View
22
Download
3
Category
Preview:
Citation preview
Obnovljivi izvori energije10/25/2018 SKIS - 2017/18. 1
ENERGIJA VETRA
ENERGIJA VODE
GEOTERMALNAENERGIJA
BIOENERGIJA
ENERGIJASUNCA
Obnovljiviizvori
energije
Izborni predmet – V semestar – 2+2+1 – 5 kredita (2OEU5C03)
Modul US - 2018/19.Izborni predmet – V semestar – 2+2+1 – 5 kredita (2OEE5A05)
Modul E - 2018/19.Izborni predmet – V semestar – 2+2+1 – 5 kredita (2OEM5A04)
Modul EKM - 2018/19.
Prof.dr Dragan Pantić, kabinet 337, dragan.pantic@elfak.ni.ac.rsProf. dr Dragan Mančić, M2-4, dragan.mancic@elfak.ni.ac.rs
10/25/2018 SKIS - 2018/19 3
10/25/2018 SKIS - 2018/19 4
10/25/2018 SKIS - 2018/19 5
10/25/2018 SKIS - 2018/19 6
10/25/2018 SKIS - 2018/19 7
10/25/2018 SKIS - 2018/19 8
10/25/2018 SKIS - 2018/19 9
10/25/2018 SKIS - 2018/19 10
10/25/2018 SKIS - 2018/19 11
10/25/2018 SKIS - 2018/19 12
10/25/2018 SKIS - 2018/19 13
10/25/2018 SKIS - 2018/19 14
10/25/2018 SKIS - 2018/19 15
10/25/2018 SKIS - 2018/19 16
10/25/2018 SKIS - 2018/19 17
Pay As You Go – rate plaćaju vlasnici preduzeća, investitori i podizvođači
10/25/2018 SKIS - 2012/13 18
Technology Roadmap10/25/2018 SKIS - 2011/12 19
Solarno grejanje i hladjenje
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 20
Osnovne činjenice
Trenutni instalirani kapacitet solarnih kolektora za dobijanje tople vode i zagrevanje prostora je 3500GW, a očekuje se da on bude 8.9EJ (1018) 2050. godine, što će biti 14% od ukupne energije.
Solarni kolektori za niskotemperaturne industrijske procese (<120oC) – 7.2EJ 2050. godine (20% ukupne energije).
Solarna energija za hladjenje će sa sadšnjih 1000GW porasti na 1.5EJ 2050. godine (17% od ukupne energije).
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 21
Osnovne činjenice
Zagrevanje bazena koje je dostiglo instalirani kapacitet od 200GW će da poraste na 400PJ (1015) do 2050. godine.
Sve ovo će smanjiti emisiju CO2 za 800Mt godišnje.
Ostvarenje ovih ciljeva zahteva ekspanziju u oblasti solarnog zagrevanja vode, pre svega u gradjevinarstvu.
Potrebno je pre svega rušiti barijere vezane za neobaveštenost, ulaganja, itd.
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 22
Osnovne činjenice
Ravni (flat-plate) kolektori se mogu koristiti za najveći broj industrijskih i poljoprivrednih primena (low-temperature processes).
Savremeni ravni kolektori i kolektori sa koncentratorima se koriste za tzv. medium-temperature heat primene (razna pranja, predzagrevanja, itd.).
Razvoj rezervoara toplote (compact storage) zadovoljavajućih karakteristika se očekuje izmedju 2020. i 2030. godine.
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 23
Ukupni instalirani kapacitet u 10 vodećih zemalja
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 24
Ravni (flat plate) kolektor10/25/2018 SKIS - 2017/18. 25
Evacuated tube kolektor10/25/2018 SKIS - 2017/18. 26
Sistem sa prirodnom cirkulacijom
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 27
Sistem sa pumpom10/25/2018 SKIS - 2017/18. 28
Solarni kolektori i radne temperature za različite primene
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 29
Efikasnost kolektora za različite temperaturne razlike
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 30
Cena solarnog grejanja i hladjenja10/25/2018 SKIS - 2017/18. 31
Predvidjanja u vezi solarnog grejanja i hladjenja
10/25/2018 SKIS - 2017/18. 32
10/25/2018 SKIS - 2012/13 33
10/25/2018 SKIS - 2012/13 34
10/25/2018 SKIS - 2012/13 35
10/25/2018 SKIS - 2012/13 36
Energija vetra
10/25/2018 SKIS - 2011/12 37
Osnovne činjenice
Cilj je da se do 2050. godine 12% ukupne energije dobija korišćenjem vetra.
2016GW instaliranog kapaciteta će smanjiti emisiju CO2 za 2.8Gt.
Cena struje dobijene iz vetrogeneratora se kreće od 50 do 90 EUR po MWh.
Veliki deo investicija predstavljaju troškovi instaliranja, pa je cilj da se ovi troškovi u peroidu do 2050. godine smanje za 40%.
10/25/2018 SKIS - 2012/13 38
Procenat smanjenja emisije CO2
10/25/2018 SKIS - 2012/13 39
10/25/2018 SKIS - 2012/13 40
Instalirani kapacitet10/25/2018 SKIS - 2012/13 41
Vetroturbine
Moderne vetroturbine koje se koriste u proseku imaju snagu od 1.6MW.
Imaju horizontalni rotor, tri lopatice, menjač, ...
Koriste se kada je brzina vetra u opsegu od 15km/h (4m/s, što je vetar snage 3 na Beaufort skali) do 90km/h (25m/s, 9).
