Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine TEKST.pdfPosledwi prostorni plan koji je donet...

REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

OP[TINA STARA PAZOVA

Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine

( Uskla|ivawe Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025.

godine sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi )

J.U.P.U JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E URBANIZAM STARA PAZOVA

STARA PAZOVA, decembar 2011.

Naru~ilac: Skup{tina op{tine Stara Pazova Obra|iva~ plana: Javno urbanisti~ko preduze}e Urbanizam Stara Pazova

Odgovorni planer: Dragan Plavec, dipl.in`.arh.

Koordinacija izrade i sinteza plana: Mirko Rezi}, dipl.ek. Radni tim JUP Urbanizma:

Mirko Rezi}, dipl.ek. Igor Mi{~evi}, dipl.pr.planer i dipl.geog. Dragan Plavec, dipl.in`.arh. Ksenija Orlovi}, dipl.in`.arh. Jaroslava Ota{evi}, dipl.in`.arh. Biqana Rani}, dipl.in`.gra|. Ru`ica Srbqin - Kolari}, teh. Eva Gireg, teh. Nikola Lazi}, dipl.in`.geod. Dragan Popara, dipl.geog.

Institucionalna saradwa: Ministarstvo odbrane, Uprava za infrastrukturu Ustanova za odr`avawe i razvoj unutra{wih plovnih puteva PLOVPUT Beograd Agencija za kontrolu letewa Srbije NIS Naftagas, Sektor za investicionu izgradwu Republi~ka direkcija za puteve JP Vode Vojvodine Zavod za za{titu prirode Srbije JP Elektromre`a Srbije JP Elektrovojvodina Novi Sad Zavod za za{titu spomenika kulture Sremska Mitrovica Geografski institut Jovan Cviji} Srpske Akademije Nauka i Umetnosti

Autorska saradwa: Prof. dr Zoran Radi}, dipl.in`.gra|.

Milan D. Ili}, dipl.in`.saobr. Sandra Rankov, dipl.in`.geolog. Nikola Kla{ni}, dipl.in`.elektrotehn.

Direktor: Dragi{a Lajovi}

SADR@AJ A) TEKSTUALNI DEO

Uvod................................................................................................... 1 1. POLAZNE OSNOVE ......................................................................... 2 1. Izvod iz Koncepta prostornog plana op{tine Stara Pazova 2009-2024. ......................................... 3

1.1. Opis granica podru~ja Prostornog plana ................................... 4 1.2. Obaveze, uslovi i smernice iz planski dokumenata vi{eg reda i susednih podru~ja ............................................................ 4 1.2.1. Prostorni plan Republike Srbije............................................................ 4 1.2.2. Regionalni prostorni plan AP Vojvodine.........................................7 1.2.3. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu podru~ja infrastrukturnog koridora granica Hrvatske – Beograd (Dobanovci) .........................................9 1.2.4. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd (Batajnica) ..................................11 1.3. Postoje}e stawe sa ocenom ograni~ewa i potencijali podru~ja prostornog plana ................................. 14

1.3.1. Geosaobra}ajni poloàj ...................................................... 14 1.3.2. Prirodni uslovi................................................................. 14 1.3.3. Stanovni{tvo ..................................................................... 16 1.3.4. Privreda ............................................................................ 17 1.3.5. Prostorni razvoj, mreà naseqa i organizacija javnih slu`bi ................................................................................ 19 1.3.6. Infrastrukturni sistemi ................................................... 21 1.3.6.1. Saobra}ajna infrastruktura ................................... 21 1.3.6.1.1. Drumski saobra}aj .................................... 21 1.3.6.1.2. @elezni~ki saobra}aj .............................. 22 1.3.6.1.3. Vazdu{ni saobra}aj.................................. 22 1.3.6.1.4. Vodni saobra}aj ....................................... 22 1.3.6.1.5. Mreè i centri integralnog transporta .. 22 1.3.6.2. Vodoprivredna infrastruktura .............................. 23 1.3.6.2.1. Mreà melioracionih kanala ................... 23 1.3.6.2.2. Snabdevawe vodom .................................... 23 1.3.6.2.3. Dispozicija otpadnih voda........................ 23 1.3.6.3. Elektroenergetska infrastruktura ......................... 24 1.3.6.4. Telekomunikaciona infrastruktura ........................ 24 1.3.6.5. Komunalni objekti ................................................... 24 1.3.7. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara .............................. 24 1.3.8. Za{tita ìvotne sredine…………………………………………. 25 1.3.8.1. Voda ........................................................................ 25 1.3.8.2. Zemqi{te ............................................................... 25 1.3.8.3. Vazduh ..................................................................... 25 1.3.8.4. Buka ......................................................................... 25 1.3.8.5. Opasne materije ...................................................... 25 1.3.8.6. Otpad ...................................................................... 26 1.3.9. Bilans povr{ina i namena zemqi{ta ................................ 28

ΙΙ Planski deo .............................................................................. 29

ΙΙ/A Planska re{ewa .................................................................. 29 1. Opis i odre|ewe namene prostora.....................................29 1.1 Planirani koncept prostorno-funkcionalnog razvoja op{tine Stara Pazova.............................................................29

1.2. Bilans planiranih namena povr{ina .................................... 30

2. Za{tita,ure|ewe,kori{}ewe i razvoj prirodnih sistema i resursa……………………………………………………31

2.1. Valorizacija prirodnih resursa ........................................... 31 2.2. Biodiverzitet, {ume i {umsko zemqi{te ............................ 33 2.3. Vode i vodno zemqi{te ........................................................ 36 2.4. Prostirawe i le`i{ta mineralnih sirovina ....................... 37 2.5. Potencijali obnovqivih izvora energije .............................. 37 3. Prostorni razvoj,distribucija stanovni{tva i mre`a naseqa i javnih slu`bi...................................................... 38

3.1. Projekcija demografskog razvoja ........................................... 38 3.2. Razvoj mre`e naseqa i organizacija javnih slu`bi .............. 39 3.3. Razvoj stanovawa ................................................................... 41 4. Prostorni razvoj i distribucija privrednih delatnosti...............................................................................42

4.1. Planirani razme{taj privrednih delatnosti ....................... 43 4.1.1. Industrijsko-preduzetni~ko podru~je ........................... 43 4.1.2. Poqoprivredno - preduzetni~ko podru~je .................... 45 4.2. Poqoprivreda - prostorne mogu}nosti i organizacija ......... 47 4.3. Industrija - prostorne mogu}nosti i organizacija ............... 52 4.3.1. Prostorno-razvojne koncepcije .................................... 53 5. Prostorni razvoj turizma,organizacija i ure|ewe turisti~kih i rekreativnih prostora.............................54

5.1. Prostorno - razvojna koncepcija ........................................... 54 5.2. Prostorna organizacija sporta i rekreacije ........................ 56 6. Prostorni razvoja saobra}aja i infrastrukturnih sistema i povezivawe sa regionalnim infrastrukturnim mre`ama..............................................57

6.1. Saobra}aj kao osnova prostornog razvoja .............................. 57 6.1.1. Drumski saobra}aj ....................................................... 57 6.1.2. @elezni~ki saobra}aj .................................................. 60 6.1.3. Vazdu{ni saobra}aj ..................................................... 61 6.1.4. Vodni saobra}aj ........................................................... 62 6.2. Vodoprivredna infrastruktura ............................................ 62 6.2.1. Snabdevawe vodom ....................................................... 62 6.2.2. Dispozicija otpadnih voda .......................................... 63 6.2.3. Vodoprivredna infrastruktura ................................... 63

6.3. Elektroenergetska infrastruktura........................................ 64 6.3.1. Energetska infrastruktura .......................................... 64 6.3.2. Termoenergetska infrastruktura ................................. 65 6.3.3. Energetska efikasnost ................................................. 65 6.4. Telekomunikacije................................................................... 67 6.5. Komunalni objekti i komunalna oprema ................................. 67 7. Za{tita `ivotne sredine,predela,prirodnih i kulturnih dobara……………………………………………………..69

7.1. Za{tita `ivotne sredine ...................................................... 69 7.2. Za{tita kulturnih dobara ..................................................... 70 7.3. Za{tita od elementarnih nepogoda i uslovi za ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe .................................................................. 74 7.3.1. Za{tita od elementarnih nepogoda ............................. 74 7.3.2. Ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe ....... 75

ΙΙ/B Propozicije prostornog razvoja ...................................... 76

1) Pravila ure|ewa…………………………………………………… ………..76

1.1 Celine i zone odre|ene planskim dokumentom………………………….76

1.1.1. Opisi preliminarnih granica gra|evinskih podru~ja naseqa ............................................................................................ 76

1.1.2. Opisi granica gra|evinskih podru~ja izvan naseqa ...... 84 1.1.2.1. Radne zone .......................................................... 84 1.1.2.2. Prostorne celine izvan gra|evinskih podru~ja naseqa ......................................................................................... 87 1.1.3. Pravila ure|ewa za prostorne celine .......................... 89 1.2 Uslovi za ure|ewe i izgradwu povr{ina i objekata javne namene......................................................................................93 1.2.1. Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine ................................ 93 1.2.2. Vodoprivredna i hidro-tehni~ka infrastruktura .......... 94 1.2.3. Energetska infrastruktura ............................................ 98 1.2.3.1. Elektroenergetska infrastruktura ..................... 98 1.2.3.2. Gasovodna infrastruktura ................................ 100 1.2.4. Telekomunikaciona infrastruktura ............................. 100 1.2.5. Javne zelene povr{ine……………………………………… 102 1.2.6. Op{ti i posebni uslovi i mere za{tite ..................... 102 1.2.6.1. Uslovi i mere za{tite `ivotne sredine .......... 102 1.2.6.2. Posebni uslovi za{tite `ivotne sredine ........ 107 1.2.7. Uslovi i mere za{tite kulturnih dobara ..................... 107 1.2.8. Uslovi i mere za{tite od ratnih razarawa ................. 108 1.2.9. Uslovi i mere za{tite od elementarnih nepogoda ...... 109 1.2.10.Uslovi i mere za obezbe|ewe pristupa~nosti povr{inama i objektima javne namene licima sa posebnim potrebama u prostoru.....................................................................110 1.2.11. Uslovi i mere za obezbe|ivawe energetske efikasnosti gradwe ....................................................................................... 110 2) Pravila gra|ewa……………………………………………………112

2.1 Pravila gra|ewa na poqoprivrednom zemqi{tu..................112 2.1.1 Kompleksi primarne poqoprivredne proizvodwe ...... 112 2.1.1.1.Farme ............................................................... 112 2.1.1.2.Kompleksi za gajewe pe~uraka i pu`eva ............ 113 2.1.1.3. Ribwaci .......................................................... 114 2.1.1.4. Staklenici i plastenici ................................. 114 2.1.2. Kompleksi u funkciji poqoprivredne proizvodwe .... 114 2.1.2.1. Ekonomska dvori{ta u ataru ............................ 114 2.1.2.2. Objekti u funkciji vo}arstva ili vinogradarstva ................................................ 115 2.1.2.3. Objekti u funkciji proizvodwe sadnica.......... 116 2.1.3. Kompleksi za skladi{tewe i primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda ....................................... 116 2.1.3.1. Kompleksi za skladi{tewe ........................... 116 2.1.3.2.Kompleksi za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda……… ………………………………… 117 2.1.4. Saobra}ajni, vodoprivredni, komunalni, energetski i telekomunikacioni objekti i infrastruktura ........ 117 2.1.4.1. Saobra}ajnice i linijska infrastrukturna mre`a ........................................................... 117 2.1.4.2. Protivgradne stanice .................................. 117 2.1.4.3. Antenski stubovi .......................................... 117 2.1.4.4. Energetski objekti ........................................ 117 2.1.5. Objekti za eksploataciju mineralnih sirovina ........ 118 2.2. Pravila gra|ewa na vodnom zemqi{tu ............................... 118 2.3 Pravila gra|ewa na {umskom zemqi{tu............................. 119 2.4 Pravila gra|ewa na povr{inama javne namene…………… 119 2.4.1. Drumski saobra}aj .................................................... 119 2.4.2. @elezni~ki saobra}aj ............................................... 121 2.4.3. Vodoprivredna i hidrotehni~ka infrastruktura ...... 121 2.4.4. Elektroenergetska i termoenergetska Infrastruktura……………………………………………….123 2.4.5. Telekomunikacije ...................................................... 127 2.5. Pravila gra|ewa na gra|evinskom zemqi{tu van gra|evinskog podru~ja naseqa ................................................................... 128 2.5.1. Objekti u funkciji turizma, sporta i rekreacije ...... 128 2.5.2. Pravila gra|ewa u prostornim celinama namewenim stanovawu ................................................................. 129 2.6. Pravila gra|ewa u gra|evinskom podru~ju naseqenog mesta ................................................................................... 130 2.7. Pravila za ure|ewe lovi{ta .............................................. 131 3.IMPLEMENTACIJA………………………………………………… 131

3.1. Smernice za izradu planske dokumentacije za podru~je Plana ..................................................................... 131 3.2. Prioritetna planska re{ewa i projekti Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine ..................... 132 3.2.1. Izgradwa infrastrukturnog koridora Krwe{evci - petqa ,,Nova Pazova,, na E-75 .............. 133 3.2.2. Izgradwa Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na ulivu Regionalne kanalizacije u Dunav i izgradwa primarnih kolektorskih pravaca kanalizacije otpadnih voda ........................................................................... 134 3.2.3. Plansko ure|ewe prirodnih celina u Podunavqu Op{tine,

po{umqavawe i ozelewavawe pojaseva Autoputeva E-70 i E-75 ................................................................ 136 3.2.4. Formirawe i planski razvoj Centralne radne zone u Op{tini .................................................................... 138 3.2.5. Pro{irewe i planski razvoj Krwe{eva~ke radne zone u Op{tini ...................................................................... 138 3.2.6. Izgradwa centralnog izvori{ta sa postrojewem za pre~i{}avawe podzemne vode, rezervoarima i regionalnim i me|unaseqskim cevovodima ............... 140 3.2.7. Pregled planskih aktivnosti predvi|enih za implementaciju prema prioritetu za realizaciju ....................... 141 3.3. Mere za podsticawe ravnomernog teritorijalnog razvoja i kooperacija sa susednim jedinicama lokalne samouprave .. 147 3.4. U~esnici u implementaciji Prostornog plana .................... 147 3.5. Mere i instrumenti za implementaciju Prostornog plana.. 147

B) GRAFI^KI DEO

R.broj. Naziv referalne karte Razmera

Namena prostora

Poqoprivredna reonizacija op{tine Stara Pazova

Mre`a naseqa i infrastrukturni sistemi

Turizam i za{tita prostora

Karta sprovo|ewa

1:50000

Uslovi nadle`nih institucija dobijenih za uskla|ivawe prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025.godine sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi (Sl. List.RS 72/09,81/09,24/11)

Uslovi nadle`nih institucija dobijenih za izradu prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025.godine

Izradi Prostornog plana op{tine Stara Pazova se pristupilo posle 34 godine od dono{ewa prethodnog.

Posledwi prostorni plan koji je donet za Op{tinu Stara Pazova je iz 1972. godine. Zbog velike vremenske distance, kao i zbog izrazito promewenih privrednih i socijalnih uslova u odnosu na period usvajawa predhodnog plana, sem zakonske, odavno postoji i realna potreba da se pristupi izradi nove Prostorne strategije razvoja na nivou op{tine sa jasno definisanim i realnim ciqevima razvoja u sada{wim dru{tveno-ekonomskim uslovima.

Prostorni plan iz 1972. godine je u osnovi prepoznao glavne razvojne procese u Op{tini (funkcionalni uticaj Beograda). Na osnovu wih su i predvi|eni odre|eni pravci razvoja pre svega industrije, (sme{taj industrijskih i skladi{nih kapaciteta sa beogradskog podru~ja na teritoriju Op{tine), kao i turizma, (aktivirawe op{tinskog podunavqa za potrebe vikend turista sa podru~ja Beograda). Osnovni nedostaci prostornog plana op{tine ogledali su se u pre svega u nerealnim demografskim projekcijama na osnovu kojih su se kasnije urbanisti~kim planovima definisali predimenzionisani gra|evinski rejoni pojedinih naseqa, (Novih i Starih Banovaca pre svega). Osnovni pravci razvoja infrastrukture Op{tine, bazirani su na nerealnim demografskim projekcijama i bili su vi{e vizija `eqenog, nego realna i ostvariva kategorija. Neophodno je ipak naglasiti, da je navedeni Prostorni plan dobro sagledao razvojne uticaje u prostoru i glavne budu}e pravce prenamene zemqi{ta, te stoga mo`e predstavqati u odre|enim svojim delovima aktuelnu osnovu i novijoj generaciji planskih dokumenata.

Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine ima dve osnovne funkcije: daje viziju budu}eg razvoja op{tine kroz definisawe ciqeva razvoja i ima regulativnu funkciju jer propisuje pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora. Izradom prostornog plana trebalo bi uspostaviti kvalitetniji odnos izme|u planske regulative i upravqawa i odlu~ivawa o prostornom razvoju teritorije op{tine Stara Pazova. Sastavni deo Prostornog plana je i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu.

Izrada Prostornog plana op{tine Stara Pazova poverena je od strane SO Stara Pazova Javnom urbanisti~kom preduze}u urbanizam Stara Pazova koje ispuwava odgovaraju}e uslove prema odredbama Zakona o planirawu i izgradwi (Sl.Glasnik RS br.47/03, 34/06).

Prostornim planom op{tine Stara Pazova kao dugoro~nim strate{kim dokumentom, definisana je organizacija, ure|ewe i kori{}ewe prirodnih i socio-ekonomskih resursa u skladu sa premisama odr`ivog razvoja. Wime }e, u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, biti obuhva}ene i va`e}e odredbe prostornih planova vi{eg ranga, kao i definisane odrednice za urbanisti~ke planove.

Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. (Sl.Glasnik op{tina Srema 12/09) izra|en je i usvojen prema odredbama Zakona o planirawu i izgradwi (Sl.Glasnik RS 47/03). Dono{ewem novog Zakona o planirawu i izgradwi,(Slu`beni glasnik RS br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US i 24/11 ), nastupila je obaveza uskla|ivawa done{enog Prostornog plana sa odredbama novog Zakona. Op{tina Stara Pazova je donela Odluku o uskla|ivawu Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine sa Zakonom o planirawu i izgradwi, ( Slu`beni list op{tina Srema br. 40/09 ), kojom je obezbe|ena pravna osnova za pristupawe izradi uskla|ivawa. Uskla|ivawe je izvr{eno u skladu sa odredbama novog Zakona o planirawu i izgradwi i u skladu sa Pravilnikom o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata, ( Slu`beni glasnik RS br. 31/10, 69/10 i 16/11 ).

1. POLAZNE OSNOVE

1. Izvod iz Koncepta prostornog plana op{tine Stara Pazova 2009-2024.

Op{tina Stara Pazova se nalazi u isto~nom delu Srema i prostire se na

povr{ini od 351 km². Ome|ena je op{tinskim atarima In|ije na severu, Rume na zapadu, Pe}inaca na jugozapadu i beogradskim podru~jem na jugu. Isto~nu granicu op{tine ~ini reka Dunav na du`ini od 24 km.

Op{tina ima devet naseqa od kojih su po statisti~kim kriterijumima, Stara i Nova Pazova naseqa gradskog tipa. Ostala naseqa (Belegi{, Vojka, Golubinci, Krwe{evci, Stari Banovci i Surduk) se defini{u kao seoska naseqa dok su Novi Banovci naseqe me{ovitog karaktera.

Prema popisu iz 2002. godine u op{tini Stara Pazova je `ivelo 67544 stanovnika (1991. – 55753).

Op{tinu presecaju va`ne saobra}ajnice, ne samo nacionalnog, ve} i evropskog zna~aja. One spajaju severnu sa ju`nom Evropom odnosno Evropu sa Azijom. Me|unarodni autoput M-22 (E-75 – dràvni put prvog reda) u Srbiji se defini{e pravcem Subotica - Novi Sad – Beograd – Ni{ (sa krakom ka Sofiji i daqe na istok), odnosno Skopqe - Solun. Trasa navedene saobra}ajnice prolazi kroz isto~ni deo op{tinskog atara na oko 3 km od sedi{ta Op{tine. Jugozapadnim delom op{tine prolazi drugi me|unarodni autoput M-1 (tako|e dràvni put prvog reda), pravcem Be~ - Qubqana – Zagreb – Beograd. Izme|u navedena dva putna pravca pruà se trasa èlezni~ke pruge tako|e me|unarodnog zna~aja. Pruga se na teritoriji Op{tine ra~va i jednim krakom ide ka Novom Sadu i daqe ka Budimpe{ti dok drugim krakom ide ka [idu, Zagrebu i daqe ka zapadnoj Evropi. Sve navedene saobra}ajnice nalaze se u trasi Panevropskog koridora 10.

Blizina velikih gradskih centara i ekonomski impulsi koji dolaze iz wih, povoqni prirodni uslovi za razvoj poqoprivrede, pozitivan migracioni saldo i najbitniji dr`avni saobra}ajno - infrastrukturni koridori koji prelaze preko teritorije op{tine, definisali su prostor op{tine Stara Pazova kao veoma dinami~an i sa konstantnim pritiskom na zemqi{te.

Iako stalni, navedeni pritisci su kulminirali po~etkom devedesetih godina pro{log veka. Kqu~ni momenti koji su doveli do kulminacije navedenih pritisaka na zemqi{te bili su: prelazak sa planske na trì{nu ekonomiju (proces koji je i danas aktuelan), izbegli~ke migracije uslovqene ratnim zbivawima na prostoru biv{e SFRJ kao i visoka cena zemqi{ta za izgradwu velikih privrednih objekata na podru~ju grada Beograda. Brzina i dinamika navedenih procesa u veoma kratkom vremenskom roku, (15 godina), doveli su do zna~ajnih promena namena povr{ina zemqi{ta u Op{tini i do stvarawa inercije za wegovom prenamenom, {to moè dovesti u opasnost druge korisnike prostora i uop{te ravnomeran planski i odrìvi razvoj Op{tine.

Velike izbegli~ke migracije uslovile su izuzetno veliki pritisak za obezbe|ivawe novog gra|evinskog zemqi{ta u svim naseqima Op{tine, a naro~ito u Novim Banovcima, Novoj Pazovi i Staroj Pazovi. [irewe naseqa odvijalo se uglavnom na zemqi{tu namewenom za stambenu izgradwu, ali uglavnom u suprotnosti sa pravilima urbanisti~ke regulacije i na komunalno neopremqenom zemqi{tu. Nepostojawe odgovaraju}e infrastrukture uslovilo je nizak stepen kvaliteta stanovawa kao i druge urbanisti~ke probleme koji su uo~eni na terenu, (pre svega te{ko}e u obezbe|ivawu zemqi{ta za javne potrebe). Neplanski rast i zauzimawe novih povr{ina jewava, ali treba naglasiti da }e biti neophodan du`i vremenski period i zna~ajna sredstva koja treba ulo`iti u sanaciju i poboq{awe uslova stanovawa na navedenim prostorima.

Stabilizacija geopoliti~kih faktora na Balkanu i ponovna afirmacija Beograda kao metropole, uslovili su ve}a kretawa kapitala i investicija i na {iri region grada, pa je tra`wa za zemqi{tem za izgradwu privrednih objekata i na teritoriji op{tine Stara Pazova, kao funkcionalnom delu metropolitena, izuzetno visoka. Prostorni izraz ovih procesa je formirawe radnih zona u op{tini Stara Pazova. Stepen izgra|enosti svih radnih zona u op{tini govori da postoje velike prostorne rezerve za razvoj, te ostaje prostor za preispitivawe trenutne veoma aktivne politike anga`ovawa novih povr{ina zemqi{ta za budu}e radne zone u Op{tini od strane lokalne samouprave.

Zna~ajna infrastruktura dràvnog i me|udràvnog karaktera koja prelazi preko op{tine i budu}i planovi wene eksploatacije uti~u na daqu konverziju poqoprivrednog zemqi{ta u nepoqoprivredno. Prelaskom na novi sistem naplate putarine na Autoputu E-75 do}i }e do izgradwe novih petqi teritoriji Op{tine na poqoprivrednom zemqi{tu. Uop{te, odli~na saobra}ajna pristupa~nost i blizina Beograda i Novog Sada ~ini veliki pritisak na prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta pored dràvnih puteva prvog i drugog reda. Navedeni procesi ja~aju proporcionalno sa porastom makroregionalne

uloge Beograda i u doglednom periodu, ukoliko se planskim dokumentima ne ograni~e, dove{}e do jo{ ve}e neracionalne prenamene poqoprivrednog zemqi{ta.

Shodno povoqnom saobra}ajno-geografskom polo`aju Op{tine, u prostoru se javqaju razli~ite pretenzije za wegovo kori{}ewe. Regionalni uticaji na prostor op{tine prelamaju se kroz zauzimawe koridora razli~ite infrastrukture (E-75, E-70, M-22.1, regionalni gasovod i sl.), kroz locirawe privrednih kompleksa i kroz razvoj stanovawa i izgradwu ku}a za odmor u Podunavqu. Na nivou lokalnih uticaja javqaju se prostorne potrebe uglavnom usmerene na proizvodne objekte unutar i van naseqa, (u radnim zonama) i razvoj stanovawa i infrastrukture. 1.1. Opis granica podru~ja Prostornog plana

Prostornim planom op{tine Stara Pazova, bi}e obuhva}ena celokupna teritorija op{tine Stara Pazova, koju prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 129/07), ~ine sva naseqena mesta, odnosno, podru~ja svih katastarskih op{tina, koja ulaze u sastav ove teritorijalne jedinice.

Ovim Planom }e u skladu sa rezultatima prostorno-funkcionalnih analiza naseqa biti predlo`eni i gra|evinski reoni naseqa u op{tini Stara Pazova.

1.2. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda i susednih podru~ja

1.2.1. Prostorni plan Republike Srbije

Analiza Prostornog plana Republike Srbije (Sl.Glasnik RS br.88/10) i

wegovih odredbi koje se odnose na prostor op{tine Stara Pazova naveden je u nastavku: 1. Kori{}ewe zemqi{ta i funkcionalna urbana podru~ja

Prema odredbama PP Republike Srbije prostor op{tine Stara Pazova nalazi se u metropolitenskom urbanom podru~ju Beograda i Novog Sada (wihovo funkcionalno urbano podru~je) i ono je od me|unarodnog zna~aja.

U hijerarhiji urbanih centara Srbije, sredi{te op{tine (naseqe Stara Pazova) zauzima rang mawih urbanih centara, koja se nalaze na razvojnim osovinama prvog ranga sa dominatnim u~e{}em poqoprivrednog zemqi{ta u ukupnoj strukturi povr{ina. 2. Mre`a urbanih centara i regionalna organizacija

Zahvaqjuju}i svom geografskom poloàju i poloàju u funkcionalnom podru~ju Beograda i Novog Sada, prostor Op{tine prema odredbama Prostornog plana Republike Srbije predstavqa demografski stabilno podru~je i nalazi se unutar Sremske teritorijalne statisti~ke jedinice tre}eg ranga (NUTS 3). 3. Transportna infrastruktura i elektronska komunikaciona mreà i oprema

Preko teritorije Op{tine prelaze dva Panevropska koridora (broj 10 (E-70 i E-75) i broj 7 – reka Dunav jedini re~ni koridor Evrope), dva dràvna puta 1. reda (M22.1 i R-106), me|unarodna biciklisti~ka ruta, dvokolose~na magistralna elektrifikovana pruga (Beograd – [id i Begrad – Subotica). Iz navedenog se moè uvideti da se na teritoriji op{tine (zbog izuzetne proètosti primarnom – nacionalno zna~ajnom infrastrukturom) ne planira daqe pogu{}avawe ve} poja~avawe funkcionalnosti i kapaciteta iste. 4. Energetska i vodoprivredna infrastruktura

Dva dalekovoda napona 400KV prelaze preko teritorije Op{tine, kao i jedan napona 220KV. Na teritoriji Op{tine postoje 3 TS 110/20 KV i jedna planirana za izgradwu istog napona na teritoriji k.o. Krwe{evci. Regionalni magistralni gasovod visokog pritiska ide iz pravca Beograda uz trasu Dr`avnog puta 1.reda E-75 i grana se na teritoriji Op{tine za potrebe distribucije gasa na teritoriji op{tine Stara Pazova, Pe}inci i Ruma. Na teritoriji op{tine

planirano je i formirawe izvori{ta za eksploataciju podzemnih voda za potrebe vodosnabdevawa. 5. Turizam i za{tita `ivotne sredine, prirodnog i kulturnog nasle|a

Prostor Op{tine sa ve}im delom ravnog Srema predstavqa prioritetno kulturno podru~je preko koga prelaze kulturne staze od me|unarodnog zna~aja. Navedeni prostor obuhvata Sremsko podunavqe u trasi ranijeg rimskog Limesa. Sa aspekta za{tite ìvotne sredine, moè se konstatovati da prostor Op{tine predstavqa zonu intenzivne poqoprivrede, kao i urbano podru~je ugroène ìvotne sredine. Od klizawa tla ugroèn je uzak pojas sremske lesne zaravni sa desne obale Dunava na teritoriji Op{tine.

U AP Vojvodini pozitivan migracioni saldo od 144.400 hiqade stanovnika neutralisao je negativne vrednosti prirodnog prira{taja pa je ~ak i uticao na porast broja stanovnika. Otuda je na brojno stawe stanovni{tva Republike Srbije u vreme popisa 2002. godine ogroman uticaj imao priliv velikog broja izbeglih i raseqenih lica (5,1 % od ukupnog stanovni{tva Republike Srbije, bez podataka iz AP Kosovo i Metohija). Od ukupno 161 op{tine (bez podataka sa teritorije AP Kosovo i Metohija) u vreme popisa 2002. godine, samo чetvrtina opшtina (40) imala je pozitivnu stopu rasta svoje populacije. Meђu njima najviшe je op{tina (32) sa umerenom godi{wom stopom rasta, do 10 ‰. Najveћa stopa rasta zabele`ena je u op{tini Stara Pazova (17,2 ‰). Na osnovu toga opшtina Stara Pazova spada u demografski stabilno podruчje.

Op{tina Stara Pazova spada u op{tine sa stepenom razvijenosti od 100%. Problemi privrednog razvoja su: visoka stopa nezaposlenosti (14,0); usporavawe privrednog rasta (u 2008. ostvarena je stopa rasta BDP od 5,4 % i procewuje se da iznosi oko 80% BDP iz 1990. godine (BDP po stanovniku u Republici Srbiji u 2008. godini je iznosio 4500 evra);

Aktivnosti iz oblasti prostorno-razvojne politike u Republici Srbiji imaju i program UN za razvoj (UNDP) i program UN za naseqa (UN Habitat). Oba programa sprovode aktivnosti za podrшku lokalnom razvoju – prvi je aktivan u podr{ci op{tinama u jugozapadnom delu Republike Srbije, a drugi u sedam gradova/op{tina (Panчevo, Stara Pazova, Kraqevo, Kragujevac, Vaqevo, Чaчak i Niш).

Grad Beograd, najsna`nije administrativno i funkcionalno podru~je Republike Srbije, sa intelektualnim, nau~nim i stru~nim kapacitetima najvi{eg ranga u Republici Srbiji, sa relativno razvijenom infrastrukturom i privrednim potencijalima posebno u sektoru informacionih tehnologija, komunikacija i visokoakumulativnih industrija, saobraћajne privrede i turizma, i naro~ito zna~ajnom geostrate{kom pozicijom na Dunavu i Savi. Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, ~ine konstelaciju urbanih centara sa Beogradom, koji mogu da grupi{u sela i mawe centre u svom funkcionalnom okru`ewu, i da politikom decentralizacije i policentrizma u veћoj meri aktiviraju чitavu teritoriju Grada. U {irem regionalnom smislu, povezujuћi se funkcionalno sa opшtinama Peћinci, Ruma, Stara Pazova, Panчevo, Smederevo, Smederevska Palanka, Ub i Lajkovac, i formirawem metropolitenske osovine sa gradom Novim Sadom preko Inђije, Grad Beograd ћe da instrumentalizuje svoju poziciju i kapacitet jednog od vodeћih metropolitena u ovom delu Evrope, zahvaljujuћi pre svega svom institucionalnom i kadrovskom kapacitetu, kao i ekonomskom i kulturnom potencijalu;

Prema hidroloшkoj karti Srbije na podruчju opшtine Stara Pazova nalazi se intergranularni tip poroznosti sredine sa reduciranom vodoprovodnoшћu. Proseчna energija vetra na teritoriji opшtine Stara Pazova na visini od 100m u januaru kreћe se od 150 do 225 KW h/m, a u julu kreћe se od 75 pa i do preko 150 KWh/m. Proseчna dnevna energija globalnog zraчenja na horizontalnu povrшinu u januaru na teritoriji opшtine Stara Pazova kreћe se od 1,3 do 1,5 KWh/m, a u julu od 1,3 do 1,4 KWh/m. Prema karti zaшtita i unapreђenje `ivotne sredine na podruчju opшtine Stara Pazova nalazi se zona intezivne poqoprivrede, glavni saobraћajni koridori, va`nija magistralna saobraћajnica, a u neposrednoj blizini nalazi se regionalna deponija i skladiшte opasnog otpada kao i jedno od najugro`enijih podruчja (hot spot) grad Beograd.

Opшtina Stara Pazova spada podruчja ugroène ìvotne sredine (lokaliteti sa povremenim prekoraчewem graniчnih vrednosti, suburbane zone naseqa najugroènijih podruчja iz 1. kategorije, seoska i vikend naseqa,

turistiчke zone sa prekomernim optereћewem prostora, podruчja eksploatacije mineralnih sirovina, dràvni putevi 1. i 2. reda, èlezniчke pruge, velike farme, zone intenzivne poqoprivrede, aerodromi, reчna pristaniшta, vodotoci 3 klase) sa mawim uticajima na чoveka, ìvi svet i kvalitet ìvota. Za ova podruчja treba spreчiti daqu degradaciju i obezbediti poboqшawe postojeћeg stawa, kako bi se umawila degradiranost ìvotne sredine kao ograniчavajuћeg faktora razvoja. Potrebno je odrediti najadekvatniji naчin koriшћewa prirodnih resursa i prostora sa ciqem oчuvawa prirodnih vrednosti i unapreђenja ìvotne sredine; podruчja kvalitetne ìvotne sredine i podruчja veoma kvalitetne ìvotne sredine.

Regionalni centar za upravqawe komunalnim otpadom za teritoriju op{tine Stara Pazova prema PPRS nalazi se na teritoriji opшtine Inђija.

Indeks rasta broja stanovnika od 1948. do 2002. godine na teritoriji opшtine Stara Pazova kretao se od 75 do 300 i viшe. Indeks starewa stanovniшtva 2002. godine na teritoriji opшtine Stara Pazova kreћe se od 0.50 do 1.25 i viшe. Stopa migracionog salda stanovniшtva od 1991. do 2002. godine na teritoriji opшtine Stara Pazova kretala se od 10 do 15 i viшe. Stope prirodnog priraшtaja stanovniшtva od 1991. do 2002. godine na teritoriji opшtine Stara Pazova kretale su se od -14.99 do 5. Prostorni razmeшtaj stanovniшva na teritoriji opшtine Stara Pazova iznosi od 20 do 200 i viшe stanovnika po km2.

Najsna`niju zonu pozitivne socio ekonomske transformacije чine mawi centri beogradskog metropolitena koji su privukli daleko najveћi broj stanovnika upravo zbog чiwenice da su ne samo jaki centri rada, veћ i da su saobraћajno dobro povezani sa Beogradom. Direktni uticaji beogradskog metropolitena najsna`nije se oseћaju u opшtinama Ub, Panчevo, Stara Pazova, Inђija, Opovo, Peћinci i dr. Meђutim, u wima se oseћaju i uticaji susednih regionalnih centara (Novog Sada i Kragujevca). Preplitawe uticaja grada Beograda i grada Novog Sada najizra`enije je na teritoriji opшtine Inђija koja je graniчna sa gotovo istovetnim gravitacionim potencijalom ka oba grada. S obzirom na slo`ene prostorno funkcijske odnose i intenzivne veze, u buduћoj prostorno funkcionalnoj organizaciji Republike Srbije, prostor izmeђu grada Beograda i grada Novog Sada je moguћe tretirati kao jedinstven funkcionalni region ili kao pojas najintenzivnijeg razvoja Republike sa bipolarnim uticajem dva centra meђunarodnog znaчaja.

Prema modelu funkcionalnih urbanih podruчja Republike Srbije 2010. godine opшtina Stara Pazova ulazi u funkcionalno urbano podruчje grada Beograda. Pored Stare Pazove i Beograda FUP чine joш Opovo, Peћinci, Panчevo, Inђija i Ruma. Tako formirani FUP ima 1.882.687 stanovnika, ima MEGA znaчaj 5.758 km2.

