiti broj konfliktnih tačaka

Kružne raskrsnice

Unapređuju BS

Ulaz i izlaz se vrše desnim skretanjem.

Manje brzine, manje posledice

Nema parkiranja i pešačkih prelaza.

Poredjenje između tipova raskrsnica

ČOVEK KAO FAKTOR

Pregled različitih teorija o ponašanju vozača

Adaptacija u okruženje: rezultiranje konačnih mera bezbednosti

Model procesa adaptacije u okruženje: (Weller&Schlag, 2004)

Modeli vozačke prilagodljivosti

Bezbedni sekundarni putevi

Kriterijumi sekundarnog puta :Odvojeni pravci, sa dve trakeAsfaltiran putIzvan naseljenih mestaPovezuju gradove i naseljaUglavnom sabirne funkcije

Funkcije sekundarnog puta

Karakteristike sekundarnih puteva u 8 država EU.

Kategorizacija sekundarnih puteva

SAMO-OBJAŠNJAVAJUĆI PUTEVI

Putevi sa dizajnom koji izaziva isčekivanja od strane učesnika u saobraćaju.

Kriterijumi SER-a

• Nagle promene pravca i brzina nisu moguće.

Autoputevi,Autoputevi koji povezuju velike regione,Ruralni putevi koji povezuju rezidencije ili trgovinske oblasti,Mali putevi koji idu od vrata do vrata (U Evropi ih nazivaju ’’pristupačni’’)

SAMO-OBJAŠNJAVAJUĆI PUTEVI

VRSTE:

- Protočni

- Sabirni

- Pristupni

Dizajnerske instrukcije (principi)

• Princip vidljivosti.

• Princip pravovremenog uočavanja i prepoznavanja.

• Princip usmeravanja vozača.

• I drugi....

Koncept SER-aprepoznatljivosti raznolikostiizloženosti

ZAHTEVI SER-a

konstantna vidljivost

praktično upotrebljiv i fleksibilan

ne sme za sebe samog da donosi negativne bezbednosne efekte

Primeri

Primeri

Primeri

Primeri

ANALIZA BEZBEDNOSTI

Revizije bezbednosti saobraćaja (RSA)

Inspekcije bezbednosti saobraćaja (RSI)

Fukcija performansi bezbednosti (SPF)

Modeli za predvidjanje nezgoda (APM)

Ekspertski Sistem za Sekundarne Puteve (SEROES)

Revizije bezbednosti saobraćaja (RSA)

Formalno sistematični pristup analiziranju

bezbednosti putne mreže.

Klijent, dizajner i revizor.

Proces sprovodjenja RSI

Pitanja za revizora?

• ko se ovde može povrediti, koliko ozbiljno i zašto?

Bolje je ranije.

Svakodnevno češće je bolje

Kvalifikacija je neophodna

Čuvanje znanja.

Evaluacija povećava kvalitet.

osnovni zahtevi

• Periodične instrumentalne kontrole određene mreže puteva.

• Nezavisno od broja saobraćajnih nezgoda.

Inspekcije bezbednosti saobraćaja (RSI)

Preventivni alatNezavisnost od broja nezgodaRegularnu inspekcijuPokriće celokupne mreže putevaObaveznu edukaciju eksperata iz tima.

Normativi (RSI)

Radi sa modelima za predvidjanje SN.

Koristi parametre nezgoda i statističke podatke.

Daje pregled uticaja čoveka i infrastrukture na BS.

Analizira deonice sa istim poravnanjem i tranzitivne deonice.

Fukcija performansi bezbednosti (SPF)

Funkcija performansi bezbednosti u odnosu na bezbednosnu analizu

Modeli za predvidjanje nezgoda (APM)

Uspostavljanje bezbednih procedura

Promenjive kod modela predvidjanja

geometrijske karakteristike putastanje površine putastruktura i nivo saobraćajabrzina.

Ekspertski Sistem za Sekundarne

Puteve (SEROES)

Hvala na pažnji