Plan Vod

Predavanja: Prof. dr. sc. Natalija JolićDoc. dr. sc. Mihaela Bukljaš Skočibušić

Auditorne vježbe: Vlatka Stupalo, dipl. ing.1

SVEUČILIŠTE U ZAGREBUFAKULTET PROMETNIH ZNANOSTIZAGREB, VUKELIĆEVA 4

Teorijske pretpostavke planiranja i projektiranja. 

Vrste prometnog planiranja i metodologija razvojnog planiranja. 

Planovi razvoja vodnog prometa, planovi investicija i planovi kadrova. 

Metodologija izrade studija, studije opravdanosti, metode analize studije.

Vrste projekata, metodologija projektiranja i predprojektnadokumentacija. 

Projektiranje plovnih putova, luka pristaništa i terminala i objekata za sigurnost plovidbe. 

Tehnički uvjeti projektiranja i izbor lokacije objekata. 

Vrednovanje i prezentiranje projekata.

2

TEORIJSKE PRETPOSTAVKE PLANIRANJA I PROJEKTIRANJA

3

Jednostavno rečeno planiranje se bavi:◦ CILJEVIMA ‐ što je potrebno napraviti?  i◦ NAČINIMA ‐ kako nešto treba napraviti?

Ono odgovara na tri osnovna pitanja: ◦ GDJE SMO SADA?◦ KAMO ŽELIMO STIĆI?◦ KAKO TO ŽELIMO POSTIĆI?

4

bolje usmjeravanje organizacije veća fleksibilnost bolja koordinacija radaminimiziranje rizika i neizvjesnosti  usmjerenost na budućnost i promjene bolja kontrola razvoj menadžera i ostalih sudionika u planiranju brzo upravljanje vremenom na individualnoj razini 

5

1. Analiza okoline 

2. Definiranje vizije i misije 

3. Postavljanje ciljeva 

4. Definiranje strategije 

5. Razrada planova 

6. Implementacija planova 

7. Evaluacija rezultata 

6

istraživanje čimbenika koji će u planskom razdoblju izravno ili neizravno utjecati na poslovanje, te izradu ekonomsko‐tehničke analize uvjeta poslovanja u planskom razdoblju izradu planova, tj. određivanje zadataka, ali i mjera i sredstava za ostvarivanje planskih zadataka utvrđivanje, kontrolu ostvarivanja i analizu ostvarivanja planova. 

U metodologiji planiranja treba uvijek definirati redoslijed izvedbe pojedinačnih planova, jer o tome ovisi realnost kako pojedinačnih planova, tako i ukupnog plana. 

7

S obzirom na različita motrišta planove možemo podijeliti:s obzirom na vremensko razdoblje◦ kratkoročno (tekući), za razdoblje od 1 god.  ◦ srednjoročno, za razdoblje od 5 god. ◦ dugoročni (perspektivni), za razdoblje od 10 i više godinas obzirom na predmet planiranja ◦ ukupni (plan razvoja, plan poslovanja i sl.)◦ pojedinačni (parcijalni, sektorski)

naturalni (plan kapaciteta, p. radne snage, p. usluga i sl.)financijski (plan cijena, p. prihoda, p. troškova, p. dohotka i sl.)

s obzirom na područje zahvata◦ državni◦ regionalni (županijski)◦ lokalni (općinski) i ◦ poslovni (organizacije)

8

Plan je rezultat aktivnosti planiranje kojim se utvrđuju aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje rezultata i ciljeva projekta. 

Planovi moraju biti:◦ kvantitativno definirani u naturalnim i vrijednosnim pokazateljima ◦ usmjereni na optimalne mogućnosti privređivanja ◦ vremenski determinirani ◦ predvidjeti konkretna sredstva i mjere za izvršavanje planskih zadataka ◦ kompleksni i obuhvatiti cjelinu reprodukcije, a plan za svaki dio poslovnog procesa mora biti usklađen s ostalim planovima. 

9

Svrha prometnog planiranja je uskladiti stanovitu prometnu potražnju s okvirima zadane prometne ponude. 

U idealnom slučaju, veličina i struktura prijevozne ponude treba odgovarati veličini i strukturi prijevozne potražnje. 

10

VRSTE PROMETNOG PLANIRANJA I METODOLOGIJA RAZVOJNOG PLANIRANJA

11

Temeljna obilježja koja determiniraju planiranje prometa jesu: ◦ prijevozna usluga◦ potražnja za prijevozom◦ vozarine◦ komplementarnost i konkurentnost prometnih grana ◦ utjecaj na društveno‐ekonomski razvoj

12

Prometnu ponudu obilježava:◦ prometna infrastruktura, ◦ prijevozna sredstva, ◦ organizacija prijevoza te ◦ upravljanje prometnim procesom (zakoni, propisi, regulacije i kontrole prometa). 

mora biti dimenzionirana u skladu s postojećom i očekivanom potražnjom u budućnosti.

13

Prometnu potražnjumožemo izraziti kao:◦ ukupnost zahtjeva za prijevoznim uslugama koje korisnici tih usluga žele i mogu ostvariti uz određenu cijenu i u određenom vremenskom razdoblju. 

Zahtjevi korisnika variraju ovisno o prijevozu putnika ili tereta, svrsi putovanja, odredištu, vremenskom okviru putovanja, vrsti prijevoznog sredstva, tj. o veličini i strukturi potražnje i uzroku njenog postojanja.

14

Planirati ili prognozirati promet možemo 

prema vremenskom obuhvatu planiranja:◦ Kratkoročno◦ Srednjoročno◦ Dugoročno

ili prema razini planiranja:◦ MAKROPLANIRANJE PROMETA

sektorsko i prostorno planiranje prometa

◦ MIKROPLANIRANJE PROMETAprojektno planiranje prometa planiranje prometa u organizacijama

15

16

Promatra promet kao zaseban ekonomski sektor ili po pojedinim prometnim granama. 

Sektorskim planiranjem prometa moguće je:◦ projicirati ukupni promet i ◦ projicirati po pojedinim nosiocima prometa, tj. prometnim granama. 

Unutar svake od ovih skupina moguća je:◦ projekcija veličine prijevoza (iznos prevezenih putnika ili tona)◦ veličine prijevoznog učinka (ostvareni pkm ili tkm)◦ projekcija ekonomsko‐vrijednosnih veličina (veličina BDP‐a, osnovnih sredstava, kapitalnog koeficijenta, zaposlenosti i proizvodnosti rada za promet kao cjelinu i za pojedine prometne grane)

17

Planiranje prometnog sustava (prometne mreže) unutar određenog prostora. 

Cilj mu je povećati racionalnu organizaciju prostora te povećati prostorno važne učinke društveno‐ekonomskog razvitka.

Promatra odnos između prometa i određenog prostora te utvrđuje međusobne veza i utjecaje 

Prostorno‐prometno planiranje obuhvaća:◦ regionalno,

◦ gradsko i

◦ ruralno prometno planiranje.

Znatno je opsežnije, raznovrsnije i složenije od sektorskog i projektnom planiranju prometa u organizacijama. 

18

19

Cilj mu je dati ocjenu vrijednosti određenog projekta ili grupe projekata, te time olakšati izbor donositelju odluke najboljeg (najisplativijeg) projekta. 

Često se može sresti pod nazivom:◦ procjena i izbor investicijskog projekta◦ izbor investicijskog projekta ili ◦ jednostavno ‐ vrednovanje projekta

Najteži dio je pretvaranje pojedinih pokazatelja projekta u kvantitativne izraze radi izrade kvantitativnih ocjena u svrhu utvrđivanja podobnosti projekta

Postupak vrednovanja projekta je dio postupka donošenja odluke.