10/25/2018 SKIS - 2012/13 42
10/25/2018 SKIS - 2012/13 43
10/25/2018 SKIS - 2012/13 44
10/25/2018 SKIS - 2012/13 45
10/25/2018 SKIS - 2012/13 46
10/25/2018 SKIS - 2012/13 47
10/25/2018 SKIS - 2012/13 48
10/25/2018 SKIS - 2012/13 49
10/25/2018 SKIS - 2012/13 50
10/25/2018 SKIS - 2012/13 51
10/25/2018 SKIS - 2012/13 52
10/25/2018 SKIS - 2012/13 53
10/25/2018 SKIS - 2012/13 54
10/25/2018 SKIS - 2012/13 55
10/25/2018 SKIS - 2012/13 56
10/25/2018 SKIS - 2012/13 57
Geotermalna energija
10/25/2018 SKIS - 2011/12 58
10/25/2018 SKIS - 2012/13 59
10/25/2018 SKIS - 2012/13 60
Osnovne činjenice
Geotermalne tehnologije koriste obnovljive izvore energije za generisanje električne energije, zagrevanje i hladjenje prostora.
10/25/2018 SKIS - 2012/13 61
10/25/2018 SKIS - 2012/13 62
Prednosti geotermalnih sistema
Nisu potrebana velika ulaganja.
Dokazano su dobri (više od milion instalacija u US).
Podzemne instalacije imaju doživotni vek trajanja.
Lako se ugradjuje i u stare objekte.
Nema buke koja bi ugrožavala okolinu.
Mali troškovi održavanja.
Uštede se kreću od 70% za grejanje i 50% za hladjenje.
Renewable energy tax krediti
10/25/2018 SKIS - 2012/13 63
Osnovne činjenice
Do 2050. godine je cilj da se dobija 1400TWh električne energije godišnje (oko 3.5%), što će kao rezultat imati smanjenje emisije CO2 za 800Mt godišnje.
Plan je da se za zagrevanje koristi 5.8EJ (1600TWh termalne energije) što je oko 3.9% potrebne energije za grejanje.
Veoma brz razvoj do 2030. godine. Istraživanja usmerena ka poboljšavanju
karakteristika toplotnih pumpi i usavršavanju tehnologija bušenja.
10/25/2018 SKIS - 2012/13 64
Poboljšani geotermalni sistemi -EGS
Injekciona bušotina (bunar) – dubine su veće od 1.5km
Upumpavanje vode
10/25/2018 SKIS - 2012/13 65
Poboljšani geotermalni sistemi
Upumpana voda prolazi kroz procepe u toplim stenama i zagreva se.
Dobijanje zagrejane vode
10/25/2018 SKIS - 2012/13 66
Poboljšani geotermalni sistemi10/25/2018 SKIS - 2012/13 67
Cena proizvedene električne energije korišćenjem geotermalne energije
10/25/2018 SKIS - 2012/13 68
Cena energije za grejanje dobijena korišćenjem geotermalne energije
10/25/2018 SKIS - 2012/13 69
Proizvodnja geotermalne energije
10/25/2018 SKIS - 2012/13 70
Geotermalna energija u zavisnossti od tehnologije
10/25/2018 SKIS - 2012/13 71
Novi konceptualni model EGS10/25/2018 SKIS - 2012/13 72
10/25/2018 SKIS - 2012/13 73
10/25/2018 SKIS - 2012/13 74
Solarni sistemi sa koncentratorima
10/25/2018 SKIS - 2011/12 75
10/25/2018 SKIS - 2012/13 76
10/25/2018 SKIS - 2012/13 77
10/25/2018 SKIS - 2012/13 78
Potencijalni kapaciteti za korišćenje CSP tehnologije
10/25/2018 SKIS - 2012/13 79
CSP tehnologije10/25/2018 SKIS - 2012/13 80
CSP tehnologije10/25/2018 SKIS - 2012/13 81
CSP tehnologije10/25/2018 SKIS - 2012/13 82
CSP tehnologije10/25/2018 SKIS - 2012/13 83
Kako radi CSP?10/25/2018 SKIS - 2012/13 84
CSP proizvodnja10/25/2018 SKIS - 2012/13 85
Konfiguracije CSP10/25/2018 SKIS - 2012/13 86
Konfiguracije CSP10/25/2018 SKIS - 2012/13 87
Konfiguracije CSP10/25/2018 SKIS - 2012/13 88
Konfiguracije CSP10/25/2018 SKIS - 2012/13 89
10/25/2018 SKIS - 2012/13 90
10/25/2018 SKIS - 2012/13 91
Hidroenergija
10/25/2018 SKIS - 2011/12 92
Globalna proizvodnja električne energije od 1973-2010.
10/25/2018 SKIS - 2012/13 93
Proizvodnja električne energije u hidroelektranama od 1965-2011.
10/25/2018 SKIS - 2012/13 94
Kaskadne hidroelektrane10/25/2018 SKIS - 2012/13 95
Pumped storage hidroelektrane
10/25/2018 SKIS - 2012/13 96
10/25/2018 SKIS - 2012/13 97
10/25/2018 SKIS - 2012/13 98
Bioenergija - biomasa10/25/2018 SKIS - 2011/12 99
10/25/2018 SKIS - 2018/19. 100
10/25/2018 SKIS - 2012/13 101
10/25/2018 SKIS - 2012/13 102
10/25/2018 SKIS - 2012/13 103
Recommended