Prema karti urbanih klastera postojeћih i u nastajawu opшtina Stara Pazova ulazi u formirani klaster Beograda i Novog Sada, u formirani klaster AP Vojvodine, u formirani klaster Beograda sa funkcionalnim podruчjem.

Osovina Beograd-Novi Sad sa gradovima i urbanim naseqima u okviru svojih funkcionalnih podruчja, izmeђu ostalih: beogradske opшtine Zemun i Surчin, Inђija, Ruma, Stara Pazova, Panчevo, Smederevo, Smederevska Palanka i Aranђelovac.

Prema karti odnos gustine naseqenosti i tipova ruralnih podruчja opшtina Stara Pazova ima gustinu naseqenosti od 50 do 100 st./ km2., a prema tipu ruralnih podruчja ulazi u urbana podruчja.Na teritoriji opшtine Stara Pazova planirane su industrijske zone i industrijski Parkovi.

Prema karti prostorne distribucije i razvoja industrije opшtina Stara Pazova je industrijski centar sredwe veliчine (5000-10000 zaposlenih u industriji). Ulazi u podruчje Beograda i Novog Sada. Na teritoriji opшtine se nalaze koridori 7 i 10. Na podruчju opшtine Stara Pazova planirane su industrijske zone i industrijski parkovi sa preko 100ha, industrijske zone su predlog PPRS, MERR, NIP, RPK.

Prema karti stepena potencijalne pristupaчnosti opшtina Stara Pazova se kotira visoko iznad proseka. Kombinovani indikator prikazuje najviшe nivoe pristupaчnosti u centralnim delovima i u AP Vojvodini, i to na pravcu osnovnog transportnog koridora u Republici Srbiji, odnosno Koridora 10.

Strateшki prioriteti i projekti sa periodom realizacije do 2014. godine: zavrшetak izgradwe druge polovine autoputa u du`ini od 107 km: Horgoш - Novi Sad (Koridor 10b);

Prema karti elektronska komunikaciona mre`a i oprema kroz teritoriju opшtine Stara Pazova prolaze postojeћi optiчki kablovi i postojeћi koridor RR veza. Prema karti potencijalnih zona za izgradwu vetroelektrana opшtina Stara Pazova spada u sremsku zonu pogodnu za izgradwu vetroelektrana.

Prema karti vodoprivredne infrastrukture na teritoriji opшtine Stara Pazova nalazi se postojeћe izvoriшte podzemnih voda sa kapacitetom viшe od 50 l/s.

1.2.2. Regionalni prostorni plan AP Vojvodine

Regionalni prostorni plan AP Vojvodine usvojen je tokom decembra 2012 godine od strane Skup{tine AP Vojvodine i osnovne odredbe koje se odnose na prostor op{tine Stara pazova su slede}e: Referalna karta 1 – osnovna namena prostora

Teritorija op{tine Stara Pazova dominatno se nalazi pod poqoprivrednim zemqi{tem, zatim gra|evinskim rejonima naseqa i radnih zona. Nakon toga zna~ajne povr{ine zauzima re~ni tok Dunava (vodno zemqi{te) kao i trase infrastrukturnih sistema. Najmawe povr{ine nalaze se pod pa{wacima, i {umskom vegetacijom.

U ukupnom bilansu povr{ina Op{tine, trend uve}awa neplodnih povr{ina (gra|evinskog zemqi{ta) pokazao je rast, {to je konstatovano i na nivou ukupnih pokazateqa za Pokrajinu. Referalna karta 2 – Mre`a naseqa i infrastrukturni sistemi 2.1. Mre`a naseqa i centara, privredni sistemi i javne slu`be

Op{tina Stara Pazova nalazi se na trasi razvojnog koridora Beograd - Novi Sad i predstavqa regionalni privredni razvojni centar 4 ranga na nivou Pokrajine. Iako se nalazi na teritoriji Pokrajine, op{tina pripada beogradskom metropolitenskom podru~ju (FUP-u), sa razvijenom primarnom i sekundarnom zdravstvenom za{titom i razvijenim sektorom slu`bi u funkciji dru{tvenog standarda.

Planirane industrijske zone i parkovi u AP Vojvodini

Izvor: Regionalni prostorni plan AP Vojvodine 2011 2.2. Saobra}ajna infrastruktura i vodoprivredna infrastruktura

Preko teritorije op{tine prelazi nacionalna, regionalna i lokalna infrastruktura razli~ite namene. Infrastrukturni sistemi od najvi{eg zna~aja su:

• Dràvni put 1. reda E-70 • Dràvni put 1. reda E-75 • Dràvni put 1. reda M22.1 • Dràvni put 2. reda R106 • Dràvni put 2. red R121 • @elezni~ka pruga Beograd – Subotica

• @elezni~ka pruga Beograd – [id

Planirana infrastruktura koja prelazi ili se nalazi na teritoriji Op{tine je: • Me|unarodni biciklisti~ki koridor (podunavski pravac) • Crpna stanica regionalne kanalizacije u K.O. Novi Banovci • Dr`avni put 2. reda Novi Banovci – Surduk

• Dr`avni put 2. reda Stara Pazova – Vojka - Krwe{evci

• Marina kod Starih Banovaca • Regionalni intermodalni transportni centar (predvi|en na

teritoriji Op{tine) Navedena infrastruktura sa svojim zonama za{tite predstavqa zna~ajne

prostorne korisnike koji se me|usobno moraju uskladiti kako bi se {to mawe javqale prostorne konfliktne situacije. U skladu sa povoqnom infrastrukturnom opremqeno{}u op{tina je dobila i mogu}nost formirawa intermodalnog terminala kako bi unapredila logisti~ke perforamse lokalne privrede.

Регионални хидросистем ''Срем''> У оквиру Подсистема ''Источни Срем

– горња зона'' могућа су два решења: више зона подсистема обезбеђивала би се водом из Дунава путем црпних станица код Чортановаца и Белегиша, а нижа зона до аутопута Загреб-Београд, снабдевала би се црпном станицом

код Старих Бановаца и другим решењем предвиђа се захватање воде код Чортановаца за целу површину горње зоне источног Срема. Вода се потискује у магистрални канал на коти 140 мАНВ из којег је oмогућена већем делу површине системе за наводњавање обезбеђивати водом гравитацијом, чиме се елиминише велики број деоничних црпних станица. Дуж отворених канала биће лоциране деоничне пумпне станице само за наводњавање високо лежећих површина.

Treba naglasiti i da je skoro u potpunosti atar op{tine Stara Pazova

(izuzev atara Krwe{evaca i dela Vojke i Nove Pazova) planiran kao perspektivan za navodwavawe poqoprivrednih povr{ina. 2.3. Elektroenergetksa infrastruktura, termoenergetska infrastruktura, elektronska komuniakciona infrastruktura

Preko teritorije op{tine prelaze slede}e infrastrukturne trase:

• Magistralni gasovod Beograd – Novi Sad

• GMRS Nova Pazova • GMRS Banovci • Opti~ki kablovi u trasi autoputa E-70 • Opti~ki kablovi u trasi autoputa E-75 • Opti~ki kablovi u trasi M22.1 • Opti~ki kablovi u trasi `elezni~ke pruge Beograd - Subotica • Dva Dalekovoda 440KV (Obrenovac – Novi Sad)

• Dalekovod 220KV (Obrenovac – Novi Sad)

• Dva dalekovoda 110 KV Beograd – Novi Sad Planirana infrastruktura je slede}a:

• TS 110/20 KV Krwe{evci

• TS 110/20 KV Banovci

• Dalekovod 110 KV Beograd 5 – Stara Pazova • Prikqu~ak TS Krwe{evci na vod Beograd 9 - Pazova • Opti~ki kablovi ka naseqima Banovci, Belegi{, Surduk, Golubinci,

Vojka i Krwe{evci Referalna karta 3 – Turizam i za{tita prostora 3.1. Za{tita prirodnih dobara i za{tita `ivotne sredine

U skladu sa kartom ugro`enosti od prirodnih nepogoda prostor Op{tine (atari Krwe{evaca i dela Vojke) najvi{e su ugro`eni poplavama unutra{wih voda. Mawi deo podunavqa (atar Starih Banovaca u {irem koritu u{}a Budovara) ugro{en je poplavnim vodama Dunava.

Na teritoriji Op{tine nalaze se slede}a stani{ta za{ti}enih vrsta od nacionalnog zna~aja:

• Velika bara u Novoj Pazovi • Bara kod ciglane u Staroj Pazovi • Stablo bele topole u Staroj Pazovi • Belegi{ka ada

• Qukovski potok • Potok Budovar • Krwe{eva~ke livade • Obala Dunava kod Novih Banovaca

Teritorija uèg podunavqa op{tine smatra se podru~jem kvalitetne ìvotne sredine, dok se kompleks posebne namene Batajnica smatra izuzetno velikim zaga|iva~em i prostorom ugroènog kvaliteta ìvotne sredine. Belegi{ka ada i aluvijalna ravan dunava smatraju se veoma va`nim ekolo{kim prostorima.

U globalu, shodno intenzivnoj ratarskoj proizvodwi i velikim obradivim povr{inama, najve}i deo teritorije Op{tine spada u prostore ugro`ene `ivotne sredine. 3.2. Turizam i za{tita kulturnih dobara

Op{tina Stara pazova se nalazi na trasi me|unarodnih i doma}ih turisti~kih pravaca (posebno podunavqe Op{tine) i planirana je u budu}u Sremsku turisti~ku celinu zajedno sa op{tinama Ravnog Srema. Kulturna dobra od izuzetnog i velikog zna~aja nalaze se u svim mestima op{tine i neophodna je wihova za{tita i daqa afirmacija kroz druge delatnosti, pre svega turisti~kog karaktera. 1.2.3. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu podru~ja infrastrukturnog koridora granica Hrvatske – Beograd (Dobanovci)

Prostornim planom infrastrukturnog koridora granica Hrvatske – Beograd (Dobanovci), (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 69/03), definisani su osnovi organizacije, kori{}ewa, ure|ewa i za{tite podru~ja infrastrukturnog koridora, na teritoriji grada Beograda i op{tina: [id, Sremska Mitrovica, Ruma, Pe}inci i Stara Pazova.

U nastavku navodimo planske odredbe i preporuke koje se odnose na prostor op{tine Stara Pazova.

1. Obuhvat plana ifrastrukturnog koridora na teritoriji op{tine Stara Pazova Prostornim planom infrastrukturnog koridora obuhva}ena je cela

teritorija katastarske op{tine Krwe{evci. 2. Planirana infrastruktura u koridoru na teritoriji op{tine Stara

Pazova Trasom infrastrukturnog koridora kao jednom od najzna~ajnijih u

Republici Srbiji, pored postoje}eg autoputa i `elezni~ke pruge, planirano je postavqawe opti~kih kablova a istu trasu koristi}e delimi~no i planirani regionalni vodoprivredni sistem Isto~ni Srem.

Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, `elezni~ka pruga Beograd – Stara Pazova – granica Hrvatske je osnovni pravac koji je definisan panevropskim koridorom ''X''. Navedeni pravac se dopuwuje sa vi{e krakova, a delom se poklapa sa krakom Beograd – Budimpe{ta na delu od Beograda do Stare Pazove. Pored navedenih pruga neophodno je naglasiti i postojawe prikqu~ne pruge magistralnog karaktera: Golubinci – In|ija – Novi Sad. Status `elezni~ke stanice u op{tini imaju Stara i Nova Pazova i Golubinci.

Prostorni plan Republike Srbije je posebnim odredbama, (koje je potvrdio i prostorni plan infrastrukturnog koridora), definisao u navedenom koridoru i novu prugu sa posebnom trasom za saobra}aj vozova velikih brzina (ve}ih od 160 km/~as) sa elementima trase za brzine od najmawe 250 km/~as.

3. Biciklisti~ki koridori Povezivawe autoputa E-70 sa okru`ewem ostvaruje se izme|u ostalog

povezivawem i sa biciklisti~kim koridorima. Od interesa za prostor op{tine Stara Pazova je biciklisti~ki koridor 4. Prema prostornom planu infrastrukturnog koridora granica Hrvatske – Beograd (Dobanovci), biciklisti~ki koridor broj 4 prolazi kroz na{u zemqu od: Ba~kog brega pored lovi{ta kroz Sombor, Oxake, Ba~, Lovi{te, Kara|or|evo, Ba~ku Palanku, Novi Sad, Petrovaradin, Fru{ku Goru, Rumu, Golubince, Novu Pazovu, Batajnicu Zemun,

Beograd, Pan~evo, Kovin, Smederevo, Po`arevac, Golubac, lepenski Vir, Dowi Milanovac, dunavskom magistralom ka Karata{u i hidrocentrali \erdap 1, gde se nalazi grani~ni prelaz sa Rumunijom i gde se zvani~no i zavr{ava koridor kroz na{u zemqu.

4. Planirani privredni razvoj podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-70, granica Hrvatske Beograd (Dobanovci) sa osvrtom na prostor op{tine Stara Pazova Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, ’’zapo~eti

intenzivni procesi razvoja privatnog preduzetni{tva u op{tini Stara Pazova bi}e nastavqeni i u narednom periodu. O~ekuje se da }e privatni sektor i daqe anga`ovati ve}i broj zaposlenih, iako ve} danas u wemu radi preko polovine zaposlenih u privredi. U dosada{woj politici razvoja preduzetni{tva i tzv. male privrede, poseban akcenat je bio na stvarawu preduslova za razvoj ovog kompleksa. U skladu sa postoje}om privrednom strukturom, osnovni pravci privrednog razvoja op{tine bi}e programi u oblasti poqoprivrede, daqeg razvoja agrokompleksa i prehrambene industrije, metaloprera|iva~ke delatnosti, ma{inogradwe, prerade plastike, industrije obu}e, tekstilne industrije, industrije gra|evinskog materijala, saobra}aja, zanatstva, trgovine, ugostiteqstva i drugih usluga.’’

5. Polo`aj koridora magistralne telekomunikacione infrastrukture na prostoru op{tine Stara Pazova Prostornim planom infrastrukturnog koridora, veoma precizno je

definisana trasa magistralnog opti~kog kabla. Na teritoriji op{tine Stara Pazova i delom na teritoriji op{tine Pe}inci, opti~ki kabal ide levom stranom autoputa iz pravca Beograda kroz K.O. Krwe{evci, ukr{ta se sa plo~astim propustom na km 554+740,50 prolazi kroz trup nadputwaka puta za Krwe{evce na km 554+315, ukr{ta se sa krakovima petqe [imanovci na km 553+278, km 553+085, i km 552+935, se~e kanal na km 552+582, zaobilazi benzinsku pumpu izme|u km 552+482,50 i km 552+358,50 i naplatnu rampu na km 551+945, ukr{ta se sa kanalom na km 551+650 i plo~astim propustima na km 550+537 i km 549+167 da bi stigao do km 546+680 gde se ukr{ta sa lokalnim putem Popinci - Prhovo kroz trup lokalnog puta.

6. Plan veza infrastrukturnih sistema sa okru`ewem na prostoru op{tine Stara Pazova Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, ’’na

prostoru koridora autoputa potrebno je ostvariti me|usobne veze svih postoje}ih i planiranih infrastrukturnih sistema sa ciqem:

• Obezbe|ewa odgovaraju}e pristupa~nosti, (dovoqnog broja petqi), uz kori{}ewe alternativnih putnih pravaca i {to racionalnije ukqu~ivawe na autoput lokalnog stanovni{tva radi potrebne bezbednosti saobra}aja.

• Obezbe|ewa razvojnih uslova za telekomunikacije {to podrazumeva dovoqan broj funkcionalnih veza magistralnog opti~kog kabla sa automatskim telefonskim centralama u podru~ju plana.

• Obezbe|ewa boqeg energetskog snabdevawa putem gasovodnog sistema ostvarivawem veza razvodnog gasovoda preko prikqu~nih stanica na sve op{tinske i centre zajednice sela.

• Realizacije planiranih elektro-energetskih objekata. • Za{tite od poplava i unapre|ewa sistema navodwavawa.

7. Plan veza autoputa E-70 sa okru`ewem Veza autoputa E-70 sa okru`ewem ostvari}e se putem petqi i

denivelisanih ukr{tewa. Postoje}e petqe od interesa za op{tinu Stara Pazova su: Pe}ina~ka petqa (km 538+190) koja je u funkciji povezivawa autoputa E-70 sa regionalnim putevima R-103 ([imanovci-Ruma) i R-121 (Stara Pazova-Obedska bara) i postoje}a petqa [imanovci (км 552+945) – u funkciji povezivawa autoputa E-70 sa regionalnim putevima R-103.4 prema Pe}incima i lokalnog puta za Krwe{evce i Vojku. Denivelisanim ukr{tawima se obezbe|uje kvalitetno povezivawe i prohodnost lokalne saobra}ajne mre`e na prostoru infrastrukturnog koridora putem propusta iznad ili ispod autoputa E-70. Na prostoru op{tine Stara Pazova se nalazi prelaz preko auto-puta (nekategorisani put) km 550+000.

8. Plan veza magistralnog opti~kog kabla sa okru`ewem Prema navodima Plana, ’’magistralni opti~ki kabl na pravcu Beograd –

Sremska Mitrovica – granica Republike Hrvatske, obezbedi}e povezivawe nacionalnog telekomunikacionog ~vora Novi Sad sa Beogradom, kao i povezivawe u nacionalnu telekomunikacionu mre`u neposredno slede}ih regionalnih ~vorova: Ruma, Sremska Mitrovica i [id, kao i ~vorova [abac, In|ija i Stara Pazova, (izgradwom posebnih privodnih kablova od magistralnog kabla do ovih ~vorova). Pored navedenog, kabl }e omogu}iti i povezivawe odre|enih krajwih, (lokalnih), telekomunikacionih ~vori{ta na svoje regionalne ~vorove. Na prostoru ~vora op{tine Stara Pazova bi}e povezani i Krwe{evci i [imanovci.’’

9. Uticaj infrastrukturnog koridora na nepokretna kulturna dobra na teritoriji op{tine Stara Pazova Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora na prostoru

op{tine Stara Pazova (K.O. Krwe{evci) nalazi se nepokretno kulturno dobro malo Kuvalovo. U pitawu je kulturno dobro ’’na ~ijem {irem prostoru su konstatovani tragovi naseqa od praistorije, antike do kasnog sredweg veka. Otkriveno je neolitsko naseqe sa ostacima keramike, lepa, kamenih no`i}a i kamene sekire. Iz Anti~kog perioda otkriveni su ostaci rimsko-provincijske keramike, krovne opeke, ku}ni lep pripada periodu 1.v.p.n.e. U jamama za otpatke se nalazi materijal kasne antike 5-6 vek’’. Kroz prostorni plan op{tine neophodno je navedeno kulturno dobro u {to ve}em stepenu za{tititi od negativnih uticaja infrastrukturnih koridora.

10. Negativan uticaj na poqoprivredu i `ivotnu sredinu infrastrukturnog koridora Izra`eni uticaji autoputa na poqoprivredne kulture mogu se o~ekivati u

uskom pojasu do 30 metara stoga u navedenom pojasu oko autoputa, (sa obe strane), ne bi trebalo gajiti poqoprivredne kulture namewene ishrani. Gajewe zdrave hrane bez ikakvih uticaja zaga|iva~a sa autoputa, mogu}e je tek na rastojawima koja su ve}a od 1000 metara. 1.2.4. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd (Batajnica)

Prostornim planom podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75

Subotica–Beograd (Batajnica), (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 69/03), definisani su osnovi organizacije, kori{}ewa, ure|ewa i za{tite podru~ja infrastrukturnog koridora, na teritorijama grada Beograda i vojvo|anskih op{tina preko ~ijih teritorija infrastrukturni koridor prelazi.

U nastavku navodimo planske odredbe i preporuke koje se odnose na prostor op{tine Stara Pazova:

1. Obuhvat plana infrastrukturnog koridora na teritoriji op{tine Stara Pazova Podru~je prostornog plana infrastrukturnog koridora na prostoru

op{tine Stara Pazova obuhvata cele katastarske op{tine: Stara Pazova, Stari Banovci, Nova Pazova i Novi Banovci.

2. Funkcije i zna~aj pruge za velike brzine sa posebnim osvrtom na prostor op{tine Stara Pazova Prostorni plan Republike Srbije, (kao i prostorni plan infrastrukturnog

koridora), utvrdio je koridore pruga za velike brzine, izme|u kojih je i pru`ni pravac Horgo{ - Subotica – Novi Sad – Beograd. Osnovni ciq modernizacije ovog pru`nog pravca je da svojim tehni~kim i drugim elementima zadovoqi sve zahteve i evropske standarde za ukqu~ivawe ove deonice u sistem evropskih pruga za velike brzine i zadovoqi sve zahteve i savremene tehnologije prevoza putnika i roba. Pruga Horgo{ - Subotica - Novi Sad – Beograd }e se graditi kao dvokolose~na. Planira se elektrifikacija sa elementima za brze vozove i brzine oko 160 km/h sa {to mawim zauzimawem plodnog poqoprivrednog tla. Na prostoru op{tine Stara Pazova preklapaju se postoje}i pru`ni pravci,

(preklapa}e se i trase planiranih pruga za velike brzine), ka Novom Sadu i ka [idu, {to prostoru op{tine Stara Pazova daje veliki tranzitni zna~aj.

3. Funkcije i zna~aj magistralnih telekomunikacionih kablova u infrastrukturnom koridoru na prostoru op{tine Stara Pazova Prostornim planom Republike Srbije planirana je izgradwa opti~kih

kablova na svim magistralnim pravcima, kako bi se izvr{ila zamena ranije izgra|enog sistema analognih veza, novim digitalnim sistemom koji obezbe|uje, pored klasi~ne telefonske mre`e i razvoj {irokopojasne ISDN, (digitalne mre`e integrisanih usluga), na teritoriji cele Republike. Kao jedan od najzna~ajnijih opti~kih kablova u Republici, deo trase opti~kog kabla iz pravca Beograda ka Novom Sadu i Subotici, prelazi}e preko teritorije op{tine Stara Pazova i izme|u ostalog, ima}e i funkciju me|usobnog povezivawa odre|enog broja krajwih, (lokalnih), centrala koje se nalaze neposredno na trasi kabla ili u wenoj blizini.

4. Funkcije i zna~aj elektroenergetskih objekata i plan wihovih veza sa okru`ewem u infrastrukturnom koridoru na prostory op{tine Stara Pazova U granicama infrastrukturnog koridora na prostoru op{tine Stara

Pazova nalaze se slede}i dalekovodi i trafo stanice:

• ДВ 110 kV, бр. 104/4 Stara Pazova - Batajnica (Povezuje ТС БГ9 и ТС 110/20 kV Stara Pazova. Trasu auto puta preseca izme|u 165. и 166. км)

• ДВ 110 kV, бр. 104/5 Stara Pazova – In|ija (povezuje ТС 110/20 kV Stara Pazova sa ТС 110/20 kV In|ija i ide do ЕВП In|ija. Ne ukr{ta se sa autoputem)

• ТС 110 kV Stara Pazova Uticaj autoputa E-75 odra`ava se na objekte elektroenergetske

infrastrukture svih naponskih nivoa, po{to wegova trasa tangira ili se ukr{ta sa dalekovodima od najvi{ih do najni`ih naponskih nivoa.

5. Saobra}ajno povezivawe podru~ja infrastrukturnog koridora i op{tine Stara Pazova Saobra}ajnice na teritoriji Op{tine: M-22.2 i regionalni putevi R-109

(Ruma – In|ija – Slankamen) i R-106 (Golubinci – Stara Pazova – Stari Banovci) i lokalni putevi: Stara Pazova – Vojka – E-70, Vojka – Nova Pazova – E-75 i lokalni put podunavqe Stari Banovci – Novi Banovci – Batajnica – Ugrinovci – E 70 predstavqaju uniju puteva u okru`ewu koji imaju vezu sa autoputem E-75 i ostvaruju svoje lokalne zahteve u odnosu na kretawe u okru`ewu, koriste}i sve pogodnosti autoputa u domenu konfora i bezbednosti vo`we.

6. Polo`aj koridora autoputa E-75 na teritoriji op{tine Stara Pazova U nastavku navodimo izvod iz prostornog plana infrastrukturnog

koridora koji se odnosi na deonicu puta In|ija - Batajnica:

''Autoput na ovoj deonici je u plitkom nasipu na ravni~arskom terenu, (bez ikakve kupiranosti) tako da oblikovanost trase omogu}ava ostvarewe velikih brzina uz zadovoqavaju}i nivo saobra}ajne usluge, i zadovoqavaju}i nivo bezbednosti saobra}aja. Autoput se na ovoj deonici ukr{ta sa regionalnim putem R-106 Stara Pazova – Stari Banovci i to u obliku denivelacije petqe na staciona`i 162+700.

Autoput se na ovom putnom segmentu na staciona`i 165-359 ukr{ta sa lokalnim putem Nova Pazova – Stari Banovci, i to u obliku denivelacije – petqe, ~ime se ostvaruje neposredna veza sa putem E-70 (M-1).

Na staciona`i 169+900 egzistira denivelisano ukr{tawe u obliku petqe autoputa i lokalnog puta Batajnica – Novi Banovci ~ime se ostvaruje veza sa sistemom lokalnih puteva uz Dunav.

Da bi se obezbedilo pravilno funkcionisawe atara u okviru ove deonice autoputa od In|ije do Batajnice postoje 4 denivelacije u obliku nadputwaka, s tim da je jedan na nivou lokalnog puta i 3 na nekategorisanim atarskim putevima,

koji svojom sistemskom prostornom organizacijom zadovoqavaju sve zahteve ruralnih sredina u okru`ewu pri vr{ewu trasportnog rada.

Na ovoj deonici postoje putni objekti – mostovi preko kanal iz osnovne kanalske mre`e, koji omogu}avaju kretawe divqa~i sa jedne na drugu stranu atara.’’

7. Naplata putarine Na delu infrastrukturnog koridora autoputa E-75 koji prolazi preko

teritorije op{tine Stara Pazova nalazi se jedna stanica za naplatu putarine (Stara Pazova 160+060) i prostornim planom infrastrukturnog koridora nije planirano vi{e stanica ovog tipa.

8. Planirani moteli i benzinske stanice na delu infrastrukturnog koridora koji prolazi kroz op{tinu Stara Pazova Prostornim planom infrastrukturnog koridora, predvi|ena su dva motela

pored autoputa. Jedan je planiran na desnoj strani autoputa (iz pravca Novog Sada) na stacionaì 161+500 na K.O. Stara Pazova i nosio bi naziv Stara Pazova. Drugi je sa leve strane autoputa (iz pravca Novog Sada) na stacionaì 164+800 na K.O. Stari Banovci i nosio bi naziv Ka{tel. Istim planom definisane su i dve benzinske stanice. Obe su ve} izgra|ene i nalaze se na istim stacionaàma i K.O. kao i moteli.

9. Polo`aj koridora magistralnog opti~kog kabla na prostoru op{tine Stara Pazova Opti~ki kabl iz pravca Beograda dolazi na prostor op{tine Stara Pazova

levom stranom autoputa gledano u smeru prema Subotici. Istom stranom puta trasa ide do km 169+910, obilazi podru~je petqe lokalnog puta Batajnica – Banovci, zatim nastavqa istom stranom puta sve do km165+344 gde se ukr{ta sa nasipom nadputwaka lokalnog puta Vojka – Stari Banovci i ide do km 164+840 gde obilazi benzinsku pumpu. Od km 164+840 trasa kabla ide istom stranom, ukr{ta se sa regionalnim putem R-106 na km 78+065 odnosno km 162+555 autoputa, zatim istom stranom do km 160+400 gde do km 159+900 obilazi naplatnu rampu i nastavqa daqe da bi se na km 159+600 ukrstio sa natputwakom lokalnog puta i odvodnog kanala.

10. Termoenergetska infrastruktura na prostoru infrastrukturnog koridora

na prostoru op{tine Stara Pazova Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, na

prostoru op{tine Stara pazova nalaze se slede}i gasovodi:

• РГ 04-24 МГ 04/II – Nova Pazova (Ø 219,1мм) • РГ 04-15 – РМРС Banovci (Ø 114,3 мм)

11. Plan veza autoputa E-75 sa okru`ewem na teritoriji op{tine Stara Pazova Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, u okviru

autoputa E-75 egzistira}e slede}e saobra}ajne petqe: • Ukr{tawe – Stara Pazova (staciona`a 162+686) koje je izgra|eno

• Ukr{tawe – Novi Banovci (staciona`a 169+900) tako|e izgra|eno • Ukr{tawe – Nova Pazova (staciona`a 165+350) koje je planirano

Postoje}i nadputwaci na autoputu E-75 na prostoru op{tine Stara Pazova: • Nadputwak, stacionaà (155+150) • Nadputwak stacionaà (157+740) • Nadputwak, stacionaà (159+730)

12. Plan veza magistralnog opti~kog kabla sa okru`ewem Magistralni opti~ki kabl na pravcu Beograd – Novi Sad – Subotica,

obezbedi}e povezivawe nacionalnog telekomunikacionog ~vora Novi Sad sa Beogradom, kao i povezivawe u nacionalnu telekomunikacijsku mre`u neposredno slede}ih ~vorova: Subotica i Vrbas, kao i ~vorova Ba~ka Topola, In|ija i Stara

Pazova (izgradwom posebnih privodnih kablova od magistralnog kabla do ovih ~vorova). Pored toga, kabl }e omogu}iti i povezivawe odre|enih krajwih (lokalnih) telekomunikacijskih ~vori{ta na svoje regionalne ~vorove i to:

• Na podru~ju ~vora Stara Pazova – Stari i Novi Banovci

13. Uticaj na `ivotnu sredinu i za{ti}ena prirodna dobra u infrastrukturnom koridoru na prostoru op{tine Stara Pazova Shodno predvi|enom saobra}ajnom optere}ewu infrastrukturnog koridora

i uva`avaju}i prirodne karakteristike terena op{tine, negativni uticaji }e se prostirati u granicama od 300 do 1000 metara, levo i desno od osovine kolovoza.

Najvi{i nivo buke na celokupnoj deonici autoputa E-75 od Horgo{a do Beograda, karakteri{e deonicu autoputa od In|ije do Beograda i iznosi 74,2 Leq(925)dB(A). Iz ovoga sledi i ugro`enost bukom delova naseqa koji se nalazi u blizini infrastrukturnog koridora na teritoriji op{tine Stara Pazova. Na prostoru op{tine Stara Pazova nalazi se za{ti}eno prirodno dobro stablo bele topole koje se nalazi i u infrastrukturnom koridoru. Stablo se nalazi u zelenom pojasu sa leve strane puta Stara Pazova – Stari Banovci. Za{ti}ena povr{ina je projekcija kro{we, a za{titnu zonu ~ini prsten u {irini od 3-5 metara oko za{ti}ene povr{ine.

1.3. Postoje}e stawe sa ocenom ograni~ewa i potencijali podru~ja prostornog plana 1.3.1. Geosaobra}ajni polo`aj

Kao mawi prirodno individualisan deo Panonske nizije, Srem se nalazi u wenom jugoisto~nom delu i kao prirodna celina prostire se na 3838 km², dok se prostor Op{tine nalazi u isto~nom delu Srema i zauzima 351 km². Op{tinu Stara Pazova preseca 45 paralela severne geografske {irine te se op{tinski prostor nalazi ta~no na polovini severne hemisfere {to je od velikog zna~aja u rasporedu uticaja osnovnih prirodnih, (pre svega klimatskih), faktora koji zbirno daju sveukupnost prirodnog ambijenta za `ivot.

Saobra}ajni polo`aj Op{tine u jugoisto~noj Evropi je veoma povoqan jer se na wenoj teritoriji nalaze ~ak dva Panevropska koridora (7 i 10, dok npr. kroz celu Crnu Goru ne prolazi ni jedan) i saglasno sa wihovim usmerewem ka Beogradu i Op{tina gravitira ovom regionalnom centru prvog ranga jugoisto~ne Evrope.

Ekonomski polo`aj Op{tine nije adekvatan wenim geostrate{kim potencijalima i u potpunosti je u senci prelivawa ekonomskih uticaja Beograda i Novog Sada kojima je direktno i indirektno ekonomski podre|ena. Mo`e se konstatovati da prostorna individualnost op{tine nije ni prirodna, ni funkcionalna ve} jedino administrativna. 1.3.2. Prirodni uslovi

Na prostoru op{tine Stara Pazova nalaze se relativno uniformne geolo{ke formacije koje se mogu svrstati u kategorije suvozemnog i barskog lesa. Aluvijalne formacije, (nanosi povodwa i aluvijalni nanosi), karakteristi~ni su za priobaqe Dunava i Budovara sa Komarevcem kao najzna~ajnijim vodotocima Op{tine. Facije barskog lesa se prostiru na 70% atara, facije kopnenog lesa na 25% atara dok aluvijalni nanosi zauzimaju pribli`no 5% atara Op{tine.

Podzemne vode na prostoru op{tine Stara Pazova javqaju se u vidu freatskih, arte{kih i termomineralnih voda. Na osnovu postoje}ih propisa, konstatujemo da za objekte gra|ene u seizmi~kim zonama od 6 stepeni MKS skale, nisu predvi|eni posebni tehni~ki uslovi izgradwe. Shodno ~iwenici da se cela op{tina Stara Pazova nalazi u zoni o~ekivanih zemqotresa od 6 stepeni MKS skale (u povratnom periodu od 50 godina), mo`emo zakqu~iti da na prostoru op{tine nije potrebno pribegavati posebnim uslovima gradwe u seizmi~kim uslovima.

Shodno konstatovanoj geolo{koj strukturi i vrsti stenskih formacija koje se nalaze na teritoriji op{tine Stara Pazova, ne o~ekuju se pojave metali~nih

mineralnih sirovina. Konstatovane su odre|ene nemetali~ne mineralne sirovine i odre|eni potencijal freatskih i termomineralnih voda.

Na prostoru Op{tine nalaze se slede}e reqefne celine:

1. Lesna zaravan 2. Lesna terasa 3. Dolina Budovara i Komarevca 4. Aluvijalna ravan i korito Dunava 5. Krwe{eva~ka neotektonska depresija 6. Mikro-epirogeni svodovi i ugibi na prostoru podunavqa op{tine

Pored navedenih mezo oblika reqefa neophodno je navesti i mikro oblike reqefa:

7. Klastokra{ki oblici reqefa i oblici nastali mehani~kom erozijom 8. Antropogeni reqef

Podru~je op{tine Stara Pazova pripada kontinentalnoj klimatskoj zoni sa kontinentalnim, (sredweevropskim), pluviometrijskim re`imom. Sredwa godi{wa temperatura vazduha na podru~ju op{tine je 11,2 ºC, najhladniji mesec je januar sa sredwom temperaturom od -0,1 ºC, dok je najtopliji mesec jul sa 21,3 ºC. Godi{wa amplituda sredwe temperature vazduha iznosi 21,4 ºC (kontinentalno obele`je).

Dunav proti~e isto~nom granicom Op{tine u du`ini od 24 kilometra, (od 1211. do 1187. re~nog kilometra). Na ovom sektoru predstavqa mirnu i sporu panonsku reku, (ukupan pad re~nog korita na 24 km je mawi od 1 metra). Sa desne strane naslawa se na sremsku lesnu zaravan a sa leve na zamo~vareni deo aluvijalne ravni na banatskoj strani.

Vodostaj Dunava kod Starog Slankamena imao je apsolutno najni`u visinu 13.11.1947. od -65 cm a apsolutno najvi{u visinu 14.4.2006. od 800 cm.

Sredwi proticaj Dunava kraj Starog Slankamena iznosi 3890 kubnih metara. Prilikom ni`ih vodostaja opadne do 1500 a prilikom vi{ih prelazi i 10000 kubnih metara u sekundi. Plove}i led na Dunavu javqa se u proseku 5-39 dana a bilo je i pojava ledostaja (1953/54).