20

Obuhvaća organizacije kojima je prijevoz putnika i robe te prijenos vijesti glavna djelatnost

Ova vrsta planiranja koristi se kod planiranja prometa u:◦ lukama◦ brodarskim poduzećima◦ željezničko‐transportnim poduzećima ◦ organizacijama cestovnog i zračnog prijevoza i ◦ organizacijama koje imaju organizirane prijevozne službe za vlastite potrebe (velika industrijska i trgovačka postrojenja)

21

Osnovna podjela metoda je na:

KVALITATIVNE◦ tehnike izvještaja◦ ankete ◦ savjetnički timovi

KVANTITATIVNE◦ analiza vremenskih serija◦ tehnike izglađivanja, ◦ barometarske metode ◦ ekonometrijski modeli

PREDVIĐANJA ◦ kombinacija kvalitativnih i kvantitativnih metoda

metode istraživanja tržišta heurističke metode metode vjerojatnosti

22

PLANOVI RAZVOJA VODNOG PROMETA, PLANOVI INVESTICIJA I PLANOVI KADROVA

23

Pravilno planiranje razvoja luke je vrlo važno zbog:◦ visokih troškova lučkih investicija◦ važnosti luke za nacionalno gospodarstvo◦ potrebe da se osiguraju najbolji rezultati iz alokacije kapaciteta

U problemu planiranja razvoja luka pojavljuju se dvije dimenzije:◦ VREMENSKA:

kratkoročno planiranje (iz dana u dan i planiranja sezonskih vrhova)srednjoročno planiranje (obuhvaća nekoliko godina)dugoročno planiranje (vremenska udaljenost od četvrt stoljeća) 

◦ PROSTORNA:planiranje pojedinog pristanaodređenog kapaciteta unutar lukeplaniranje luke i njezinih izlaza na otvoreno more, i/ili povezivanje sa zaleđem

24

25

Obuhvaća sljedeće faze:

1. Izrada razvojnih programa luke (koncepcije razvoja):

◦ Analiza dosadašnjeg razvoja i sadašnjeg stanja luke ◦ Analiza razvojnih mogućnosti luke ◦ Utvrđivanje razvojne koncepcije i razvojnih ciljeva (u varijantama) ◦ Prijedlog mjera i sredstava za ostvarenje razvojnih ciljeva 

2. Usklađivanje razvojnih programa 

3. Izrada dugoročnih i srednjoročnih planova luke. 

26

Analiza dosadašnjeg razvoja treba obuhvatiti: 

Analizu položaja luke na domaćem i svjetskom tržištu Analizu opsega i dinamike ostvarenog prometa Analizu ostvarenih investicija Analizu tehničke opremljenosti luke Analizu financijskog stanja luke Analizu kadrova itd. 

27

Potrebna je da bi se sagledali i procijenili čimbenici (prognostički parametri važni za daljnji razvoj luke), koji obuhvaćaju prognozu: lučkog prometa razvoja tehnike i tehnologije u svjetskim razmjerima mogućnosti opskrbe energijom i reprodukcijskim materijalom mogućnosti razvoja kadrova eventualnih promjena na ekonomskom, gospodarskom ili političkom planu mogućnosti ostvarivanja vlastitih ili pribavljanja domaćih i inozemnih izvora financiranja programa razvoja. 

28

Prognoza lučkog prometa za planirano razdoblje izrađuje se na temelju detaljno ispitanih i utvrđenih podataka o tržištima i robnim tokovima koji gravitiraju nekoj luci

Danas ravnopravno mogu konkurirati jedino one luke koje prate razvoj suvremenih transportnih tehnologija i pružaju maksimalnu kvalitetu prometnih usluga. Osnovni je preduvjet za takvo poslovanje dobra opremljenost luke i kvalitetna veza sa zaleđem. 

29

Prognoze lučkog prometa izvode se odvojeno s obzirom na nekoliko pristupa: prema PRAVCIMA KRETANJA TERETA, utvrđuje se prognoza za:◦ domaći teret (uvozni, izvozni i razvozni teret) i ◦ tranzitni teret. prema GLAVNIM VRSTAMA TERETA, utvrđuju se zasebne prognoze za: ◦ generalni ◦ rasuti ◦ tekući i plinoviti teret. Unutar pojedinih glavnih vrsta tereta, utvrđuju se odvojene prognoze za: ◦ Određene vrste rasutih, tekućih i plinovitih tereta koje zahtijevaju specijalan tretman zbog specifičnih fizičkih svojstava

◦ Različita pakiranja jediničnog tereta, pa se prema tome prognoze izvode posebno za:

Kontejnerizirane terete za terete koji se prevoze RO‐RO tehnologijom, paletizirane terete i sl. 

30

Koncepcija razvoja se izrađuje u više varijanti – izdvajaju se prednosti i nedostaci svake varijante – odabire se koncepcija koja jamči efikasan i stabilan razvoj luke

Usklađivanje razvojnih programa (unutar i izvan luke) treba provesti prije razrade i donošenja planova

Različiti subjekti u planiranju imaju i različite interese, potrebno je pronaći rješenje koje će barem djelomično udovoljiti svim subjektima. 

Usklađivanje treba ponajprije dati odgovore na ova pitanja: ◦ vrste lučkih usluga i specijalizacija poslova na pojedinim terminalima luke ◦ izgradnja novih ili modernizacija postojećih kapaciteta da bi se izbjeglo udvostručavanje kapaciteta. 

31

Plan razvoja luke izrađuje se kao ukupan razvojni plan, u okviru kojega su sadržani brojni pojedinačni planovi

32

Najznačajniji pojedinačni razvojni planovi luke jesu:1. Plan razvoja lučkih djelatnosti 2. Plan razvoja investicija i lučkih kapaciteta 3. Plan razvoja kadrova 4. Plan razvoja poslovanja luke 

Utvrđuje se na osnovi:◦ analize tržišta i ◦ marketinga

Luke neprestano prate i analiziraju zahtjeve i uvjete tržišta, te ocjenjuju njihov utjecaj u budućem razdobljuOsnovu pripreme i razrade programa i planova razvoja treba tvoriti:◦ analiza i razrada svih čimbenika koji uvjetuju mjesto i položaj nositelja planiranja na tržištu, te 

◦ prognoziranje razvoja tržišta i perspektive lukeSvi ostali ciljevi razvojne koncepcije trebaju dati odgovoriti ◦ kakvo je buduće mjesto i položaj luke na svjetskome tržištu

33

U okviru analize tržišnog položaja određene luke, potrebno je: 

analizirati ponudu i potražnju na tržištu ◦ fizički obujam prometa na tržištu◦ tehničku opremljenost luke i kvalitetu ponude◦ utjecaj ponude iz inozemstva i analiza stranih tržišta 

analizirati položaj luke na tržištu, kroz analizu:◦ dinamiku ukupne vlastite proizvodnje usluga ◦ dinamiku plasmana usluga na strano tržište ◦ udio u ukupnoj državnoj ponudi ◦ udio u ukupnoj državnoj potrošnji ◦ dinamiku vrijednosti prodaje po tekućim i stalnim cijenama ◦ kvalitetu ponude i tehničku opremljenost luke ◦ modernizaciju i uvođenje novih vrsta usluga na tržištu ◦ elastičnost potražnje. 

34

PLAN RAZVOJA INVESTICIJA izrađuje se na osnovu plana razvoja luka za dulje vremensko razdoblje ili može biti i u sklopu godišnjih planova

Plan razvoja investicija obuhvaća:◦ plan zamjene postojećih kapaciteta ◦ plan rekonstrukcije postojećih kapaciteta ◦ plan povećanja kapaciteta luke

Planiranje investicija mora biti opravdano s ekonomskog i tehničkog aspekta. Opravdanost investicije vidljiva je iz◦ Investicijsko‐tehničke dokumentacije◦ Investicijskog programa

35

PLANIRANJE KAPACITETA LUČKOG SUSTAVA mora prethoditi odlučivanju i upravljanju lučkim resursima

Planiranje kapaciteta suočava se sa sljedećim zahtjevima:◦ Vanjski čimbenici◦ Novi organizacijski koncepti.◦ Zahtjevi okoliša i zahtjevi za sigurnošću i zdravljem ◦ Korištenje novih tehnologija

36

Plan razvoja kadrova = planiranje kvalitativnih promjena u samoj luci

Ostvaruje se kroz sljedeće planove:◦ Plan potrebnih kadrova◦ Plan gubitaka kadrova◦ Plan stručne izobrazbe

37

…donose se kao razvojni planovi za srednjoročno i dugoročno razdoblje. Mogu se donositi i kao godišnji planovi  ‐mjere koje je moguće ostvariti u kraćem vremenskom razdoblju. 

Planovi unapređenja mogu obuhvaćati: 1. Planiranje organizacije unapređenja poslovanja 2. Planiranje tehničkih unapređenja 3. Planiranje programa kvalitete 4. Planiranje programa unapređenja rezultata poslovanja 5. Planiranje društveno‐ekonomskih mjera koje utječu na efikasnost i 

racionalnost.

38

39

Cost benefit analiza

Metodologija studije izvodljivosti Feasibility study 

METODOLOGIJA IZRADE STUDIJA, STUDIJE OPRAVDANOSTI, METODE ANALIZE STUDIJE

Obuhvaća ukupne troškove i koristi investicijske aktivnosti, oneposredne i neposredne.

Neposredne troškove čine troškovi:1. izgradnje,2. troškovi kupnje zemljišta,3. smanjenja vrijednosti okolnog zemljišta, i sl.

Neposredne koristi predstavljaju one koristi za sudionike u prometu, koje nastaju izgradnjom objekata prometne infrastrukture.

Ona je metoda procjene investicijskih projekata koja se najviše koristi, a primjenjuje se u slučajevima postojanja eksternih troškova i eksternih koristi. 

40

Cost‐Benefit Analiza1

Njome se nastoji odrediti visina eksternih koristi i eksternih troškova (tj. eksterne ekonomije i eksterne disekonomije) u proizvodnji  nekog  dobra ili usluge. 

