metodika razvoja govora

МЕТОДИКА РАЗВОЈА ГОВОРА

Доц. др Мара Кнежевић

Предмет Методике развоја говора је изучавање законитости развоја говора деце, као и подстицање на његов развој.

ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ РАЗВОЈА ГОВОРА

Основни задатак Методике развоја говора је образовање студената – васпитача како да децу оспособе за правилно говорно коришћење језика.

Невербална комуникација са дететом (осмех, поглед, додир, мимика, гримасе, гестови, вокализација)

◦ Непосредна емоционална комуникација помоћу невербалних средстава

◦ Реаговање на вокализацију детета◦ Учење значења стереотипних фраза◦ Развијање спонтаних говорних игара

РАЗВОЈ ГОВОРА НА УЗРАСТУ ОД 6 ДО 12 МЕСЕЦИ

Све активности у које је дете укључено, потребно је пратити говором који се односи на оно што се дешава, а то подразумева именовање предмета, особа, делова тела, описивање радњи које се изводе, давање вербалних налога детету и сл.

ПРИЧАЊЕ ДЕЦИ И ДРАМАТИЗАЦИЈА У ову сврху користе се дечје играчке са ликовима

животиња и људи или лутке рукавице. Покрети тела, кретање боја и гласа морају бити

прилагођени лику који тумачимо.

РАЗВОЈ ГОВОРА НА УЗРАСТУ ОД 12 ДО 18 МЕСЕЦИ

Поред именовања појединих предмета на сликама детету се могу показивати и тематске слике и сликовнице и речима описивати радње приказане на њима.

Дете треба да научи своје име, да научи да за себе каже “ја”, да научи неке корисне речи (дај, молим, хоћу).

ДРАМАТИЗАЦИЈА Важно је правилно изабрати садржај за

драматизацију који ће бити примерен узрасту и стављати децу у активан положај.

Садржаји су углавном једноставне ситуације из свакодневног живота.

РАЗВОЈ ГОВОРА НА УЗРАСТУ ОД 18 ДО 24 МЕСЕЦА

Богаћење речника кроз именовање делова тела, предмета.

Разумевање реченица кроз вербализовање једноставних радњи које дете види. ДРАМАТИЗАЦИЈА

Садржаји који се драматизују представљају свакодневне ситуације и догађаје из живота детета, али и кратке приче, рецитације и песме.

РАЗВОЈ ГОВОРА НА УЗРАСТУ ОД 24 ДО 36 МЕСЕЦИ

Модел А је ближи отвореном систему васпитања и акционом развијању програма зависно од интересовања деце.

Модел Б има карактеристике когнитивно-развојног програма и разрађене васпитно-образовне циљеве, задатке васпитача и типове активности међу којима васпитач може да бира и разрађује их зависно од потреба, могућности и интересовања деце.

МОДЕЛИ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

Развој говора је усмерен на: - развој комуникативних способности

детета, - развијање интересовања и увођење

детета у свет писане речи, - упознавање и тумачење различитих

текстова, - графичку припрему на елементарном

нивоу, - овладавање вештинама коришћења

различитих медија.

МОДЕЛ А ПРИПРЕМНОГ ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА – РАЗВОЈ ГОВОРА

Развој говора је усмерен на: - неговање говорне културе, - богаћење дечјег речника, - неговање граматички правилног говора, - вербално изражавање и комуникацију, - монолошки говор и писање, - упознавање са дечјом књижевношћу, - говорне игре, - почетно читање, - почетно писање.

МОДЕЛ Б ПРИПРЕМНОГ ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА – РАЗВОЈ ГОВОРА

Глас, реч и реченица су основни елементи говора.

Компоненте говора су: - гласовне особине (звучност-безвучност,

јачина, висина, боја регистар гласа, обим гласа), - дикција (артикулација, акцентуација,

дисање, ритам, темпо и паузе), - интонација (кретање и трајање тона, висина

и јачина тона, снага говора, висина и акценат говора),

- говор тела.

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ГОВОРА

Особине доброг говора су: 1. осмишљеност и логичност казивања, 2. сврсисходност и циљ говора, 3. правилност говора, 4. живост излагања, 5. гласност и јасност говора, 6. течност и тачност изражавања, 7. разумљивост и разговетност, 8. изражајност.

ОСОБИНЕ ДОБРОГ ГОВОРА

Језичко разумевање подразумева све оно што човек (дете) зна, схвата и разуме кад му се говори.

Језичко изражавање обухвата само оно што човек (дете) својим говором може да изрази.

ЈЕЗИЧКО РАЗУМЕВАЊЕ И ЈЕЗИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ

Говор наглувог детета најчешће испољава следеће недостатке:

- закаснели развој говора, - неправилност изговора гласова и

речи, - неразвијен, скучен и сиромашан

речник, - аграматизам, - примитивна реченица, - недостаци интонације.