Pedolo{ke tvorevine na teritoriji Op{tine prostiru se na slede}im povr{inama:

Tabela 1: Rasprostrawewe razli~itih tipova zemqi{ta na teritoriji op{tine Stara Pazova:

Vrsta zemqi{ta Rasprostrawewe (km²) Rasprostrawewe (%) ^ernozemi 267,52 76,2

Livadske crnice 76,39 21,8 Ritske crnice 1,85 0,5 Aluvijalna zemqi{ta 5,24 1,5

Prostor op{tine Stara Pazova je pod uticajem antropogenih delatnosti

izrazito izmewenih karakteristika. Jasno se razlikuju delimi~no izmewen prirodni ambijent i u potpunosti izmewen prirodni ambijent. U okviru mawe izmewenih prirodnih ambijenata razlikujemo povr{ine pod slede}om vegetacijom:

1. {ume 2. livade 3. pa{waci 4. barsko-mo~varna vegetacija 5. vodene povr{ine (reke i bare)

Pejsa`i dominantno modifikovani ~ovekovim uticajem:

1. izgra|ene povr{ine (naseqa) 2. izgra|ene povr{ine (van naseqa) 3. poqoprivredno – kulturno zemqi{te (poqoprivredne kulture)

Na teritoriji Op{tine nalazi se samo jedan (op{tinskom odlukom) za{ti}eni spomenik prirode (Slu`beni list op{tina Srema, 12/2001). U pitawu je Stablo bele topole kod Stare Pazove koje predstavqa izuzetno lep i razvijen primerak svoje vrste. Druga prirodna ba{tina od zna~aja na lokalnom nivou uglavnom je skoncentrisana na prostoru op{tinskog podunavqa (sremski lesni odsek i reka Dunav).

Tabela 2: SWOT analiza fizi~ko geografskih odlika op{tine Stara Pazova za potrebe prostornog planirawa

1.3.3. Stanovni{tvo

Analize dinamike populacije u posleratnom periodu ukazale su da prostor Op{tine predstavqa podru~je sa konstantnim populacionim uve}awem. Zna~aj navedenog populacionog uve}awa Op{tine najboqe se mo`e uvideti kada se uporede indeksi rasta Op{tine, Vojvodine i Srbije.

Tabela 3: Promene indeksa rasta broja stanovnika u periodu 1948/2002.

Индекс

1953/48 1961/53 1971/61 1981/71 1991/81 2002/91 2002/48 Србија* 106,3 108,4 107,9 107,3 101,2 100,9 136,2 Војводина 103,5 109,2 105,3 104,2 99,0 104,2 127,9 Општина 109.2 123.0 105.9 120.9 109.0 122.6 229.9 * Podaci za Srbiju su dati bez podataka o broju stanovnika na Kosmetu zbog neuporedivosti sa popisima 1991. i 2002. godine kada su Albanci bojkotovali popise

Iz navedenih podataka mo`e se uvideti da je ukupna populacija Op{tine u

svim popisnim periodima bele`ila ukupan rast brojnosti. Me|utim pojedina~na naseqa su bele`ila i pad populacije uprkos porastu brojnosti stanovni{tva Op{tine. Konstatovana su tri perioda intenzivnijeg rasta populacije za: 1953/61, 1971/81 kao i 1991/2002. Uve}awe brojnosti doma}instava pratila je, i jo{ uvek prati tendencija konstantnog smawewa prose~ne veli~ine doma}instva u svim naseqima Op{tine.

Mehani~ki priliv stanovni{tva predstavqa osnovu uve}awa populacije Op{tine u svim posleratnim popisnim periodima (ukqu~uju}i i posledwi 2002. godine koji je brojno bio i najizra`eniji: 17216 doseqenih lica).

Prema popisu iz 2002. godine Op{tina je brojala 33142 mu{karaca i 34434 `ena (962 mu{karaca na 1000 `ena – stopa maskuliniteta).

Analiza starosne strukture populacije Op{tine ukazala je na daqi trend pove}awa prose~ne starosti populacije i uve}awe starosnih grupa od 40-59 godina i 60 i vi{e godina, a smawewe starosnih grupa od 0-19 i 20-39 godina. Navedeni trend karakteristi~an je za sva naseqa u Op{tini sa razli~itim dinamikama starewa. Indeks starewa stanovni{tva Op{tine prema popisu 2002. godine iznosio je 0,80. Naseqa koja imaju vi{i indeks starewa od Op{tinskog proseka su: Belegi{, Golubinci, Krwe{evci, Stara Pazova i Surduk kao naseqe sa najvi{im indeksom starewa u Op{tini, dok su naseqa sa ni`im indeksom starewa od op{tinskog proseka: Vojka, Nova Pazova, Novi Banovci i Stari Banovci.

U odnosu na prose~nu vrednost za u~e{}e aktivnog u ukupnom stanovni{tvu (stopa aktivnosti - 45.2%), naseqa koja imaju vi{u vrednost od op{tinskog proseka su: Belegi{, Krwe{evci, Nova Pazova, Novi Banovci i Stari Banovci dok su naseqa sa ni`om vredno{}u u odnosu na op{tinski prosek: Vojka, Golubinci, Stara Pazova i Surduk.

Analiza podataka o zaposlenom aktivnom stanovni{tvu prema privrednim sektorima u Op{tini za popisne periode 1991. i 2002. godine ukazuje da je poqoprivredno aktivno stanovni{tvo u brojnom opadawu, aktivno stanovni{tvo u sekundarnom sektoru tako|e u laganom opadawu dok je stanovni{tvo zaposleno u tercijernom i kvartarnom sektoru u porastu.

U~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu Op{tine se u odnosu na popis 1991. procentualno smawilo za 3,5 % dok se procenat aktivnog poqoprivrenog stanovni{tva u ukupnom poqoprivrednom stanovni{tvu pove}ao za 1,5%. Procenat aktivnog `enskog stanovni{tva u ukupnom aktivnom poqoprivrednom stanovni{tvu uve}ao se u odnosu na popisni period 1991. godine za 8,8% dok se u~e{}e izdr`avanog stanovni{tva u ukupnom poqoprivrednom stanovni{tvu umawilo za 1,5%.

1.3.4. Privreda

Uzev{i u obzir i tradicionalne i novije faktore, osnovne prednosti op{tine Stara Pazova za razvoj privrede su: neposredna blizina Grada Beograda, odli~an geosaobra}ajni polo`aj, razvijeno preduzetni{tvo, odli~an bonitet poqoprivrednog zemqi{ta, zna~ajne prostorne mogu}nosti za privredni razvoj, kao i dobro sa~uvana priroda.

Ograni~avaju}i faktori razvoja su delom lokalnog karaktera, a delom zajedni~ki za celu dr`avu: nedovoqno razvijena komunalna infrastruktura, u nekim naseqima prete`no starije stanovni{tvo, nestabilni uslovi poslovawa, kao i nedostatak privredne i tehnolo{ke infrastrukture.

Op{tina Stara Pazova je merena nivoom dohotka per capita zna~ajno ispod republi~kog i pokrajinskog nivoa razvijenosti i naro~ito nivoa razvijenosti grada Beograda i op{tine Zemun, a u relacijama nerazvijenosti susednih op{tina In|ija i Pe}inci. S obzirom da su ostali pokazateqi u relacijama vojvo|anskog proseka, ocena je da je privreda op{tine neefikasna, nisko produktivna i radno-intenzivna.

Bez podatka o nivou dohotka per capita struktura privrede se mo`e oceniti kao zadovoqavaju}a, svojstvena najrazvijenijim vojvo|anskim op{tinama. Me|utim, data strutura privrede op{tine Stara Pazova uz saznawe o niskom nivou dohotka ukazuje na potrebu ja~awa sekundarnog sektora privrede, aktivirawem novih kapaciteta. Poqoprivreda i industrija ostvaruju polovinu narodnog dohotka Op{tine.

Na podru~ju op{tine Stara Pazova je u 2005. godini poslovalo 1088 pravnih lica, (971 preduze}e ) i 2408 preduzetnika. Od ukupnog broja preduze}a 96.5% je u kategoriji malih preduze}a, 3% u kategoriji sredwih i 0.5% pripada velikim preduze}ima.

Najve}i broj privrednih subjekata-pravnih lica je skoncentrisan u Staroj (31.6%) i Novoj Pazovi (23.8%), a kada se tome dodaju i privredni subjekti ~ije je sedi{te izvan Op{tine, a nalaze se uglavnom u Staroj i Novoj Pazovi, dolazi se do podatka da je oko tri ~etvrtine preduze}a deluje u ova dva naseqa. Struktura privrednih subjekata ukazuje da je oko polovine od ukupnog broja iz delatnosti trgovine, a oko jedne ~etvrtine iz oblasti proizvodnih delatnosti. Najzna~ajniji kapaciteti iz oblasti proizvodnih delatnosti su iz: metalskog kompleksa (proizvodwa metalnih proizvoda za gra|evinarstvo, proizvodwa delova za motorna vozila), proizvodwe elektri~nih ure|aja, proizvodwe prehrambenih proizvoda (proizvodwa sladoleda, proizvodwa i prerada mesa, proizvodwa mlinskih proizvoda, proizvodwa hleba i peciva), proizvodwe proizvoda od plasti~nih masa i prerade drveta i proizvoda od drveta.

Najmawa relativna zastupqenost preduze}a je u: Surduku, Golubincima i u Belegi{u, a najve}a u Staroj Pazovi i Novoj Pazovi, gde postoji postoji visoka

koncentracija preduze}a, dok se sva ostala naseqa po ovom pokazatequ nalaze ispod op{tinskog proseka.

Uop{te uzev, postoji koncentracija privredne aktivnosti u centru op{tine Staroj Pazovi i Novoj Pazovi. Slede}i nivo naseqa po nivou privredne aktivnosti su Novi Banovci, Stari Banovci i Vojka, pa se mo`e oceniti da je nivo privredne aktivnosti u obrnutoj srazmeri sa agrarnim funkcijama naseqa: u naseqima sa razvijenom poqoprivrednom proizvodwom nivo nepoqoprivrednih delatnosti je na niskom nivou.

Najzna~ajniji prostorni oblik organizovawa privrednih aktivnosti su radne zone. U op{tini Stara Pazova postoje slede}e radne zone:

• Stara Pazova (severna, zapadna, isto~na, jugozapadna, preduzetni~ka zona Volarsko poqe)

• Nova Pazova (severna, ju`na, preduzetni~ka zona Berbernica) • Krwe{evci (ju`na).

Ukupna popuwenost radnih zona u op{tini Stara Pazova merena odnosom povr{ina izgra|enih kompleksa i ukupne povr{ine radne zone iznosi oko 42%, dok je zauzetost radnih zona merena odnosom povr{ine pod objektima i neto povr{ine radnih zona znatno ni`a. U okviru radnih zona postoji jo{ oko 329ha neizgra|enog zemqi{ta, sa potencijalom od oko 1.528.000m² izgra|enog prostora.

Imaju}i u vidu dosada{we mogu}nosti za investirawe u komunalno opremawe zemqi{ta neophodna je promena zemqi{ne politike Op{tine jer je uslov za privla~ewe investicija ponuda komunalno opremqenog zemqi{ta za izgradwu. Sa aspekta potreba i mogu}nosti Op{tine raspoloìvi prostor u radnim zonama je dovoqan za razvoj industrije, proizvodnog preduzetni{tyva, trgovine i skladi{tewa u planskom periodu, me|utim zbog potrebe valorizacije izuzetno vrednog zemqi{ta za privredni razvoj, planom je potrebno predloìti nove radne zone. Tako|e, zbog nasle|enog stawa, gde je prostor u op{tini Stara Pazova namewen radnim zonama predimenzionisan i decenijama neiskori{}en, potrebno je izvr{iti decentralizaciju radnih zona i uskla|ivawe sa razme{tajem stanovni{tva i naseqa. Najva`nija zapaàwa o nivou privredne razvijenosti Op{tine i razme{taju privrednih kapaciteta su slede}a:

Tabela 4: SWOT analiza privrede op{tine Stara Pazova

1.3.5. Prostorni razvoj, mre`a naseqa i organizacija javnih slu`bi

U nastavku navodimo sintezni prikaz najva`nijih komponenti transformacije naseqa u op{tini Stara Pazova:

Tabela 5: Komponente transformacije naseqa u op{tini Stara Pazova naseqe

demografska komponenta

prostorno-fizi~ka komponenta

funkcionalna komponenta

Novi Banovci

izrazito doseqavawe;

{irewe naseqa, izgradwa velikog broja ku}a za odmor, stambenih objekata i proizvodno-poslovnih objekata na stambenim parcelama, promena urbane matrice naseqa;

izrazit razvoj primarnog i sekundarnog stanovawa, minimizovawe agrarne funkcije naseqa, razvoj prigradskog stanovawa i preduzetni~ke aktivnosti;

Stari Banovci veliko doseqavawe;

{irewe naseqa, izgradwa velikog broja ku}a za odmor i stambenih objekata, linearna struktura naseqa;

razvoj primarnog i sekundarnog stanovawa, o~uvana agrarna funkcija, izra`ene preduzetni~ke aktivnosti, mawe izra`en prigradski karakter naseqa;

Belegi{ doseqavawe izgradwa velikog broja ku}a za odmor izvan naseqa neintegrisanih u selo; izgradwa poqoprivrednih objekata u selu;

razvoj primarnog i sekundarnog stanovawa, dominantna agrarna funkcija, preduzetni~ke aktivnosti

Surduk doseqavawe izgradwa velikog broja ku}a za odmor u okolini neintegrisanih u selo; izgradwa poqoprivrednih objekata u selu;

razvoj sekundarnog stanovawa, dominantna agrarna funkcija,primarno stanovawe u opadawu;

Krwe{evci doseqavawe izgradwa velikih privrednih objekata u blizini naseqa, nepromewena urbana struktura i matrica starog dela naseqa;

dominantna agrarna funkcija, primarno stanovawe, konflikt izme|u poqoprivrede i industrije;

Vojka doseqavawe izgradwa stambenih i poqoprivrednih objekata, intenzivirana urbana matrica;

dominantna agrarna funkcija, primarno stanovawe, preduzetni~ke aktivnosti;

Golubinci doseqavawe izgradwa stambenih i poqoprivrednih objekata, intenzivirana urbana matrica;

dominantna agrarna funkcija, primarno stanovawe.

Nova Pazova doseqavawe izgradwa velikog broja stambenih objekata i brojnih privrednih objekata u preduzetni~koj zoni pored naseqa

izrazit razvoj preduzetni~kih aktivnosti, razvoj funkcije rada uz stanovawe, razvoj primarnog stanovawa

Stara Pazova doseqavawe izgradwa velikog broja stambenih objekata i brojnih privrednih objekata u preduzetni~koj zoni pored naseqa

izrazit razvoj preduzetni~kih aktivnosti, razvoj funkcije rada uz stanovawe, razvoj primarnog stanovawa

Op{tina Stara Pazova ima razvijenu primarnu mre`u javnih ustanova.

Uglavnom su sve slu`be centralizovane u op{tinskom centru Staroj Pazovi te je za zadovoqavawe odre|enih specijalizovanih potreba neophodno putovawe iz drugih mesta u Op{tini.

Pred{kolske ustanove postoje u Staroj Pazovi i Novim Banovcima. Pred{kolska ustanova u Staroj Pazovi Poletarac ima svoja isturena odeqewa za dnevni boravak dece u Novoj Pazovi, Vojki, Krwe{evcima i Golubincima. Stari Banovci, Belegi{ i Surduk su za navedene potrebe upu}eni na pred{kolsku ustanovu u Novim Banovcima. Akutan problem predstavqa konstantni nedostatak prostora za celodnevni boravak dece.

Sva op{tinska naseqa imaju osnovne {kole (Surduk i Krwe{evci imaju samo ni`u osnovnu {kolu dok od 5-8 razreda deca idu u susedni Belegi{ odnosno

Vojku gde su mati~ne {kole). U Staroj Pazovi kao op{tinskom centru nalazi se sredwo{kolski centar (Tehni~ka i Ekonomska sredwa {kola i Gimnazija), kao i osnovna {kola na slova~kom materwem jeziku. U Staroj Pazovi se nalazi i osnovna i sredwa {kola za specijalno vaspitawe Anton Skala.

Analiza objekata i funkcionisawa {kolskih ustanova na teritoriji Op{tine ukazala je na problem nedostatka prostora za sve osnovne i sredwe {kole u Op{tini i posebno zastarelost i nedostatak modernije opreme i nastavnih u~ila.

Centar za socijalni rad nalazi se u Staroj Pazovi i svojim uslugama obuhvata ugro`ene i marginalizovane grupe korisnika sa teritorije Op{tine. Shodno velikom broju korisnika (skoro 3000 godi{we) navedena slu`ba tako|e ima akutan nedostatak prostora posebno u domenu dnevnog zbriwavawa i organizovawa aktivnosti za razli~ite grupe korisnika.

Centar za kulturu op{tine Stara Pazova kao i gradska biblioteka, svoje sedi{te imaju u Staroj Pazovi dok svoje aktivnosti organizuju i u drugim naseqima Op{tine. Nedostatak opreme i prostora tako|e predstavqaju akutan problem kako su obavqene analize pokazale.

Zdravstvena za{tita u Op{tini funkcioni{e preko sistema ustanova koje su u sklopu Doma zdravqa op{tine Stara Pazova. Dom zdravqa sa svojim specijalisti~kim slu`bama nalazi se u Staroj Pazovi dok se zdravstvene stanice nalaze u Novoj Pazovi, Starim Banovcima, Novim Banovcima, Belegi{u, Surduku, Golubincima i Vojki dok se u Krwe{evcima kao najmawem nasequ u op{tini nalazi zdravstvena ambulanta.

Uzimaju}i u obzir sve navedene ~iwenice mo`e se zakqu~iti da je generalni problem za sve kategorije javnih ustanova nedostatak prostora za adekvatno obavqawe delatnosti kao i zastarelost i nedostatak adekvatne opreme. Tako|e, komplementarnost javnih ustanova sa {irim sistemom usluga javnih ustanova (naro~ito sa beogradskim sistemom) uslovqava veliku migrativnost stanovni{tva radi zadovoqavawa odre|enih potreba posebno kod populacije ruralnih delova Op{tine. Navedeno je dovelo do favorizovawa Beograda u odnosu na Sremsku Mitrovicu kao regionalnog administrativnog centra kojem skoro ni jedan segment op{tinske organizacije ili funkcionisawa nije usmeren.

Stambeni fond Op{tine je novijeg datuma sa stambenim objektima od tvrdih materijala. U Op{tini se odstupilo od tradicionalnog arhitektonskog tipa sremske ku}e, te preovla|uju objekti klasi~nih stambenih jedinica po modelu P+Pk i P+1+Pk. Skoro u potpunosti stambeni fond je u vlasni{tvu fizi~kih lica. Opremqenost infrastrukturom je veoma razli~ita ~ak i u jednom nasequ u wegovim razli~itim delovima. Skoro po pravilu najslabije su opremqeni periferni delovi naseqa koji su neplanski gra|eni, (Stara i Nova Pazova i Novi Banovci). Parametar kvadratura po ~lanu doma}instva u Op{tini je na zadovoqavaju}em nivou, jer vi{e od 70% stanovni{tva ima 20, 30 i vi{e kvadratnih metara na raspolagawu.

Kada se razmatra regionalni kontekst stanovawa, veoma je bitno naglasiti ~iwenicu da su naseqa Nova Pazova i Novi Banovci funkcionalno deo beogradskog metropolitenskog podru~ja te da su dnevne migracije veoma izra`ene. Navedeno je uslovilo odvojenost funkcije rada i stanovawa za znatan broj stanovnika navedenih naseqa.

U seoskim naseqima Op{tine i daqe se mo`e videti da je osnovni koncept organizacije stanovawa u funkciji obavqawa poqoprivrednih delatnosti. Isti koncept organizacije objekata na parceli zna~ajan je i za ve}e delove Stare Pazove i Starih Banovaca (sem centralnih naseqskih blokova u kojima se parcele ukrupwavaju zbog stambeno-poslovne izgradwe, posebno va`i za Staru Pazovu). Nova Pazova i Novi Banovci imaju srazmerno broju stanovnika veoma mali broj onih koji se bave poqoprivrednim delatnostima ~ak i kao dopunskom aktivno{}u (mawe od 5% radno sposobne populacije). Tako|e neophodno je napomenuti i da prostorni kapaciteti navedenih naseqa i wihovih atara, kao i posleratni razvoj naseqa pod uticajem beogradskih funkcija nisu dozvolili ve}e mogu}nosti razvoja poqoprivrednih delatnosti te samim tim i organizacija naseqa nije i{la u daqem razvoju poqoprivrednih delatnosti.

Upravqawe stambenim fondom dominantno je u rukama fizi~kih lica koja su i vlasnici vi{e od 98% stanova. Stanovi za socijalno ugro`ene kategorije ne postoje a oni koji su za to bili nameweni rasprodati su intervencijom dr`ave po~etkom devedesetih godina. Shodno ~iwenici da je najve}i deo stambenog fonda novijeg datuma izgradwe, neophodno je napomenuti da je i najve}i deo navedenih objekata nedovr{en, (koriste se iako odre|eni gra|evinski radovi nisu zavr{eni do kraja, infrastrukturno nisu opremqeni do kraja i sl.).

Tabela 6: SWOT analiza dru{tveno-demografskih i naseobinskih aspekata Op{tine prema popisu 2002. godine

Na osnovu konstatovanih trendova, mo`e se izvesti zakqu~ak da }e stanovawe u Op{tini u svom daqem evolutivnom razvoju biti uslovqeno slede}im faktorima:

• Uve}awe broja lica koja }e kombinovati funkciju rada uz stanovawe

• Uve}awe dvoporodi~nih doma}instava zbog te{ko}e obezbe|ivawa stana za mla|e generacije

• Nastavak stambene ekspanzije (ali sa opadaju}im trendom) posebno u Novim Banovcima zbog blizine Beograda

• [iri privredni razvoj i uticaj na stanovawe posebno u ruralnim naseqima (Vojka, Krwe{evci)

1.3.6. Infrastrukturni sistemi 1.3.6.1. Saobra}ajna infrastruktura 1.3.6.1.1. Drumski saobra}aj

Putnu mreù dràvnih puteva prvog reda op{tine Stara Pazova ~ini mreà pan evropskih puteva: E-70 koji se poklapa sa trasom dràvnog puta prvog reda M1 (Evropski koridor 10), E-75 predstavqa krak ’’b’’ koridora 10 a poklapa se sa trasom dràvnog puta prvog reda M22, kao i dràvni put prvog reda M22.1. (Beograd – Novi Sad). Navedeni putevi predstavqaju putnu mreù vi{eg ranga na koju se prikqu~uje mreà regionalnih puteva, odnosno dràvnih puteva drugog reda. Navedene saobra}ajnice na teritoriji Op{tine su:

• Autoput E-70•

• Autoput E-75 Magistralni put M22.1

R-106•

R-121R-265

Mre`u op{tinskih puteva predstavqaju slede}i op{tinski putevi:

1. Lokalni put Stara Pazova (od veze sa M22.1) – Vojka – Krwe{evci – (veza sa E-75 preko petqe [imanovci) i daqe veza sa R-103.4 [imanovci – Pe}inci

2. Lokalni put Vojka – Nova Pazova – Stari Banovci 3. Lokalni put Stara Pazova – Novi Karlovci (op{tina In|ija) veza

sa R-109 (Ruma – In|ija – Novi Slankamen) 4. Lokalni put Stara Pazova – Petrovi} Sala{ - Surduk 5. Lokalni put Golubinci - Qukovo (veza sa R-109 Ruma – In|ija)

kojim se ostvaruje popre~na veza regionalnih puteva R-106 i R-109 6. Lokalni put Stara Pazova – Belegi{ 7. Lokalni put Nova Pazova – Ugrinovci 8. Lokalni put Krwe{evci – Ugrinovci

Ukupna du`ina op{tinskih puteva iznosi 66 km od ~ega sa savremenim

kolovoznim zastorom 53 km. U ukupnoj du`ini putne mre`e op{tinski putevi u~estvuju sa oko 58,2%. Nekategorisani putevi na teritoriji op{tine Stara Pazova su uglavnom sa zemqanim kolovozom i uglavnom predstavqaju atarske puteve. 1.3.6.1.2. @elezni~ki saobra}aj

Preko prostora Op{tine prelazi me|unarodna magistralna dvokolose~na elektrificirana pruga iz pravca Beograda na kojoj je organizovan javni putni~ki i teretni saobra}aj a koja se na granici K.O. Stara Pazova i K.O. In|ija ra~va u dva pravca. Jedan krak nastavqa ka Novom Sadu dok je drugi usmeren ka Sremskoj Mitrovici i grani~nom prelazu sa Hrvatskom.

Glavna pruga br.2 (Beograd - Stara Pazova – In|ija – Subotica – granica Ma|arske (Kelebija) je evropskim sporazumom definisana u red glavnih pruga klasa A i dodeqen joj je me|unarodni broj E85 kao oznaka kojem sistemu pripada.U planovima ravoja pruga velikih brzina planirane su da budu sposobne za brzine od 160 do 250 km/~as. Postoje}a mre`a industrijskih koloseka zadovoqava potrebe privrednih subjekata na teritoriji op{tine Stara Pazova . 1.3.6.1.3. Vazdu{ni saobra}aj

Kompleks posebne namene Batajnica fakti~ki je spojen sa naseqem Nova Pazova te je navedeno uslovila zabranu i ograni~eni re`im izgradwe u severoisto~nom, isto~nom i jugoisto~nom delu naseqa Nova Pazova, koji obuhvata izgra|eno gradsko gra|evinsko zemqi{te i traje od dono{ewa Generalnog urbanisti~kog plana 1985.god. Me|utim,danas je u delu Nove Pazove gde je zabrawena gradwa evidentirano oko 400 stambenih objekata.

Prostornim planom Republike Srbije, planirano je kori{}ewe vojnih aerodroma u civilne svrhe, {to se odnosi i na kompleks posebne namene Batajnica.

U neposrednoj blizini op{tine Stara Pazova, nalazi se aerodrom Nikola Tesla koji je na prihvatqivom rastojawu za kori{}ewe ovog vida prevoza.

Od prate}ih objekata za vazdu{ni saobra}aj, na teritoriji Op{tine se nalaze 4 radio fara. 1.3.6.1.4. Vodni saobra}aj

Reka Dunav tangira teritoriju op{tine Stara Pazova u du`ini od 24 km, me|utim na podunavqu Op{tine ne postoje pristani{ta za plovne objekte ve} samo ve}i broj privezi{ta za mawa plovila. Blizina Luke Beograd i Novi Sad iskqu~uje mogu}nost formirawa nove luke na prostoru op{tine Stara Pazova.

Osnovni sadr`aji koji se nalaze u bli`oj okolini reke vezani su za kulturu, nauti~ki i vikend turizam te je planirana izgradwa marine u Starim Banovcima koja bi pospe{ila dostupnost navedenim potencijalima i sa reke.

1.3.6.1.5. Mre`e i centri integralnog transporta

Obzirom da ima mogu}nosti za razvoj robno transportnog centra u zoni èlezni~ke stanice Stara Pazova i u multifunkcionalnoj zoni sa prilazom iz èlezni~ke stanice Nova Pazova, postoji mogu}nost da se razvojnim programima JP @eleznice Srbije planira kontejnerski terminal za prihvat i otpremu kontejnera iz novoformiranih industrijskih zona. Imaju}i u vidu saobra}ajno geografski poloàj op{tine Stara Pazova, ima puno opravdawa za izgradwom kontejnerskog terminala u zoni èlezni~ke stanice Stara Pazova, shodno

~iwenici da se ~ak 14 planiranih robno transportnih centara poklapa sa izgradwom kontejnerskih terminala na èlezni~koj mreì. 1.3.6.2. Vodoprivredna infrastruktura 1.3.6.2.1. Mreà melioracionih kanala

Na teritoriji op{tine Stara Pazova nalazi se {est slivnih podru~ja:

Bagera{ki kanal nalazi se na jugozapadnoj periferiji Op{tine i odvodwava mawi deo atara Op{tine (25,23 km² – 7% atara Op{tine).Na ulazu u [imanovce Bagera{ki kanal postaje (dobija novo ime) Kuvalovski kanal koji je od posebnog zna~aja za odvodwavawe dela atara Op{tine koji prelazi autoput E-70 (potesi Lukin sala{, Malo i Veliko Kuvalovo i Kere{ac).

Budovar Slivno podru~je Budovara se nalazi na isto~nom i severoisto~nom delu atara Op{tine (68,95 km² – 20% atara Op{tine).

Najve}u povr{inu slivnog podru~ja ima melioracioni kanal Veliki Begej (104,66 km² - 30 % atara Op{tine).Veliki Begej tako|e odvodwava najve}e

povr{ine unutar gra|evinskih rejona naseqa na teritoriji op{tine (19,99 km² - 33%) gra|evinskih rejona Op{tine.

Veliki Begej je shodno povr{inama atara Op{tine koje odvodwava i povr{inama unutar gra|evinskog rejona najva`niji melioracioni kanal u Op{tini Stara Pazova. Navedeni kanal odvodwava delimi~no ili u potpunosti ~ak ~etiri gra|evinska rejona naseqa u Op{tini (Golubinaca, Stare Pazove, Vojke i Krwe{evaca). Shodno navedenom zna^aju, wegova funkcionalnost se mora konstantno odr`avati.

Slivno podru~je Golubina~kog kanala obuhvata severni deo Op{tine (57,61 km² - 16% atara Op{tine). Golubina~ki kanal po~iwe od sastava Qukova~kog i In|ijskog kanala.

U`e slivno podru~je Dunava obuhvata prostor op{tinskog podunavqa.U`e slivno podru~je Dunava obuhvata povr{inu na teritoriji atara od 24,48 km² ili 7% atara Op{tine.

Sliv ugrinova~kog kanala obuhvata na teritoriji Op{tine povr{inu od 70,01 km² ili 20% atara Op{tine. Nakon Velikog Begeja Ugrinova~ki kanal ima najve}i zna~aj za gra|evinski rejon Op{tine i on drenira 19,99 km² ili 33% gra|evinskih rejona Op{tine.Najbitniji kanal ove mre`e na teritoriji Op{tine je novopazova~ki kanal.

1.3.6.2.2. Snabdevawe vodom

Na podru~ju op{tine Stara Pazova javno snabdevawe vodom imaju naseqa: Stara Pazova, Nova Pazova, Novi Banovci, Surduk, Belegi{, Golubinci, Krwe{evci i Stari Banovci. U nasequ Vojka snabdevawe vodom se obavqa individualno. Snabdevawe vodom u svim naseqima je bazirano na zahvatawu podzemnih voda cevastim bunarima. Javno komunalno preduze}e Vodovod i kanalizacija Stara Pazova je nadle`no za upravqawe i odr`avawe svih javnih vodovodnih sistema u op{tini, izuzev za Stare Banovce za koje je nadle`na mesna zajednica.

Problem u postoje}oj vodovodnoj infrastrukturi (pribli`no 223 km distributivne vodovodne mreè) predstavqa dotrajalost distributivne mreè, zna~ajni gubici u prenosu kao i zna~ajno u~e{}e azbestnih cevi u distributivnoj mreì naseqa. Poseban problem ve}ih naseqa Op{tine je i nepostojawe rezervoara za pokrivawe neravnomernosti u potro{wi vode pa se u su{nim periodima izvori{ta ne moè obezbediti dovoqna koli~ina vode za stalno vodosnabdevawe ve} se primewuju restrikcije. 1.3.6.2.3. Dispozicija otpadnih voda

Op{tina Stara Pazova i op{tina In|ija su privele kraju izgradwu regionalnog kanalizacionog sistema za naseqa In|ija, Stara Pazova i Nova Pazova. Preostalo je jo{ formirati kona~no re{ewe pogona za pre~i{}avawe otpadnih voda. U toku je izgradwa sekundarne mre`e za navedena naseqa. Kanalizacioni sistem ve`e se na vojni kolektor Batajnica (kod Nove Pazove) sa Dunavom kao krajwim recipijentom za navedeni sistem.

Industrijske otpadne vode se nakon tehnolo{kog tretmana na mestu nastanka tretiraju (mehani~ki i hemijski) da bi se zatim usmerile na regionalni kanalizacioni sistem.

1.3.6.3. Elektroenergetska infrastruktura

Snabdevawe elektri~nom energijom Op{tine vr{i se preko 2 trafo stanice 110/20Kv 2h31,5mw sa lokacijom u Staroj i Novoj Pazovi a iste su povezane duplom elektrodom 110 Kv Be`anije Beograd. Lokacija navedenih trafostanica nije najoptimalnije odre|ena shodno postoje}im le`i{tima optere}ewa u Op{tini (industrijske zone).

Sva naseqa u Op{tini su gasifikovana. Magistralni gasovodni sistem je deo magistralnog gasovodnog sistema Srbije pritiska do 50 bari i on je formiran vezom Batajnica - granica Ma|arske. Sva naseqa na teritoriji op{tine su prikqu~ena na distributivnu gasovodnu mre`u niskog pritiska koja je u funkciji pod nadzorom lokalnog distributera gasa ,,Feromont,, iz Stare Pazove. 1.3.6.4. Telekomunikaciona infrastruktura

Shodno ~iwenici da se Op{tina nalazi na infrastrukturnom koridoru 10, preko wene teritorije prelazi i zna~ajna telekomunikaciona infrastruktura.

Pored saobra}ajnica E 75 i E 70 prolaze opti~ki kablovi kojima je Beograd povezan sa Budimpe{tom (E-75) i Zagrebom i Be~om (E 70).Prostornim planom Republike Srbije konstatovana su i dva koridora primopredajni~kih veza koji prelaze preko prostora Op{tine i oba su usmerena ka pravcu ^ot (postoje}i TV i VHF-FM predajnik) na Fru{koj Gori. Prvi je trasiran iz Stare Pazove a drugi polazi iz pravca Beograda.

Na prostoru Op{tine nalazi se 12 antenskih stubova mobilne telefonije (Telenor i Telekom Srbija),dostupnost interneta poboq{ana je putem ADSL tehnologije, kao i putem dva lokalna distributera be`i~nog interneta.

1.3.6.5. Komunalni objekti

Deponovawe komunalnog otpada vr{i se u op{tini Stara Pazova na centralnoj deponiji koja se nalazi 2km SI od naseqa Stara Pazova. Navedena deponija ne ispuwava sanitarne uslove i ugro`ava okolne poqoprivredne povr{ine pored toga postoji ve}i broj nelegalnih divqih deponija. Recikla`a sistemski nije razvijena na prostoru Op{tine.

Sva naseqa u Op{tini imaju grobqa gde su obezbe|ene povr{ine za budu}a {irewa. Stepen komunalne opremqenosti je razli~it u odnosu na pojedina naseqa.

Sto~na grobqa i jame-grobnice nalaze se uz svako naseqe u Op{tini,me|utim postoje}i kapaciteti su na granicama maksimalne iskori{}enosti i neophodno ih je pro{iriti.

Ure|ene lokacije za gradske pijace poseduju jedino Stara i Nova Pazova. Ostala naseqa u Op{tini imaju mawe neopremqene povr{ine na kojima se odvija trgovina poqoprivrednim proizvodima.

Jedina ure|ena sto~na pijaca nalazi se u Staroj Pazovi i u potpunosti odgovara postoje}im potrebama. Komunalno je opremqena i sa mogu}no{}u pro{irewa ukoliko se za to poka`u potrebe. 1.3.7. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Obavqene analize o stawu kulturne ba{tine su pokazale da se raspolo`ivi fond objekata spomeni~kog nasle|a brojno smawio kao i da je ukupno stawe preostalog fonda kulturne ba{tine na prostoru Op{tine u velikoj meri lo{e.U strukturi nasle|a preovla|uju sakralni objekti, objekti gradske i etno-arhitekture, naro~ito izraziti i zna~ajni primeri drvene arhitekture ambara i kotobawa kao i specifi~ni i raritetni primeri istorijskih objekata kao npr. partizanska baza u Surduku.

Sagledavawem celokupnog podru~ja Op{tine jasno se uo~ava da postoji izrazita koncentracija spomeni~kog nasle|a u zoni naseqa Stara Pazova i Golubinci. Zna~ajan potencijal ~ine arheolo{ki lokaliteti koji predstavqaju identifikovana naseqa i utvr|ewa na obali Dunava iz rimskog perioda, ali koji nisu istra`eni (u Vojki, Novim Banovcima i u Surduku).

Veoma je izra`en problem o~uvawa pojedina~nih objekata graditeqskog nasle|a,posebno objekata etno arhitekture ’’ambara’’. Kod objekata gradske arhitekture ovaj problem je mawe izra`en. Budu}e mere razvoja treba da budu usmerene u pravcu integrativne za{tite.

1.3.8. Za{tita `ivotne sredine

Procena stawa @ivotne sredine izvr{ena je na osnovu analize podataka dobijenih pojedina~nim merewima koja su evidentirana i sistematizovana u postupku izrade integralnog katastra zaga|iva~a. Podaci su prikupqani tokom 2006. godine, a neka od merewa vr{ena su znatno ranije tako da proceweno stawe treba uzeti sa rezervom, uz napomenu da je pored identifikovanih veliki broj proizvodnih pogona koji su u izgradwi ili na po~etku rada, pa wihov uticaj nije mogao biti uzet u obzir. 1.3.8.1. Voda

Na teritoriji obuhva}enoj planom, pretpostavqena je pojava zaga|ewa povr{inskih voda, voda prve izdani, kao i vodnog zemqi{ta te{kim metalima i patogenim mikroorganizmima, imaju}i u vidu ~iwenicu da se naseqske fekalne, kao i otpadne tehnolo{ke vode ispu{taju u povr{inske tokove bez prethodnog pre~i{}avawa. Procewuje se da je voda prve izdani u okolini centralne deponije nezadovoqavaju}eg kvaliteta.