Prema toj je analizi proizvodnja nekog dobra ili usluge opravdana, ukoliko su ukupne društvene koristi veće od ukupnih društvenih troškova.

Predstavlja osnovu za definiranje projekta, procjenu projekta i izbor projekta.

Definiranje projekta prije svega zahtjeva utvrđivanje svih troškova i koristi odnosno učinaka koji će se vrednovati kao i mjerila kojima će se ti učinci valorizirati (npr. po osnovi cijene, diskontne stope i dr.), te ostala pitanja koja se odnose na ocjenu opravdanosti ulaganja.

41

Procjena projekta ima za cilj šire predviđanje svih važnijih rezultata analize predviđenog prometnog ulaganja. U takav se postupak uključuju tri temeljite vrste poslova velike točnosti i jasnoće:

1. procjena budućih posrednih i neposrednih troškova i koristi;

2. utvrđivanje obračunskih cijena na one učinke koji ne odražavaju društvene troškove; te

3. svođenje budućih učinaka na neto sadašnju vrijednost.

42

Pri izboru projekta primjenjuju se različiti kriteriji, a  najvažniji i time najčešći su:

1. NETO SADAŠNJA VRIJEDNOST ULAGANJA; neto sadašnjom vrijednošću smatra apsolutna razlika između troškova i koristi svedenih na sadašnju vrijednost.

2. OMJER TROŠKOVA I KORISTI ULAGANJA; kod omjera troškova i koristi za rangiranje projekta, ne uzimaju se apsolutne koristi već se upotrebljava veličina prirasta jedinica koristi na jedinicu troškova. 

3. INTERNA STOPA PROFITABILNOSTI PO OSNOVI ULAGANJA; kod kriterija interne stope profitabilnosti, razmatra se diskontna stopa i to: ona, koja sadašnju vrijednost svih tokova troškova izjednačuje sa sadašnjom vrijednošću svih tokova koristi; i ona koja je uz neto sadašnju vrijednost koristi jednaka nuli. Po ovom je  kriteriju prihvatljivo ono rješenje u kojem izračunata interna stopa profitabilnosti premašuje izabranu diskontnu stopu.

43

Unutar investicijskih projekata izgradnje prometne infrastrukture prisutne su i dodatne odnosno SEKUNDARNE KORISTI. • Ne iskazuju pojedinačno, ali njihova ugrađenost omogućuje 

kompleksniju spoznaju ukupnih koristi od izgradnje objekata prometne infrastrukture.

• One  mogu biti promatrane na dva načina:1. obuhvaćene su kao neopipljiva korist koja predstavlja doprinos projektu 

ciljevi kojeg nisu izravno ili direktno vezani uz efikasnost i nacionalni dohodak. 

2. očituje se kroz cijene ili uvjete eksterne ekonomije, ili kroz redukciju nekih drugih novih investicija a koje se javljaju kao posljedica realizacije predmetnog investicijskog projekta. Ukoliko takve koristi imaju osobitu važnost u okviru promatranog, one se uključuju u analizu i mijenjaju svoj oblik iz sekundarnih u direktne koristi.

44

Analiza troškova i koristi (CBA) osim navedenog, pridonosi i:

1. racionalizaciji proračunskih odluka odnosno vrednovanju outputajavnog sektora,

2. maksimalizaciji neto društvene koristi javnih rashoda,

3. oblikovanju novih sadržaja i kvalitete s osnove državne intervencije i interakcije javnog i privatnog sektora proizvodnje,

4. mjerenju racionalnosti razmještaja resursa,

5. ocjenjivanju investicijskog projekta u javnom sektoru,

6. ocjenjivanju efektivnosti investicija u tehničku infrastrukturu i ljudski kapital, te

7. uspoređivanju drugih troškova i koristi, te njihovih pozitivnih i negativnih učinaka.

45

Cilj CBA je povećanje racionalnosti investicijskih ulaganja odnosno uravnoteživanja troškova i koristi unutar različitih projektnih varijanti.

CBA analiza uključuje procjenu troškova i koristi kroz duže vrijeme, kako bi se odredila profitabilnost ulaganja, odnosno neto korist od projekta.

Ona je oblik kalkulacije kojom se uspoređuju društveni troškovi i društvene koristi kod određenih projekata:

• Društvenim troškovima smatraju se svi negativni učinci koji  nastaju realizacijom određenog projekta.

• Društvenim koristima smatraju se svi pozitivni učinci realizacijom određenog projekta.

46

PROBLEMI koji se javljaju U REZULTATIMA CBA ANALIZE proizlaze iz razloga što svi troškovi i sve koristi nisu vremenski podudarni, niti ih je moguće precizno kvantificirati, a jednako tako problem leži i u utvrđivanju posrednih i neposrednih troškova i koristi. 

Stoga je načelo CBA da ukoliko ima više projekata treba izabrati onu alternativu koja daje najveće neto koristi. 

Znači, optimalan projekt je onaj kod kojeg društvene koristi nadmašuju društvene troškove.

47

Projekti koji se vrednuju CBA analizom mogu biti:

POJEDINAČNI, koji se u pogledu vremena dijele na probleme s odloženim učincima odnosno onim koji se odnose na buduće razdoblje; i neposrednim učincima odnosno neposrednim mjerenjem učinaka.

SKUPNI, kada se analizira više projekata. Oni mogu biti:

1. KOMPLEMENTARNI, odnosno analiza projekata koji su međusobno uvjetovani. Ukoliko ih se analizira odvojeno tj. pojedinačno mogu biti društveno nerentabilni, a ukoliko se analiziraju skupno tada postaju rentabilni.

2. KONKURENTSKI, kada projekti mogu biti realizirani različitim metodama, a to znači da izbor jednog projekta definitivno isključuje drugi.

Razlika između njih očituje se u tome da se kod komplementarnih odluka o investiranju donosi u fazama od kojih svaka predstavlja jednu projektnu cjelinu, a kod konkurentskih izbor jednog projekta predstavlja potpunu  eliminaciju drugih projekata.

48

FAZE U VREDNOVANJU PROJEKATA primjenom CBA su:

1. Identifikacija alternativa2. Identifikacija učinaka3. Izbor mjernih jedinica i njihovo vrednovanje4. Procjena alternativa5. Prijedlog odluke.

CBA pruža niz pozitivnih rezultata u analizi ocjene provođenja proračunske politike, poput određivanja funkcije cilja investicijskih projekata u javnom sektoru.

49

Metodologija Studije Izvodljivosti          Feasibility Study

STUDIJA IZVODLJIVOSTI ili točnije studija o provedivosti projekta koja se nerijetko jednostavnije označava kao investicijska studija, predstavlja dokument za donošenje investicijske odluke.

Studiju izvodljivosti u prometnom sustavu čini skup postupaka koji se odnose na izvodljivost projekata prometne infrastrukture. Ona se bavi utvrđivanjem investicijskih prioriteta za izgradnju objekata prometne infrastrukture. Takvu infrastrukturu najčešće financira  Međunarodna banka za obnovu i razvoj iz Washingtona.

50

2

Stručna uputa (Banke) sastoji se od dvije studije:

1. PRETHODNE STUDIJE IZVODLJIVOSTI tzv. Prefeasibility Study, koja se temelji na  redu veličine troškova izgradnje. Ona omogućuje vrednovanje predodžbe o izvodljivosti gradnje objekta prometne infrastrukture, što ujedno znači da se njome utvrđuje primarni stav o njegovoj lokaciji;

2. I same STUDIJE IZVODLJIVOSTI tzv. Feasibility Study, koja se izrađuje na temelju analiza iz spomenute prve faze (o optimalnoj lokaciji), pri čemu se ugrađuju i rezultati idejnog građevinsko‐tehničkog projekta. 

Postupci prve i druge faze iz spomenutih uputa se razlikuju uglavnom i ponajviše, po stupnju ugrađenosti tehničko‐građevinske dokumentacije u projekt.

51

Studija izvodljivosti se u sklopu prometa dijeli u šest istraživačkih područja po osnovu kojih (a unutar utvrđene metodologije), budući investitor treba obraditi:

1. ekonomiku razvoja

2. postojeći prometni sustav i analizu istoga

3. građevinsko‐tehnički dio i troškove

4. ekonomiku prometa

5. vrednovanje investicijskog projekta.

52

Istraživanja u području EKONOMIKE RAZVOJA se temelje na istraživanjima koja proizlaze iz međuodnosa pojedinačnih sektora prometa i ostalih sektora ukupnog prometnog sustava određene zemlje.

Osnovne parametre u procjeni koristi od projekta prometne infrastrukture čine: 

1. sadašnji intenzitet upotrebe infrastrukture prometnog sustava;

2. razina usluga prometnog sustava, njihova buduća razina i smanjenje troškova po jedinici usluge kroz uvođenje novih tehnika i tehnologija u prometnu infrastrukturu.

