Paul Verlaine

Bosanski jezik i književnostSrednja ekonomska škola, SarajevoMart 2012

Čusto Merima IIII-2

Biografija

• Metz, 30. marta 1844. - Pariz, 18. januara 1896.• Pri prvom susretu sa učenicima, kod svih je proizveo nepovoljan utisak svojom neprivlačnom pojavom: imao je nesimetričnu lobanju, dve izbočine na čelnim stranama, oči duboko usađene i neodređene boje, nos širok i spljošten, jabučice isturene, obrve guste i nakostrešene

Mjesto rođenja

• Prve pjesme napisao je sa 14 godina, pronašavši inspiraciju u Baudelaireovim “Cvjetovima zla”. Odustavši od studija prava, prihvaća se posla u javnoj upravi, a 1870. ženi se Mathildom Mauté, koja će mu godinu dana kasnije roditi sina

• U početku je pripadao parnasovskoj školi. Zbog Arthura Rimbauda napušta obitelj i odlazi u pustolovnu skitnju po Belgiji i Engleskoj

• Od ranije poznat po burnim izlivima temperamenta nakon konzumiranja prevelikih doza alkohola 

• Verlaine je potkraj šezdesetih dvaput pokušao ubiti majku; nakratko se smiruje u braku, no ekscesi izazvani apsintom ubrzo se nastavljaju

• U pijanom bijesu sve češće će fizički nasrtati na ženu i dijete, prisilivši je naposljetku da pobjegne k roditeljima. Iako je prema vlastitom priznanju i dalje voli, u to vrijeme emotivno je više nego rastrgan između Mathilde i mladog Rimbauda

• U Bruxellesu je pripit, pucao u Rimbauda, zbog čega je osuđen na dvije godine tamnice. Nakon zatvora predaje u Engleskoj i kod isusovaca u Rethelu. 

• Pateći zbog braka propalog zbog njegove biseksualnosti obraća se religiji. Iz zatvora objavljuje zbirku pjesama "Romanse bez riječi" i piše zbirku "Razboritost" koja izlazi 1881. i stihove koji kasnije ulaze u zbirke "Mudrost" i "Paralelno"

• Godine 1874. nastanio se u Parizu, gdje je štampao poemu "Pjesničko umijeće", koju pjesnička generacija osamdesetih godina prihvaća kao manifest simbolizma, a Verlaine je postao predvodnik novog pravca. 

• Svoja djela izdavao  je kriomice pod pseudonimom Pablo de Herlagnez

• Opet je zatvoren zbog zlostavljanja majke, boluje od artritisa. Ne razlikuje stvarnost od mašte, uzima opijum i hašiš, živi boemskim životom, snašao ga je tzv. pjesnički usud

• Pripadao je Bodlerovom krugu simbolista ali ne sav i ne do kraja.Kad je 1886. godine objavljen manifest simbolizma, Verlen je vec bio zasao u  jezik i raspolozenja impresionizma

• Verlen nije nadmasio Bodlera, nije ga cak ni dostigao,ali je on nagovjestio nova pjesnicka raspolozenja koja  ce se iskristalisati kao impresionizam,sto se primjecuje i u njegovoj pjesmi "Mjesecina"

• Poznavaoci licnosti Verlena kazu da je Verlen bio covjek  u stalnim ljudskim i pjesnickim padovima i uzletima, covjek bez moralne cvrstine i reda u stvaranju,labilna licnost, razmenjen, neumeren i   ekscentrican

• U zivotu trazio blato i sa uzivanjem gazio po njemu,a onda se pokajnicki vracao iz grijeha u svetost i cistotu, da bi poslije izvjesnog  vremena sve počeo iz pocetka

• Njegova lirika znacajna   je za razvoj slobodnog,muzicki bogatog stiha, posebno u zbirci "Romanse bez rijeci" (1874). 

• Prvi stih njegove pjesme Umijece pjevanja  glasi:"Muzika prije svega"

• Njegov utjecaj je bio velik među svojim suvremenicima, povećao se nakn njegove smrti, kako u Francuskoj tako i u drugim zemljama

• Rad nekih velikih pjesnika kao što su Ruben Dario, Manuel Machado, Pablo Neruda, su izravna ili neizravnaposljedica ovog francuskog pjesnika

• modernizam se ne može zamisliti bez lika Verlainea

- Buntovan stil života

•  Ljubavna veza sa Arthurom Rimbaud

• Dvojica ljubavnika nastanjuju se u Londonu. Rimbaud tu započinje rad na ciklusu “Iluminacije”, a Verlaine završava “Romance bez riječi”

• Verlaine se sve više prilagođava Rimbaudovom buntovnom stilu života 

• Njihove zajedničke pijanke, praćene s Verlaineove strane sve češćim brutalnim ispadima, natjerat će naposljetku njegovu ženu da zatraži od njega da se odluči između nje i Rimbauda

• Verlaine i Rimbaud vraćaju se još jednom zajedno u britansku prijestolnicu, gdje provode ljeto 1873. shvativši da je njegov nekadašnji ugled dokraja uništen

• Verlaine počinje pojačano piti, što dovodi do sve ozbiljnijih, pa i nasilnijih svađa s Rimbaudom.