Pored koncentrisanih izvora zaga|ewa, problem predstavqaju i difuzni izvori - spirawa vode sa urbanih povr{ina (ulica, parking prostora, krovova, travwaka, ku}nih vrtova i ba{ti i sl.), proce|ivawa vode sa gradili{ta, deponija i poqoprivrednih povr{ina, seoskih dvori{ta, sto~nih farmi, vodopropusnih septi~kih jama i dr. koji posredstvom podzemnih voda zaga|uju i povr{inske vodotoke. 1.3.8.2. Zemqi{te

Na teritoriji Op{tine izra`ena je degradacija tla in situ u vidu gubitka organske materije usled spaqivawa `etvenih ostataka, kontaminacija zemqi{ta neadekvatnom primenom pesticida i mineralnih |ubriva, kontaminacija te{kim metalima u zonama oko ve}ih saobra}ajnica, deponije i smetli{ta, te optere}ewe hazardnim materijama usled neadekvatnog postupawa sa klani~nim otpadom u zonama oko jama - grobnica.

1.3.8.3. Vazduh

Najzna~ajnije izvore aerozaga|ewa na teritoriji obuhva}enoj planom predstavqaju produkti sagorevawa fosilnih goriva. Glavni izvori aerozaga|ewa na teritoriji Op{tine su: loì{ta i gorionici u kotlovima za proizvodwu toplotne energije, motori sa unutra{wim sagorevawem, nekontrolisano spaqivawe komunalnog otpada, spaqivawe ètvenih ostataka i individualna loì{ta u doma}instvima. Naj~e{}e zaga|uju}e materije su CO2, CO, SO2, azotni oksidi, razna organska jediwewa (ugqovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Kori{}ewe prirodnog gasa kao energenta doprinosi smawewu emisije CO2, SO2 i NOX. Neophodno je ustanoviti kontinuirani monitoring ambijentalnog vazduha, kako bi se u slu~aju prekora~ewa propisanih vrednosti,mogle preduzeti mere sanacije i prevencije. 1.3.8.4. Buka

Problem komunalne buke je najizra`eniji u okolini glavnih naseqskih saobra}ajnica koje ujedno predstavqaju i va`ne regionalne i magistralne pravce, kao i u okolini kompleksa posebne namene Batajnica. Merewa buke unutar radnih zona nisu pokazala prekora~ewa dozvoqenih vrednosti, a problem se javqa pri nesavesnom obavqawu delatnosti u delovima naseqa namewenim stanovawu: radionice za obradu metala, drveta, plastike, ugostiteqski objekti i dr, koji mimo dozvoqenog, delatnosti obavqaju na otvorenom, odnosno van poslovnog prostora.

1.3.8.5. Opasne materije

Na teritoriji obuhva}enoj planom prisutna su potencijalno rizi~na postrojewa kod kojih postoji opasnost od udesa {irih razmera, a imaju}i u vidu tranzitni karakter Op{tine postoji opasnost od akcidenata prilikom prevoza opasnih materija. Ve}e koli~ine amonijaka uskladi{tene su na posedu fabrike sladoleda, a u bloku 25 radne zone u Novoj Pazovi locirano je skladi{te industrijskih i medicinskih gasova.

1.3.8.6. Otpad

Problem neadekvatnog odlagawa otpada evidentan je u svim naseqima op{tine Stara Pazova. Tokom 2005. godine JKP ^isto}a zapo~elo je projekat izdvajawa PET ambala`e, PVC folije te papira i kartona u okviru tzv. ,,recikla`nog dvori{ta,,.Samo recikla`no dvori{te ne zadovoqava standarde predvi|ene za obavqawe te vrste delatnosti, niti po lokaciji niti po uslovima.

Pored centralne deponije locirane 2km severoisto~no od naseqa Stara Pazova u blizini auto-puta E-75, prisutna su i smetli{ta u svakom od naseqa kao i spontano odre|eni prostori povr{ine od 5a do preko 200a, za odlagawe otpada koji predstavqa veliki komunalni problem jer se odlagawe otpada vr{i bez za{tite od prodirawa ocednih ovda sa tla, Odlagawe otpada se vr{i bez primarne separacije, Odla`e se potpuno neselektivno.

Tabela 7: SWOT analiza infrastrukture i stawa kvaliteta `ivotne sredine op{tine Stara Pazova za potrebe prostornog planirawa

1.3.9. Bilans povr{ina i namena zemqi{ta

Analiza namene povr{ina je izvr{ena na osnovu predloga osnovnih indikatora prostornog razvoja u Srbiji koje je interno predlo`ila Republi~ka agencija za prostorno planirawe 2003. godine kao i na osnovu specifi~nosti prostora op{tine. Shodno navedenom, odabrano je 6 osnovnih namena povr{ina koje su analizirane. Zbog nepostojawa informacione osnove pomo}u koje bi se mogle utvrditi vrednosti za izabrane namene, bilo je neophodno utvrditi prete`ne namene povr{ina na osnovu ortofotosnimka op{tine na~iwenog 2002. godine. Navedeno je bilo neophodno zbog odstupawa vrednosti koje su dostavqene od op{tinske Slu`be za katastar nepokretnosti sa realnim stawem zbog razlike u metodolo{kom pristupu evidenciji.

U nastavku }emo navesti analizu podataka o nameni povr{ina u op{tini Stara Pazova dobijenih premerom sa ortofotosnimka Op{tine i wihovo upore|ewe (tamo gde je mogu}e) sa podacima slu`be za katastar nepokretnosti.

1. Gra|evinski rejoni naseqa – imaju zbirno povr{inu od 5869,13 ha (5024,80 ha po katastru)i zauzimaju 16.6% atara.Razlika izme|u navedene dve vrednosti je 844,33 ha i u pitawu je nejednak obuhvat gra|evinskog rejona odre|enih naseqa Op{tine (Stari Banovci, Novi Banovci, delovi Vojke, Krwe{evaca i Surduka)

2. [umsko zemqi{te – prostire se na 302,13 ha (0,9% atara) dok katastar bele`i svega 4,1 ha. Ovako veliko neslagawe (298,03 ha) rezultat je neevidentirawa velikih povr{ina autohtonog i po{umqenog zelenila od strane katastra u Podunavqu op{tine kao i odre|enih po{umqenih zona u blizini objekata posebnih namena i infrastrukture. [umske povr{ine u okviru zona posebne namene nisu ubrojane u {umsko zemqi{te.

3. Izgra|ene povr{ine van gra|evinskog rejona – prostiru se na 236,84 ha (0,7% atara). Veoma zna~ajan podatak za planirawe jer ukazuje na spontane procese transformacije prostora. Ne postoji uporedni katastarski podatak.

4. Vodno zemqi{te – prostire se na 1700,04 ha. Precizan uporedni podatak iz katastra nedostaje (posedujemo samo povr{inu Dunava na teritoriji Op{tine – 1483,13 ha). U ukupnoj povr{ini atara Op{tine vodno zemqi{te zauzima 4,8% povr{ine (odnosi se na podatak JUP Urbanizma).

5. Zemqi{te u funkciji infrastrukture (van gra|evinskih rejona) – prostire se na ukupno 685,18 ha. Nije prona|en adekvatan upore|uju}i podatak iz katastra. U ukupnoj povr{ini atara Op{tine zemqi{te u funkciji infrastrukture zauzima 2,0 % povr{ine atara (685,18 ha).

6. Zone posebne namene – zauzimaju 651,74 ha atara op{tine Stara Pazova (655,06 ha prema podacima katastra). U ukupnoj povr{ini atara Op{tine zone posebne namene zauzimaju 2,0 % povr{ine.

Shodno svemu navedenom, koriste}i SWOT analizu konstatujemo slede}e kada su postoje}e namene povr{ina u pitawu:

Tabela 8: SWOT analiza namene povr{ina u Op{tini Snage Slabosti

• Velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta

• Dobar geografski polo`aj i zna~ajna infrastruktura prelazi preko prostora Op{tine i pove}ava mu privrednu atraktivnost

• Zna~ajne povr{ine atara Nove Pazove imaju status zone specijalne namene

• Izraziti prostorni konflikti (konflikt kompleksa posebne namene Batajnica / naseqe Nova Pazova, konflikt poqoprivrednog i gra|evinskog zemqi{ta, konflikt vodnog zemqi{ta i radnih zona u Staroj i Novoj Pazovi)

• Izrazito male povr{ine pod {umskim povr{inama u Op{tini (mawe od 1% atara)

• Velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinskom rejonu naseqa Op{tine (predimenzionisani gra|evinski rejoni Stare Pazove, Starih Banovaca i Novih Banovaca)

Mogu}nosti Pretwe • Valorizacija lokacionog

faktora i tranzitnog potencijala za br`i razvoj

• Potencijalno visoka vrednost vodnog zemqi{ta uz reku Dunav

• Mogu}nost uve}awa povr{inama pod {umskom vegetacijom i zelenim povr{inama

• Trend smawewa poqoprivrednog zemqi{ta od 0,61% (229,68 ha) u periodu od 15 godina

• Potencijalna konverzija poqoprivrednog zemqi{ta uz auto puteve E-70 i E-75 i `elezni~ku prugu Beograd – [id sa planovima razvoja navedenih saobra}ajnica

• Nedostatak vodnog zemqi{ta (zone sanitarne za{tite oko izvori{ta za vodosnabdevawe)

• Pove}awe izgra|enih povr{ina van gra|evinskih rejona naseqa

• Konstantan nedostatak povr{ina namewenih za javne namene unutar i izvan gra|evinskih rejona naseqa Op{tine

II Planski deo II/A Planska re{ewa

1. Opis i odre|ewe namene prostora 1.1. Planirani koncept prostorno-funkcionalnog razvoja op{tine Stara Pazova

Op{tina Stara Pazova predstavqa socio-ekonomski dinami~nu i progresivnu sredinu i uz op{tine In|iju, Pe}ince i Sremsku Mitrovicu jeste okosnica ekonomskog i demografskog razvoja sremskog okruga u novim (tranzicionim) okvirima. Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine, je kroz svoju plansku koncepciju poku{ao da uskladi postoje}e socio-ekonomske trendove razvoja lokalne zajednice sa {irim geoekonomskim procesima koji karakteri{u prostor beogradskog metropolitena i Dràve u celini, a koji su u prethodnim poglavqima Plana elaborirani (analiti~ko-dokumentaciona osnova). Preciznije, izvr{eno je uskla|ivawe uve}anih potreba za privrednom izgradwom i o~uvawe kvaliteta stanovawa u naseqima Op{tine sa istovremenim o~uvawem i inkorporirawem prirodnih i kulturnih elemenata prostora u lokalnu zajednicu. O~uvawe i kvalitet ìvotne sredine se proìma kao imperativ kroz sve aspekte planskih re{ewa.

Kqu~na re{ewa (opisana su u poglavqu 3. Implementacija plana) kojima se ostvaruje postavqeni koncept Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine su:

1. Izgradwa infrastrukturnog koridora Krwe{evci - petqa ,,Nova Pazova,, na E-75

2. Izgradwa Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na ulivu Regionalne kanalizacije u Dunav i izgradwa primarnih kolektorskih pravaca kanalizacije otpadnih voda

3. Plansko ure|ewe prirodnih celina u Podunavqu Op{tine, po{umqavawe i ozelewavawe pojaseva Autoputeva E-70 i E-75

4. Formirawe i planski razvoj Centralne radne zone u Op{tini 5. Pro{irewe i planski razvoj Ju`ne radne zone u Op{tini 6. Izgradwa centralnog izvori{ta sa postrojewem za pre~i{}avawe podzemne

vode, rezervoarima i regionalnim i me|unaseqskim cevovodima

Te`wa za uspostavqawem ravnote`e izme|u funkcije rada i funkcije stanovawa predstavqa osnovni planerski postulat kojim se te`ilo tokom izrade Plana. Podunavqe op{tine (Banovci, Belegi{ i Surduk) predstavqa prostor na kome je predvi|eno daqe {irewe kvalitetnog rezidijalnog stanovawa u kombinaciji sa funkcijom preduzetni{tva (rad uz stanovawe) i daqi razvoj poqoprivrednih delatnosti u skladu sa novim razvojnim potrebama lokalne zajednice (tradicionalna poqoprivreda u funkciji razvoja etnoturizma a nova poqoprivreda usmerena ka farmerskom tipu funkcionisawa). Sa druge strane Dunav sa svojim ekosistemima (belegi{ka ada) i lesnim profilima predstavqa}e osnovu {ire za{ti}ene zone u kojoj }e biti mogu} razvoj eko i nauti~kog turizma u skladu sa planom razvoja turisti~kih aktivnosti na ukupnom toku Dunava kroz Srbiju.

Funkcija industrijske proizvodwe bi}e usmerena na tri industrijske zone Op{tine: Centralnu radnu zonu (uz auto put E-75), Multifunkcionalnu radnu zonu (uz magistralni put M22.1) i Ju`nu radnu zonu (uz auto put E-70), kao i na industrijske zone koje se nalaze u gra|evinskim rejonima naseqa Stara Pazova, Nova Pazova, Vojka i Golubinci. Pored navedenog koncentrisanog privrednog razvoja, Prostorni plan je u punoj meri otvorio i mogu}nost daqeg razvoja preduzetni~kih aktivnosti kroz stimulaciju koncepta rada uz stanovawe uz obavezno o~uvawe kvaliteta `ivotne sredine i kvaliteta stanovawa. Sa druge strane, radna zona poqoprivrede je atar Op{tine. U skladu sa navedenim, prema bonitetnim klasama zemqi{ta izvr{eno je zonirawe prostora Op{tine na prete`ne poqoprivredne namene unutar kojih je data mogu}nost za intenzivniji razvoj farmi i drugih poqoprivrednih objekata za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda.

Infrastrukturno povezivawe Op{tine u okolne regionalne i nacionalne sisteme predstavqa jedan od prioritetnih ciqeva Plana. Od posebne va`nosti je funkcionalno povezivawe sa autoputevima E-70 i E-75 koje je predvi|eno uspostavqawem infrastrukturnog koridora op{tine Stara Pazova. Realizacijom navedenog infrastrukturnog projekta bi}e povezane najve}e industrijske zone Op{tine (Centralna, Multifunkcionalna i Ju`na) sa navedenim autoputevima (koridor 10) a sa druge strane bi}e zna~ajno infrastrukturno podignut kapacitet wihovog funkcionisawa (elektroenergetski, energetski kao i u aspektu

vodosnabdevawa, dispozicije otpadnih voda i telekomunikacija). Sa aspekta vodosnabdevawa, strate{ki je ciq uspostavqawe centralnog izvori{ta vode i u perspektivi izgradwa fabrike vode koja bi na adekvatan na~in zadovoqavala potrebe za snabdevawem pija}om vodom stanovni{tva i privrede op{tine. Kao drugo re{ewe za zadovoqavawe vodosnabdevawa Op{tine predvi|eno je povezivawe op{tinskog (u budu}nosti regionalnog vodovoda) sa sistemom beogradskog vodovoda. Dispozicija otpadnih voda na nivou Op{tine u saradwi sa op{tinom In|ija ostvari}e se punom izgradwom sistema kanalizacije u svim naseqima Op{tine i izgradwom postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na ispustu regionalnog kolektora u Dunav u Novim Banovcima.

Op{tina Stara Pazova spada u red op{tina u Srbiji sa najmawim stepenom {umovitosti. Shodno navedenom intenzivno po{umqavawe u zoni melioracionih kanala, dr`avnih puteva prvog reda, stalnim obnavqawem {ume na Belegi{koj adi kao i uspostavqawem Park {ume u k.o. Krwe{evci, te`i se smawewu navedenog negativnog prostornog aspekta Op{tine.

Sinergija pomenutih planskih re{ewa i dugoro~na usmerenost Op{tine ka uspostavqawu ravnoteè izme|u dinami~nog privrednog razvoja, kvalitetnog stanovawa, trì{no orijentisane poqoprivrede, infrastrukturne i funkcionalne uklopqenosti u regionalne i nacionalne sisteme uz o~uvawe kvaliteta ìvotne sredine predstavqa osnovi pravac razvoja koji je Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine predvideo.

1.2. Bilans planiranih namena povr{ina

Teritorija op{tine Stara Pazova na osnovu planskih re{ewa prostornog plana op{tine do 2025.godine ima slede}i planirani bilans povr{ina:

Tabela 9: Planirani bilans povr{ina broj Planirana namena povr{ina Povr{ina u ha Struktura u %

1 Poqoprivredno zemqi{te 24592.05 70.05

2 Gra|evinsko zemqi{te 8013.1 22.82

2.1. Gra|evinska podru~ja naseqa ukupno 5921.49

Stara Pazova 1653.65 4.70 Nova Pazova 648.13 1.85 Banovci 1344 3.83 Vojka 711.50 2.03 Golubinci 599.20 1.70 Belegi{ 376.84 1.07 Surduk 402.97 1.15 Krwe{evci 185.20 0.53

2.2. Gra|evinska podru~ja izvan naseqa

2.2.1. Prostorne celine ukupno 282.44 0.81

1 Stambena celina izme|u Starih Banovaca i Belegi{a 59.22 0.17

2 Stambena celina uz naseqe Belegi{ 8.10 0.02 3 Stambena celina na SI Belegi{a Stoji}a guvno 32.04 0.09 4 Stambena celina na SI Belegi{a Gradac 33.25 0.10 5 Stambena celina JI od Surduka Drvarska 36.12 0.11 6 Vinogradarsko vo}arska celina Vinogradine 56.09 0.16 7 Petrovi} sala{ 30.99 0.08 8 Golubinci - istok 18.03 0.05 9 Golubinci - zapad 8.60 0.03

2.2.2. Radne i vi{efunkcionalne zone ukupno 1521.49 4.33

Centralna radna zona 357.20 1.01 Ju`na radna zona 688.62 1.99 Multifunkcionalna zona 1- Stara Pazova 258.24 0.73 Multifunkcionalna zona 2 - Nova Pazova 76.10 0.21 Multifunkcionalna zona 3 - Banovci 114.57 0.32 Komunalna zona 26.76 0.07

2.2.3. Linijska infrastruktura izvan gra|evinskih podru~ja naseqa

ukupno 287.68 0.82

Drumski koridori 243.94 0.70 @elezni~ki koridori 43.74 0.12

Elektroprenosni dalekovodi / ( preko poqoprivrednog z.) /

Gasovod visokog pritiska / ( preko poqoprivrednog z.) /

3 [umsko zemqi{te 38.84 0.11

4 Vodno zemqi{te 1865.43 5.31

Dunav 1210.0 3.44 Budovar i Komarevac 37.0 0.09 Meliorativni kanali 453.5 1.29 Izvori{te vodosnabdevawa 164.9314 0.49

5 Zona posebne namene aerodrom , posebni vojni kompleksi

599.08 1,71

UKUPNO OP[TINA STARA PAZOVA 35108.5 100

Najva`nije promene u strukturi kori{}ewa zemqi{ta na kraju planskog

perioda su slede}e: • poqoprivredno zemqi{te se u planskom periodu smawuje za oko 5% u

ukupnoj povr{ini Op{tine; • u~e{}e povr{ine gra|evinskih rejona naseqa u ukupnoj povr{ini je

smaweno, ali je zna~ajno pove}ano u~e{}e gra|evinskih povr{ina izvan gra|evinskih rejona, kao i infrastrukturnog zemqi{ta;

• pojava radnih zona izvan naseqa govori o autonomnim prostornim i infrastrukturnim celinama koje su u funkciji {ireg prostora.

2. Za{tita, ure|ewe, kori{}ewe i razvoj prirodnih sistema i resursa 2.1. Valorizacija prirodnih resursa

Administrativna granica op{tine Stara Pazova ne ~ini i wenu prirodnu granicu. Op{tina se nalazi u isto~nom delu Srema kao izra`ene morfolo{ke celine, preciznije na severoisto~nom obodu krwe{eva~ke neotektonske depresije i svojom isto~nom stranom izlazi na desnu obalu Dunava na du`ini od 24 km.

Prostor op{tine ne odlikuje zna~ajna raznovrsnost biqnog i `ivotiwskog sveta i on je skoro u potpunosti antropogeno izmewen, pa je postoje}e ekosisteme, (autonomne i poluautonomne), neophodno planski {tititi i ure|ivati prema principu wihove ekolo{ke funkcionalnosti. Na prostoru Op{tine konstatovane su dve takve formacije: stepa i ju`noevropske {ume vodoplavnog i nizijskog tipa. Wihove modifikacije rezultat su mikroekolo{kih uslova koji se nalaze na prostoru Op{tine i u odnosu na wihov stepen izdvojeni su: urbani, suburbani, kultivisani i malo izmeweni prirodni predeli.

Budu}i planski razvoj treba da obezbedi o~uvawe postoje}ih autonomnih ekosistema i geonasle|a, (posebno Podunavqa Op{tine), stvarawe i odr`avawe poluautonomnih ekosistema u naseqima kao i kontrolisano stvarawe i odr`avawe agroekosistema kroz razvoj i osavremewivawe poqoprivrede posebno u domenu smawewa hemizacije.

Zone povoqne za poqoprivredu

Osnovni kriterijumi za izdvajawe terena pogodnih za poqoprivredu su: pedolo{ki pokriva~, nagib terena, visina podzemnih voda, nadmorska visina, stepen erozije, klimatski uslovi kao i ekspozicija.

Vrednovawe prirodnih karakteristika op{tine Stara Pazova za potrebe ratarsko – povrtarske poqoprivredne proizvodwe i vo}arsko – vinogradarske proizvodwe Tabela 10:

Op{ti i posebni kriterijumi

Kriterijumi

Povoqni Uslovno povoqni

Nepovoqni

Nagib terena

0 – 5 % / /

Pedolo{ki pokriva~ (bonitetne klase)

I i II III i IV V - VIII

Nadmorska visina

od 70,9 do 120 m.n.v. / /

Sredwa godi{wa temperatura

11,2 ºC / /

Visina padavina

650 mm / /

Ekspozicija

neeksponirana / /

Brzina vetra

0-5 m/s / /

Visina podzemnih voda

od 4 do 2m 2m ispod 2 m

Stepen erozije zemqi{ta

slaba erozija / /

Iz navedene tabele mo`e se videti da sem visokih podzemnih voda koje

direktno uti~u i na bonitet obradivih povr{ina, ne postoje drugi negativni prirodni aspekti koji bi uslovili drugu namenu obradivih povr{ina u Op{tini od postoje}ih (ratarsko – povrtarska i vo}arsko – vinogradarska namena) koje su i najoptimalnije.

S obzirom da jedino visina podzemnih voda defini{e nivo povoqnosti odre|enih povr{ina za ratarsku proizvodwu, mo`emo re}i da je visina podzemnih voda, (koja je direktno uticala i na proces pedogeneze), kqu~ni faktor rejonizacije obradivih povr{ina Op{tine. Na osnovu obavqenih analiza nivoa podzemnih voda na teritoriji Op{tine, mo`e se izneti zakqu~ak da su sve obradive povr{ine ispod izohipse od 80 metara sa aspekta ratarsko – povrtarske i vo}arsko vinogradarske namene mawe povoqne ili u potpunosti nepovoqne.

Obradive povr{ine iznad izohipse od 80 m do izohipse od 90 m su uslovno povoqne sa aspekta uticaja podzemnih voda dok su obradive povr{ine iznad izohipse od 90 m povoqne za ratarsko – povrtarsku i vo}arsko – vinogradarsku namenu.

Me|utim, veoma je bitno napomenuti da stawe na terenu Op{tine odstupa od navedenih kriterijuma vrednovawa. Oranice se prostiru na velikim povr{inama koje su nepovoqne i uslovno povoqne ali ovde treba napomenuti da je u pitawu bihejvioralni faktor i tendencija ~oveka da rizikuje sa prirodnim odlikama (odre|enih godina negativne prirodne tendencije nisu izra`ene te su prinosi boqi).

Zone povoqne za gradwu (naseqavawe)

Prirodne karakteristike od interesa za vrednovawe prilikom birawa lokacije za gradwu su: nagib terena, hipsometrijske karakteristike, visina podzemnih voda, stepen erozije zemqi{ta, mogu}nost vodosnabdevawa, stabilnost terena i ambijentalne prirodne vrednosti. Ekspozicija je uzeta kao sekundarni faktor koji odre|uje kvalitet lokaliteta (uslove boravka – bioklimatsko projektovawe).

Vrednovawe prirodnih karakteristika op{tine Stara Pazova za potrebe gradwe (naseqavawa) Tabela 11:

Op{ti i posebni kriterijumi

Kriterijumi

Povoqni Uslovno povoqni

Nepovoqni

Nagib terena

0 – 5 % / /

Ekspozicija

neeksponirana / /

Nadmorska visina od 70,9 do 120 m.n.v.

Visina podzemnih voda

od 4 do 2m 2m ispod 2 m

Stepen erozije zemqi{ta

slaba erozija / /

Mogu}nost vodosnabdevawa

blizina re~nih tokova, izvori{ta i

prisutnost podzemnih voda

Stabilnost terena

optimalno stabilni / /

Ambijentalne prirodne vrednosti

/ naru{en devastiran

Jedina ograni~avaju}a prirodna karakteristika za gradwu i generalno

naseqavawe na prostoru op{tine Stara Pazova, jeste visina podzemnih voda. Nedirnute i nepromewene ambijentalne prirodne vrednosti na prostoru

op{tine Stara Pazova ne postoje, pa se kao najpovoqnije povr{ine za izgradwu ne mogu ni razmatrati. Daleko najve}e rasprostrawewe imaju povr{ine koje su

malo naru{ene i naru{ene i koje su naj~e{}e prostori na kojima je i najintenzivnija stambena i industrijska izgradwa.

2.2. Biodiverzitet, {ume i {umsko zemqi{te

Intenzivna poqoprivreda i gra|ewe na teritoriji Op{tine doveli su do uni{tavawa autonomnih ekosistema i wihove zamene poluautonomnim povr{inama, (poqoprivrednim povr{inama) i neautonomnim povr{inama, (izgra|ene urbane zone).

Tabela 12: Autonomni ekosistemi (prirodni i ve{ta~ki) u op{tini Stara Pazova

Ekosistemi

Osetqivost

Planski zna~aj

Plansko re{ewe

Dunavski lesni odsek i priobaqe neposredno uz reku

Neujedna~eno

Umerena do velika u zavisnosti od bioti~kog kapaciteta i antropogenog uticaja

Veliki

O~uvawe bio i geodiverziteta, Sport, rekreacija, lov i ribolov Turizam

Potok Budovar

Umereno povoqno

Velika do umerena u zavisnosti od stepena zaga|ewa i od mo}i samopre~i{}avawa

Veliki

Melioracioni sistem Ekolo{ki koridor Marina za mawa plovila na u{}u u Dunav

Ciglarske bare kod Stare Pazove i Vojke

Nepovoqno

Velika zavisnost od ja~ine antropogenih uticaja

Umeren

O~uvawe biodiveriziteta Rekreativne povr{ine

Bara u Novoj Pazovi

Nepovoqno

Veliki

O~uvawe biodiverizteta Rekreativne povr{ine Deo sistema melioracija

Pa{waci kod Krwe{evaca

Umereno povoqno

Velika ukoliko se pre|u grani~ni kapaciteti

Umeren

Poqoprivredne povr{ine Rekreacija

Dolina potoka Qukovo kod Golubinaca

Umereno povoqno

Velika do umerena u zavisnosti od stepena zaga|ewa i od mo}i samopre~i{}avawa

Umeren

Ekolo{ki koridor O~uvawe biodiverziteta

Trase dalekovoda

Povoqno

Veliki

Elektroprenosni sistem Ekolo{ki koridor O~uvawe biodiverziteta

Radi o~uvawa i poboq{awa stawa postoje}ih ekosistema u planskom

periodu neophodno je ostvariti slede}e:

U urbanim podru~jima:

• Povezati u kontinuirani sistem zelenila postoje}e zelene povr{ine u naseqima.

• Uve}awe i ure|ewe fonda zelenila i drugih prirodnih kompleksa sa posebnim osvrtom na akvatorije:

o Uspostavqawe, odr`avawe i uve}awe zelenih povr{ina posebno u Novim Banovcima i Novoj Pazovi;

o Ure|ewe Velike bare u Novoj Pazovi u sportsko-rekreativne i zelene povr{ine unutar naseqa uz maksimalno o~uvawe biodiverziteta

o Ure|ewe Gaji}eve bare u gra|evinskom rejonu Stare Pazove u rekreativne povr{ine uz maksimalno o~uvawe akvatorije u funkciji za{tite biodiverziteta.

Fot.1: Bara Gaji}ka u Staroj Pazovi

• Kombinovani razvoj zelenih povr{ina sa sportsko rekreativnim sadr`ajima unutar naseqa.

• Izgradwa otvorenog sportsko rekreativnog kompleksa na dodiru zone stanovawa i Isto~ne radne zone u Staroj Pazovi

U rubnim naseqskim podru~jima: • Ukqu~iti obodne zelene povr{ine u sistem rekreativnih sadr`aja koji bi

se planski odr`avali i unapre|ivali. • Na neperspektivnom kompleksu posebne namene Nova Pazova planirati

vi{e funkcionalni kompleks okru`en zelenim povr{inama. • Na pa{wa~kim povr{inama u okolini Krwe{evaca van gra|evinskog rejona

naseqa zabraniti svaki vid gradwe u funkciji o~uvawa autohtonih ekosistema.

Fot. 2: Krwe{eva~ke livade

• [umske povr{ine na jugozapadnom obodu gra|evinskog rejona Golubinaca planirati u sportsko-rekreativne i izletni~ke sadr`aje u funkciji naseqa (kompleks kod crkvice Vodica i kompleks kod seoskog lova~kog doma).

U kultivisanim (poqoprivredne povr{ine) predelima • Oja~ati ekolo{ke koridore kao vezy sa izolovanim prirodnim stani{tima

u ataru. • Vodotoci i kanali nazna~eni kao ekolo{ki koridori, (Budovar i Qukovski

potok posebno), ne mogu biti recipijenti otpadnih voda i u wihovim pojasevima zabrawena je svaka izgradwa.

• Uspostaviti sistem vetroza{titnog zelenila pored saobra}ajnica i linearnih vodoprivrednih objekata i zelenila drugih namena u funkciji pove}awa povr{ina pod {umama.

• Zemqi{te zemqoradni~ke zadruge De~, (biv{e zemqi{te Instituta za topolarstvo), na potesu Kuvalovo ukupne povr{ine 65,5 Ha (K.O. Krwe{evci) planira se za po{umqavawe.

• Du` melioracionih kanala prvog reda na teritoriji Op{tine u ataru van gra|evinskih rejona naseqa planirati pojas vetroza{titnog zelenila, (Golubina~ki kanal, Veliki Begej, Begej, Bagera{ki kanal).

• Prilikom podizawa vetroza{titnih pojasa ili {umskih zasada po obalama ovih kanala, potrebno je o~uvati otvorenu travnu ili mo~varnu vegetaciju obale u {irini od 8 metara sa obe strane kanala ili potoka.

• Du` trase pru`nog pravca Beograd – Novi Sad na teritoriji Op{tine uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila.

• Du` trase auto puta E-75 i E-70 na teritoriji uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila.

• Du` atarskih puteva na teritoriji Op{tine uspostaviti zelene pojaseve. • Odr`avawe lovnih remiza na podru~ju Op{tine.

Fot. 3: Lova~ke remize pored auto-puta E 75

• Zabraweno je koristiti invazivne vrste za podizawe zelenih povr{ina u blizini ekolo{kih koridora.

• Invazivne vrste na na{im podru~jima su: jasenoliki javor (Acer negundo), kiselo drvo (Ailanthus glandulosa), bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivi} (Celtis occidentalis), pensilvanijski dlakavi jasen (Fraxinus pennsylvanica), trnovac (Gledichia triachantos), `iva ograda (Lycium halimifolium), petolisni br{qan (Parthenocissus inserta), kasna sremza (Prunus serotina), japanska falopa (Reynouria syn. Faloppa japonica), bagrem (Robinia pseudoacacia).

• Koridor planirane drumske obilaznice oko Krwe{evaca i Vojke ozeleneti vetroza{titnim pojasom.

• Du` trase lokalne drumske saobra}ajnice Nova Pazova – Stari Banovci uspostaviti vetroza{titni pojas.

• Du` planirane obilaznice oko Stare Pazove na JI delu naseqa uspostaviti vetroza{titni pojas.

• Stablo Bele topole kao jedini spomenik prirode u Op{tini pod za{titom dr`ave i daqe planski {tititi.

• Ograni~iti intenzitet kori{}ewa poqoprivredne hemizacije. U malo izmewenim prirodnim predelima (sa akcentom na Podunavqe):

• Maksimalno o~uvawe izvornih predeonih celina i o~uvawe

biodiverziteta. • Formalno definisawe prirodne celine Belegi{ka ada i daqa razrada

urbanisti~kim planovima: o Zabrana gra|ewa proizvodnih, skladi{nih, stambenih objekata,

pristani{ta za teretna plovila, stovari{ta za gra|evinske materijale i druge rasute i ~vrste materijale

o Kontrolisana izgradwa objekata u funkciji lova, ribolova, i turizma

o Zabrana eksploatacije aluvijalnih nanosa Dunava, (eksploatacija peska).

• Razvoj ekoturizma, sporta i rekreacije na bazi odr`ivih prirodnih kapaciteta.

• Zabrana ispu{tawa nepre~i{}enih fekalnih i drugih otpadnih voda kao i deponovawe te~nog i ~vrstog otpada na prostoru re~nog kompleksa Dunava na celoj teritoriji op{tinskog Podunavqa

• Na travnatim autohtonim ekosistemima K.O. Vojka, mogu}a je izgradwa etno kompleksa (sala{a) u funkciji razvoja turizma.

Ekolo{ki koridori:

Prostor op{tine Stara Pazova predstavqa antropogeni predeo u kome dominiraju poqoprivredne povr{ine. Prirodna stani{ta opstala su u vidu izolovanih ostrva. Ekolo{ki koridori omogu}avaju odvijawe sezonskih migracija i razmenu genetskog materijala izme|u delimi`no izlovanih i/ili prostorno udaqenih stani{ta. Me|e sa prirodnom vegetacijom, poqoza{titni pojasevi, vodotoci i wihove doline sa pojasom vegetacije predstavqaju prirodne ekolo{ke koridore. O~uvawe prohodnosti ovih ekolo{kih koridora je od prioritetnog zna~aja za o~uvawe biodiverziteta podru~ja.

Mere za{tite ekolo{kih koridora su slede}e: • Obnavqawe mostova/propusta za vodu kod saobra}ajnica neophodno je

izvr{iti na na~in da se obezbedi prolaz za ìvotiwe kod svih ekolo{kih koridora. Uslove za prolaze ìvotiwa neophodno je traìti od nadle`nog Zavoda za za{titu prirode.

• Vodotoci i kanali, nazna~eni kao ekolo{ki koridori, ne mogu da slu`e kao prijemnici nepre~i{}enih otpadnih voda

• Prilikom podizawa vetroza{titnih pojasa ili {umskih zasada po obalama ovih kanala, potrebno je o~uvati otvorenu travnu ili mo`varnu vegetaciju obale u {irini od 8m sa obe strane kanala ili vodotoka.

• Zabraweno je koristiti invazivne vrste za podizawe zelenih povr{ina u blizini ekolo{kih koridora

• Radi o~uvawa otvorene vegetacije i spre~avawa {irewa invazivnih drvenastih vrsta uz obalu potrebno je obezbediti adekvatno kori{}ewe tih prostora (ko{ewe, ispa{a, se~a trske).

• Neophodno je o~uvati autohtone grupacije drvenastih vrsta (vrbe, topole, jasenovi i sl.)

• Ure|ewe obala kanala treba da bude u saglasnosti sa funkcijama ekolo{kih koridora. Radi o~uvawa funkcionalnosti koridora, neophodno je odràvati prirodne fizi~ke osobine obale i priobalni pojas vegetacije u prirodnom ili poluprirodnom stawu. Poèqno je da poplo~ani ili izbetonirani delovi obale koji su strmiji od 45% budu prekidani mawim prostorima koji su bliì prirodnom stawu i na taj na~in omogu}avaju kretawe vrsta.