53

Opis i analiza postojećeg prometnog sustava se temelji na analizi postojeće razine u korištenju usluga prometa i prometne infrastrukture, a polazi od tri ulazne kategorije.

Radi se o:◦ podacima o vrstama prometnih usluga,◦ podacima po vrstama prometa na osnovi anketnog uzorka, i◦ prilagođavanju podataka dobivenih po osnovi anketa o prosječnomgodišnjem dnevnom intenzitetu korištenja prometnih kapaciteta.

54

Anketa o postojećem prometu temelji se na upotrebi jedinstvenog plana anketa i to tako, da se iz svakog anketiranog uzorka prikupljaju podaci o korištenju prometne usluge, njenoj vrsti i vremenu njenog korištenja. 

Predviđanje o budućem prometu na osnovi određenih materijalnih podataka, nužno je za određivanje tehničkih elemenata i to: za izgradnju prometne infrastrukture; za procjenu budućih troškova održavanja te infrastrukture; kao i za buduće kretanje troškova korisnika infrastrukture, pa su upravo ovo pitanja na koja ovim istraživanjem treba konkretno odgovoriti. 

Ukupan promet na projektiranom objektu prometne infrastrukture treba objedinjavati: 

postojeći promet s njegovim redovitim prirastom,dopunski ili preusmjereni promet, inovonastali odnosno inducirani promet do kojeg dolazi smanjivanjemprijevoznih troškova do čega dolazi poboljšanjem kvalitete prometneinfrastrukture.

55

Analiza građevinsko tehničkog dijela  i troškova naredna je faza postupaka u studiji izvodljivosti. 

Ova se analiza također sastoji se od brojnih aktivnosti i istraživanja. Najzahtjevnije područje predstavlja prikupljanje preglednih karata omjera 1 : 1 000 000 ili 1 : 500 000. Karte su potrebne za precizno proučavanje određenog područja u sklopu međuregionalne infrastrukture. Na temelju njih izrađuje se generalni plan. 

56

GENERALNI PLAN za izradu studije izvodljivosti mora sadržavati sve bitnosti za istraživanje. Tako mora  sadržavati slijedeće elemente:

◦ konfiguraciju terena◦ postojeća naselja s predviđenim područjima širenja◦ granice područja razdiobe zemlje◦ biokulturu, tj. šume, obradive površine, prirodne rezervate, parkove i sl.◦ objekte prometne infrastrukture◦ sve vodne površine◦ zaštićena vodna područja◦ infrastrukturu cjevovodnog prometa i vodove visokog napona. 

57

Nakon toga, izrađuju se tzv. situacijski planovi. Oni sadrže informacije o:

◦ karakteristikama predviđenog objekta prometne infrastrukture, 

◦ zaštićenom vodnom području,

◦ već postojećoj infrastrukturi koja se nalazi na trasi projektiranja dotičnog objekta, te 

◦ mjerama zaštite koje se odnose na moguće promjene u hidrometeorološkom sustavu. 

58

I u analizi ekonomike prometa se istraživanja obavljaju fazno. Prva faza se temelji na  utvrđivanju eksploatacijskih troškova prometa, pri čemu se u obzir uzimaju dvije kategorije troškova:

◦ troškovi izgradnje prometne infrastrukture, te

◦ vremenski ovisni troškovi kao što su: amortizacija, kamate, plaće zaposlenika, opći troškovi uprave, osiguranje, i troškovi izdavanje upotrebne dozvola.

Nakon utvrđivanja troškova u izračun se uzimaju koristi koje ostvaruje promet izgradnjom projektiranog objekta ili objekata prometne infrastrukture. Pritom se koristi za promet izračunavaju za tri vrste prometnih usluga i to za: uobičajene, preusmjerene i novonastale. 

Ovdje se utvrđuju financijski, ekonomski i preuzeti troškovi. 

59

Analiza ekonomike prometa procjenjuje:

1. preusmjeravanje prometa između raznih oblika prometa,

2. ekonomske efekte preusmjeravanja prometa među raznim oblicima prometa,

3. proračun ukupnih troškova,

4. koristi od novonastalog prometa na budućim objektima prometne infrastrukture.

60

Vrednovanje investicijskog projekta predstavlja sintezu svih  istraživanja i procjena u izradi studije izvodljivosti prometne infrastrukture. Stručnjaci Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iznimno vode računa o krajnjem sintetiziranom rezultatu koji obuhvaća i niz ostalih dodatnih pokazatelja i analiza. 

Jedan od važnijih pokazatelja sustava vrednovanja projekta je interna stopa u veličini diskontirane dobiti koja se od investicijskog ulaganja očekuje, odnosno koja se očekuje kao društvena korist od ulaganja u infrastrukturne objekte.

Interna stopa rentabilnosti ili povrata (ISP) je diskontna stopa kojom se izjednačuje početno investicijsko ulaganje sa sadašnjom vrijednošću budućih prihoda i troškova odnosno rashoda. 

61

Njome se dakle, izjednačuje sadašnju vrijednost svih koristi s vrijednošću svih troškova, i prema njoj je čista sadašnja vrijednost jednaka nuli. Izražava se jednadžbom:

Pri čemu je:

ISP ‐ interna stopa rentabilnosti ili povrataKt ‐ koristi u razdoblju tTt ‐ troškovi u razdoblju tr ‐ diskontna stopat ‐ godina u kojoj se diskontiraju koristi i troškovin ‐ broj godina analiziranog razdoblja.

62

0)(1=∑

+−

=

n

t nrTtKtISP

Internom stopom rentabilnosti ili povrata se izražava svaka procjena nekog projekta kao jedinstvena godišnja stopa povrata uloženog kapitala. 

Studija izvodljivosti razmatra i visinu kamatne stope (tj. cijene) kapitala na tržištu i ona je usko vezana uz ISP. Ukoliko se pokaže da je ISP veća od minimalnog povrata koji se se zahtjeva za sredstva uložena u projekt, tada investitor predloženi projekt treba smatrati prihvatljivim odnosno prihvatiti. 

Pri ulaganju u objekte prometne infrastrukture postoji nezaobilazna potreba utvrđivanja strategije dugoročnog razvoja. Nadalje, treba uzeti u obzir da su podaci na temelju kojih se donose odluke o investicijskim ulaganjima odnosno o ulaganju kapitala, podložni stanovitim pogreškama. 

Kao posljedica toga, javljaju se oni efekti koji mijenjaju odluke o izgradnji.Jedan od postupka kojim se utvrđuju pogreške naziva se analizomosjetljivosti.

63

Analiza osjetljivosti obuhvaća niz metodoloških postupaka kojima se istražuje način minimaliziranja pogrešaka na odabranim ulaznim podacima u izradi studije izvodljivosti. Takvim postupcima se ispituju kritične točke, kao što su npr. troškovi izgradnje, koristi po različitim prometnim podsustavima, diskontna stopa koja je oportunitetna na cijenu kapitala i sl. 

Osim opisane analize za utvrđivanje pogrešaka se upotrebljava i analiza rizika. Analiza rizika predstavlja procjenu mogućnosti i stupnja vjerojatnosti događaja ili djelovanja s nepovoljnim posljedicama na imovinu, sredstva i ljude, a utvrđuje moguće opasnosti odnosno moguće posljedice od donošenja nekih poslovnih odluka. 

Analizu rizika čini proširena i dopunjena analiza osjetljivosti. Svrha analize rizika je utvrditi one parametre odnosno ulazne podatke koji imaju presudan utjecaj na donošenje odluka u pogledu prihvaćanja ili odbacivanja neke varijante projekta. 

64

1. UVOD koji mora sadržavati podatke o korisniku

2. OPĆE INFORMACIJE O PROJEKTU2.1. Opis projekta2.2. Ciljevi projekta2.3. Sadašnja situacija2.4. Opravdanost ulaganja

3. TEHNIČKO‐TEHNOLOŠKA ANALIZA INVESTICIJE3.1. Opis tehničko‐tehnološkog procesa3.2. Potrošnja sirovina, materijala i proizvoda koji

generiraju energiju 3.3. Tehnička struktura investicije 3.4. Popis tehnološke opreme 

65

4. UČINCI PROJEKTA (pokazatelji rezultata i učinka) 

Ovdje se navode pokazatelji ovisno o kakvoj se investicijskoj aktivnosti radi (rekonstrukcija i/ili izgradnja) u odnosu na objekt prometne infrastrukture.