• Verlaineov povratka s lokalne tržnice, s ribama i uljem namijenjenima pripremi zajedničke večere

• Rimbaud obavještava Verlainea da se nakanio vratiti u Pariz, na što ovaj iz pištolja, koji je kupio da si njime oduzme život, ispaljuje dva hica u njega. Jedan metak zaglavio se pritom u Rimbaudovom lijevom ručnom zglobu

• Verlaine je uhićen i optužen, te 8. kolovoza - poglavito zbog tada kažnjive homoseksualnosti - osuđen na dvije godine robije, koje će, bez obzira na Rimbaudovo povlačenje optužbe dan nakon hapšenja, provesti u tamnici Les Petits Carmes

Pisma bez odgovora

• Deprimiran, Rimbaud odlazi najprije k obitelji, a potom i u njemački Stuttgart, gdje ga Verlaine, netom pušten iz zatvora, posjećuje 2. marta. Ipak, osjećaji, koji su ih nekoć povezivali, ne mogu se više razbuktati

• Prepiska, puna uvreda i omalovažavanja, nastavit će se još neko vrijeme, uglavnom stoga što će Rimbaud od Verlainea tražiti novac

• Kasnije će se i Verlaine nekad javljati njemu, ali odgovora više neće biti

• Dobio je službu nastavnika u malom mjestu Retelu, gde je upoznao i zavlio jednog osamnaestogodišnjeg seljačića, Lisijena, kao rođenog sina, ali, koga su mu, očekivano, zabranili da viđa. 

• Kad je zbog pijanstva izgubio službu, preselio se u Lisijenovo selo. Mladi usvojenik je, međutim, uskoro umro i to ga je dotuklo. 

• Ispjevao je novu zbirku pjesama, Negda i nedavno, koja pokazuje nov uspon u njegovom stvaralaštvu.

•  U bezizlaznom očajanju i pod dejstvom alkohola, odlazi u Aras da iznudi od majke novac, i kad u tome ne uspjeva, pokušava da je udavi. Zbog toga ponovo ide u zatvor

• Kad se opet našao na slobodi, kao čovjek koga su napustili svi prijatelji, skitao je i prosjačio, lutao po drumovima, šumama, selima i gradovima, ili je nalazio skloništa u azilima, bolnicama i sobicama prostitutki

• Dok je ležao u bolnici, dobio je posljednje, neočekivano priznanje: javljeno mu je da je izabran za Princa poezije u Francuskoj i da mu je jedan pariski odbor pJesnika obezbjedio mesečno izdržavanje. 

• Umro je kao puki siromah, u sobici jedne prostitutke u Parizu gde je ostavio svoju poslednju pjesmu “Razočaranje”

-DJELA -Prijatelji  (1867)

Galantna svečanost (1869)

Dobra pjesma (1870)Pjesme bez riječi (1874)

Mudrost (1880)

Prokleti pjesnici (1884)

Jednom i jednom (1884)

Sjećanja udovca (1886)

Ljubav (1888)

U međuvremenu (1889)Posvete (1890)

Žene (1890)

Muškarci (1891)

Sreća (1891)

Moj bolnica (1891)

Pjesme za nju (1891)

Intimne liturgije (1892)

Moji Zatvori (1893)

Elegija (1893)

Ode u njegovu čast (1893)

U limbu (1894)

Epigrami (1894)Ispovijesti (1895)

Saturanske poeme

- zanimljivost-

• Prve dvije strofe iz pjesme ”Jesenja pjesma” bile su lozinka izabran od strane Saveznika u Drugom svjetskom ratu kako bi dali signal francuskog otpora koji je započeo iskrcavanje na Normandiju

JESENJA POPIJEVKA

Plač umilans violinajesenisrce kradomrani jadomledenim.

Sat odbija,mene svijatežak dah.Tad se sjetihdana sretnihi plakah.

   Tako bludims vjetrom ludimšto me svudtamo-amonosi samoko list suh.

• Misaona lirska pjesma• TEMA : pjesnikovo povezivanje jesenskog ugođaja u prirodi s vlastitim raspoloženjem. 

• Pjesnik uspoređuje zvukove u prirodi svlastitim raspoloženjem. Plač, mukli zvuk sata i zao vjetar pjesnik uspoređuje sa svojom tugom i plašljivošću. 

• Razlog njegove tuge je sjećanje na lijepu prošlost, na lijepe dane kojih više nema,nemoćan je oduprijeti se toj tezi i prepušta se lutanju. Pjesma je impresionistička jer bilježi pjesnikovo trenutno raspoloženje.

• STIL  pjesma se sastoji od 3 sekstine. • STIH je kratak. • RITAM je usporen. • Koristi se sinestezija : doživljaj jeseni i tuge dan je putemo sjetila vida i sluha

MOJ INTIMNI SAN

• O ženi nepoznatoj san mi se čudan vraća,O ženi što me voli i što je meni mila,koja nikada nije kakva je prije bila,a nije ni drukčija, i voli me i shvaća.

• I jer me shvaća, ona jedina može ućiu moje srce - jao! - koje za nju samonije zagonetno, a znojno čelo tamnojedina ona zna mi osvježit plačući.

• Ne znam je l' crna, plava, riđa ta ljepota.Ime joj? Samo pamtim: zvoni milo i mekokao imena dragih prognanih iz života.

• Kao pogled kipa pogled je njen usnuli,a u glasu joj tihom, teškom i dalekomglasovi drhte dragi koji su umuknuli.

• O čemu govori pjesma ?• Kakav je stih pjesme ?• Kakav je ritam pjesme ?

• Tema pjesme je... ?

• Šta je žena zapravo za Vrelaina ?• Možete li iznijeti svoju predstavu o napisanim 

stihovima ?