2.3. Vode i vodno zemqi{te

Isto~nu granicu op{tine Stara Pazova na du`ini od 24 kilometara ~ini desna obala reke Dunav. Tako|e, {iri prostor isto~nog Srema hidrogeolo{ki gravitira ka prostoru Op{tine te je i bogatstvo podzemnih voda, (freatskih, subarte{kih i arte{kih), zna~ajno. Kvalitet upravqawa povr{inskim i podzemnim vodama upu}uje na zakqu~ak da je potrebna zna~ajna planska aktivnost na o~uvawu i unapre|ewu stawa i kvaliteta navedenih voda, pa je potrebno u~initi slede}e:

• U zoni Podunavqa Op{tine dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji odbrane od visokih voda i regulacije obale,

o Na potezu aluviona Dunava i Budovara zabrawena je stambena izgradwa do kote od 78 m (stogodi{we vode Dunava).

• Dozvoqena je izgradwa objekata, (marina i privezi{ta) u funkciji opslu`ivawa plovnih objekata i nauti~kog turizma kapaciteta do 50 plovila u skladu sa preporukama Studije prostornog razme{taja marina na Dunavu u AP Vojvodini.

• Te`iti o~uvawu prirodnog ambijenta na Podunavqu Op{tine sa akcentom na razvoj specifi~nih vidova turizma kojima bi se i ekonomski opravdala za{tita navedenih prostora, (posebno zna~ajne povr{ine aluvijalne ravni Belegi{a).

o Na vodnom zemqi{tu u funkciji reke Dunav dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji sporta i rekreacije

o Na vodnom zemqi{tu u funkciji op{tinske pla`e u Banovcima dozvoqena je izgradwa-postavqawe turisti~kih i ugostiteqskih objekta u funkciji kupali{ta

• Akvatorije unutar gra|evinskih rejona naseqa u Op{tini, (bara Gaji}ka u Staroj Pazovi, Velika bara u Novoj Pazovi, Ameri~ka bara u Vojki, Bara pored grobqa u Golubincima), uvesti kroz sistem urbanisti~kih planova kao rekreativne zone u funkciji naseqa i kao zone u funkciji o~uvawa biodiverziteta – ure|ewe voda kao deo ambijenta

• U okviru kompleksa re~nog korita Budovara i Qukovskog potoka na teritoriji Op{tine zabrawen je svaki vid izgradwe

Fot. 4: Potok Budovar kod Belegi{a

2.4. Prostirawe i le`i{ta mineralnih sirovina

Prostor Op{tine karakteri{e odsustvo metali~nih mineralnih sirovina, i mali spektar nemetali~nih le`i{ta.

Koncepcija razvoja i ure|ewa prostora u funkciji eksploatacije mineralnih sirovina na teritoriji Op{tine zasniva se na slede}em:

• Ne predvi|a se otvarawe novih pozajmi{ta ciglarske zemqe za potrebe

industrije gra|evinskih materijala • Postoje}a nalazi{ta ciglarske zemqe (ciglana Udarnik u Staroj Pazovi i

Golubincima) mogu se {iriti u skladu sa ekonomikom eksploatacije uz obaveznu rekultivaciju napu{tenih prostora

• Zabrawuje se eksploatacija aluvijalnih sedimenata na teritoriji op{tinskog Podunavqa sa posebnim akcentom zabrane kori{}ewa peska Belegi{ke ade

Fot. 5: Ciglana u Staroj Pazovi

Fot.6. [qunkara u Starim Banovcima

2.5. Potencijali obnovqivih izvora energije

Zna~ajan potencijal ~ine termomineralne vode koje su konstatovane na ataru Op{tine. U skladu sa navedenim, neophodno je izvr{iti detaqnija hidrogeolo{ka istra`ivawa le`i{ta termomineralnih voda na ataru sela Golubinci za potrebe privredne eksploatacije.

Na osnovu rezultata ranijih istra`ivawa koja su izvo|ena na podru~ju Srema u ciqu odkrivawa le`i{ta nafte i gasa, do{lo se do zakqu~ka da na skoro celoj teritoriji op{tine Stara Pazova postoje akumulacije geotermalnih voda koje se mogu uspe{no ekspolatisati izradom dubinskih bu{otina. Geotermalne vode se nalaze u kre~wa~kim stenama na prose~noj dubini od oko

1km. Temperatura na ovoj dubini je od 75-80ºC. Na podru~ju Golubinaca je

prisutna temperatura od oko 90 ºC, {to predstavqa svojevrsnu, veoma povoqnu geotermalnu anomaliju i ovaj makrolokalitet izdvaja kao posebno perspektivan.

Ovakav prostorni raspored i karakteristike nalazi{ta geotermalnih voda omogu}uju formirawe izvori{ta geotermalnih voda iz kojih bi se uzimala toplotna energija geotermalnog porekla. Kapacitet jednog ovakvog izvori{ta nije poznat, ali bi se odredio za svaku lokaciju nakon izrade i testirawa geotermalnih bu{otina. Me|utim po{to se radi o kre~wa~kim kolektorima geotermalnih voda, koji su najboqi od svih hidrogeolo{kih kolektora, mogu se o~ekivati veoma dobri energetski kapaciteti, u prognozi od par desetina MW toplotne snage po izvori{tu od jedne bu{otine.

Sredwa godi{wa obla~nost u proseku nije velika i iznosi 54% pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je avgust sa prose`nom obla~no{}u od 36% a najobla~niji je decembar sa 74% pokrivenosti neba. Godi{wi tok obla~nosti pokazuje izvesno podudarawe sa godi{wim tokom relativne vla`nosti, a skoro obrnuti tok u odnosu na godi{wi tok temperature vazduha.

Sredwa godi{wa suma osun~avawa je 2167,3 ~asova. Najsun~aniji je mesec jul sa prosekom od 318,5 ~asova a najobla~niji je decembar sa 52,7 ~asova. U vegetacionom periodu je du`ina osun~avawa 1533,4 ~asova. Iz navedenog se mo`e uvideti svojevrsni potencijal za kori{}ewe sun~eve energije. Solarne panele i tehnologije kori{}ewa sun~eve energije mogu}e je koristiti za potrebe stanovawa i privrede u skladu sa Zakonima koji defini{u oblast energetike i energetske efikasnosti.

Prema vrednostima godi{wih ~estina pravaca vetrova mo`e se zakqu~iti da najve}u u~estanost javqawa u ovom podru~ju ima severozapadni vetar koji je zastupqen sa 249%o, a najmawu ju`ni vetar sa 36%o. Ina~e u~estalost ti{ina ili kalmi je ustvari najve}a i iznosi 298 %o.

Vetar sa najve}om prose~nom brzinom – severozapadni, pokazuje najve}u vrednost u zimu i prole}e (4,1 m/sek) a najmawu u jesen (1,6 m/sek), s’tim {to su u toku cele godine sa najve}im brzinama u odnosu na ostale pravce. Na podunavskom delu Op{tine najve}u brzinu ima jugoisto~ni vetar 5,0 m/sek, a najmawu severoisto~ni 2,2 m/sek.

Na osnovu terminskih osmatrawa izvedene su maksimalne brzine vetrova. Najve}a terminska brzina vetra konstatovana je kod naj~e{}eg severozapadnog vetra – 36,3 m/sek odnosno 130,7 km/~as, dok je kod severoisto~nog vetra najmawa 21,9 m/sek. Iz navedenog se mo`e uvideti da je severozapadni vetar vetar sa najve}im potencijalom za energetsko kori}ewe. Kori{}ewe energije vetra za proizvodwu elektri~ne energije mogu}e je u skladu sa Zakonima koji defini{u oblast energetike i energetske efikasnosti.

3. Prostorni razvoj, distribucija stanovni{tva i mre`a naseqa i javnih slu`bi 3.1. Projekcija demografskog razvoja

Populacija op{tine Stara Pazova uve}ala se u periodu 1991-2002 za 1295 stanovnika te je 2002. godine brojala 70241 stanovnika.

Osnovu uve}awa brojnosti populacije Op{tine u periodu 1991-2002. ~inile su migracije (17216 doseqenika) te je konstatovana i visoka stopa rasta populacije za navedeni period (18,5).

Visoku stopu doseqavawa pratilo je smawewe vrednosti stope prirodnog prira{taja te za navedeni period ona iznosi -0,7. Prema naseqima ona je nejednako raspore|ena te konstatujemo da je za samo 3 naseqa pozitivna (Krwe{evci, Nova Pazova i Novi Banovci) dok je za ostalih 6 naseqa negativna sa posebno ekstremnom negativnom vrednosti za Surduk (-11,1).

Obrazovna struktura stanovni{tva pokazuje da u Op{tini 5,19% stanovni{tva nema zavr{enu Osnovnu {kolu, 17,38% ima zavr{enu Osnovnu {kolu dok je najve}i procenat populacije sa zavr{enom sredwom {kolom 67,24% populacije. Vi{e i visoko obrazovawe ima 10,19% populacije.

Analiza starosne strukture populacije Op{tine ukazala je na pove}awe ukupne starosti ali je jo{ uvek prose~na starost mawa od proseka za Vojvodinu i u`u Srbiju. Tabela 13.

Структура популације према старости у % 2002. год. Индекс

старења

Просечна старост Свега 0-19 20-39 40-59 60 и

више Србија* 7498001 22.3 26.4 28.2 23.1 1.03 40,2 Војводина 2031992 22.6 26.9 28.6 21.4 0.95 39,8 Општина 67576 23.5 27.6 29.2 18.8 0.80 38.6

• bez podataka o broju stanovnika na Kosmetu

Na osnovu navedenog konstatujemo da su ograni~avaju}i demografski procesi prilikom daqeg planirawa razvoja: negativan prirodni prira{taj i visok stepen demografske starosti populacije dok se kao pozitivan aspekt defini{e (mehani~ko) pove}awe brojnosti populacije u Op{tini izme|u posledwa dva perioda koje }e i u narednom periodu biti osnova uve}awa populacije Op{tine.

Projekcije stanovni{tva

Projekcije stanovni{tva Op{tine ra|ene su na osnovu pretpostavki o kretawu stope prirodnog prira{taja (koje su odre|ene na osnovu kretawa istih u periodu izme|u dva posledwa popisa) i procewene stope migracija. Tabela 14: Projekcija rasta populacije

Naseqe Belegi{ Vojka Golubinci Krwe{evci Nova

Pazova Novi

Banovci Stara Pazova

Stari Banovci

Surduk Period

2002 3220 5215 5223 1038 18958 9796 19385 5784 1622 2012 3220 5157 5082 1103 19604 10394 19734 5871 1535 2022 3091 4996 4836 1147 20613 11151 20152 5842 1356

Period Op{tina Stara Pazova

2002. 67576

2012. 71700

2022. 73184 3.2. Razvoj mre`e naseqa i organizacija javnih slu`bi

Osnovnu odrednicu budu}eg prostorno-funkcionalnog razvoja op{tine Stara Pazova ~ini lokacija op{tine u metropolitenskom podru~ju Beograda. Intenzitet usmerenosti naseqa u op{tini Stara Pazova ka Beogradu je merqiv analizom broja i strukture dnevnih migranata ka Beogradu. Stanovnici naseqa u Op{tini, a naro~ito Nove Pazove i Novih Banovaca su najbrojniji dnevni migranti, upu}eni na Beograd kao mesto rada, {kolovawa, le~ewa, snabdevawa, razli~itih usluga, zadovoqavawe potreba iz oblasti zabave, sporta i kulture. Funkcionalno Op{tina ima karakter prigradske beogradske op{tine, ali postoje i povratne veze. Tradicionalno, naseqa u Op{tini su mesto rada preduzetnika iz Beograda, a podunavska naseqa u op{tini mesto izgradwe ku}a za odmor i stalno stanovawe, dok je posledwih godina izraèna izgradwa ve}ih privrednih objekata u radnim zonama. Ubudu}e, intenzitet veza }e biti jo{ zna~ajniji i predstavqa}e osnovu za preispitivawe administrativne podele i ukqu~ivawe teritorije op{tine Stara Pazova u region Beograd. Najzna~ajnije oblasti za budu}i razvoj su mreà i objekti infrastrukture, (regionalni sistem vodosnabdevawa, PPOV na Dunavu), afirmacija tranzitnog potencijala op{tine razvojem drumskog i re~nog saobra}aja, ukqu~ewe potencijala op{tinskog Podunavqa u regionalnu turisti~ku ponudu, kooperativna saradwa i komplementarnost privrede, razvoj poqoprivrede, za{tite ìvotne sredine, prirodnog i kulturnog nasle|a, decentralizacija i dislokacija javnih slu`bi i funkcija Beograda i razvoj lokalnih centara, predgra|a sa svim atributima kvalitetnog stanovawa.

Tabela 15: Koncepcija administrativno-teritorijalne organizacije Urbani okrug

Zajednica gradskih naseqa

Seoska naseqa

procena Br.stanovnika

Povr{ina K.O. u (ha)

op{tina Stara Pazova

71.700 35108,50

Stara Pazova 19.734 6468,05

Nova Pazova 19.604 2610,68

Banovci

16.265

4064,95

Golubinci 5.082 6007,97

Vojka 5.157 5260,23 Belegi{ 3.220 4369,17 Surduk 1.535 3849,12 Krwe{evci 1.103 2478,27

Uticaj Beograda je vidqiv na karakteristikama urbanizacije op{tine

Stara Pazova. Demografske, prostorno-fizi~ke i funkcionalne promene naseqa u Op{tini u posledwih 50-tak godina imaju eksterni karakter i gotovo u potpunosti su izvan autonomne op{tinske urbane dinamike. Formirawe tri pola razvoja, Stare i Nove Pazove i Banovaca i slabqewe op{tinskog centra Stare Pazove sa jedino dominantnom upravno-administrativnom funkcijom ukazuju na prigradski karakter naseqa u op{tini i usmerenost ka Beogradu. Raspodela javnih i komercijalnih funkcija je u korist Beograda, a opremqenost naseqa javnim sadr`ajima, naro~ito Nove Pazove i Banovaca je na niskom nivou, zbog usmerenosti ka Beogradu, {to je tipi~no za prigradska naseqa. U skladu sa navedenim ~iwenicama, predlo`en je slede}i koncept organizacije javnih slu`bi: Tabela 16: Preporuka organizacije javnih slu`bi

Izvor: Prostorni plan AP Vojvodine - 2011

3.3. Razvoj stanovawa

Analiza stambenih potreba u odnosu na o~ekivane demografske promene u Op{tini, ukazala je da }e najve}e stambene potrebe biti izra`ene u najve}im naseqima (Stara Pazova, Nova Pazova, Stari Banovci i Novi Banovci). Shodno navedenom konstatujemo da su prostorne rezerve za stambenu izgradwu unutar gra|evinskih rejona navedenih naseqa optimalne kako bi zadovoqile demografski razvoj u planskom periodu.

Stambena izgradwa je mogu}a na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu na periferijama naseqa, (u zonama rezervisanim za stambenu izgradwu), kao i na neizgra|enim unutarblokovskim poqoprivrednim povr{inama koje bi se regulacionim planovima namenile za ovaj vid izgradwe.

Prostorne rezerve za stambenu izgradwu na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu po naseqima su:

1. Stara Pazova • Severozapadni deo naseqa ograni~en ulicama: @elezni~ka na

zapadu, Jana Husa na jugu, Bo{ka Buhe na istoku i Golubina~kim kanalom na severu.

• Isto~ni deo naseqa ograni~en ulicama: Jovana Popovi}a na zapadu, Golubina~kim kanalom na severu, potezom rasadnika i poqoprivredne ekonomije na istoku, Ulicom Branka Radi~evi}a na jugu.

2. Nova Pazova • Severni deo naseqa – (blok 9 i 9a) ograni~en lokalnom

saobra}ajnicom Nova Pazova – Stari Banovci na severozapadu, vojnim putem na severoistoku (do zone dozvoqene za izgradwu), Ulicom Milo{a Obili}a na jugoistoku i ulicom Caran Du{ana na jugozapadu (M-22.1)

3. Banovci • U Banovcima se zbog velike gustine stanovawa i disperzije

slobodnih povr{ina za stambenu izgradwu {irewe stanovawa planira na neizgra|enim povr{inama na zapadnoj periferiji naseqa sve do Carskog puta na zapadu.

4. Vojka • Razvoj stanovawa je mogu} na svim neizgra|enim povr{inama koje

okru`uju naseqe unutar definisanog gra|evinskog rejona.

5. Golubinci • Razvoj stanovawa je mogu} na svim neizgra|enim povr{inama koje

6. Krwe{evci • Razvoj stanovawa je mogu} na svim neizgra|enim povr{inama koje

okru`uju naseqe unutar definisanog gra|evinskog rejona. • Industrijske zone (radne zone) unutar gra|evinskog rejona naseqa su

iskqu~ene za stambenu izgradwu.

7. Belegi{ • Razvoj stanovawa je mogu} na svim neizgra|enim povr{inama koje

8. Surduk • Razvoj stanovawa je mogu} na svim neizgra|enim povr{inama koje

Razvoj stanovawa u planskom periodu mora uva`iti i postoje}e (akumulirane) stambene potrebe populacije Op{tine. Prema podacima o stanovima u Op{tini koji su analizirani na bazi zvani~nog popisa 2002. godine prenaseqeno je:

1392 stana (dve porodice u jednom stanu) i 149 stanova (tri porodice u jednom stanu)

Da bi zadovoqili standard da svaka porodica stanuje u jednom stanu, neophodno je izgraditi 1690 novih stambenih jedinica (1392 porodice koje stanuju sa jo{ jednim doma}instvom i 298 porodica koje stanuju sa jo{ dva doma}instva).

U odnosu na postoje}i stambeni fond (21175 ukupno nastawenih stanova) neophodno je izgraditi 7,98% (1690) novih stambenih jedinica u narednih 5 godina kako bi se zadovoqile akumulirane potrebe populacije Op{tine.

Stanova u kojima ima mawe od 12 metara kvadratnih po ~lanu doma}instva u Op{tini ima 2844. Ukoliko navedeni broj umawimo za broj novih stanova koje je neophodno izgraditi, dobi}emo brojku od 1154 stana (5,45% ukupno naseqenih stanova) koja je neophodno pro{iriti kako bi se unapredio komfor stanovawa ~lanova doma}instava (vi{e od 12 metara kvadratnih po ~lanu doma}instva).

Prema projektovanom demografskom razvoju Op{tina }e se neznatno demografski uve}ati u planskom periodu. Planirane stambene potrebe zadovoqava}e se putem:

- Nove stambene izgradwe - Rekonstrukcije postoje}eg stambenog fonda (nadzi|ivawe i

pro{irivawe stanova)

Na osnovu brojnosti socijalno ugro`enih kategorija u Op{tini, program socijalnih stanova trebao bi da obuhvati minimum 20% postoje}ih akumuliranih stambenih potreba (od 1690 neophodnih stambenih jedinica, 338 stanova je neophodno za socijalno stanovawe).

Poseban aspekt poboq{awa postoje}eg stanovawa sprovodi}e se kroz adekvatno infrastrukturno opremawe i poboq{awe prostorne dostupnosti sektora javnih usluga. Navedeno je od posebnog zna~aja za veliki broj neplanski podignutih objekata na periferijama svih naseqa u Op{tini (posebno Novi Banovci, Nova Pazova i Stara Pazova).

4. Prostorni razvoj i distribucija privrednih delatnosti

S ciqem aktivirawa neiskori{}enih potencijala i ja~awa mesta i uloge svih naseqa u Op{tini i stvarawa policentri~ne strukture naseqa u metropolitenskom podru~ju Beograda, potrebno je podsticati disperziju privrednih delatnosti. Ciq je da sva naseqa unapre|uju svoja razvojna i urbana obele`ja i ostvare planirano mesto u mre`i naseqa.

Planirana prostorna organizacija ~ini okosnicu budu}eg privrednog razvoja. Koncept privrednog razvoja je zasnovan na razvijawu i aktivirawu raznovrsnih potencijala podru~ja u tri osnovna pravca:

Razvoj industrije, trgovine i skladi{tewa u radnim zonama podrazumeva formirawe razvojnog koridora Nova Pazova - Krwe{evci koji pravcem sever-jug povezuje Auto put E-75 i E-70 i uz koga su locirane ~etiri velike radne zone: centralna, multifunkcionalna, novopazova~ka i krwe{eva~ka. Radne zone su autonomne u pogledu infrastrukturne i komunalne opremqenosti i saobra}ajno ne optere}uju naseqa. Zajedno sa radnim zonama u Staroj Pazovi predstavqaju osnovu budu}eg razvoja i spoqnog investirawa koji }e u najve}oj meri uticati na poboq{awe privredne razvijenosti podru~ja.

Razvoj poqoprivrede i sela obuhvata rejonizaciju poqoprivrede, razvoj proizvodwe i prerade poqoprivrednih proizvoda na trì{nim osnovama, razvoj turizma. Prostorno-urbanisti~ki aspekt razvoja se odnosi na podsticajni reìm gra|ewa poqoprivrednih objekata do odrìvog nivoa me{awa funkcija odnosno kompatibilnosti sa stanovawem, kao i razvoj preduzetni{tva vezanog za poqoprivredu i turizam.

Razvoj preduzetni{tva obuhvata razvoj proizvodnih i uslu`nih aktivnosti u naseqima u funkciji ,,krupne,, privrede, kao i preduzetni{tvo vezano za saobra}aj, sport i rekreaciju, obrazovawe, zdravstvo, informati~ki razvoj i sli~no. Prostorno-urbanisti~ki aspekt razvoja preduzetni{tva se odnosi na utvr|ivawe re`ima gra|ewa i spre~avawa konflikta u prostoru, naro~ito izme|u proizvodnih delatnosti i stanovawa

S tim u vezi je izvr{ena podela teritorije Op{tine na industrijsko-preduzetni~ko podru~je koje obuhvata sredi{wi i ju`ni deo Op{tine i naseqa Stara Pazova, Nova Pazova, Novi Banovci, Stari Banovci i Krwe{evci i poqoprivredno-preduzetni~ko podru~je koje obuhvata severni i zapadni deo Op{tine i naseqa Golubinci, Vojka, Belegi{ i Surduk.

4.1. Planirani razme{taj privrednih delatnosti 4.1.1. Industrijsko-preduzetni~ko podru~je Tabela 17: Stara Pazova

Delatnost atar Naseqe

Zona stanovawa Radna zona

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda H H H

Sekundarne delatnosti Industrija H Proizvodno preduzetni{tvo H H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko H Servisi i skladi{ta H Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam Tabela 18: Nova Pazova

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda

Sekundarne delatnosti Industrija H Proizvodno preduzetni{tvo H H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko H Servisi i skladi{ta H Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam

Tabela 19: Novi Banovci

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko Servisi i skladi{ta Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam Tabela 20: Stari Banovci

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko Servisi i skladi{ta Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam Tabela 21: Krwe{evci

Radna zona Zona stanovawa

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko Servisi i skladi{ta Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam

Tabela 22: Radne zone izvan naseqa

Delatnost Ju`na radna zona

Multifunkcionalna radna zona Banovci

Multifunkcionalna radna zona

Stara Pazova

Multifukcionalna radna zona

Nova Pazova

Centralna radna zona

Primarne delatnosti

^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda

Sekundarne delatnosti

Prehrambena Industrija

Industrija bez otpadnih tehnolo{kih voda

Proizvodno preduzetni{tvo H H H H

Tercijerne delatnosti

Trgovina na veliko H H H H

Servisi i skladi{ta H H H H H

Uslu`no preduzetni{tvo H H H

Turizam

4.1.2. Poqoprivredno - preduzetni~ko podru~je

Tabela 23: Golubinci

Delatnost atar

Naseqe Prostorne celine 8 i 9

Zona stanovawa

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda H H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko H Servisi i skladi{ta H Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam H

Tabela 24: Vojka

Delatnost atar

Naseqe

Zona stanovawa

Ekonomska dvori{ta

a.d. Napredak

Radna zona

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H H H

Primarna prerada poqoprivrednih proizvoda H H H H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko H Servisi i skladi{ta H Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam

Tabela 25: Belegi{

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda H

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko Servisi i skladi{ta Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam H

Tabela 26: Surduk

Primarne delatnosti Poqoprivreda Ratarstvo H Sto~arstvo H H Povrtarstvo H H Vo}arstvo i vinogradarstvo H H ^uvawe i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda

Sekundarne delatnosti Industrija Proizvodno preduzetni{tvo H Tercijerne delatnosti Trgovina na veliko Servisi i skladi{ta Uslu`no preduzetni{tvo H Turizam H

4.2. Poqoprivreda - prostorne mogu}nosti i organizacija

Op{tina Stara Pazova raspola`e zna~ajnim integralnim resursom u oblasti poqoprivrede. Wega ~ine zemqi{te visokog boniteta, poqoprivredno stanovni{tvo, preduze}a i zadruge, prostorna organizacija seoskih naseqa i atara, tradicija i ume}e obavqawa delatnosti, poqoprivredna infrastruktura i objekti.

Op{ti dugoro~ni ciq u oblasti kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta je povezivawe proizvodnih, ekonomskih, ekolo{kih, pejza`nih i sociokulturnih funkcija poqoprivrednog zemqi{ta i ruralnog prostora u celini. U tom smislu je potrebno:

• {irewe preduzetni{tva u svim sferama ekonomskog i dru{tvenog `ivota sela, od primarne poqoprivredne proizvodwe i agrobiznisa, proizvodnih usluga i zanatstva, pa sve do otvarawa privatnih veterinarskih stanica, zdravstvenih i prosvetno-vaspitnih ustanova, informati~kih servisa i sl.;

• pove}awe tr`i{ne konkurentnosti poqoprivredno-prehrambenog sektora: izgradwom i tehni~ko-tehnolo{kim inovirawem kapaciteta prerade; proizvodwom raznovrsnog vo}a, povr}a, lekovitog biqa, stonog gro`|a i dr

• spre~avawe degradacije pedolo{kog sloja, vode i `ivog sveta kako od spoqnih zaga|iva~a, tako i od prekomerne i neadekvatne primene hemijskih sredstava u poqoprivrednoj proizvodwi, nemarnog skladi{tewa i primene stajwaka i osoke, ekolo{ki bezbednom uni{tavawu ambala`e od pesticida i sl.;

• pove}awe stepena iskori{}enosti qudskog rada, poqoprivrednog zemqi{ta, mehani~ke opreme, gra|evinskih objekata i drugih resursa na nivou seoskih naseqa: uspostavqawem sistema ekolo{ke, (biolo{ke, organske, biodinami~ke, alternativne) poqoprivredne proizvodwe na terenima koji su izvan uticaja spoqnih zaga|iva~a `ivotne sredine;

• stimulisawe razvoja sto~arstva, naro~ito mle~nog govedarstva i drugih radno intenzivnih proizvodwi, renovirawem, adaptacijom i odgovaraju}im opremawem slobodnih ili nedovoqno kori{}enih gra|evinskih kapaciteta;

• izgradwa savremenih sistema za navodwavawe, koji omogu}uju rentabilno i ekolo{ki bezbedno kori{}ewe vode u poqoprivrednoj proizvodwi; poboq{awe vodnog re`ima poqoprivrednog zemqi{ta, uporedo s otklawawem limitiraju}eg uticaja nesta{ice vlage u vegetacionom periodu na prinose poqoprivrednih kultura, kao i na {ire iskori{}avawe postrnih useva za proizvodwu sto~nog krmnog biqa i nekih vrsta povr}a;

• unapre|ivawe tehnike i tehnologije poqoprivredne proizvodwe, naro~ito u pogledu: primene metoda integralne za{tite biqaka od bolesti i {teto~ina, kao i kontrolisanog prihrawivawa mineralnim |ubrivima; poboq{awa uslova sme{taja, ishrane i uzgoja stoke; uvo|ewa savremenih metoda proizvodwe, prerade i ~uvawa kabaste sto~ne hrane; pove}awa konverzije krmnih koncentrata; {irewa proizvodwe u plastenicima i staklenicima; kori{}ewa geotermalnih voda u procesima proizvodwe hrane i agrarnih sirovina;

• poboq{awe bonitetne strukture poqoprivrednog zemqi{ta i o~uvawe prirodne raznovrsnosti ruralnih i periurbanih predela: uspostavqawem ekolo{ki optimalnih odnosa izme|u obradivih i drugih povr{ina; za{titom prirodnih ili poluprirodnih enklava (bare, livade, pa{waci, {umarci, zabrani i sl.)

• umre`avawem poqoprivrednog zemqi{ta u razne vidove za{titnog zelenila, shodno uslovima, na~inu kori{}ewa zemqi{ta, veli~ini potesa i sl.; osnivawem sejanih livada na marginalnim oranicama; obnovom dotrajalih i osnivawem novih zasada vo}a i vinove loze na agro-ekolo{ki i pejza`no pogodnim lokacijama; iskori{}avawem dela mo~varnih terena i vodotoka za razvoj ribarstva i dr.

• Razvijawe ekolo{ke poqoprivrede, (organska ili biolo{ka), bez primene mineralnih |ubriva, pesticida, hormona i drugih agrohemikalija, a treba je planirati na vodoza{titnim podru~jima i na oku}nicama.

Fot. 7: Kampawa {e}erne repe

Plan kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta na podru~ju

Op{tine ima tri osnovne dimenzije:

• kombinovani razvoj poqoprivrede i drugih privrednih i uslu`nih delatnosti na selu;

• vrednovawe ekonomskih, prirodno - ekolo{kih, demografskih, kulturolo{kih, socio - psiholo{kih, etni~kih i drugih potencijala sela;

• obnova vode}e uloge poqoprivrede u odràvawu dru{tveno - ekonomskog ìvota na selu, kao i u obezbe|ewu prehrambene sigurnosti, o~uvawu pejza`nog, istorijskog i kulturnog identiteta i ekolo{ke ravnoteè na {irem prostoru.

Za period do 2025. godine, predvi|a se smawewe ukupnih

poqoprivrednih povr{ina op{tine Stara Pazova, {to je rezultat bilansa anga`ovawa novih povr{ina za gra|ewe i vra}awa neaktiviranih povr{ina namewenih gra|ewu poqoprivredi.

Tabela 27: Smawewe poqoprivrednih povr{ina za potrebe stanovawa planirana namena lokacija povr{ina

u ha postoje}a

planska namena fakti~ko stawe napomena

I stanovawe:

Sve prostorne celine iz oblasti stanovawa predstavqaju fakti~ko stawe.

Prostorna celina 1

Stambena celina izme|u gra|evinskih rejona Starih Banovaca i Belegi{a

gra|evinsko zemqi{te

stambena celina

Prostorna celina 2

Stambena celina uz isto~nu granicu naseqa Belegi{

podru~je ku}a za odmor i stalnog stanovawa

Prostorna celina 3

Stambena celina na severoistoku Belegi{a na potesu Stoji}a guvno

podru~je ku}a za odmor

Prostorna celina 4

Stambena celina u Belegi{u na potesu Gradac

Prostorna celina 5

Stambena celina ju`no od Surduka na potesu Drvarska

Prostorna celina 6

Vinogradarsko-vo}arska celina na potesu Vinogradine u K.O. Surduk

Prostorna celina 7

Stambena celina Petrovi} sala{

stalno stanovawe

Pro{irewe gra|evinskog rejona Vojke

Uvo|ewe poqoprivrednih povr{ina u gra|evinski rejon naseqa

154 gra|evinsko zemqi{te

Poqoprivredno zemqi{te

Pro{irewe gra|evinskog rejona Golubinaca

Pro{irewe gra|evinskog rejona Belegi{a

49.3 gra|evinsko zemqi{te

Pro{irewe gra|evinskog rejona Stare Pazove

Data povr{ina predstavqa razliku izme|u pro{irewa i smawewa gra|evinskog podru~ja naseqa

I ukupno 497,11

Tabela 28: Smawewe poqoprivrednih povr{ina za potrebe radnih zona

Planirana namena lokacija povr{ina u ha

postoje}a planska namena

fakti~ko stawe napomena

II Radne zone

Pro{irewe ju`ne radne zone u Krwe{evcima

Prostor izme|u ju`ne granice Krwe{evaca i granice Op{tine

poqoprivredno zemqi{te

Prostor sa ju`ne strane Auto puta E-75 izme|u petqe ,,Stara Pazova,, i planirane petqe ,,Nova Pazova,,

Multifunkcionalna radna zona Stara Pazova

Prostor izme|u granice gra|evinskog rejona Stare Pazove, @elezni~ke pruge, gra|evinskog rejona Nove Pazove i granice pojasa sa desne strane M22/1 (iz pravca Nove Pazove) u {irini od 200m

Multifunkcionalna radna zona Nova Pazova

Prostor izme|u ju`ne granice naseqa,puta M-22/ i pruge

76.1 gra|evinsko

zemqi{te

Multifunkcionalna radna zona Banovci

Prostor sa ju`ne strane Auto puta E-75 u blizini petqe ,,Banovci,,

114.57 gra|evinsko

zemqi{te

II Ukupno 1494.73 Tabela 29: Smawewe poqoprivrednih povr{ina za potrebe javnih i centralnih sadr`aja i infrastrukture

Planirana namena

lokacija povr{ina u ha

postoje}a planska namena

fakti~ko stawe napomena

III Infrastrukt. i za{tita `ivotne sredine

Komunalna radna zona Stara Pazova

Kompleks op{tinske deponije

26,76 gra|evinsko zemqi{te

poqoprivredno zemqi{te i kompleks deponije

Saobra}ajnica i infrastrukturni koridor Krwe{evci-Vojka-Nova Pazova

Obilaznica oko Krwe{evaca i Vojke

Izvori{te vodosnabdevawa Nova Pazova

Podru~je uz severnu granicu Nove Pazove

vodno zemqi{te

III ukupno 213.66

I+II+III

2205,5

Povr{ina za prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta

Za nepoqoprivredne svrhe }e u planskom periodu biti anga`ovano 2205.5

ha novih povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta, od ~ega je deo koji pripada prostornim celinama 1-6 183.4ha fakti~ki ve} prenamewen izgradwom stambenih objekata na poqoprivrednom zemqi{tu u Podunavqu1

i u stambenim celinama u Staroj Pazovi i Krwe{evcima.

Tabela 30: Plan pove}awa poqoprivrednog zemqi{ta Lokacija zemqi{ta

Status zemqi{ta Povr{ina

Severozapadni deo gra|evinskog reona Banovaca

Neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te

Ukupno (hektara) 384

Poqoprivredi se vra}a 384ha neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta iz gra|evinskog podru~ja naseqa Banovci.

U ukupnom bilansu poqoprivredno zemqi{te se u planskom periodu smawuje za 1821.5 ha.

U odnosu na bonitet poqoprivrednog zemqi{ta i na~in wegovog kori{}ewa, socio-ekonomska obele`ja poqoprivrednog stanovni{tva, o~ekivana demografska kretawa, potreba op{tine za obezbe|ewe javnog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta utvr|ena su slede}a planska re{ewa:

• predlog poqoprivredne rejonizacije teritorije op{tine Stara Pazova u skladu sa prirodnim i stvorenim uslovima za poqoprivrednu proizvodwu;

• po{umqavawe 65ha zemqi{ta u ju`nom delu Op{tine u k.o. Krwe{evci i u severnom delu op{tine uz komunalnu zonu i podizawe za{titnog zelenila (saobra}ajnice, kanali, vodoizvori{te i naseqa), na lokacijama koje su date planom;

• deo predimenzionisanih gra|evinskih reona naseqa Stara Pazova i Banovci koje predstavqaju prostornu i proizvodnu celinu je vra}en poqoprivredi. Radi se o 448 ha neizgra|enih poqoprivrednih povr{ina koje se reintegri{u u atar.

• osnivawe sejanih livada na oranicama VI-VIII katastarske klase u ju`nom delu Op{tine;

• pro{irewe povr{ina planta`nih vo}waka i vinograda u skladu s tra`wom na beogradskom tr`i{tu i sirovinskim potrebama prehrambene industrije u severoisto~nom delu Op{tine;

• realizacija programa odvodwavawa i navodwavawa nastavkom izgradwe hidrosistema Isto~ni Srem-Gorwa zona-Vodozahvat Stari Banovci, kojim je previ|eno navodwavawe 22000ha obradivog poqoprivrednog zemqi{ta;

• ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta, (komasacija na povr{ini od 29.111ha, poqski putevi, za{titno zelenilo, i sl.); i

• potpunija ekonomska valorizacija proizvodnih, tr`i{nih, ekolo{kih, pejza`nih i turisti~ko-rekreativnih vrednosti poqoprivrednih podru~ja op{tine Stara Pazova.

1 ) Najve}i deo vikend zona je formiran 70-tih godina pro{log veka u skladu sa urbanisti~kim planovima. Istekom wihove va`nosti i izmenama zakona o poqoprivrednom zemqi{tu gra|ewe ku}a za odmor nije bilo mogu}e zbog boniteta zaemqi{ta, pa su se odre|ena podru~ja na{la u urbanisti~koj praznini.