5. FINANCIJSKI OPIS PROJEKTA5.1. Kapitalni troškovi projekta (navedite osnovni

financijski opis projekta)5.2. Radovi i troškovi održavanja projekta5.3. Tko će upravljati objektom ulaganja nakon njegova

dovršenja5.4. Izvor financiranja i uvjeti kreditiranja

5.4.1. Izvori financiranja (vlastita sredstva, kreditnasredstva, ostala sredstva, ukupno)

5.4.2. Obračun kreditnih obveza (godina otplate,anuitet, glavnica, kamata, ostatak glavnice)

66

6. ANALIZA TRŽIŠTA

Opis situacije i kretanje ponude i potražnje, njihova povezanost kao osnovu za procijenu mogućnosti plasiranja proizvoda i nabavke potrebnih glavnih kategorija inputa: ponude, opskrbe, plasiranja i nabavke (ime opskrbljivača sirovina, klijenata...) 

7. FINANCIJSKO‐EKONOMSKA ANALIZA7.1. Izračun amortizacije7.2. Ekonomski vijek projekta7.3. Ekonomski tijek

7.3.1. Metoda neto sadašnje vrijednosti7.3.2. Metoda interne stope rentabilnosti

8. ZAKLJUČAK ‐ Zaključna evaluacija projekta

9. Prilog ‐ SPECIFIČNA LISTA TROŠKOVA S REKAPITULACIJOM

67

Vrste projekata

Sheme financiranja

Metodologija projektiranja

Predprojektna dokumentacija

Projektni ciklus

68

VRSTE PROJEKTA, METODOLOGIJA PROJEKTIRANJA I PREDPROJEKTNA 

DOKUMENTACIJA

Instrumenti u praksi su zapravo tipovi projekata kakvi se mogu prijaviti na natječaje. U pravilima prijava koje objavljuje uz natječaje, Europska komisija propisuje i koji tip projekta je dozvoljeno ili moguće prijaviti na natječaj.

Kroz sve programe (Cooperation, Ideas, People, Capacities) financijska potpora će se implementirati kroz sljedeće:

69

VRSTE PROJEKATA

Čine dvije vrste projekata:

LARGE‐SCALE INTEGRATING PROJECTS

Višepartnerski projekti usmjereni prema ciljanim istraživanjima, čiji je očekivani ishod generiranje novog znanja potrebnog za provođenje tematskih prioriteta. Integrirani projekti najzastupljeniji su instrument u FP6. Oni bi trebali okupljati kritičnu masu resursa te pridonijeti jačanju konkurentnosti Europske unije ili zadovoljavanju potreba europskog društva. Projekti moraju sadržavati istraživačku komponentu, a mogu imati i tehnološku i demonstracijsku komponentu, te element osposobljavanja. Integracija koju projekti podrazumijevaju može biti različite vrste: vertikalna (npr. vrijednosni lanac od proizvođača znanja do aktera uključenih u tehnološki razvoj i transfer), horizontalna (niz multidisciplinarnih aktivnosti), sektorska (npr. javnog i privatnog sektora, a posebice sveučilišta odnosno istraživačkih instituta i kompanija) ili financijska (javna i privatna sredstva).

70

SMALL OR MEDIUM‐SCALE FOCUSED RESEARCH PROJECTS:

Istraživački projekti kojima je cilj generirati i promicati nove spoznaje (npr.unapređenje postojećih i razvijanje novih proizvoda, procesa i usluga).

Ovi projekti podupiru istraživanja, razvojno‐tehnološke i demonstracijskeaktivnosti koje su nešto manjeg opsega od onih u integriranim projektima.

71

Višepartnerski projekti kojima je cilj poticati znanstvenu i tehnološku izvrsnost u određenom istraživačkom području integriranjem kritične mase resursa i znanja na europskoj razini, u svrhu postizanja i održavanja vodeće pozicije u tom području. 

Znanje i ekspertiza umrežuju se oko zajedničkog programa aktivnosti kojem je cilj osigurati progresivnu i trajnu integraciju istraživačkih kapaciteta projektnih partnera, istodobno promičući spoznaje u području kojim se oni bave. Samo istraživanje, međutim, nije u središtu pozornosti ovog instrumenta, već su to strukturalne promjene usmjerene prema integraciji istraživačkih kapaciteta. 

Doprinos Europske unije je u obliku bespovratne potpore za integraciju, koja se može kretati u iznosima većim od nekoliko milijuna eura. Potpora se dodjeljuje u godišnjim ratama, ovisno o napretku koji postiže mreža.

72

Višepartnerski projekti kojima je cilj podupirati umrežavanje i koordinaciju znanstvenoistraživačkih i inovacijskih aktivnosti. 

Mogu uključivati definiranje, organizaciju i upravljanje zajedničkim inicijativama ili aktivnostima, poput konferencija, sastanaka, studija, razmjene osoblja i diseminaciju dobrih praksi, uspostavljanje zajedničkih informacijskih sustava ili ekspertnih sustava. 

U projektima sudjeluju istraživačke institucije, organizacije civilnog društva, kao i kreatori znanstveno‐istraživačkih politika. 

73

– dvije vrste projekata:

ERC Starting Independant Researcher Grants ‐ za istraživače koji započinju sa stvaranjem ili vode svoj prvi istraživački tim, ili razvijaju svoj nezavisni istraživački program;

ERC Advanced Investigator Grants ‐ za istraživače koji su se već etablirali kao nezavisni istraživački "leader‐i" u svom području rada.

74

Potpora edukaciji i razvoju karijere istraživača, kroz nekoliko različitih vrsta projekata:

◦ početna edukacija, 

◦ partnerstvo industrija‐akademija, 

◦ konferencije, 

◦ doživotna edukacija, 

◦ međunarodna suradnja i 

◦ posebne aktivnosti – Excellence Award

75

Potpora istraživačkim projektima gdje se najveći dio istraživanja provodi na sveučilištima, istraživačkim institutima i drugim centrima za mala i srednja poduzeća.

76

Sheme financiranja (Funding schemes) ‐ "Talking about money“

Osnovni princip financiranja u FP7 je SUFINANCIRANJE. To znači da EC ne „kupuje“ usluge istraživanja na način da sklapa ugovore i plaća cijenu tih usluga, EC pokriva u određenom postotku dio ukupnih prihvatljivih troškova projekta. 

Maksimalni postotak pokrića prihvatljivih troškova u budžetu jednog projekta (reimbursement rate) ovisi o vrsti projekta, pravnom statusu predlagača projekta i vrsti projektne aktivnosti.

77

SHEME FINANCIRANJA

Metodologija projektiranja sastoji se od:

1. Programiranja koje uključuje analizu na nacionalnoj razini, mogućnosti i prepreke, te nacionalni program razvitka ili strategije razvoja pojedinih sektora odnosno prioriteta na lokalnoj razini.

2. Identifikacije problema i ciljeva u skladu sa strateškim dokumentima; dionika (korisnika, voditelja projekta, partnera, donatora, dobavljača i sl.); analizi kapaciteta; i Studije izvodljivosti.

3. Formuliranja ili pripreme koja podrazumijeva razradu projektnih ideja odnosno izradu logičke matrice i pisanje prijedloga projekta.

78

METODOLOGIJA PROJEKTIRANJA

4. Provedbe projekta koja uključuje praćenje i izvještavanje o upravljanju projektom; postizanju rezultata i ispunjavanju ciljeva; te učinkovitom upravljanju financijskim sredstvima.

5. Praćenja i evaluacije koje u praćenju podrazumijeva neprekidnu analizu napretka projekta u postizanju planiranih rezultata s ciljem poboljšanja u procesu donošenja odluka i unutarnjeg nadzora provedbe projekta; a u evaluaciji podrazumijeva analizu rezultata projekata, stvaranje novih projektnih ideja, objektivno procjenjivanje projekta, njegovog osmišljavanja, provedbe i rezultata. Osnovne osobine evaluacije su objektivnost, kredibilitet, sudjelovanje dionika te korisnost.

6. Završetka i zatvaranja projekta.

79

Predprojektna dokumentacija mora sadržavati:

1. Sažetak kao samostalnu cjelina i kvalitetan pregled projekta. Između ostalog, trebao bi se sastojati od kratkog i jasnog pregleda projekta i objašnjenja o tome na koji način projekt odgovara prioritetima izvora financiranja.

2. Opis očekivanih koristi koja uključuje:opis projekta koji se sastoji od sveobuhvatnog pregleda projekta i njegovih glavnih aktivnosti;

potpuno objašnjenje tehničkih aspekata;

prijedlog kalendara aktivnosti; i,

plan rada s glavnim cjelinama i rezultatima.

80

PREDPROJEKTNA DOKUMENTACIJA 

3. Detaljan opis financijskih i ekonomskih faktora koji  čini   prikaz troškova i prihoda tijekom vremena, a koji odgovaraju vrsti i financijskoj (ekonomskoj) opravdanosti projekta.

4. Određivanje opcija:◦ opcije koje su utvrđene i ocijenjene;◦ jasno određivanje i opravdanje za najbolju opciju;◦ objašnjenje je li provedena ocjena utjecaja na okoliš.