СЛУХ И ГОВОР

Програмски садржаји су условљени узрастом деце, начином њиховог збрињавања до поласка у школу, законитостима и закономерношћу појаве и развоја деце.

Различити су програми рада на развоју говора за јаслице, за рад са децом 3 - 7 година, за рад у припремним школским групама.

ЗАДАЦИ И ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ РАДА НА РАЗВОЈУ ГОВОРА ДЕЦЕ

Облици рада на развоју говора деце су: - индивидуални рад, - групни рад и - фронтални облик рада.Према начину активирања деце, облици

рада у вртићу су: - игра, - усмерене активности и - слободне активности.

ОБЛИЦИ РАДА НА РАЗВОЈУ ГОВОРА ДЕЦЕ

О корелацији се може говорити са више аспеката:

- васпитач, - дете, - говор, - област- подручје рада са децом, - облици рада, - принцип повезаности садржаја рада, - радно-игровна средства, - тематско планирање.

КОРЕЛАЦИЈА У РАДУ СА ДЕЦОМ

Упознавање околине је полазна област за примену корелације.

Корелација је погодна у информисању о својој личности, о својим родитељима, о месту становања и сл.

Виши ступањ корелације јесте разговор са децом у циљу развијања структуре њихове реченице и вежби запажања и изражавања.

Корелација се врши и са математиком (математички појмови), ликовним васпитањем (ликовно изражавање), физичким васпитањем (покрет), музичким васпитањем.

КОРЕЛАЦИЈА У РАДУ СА ДЕЦОМ

Планирање рада на развоју деце до поласка у школу, мора обухватити све врсте и облике наших контаката с децом.

Планирање је осмишљено пројектовање рада и садржи: - временски редослед обраде програмских садржаја, - методе и облике рада, - радно-игровна средства, - корелацију, - коришћење уџбеника и приручника, - планирање прослава и празника. Годишњи план рада подразумева и планирање на

зимовању, летовању, за време летњег распуста.

ПЛАНИРАЊЕ РАДА

Радно-игровна средства могу бити: - визуелна , - аудитивна, - аудио-визуелна, - кинетичко-моторичка. Радно - средства која се користе у предшколским

установама су: играчке, слике, дијапозитиви, апликације, књиге, сликовнице, лутке и др.

РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА

Метода игре представља низ поступака којима се игром вежба слушање, артикулација гласова, речник и реченица деце.

Садржај игре треба да обезбеди реализовање васпитно - образовних задатака.

МЕТОДА ИГРЕ

Метода разговора има свој циљ и ток, садржај, предмет и тему разговора, време трајања као и начин коришћења радно-игровних средстава.

Разликујемо:обичан, неприпремљен разговор, припремљен разговор.

МЕТОДА РАЗГОВОРА

Методу разговора користимо: - за вежбање речника, - учтивих фраза, - за богаћење дечјег речника, - за неговање културног понашања, - за разне врсте разговора, - за испитивање стања језика деце, - за подстицање говорног стваралаштва код

деце.

МЕТОДА РАЗГОВОРА

Методу разговора чине:1. Тема,2. Предмет,3. Садржај,4. Образовно-васпитни циљ разговора,5. Ток разговора,6. Поступак разговора,7. Радно-игровна средства,8. Место и време разговора,9. Корелација са другим методама рада.

МЕТОДА РАЗГОВОРА

Метода причања је припремљено и осмишљено усмено излагање васпитача у намери да се реализује неки образовно-васпитни циљ.

Причање може бити:1. стварно (фактично) причање,2. описивање,3. казивање прича,4. стваралачко причање (по машти и

фантазији),5. самоговор.

МЕТОДА ПРИЧАЊА

Описивање је врста стварног и стваралачког причања. То је повезано излагање запажених особина и одлика при посматрању или замишљању оног о чему се разговара. Методика разликује следеће описе:

1. субјективан,2. потпун,3. сиромашан / богат,4. интелектуални / емоционални,5. стваран / логичан,6. продуктиван / репродуктиван.

МЕТОДА ОПИСИВАЊА

Приликом избора текстова водимо рачуна да текст одговара узрасту деце, да буде одговарајуће дужине, да се тематски уклапа у годишњи план рада.

МЕТОДА КОРИШЋЕЊА ТЕКСТОВА ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ

То је начин рада који се заснива на показивању оног што се изводи и о чему се говори.

Демонстрирање и илустровање праћено је посматрањем, опажањем и вербалним изражавањем тога.

МЕТОДА ДЕМОНСТРАЦИЈЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ

Упоређивање (асоцијативно-компаративна метода) је активност којом доводимо у везу два или више предмета, или појава.