Predlog poqoprivredne rejonizacije podru~ja op{tine Stara Pazova obuhvata slede}a podru~ja:

• podru~je intenzivne ratarske proizvodwe obuhvata centralni i severozapadni deo op{tine, odnosno poqoprivredno zemqi{te ~iji je vlasnik i korisnik bio a.d. Napredak. Privatizacijom i davawem zemqi{ta u zakup, stvoreni su uslovi za tr`i{nu valorizaciju zemqi{ta i smawewe prekomerne intenzifikacije poqoprivredne proizvodwe;

• podru~je intenzivne ratarsko-sto~arske proizvodwe obuhvata severni i severoisto~ni deo Op{tine, izme|u severozapadne granice Op{tine i zale|a naseqa Belegi{ i Surduk. Na ovom podru~ju je mogu}a izgradwa sto~arskih farmi i uvo|ewe novih sistema sto~arske proizvodwe, osnivawe farmi odre|enih vrsta divqa~i i sli~nih.

• podru~je vo}arsko-vinogradarske i povrtarske proizvodwe obuhvata podunavski pojas sa naseqima Belegi{ i Surduk, kao i naseqe Golubinci sa zale|em. Usmerenost ka proizvodwi i preradi vo}a, povr}a i gro`|a.

• podru~je komplementarne ratarsko-sto~arske proizvodwe porodi~nog-farmerskog tipa prostire se ju`nim delom Op{tine i obuhvata naseqa Vojku i Krwe{evce. Usmerewe je na promenu strukture proizvodwe u pravcu ve}e zastupqenosti povrtnog, industrijskog i sto~nog krmnog biqa, daqi razvoj sto~arske proizvodwe mawih kapaciteta u nasequ, mogu}nost izgradwe ribwaka u ataru;

• turisti~ko ruralno podru~je obuhvata naseqa Golubinci, Belegi{ i Surduk. Usmerenost na tradicionalnu proizvodwu i preradu mleka, mesa, povr}a i vo}a, kao i proizvodwu ekolo{ke-organske hrane; potreba poboq{awa komunalne opremqenosti sela za razvoj agroturizma;

• podru~je prete`no oku}ni~ke poqoprivrede s dominantnom funkcijom stanovawa obuhvata naseqa Stara Pazova, Nova Pazova, Novi Banovci i Stari Banovci - iskori{}avawe potencijala oku}nica za raznovrsnu proizvodwu vo}a, povr}a, cve}a i dr.

Fot.8: Krave na putu u Surduku

4.3. Industrija - prostorne mogu}nosti i organizacija

[iri dru{tveno-politi~ki kontekst iz 90-tih godina pro{log veka doveo je do sunovrata privrede u Srbiji, samim tim i u op{tini Stara Pazova i to naro~ito industrije, koja je bila potpuno u dru{tvenom vlasni{tvu i najmawe spremna za uvo|ewe trì{nih odnosa. Tranzicija, odnosno privatizacija i ste~aj dru{tvenih preduze}a doveli su, u svakom pogledu ruinirane industrijske kapacitete, na novi po~etak. Oìvqavawe industrije i sekundarnih delatnosti i trì{na valorizacija zate~enih fizi~kih kapaciteta, kompleksa i zona, predstavqa jedan od ciqeva privrednog razvoja. Prostorni aspekt razvoja industrije i sekundarnih delatnosti podrazumeva utvr|ivawe najpovoqnijih lokacija za razvoj, uslove za weno najefektivnije prostorno grupisawe, funkcionisawe, ostvarivawe pozitivnih eksternih i multiplikatorskih efekata u prostoru i svo|ewe negativnih uticaja na {to mawu meru. Prostorni aspekt industrije je naro~ito zna~ajan zbog wenog ekstenzivnog karaktera i konflikta sa ostalim aktivnostima u prostoru.

Gransku strukturu industrije u op{tini Stara Pazova ~ini metaloprera|iva~ka, prehrambena, drvna industrija i izrada predmeta od plasti~nih masa. Vi{edecenijska prednost privrede Op{tine je visoko u~e{}e privatnog sektora u privrednoj strukturi, u okviru koga su mnogi kapaciteti prerasli iz zanatskih u industrijske, pa propadawe dru{tvenih preduze}a nije u potpunosti eliminisalo sektor industrije iz privre|ivawa, kao u mnogim drugim op{tinama koje su bile bez razvijenog privatnog sektora.

Intenzivan urbani razvoj Beograda koji se odvija na sremskom podru~ju uve}ava zna~aj op{tine Stara Pazova u domenu funkcionalne povezanosti. S jedne strane, radi se o zna~ajnoj sirovinskoj bazi za beogradsku industriju, (poqoprivredne sirovine). S druge strane, jak privatni sektor privrede i sektor malih i sredwih preduze}a, omogu}uje orijentaciju na pro{irewe industrijske strukture uvo|ewem novih i raznovrsnih proizvodnih programa, vi{ih faza prerade u okviru agroindustrijskog kompleksa i organizovaniji i specijalizovaniji razvoj male privrede, odnosno, zanatsko-uslu`nih i dopunskih proizvodnih delatnosti i skladi{tewa u funkciji beogradske industrije i privrede uop{te.

Koncepcija razvoja industrije na prostoru op{tine Stara Pazova podrazumeva daqi razvoj industrije, transporta i skladi{tewa u prostorno grupisanim celinama - radnim zonama, postoje}im i planiranim, kao i razvoj mawih proizvodnih i poslovnih objekata po naseqima.

Prioritetni razvojni kompleksi u narednom periodu jesu: prerada metala i nemetala, industrija elektri~nih i opti~kih ure|aja, prehrambena industrija i robno-transportni centri.

Integralni pristup planirawu industrijskog razvoja podrazumeva zasnovanost na koncepciji odr`ivog razvoja i te`wi ka formirawu privredne strukture koja odgovara ekonomskim, socijalnim i ekolo{kim potrebama i tretira prostor kao najvredniji resurs sa velikim mogu}nostima alternativnog kori{}ewa i samim tim velikom odgovorno{}u za utvr|ivawe wegove namene. Iz tih razloga, s aspekta kori{}ewa prostora za industrijski razvoj, koristi}e se prostorne rezerve u postoje}im industrijsko-privrednim zonama, a potom }e biti aktivirani novi lokaliteti za sme{taj industrije i drugih privrednih delatnosti.

Najzna~ajnije zone Op{tine (van gra|evinskih rejona naseqa) u kojima }e se u narednom periodu obavqati industrijska i privredna delatnost su:

• Ju`na radna zona • Centralna radna zona i • Multifunkcionalne zone (Stara Pazova, Nova Pazova i Banovci)

Radne zone unutar gra|evinskih rejona naseqa nalaze se u: • Staroj Pazovi (severna, zapadna, isto~na, jugozapadna) • Novoj Pazovi (severna) • Vojki (severozapadna)

Prostorne celine namewene privrednim delatnostima (primarno orijentisane ka poqoprivrednim aktivnostima) su:

• Golubinci – istok • Golubinci – zapad

4.3.1. Prostorno-razvojne koncepcije

Za potrebe prostornog razvoja privrednih delatnosti na teritoriji Op{tine planirano je:

• Pro{irewe Ju`ne radne zone u Krwe{evcima • Formirawe Mutifunkcionalne radne zone Banovci • Formirawe Multifukcionalne radne zone Stara Pazova • Formirawe Multifunkcionalne radne zone Nova Pazova • Formirawe Centralne radne zone Op{tine

Ju`na radna zona u Krwe{evcima Tabela 31:

naziv planirana struktura uslovqenosti

Pro{irewe ju`ne radne zone u Krwe{evcima

robno-transportni centri, privredne delatnosti bez otpadnih tehnolo{kih voda

izgradwa obilaznice i infrastrukturnog koridora Krwe{evci-N. Pazova, pribavqawe javnog zemqi{ta, opremawe primarnom i sekund. infrastruktur., izrada i realizacija projekta odvodwavawa, sprovo|ewe mera za{tite okoline.

Multifunkcionalna radna zona Stara Pazova Tabela 32: naziv

planirana struktura uslovqenosti Multifunkcionalna radna zona

kompleks namewen kancelarijskom poslovawu, trgova~kim centrima, turisti~kim, ugostiteqskim, izlo`benim i sajamskim prostorima i drugim poslovnim sadr`ajima, te prostorima javne i dru{tvene namene privatnog sektora.

potrebno opremawe primarnom i sekundar. infrastruktur.,pribavqawe javnog zemqi{ta, sprovo|ewe mera za{tite okoline .

Centralna radna zona Tabela 33: naziv

planirana struktura uslovqenosti Centralna radna zona

robno-transportni centri,prehrambena industrija, industrija elek. i opti~. ure|aja, servisni centri

Izrada PDR radne zone, izgradwa infrastrukt. koridora Krwe{evci-N. Pazova - St.Banovci, pribavqawe javnog zemqi{ta, opremawe primarnom i sekund. infrastr., sprovo|ewe mera za{tite okoline.

Multifunkcionalna radna zona Nova Pazova Tabela 34:

Multifunkcio- nalna radna zona

komercijalni objekti tercijarnih i kvartarnih delatnosti

Izrada PDRradne zone, izgradwa infrastrukt. pribavqawe javnog zemqi{ta, opremawe primarnom i sekund. infrastr., sprovo|ewe mera za{tite okoline.

Multifunkcionalna radna zona Banovci Tabela 35:

Multifunkcio- nalna radna zona

komercijalni objekti tercijarnih i kvartarnih delatnosti, logisti~ki i servisni centri

izgradwa infrastrukt. pribavqawe javnog zemqi{ta, opremawe primarnom i sekund. infrastr., sprovo|ewe mera za{tite okoline.

Mawi industrijski kompleksi izvan radnih zona, na pojedina~nim lokacijama u okviru stambenih zona naseqa ugroàvaju funkcionisawe ostalog naseqskog sadràja i treba teìti wihovoj prenameni, odnosno izme{tawu u radne zone. Za zate~ene industrijske objekte u stambenim zonama, utvr|ene su slede}e uslovqenosti koegzistencije industrije i stanovawa:

• nije dozvoqena izgradwa novih industrijskih objekata u stambenim zonama.

• dogradwa postoje}ih industrijskih kopleksa je mogu}a pod slede}im uslovima:

o nije mogu}e pove}awe proizvodnih kapaciteta industrijskog

postrojewa izgradwom novog ili dogradwom postoje}eg proizvodnog prostora, uvo|ewem novih tehnologija, pove}awem energetske potro{we, emisije i transporta. Ukoliko se radi o pove}awu kapaciteta industrijskog postrojewa potrebna je dislokacija industrijskog postrojewa u radnu zonu.

o Mogu}a je dogradwa proizvodnog kompleksa u funkciji servisirawa postoje}e proizvodwe, odnosno formirawa prostorno-funkcionalne celine, {to obuhvata izgradwu magacinskog i kancelarijskog prostora, gara`a, pomo}nog prostora, ure|ewe zemqi{ta i sl.

5. Prostorni razvoj turizma, organizacija i ure|ewe turisti~kih i rekreativnih prostora

Razvoj turizma u op{tini Stara Pazova mo`e biti rezultanta valorizacije svih prirodnih i kulturnih potencijala povezanih u poteze i celine koje mogu da iniciraju razvoj turizma ne samo kao privredne delatnosti, ve} i da afirmi{u prirodni, kulturni i privredni identitet podru~ja.

Turizam treba da pove`e saobra}aj, trgovinu, ugostiteqstvo, kulturu, javne usluge, sport i rekreaciju, a u pogledu distribucije u prostoru treba da se razvija preko planski identifikovanih poteza (koridora), zona i lokacija.

5.1. Prostorno - razvojna koncepcija

Prostorni razvoj turizma }e biti organizovan tako da podru~je Op{tine predstavqa komplementarnu turisti~ku zonu beogradskoj i okolnim turisti~kim zonama, (Podunavqe, Obedska bara, Fru{ka gora, Novi Sad).

Prostorna organizacija razvoja turizma }e se vr{iti preko dva razvojna pravca:

Podunavqe, turisti~ka zona koja povezuje Beograd sa Novim Sadom i u okviru we naseqa Banovci, Belegi{ i Surduk. Osnovni sadr`aji ovog pravca koji predstavqa deo evropskog koridora VII su vezani za kulturu, nauti~ki i vikend turizam. Okolinsko ure|ewe podunavskih naseqa, obnova objekata od kulturnog i turisti~kog zna~aja, ure|ewe sportsko-rekreativnog kompleksa Belegi{ka ada, izgradwa turisti~kog kompleksa Surdu~ka ada, zdravstvenog kompleksa, putni~kog pristani{ta u Surduku, marine u Starim Banovcima, treba da obezbede uslove za razvoj sportsko-rekreativnog, izletni~kog, zdravstvenog i nauti~kog turizma. Na teritoriji Op{tine ova zona obuhvata pojas uz obalu Dunava sa naseqima Surduk, Belegi{ i Banovci.

Fru{kogorska zona koja povezuje sa severa Nacionalni park Fru{ku Goru, Sremske Karlovce, sa sadràjima u ju`nom Sremu, Obedskom barom, starim seoskim naseqima i Zemunom. Na teritoriji op{tine Stara Pazova, Golubinci predstavqaju naseqe koji moè biti deo te turisti~ke zone i u kome }e se razvijati stacionarni turizam. Preduslovi su okolinsko ure|ewe naseqa, obnova kulturno-istorijskog nasle|a, ekolo{ka orijentacija, potencirawe tradicionalnih vrednosti seoskog privre|ivawa i ìvqewa.

U saradwi sa {irim metropolitenskim podru~jem razvija}e se slede}i vidovi turizma:

Tranzitni turizam: prostor Op{tine ima tranzitni karakter, a sa aspekta razvoja turizma najzna~ajnije su drumske saobra}ajnice, Auto put Zagreb - Beograd i Subotica - Novi Sad – Beograd. Tranzit putnika se odvija na putnim pravcima

od Novog Sada, Zagreba, iz pravca Beograda, kao i u obrnutom smeru. Kompleksi tranzitnog turizma su planirani u blizini nove petqe ,,Stara Pazova,, na Auto putu E-75 i u blizini petqe ,,[imanovci,, na Auto putu E-70 i sadr`e benzinske pumpe, servisne radionice, restorane, sme{tajne objekte, mewa~nice, prodavnice, turisti~ke agencije i dr.

Stacionarni turizam treba razvijati u seoskim naseqima u kojima su se odr`ale tradicionalne vrednosti vojvo|anskih sela u pogledu na~ina `ivota, privre|ivawa, kao i koja poseduju odre|eno kulturno-istorijsko i arhitektonsko nasle|e i predstavqaju ambijentalne celine. Sme{tajni kapaciteti su porodi~ne ku}e i ku}e za odmor stanovnika u naseqima Golubinci, Belegi{ i Surduk i radi se o seoskom turizmu kao stacionarnom obliku turizma.

Poslovni turizam je vezan za preduzetni~ki karakter privrede Op{tine i intenzivan prostorni razvoj privrednih zona. Mogu}nost izgradwe sme{tajnih kapaciteta u funkciji privrede, (mawi hoteli i moteli), planirana je u naseqima Stara Pazova, Nova Pazova i Banovci, u op{tinskim radnim zonama, kao i na kompleksima tranzitnog turizma uz oba Auto puta. Razvoju turizma poslovnih qudi mo`e doprineti raznovrsna ponuda zdrave hrane i gastronomskih specijaliteta nacionalne kuhiwe u specifi~nim ambijentima, kao i ostali elementi lokalne turisti~ke ponude.

Nauti~ki turizam - reka Dunav odnosno rukavci reke Dunav osnova su razvoja nauti~kog turizma. Preduslov je izgradwa marine u Starim Banovcima i putni~kog pristani{ta u Surduku.

Izletni~ki turizam - mo`e se razvijati u Podunavqu i osnova je sportsko-rekreativni kompleks Belegi{ka ada, turisti~ki kompleks Surdu~ka ada i tereni za sportski ribolov.

Zdravstveno-le~ili{ni turizam – vezan je za mogu}nost izgradwe zdravstvenog kompleksa u turisti~koj zoni Podunavqe.

Tabela 36: Planirani turisti~ki sadr`aji Tip Lokacija Sadr`aj Uslovqenosti

I Turisti~ki kompleksi:

Belegi{ka ada Obala Dunava u Belegi{u

Kupali{te, trim

staze, kamp, sportski

tereni, sportovi na

ure|ewe terena,

poboq{awe

pristupa~nosti, izrada

PDR,infrastrukturno

opremawe

Surdu~ka ada

Obala Dunava u Surduku

Turisti~ko naseqe-sme{tajni kapaciteti sa prate}im sadr`ajima

ure|ewe terena,

poboq{awe

pristupa~nosti, izrada

PDR, infrastrukturno

opremawe Zdravstveno le~ili{ni kompleks

Turisti~ka zona Podunavqe

Zdravstveni kompleks sa prate}im sadr`ajima

izrada PDR, infrastrukturno opremawe

II turisti~ki punktovi:

Sadr`aj tranzitnog i poslovnog turizma

[iri pojas petqe,,Stara Pazova,, na E-75, izvan Auto puta

Motel ili hotel, sa

prate}im sadr`ajima

Lokaciju utvrditi Planom detaqne .regul. Centralne radne zone

Sadr`aj tranzitnog i poslovnog turizma

[iri pojas petqe,,[imanovci ,, na E-70,izvan Auto puta

Motel ili hotel, sa

prate}im sadr`ajima

Lokaciju utvrditi Planom gener.regul. radne zone u Krwe{evcima

hotel Stara Pazova, Nova Pazova, Banovci, turisti~ka zona

Hotel sa prate}im sadr`ajima

III turisti~ka infrastruktura:

Turisti~ko pristani{te

Surduk,

Marina Stari Banovci

Pristan Belegi{, Surduk

Ure|ewe surduka Podunavqe Op{tine

Biciklisti~ke staze

Deonice me|unarodnih koridora kroz Op{tinu

Obnova kulturno- istorijskog nasle|a

Golubinci, Belegi{, Surduk

5.2. Prostorna organizacija sporta i rekreacije

Planom su obuhva}ene tri vrste osnovnih struktura u prostoru koje su namewene sportu i rekreaciji. Jedno su postoje}i sportski objekti i kompleksi u naseqima u kome dominiraju izgra|ene strukture (fudbalska, ko{arka{ka, rukometna, igrali{ta, sportske sale u okviru kompleksa {kola i sl.). Planom je predvi|eno zadr`avawe postoje}ih povr{ina namewenih sportu, data mogu}nost za wihovo adaptirawe i rekonstruisawe, u ciqu prilago|avawa savremenim zahtevima i razvoju sporta. Drugo su planirani otvoreni sportsko-rekreativni kompleksi u kojima dominira zelenilo kao {to su park-{ume, obala reke, golf tereni, akvatorije u naseqima. i dr. Tre}e su planirani me{oviti kompleksi, koji treba da poboq{aju opremqenost naseqa izgra|enim sportsko-rekreativnim sadr`ajima.

Tabela 37: Planirani sportsko-rekreativni sadr`aji

Tip kompleksa Lokacija Povr{ina

u ha Sadr`aj Uslovqenosti

I otvoreni sportsko rekreativni kompleksi sa akvatorijom

Belegi{ka ada

Priobaqe Dunava u Belegi{u

Kupali{te, trim staze, kamp, sportski tereni, sportovi na vodi

Okolinsko ure|ewe, poboq{awe pristupa~nosti, izrada PDR, infrastrukturno opremawe

[uma-park

Ju`ni deo op{tine, potes k.o.Krwe{evci, u prostornom obuhvatu plan. radne zone

{uma, staze zdravqa, jezero

Razrada PGR radne zone u Krwe{evcima

Gaji}eva bara

Ju`ni deo naseqa Stara Pazova

jezero, {etali{te, staze zdravqa, sportski ribolov, sportovi na vodi

Okolinsko ure|ewe, poboq{awe pristupa~nosti, izrada urbanist. projekta

Velika bara

Ju`ni deo naseqa Nova Pazova

jezero, {etali{te, staze zdravqa, sportski ribolov, sportovi na vodi, sportski kompleks

Okolinsko ure|ewe, poboq{awe pristupa~nosti, izrada urbanist. Projekta

Izrada PDR-a

Obala Dunava Sportski ribolov,

rekreacija Okolinsko ure|ewe, poboq{awe pristupa~nosti, za{tita surduka

II vi{efunkcionalni kompleksi sa izgra|enim sadr`ajima

vi{efunkcionalni kompleks tercijarnih i kvartarnih delatnosti

Multifukcionalna radna zona Stara Pazova 258.2

otvoreni i zatvoreni bazeni, sportski i obrazovni kampusi i {kole, hotel

vi{efunkcionalni kompleks tercijarnih i kvartarnih delatnosti

radna zona Nova Pazova

Fudbalski stadion, sport. dvorana, otvoreni bazeni, sportski i obrazovni kampusi i {kole, hotel

Kompleks Rasadnik Stara Pazova uz postoje}u ku]u fudbala

Isto~ni deo naseqa S.Pazova

sportska dvorana, otvoreni bazeni, sportski tereni, rekreativne povr{ine

U naseqima, u okviru stambenih zona je mogu}a izgradwa sportsko

rekreativnih centara koji obuhvataju sportske objekte, sportska igrali{ta i prostore za rekreaciju, obu~avawe, treninge, pripreme za takmi~ewa, kao i takmi~ewa. Sadr`e igrali{ta za fudbal, tenis, ko{arku, rukomet, ragbi i sl., sportske hale, objekte za gimnastiku, borila~ke sportove, stoni tenis, kuglawe i drugo i imaju javni re`im kori{}ewa.

6. Prostorni razvoj saobra}aja i infrastrukturnih sistema i povezivawe sa regionalnim infrastrukturnim mre`ama 6.1. Saobra}aj kao osnova prostornog razvoja

Prostor op{tine Stara Pazova preseca mre`a saobra}ajnica razli~ite kategorije. U nastavku navodimo planski koncept razvoja mre`e saobra}ajnica na teritoriji op{tine Stara Pazova i prate}ih elemenata saobra}aja. 6.1.1. Drumski saobra}aj

Putna mreà U ciqu otklawawa nedostataka mreè dràvnih puteva I reda, neophodno

je preduzeti slede}e aktivnosti:

• Na teritoriji op{tine Stara Pazova, prostornim planom infrastrukturnog koridora E75 planirana je izgradwa petqe Nova Pazova na stacionaì Km 165+350 koja predstavqa plansku obavezu pri izradi idejnog i glavnog projekta navedenog autoputa kroz teritoriju op{tine Stara Pazova i zadràvawe postoje}ih petqi Stara Pazova na stacionaì Km 162+686 i petqe Novi Banovci na stacionaì Km 169+900 kao i naplatne rampe Stara Pazova na stacionaì Km 160+060 kao i svih postoje}ih i planiranih podputwaka, nadputwaka i mostova. Pri izradi glavnog projekta auto puta E75 preuzete su obaveze u smislu izmena u petqi Novi Banovci koje se odnose na poloàj naplatnog platoa i trokrake raskrsnice pomerawem zapadno u odnosu na re{ewe iz idejnog projekta predmetne deonice, tako da se novoprojektovanom petqom izbegne gra|evinsko zemqi{te koje je detaqnim urbanisti~kim planom predvi|eno za kompleks prodajnog centra ’’IKEA’’. U petqi Stara Pazova treba da se u odnosu na re{ewe iz projekta Dopuna idejnog projekta auto puta E 75, unese izmena na povr{inskoj ’’T’’ raskrsnici obzirom na pro{irewe regionalnog puta R-106 iz pravca Stare Pazove za jo{ dve saobra}ajne trake i prilagoditi saobra}ajno re{ewe novonastaloj saobra}ajnoj situaciji. Pored navedenih planskih obaveza, idejnim i glavnim projektom auto-puta E-75 nije posve}ena adekvatna pa`wa izgradwi paralelnog puta auto putu E 75 na deonici Novi Banovci – Novi Karlovci koji bi predstavqao alternativni putni pravac autoputu E75 na deonici kroz op{tinu Stara Pazova a posluìo bi u slu~aju ekscesnih situacija na nazna~enoj deonici auto put E 75 za preusmeravawe saobra}ajnih tokova. Navedeni paralelni put poklapao bi se sa trasom ’’Carskog druma’’ i predstavqao bi najkra}u vezu od petqe Novi Banovci do veze sa regionalnim putem R – 109 u nasequ Novi Karlovci koje se nalazi u op{tini In|ija. Preko saobra}ajnog ~vora Batajnica ostvarena je veza sa obilaznicom oko Beograda i veza E70 sa E75 {to je od izuzetnog saobra}ajnog zna~aja za op{tinu Stara Pazova obzirom da se preko navedenih putnih pravaca teritorija op{tine ukqu~uje u mreù panevropskih koridora.

• Primarni ciq za op{tinu Stara Pazova u toku izgradwe auto-puta E75 je da se izgradi projektovana petqa Nova Pazova koja je predvi|ena na staciona`i Km 165+350 i predstavqa projektantsku i izvo|a~ku obavezu, a na osnovu planske i tehni~ke dokumentacije koja je usvojena.

Fot 9: Autoput E-75 kod Nove Pazove

Fot. 10: Naplatna rampa kod Stare Pazove na E-75

• Auto put E 70 (Beograd – granica Hrvatske) je od izuzetnog zna~aja za op{tinu Stara Pazova obzirom da se preko petqe [imanovci ukqu~uje u mreù E – puteva. S obzirom na novoformiranu radnu zonu Krwe{evci koja je planirana da se pro{iri i sa druge strane auto – puta E-70, a preko postoje}eg natputwaka na stacionaì Km 550+000 kao i nadputwaka na stacionaì 553+000 (koji nije evidentiran prostornim planom infrastrukturnog koridora E-70) omogu}uje ukqu~ewe navedene industrijske zone na postoje}u mreù regionalnih i lokalnih puteva kao i sa naseqima u okruèwu.

• Magistralni put M22.1 prolazi kroz naseqa Stara i Nova Pazova, a evidentno je da postoje}e saobra}ajno optere}ewe (PGDS=9758 vo/dan) ukazuje na potrebu izgradwe obilaznice oko Stare Pazove sa zapadne strane {to i predstavqa jedan od strate{kih ciqeva razvoja saobra}ajnog sistema op{tine Stara Pazova. U sklopu aktivnosti na realizaciji ovog strate{kog ciqa, neophodno je obezbediti i sa~uvati koridor za izgradwu obilaznice u {irini od oko 80m, a prema planiranoj trasi budu}e obilaznice za koju je neophodno uraditi Generalni projekat, idejni projekat i glavni projekat, prema projektnom zadatku i u skladu sa ostalom zakonskom i tehni~kom regulativom koja prati izgradwu ovakvih objekata.

U ciqu otklawawa nedostataka mre`e dr`avnih puteva II reda, neophodno je preduzeti slede}e aktivnosti:

• Izgradwa deonice regionalnog puta R-106 od Km 74+847,40 do Km 77+052,50 • Izgraditi nadvo`wak na trasi regionalnog puta R-106 preko `elezni~ke pruge

Stara Pazova – Golubinci u Km 34+694,41 na ulazu u stanicu Stara Pazova. Izgradwa navedenog nadvo`waka je prioritet u mre`i dr`avnih puteva II reda op{tine Stara Pazova.

• Neophodna je rekonstrukcija svih raskrsnica regionalnih i op{tinskih puteva • Izgraditi pe{a~ke staze du` trase regionalnih puteva kroz naseqa u kojima

su delimi~no izgra|ene. • Potpuna ili delimi~na rekonstrukcija oko 30% dràvnih puteva drugog reda, • Postoje}e prikqu~ke nekategorisanih puteva na mreù dràvnih puteva drugog

reda treba adekvatno urediti (obele`iti odgovaraju}om vertikalnom saobra}ajnom signalizacijom, izgraditi otresi{ta u du`ini od 40 metara pre raskrsnice…), a novoplanirane prikqu~ke prema saobra}ajno-tehni~kim uslovima koje treba pribaviti od upravqa~a tj. od JP Putevi Srbije.

• Broj prikqu~aka nekategorisanih puteva na regionalne puteve svesti na {to mawi broj, ali je neophodna izgradwa paralelnih nekategorisanih puteva.

• Primena zakonske regulative u ciqu unapre|ewa nivoa bezbednosti, • U naseqima gde to dozvoqava regulacioni profil izgraditi servisne

saobra}ajnice • Urediti sva autobuska stajali{ta, i obaviti postavqawe adekvatne

horizontalne i vertikalne signalizacije.

U ciqu otklawawa nedostataka op{tinske putne mre`e, neophodno je ostvariti slede}e strate{ke ciqeve:

• Izgraditi obilaznicu oko naseqa Krwe{evci i Vojka kao deo

infrastrukturnog koridora • Izgraditi lokalni put Nova Pazova – Busije (op{tina Zemun)

• Izgraditi lokalni put Novi Banovci – granica op{tine Stara Pazova – Novi Karlovci

• Potpuno rekonstruisati lokalni put Golubinci - Qukovo i izgraditi nadvo`wak preko pruge Stara Pazova – Golubinci – [id – granica Hrvatske.

• Izgraditi lokalni put Stara Pazova – Surduk (deonica Petrovi} sala{ - Surduk) kojim bi se naseqe Surduk direktno povezalo sa centrom Op{tine.

• Potpuna rekonstrukcija lokalnog puta Stara Pazova – Novi Karlovci • Potpuna rekonstrukcija lokalnog puta L424 (koji se poklapa sa trasom

regionalnog puta R266): deonica Surduk – granica op{tine Stara Pazova je izvedena ali treba nastaviti sa rekonstrukcijom na teritoriji op{tine In|ija do Slankamena tj. do veze sa R-109.

• Izgradwa pe{a~kih staza u sklopu popre~nih profila deonica op{tinskih puteva u zonama naseqa

• Organizovawe adekvatnog redovnog odràvawa (odràvawe putnih kanala i vertikalne saobra}ajne signalizacije, uklawawe rastiwa pored puteva, postavqawe elasti~nih odbojnih ograda na mestima gde se za to ukaè potreba…)

• Primena zakonske regulative u ciqu unapre|ewa nivoa bezbednosti saobra}aja (spre~avawe izgradwe u okviru za{titnih pojaseva, po{tovawe saobra}ajnih propisa, za{tita vertikalne signalizacije od uni{tavawa.

• Izrada planova tehni~kog regulisawa saobra}aja na celokupnoj mre`i lokalnih puteva i katastra saobra}ajne signalizacije.

• Postoje}e prikqu~ke na mre`i lokalnih puteva preispitati, a nove odobravati iskqu~ivo u skladu sa zakonsko-tehni~kom regulativom, a na osnovu prethodno pribavqenih saobra}ajno – tehni~kih uslova od strane organa koji je nadle`an za saobra}aj na teritoriji Op{tine.

U ciqu otklawawa nedostataka nekategorisane putne mre`e sa savremenim kolovoznim konstrukcijama neophodno je preduzeti slede}e aktivnosti:

- Izgradwa nekategorisanih puteva sa savremenim kolovozom koji bi povezali naseqa: Golubinci – granica op{tine Stara Pazova – [imanovci – veza sa R-103.4 (Pe}inci – [imanovci) i izgradwa nekategorisanog puta Vojka – Popinci (u op{tini Pe}inci) – veza sa R – 121 (Golubinci – Popinci – Pe}inci). Izgradwom navedenih putnih pravaca, ostvarile bi se kvalitetnije saobra}ajne veze izme|u naseqa u op{tini Stara Pazova sa naseqima u susednim op{tinama

- Izgradwa nekategorisanog puta Belegi{ - Petrovi} sala{ - veza sa lokalnim putem Stara Pazova – Surduk

- Adekvatno odràvawe mreè nekategorisanih puteva u smislu odràvawa putnih objekata, vertikalne signalizacije, putnih kanala, uklawawe rastiwa pored puteva i sl…)

- Izgradwa nekategorisanog puta Vojka – Aerodorom Batajnica (veza Infrastrukturnog koridora sa Dr`avnim putem prvog reda M22.1 Beograd Novi Sad)

- Adekvatno odr`avawe i unapre|ewe mre`e atarskih puteva za potrebe razvoja poqoprivrednih aktivnosti sa posebnim akcentom na o~uvawe wihove regulacije

Biciklisti~ki saobra}aj

Strate{ki ciqevi razvoja biciklisti~kog saobra}aja na teritoriji op{tine Stara Pazova su:

- Izgradwa biciklisti~kog koridora br.4 koji prolazi kroz op{tinu koji prati trasu regionalnog puta R-104, (na teritoriji op{tine Pe}inci), a na teritoriji op{tine Stara Pazova prati trasu regionalnog puta R-121 do Golubinaca a daqe prati trasu regionalnog puta R-106 a potom prati trasu magistralnog puta M-22.1 kroz Novu Pazovu do Batajnice – Zemuna – Beograda i daqe ide do Karata{a odnosno do grani~nog prelaza na hidrocentrali \erdap gde se zavr{ava trasa biciklisti~kog koridora 4 kroz Srbiju.

- Intenzivni biciklisti~ki tokovi pojavquju se du` glavnih naseqskih saobra}ajnica, ali je evidentna pojava da nema biciklisti~kih staza, pa je u planskom periodu neophodno sagledati prostorne mogu}nosti za razvoj ovog vida saobra}aja.

- Izgradwa biciklisti~kih staza treba da prati i prostorni razvoj naseqa pri ~emu treba voditi ra~una pri izradi urbanisti~kih planova naseqa na teritoriji op{tine Stara Pazova.

- Da bi se sagledale sve mogu}nosti razvoja biciklisti~kog saobra}aja na treitoriji Op{tine, neophodno je yraditi separatnu Studiju razvoja biciklisti~kog saobra}aja op{tine Stara Pazova obzirom da do sada nisu vr{ena bilo kakva saobra}ajna istra`ivawa u pogledu razvoja ovog vida saobra}aja.

Pe{a~ki saobra}aj

U ciqu postizawa vi{eg nivoa bezbednosti pe{aka i unapre|ewa pe{a~kog saobra}aja treba realizovati slede}e aktivnosti:

- Na mestima intenzivnih pe{a~kih tokova preko `elezni~ke pruge izgraditi pasarele {to se prvenstveno odnosi na prelaze preko pruge u Staroj Pazovi na trasi regionalnog puta R – 106, prelaz lokalnog puta Stara Pazova – Vojka (gde je nadvo`wak izveden) ali su pe{aci prinu|eni da se kre}u delimi~no koriste}i proto~ne saobra}ajne trake, kao i na trasi lokalnog puta Vojka – Nova Pazova – Stari Banovci.

- Unapre|ewe sigurnosti pe{aka kroz izgradwu trotoara, obele`avawe pe{a~kih prelaza i ograda za usmeravawa pe{aka na prelazima u blizini {kola

Stacionarni saobra}aj

Kako su kapaciteti organizovanih povr{inskih parkirali{ta ograni~eni i nedovoqni to je u ciqu re{avawa ovog problema neophodno preduzeti slede}e aktivnosti:

- Izgradwa javnih parking gara`a za putni~ka vozila u centralnoj zoni Stare i

Nove Pazove

Prate}i sadr`aji - Benzinske pumpe

Planira se zadràvawe svih postoje}ih benzinskih pumpi na teritoriji op{tine Stara Pazova na mreì dràvnih puteva prvog reda, (magistralni putevi M-22.1.) a u mreì dràvnih puteva drugog reda planira se izgradwa benzinskih pumpi na regionalnom putu R-106 i to u Staroj Pazovi i u Golubincima dve koje su jednosmerne i jedna na regionalnom putu R 121 (na deonici Golubinci – Popinci) ali van granica gra|evinskog rejona Golubinaca. Izgradwa navedenih benzinskih pumpi treba da prati zakonsku i tehni~ku proceduru, a prema prethodno pribavqenim saobra}ajno tehni~kim uslovima koje izdaje Ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i izgradwe Republike Srbije, obzirom da su navedeni putni pravci u nadle`nosti JP Putevi Srbije.

Na mre`i lokalnih puteva planira se izgradwa benzinskih pumpi. Na lokalnom putu Stara Pazova – Surduk u neposrednoj blizini raskrsnice sa nekategorisanim putem Belegi{ - Petrovi} sala{, kao i na Carskom drumu u neposrednoj blizini raskrsnice sa regionalnim putem R – 106.

Definisawe ta~nih lokacija navedenih pumpi zavisi}e od raspolo`ivih prostornih mogu}nosti lokacija investitora a u skladu sa prethodno pribavqenim saobra}ajno tehni~kim uslovima od strane nadle`nog op{tinskog organa za poslove saobra}aja. Za izgradwu benzinskih pumpi neophodna je izrada urbanisti~kog projekta.