5. Pitanja rizika i osjetljivosti, dio koji treba jasno ukazati na rizike i pokazati koliko su razni elementi projekta osjetljivi na te rizike i pretpostavke.

81

Projektni ciklus

82

Nat

ječa

jna

doku

men

taci

ja

Analiza dionika

Analiza problema

Analiza ciljeva

Izborstrategije

PROCES

Matrica strategijedionika & metode

sudjelovanja

Problemsko stablo

Stablo ciljeva

Analiza izvedivosti;troškova i koristi

METODE

korak 1 korak 2 korak 3 korak 4Interna logika

Logička matrica

korak 5

83

PLM je razvijen krajem 60‐ih

PLM je analitički proces i skupina alata koji se koriste kao podrškaplaniranju i upravljanju projektima

Razlika između PLM‐a i logičke matrice:◦ PLM = analitički proces ‐metodologija◦ Logička matrica = dokumentirani proizvod analitičkog procesa

PLM se koristi tijekom faze:◦ Identifikacije◦ Formulacije◦ Provedbe◦ Evaluacije i revizije

Ne može zamijeniti iskustvo i profesionalno mišljenje

84

PRISTUP LOGIČKE MATRICE  PLM

1• Izrada LM – definiranje strukture projektna, ispitivanje njegove unutarnje logike i rizika, formuliranje mjerljivih pokazatelja uspješnosti

2• Raspored aktivnosti – određivanje slijeda i ovisnosti aktivnosti; procjena njegovog trajanja i podjela nadležnosti

3• Raspored resursa – iz rasporeda aktivnosti, izrada rasporeda unosa i proračuna (razvoj inputa)

85

1•Analiza dionika – određivanje i  procjena glavnih dionika te ocjena njihove sposobnosti

2•Analiza problema – odrađivanje ključnih problema, prepreka i prilika te određivanje uzročno‐posljedičnog odnosa

3•Analiza ciljeva – razvoj rješenja iz ustanovljenih problema te određivanje načina za prekid odnosa

4•Analiza strategije – određivanje različitih strategija za postizanje rješenja te odabir najprikladnije strategije

86

Tko? Dionici su osobe ili skupine ljudi koji imaju značajan interes u uspjeh ili neuspjeh projekta. Oni mogu biti:

◦ Tijela državne i javne uprave

◦ Privatni sektor, pojedinačne tvrtke

◦ Civilno društvo (nevladine organizacije)

◦ Članovi lokalne zajednice (poljoprivrednici, obrtnici, muškarci ili žene, mladi ili stari, bogatiji ili siromašniji)

87

Dionici

Korisnici◦ Ciljna skupina/skupine◦ Krajnji korisnici

Projektni partneri

88

Prilikom analize dionika možemo koristiti neke od sljedećih alata:

Matrica analize dionika

SWOT analiza

Vennovi dijagrami

Radijalni dijagrami

89

Odgovara na pitanje: Na koji način na dionike utječe opći problem ili mogućnost?

90

Dionik i osnovne značajke

Interesi i kako na njih utječe problem/i

Sposobnost i motivacija u svrhu promjene

Moguće mjere za rješavanje interesa dionika

S – Strength(Prednosti)

W – Weakness(Slabosti)

O – Opportunities(Mogućnosti)

T – Threats (Opasnosti)

91

PREDNOSTI SLABOSTI

MOGUĆNOSTI OPASNOSTI

Pokazuje i analizira odnos između glavnih dionika

92

H

G

FB

A

C

D

E

Prikazuje i analizira sposobnost dionika/institucionalna sposobnost

93

1. Sakuplja informacije koje opisuju problematičnu situaciju (“uzrok i posljedica”)

2. Osigurava učenje na greškama iz prethodnih sličnih projekata ili programa

3. Osigurava da “pravi”/ključni dionici sudjeluju u analizi4. Priprema problemsko stablo koje će osigurati pojednostavljenu, 

ali robusnu sliku realne situacije

94

Problemsko stablo uspostavlja uzročno‐posljedične odnose i zbog toga pomaže u osiguranju činjenice da se korijenski problemi identificiraju i da im se pristupa na primjeren način.  

Osnovni koraci ovdje su:

1. Identificirati jedan ili dva (početna) glavna problema koji utječu na ciljne skupine u njihovom načinu življenja i/ili pristupu uslugama

2. Identificirati probleme/ograničenosti 

3. Analizirati i identificirati uzročno‐posljedične veze

4. Provjeriti logiku

5. Nacrt dijagrama problemskog stabla

95

96

GLAVNI PROBLEM

POSLJEDICE

UZROCI

97

Česte prometne nesreće

Loša kvaliteta vozila

Nedovoljno educirani vozači

Vozila prestara

Nedovoljno održavanje vozila

Loše održavanje cesta

Povećan broj poginulih u prometu

Analiza ciljeva “negativna stanja” problemskog stabla pretvara u rješenja tj. “pozitivna stanja”Ciljevi se predstavljaju u dijagramu (stablo ciljeva)

98

SVRHA PROJEKTA

OPĆI CILJ OPĆI CILJ

REZULTAT REZULTAT REZULTAT

AKTIVNOSTI AKTIVNOSTI

99

Smanjivanje broja prometnih nesreća

Povećavanje pažljivosti kod vozača

Poboljšanje kvalitete vozila Poboljšanje kvalitete cesta

Edukacija vozača

Nabavka novih vozila

Redovito održavanje vozila

Bolje održavanje cesta

Smanjivanje broja poginulih u prometu

Odabir načina rješavanja problema – odabir strategije

Lakše je odabrati strategiju ukoliko su definirani kriteriji (npr. korist za 

ciljne skupine, komplementarnost s drugim projektima, troškovi, tehnička 

izvedivost…)

Odabrana strategija se koristi kao pomoć kod formuliranja prvog 

stupca logičke matrice (opći cilj, svrha, rezultati)

100

101

Stablo ciljeva Interna logikaOpći ciljevi

Svrha projekta

Rezultati

Aktivnosti

102

Logička matrica je niz povezanih koncepata koji na operativan način opisujunajvažnije aspekte projekta. Ona daje mogućnost provjere da li je projektdobro planiran te olakšava praćenje i evaluaciju projekta.

Logička matrica je način na koji se predstavlja sadržaj projektnih aktivnosti.

Ona na sustavan način odražava vertikalnu logiku projekta:od općih ciljeva kojima bi projekt trebao pridonijeti i konkretnog ciljaprojekta, do očekivanih rezultata i aktivnosti kojima se ti rezultati trebajupostići.

Svaki segment matrice je strogo definiran ‐ logika s drugim dijelovimamatrice se mora testirati tj. redefinirati ukoliko je potrebno. Logičkamatrica je interaktivni proces.

103

Logička veza Objektivno provjerljivi pokazatelji uspjeha

Izvori i sredstva provjere Pretpostavke

Opći ciljeviKojem općem cilju projekt doprinosi?

Koji su ključni pokazatelji uspjeha vezani za opći cilj?

Koji su izvori informacija za ove pokazatelje?

Posebni ciljevi (Svrha)

Koje posebne ciljeve projekt ostvaruje, da bi doprinio općem cilju? - Jasno doprinosi rješavanju problema ciljne skupine

Koji pokazatelji jasno ukazuju da je cilj projekta ostvaren?

Koji su postojeći izvori informacija ili kako se one mogu prikupiti?

Koji vanjski čimbenici mogu pozitivno ili negativno utjecati na projekt ali su van direktne kontrole projektnog tima?

Očekivani rezultati

Rezultati su ostvarenja predviđena da bi se ostvarili posebni ciljevi. Koji su očekivani rezultati? (nabroji ih)

Kojim se pokazateljima može mjeriti da li, i u kojoj mjeri projektom ostvarujemo očekivane rezultate?

Kojim metodama doći do informacija? Koji su izvori informacija za ove pokazatelje?

Koji vanjski preduvjeti moraju biti zadovoljeni da bi se planski ostvarili očekivani rezultati?

Aktivnosti

Koje su ključne aktivnosti koje se moraju provesti i kojim slijedom, da bi postigli očekivane rezultate? (Grupirati aktivnosti po rezultatima)

Sredstva: Koja su sredstva potrebna da bi se provele planirane aktivnosti, npr. djelatnici, oprema, edukacija, studije, nabavke, prostorije…

Koji su izvori informacija za mjerenje napredovanja aktivnosti? Troškovi: Koji su troškovi projekta? Kako su razvrstani (Detaljni pregled u Proračunu projekta)

Koji su preduvjeti za početak aktivnosti? Koji vanjski uvjeti moraju biti zadovoljeni da bi se planirane aktivnosti mogle provoditi?

104

105

Opći Cilj

Svrha

Aktivnost   1.1.1

Aktivnost1.1.2

Aktivnost1.1.3

Itd.