МЕТОДА ПРАКТИЧНИХ РАДОВА

Практични радови који могу да се изводе у вртићу су следећи: припремање и распремање просторија за игру, импровизација кухиње и спремање у њој, неговање цвећа и сл.

МЕТОДА УПОРЕЂИВАЊА (КОМПАРАТИВНО-АСОЦИЈАТИВНА)

Говорне игре су: игре гласовима (фонолошке игре), речима (лексичке игре), изразима, реченицама (синтаксичке игре), игре причања, игре грађења стихова и приповедака.

ГОВОРНЕ ИГРЕ

Језичко стваралаштво обухвата све врсте дечјих говорних игара у којима до изражаја долази дечје стваралаштво.

ГОВОРНЕ ВЕЖБЕГоворне вежбе представљају плански

организован рад васпитача на реализацији програмских садржаја из развоја говора.

Оне се предвиђају глобалним годишњим планом.

ГОВОРНЕ ИГРЕ И ЈЕЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ

У прва три месеца јављају се неартикулисани гласови код детета.

У четвртом месецу мешају се гукање са брбљањем.

У шестом месецу дете почиње да тепа.При крају прве године живота говорни органи

детета треба да буду оспособљени и спремни за изговарање артикулисаних гласова.

РАЗВОЈ ГЛАСОВНЕ СТРАНЕ ГОВОРА И АРТИКУЛАЦИЈЕ

Прве речи у говору детета јављају се између 9 и 15 месеци.

Нагло богаћење дечјег речника врши се током друге и треће године живота.

Шестогодишње дете може имати фонд од 3 до 6 хиљада речи активног речника.

РАЗВОЈ РЕЧНИКА

Пред крај прве године реченица детета може да се састоји из две речи.

До краја друге године реченице постају богатије и дуже за једну реч.

Све до четврте године реченица детета има просту структуру.

У петој години реченица прераста у сложену.У шестој и седмој години дете може да користи

сваку врсту реченице.

РАЗВОЈ РЕЧЕНИЦЕ КОД ДЕЦЕ

Говорно стваралаштво је свеобухватно и може се користити за рад на свим елементима говора, његовим компонентама и особинама доброг говор.

Говорно стваралаштво је оригинално коришћење гласова и слогова, стварање нових речи и исказа, римовање речи и измишљање стихова, скраћивање или проширивање приче.

ГОВОРНО СТВАРАЛАШТВО

Постоје две врсте ових игара:- оне које деца сама изводе као слободне игре - оне које васпитач са децом организује као

усмерене активности. Игре по улогама могу бити: покретне игре, игре импровизација као врсте

говора, драматизација текстова, драмски текстови, драмско стваралаштво деце, прославе, празници, свечаности, приредбе и сл.

ГОВОР У ИГРАМА ПО УЛОГАМА

Друге активности деце су: јутарње активности, слободне дечје

активности, слободне дечје игре, послеподневне активности, прославе, празници, свечаности, приредбе, свакодневне животне ситуације у вртићу, посебне животне ситуације, изузетне животне ситуације, гледање ТВ емисија за децу, одржавање баште или акваријума и др.

ДРУГЕ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ (СЕМ УСМЕРЕНИХ)

Испитивање језичког статуса подразумева испитивање предзнања и способности у говору ради конкретнијег оперативног планирања рада и каснијег праћења успеха у раду.

Код испитивања језичког статуса врше се испитивање дискриминације, испитивање артикулације акцента и гласова деце, испитивање речника, испитивање реченице, испитивање причања-препричавања деце и откривање говорних грешака, поремећаја и мана.

ИСПИТИВАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ СТАТУСА

Вежбе говорних органа се изводе да би се поспешио њихов нормалан развој, да се деца припреме на правилну артикулацију, дикцију, интонацију, темпо, ритам, висину и јачину гласа.

Вежбе говорних органа које се изводе са предшколском децом су:

- вежбе дисања, - вежбе доње вилице, - вежбе усни, - вежбе језика.

ВЕЖБЕ ГОВОРНИХ ОРГАНА

ЛУТКЕ, ГИЊОЛЕ, ПОЗОРИШТЕ СЕНКИДРАМСКЕ ПРЕДСТАВЕ,СВАЧАНОСТИ,ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПРАЗНИКА,АПЛИКАЦИЈЕ,ПЛАКАТИ, ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР, СЛИКОВНИЦЕ КАО ИГРОВНА СРЕДСТВА,ГРАФОМОТОРИЧКЕ РАДЊЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ ГРУПИ

– ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ЗА ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ.

РАДНО – ИГРОВНА СРЕДСТВА И АКТИВНОСТИ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