Ne planira se izgradwa benzinskih pumpi na obilaznici magistralnog puta M22.1 sa zapadne strane Stare Pazove obzirom da postoje}e benzinske pumpe na postoje}oj trasi M22.1 zadovoqavaju potrebe korisnika za naftnim derivatima.

6.1.2. @elezni~ki saobra}aj

Postoje}e me|unarodne magistrale jednokolose~ne elektrificirane glavne pruge br.2 (Beograd - Stara Pazova – In|ija – Subotica -granica Ma|arske (Kelebija), na kojoj je organizovan javni putni~ki i teretni saobra}aj ostaju u planu eksploatacije. Evropskim sporazumom, ova pruga spada u red glavnih pruga klase (A) a dodeqen joj je me|unarodni broj E85 kao oznaka kojem sistemu pripada. Ova pruga je deo panevropskog saobra}ajnog koridora 10.

Prema odredbama prostornog plana Republike Srbije, `eleznica

zadràva èlezni~ko zemqi{te i koridore svih ranije ukinutih èlezni~kih pruga.

@elezni~ku stanicu Stara Pazova na postoje}oj lokaciji, namewena za prijem i otpremu vozova, sa svim prate}im sadràjima zadràva se na postoje}oj lokaciji. Nakon izgradwe drugog koloseka pruge Beograd (Batajnica) – [id – granica Hrvatske, deonica Batajnica – Golubinci, koja je integralni deo èlezni~kog koridora 10, omogu}eno je odvijawe saobra}aja na oba koloseka dvokolose~ne pruge brzinama do 120 km/h.

Planira se ure|ewe putnog prilaza u km 34+694,41 na ulazu u stanicu Stara Pazova na ukr{taju regionalnog puta R-106 Stara Pazova – Golubinci i pruge Beograd (Batajnica) – [id – granica Hrvatske. Ugradwom gumenih panela za te`ak drumski saobra}aj. U daqoj fazi realizacije projekta predmetni putni prelaz bi}e denivelisan.

Stawe pru`nih objekata na teritoriji Op{tine mo`e se oceniti kao

zadovoqavaju}e, me|utim sa aspekta bezbednosti neophodno je izgraditi planirane denivelisane prelaze puteva (regionalnih i lokalnih) a broj prelazaka nekategorisanih puteva svesti na odgovaraju}i broj, pri ~emu treba voditi ra~una da se vi{e nekategorisanih puteva preusmeri na jedan prelaz preko pruge a u skladu sa Zakonom o bezbednosti na `eleznici.

• Ugraditi signalno sigurnosnu opremu na ukr{tajima u nivou industrijskih koloseka sa drumskim saobra}ajnicama

• Primenom zakonske regulative spre~iti izgradwu objekata u za{titnom pru`nom pojasu

• Izgraditi denivelisani prelaz preko pruge (Nadvo`wak na trasi lokalnog puta Golubinci – Qukovo veza sa R-109 Ruma-In|ija) Beograd (Batajnica) – Stara Pazova – [id a prema saobra}ajno tehni~kim uslovima koje treba pribaviti od JP @eleznice Srbije i JP Putevi Srbije.

Na osnovu razvojnih planova AD @eleznice Srbije, kao i prema

Prostornom planu Republike Srbije (Sl.Glasnik RS broj 88/2010), planiraju se na teritoriji Op{tine tako|e i slede}e aktivnosti:

• Rekonstrukcija, modernizacija i izgradwa drugog koloseka, magistralne jednokolose~ne elektrificirane `elezni~ke pruge (Beograd) – Stara Pazova – In|ija – Subotica – Dr`avna granica, tako da ova pruga postane dvokolose~na elektrificirana pruga.

• Predvi|ena je izgradwa jo{ dva pru`na koloseka od Beograda do Batajnice (odnosno do Stare Pazove) {to je uneto u GUP Beograda, {to zna~i da je navedena deonica predvi|ena kao ~etvorokolose`na, ~ime se omogu}ava formirawe i ostvarewe petaestominutnog reda vo`we u sistemu Beovoza kao i smawewe vremena putovawa u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju.

• Usvojen je i PDR za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradwu dvokolose~ne `elezni~ke pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – Dr`avna granica, deonica Stara Pazova – Novi Sad na teritoriji op{tine Stara Pazova (Sl.list op{tina Srema br. 8/12)

6.1.3. Vazdu{ni saobra}aj

U neposrednoj blizini op{tine Stara Pazova nalazi se aerodrom Nikola Tesla koji je na prihvatqivom rastojawu za kori{}ewe ovog vida prevoza. Prostornim planom Republike Srbije, planirano je u Vojvodini 13 mawih aerodroma ali ne i na teritoriji op{tine Stara Pazova, me|utim na teritoriji op{tine Stara Pazova ima potrebe za izgradwom aerodroma namewenog poqoprivrednoj avijaciji kao i za izgradwom heliodroma.

Analizom postoje}eg stawa vazdu{nog saobra}aja, moè se konstatovati da op{tina Stara Pazova ima izuzetan poloàj ali se moè i zakqu~iti da blizina navedenih aerodroma ima i negativne efekte, pogotovo sa aspekta pove}anog nivoa buke u delu naseqa Nova Pazova obzirom na blizinu aerodroma Batajnica i lo{e o~uvanom za{titnom pojasu koji je ugroèn bespravnom izgradwom.

Na teritoriji Op{tine za potrebe sportsko-rekreativnih aktivnosti mogu}e je i uspostavqawe letili{ta. Navedeni objekti moraju ispuwavati sve prostorno-tehni~ke aspekte obavqawa navedenih aktivnosti u skladu sa nadle`nim zakonom koji reguli{e datu oblast.

6.1.4. Vodni saobra}aj

Na osnovu izvoda iz Plana kapitalnih investicija u vodnom saobra}aju, proizilazi da na teritoriji op{tine Stara Pazova nisu planirana zna~ajna investiciona ulagawa ali se mo`e konstatovati da na teritoriji op{tine Stara Pazova ima potrebe za izgradwom pristani{ta i marine u Surduku i Starim Banovcima kapaciteta do 50 plovila. Blizina plovnog puta Dunava i Tise pru`aju izvanredne mogu}nosti za ukqu~ewe teritorije op{tine Stara Pazova u sistem vodnih puteva Srbije i Evrope.

Obzirom da je plovni put Dunav, na teritoriji op{tine Stara Pazova tranzitnog karaktera neophodno je preduzeti sve mere za{tite u ciqu normalne plovidbe Dunavom, obzirom da se radi o panevropskom koridoru br.7.

Fot.11: Dunav kod Starih Banovaca

6.2. Vodoprivredna infrastruktura

U oblasti vodne infrastrukture definisani su slede}i ciqevi:

- definisawe i rezervacija prostora za trase regionalnih vodovoda, postrojewa za pre~i{}avawe vode i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kako bi se stekli uslovi kompletnog vodosnabdevawa i tretmana upotrebqenih voda;

- postepeno povezivawe svih parcijalnih vodovoda u jedinstven regionalni sistem, kojim se ostvaruje visoka pouzdanost funkcionisawa i propisan, stalno kontrolisan kvalitet vode;

- smawivawe specifi~ne potro{we vode u doma}instvima, politikom realnih cena vode, merewem utro{ka vode i merama planske racionalizacije potro{we; uvo|ewe reciklirawa i vi{ekratnog kori{}ewa vode u industrijama i dovo|ewe specifi~ne potro{we po jedinici proizvodwe na nivo koji je primeren sredwe razvijenim zemqama;

- upravqa~ko-informaciono osavremewavawe regionalnog sistema, uvo|ewem mernog monitoring sistema, koji }e omogu}avati pra}ewe dinamike potro{we u svim va`nijim granama mre`e, kao i brzu dijagnostiku poreme}aja i kvarova u radu sistema;

- Integrisawe vodovodnih kapaciteta Starih Banovaca u celokupan op{tinski sistem zahvatawa, kontrolisawa isprovo|ewa sanitarnih voda.

6.2.1. Snabdevawe vodom

Izvesno je spajawe Beogradskog sa Sremskim regionalnim sistemom vodosnabdevawa. Za ta povezivawa regionalnih sistema na AP Beograda se ne tra`e posebne rezervacije ve}ih prostora, jer se u svim varijantama radi o podzemnim magistralnim cevovodima, koji se po pravilu vode du` saobra}ajnica, (u pojasevima koji se ostavqaju du` puteva vi{eg reda).

U tom slu~aju regionalni beogradski vodovod, produ`io bi se od prikqu~ka za batajni~ku zonu posebne namene do centralnog kontrolnog punkta vodovodnog sistema u nasequ Stara Pazova. Ovaj cevovod predstavqa}e budu}u osovinu-ki~mu vodosnabdevawa svih naseqa Op{tine i postavi}e se u koridoru magistralnog puta M22/1. Naseqa Krwe{evci, Vojka i Banovci prikqu~i}e se na centralni cevovod u zoni raskrsnice ,,Soda so,,. Naseqa Stara i Nova Pazova nalaze se na samoj osi snabdevawa. Golubinci }e biti spojeni na sistem posebnim vodovodom koji }e biti postavqen u koridoru regionalnog puta R106.

Naseqa Belegi{ i Surduk spoji}e se na centralni sistem posebnom mre`om koja je planirana u koridoru lokolnih puteva za Rupov i Petrovi}ev sala{.

Za izvori{ta mawih naseqa, kao i za sva potencijalna izvori{ta treba definisati u`e zone za{tite u skladu sa zakonskom regulativom.

Pored toga, u ciqu smawewa velikih gubitaka u distributivnoj mre`i, potrebna je rekonstrukcija postoje}e mre`e i objekata distributivnog sistema svih postoje}ih vodovoda kao i pove}ati kapacitet rezervoara u nasequ Stara Pazova.

Za tehnolo{ke potrebe voda se zahvata iz vodotoka i/ili prvih podzemnih izdani, pod odre|enim uslovima, koji se defini{u vodoprivrednim uslovima i saglasnostima, koje postavqaju republi~ki organi nadle`ni za poslove vodoprivrede. Te koli~ine }e se ve}im delom i vra}ati u vodotok, nakon pre~i{}avawa, tako da se bilansno mogu obezbediti. 6.2.2. Dispozicija otpadnih voda

Kompletirati sve kanalizacione sisteme naseqa koji se nalaze neposredno uz trasu regionalnog kanalizacionog pravca. Prioritet u izgradwi ima}e kanalizacioni sistemi naseqa Stare i Nove Pazove sa intenzivirawem predloga kona~nog re{ewa pogona za pre~i{}avawe otpadnih voda.

Drugi prioritet odnosi se na Dunavsku celinu kanalizacionog sistema koja obuhvata naseqa rivijere sa prvenstvom re{avawa centralne, sabirne kanalizacije Banovaca. Primarni Dunavski kolektorski pravac obuhvata naseqa Surduk i Belegi{ koja }e se spojiti sa Banova~kim kolektorom na potezu Carskog puta i daqe do Novih Banovaca u spojno mesto prikqu~ka u zoni raskrsnice Svetosavske i Zemunske ulice. Na ovom mestu prikqu~i}e se kolektorski pravci ju`nog dela Novih Banovaca koridorom Zemunske ulice a severni deo Novih Banovaca zajedno sa naseqem ,,Kablar,, prikqu~i}e se primarnim kolektorom u koridoru Svetosavske ulice.

Regionalni i Dunavski sistemi imaju zajedni~ki recipijent ,,vojni kolektor,, i Dunav na koga je ve} prikqu~en Regionalni sistem.

Tre}i pravac obuhvata naseqa Krwe{evce i Vojku koji je u prioritetima razvoja op{tine za narednih deset godina i svakako }e doprineti razvoju i unapre|ewu za{tite `ivotne sredine budu}ih radnih zona naseqa [imanovci i Krwe{evci. Ovaj pravac planiran je u koridoru nove saobra}ajnice, budu}e transverzale koja }e povezivati industrijske zone [imanovaca i Krwe{evaca, naseqa Krwe{evce i Vojku sa trasom regionalnog kanalizacionog sistema.

U planskom periodu PPO naseqe Golubinci predvideti za prikqu~ewe na centralni kanalizacioni sistem op{tine Stara Pazova.

Uva`avaju}i konfiguraciju terena i na~in izgradwe objekata na potezima sa visokim podzemnim vodama i u naseqima gde nije izgra|ena kanalizaciona mre`a, poo{triti nadzor nad zakonskom obavezom izrade/izgradwe nepropusnih septi~kih jama u svim objektima (stanovawe, rad, poqoprivreda) sa ~i{}ewem po principu obaveznosti.

6.2.3. Vodoprivredna infrastruktura

Sprovesti opse`nu za{titu i regulaciju vodotoka: Regulaciju mawih vodotoka, posebno onih koji se nalaze u zonama o~uvanih

ekosistema, treba obavqati po principima "naturalne regulacije", koja podrazumeva {to mawu upotrebu grubih ve{ta~kih intervencija (kinetirawa korita, oblagawa celog popre~nog profila kamenom i betonom, itd.), kako bi se u celosti o~uvali biodiverziteti vodenih ekosistema i neposrednog priobaqa. Prostor izme|u za{titnih nasipa, sa re~nom akvatorijom izme|u wih, treba tretirati kao jedinstven i za{ti}en ekolo{ki prostor, koji treba tako urediti da se omogu}i da u wemu egzistira {to raznovrsniji svet vodene i obalne faune i flore. U ovu grupu prioriteta ubraja se reka Budovar koja }e se delom izmestiti u planirani ulivni tok Dunava, i Golubina~ki kanal koji pripada istom slivu.

Linijski za{titni sistemi, nasipi i regulacioni radovi, i mawe vi{enamenske akumulacije, ~ija je jedna od funkcija ubla`avawe talasa velikih podzemnih voda, planirana su naro~ito u industrijskoj zoni naseqa Krwe{evci koja se nalazi u zoni izuzetne ugro`enosti od visokih podzemnih voda.

Neophodno je pristupiti izradi Generalnog projekta razvoja

hidromelioracionih sistema, kojim bi se bli`e determinisala tehni~ka re{ewa i dinamika wihove realizacije. Tim sistemima treba integralno re{avati probleme odvodwavawa i navodwavawa, u okviru jedinstvenih sistema u za{ti}enim "kasetama", kao i regulaciju vodotoka u tim zonama. Prioritet ima rekonstrukcija postoje}ih sistema za odvodwavawe, kao i wihova prerada i dogradwa da bi imali kompleksnu hidromelioracionu funkciju.

Fot. 12: Kanal Veliki Begej kod Vojke

Fot. 13: Melioracioni kanali kod Krwe{evaca

Fot. 14: Melioracioni kanala kod Krwe{evaca

6.3. Elektroenergetska infrastruktura

6.3.1. Energetska infrastruktura

Daqi razvoj Stare Pazove }e u velikoj meri zavisiti od wegovog

prilago|avawa sada{woj ekonomskoj situaciji u oblasti energetike i to u svim sektorima proizvodwe i potro{we. Osnovni ciq razvoja je izgradwa novih kapaciteta i potencijala na podru~ju Op{tine, u prvom redu sinhronizovan razvoj centralizovanih sistema snabdevawa elektri~nom i toplotnom energijom i prirodnim gasom, podizawem efikasnosti i racionalno kori{}ewe energije, uz uva`avawe ekolo{kih ograni~ewa.

U skladu sa ovim osnovnim opredeqewima predla`u se slede}e daqe aktivnosti:

- smawewe energetskih potreba kod svih potro{a~a energije, putem dono{ewa i obavezne primene standarda energetske efikasnosti, ekonomskih instrumenata i organizacionih mera

- odràvawe i poboq{awe kvaliteta rada i pouzdanosti postoje}e elektroprenosne, toplifikacione i gasifikacione mreè i daqi razvoj tih sistema i mreà;

- u pogledu za{tite `ivotne sredine, veliki zna~aj }e imati intenzivnije kori{}ewe gasa, novih i obnovqivih izvora energije i razvoj centralizovanih sistema snabdevawa toplotnom energijom.

Fot.15: Dalekovodi na teritoriji Op{tine

Elektroenergetski sistem Republike Srbije preko Elektrodistribucije

Ruma omogu}uje kori{}ewe elektri~ne energije svim korisnicima teritorije op{tine Stara Pazova.

Snabdevawe elektri~nom energijom }e se i daqe vr{iti iz dva energetska trafo postrojewa locirana u Staroj i Novoj Pazovi.

Porast vr{ne snage na konzumu "Elektrodistribucije-Ruma" prati}e pove}awe instalisane snage i odgovaraju}a rekonstrukcija TS naponskog nivoa 110kV, gradwa novih vodova datog naponskog nivoa do planiranih trafo stanica [imanovci-Krwe{evci i Banovci, (budu}a radna zona uz autoput E-75), kao i rekonstrukcija i dogradwa postoje}e distributivne 20kV mre`e.

Koridori naponskog nivoa 400kV prelaze teritoriju op{tine Stara Pazova preko poqoprivrednih povr{ina atara Krwe{evci i Golubinci tako da nemaju uticaj na strate{ka opredelewa razvoja industrijskih i drugih budu}ih gra|evinskih zona.

Izgradwom novih TS 110/20kV u Banovcima odnosno u Krwe{evcima znatno }e se popraviti energetska situacija jer }e se rasteretiti TS 110/20kV ,,Stara Pazova, a preko we TS 110/20kV "Nova Pazova".

Ostavqena je mogu}nost izgradwe trnsformatorske stanice 400/110/20kV na prostoru ju`ne radne zone u Krwe{evcima koja bi pokrivala budu}e potro{a~e i u planiranim industrijskim zonama naseqa [imanovci.

Do 2012. godine politikom cena energenata treba uspostaviti paritet i stvoriti uslove za {to racionalniju potro{wu elektri~ne energije.

6.3.2. Termoenergetska infrastruktura

Da bi se magistralnim razvodnim gasovodom obuhvatio {to vi{e ve}ih

industrijskih potro{a~a, sa {to povoqnijim godi{wim radom i potro{a~i {iroke potro{we predvi|a se da gasovod za industrijske zone Krwe{evaca i isto~ne radne zone naseqa Stara Pazova sa Volarskim poqem polazi od postoje}e GRMS Nova Pazova planiranim trasama kroz atar do budu}ih MRS planiranih u sredi{tima ovih zona.

Te~ni naftni gas (TNG) se u osnovi predvi|a za supstituciju elektri~ne energije i kao energent u negasifikovanim podru~jima za toplotne i tehnolo{ke potrebe, (kuvawe, grejawe, priprema potro{ne tople vode, su{ewe, zanatske usluge i dr.). U industriji TNG se mo`e koristiti za toplotne, (grejawe, priprema tople vode, obradu metala, zavarivawe, lemqewe, se~ewe i dr.), tehnolo{ke i sirovinske potrebe. U saobra}aju TNG dobija u zna~aju zbog svojih ekolo{kih prednosti, posebno u odnosu na dizel goriva. Koristi se za pogon komunalnih, privatnih i taksi vozila, {to treba stimulisati. Zbog toga za ve}e kori{}ewe TNG neophodno je pro{iriti mogu}nosti wegove kupovine na pumpama, u prodavnicama me{ovite robe i na stovari{tima.

6.3.3. Energetska efikasnost

Budu}i razvoj energetike zasniva}e se na pove}awu energetske

efikasnosti proizvodwe, transporta i potro{we energije, racionalnoj upotrebi energije, gasifikaciji naseqa, uvo|ewu ekonomskih opravdanih novih i obnovqivih izvora energije, za{titi `ivotne sredine, ve}em anga`ovawu doma}e elektroma{inogradwe u izgradwi energetskih objekata, razvoju sistema centralizovanog snabdevawa energijom i dr.

Pored direktnog kori{}ewa sun~eve energije za niskotemperaturne potrebe putem prijemnika sun~evog zra~ewa i za proizvodwu elektri~ne energije putem fotonaponskih }elija, interesantno je i "pasivno" kori{}ewe sun~eve energije, koje je ekonomski i energetski povoqnije za potrebe grejawa, posebno u zonama ni`e gustine stanovawa.

Stepen istra`enosti termalnih voda na celom podru~ju Srema je izrazito neujedna~en i predstavqaju motiv za detaqnija istra`ivawa dubine, temperature i ostalih karakteristika. Eksploataciju geotermalne energije treba omogu}iti potencijalnim zainteresovanim investitorima. Perspektivne lokacije za intenzivnije energetsko kori{}ewe je podru~je K.O. Golubinci gde bi se mogle o~ekivati termalne vode temperatura i preko 80 stepeni Celzijusa.

Teritorija op{tine Stare Pazove se nalazi u podru~ju koje je izlo`eno dejstvu vetrova, tako da raspola`e zna~ajnom mogu}no{}u kori{}ewa energije

vetra za lokalne potrebe. Promene pravca vetra kre}u se u intervalu od 30o

Ukoliko u narednom periodu bude interesovawa za instalirawe i primenu bilo kog vida obnovqive energije, lokacija }e biti odre|ena posebnim planovima ni`eg nivoa.

i zavise od doba dana i vetra u okolini. Ko{ava je vetar sa najve}om ~estinom koji umnogome doprinosi i poboq{awu kvaliteta vazduha. Na bazi postoje}ih merewa meteorolo{kih stanica u Beogradu mogu}e je o~ekivati vrednosti od oko 500-600 kilowutna na ~as po metru kvadratnom, pri ~emu je dijapazon brzina sa najve}om u~estano{}u od 3-9 m/sek. Minimalna brzina za racionalno kori{}ewe vetra je 5-6m/sek pa se mo`e o~ekivati kori{}ewe vetra za proizvodwu energije. Treba imati uvidu da Ko{ava nije povoqan vetar za energetsko kori{}ewe zbog ~estih promena brzina i ja~ine udara.

Unapre|ewe energetske efikasnosti prepoznato je kao prioritet u okviru Strategije privrednog razvoja Republike Srbije do 2012. godine kao i u Nacionalnom programu za{tite `ivotne sredine. Shodno navedenom, od velike je va`nosti i postavqawe mehanizama odr`ive i razcionalne proizvodwe, distribucije i kori{}ewa energije na lokalnom nivou.

Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025 godine treba da stvori okvir za maksimalnu afirmaciju energetski efikasnih tehnologija u svim segmentima `ivota i rada stanovni{tva, kao i da precizira aktivnosti koje je neophodno preduzeti u ciqu smawewa potro{we energije sa posebnim akcentom na sektor privredne izgradwe.

U skladu sa navedenim neophodno je u budu}em periodu na nivou op{tine Stara Pazova i drugih nadle`nih dr`avnih institucija, postavqawe adekvatnih energetskih indikatora. Nakon definisawa navedenih indikatora bi}e mogu}e:

• Detaqno sagledavawe potro{we energenata (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) prema sektorima privrede

• Ustanovqavawe efekata mera koje je neophodno sprovoditi u pogledu racionalne upotrebe energije

Sistemsko re{avawe problema energetske efikasnosti ote`ano je karakteristi~nom socijalnom dimenzijom koja prati politiku cena energenata u Srbiji. Shodno navedenom, znatan deo brige o socijalnom statusu stanovni{tva odvija se preko cena energije i polo`aja energije i energenata u privredi, {to je destimulativno za programe pove}awa energetske efikasnosti.

Pored Vlade Republike Srbije, u stvarawu uslova za racionalniju upotrebu energije zna~ajniju ulogu treba da imaju i lokalne samouprave. Op{tine su prema Zakonu o energetici zadu`ene da donose planove razvoja energetike kojima utvr|uju potrebe za energijom na svom podru~ju i pribavqaju podatke potrebne za izradu energetskog bilansa Republike Srbije. U ciqu sprovo|ewa ovih aktivnosti, kao i gazdovawa energijom na lokalnom nivou, treba stvoriti zakonske uslove i obavezu da op{tine uspostave funckiju energetskog menaxera.

Neke od mera koje lokalna samouprava u saradwi sa drugim nadle`nim ustanovama Dr`ave mo`e sprovoditi su:

• Obezbe|ivawe raznih poreskih i drugih olak{ica za privredne subjekte koji sprovode projekte u ciqu unapre|ewa energetske efikasnosti

• Uvo|ewe principa energetske efikasnosti u javne nabavke • Stvarawe interesa kod spoqnih izvora finansirawa za

sufinansirawe razli~itih projekata iz oblasti racionalne upotrebe energije.

• Edukacija korisnika energije o zna~aju navedene tematike i sektorima u kojima mogu dati svoj adekvatan doprinos.

Kada je upotreba energetski efikasnih tehnologija i mera u pitawu, od posebnog je zna~aja:

• Unapre|ewe svesti stanovni{tva o zna~aju pasivne arhitekture • Kori{}ewe solarne energije (solarni paneli) • Kori{}ewe energije biomase (slama, `etveni ostaci) • Kori{}ewe energije vetra • Kori{}ewe tehnologija koje iskori{}avaju temperaturni

potencijal tla (toplotne pumpe)

• Kori{}ewe geotermalnih potencijala podzmenih voda koje su konstatovane na celokupnoj teritoriji Op{tine

• Afirmacija kori{}ewa prirodnog gasa kao ekolo{ki najracionalnijeg energetna koji je trenutno dostupan za potrebe zagrevawa i sl.

6.4. Telekomunikacije

U skladu sa planom razvoja telekomunikacione (TK) mreè Telekoma Srbije do 2015.godine, ure|eno je idejno-tehni~ko re{ewe TK mreè za podru~je op{tine Stara Pazova. Prema ovom ITR-u planirana je izgradwa savremene kablovske TK mreè i montaà IP (MSAN/DSLAM) pristupnih ure|aja. U skladu sa tim potrebno je planirati izgradwu nove TK mreè na predmetnom podru~ju i montaù IP (MSAN/DSLAM) pristupnih ure|aja. Ovi ure|aji se na postoje}u telekomunikacionu mreù povezuju opti~kim kablovima. Zato je uz glavne saobra}ajnice i prilazne puteve lokacijama telekomunikacionih ~vori{ta potrebno predvideti polagawe opti~kih kablova. Pored telekomunikacionih objekata fiksne mreè, predmetno podru~je }e biti prekriveno i baznim stanicama mobilne telefonije.

U skladu sa gore navedenim potrebno je obezbediti lokacije za sme{taj telekomunikacione opreme u kojoj }e se montirati aktivna i pasivna telekomunikaciona oprema. Za IPAN-ove tipa indoor obezbediti tehni~ku prostoriju za monta`u telekomunikacione opreme, koja treba da bude veli~ine 10-15m2 i visine 2,6-2,8m, a ako su MSAN-ovi predvi|eni za spoqnu monta`u, tj.tipa outdoor, onda treba obezbediti prostor u javnoj povr{ini veli~ine 6m2.

Pored postavqawa novih telekomunikacionih ure|aja i pro{irewa postoje}ih koji su locirani u objektima u vlasni{tvu ili zakupu Telekoma, planira se i daqe postavqawe multisektorskih pristupnih platformi, kao i druge telekomunikacione opreme u uli`nim kabinetima u sklopu decentralizacije telekomunikacione mre`e.

Pri odre|ivawu makro i eventualno mikrolokacija baznih stanica, uzima se u obzir prostorni raspored mobilnih korisnika i konkretne potrebe. Najve}u gustinu baznih stanica treba o~ekivati u gradskim zonama, ve}im naseqenim mestima uz najva`nije putne pravce. Tendencije razvoja su pored {irewa pokrivenosti i pove}awa kapaciteta na ve} pokrivenoj teritoriji.

Postoje}i objekti i mre`a kablova Telekoma na posmatranom podru~ju koji su potencijalno ugro`eni izgradwom planiranih novih saobra}ajnih koridora ili nekih drugih objekata, odnosno rekonstrukcijom postoje}ih, moraju biti zadekvatno za{ti}eni projektima izme{tawa postoje}ih kablovskih relacija odnosno drugih objekata Telekoma.

Prilikom izrade projekata za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih saobra}ajnica, kao i ostalih objekata, neophodno je u sklopu glavnog projekta detaqno obraditi tehni`ko re{ewe mera za{tite odnosno izme{tawa telekomunikacionih kablova na lokacijama kolizija.

Me|umesni opti~ki kablovi planirani su uz postoje}u putnu infrastrukturu a potrebno je predvideti telekomunikacione koridore uz sve novoplanirane saobra}ajne objekte.

Prilikom planirawa novih saobra}ajnica koridora potrebno je planirati polagawa odgovaraju}ih cevi za naknadno provla~ewe telekomunikacionih kablova Telekoma u okviru parcela u vlasni{tvu imaoca saobra}ajne infrastrukture.

Tako|e, za sve nove objekte koji }e biti gra|eni u zoni obuhvata Prostornog plana, neophodno je predvideti nove telekomunikacione koridore (pre svega uz postoje}e i nove saobra}ajnice) kojim bi se, kad se za to ukaè potreba, objekti povezali na postoje}u mre`y Telekoma. Na taj na~in, a u skladu sa tendencijama razvoja zahtevanih telekomunikacionih servisa, ovi resursi bi bili raspoloìvi za budu}a pro{irewa mreè kao i za re{avawe telekomunikacionih potreba korisnika na podru~ju op{tine Stara Pazova.

6.5. Komunalni objekti i komunalna oprema

Problem otpada re{ava}e se u skladu sa Nacionalnom strategijom

upravqawa otpadom kojom je predvi|ena izgradwa regionalnih deponija. Region za upravqawe otpadom formira se u skladu sa sporazumom susednih jedinica lokalne samouprave, a u ciqu uspostavqawa odr`ivog sistema upravqawa otpadom.

Studijom prostornog razme{taja regionalnih deponija i transfer stanica na podru~ju APV izvr{ena je valorizacija prostora sa aspekta pogodnosti za locirawe deponija regionalnog karaktera. Regioni su formirani uzimaju}i u

obzir optimalnu povr{inu zahvata kako bi se obezbedila isplativost transfera otpada sa podru~ja generisawa. [ire lokacije pogodne za locirawe regionalne deponije odre|ene su uz po{tovawe principa savremenog na~ina odlagawa otpada i najboqih dostupnih tehnologija, kao i prirodnih uslova, te zate~ene infrastrukture. Kao pogodne za odlagawe otpada odre|ene su i povr{ine na severoistoku op{tine Stara Pazova u k.o. Surduk. k.o. Belegi{, k.o. Stari Banovci, k.o. Stara Pazova na terenu koji u morfolo{kom smislu predstavqa lesnu zaravan sa nadmorskim visinama od 80-120m.

Op{tina Stara Pazova je potpisnik sporazuma o saradwi sa op{tinama In|ija, Irig, Ruma, Sremski Karlovci i [id. Regionalnim planom upravqawem otpadom je utvr|eno:

- mre`a objekata (predlog lokacija za regionalnu deponiju, transfer i

sabirne stanice, recikla`ne centre te centre za sortirawe i preradu sekundarnih sirovina),

- na~in uvo|ewa kompostirawa, - dinamika i potrebne mere na zatvarawu, sanaciji i rekultivaciji

postoje}ih smetli{ta, kao i - ostali parametri neophodni za uspostavqawe odr`ivog sistema

upravqawa otpadom u skladu sa specifi~nostima regiona.

Fot.16: Op{tinska deponija kod Stare Pazove i wen uticaj na okolne poqoprivredne povr{ine

Fot. 17: Op{tinska deponija kod Stare Pazove i wen uticaj na auto put E 75

Regionalna deponija za prostor Isto~nog Srema bi}e locirana na

teritoriji op{tine In|ija, a u svim ostalim op{tinama transfer i pretovarne stanice koje podrazumevaju kratko zadr`avawe prikupqenog otpada uz primarnu separaciju i znatno mawa ulagawa u opremawe.

Na teritoriji op{tine Stara Pazova, transfer stanica bi}e organizovana na kompleksu komunalne zone uz postoje}u op{tinsku deponiju. Za postoje}u deponiju komunalnog otpada neophodno je izraditi Plan detaqne regulacije sa programom razvojnih mera i dinamikom prilago|avawa rada za period do 31. decembra 2012.godine, u skлadu sa ~lanom 96. Zakona o upravqawu otpadom i Uredbom o odlagawu otpada na deponije. Prema navedenom Zakonu, ~lan 97. Jedinica lokalne samouprave du`na je da u roku od godinu dana stupawa na snagu Zakona izradi popis neure|enih deponija, na koje saglasnost daje Autonomna Pokrajina Vojvodina.

Neuslovna sto~na grobqa i jame-grobnice neophodno je sanirati u skladu sa veterinarsko-sanitarnim propisima i izvr{iti rekultivaciju devastiranog zemqi{ta. Novo otvarawe sto~nih grobaqa na teritoriji Op{tine nije dozvoqeno.

У оквиру komunalne zone, u planski definisanom obuhvatu mogu}a je izgradwa i slede}ih sadr`aja:

• azil za pse • depo za animalni otpad • spalionica

• transfer stanica.

Uslovi za izgradwu navedenih sadr`aja bi}e definisani Planom detaqne regulacije komunalne zone op{tine Stara Pazova.

7. Za{tita `ivotne sredine, predela, prirodnih i kulturnih dobara

7.1. Za{tita `ivotne sredine

Prostor Op{tine je skoro u potpunosti antropogeno izmewen te su

autohtoni prostori svedeni na izuzetno male povr{ine. Shodno disperzno razme{tenim glavnim zaga|iva~ima, prostor Op{tine prema kategorijama zaga|enosti nije homogen. Izdvajaju se linerane zone zaga|ewa, (autoputevi i regionalne saobra}ajnice), povr{inske zone, (poqoprivredno zemqi{te koje je u dugom vremenskom kontinuitetu izlo`eno hemizaciji), te ta~kasti izvori zaga|ewa, (deponije, smetli{ta, proizvodni kapaciteti odre|enih industrija).

Prema obavqenim analizama glavni uzroci zaga|ivawa `ivotne sredine su: nezadovoqavaju}a komunalna infrastruktura, saobra}aj, metaloprera|iva~ka i prehrambena industrija.

U pogledu za{tite ìvotne sredine Op{tina se prevashodno suo~ava sa problemima: upravqawa ~vrstim otpadom na celoj teritoriji Op{tine, upravqawa otpadnim vodama i razvojem kanalizacione mreè, zaga|enosti vazduha u Staroj i Novoj Pazovi i drugim naseqima kroz koje prolazi tranzit, izloènost visokom stepenu buke Nove Pazove koju emituje zona posebne namene Batajnica kao i intenzivne hemizacije na velikim poqoprivrednim povr{inama.

Kqu~na re{ewa Prostornog plana op{tine Stara Pazova lokalnog (i {ireg) zna~aja koja uti~u na `ivotnu sredinu su:

• Planirana obilaznica oko Stare Pazove sa pretvarawem poqoprivrednog

zemqi{ta u gra|evinsko sa posledi~nim pove}awem stepena aerozaga|ewa. • Planirana obilaznica oko naseqa Vojka i Krwe{evci sa prenamenom

poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko i sa posledi~nim pove}awem stepena aerozaga|ewa. Pozitivan efekat obilaznice je smawewe tranzita kroz navedena naseqa, smawewe aerozaga|ewa i buke u nasequ i poboq{awe saobra}ajne bezbednosti.

• Otvarawe novih radnih zona, (uz koridor autoputa E-75), uz prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta najvi{e klase, (prva i druga), u neplodno (gra|evinsko) zemqi{te. Pozitivan aspekt navedene intervencije je da je zemqi{te, iako visokih proizvodnih performansi, zasi}eno produktima sagorevawa motornih vozila, pa je degradirano za potrebe poqoprivredne proizvodwe.

• Pro{irewe ju`ne radne zone u Krwe{evcima, isto~ne i jugozapadne radne zone u Staroj Pazovi obuhvati}e prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko. U Krwe{evcima se prenamena vr{i na niskoj bonitetnoj klasi zemqi{ta, dok je u Staroj Pazovi pro{irewe planirano na prvoj i drugoj bonitetnoj klasi oranica.

• Smawewe gra|evinskih rejona naseqa Stara Pazova, Starih i Novih Banovaca i pretvarawe gra|evinskog zemqi{ta u poqoprivredno.

• Po{umqavawe odre|enih povr{ina u ataru Krwe{evaca i o~uvawe malih povr{ina autohtonih ekosistema i poluautohtonih sistema u op{tinskom Podunavqu povoqno }e uticati na o~uvawe i unapre|ewe biodiverziteta.

• Sanacija i unapre|ewe sto~nih grobaqa u op{tini, kao i postepena transformacija op{tinske deponije u pretovarnu stanicu, shodno brzini izgradwe regionalne deponije na teritoriji op{tine In|ija.

• Zavr{etak regionalne kanalizacije, primarnih i sekundarnih mre`a u Staroj i Novoj Pazovi i kvalitetna sanitacija otpadnih voda iz naseqa ka Dunavu preko PPOV-a kod Novih Banovaca. Kao alternativni PPOV mo`e se planirati i planirano postrojewe nizvodno od Batajnice koje se nalazi u planskom re{ewu Regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja Beograda.