Rezultat 1.2

Rezultat 1.1

Rezultat 2.2

Rezultat 2.1

Rezultat 3.2

Rezultat 3.1

Aktivnost   1.2.1

Aktivnost1.2.2

Aktivnost1.2.3

Itd.

Aktivnost   2.1.1

Aktivnost2.1.2

Aktivnost2.1.3

Itd.

Aktivnost   3.2.1

Aktivnost3.2.2

Aktivnost3.2.3

Itd.

Aktivnost   3.1.1

Aktivnost3.1.2

Aktivnost3.1.3

Itd.

Aktivnost   3.2.1

Aktivnost3.2.2

Aktivnost3.2.3

Itd.

Komponenta 1 Komponenta 2 Komponenta 3

Hijerarhija ciljeva Kako napisati izjavu

Opći cilj Doprinijeti …

Svrha 1. Poboljšano/povećano …

Rezultati1.1 Ostvaren …1.2 Proizveden …1.3 Proveden …

Aktivnosti

1.1.1 Pripremiti …1.1.2 Izraditi …1.1.3 Izgraditi …1.1.4 Istražiti …

106

Pretpostavka je:◦ uvjet koji je potrebno zadovoljiti kako bi projekt bio uspješan;◦ NIJE u moći projekta (izvan naše kontrole); ◦ Čimbenik kojeg treba pozorno promatrati za vrijeme trajanja projekta

Može se odnositi na:◦ aktivnosti drugih dionika koje nisu direktno uključene u upravljanje navedenim projektom ili njegovom koordinacijom;

◦ nepovoljne povratne informacije od ciljnih skupina na usluge koje se trebaju osigurati kroz navedeni projekt;

◦ uspješna koordinacija svih donatora i razumna potrošnja sredstava◦ nerazmjernost (oscilacije) cijena za robe i usluge◦ promjene (zaokret) u široj politici nove vlade

107

PAŽNJA: pretpostavke – POZITIVNE IZJAVE; rizici ‐ negativne

108

Objektivno provjerljivi pokazatelji

Izvori provjere Pretpostavke

Aktivnosti

Rezultati

Svrha projekta

Opći cilj

Preduvjet‐treba biti ispunjen prije izdvajanja sredstva i pokretanja aktivnosti

Logička veza

Unosi

109

Redizajniranje projekta:

• dodati nove aktivnosti i/ili rezultate• drugačije formuliranje svrhe projekta, ako je moguće

Faktor predstavlja rizik.

Projekt NIJE IZVEDIV !

Da li je vanjski faktor 

bitan za projekt?Da

NeHoće li se ostvariti?

gotovo sigurno da

vjerojatno da

teško ostvarljiv

ne uključivati u logičku matricu

uključiti kao pretpostavku

Redizajnirati (ako je moguće) projektkako bi se utjecalo na vanjski faktor

moguće nije moguće

OPP opisuju ciljeve projekta na operativno mjerljiv način: količina, kvaliteta, vrijeme ili KKVPomažu u provjeri izvedivosti ciljeva i oblikovanju sustava nadzora i evaluacije projektaTrebaju biti mjerljivi na dosljedan način i uz prihvatljive troškoveTrebaju biti neovisni jedan od drugoga (poseban  za svaki opći cilj/svrhu/rezultat)Dobar OPP treba biti SMART: 

110

Specific ‐ specifičan (za određeni cilj);Measurable – mjerljiv ( u pogledu kvalitete i/ili količine);Available – dostupan (u okviru prihvatljivog troška);Relevant – relevantan (za potrebe informiranja voditelja –HL);Time‐bound – vremenski određen (def. kada možemo

očekivati da cilj bude postignut)

111

Opći cilj

Svrha

Rezultat

Pokazatelji učinka

Pokazatelji ishoda

Pokazatelji neposrednih rezultata

Izvor provjere treba navesti:

Kako/na koji način treba prikupiti informacije?Tko bi trebao prikupiti/pružiti informacije?Kada/koliko često?

112

‐ Administrativna evidencija‐ Studije‐ Istraživanja‐ Poslovne knjige‐ Službena statistika…

113

Cijena

Kompleksnost

Administrativnaizvješća

Upravljačka izvješća

Statistički podaci

Prilagođeni statistički podaci

Intervju s krajnjim korisnicima

Specijalizirane ankete

114

Sredstva Troškovi

Preduvjet

Objektivno provjerljivi pokazatelji

Izvori provjere Pretpostavke

Aktivnosti

Rezultati

Svrha projekta

Opći cilj

Logička veza

Izrađuje se na osnovi rezultata

Većinom se prikazuje Ganttovim dijagramom

Indikativni raspored ‐ Tijekom faze formulacije

Detaljniji rasporeda ‐ Tijekom faze implementacije

115

116

117

Korak 1: Popis glavnih aktivnosti

Korak 2: Podjela aktivnosti na zadatke kojima se može upravljati

Korak 3: Objašnjenje redoslijeda i ovisnosti

Korak 4: Procjena početka, trajanja i dovršetka aktivnosti

Korak 5: Sažetak rasporeda glavnih aktivnosti

Korak 6: Definiranje ključnih točaka

Korak 7: Definiranje ekspertize

Korak 8: Podjela zadataka unutar tima

118

Kvalitetna procjena troškova utječe na odluku o ulaganju u fazi ocjene projekta i kasnije za nesmetanu provedbu u fazi provedbe

119

Koraci u pripremi rasporeda resursa1. Popis aktivnosti kopirati u prijedlog rasporeda resursa2. Navesti resurse potrebne za provedbu aktivnosti3. Resurse podijeliti u kategorije troška4. Navesti jedinice5. Navesti količinu6. Procijeniti jedinični trošak7. Odrediti izvor financiranja8. Dodijeliti šifre financiranja9. Rasporediti trošak10. Izračunati ukupno11. Predvidjeti i povratne troškove

LM daje sažetak gl. elemenata projekta u standardnom obliku, pa time pomaže onima koji su odgovorni za ocjenu obujma i logike predloženih investicijaAlati od kojih se sastoji PLM mogu se primijeniti za razradu predloženog projekta radi daljnjeg ispitivanja njegove relevantnosti i vjerojatne izvedivostiCiljevi navedeni u logičnom okviru, zajedno s rasporedima aktivnosti, resursa i troškova, daju informacije za analizu troškova i koristiRasporedi troškova omogućuju ocjenu utjecaja na novčani tijek (uključujući doprinose raznih dionika), i obujam Sporazuma o financiranju koji će se odrediti

120

Logički okvir daje osnovu na kojoj se mogu pripremati ugovori – jasno navodeći očekivane ciljeve kao i razinu nadležnosti i odgovornosti voditelja projekta i ostalih dionikaLogički okvir i povezani rasporedi daju osnovu na kojoj se mogu formulirati detaljniji operativni radni planoviPokazatelji i sredstva provjere daju okvir za detaljniji plan nadzora i evaluacije koji će izraditi i provoditi voditelji projekataPretpostavke daju osnovu za operativni plan upravljanja rizicimaRezultati, pokazatelji i sredstva provjere (+ aktivnosti, resursi i troškovi) daju okvir za pripremu izvješća o napretku projekta (radi usporedbe onoga što je planirano s onim što je postignuto)

121

Logička matrica nudi okvir za evaluaciju, s obzirom da jasno navodi što je postignuto (odnosno rezultate i svrhu), način na koji se ta postignuća trebaju provjeriti (pokazatelji i sredstva provjere) i koje su glavne pretpostavkeLogička matrica daje strukturu za pripremu opisa posla za evaluacijske studije i za revizije učinka.

122

123

Projektiranje plovnih putova, luka, pristaništa, terminala i objekata za sigurnost plovidbe. 

Projektiranje =istraživačko‐razvojni postupak koji definira tehničko‐tehnološka obilježja luka i terminala

Planiranje = Dugoročni aspekt ≠ Projek ranje

Luke se većinom projektiraju za razdoblje od 20 god.

Logičke faze projektiranja◦ Idejno rješenje

◦ Idejni program

◦ Glavni projekt

◦ Izvedbeni projekt

124

Mora sadržavati sve bitne sadržaje luke:

Prometne površine i njihova namjena

Objekti za upravljanje terminalom

Objekti za smještaj i rukovanje robom

Objekti servisnih djelatnosti

Carine

Špediteri

ostali objekti ovisno o namjeni terminala

Prekrcajni kapaciteti

Sredstva za prijevoz robe

125

1. Zamjena postojećih kapaciteta novim (istih tehnoloških svojstava)

2. Modernizacija postojećih kapaciteta

3. Proširenje kapaciteta radi povećanja opsega prometa kroz luku

4. Izgradnja novih lučkih kapaciteta

126

1. Cilj projektiranja2. Analiza relevantnih čimbenika (tehničko‐tehnoloških, 

gospodarskih)3. Konceptualni model rada terminala4. Vrednovanje varijanata5. Prijedlog uhodavanja 6. Realizacija projekta

Također, projekt bi trebao imati i plan investicija

127

1. Faza pripreme ili koncipiranja Dobiva se informacijaRazmatra razne varijante rješenjaDonosi racionalna, logička, gospodarski i društveno opravdana odluka o realizaciji projekta

2. Faza izgradnje ili realizacijeRealizacija projekta u okviru utvrđenih parametara u fazi pripreme

128

Propusna moć pristana definirana je protokom tereta na pristanuProtok tereta možemo izraziti

ṁ = f (D)ṁ ‐maseni protok (t/h)D – nosivost broda (DWT)

129Slika: Osnovne prekrcajne aktivnosti na pristanu

130

Tehnički uvjeti projektiranja i izbor lokacije objekata. 

Odražava se na troškove građenja i na rezultate poslovanja kao i tehnički uvjeti

Lokacija = mjesto u zemljopisnom smislu u kojem se obavlja lučka djelatnost

Smještajni čimbenici uvjetovani su društvenim odnosima, klimom, geografskim obilježjima ,…

Analiza zavisnih i nezavisnih smještajnih čimbenika  se provodi po utvrđenju osnovnih smještajnih čimbenika te je preduvjet za utvrđivanje makrolokacije luke iz koje kasnije slijedi određivanje mikrolokacije luke.

131

Sposobnost luke/lučkih objekata da podnese sva prometna i ostala opterećenja koja se mogu pojaviti

132

Osnovni zahtjev luke:

1. Stabilnost lučkih objekata

2. Čvrstoća nosivih konstrukcija lučkih objekata

VREDNOVANJE I PREZENTIRANJE PROJEKTA

133

Planiranje zahtjeva evaluaciju toka troškova i koristi koje se mogu usporediti u budućnosti s kapitalnim investicijskim troškovima

U procesu planiranje potrebno je pozitivno odgovoriti na sljedeća pitanja:◦ je li plan ekonomski i financijski opravdan? ◦ jesu li financijska sredstva najbolje uložena? ◦ je li predložena razina i vrijeme realizacije investicije međusobno usklađeno? ◦ jesu li obavljene ekspertize različitih područja planiranje kao kompleksnog zadatka? 

◦ je li pripremljena dobra osnova znanja kao preduvjet postojanja ekspertnog sustava i značajan element u funkciji odlučivanja? 

◦ jesu li pri razmatranju planiranja u obzir uzeta različita ograničenja? ◦ postoji li potpuna pouzdanost u analizu problema i izbor sredstava?

134

Pri izradi lučkoga razvojnog plana posebnu pozornost treba posvetiti ekonomskom i financijskom vrednovanju plana, kao temeljnom pokazatelj u ekonomske opravdanosti planiranih mjera.

Financijskim vrednovanjem utvrđuje se komercijalna isplativost buduće investicije i definiraju se troškovi i koristi. Financijski troškovi stvarne su isplate koje bi se trebale obaviti u svezi s investicijama. Financijske koristi su prihodi koji bi se ostvarili poslovanjem novoizgrađenog kapaciteta. 

Na rezultate financijskog vrednovanja plana najviše utječe prognoza lučkog prometa i promjena tarifa

135

Utvrđuje koliko je planirani objekt koristan s aspekta nacionalnoga gospodarstva jer se prihodi i troškovi u ekonomskom vrednovanju više odnose na ostale sudionike u lučkom poslovanju nego na samu luku. 

Osnovne troškove za lučke projekte čine: zemljište, radna snaga, oprema, sredstva plaćanja, izgradnja, poslovanje, održavanje i dr. 

Najveće ekonomske koristi lučkih investicija jesu: uštede u prometnim troškovima, skraćivanje vremena koje roba provede u luci i na brodu, koristi od stimuliranja nacionalnoga gospodarstva i mogućnosti povećanja izvoza. 

136

Podrazumijeva izmjenu planova tijekom razdoblja za koji su utvrđeni

Rebalasiranje plana nužno je u slučaju promjene čimbenika, vanjskih ili unutarnjih, koji djeluju na poslovanje luke 

Rebalansom se ponovno uravnotežuje plan između zadataka i čimbenika potrebnih za ostvarivanje planskih zadataka.

137

Planiranje je kontinuiran proces i zahtijeva stalno praćenje i analizu izvršenja ciljeva postavljenih planom i čimbenika koji su utjecali na izvršenje plana. 

Metode praćenja izvršenja planova: ◦ Klasična (opisna) metoda ‐izradba tablica postignutih ciljeva plana u određenim 

razdobljima uz detaljni prateći komentar◦ Suvremene metode – gantogram i tzv. mrežni dijagram

Prema objema metodama plan se mora:1. raščlaniti na pojedine faze ili aktivnosti (analiza strukture)2. na osnovi trajanja pojedinih aktivnosti utvrditi trajanje cijelog plana (analiza vremena). 

138

Ima izgled tabliceKoristi se za praćenje jednostavnijih planova. 

Prednosti:◦pregledan prikaz vremenskog odvijanja pojedinih aktivnosti

Nedostatak:◦ne vidi se međuovisnost pojedinih aktivnosti,tj. koje aktivnosti moraju završiti da bi mogle započeti neke drugeOvisno o ukupnom trajanju plana koriste se različite vremenske jedinice: 

dani, tjedni, mjeseci ili godine

139

VREMENSKO TRAJANJE AKTIVNOSTI

1 2 3 4

AKTIVNOST 1

AKTIVNOST 2

AKTIVNOST 3

AKTIVNOST n

Ima izgled shemeKoristi se za praćenje složenijih planovaPrednosti:• odličan prikaz logičke povezanosti aktivnosti ‐ vrlo važno u kompleksnim planovimaNedostatak:• ne vidi se pregledno vremensko odvijanje pojedinih aktivnosti

140

kombinirana tehnikaprvo radi • analiza strukture i crta mrežni dijagram• te analiza vremena i • na kraju se crta još i gantogramJedna od takvih tehnika je transplan• Tiskanica za crtanje transplana vrlo je slična onoj za gantogram s tim, što

svaki red ima dvostruku crtu

141

1. Alderton, P. M:. Port management and operations, Lloyds of London Press, London, 1999.2. Beth, H. L.: Economic Effects of Port Congestion, Port Management Textbook, Institute Shipping Economics, Bremen, 1978.3. Dundović, Č., Kesić, B.: Tehnologija i organizacija luka, Sveučilište u Rijeci, Pomorski fakultet u Rijeci, Rijeka, 2001.4. C.R. Cook, Just Enough Project Management: The Indispensable Four‐Step Process for Managing Any Project Better, Faster,

Cheaper. New York, NY: McGraw‐Hill, 2005.5. George, J. M., Jones, G. R.: Contemporary Management Creating Value in Organizations, 4th ed., McGraw‐Hill/Irwin, New 

York, NY, 2006. 6. Grammenos, C.Th. (ed): The Handbook of Maritime Economics and Business. London: Lloyds of London Press, London, 2002.7. Jolić, N.: Luke i ITS, Fakultet prometnih znanosti, Zagreb, 2008.8. Kesić, B.: Organizacija i ekonomika lučkih sistema, Fakultet za pomorstvo i saobraćaj, Rijeka, 1992.9. Kirinčić, J.: Luke i terminali, Školska knjiga, Zagreb, 1991.10. Kirinčić, J.: Problematika projektiranja luka za masovne terete, Suvremeni promet, god. 4., br. 4, Zagreb, 1982.11. Padjen J.: Osnove prometnog planiranja, Informator, Zagreb, 1986.12. Padjen J.: Prometna politika Hrvatske, Masmedia, Zagreb, 2003.13. Pašalić, Ž: Ogledi o maritimnoj ekonomiji Hrvatske : prilozi teoriji i politici gospodarstvenog razvitka Hrvatske, Ekonomski 

fakultet, Split, 1996. 14. Perić, T.; Radačić, Ž.; Šimulčik, D.: Ekonomika prometnog sustava, Fakultet prometnih znanosti, Zagreb, 2000.15. Prezentacija: Upravljanje projektnim ciklusom, Središnji državni ured za razvojnu strategiju i koordinaciju fondova EU, 

Zagreb, 15.‐17. ožujka 2010. godine16. Sikavica, P., Bahtijarević‐Šiber, F., Pološki Vokić, N.: Temelji menadžmenta, Školska knjiga, Zagreb, 2008.17. Smjernice za upravljanje projektnim ciklusom, Svezak 1., Središnji državni ured za razvojnu strategiju i koordinaciju fondova

EU, Zagreb, 2008.18. Starčević, A.: Planiranje razvoja i poslovanja saobraćajnih organizacija udruženog rada, Fakultet za pomorstvo i saobraćaj, 

Rijeka, 1977.19. Stopford, M.: Maritime Economics, Routledge, London, 2000.

142