U skladu sa na~elima odr`ivog razvoja, osnovna koncepcija prostornog

razvoja op{tine Stara Pazova usmerena je ka optimalnom razvoju industrije, o~uvawu poqoprivrednih povr{ina kao i o~uvawu i unapre|ewu malobrojnih autohtonih i poluautohtonih ekosistema. Zbog planiranog intenzivnog razvoja privrede, o~uvawe `ivotne sredine dobija strate{ki prioritet i ono }e se ostvarivati primenom slede}ih na~ela:

• Optimizacija namene prostora sa ciqem unapre|ewa socio-ekonomskih prilika uz kontrolisani uticaj na `ivotnu sredinu.

• Racionalno kori{}ewe prirodnih resursa u skladu sa na~elima odr`ivog razvoja, posebno u domenu kori{}ewa vodnih resursa

• Uskla|ivawe novih aktivnosti u prostoru skladu sa naprednim ekolo{kim kriterijumima uz sanirawe postoje}eg stawa.

• Razvijawe svesti o potrebi racionalnog odnosa prema prirodnim resursima. • Predostro`nosti za aktivnosti koje mogu da izazovu negativne uticaje na

okolinu ili ekolo{ki rizik, primenom sistema procene uticaja razvoja saobra}aja, privrednih aktivnosti i izgradwe objekata na `ivotnu sredinu pre dono{ewa investicionih odluka.

• Apsolutni prioritet ima za{tita izvori{ta vodosnabdevawa, zelenih povr{ina, za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara.

• Racionalnijeg i intenzivnijeg kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta.

• Za{tite poqoprivrednog, vodnog i {umskog zemqi{ta i

• Smawewa koli~ine, pove}awa stepena reciklirawa i bezbednog deponovawe svih vrsta otpada.

7.2. Za{tita kulturnih dobara

Na teritoriji Op{tine registrovana su slede}a arheolo{ka nalazi{ta:

BELEGI[ 1. Lokalitet ,,BUDOVAR,, potes ,,BRESTOVI,, Nalazi se oko 4,5 km. severozapadno od centra sela, u vazdu{noj liniji nak oti 86, konstatovano su ostaci rimse arhitekture, fragmenti opeka i rimske keramike, na povr{ini ssa. 150h100 metara. 2. Lokalitet ,,G R A D A C,, Nalazi se oko 2 km severoisto~no od centra sela, u vazdu{noj liniji. Situiran je na obali Dunava. To je uzvi{ewe-~uka, veoma strmih i te{ko pristupa~nih strana. Na vrhu je pribli`no zaravwen plato, dimenzija cca 20h15 metara. 3. Lokalitet ,,[ A N ^ I N E ,, Nalazi se oko 1750 metara severoisto~no od centra sela, u vazdu{noj liniji. Situiran je na visokoj desnoj obali Dunava i od lokaliteta ,,GRADAC,, deli ga samo jedan usek, verovatno novije datuma. Po svom poloàju lokalitet spada u tipi~na naseqa vu~edolske kulture. 4. Lokalitet ,,STOJI]A GUMNO,, Nalazi se 1250 metara severoisto~no od centra sela, u vazdu{noj liniji. Lokalite je situiran na visokoj lesnoj obali Dunava. Otkrivna je grupa grobova koju od nalaza ~ine dve vatinske urne i {oqe grupe ,, Inkrustovane keramike ju`ne Transdanubije,,. 5. Lokalitet ,,D U V A R I N E,, Nalazi se jugoisto~no od centra sela oko 250 metara, u vazdu{noj liniji. Situiran je na visokoj lesnoj obali Dunava. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovni su povr{inski nalazi ìvotiwskih kostiju, ku}ni lep, qudske kosti, i keramika, koja pripada u {irem smislu praistoriji, rimskom dobu i turskom periodu. 6. Lokalitet ,,JUGOVI]EV BREG,, Nalazi se oko 1 km. jugozapadno od centra sela, u vazdu{noj liniji. Situiran je na visokoj lesnoj obali Dunava, sa ~ije ju`ne strane se izlazi na dubok usek. Lokalite zahvata povr{inu ssa 200h150 metara. 7. Lokalitet ,,[ M I C I N B R E G,, Nalazi se oko 1.100 metara jugozapadno od centra sela, u vazdu{noj liniji. Lokalitet je situiran na breùqku, ssa 150h100 metara. Prilikom rekongnoscirawa terena konstatovni

su povr{inski nalazi ku}nog lepa, kostiju i fragmentovane keramike koja pripada u {irem smislu praistoriji, sredwem veku i turskom dobu. 8. Lokalitet ,,R A D N O V I ] B R E G,, Nalazi se oko 1200 metara jugozapadno od centra sela, u vazdu{noj liniji. Situiran je na breùqku ssa. 150h100 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi ìvotiqskih kostiju, retki fragmenti ku}nog lepa i fragmenti keramike, koji hronolo{ki pripadaju praistoriji, rimskom dobu i turskom periodu. 9. Lokalitet ,,B R O D I ],, Nalazi se oko 1750 metara jugozapadno od centra sela. Situiran je na bregu i zauzima povr{inu ssa. 150h60 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi ìvotiwskih kostiju, re~nih {koqki i fragmenata praistorijske i sredwovekovne keramike, Praistorijski materijal pripada bronzanom dobu, Belegi{ grupi I i II. 10. Lokalitet ,,BROD,, Nalazi se na samoj granici atara, prema Surduku, severoisto~no od centra sela, oko 3500 metara. Lokalitet je situiran na obali Dunava i zauzima povr{inu ssa. 100h50 metara. U profilu lokaliteta / dunavske obale/ uo~qivo je mno{tvo qudskih kostiju, do dubine od 1,5-2 metra. VOJKA 11. Potes ,,B E G L U K ,, Potes Begluk se nalazi na ju`noj periferiji sela. Konstatovani su na povr{ini nalazi latenske i rimske keramike, retki tragovi praistorijskog lepa i rimsko puta. 12. Lokalitet ,,B E G L U ^ K A H U M K A,, Lokalitet Beglu~ka humka nalazi se oko 2 km. severozapadno od sela. Lokalite predstavqa uzvi{ewe ovalnog oblika, pre~nika oko 30 m. koje nadvisuje okolni teren oko 3-4 metra. 13. Lokalitet ,,M A N D R A,, Nalazi se jugoisto~no od sela oko 2 km. Konstatovani supovr{inskinalazi praistorijskog ku}nog lepa, praistorijske keramike, rimske keramike, fragmenti `rvweva i ìvotiwske kosti. 14. Lokalitet ,,K A M E W E,, Lokalitet kamewe nalazi se oko 3-4 km. od pravoslavne crkve u pravcu jugoistoka. Prilikom rekognoscirawa konstatovani su nalazi rimskih opeka i imbricesa qudske kosti i latenska i rimska keramika. Karakter lokaliteta:verovatno se radi o rimskoj nekropoli, koja je u neposrednoj vezi sa lokalitetom Humka i naseqem na lokalitetu Brestove me|e, koje se identifikuje kao rimsko naseqe Novicianae. 15. Lokalitet ,,H U M K A,, potes ,,BRESTOVE ME\E,, Lokalitet Humka nalazi se oko 1 km udaqen od lokaliteta Kamewe u pravcu severoistoka. Lokalitet je situiran na jednom uzvi{ewu (greda). Na povr{ini lokaliteta vidqivi su tragovi rimskih opeka, maltera, sitnijeg kamewa i rimske keramike. 16. Lokalitet ,,H U M K A /Velika/ Lokalitet Humka nalazi se jugozapadno od sela, udaqen od pravoslavne crkve oko 2 km. To je uzvi{ewe nepravilnog oblika 2-3 m se uzdiè nad okolnim terenom. 17. Lokalitet ,,N O V A Z E M Q A,, Nalazi se jugoisto~no od centra sela oko 2 km a oko 600 m od periferije sela. Situiran je na kratnoj gredi, na kojoj se nalazi malo uzvi{ewe H = 0,5 m koje zahvata povr{inu ssa 100h100. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi opeka, crepa i kamewa, ìvotiwske kosti i fragmenti keramike, koji pripada rimskom dobu. 18. Lokalitet ,,S E L I [ T E,, Nalazi se jugozapadno od centra sela oko 4 km. Lokalitet je situiran na ravnom terenu i zahvata povr{inu 60h80 metara. Prilikom rekognoscinirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi, dosta retki ìvotiwskih kostiju, rimskih opeka, kamewa, lepa {koqki i fragmenti keramike. 19. Lokalitet ,,T A P A V I C A,, Nalazi se oko 5200 m jugozapadno od centra Vojke. Situiranje na ovalnom uzvi{ewu ssa 30h40 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su nalazi opeka, ravnog i kru`nog crepa, veoma sitnog kamena-pe{~ara, 2-3 kockice mozaika i fragmenti keramike.

G O L U B I N C I

20. Potes ,,RUPINE,, lokalitet ,,LIVADE,, Nalazi se ju`no od sela sa blagom devijacijom prema istoku. Kontatovane su `ivotiwske kosti i cigle. Keramika je grube fakture, ra|ena ru~no, sive , mrke i crvenkaste boje. Lokalitet je situiran oko 2 km jugoisto~no od sela.

21. Potes ,,SREDWE WIVE,, ili ,,ELDE,, Nalazi se ju`no od sela Prema vojnoj sekciji ovaj teren se zove Elde, a prema katastarskoj podlozi Sredwe wive. Na povr{ini ssa 80h40 m konstatovani su fragmenti tegula, imbricesa, malter u nevezanom stawu i qudske kosti. 22. Potes ,,TAPAVICE,, lokalitet ,,CIGLA,, Prema vojsnoj sekciji teren je poznat pod imenom Tapavica. Prilikom rekognoscirawa lokaliteta konstatovani su fragmenti opeka rimskog formata, tegula, imbricesa, kamena i tragovi maltera. Veoma su izraziti tragovi {uta na povr{ini ssa 60h30 m i moè se predpostaviti da su sa~uvani arhitektonski ostaci. 23.Potes ,,LEDINE,,-,,FRTAQICE,, Nalazi se jugozapadno od centra sela oko 900 m. Lokalitet je situiran na uzdignutoj gredi. Lokalitet zauzima povr{inu ssa 100h400 m. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskih opeka, crepa, sitnijeg kamewa, ìvotiwskih kostiju i keramike. 24. Potes ,,SELI[TE,, Nalazi se oko 2,5 kmseverozapadnood centra sela. Situiranje na gredi koja se pruà usmeru istok-zapad i zauzima povr{inu ssa 500h 150 metara. Lokalitet se nalazi severno od puta Golubinci-Putinci 450 m. Prilikom rekognoscirawa lokaliteta konstatovani su povr{inski nalazi opeka, crepa, sitnijeg i krupnijeg kamewa, kre~nog maltera, kostiju i fragmenata keramike. K R W E [ E V C I 25. Lokalitet ,,SALA[INE,, potes ,,JENXA,, Nalazi se severno od sela oko 2 km, a isto~no od tvrdog puta Krwe{evci-Vojka oko 120 metara. Konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa ìvotiwskih kostiju i fragmenata praistorijske keramike. Poredpraistorijskih nalaza ima u mawoj meri rimske i sredwevekovne keramike. Oko 150 metara jugoisto~no nalazi se uzvi{ewe na kome su konstatovani nalazi rismskih opeka, kamewa, qudskih i ìvotiwskih kostiju i fragmenata rimske keramike. Lokalitet zahvata povr{inu ssa 200h150 metara, a centralno uzvi{ewe je dimenzija 70h70 m. ovalnog je oblika i na wemu su nalazi najgu{}i. 26. Lokalitet ,, MAR[ALA TITA, br. 18-26- BA[TE,, U ba{tama ku}a u ulici Mar{ala Tita br. 18-26 nalazi se uzdignuta greda. Prilikom rekongoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi kostiju, ku}nog lepa i keramike, koja pripada u {irem smislu praistoriji, rimskom dobu i srewem veku. 27. Lokalitet ,,SALA[INE II,, Nalazi se oko 2,5 km severno od centra sela. Lokalitet zahvata povr{inu ssa 100h50 m. Prilikom rekongoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi ìvotiwskih kostiju, ku}nog lepa, fragmetovanih kamenih `rvawa, {koqki, sitnih oru|a od minerala. fragmenti kamene sekire sa otvorom u sredinii fragmenti keramike, a mestimi~no i rimske opeke 28. Lokalitet ,,KAMEWE,, potes ,,JENXA,, Nalazi se severoisto~no oko 3 km od centra sela a oko 2 km isto~no od lokaliteta Slavine II. Prilikom rekognoscirawa konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa, ìvotiwske kosti, ìvotiwski zubi, {koqke, sitna kremena oru|a, fragmentovana kamena sekira sa otvorom u sredini i fragmenti keramike. 29. Lokalitet ,,RUPETINE,, Nalazi se oko 2.250 m severoisto~noodcentra sela. Lokalitet je situiran na uzvi{ewu nepravilnog oblika. Prilikom rekognoscirawa terena na povr{ini ssa 50h40 m konstatovani su povr{inski nalazi gra|evinskog {uta, kostiju, a retko keramike. Na prostoru 20h15 m ima veoma mnogo kamewa i jedna bela mermerna plo~a, koja je profilisana, te predstavqa deo poklopca sarkofaga ili deo venca. 30. Lokalitet ,,PRAVOSLAVNO GROBQE,, Potes ,,BA[TINE,, Nalazi se oko 1 km severno od centra sela. Lokalitet zahvata povr{inu ssa 100h80 m. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa. ìvotiwskih kostiju i fragmenti praistorijske keramike a 2-3 pripadaju sredwem veku. 31. Lokalitet ,,KRI@,, Nalazi se oko 1 km jugoisto~no od centra sela, oko 800 m severno od auto puta Beograd-Zagreb. Situiran je na uzvi{ewu. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa, ìvotiwskih kostiju, fragmetovanih `rvweva, sitniji neobra|eni kamen, fragmetovane kamene alatke, sitna oru|a od minerala i fragmenti keramike. 32. Lokalitet ,, MALO KUVALOVO,, Nalazi se oko 3 km ju`no od centra sela. Lokalitet je situiran na gredi i zahvata povr{inu ssa 200h200 metara. Konstatovane su zemunice i otpadne jame, kao i pokretni inventar. Radi se o neolitskom nasequ (star~eva~ka kultura) i nasequ iz sredweg veka (XIII-XIV vek).

NOVA PAZOVA 33. Lokalitet ,,BARA U SELU,, Nalazi se oko 1.100 m ju`no od centra sela. Na ju`noj obali bare na povr{ini ssa 200h120 m konstatovani su sporadi~ni nalazi ìvotiwskih kostiju, zuba, {uta i ku}nog lepa. NOVI BANOVCI 34. Lokalitet ,,GRADINA,, Lokalitet Gradina se nalazi na ju`noj periferiji sela. Situiran je na obali Dunava na jednom uzvi{ewu ssa 250h150 metara. Prilikom rekongoscirawa lokaliteta konstatovani su intenzivni nalazi rimskih opeka, imbricesa, kamewa, kre~nog maltera u nevezanom stawu, ìvotiwskih kostiju, stakla i keramike. STARA PAZOVA 35. Potes ,,STARO SELO,, Nalazi se severno od Stare Pazove sa leve i desne strane puta Stara Pazova-Novi Karlovci. Prilikom rekognoscirawa terena na|ena je siva latenoidna keramika i keramika crvene boje koja pripada rimskom dobu. 36. Potes ,, JARKOVAC,, Nalazi se oko 3.250 metara severozapadno od centra grada. Lokalitet je situiran na ravnom terenu i zahvata povr{inu ssa 200h159 m. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su prili~no sporadi~ni povr{inski rimskih opeka i imbreksa, sitno kamewe, ìvotiwske kosti i fragmenti keramike. Materijal pripada rimskom dobu. STARI BANOVCI 37. Lokalitet ,,BREG-PODUNAVQE,, Nalazi se u selu, na breùqku pored Dunava i zahvata povr{inu ssa 300h100 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskog {uta kostiju uglavnom ìvotiwskih i fragmenata keramike. 38. Lokalitet BELI BREG,, Nalazi se u selu, ju`no od crkve oko ` km. Situiran je na breùqku pored Dunava i zahvata povr{inu ssa 250h80 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskog {uta, ìvotiwskih kostijui fragmenata praistorijske i rimske keramike. 39. Lokalitet ,,PETRINCI,, Nalazi se na severnoj periferiji sela, odnosno severno od grobqa. Situiran je na breùqku, na obali Dunava. Lokalitet zauzima povr{inu ssa 300h100 metara. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskog {uta, ìvotiwskih kostiju, mestimi~no ku}nog lepa i {koqki i fragmenata keramike, koja pripada praistoriji, rimskom dobu i turskom periodu. SURDUK 40. Lokalitet ,,GRADINA,, Lokalite Gradina nalazi se na severnoj periferiji sela, na dunavskoj obali, u neposrednoj blizini crkve. Lokalitet Gradina situiran je na bregu (visoka dunavska obala), na jednom zaravwenom platou ssa 200h200 metara, sa ~ije severne strane proti~e Dunav. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su veoma intenzivni povr{inski nalazi rimskog {uta, sitnijeg i krupnijeg kamewa, zgure, stakla i keramike koja pripada rimskom dobu, poznoj antici, turskom dobu i retko se javqa atipi~na praistorijska keramika.

41. Lokalitet ,,ÔLI]EV ÔT,,- breg zapadno od Gradine Zapadno od gradine svega nekoliko metara nalazi se lokalitet ,,ôli}ev ~ot,, Na povr{ini ssa 150h150 metara, prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskog {uta, ku}nog lepa, stakla, kostiju i fragmenata keramike.

Sva navedena arheolo{ka nalazi{ta na teritoriji Op{tine predstavqaju evidentirana arheolo{ka nalazi{ta ali samo nalazi{te pod rednim brojem 15. Brestove me|e ima kategoriju nepokretnog kulturnog dobra

U zoni arheolo{kih lokaliteta koji su progla{eni za nepokretna kulturna dobra dozvoqena je izgradwa infrastrukture i izvo|ewe gra|evinarskih radova uz prethodno pribavqawe pojedina~nih mera za{tite i obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih iskopavawa, pra}ewa radova i adekvatnu prezentaciju nalaza.

U zoni evidentiranih arheolo{kih lokaliteta, kao i nepokretnosti koje u`ivaju prethodnu za{titu, zabrawuje se izgradwa i promena namene objekata bez pojedina~nih mera za{tite za svaku konkretnu aktivnost.

U zoni infrastrukturnih koridora na teritoriji obuhva}enoj planom obavezno je rekogniscirawe celokupne trase, a potom i pra}ewe zemqanih radova u skladu sa pojedina~nim merama za{tite.

7.3. Za{tita od elementarnih nepogoda i uslovi za ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe 7.3.1. Za{tita od elementarnih nepogoda

Elementarnom nepogodom smatra se opasna prirodna pojava koja prekida uobi~ajeno odvijawe `ivota, uzrokuje `rtve, {tetu ve}eg obima na imovini i/ili wen gubitak, te {tetu na infrastrukturi i/ili okolini u meri koja prevazilazi mogu}nost lokalne samouprave da ih sama otkloni bez dr`avne pomo}i.

Elementarnom nepogodom smatraju se naro~ito zemqotresi snage od 7 i vi{e stepeni MKS skale, te olujni i orkanski vetrovi ja~ine 8 i vi{e bofora. Elementarnom nepogodom smatraju se i po`ari, poplave, su{e, grad, jaki mrazevi, izrazito veliki snegovi, nagomilavawe leda na vodotocima, odroni zemqi{ta itd.

Analizom kompleksa prirodnih faktora na prostoru op{tine Stara Pazova utvr|eno je postojawe rizika od slede}ih elementarnih nepogoda:

Grad – Najve}a ~estina pojavqivawa grmqavinsko – gradonosnih oblaka je u wihovom intervalu izme|u 13 i 17 ~asova, kada je zabele`eno 65% svih pojava grada u toku 24 ~asa. U toku godine grad se iskqu~ivo javqa u vegetacionom periodu. ^estina pojavqivawa oblaka najve}a je u maju i junu a najmawa u septembru i oktobru.

Poplave – Prostor op{tine je ugroèn poplavama unutra{wih i spoqnih voda. Analiza apsolutnih maksimuma podzemnih voda za proteklih 50 godina pokazala je da je poplavama unutra{wih voda ugroèn pojas najnièg atara Op{tine do 77 m nadmorske visine.

Poplavama spoqnih voda (Dunav) ugroèn je mali pojas Podunavqa op{tine. Shodno ~iwenici da se ’’kota nula’’ nalazi u Starom Slankamenu na 69,68cm a da je maksimalna zabeleèna visina Dunava iznosila 800 cm (14. 4. 2006.), zakqu~ak je da su poplavama u podunavqu Op{tine ugroène sve visine priobaqa do 78 metara nadmorske visine. Reìm plavqewa i ugroènosti podunavskih terena u korelaciji je godi{wim sredwim maksimumom, desetogodi{wim sredwim maksimumom i stogodi{wim visokim vodama. Kriti~ni periodi visokog vodostaja su prole}ni maksimumi (april, maj).

Zemqotresi - Pravna regulativa je definisala pravila izgradwe u seizmi~kim zonama. Na osnovu postoje}ih propisa za objekte gra|ene u seizmi~kim zonama od 6 stepeni MKS skale nisu predvi|eni posebni tehni~ki uslovi izgradwe. S obzirom da se cela op{tina Stara Pazova nalazi u zoni o~ekivanih zemqotresa od 6 stepeni MKS skale, (u povratnom periodu od 50 godina), mo`emo zakqu~iti da na prostoru op{tine nije potrebno pribegavati posebnim uslovima gradwe u seizmi~kim uslovima. Me|utim u du`im povratnim periodima (100, 200, 500, 1000, 10000 godina) intenzitet o~ekivanih zemqotresa se pove}ava (i do 9 stepeni MKS skale) te je za kapitalne dugoro~ne objekte, (me|uop{tinske, regionalne i nacionalne), preporu~qivo realizovati gra|evinske mere izgradwe u seizmi~kim podru~jima (bar do 8 stepeni MKS skale).

Opasnost od izbijawa poàra moè se o~ekivati unaseqima gradskog tipa sa ve}om gustinom naseqenosti i razvijenom privredom (Stara i Nova Pazova, Banovci), dok je ne{to mawa opasnost u naseqima seoskog tipa u kojima nema velikih industrijskih kapaciteta ali je mogu}a pojava poàra na poqoprivrednim dobrima, koja su u ve}ini slu~ajeva prouzrokovana qudskom nepa`wom.

Mere za{tite od po`ara obuhvataju urbanisti~ke i gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite. Urbanisti~ke mere za{tite se odnose na planirawe prostora u naseqima kroz urbanisti~ke pokazateqe (namena povr{ina, stepen izgra|enosti, stepen iskori{}enosti) i pravila izgradwe (regulaciona linaija, gra|evinska linija, visinaobjekta, udaqenost objekta od susednih, {irina saobra}ajnica, parkirali{ta i dr.)

Gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite se odnose na striktnu primenu propisa o izgradwi objekata, elektroenergetskih i gasnih postrojewa a posebnim merama za{tite {titi}e se poqoprivredno zemqi{te.

Vetrovi na ovom prostoru su zna~ajni zbog ~estine duvawa, jer tokom godine dominiraju vetrovi iz severozapada i jugoistoka (ko{ava). Najve}u ~estinu ima severozapadni vetar koji duva tokom cele godine. Osnovne mere za{tite su dendrolo{ke mere koje podrazumevaju formirawe odgovaraju}ih vetroza{titnih pojaseva dovoqne {irine (na degradiranom zemqi{tu, uz naseqske potoke, u okviru komunalnih povr{ina, uz saobra}ajnice i sl.) plansko zasa|ivawe visokog drve}a u odre|enom rasporedu i dr.

Na delovima teritorije gde su evidentirana klizi{ta (lesno odrowe) neophodna je primena odre|enih biotehni~kih mera za{tite (na osnovu izrade

posebnih projekata) i zabrawuje se svaka gradwa objekata ili bilo kakva aktivnost koja bi u slu~ajevima trusnog pomerawa tla mogla da doprinese uve}avawu {tetnih efekata. 7.3.2. Ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe

Prilikom izrade plana, posebno, pri planirawu za{tite od ratnih razarawa u svemu su po{tovani i ugra|eni uslovi i zahtevi dobijeni od Ministarstva odbrane, u Posebnom prilogu, elaboratu koji je izra|en uporedo sa Planom, detaqno su razra|eni dobijeni uslovi. Saglasnost na Poseban prilog daje Ministarstvo odbrane.

Za{tita i spasavawe stanovni{tva od ratnih dejstava sprovodi}e se izgradwom skloni{ta i drugih za{titnih objekata, u skladu sa uslovima koje postavqa MUP- Sektor za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici a koje su obavezi da pribave investitori prilikom izgradwe svih vrsta javnih, industrijskih i objekata kolektivnog stanovawa.

Zone posebne namene zauzimaju znatne povr{ine u Op{tini i uslovqavaju aktivnosti na prostorima koji su u neposrednoj okolini. Komplekse posebne namene Batajnica - Zabran, Nova Pazova – Banova~ki drum, Stara Pazova i Stari Banovci u Prostornom planu Op{tine neophodno je tretirati kao perspektivne komplekse za potrebe odbrane, odnosno kao komplekse posebne namene, a zone prostorne za{tite oko kompleksa tretirati kao prostor od posebnog zna~aja za odbranu zemqe.

Neophodno je posebno naglasiti da severni, severoisto~ni i isto~ni deo naseqa Nova Pazova ulazi u naju`u zonu prostorne za{tite vojnog aerodroma Batajnica te da je u navedenom prostoru zabrawena izgradwa objekata. Navedeni re`im zabrane gra|ewa dodatno pogor{ava planski razvoj naseqa i konceptualno urbanisti~ko re{avawe problema koji su uo~eni na terenu.

II/B Propozicije prostornog razvoja 1) Pravila ure|ewa 1.1. Celine i zone odre|ene planskim dokumentom 1.1.1. Opisi preliminarnih granica gra|evinskih podru~ja naseqa

Stara Pazova

Granica gra|evinskog podru~ja po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9369/176,9369/177 i 9369/100. Odalte ide ka jugoistoku

u du`ini od ≈ 946 m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj

9378/4,9378/9 i 9546/1. Daqe skre}e ka jugu u du`ini od ≈ 1231 m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na zapadnoj me|i kat. parcele broj 9378/9 (poqski put). Skre}e ka

zapadu u du`ini od ≈ 240m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela

broj 9378/19 i 9378/4,zatim ka jugu u du`ini od ≈ 116 m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9384/34, 9378/203 i 9384/206. Nastavqa ka jugu do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9384/19, 9384/203 i 9384/202,zatim skre}e ka zapadu do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5402/3,5388/1 i kanala. Nastavqa ka istoku do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 5395/3, 5395/2 i 5394/3. Skre}e ka jugoistoku

u duìni od ≈3116 m granicom èlezni~ke pruge do ta~ke broj 9 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 219, 220 i 6715 k.o.Vojka. Daqe skre}e ka severu u duìni

od ≈ 1400 m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5138/4 i 5206. Zatim skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i

kat. parcela broj 5206, 5141 i 5142/1. Daqe ide ka severu u du`ini od ≈ 158 m do ta~ke broj 12 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5141 i 5142/1, skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 13 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5072/1, 5072/2 i 5064. Nastavqa ka istoku do ta~ke broj 14 koja s nalazi na trome|i kat.

parcela broj 5072, 5072/3 i 5064,zatim skre}e ka severu u du`ini od ≈ 21 m do ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5072/2 i 5072/3. Skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 16 koja se nalazi na me|i kat. parcele broj 5016 i 5017,nastavqa ka istoku do ta~ke broj 17 koja se nalazi na trome|i kat. parcela

broj 5015,5016 i 5017. Daqe ide ka severu u du`ini od ≈ 51m do ta~ke broj 18 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5015 i 5016,zatim ka severoistoku do ta~ke broj 19 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4921 i 4974. Daqe ide ka istoku do ta~ke broj 20 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4921, 4922 i 4974.

Daqe ide ka severu u du`ini od ≈ 12m do ta~ke broj 21 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4921 i 4922,nastavqa ka severoistoku do ta~ke broj 22 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4923 i 4924.Skre}e ka istoku do ta~ke broj 23 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5538 i 6471 u k.o. Nova Pazova. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 24 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4871 i 6471 u k.o. Nova Pazova, zatim ka istoku do ta~ke broj 25 koja se nalazi u k.o. Stari Banovci i obuhvata prostor koji se nalazi severno od puta Stara Pazova – Stari Banovci, i zapadno od puta Beograd- Novi Sad i ju`no od meliorativnog kanala Golubinci- Stari Banovci. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 26 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4735/5, 4806/2 i 4600/7,zatim ka zapadu do ta~ke broj 27 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4805/3, 4581/2 i 4806/2. Nastavqa ka zapadu do ta~ke broj 28 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4462/2, 4307/3 i 4461, skre}e ka jugu do ta~ke broj 29 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4807/1, 4807/2 i 3100/10, zatim ka zapadu do ta~ke broj 30 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4807/1,3100/10 i 3100/3. Nastavqa ka zapadu do ta~ke broj 31 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3100/10 i 3100/14.,zatim i daqe ka zapadu do ta~ke broj 32 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3100/12, 3100/13 i 3100/9. Skre}e ka severu do ta~ke broj 33 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3100/9, 4052 i 4120,zatim ka zapadu do ta~ke broj 34 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3774, 3102/6 i 4582/2. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 35 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4582/2, 3780 i 3773,zatim ka zapadu do ta~ke broj 36 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3769, 3770 i 3682. Granica nastavqa ka severu do ta~ke broj 37 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3682, 3759/2 i 3759/3,zatim ka zapadu do ta~ke broj 38 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3582, 3593 i 3579, ka jugu do ta~ke broj 39 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3582 i 3759. Skre}e

ka severozapadu do ta~ke broj 40 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3377, 3379/1 i 3441,zatim ka zapadu do ta~ke broj 41 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3378, 3379/1 i 3343.Nastavqa ka zapadu do ta~ke broj 42 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3343, 3271 i 3272, zatim do ta~ke broj 43 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3271, 3272 i 3258.Zatim skre}e ka jugu do ta~ke broj 44 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3259/2, 3258 i

3267/2. Daqe ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 851m do ta~ke broj 45 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 9468 i 9355, skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 46 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9368/18, 9368/122 i 9368/167 ,zatim ka zapadu do ta~ke broj 47 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9368/129, 9368/132 i 9368/130. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 48 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9368/129, 9368/132 i 9368/136,zatim ka zapadu do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja.

Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Stara Pazova iznosi 1653,65ha.

Nova Pazova

Granica gra|evinskog podru~ja po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na

me|i kat. parcele broj 5405 i k.o.Vojka. Odatle ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 1308m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 6461, 6471 i k.o.

Stara Pazova. Daqe ide ka severoistoku u du`ini od ≈ 851m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5653, 5654 i 6461,zatim skre}e ka jugu u

du`ini od ≈ 27m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5846,

6461 i 6495. Produ`ava ka jugoistoku granicom parcele broj 6495 u du`ini od ≈ 1558m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6126, 6127 i

6495, zatim skre}e ka jugu u du`ini od ≈ 298m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6127, 1476 i 6462. Nastavqa ka jugoistoku u du`ini od

≈ 524m do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2427, 5414 i

6145,zatim skre}e ka jugu u du`ini od ≈ 230m do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 2505, 2507 i 6145. Daqe skre}e ka jugozapadu u du`ini

od ≈1008m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5410, 5409

i 6145. Zatim skre}e ka jugoistoku u du`ini od ≈ 228m do ta~ke broj 10 koja se

nalazi na me|i kat. parcela broj 6145, 5409, skre}e ka jugozapadu u du`ini od ≈ 995m do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6552/2, 6459 i

5405. Nastavqa ka zapadu u du`ini od ≈ 48m do ta~ke broj 12 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6392/3, 6459 i 5405. Daqe ide ka severozapadu

granicom parcele broj 5405 (@elezni~ka pruga) u du`ini od≈ 3443m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja.

Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Nova Pazova iznosi 648.13 ha.

Krwe{evci

( prema Planu generalne regulacije naseqa Krwe{evci - Sl.list op{tina Srema 44/2010.)

Granica gra|evinskog podru~ja po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br.1462, 1463 i 1489. Odatle ide ka istoku u duìni od 68 m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1462, 1461/2 i 1489. Produàva ka istoku u duìni od 215 m do ta~ke br. 3. koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1068/1, 1067/1 i 1057/1. Skre}e ka jugu u duìni od 305 m do ta~ke br. 4 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 371/1, 375 i 1139/1, a zatim ka istoku u duìni od 160 m do ta~ke br. 5 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 374 i 1139/1. Produàva ka jugu u duìni od 595 m do ta~ke br. 6 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 308, 1139/1 i 291 i daqe ka jugu u duìni od 95 m do ta~ke br. 7 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 283, 284 i 1139/1. Nastavqa ka jugoistoku u duìni od 130 m do ta~ke br. 8 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1139/1 i 1139/89. Produàva ka istoku u duìni od 1620 m do ta~ke br. 9 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/78, 1146 i 987/18. Nastavqa ka jugu u duìni od 165 m do ta~ke br. 10 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1139/78 i 1146, a zatim ka jugozapadu u duìni od 265 m do ta~ke br. 11 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1139/1 i 1146. Nastavqa ka zapadu u duìni od 150 m do ta~ke br. 12 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br.

1139/1, 1139/84 i 1146,a zatim ka jugu u du`ini od 210 m do ta~ke br. 13 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/31, 1139/82 i 1146.

Skre}e ka zapadu u duìni od 785 m do ta~ke br. 14 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/27, 1139/82, 1139/83. Nastavqa ka jugozapadu u duìni od 20 m do ta~ke br. 15 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/3 1139/5 i 1139/83,a zatim ka zapadu u duìni od 190 m do ta~ke br. 16 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1139/10 i 1139/99. Produàva ka jugu u duìni od 265 m do ta~ke br. 17 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/3, 1139/10 i 1139/14 i daqe ide ka zapadu u duìni od 430 m do ta~ke br. 18 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/23, 1278 i 1304. Skre}e ka severu u duìni od 210 m do ta~ke br. 19 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1278 i 1139/1,a zatim ka zapadu u duìni od 370 m do ta~ke br. 20 koja se nalazi na me|i kat.parc.br. 1303/1 i 1139/1. Daqe ide ka jugu u duìni od 25 m do ta~ke br. 21 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 135, 1139/1 , 1139/23. Nastavqa ka jugozapadu u duìni od 168 m do ta~ke br. 22 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 122, 123 i 1139/23. Produàva ka zapadu u duìni od 48 m do ta~ke br. 23 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 121/1, 123 i 122, zatim ka jugozapadu u duìni od 65 m do ta~ke br 24 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1139/15, 1139/16 i 1305/2. Nastavqa ka zapadu u duìni od 95 m do ta~ke broj 25 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1305/2, 1139/17 i 1712/2, a zatim ka severozapadu u duìni od 30 m do ta~ke br. 26 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1710/1, 1710/2 i 1712/2. Produàva ka severozapadu u duìni od 105 m do ta~ke br. 27 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1710/1, 1710/2 i 1705/2, a zatim ka severu u duìni od 110 m do ta~ke br. 28 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1706/1, 1708 i 1307/1. Daqe ide ka istoku u duìni od 60 m do ta~ke br. 29 koja se nalazi na trome|i kat.parc.br. 1307/5, 1708/2 i 1307/1, skre}e ka severu u duìni od 650 m isto~nom stranom granice parcele 1307/1 do do ta~ke br.30 koja se nalazi na me|i kat. parc.br. 1307/1 i 77. Produàva ka severozapadu y duìni od 78 m do ta~ke broj 31 koja se nalazi na me|i kat. parc. 1307/1 i 69, a zatim ka severu u duìni od 110 m do ta~ke br.32 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 60 i 1307/1.

Nastavqa ka severu u duìni od 650 m isto~nom stranom granice parcele 1307/1 do ta~ke br. 33 koja se nalazi na me|i kat. parc.br.1307/1 i 6 i daqe ka severu u duìni od 200 m do ta~ke br. 34 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1 i 1308. Produàva ka severu u duìni od 80 m do ta~ke br.35 koja se nalazi na me|i kat. parc. br.1461/3 i 1450, a zatim ka zapadu u duìni od 270 m do ta~ke br. 36 koja se nalazio na trome|i kat. parc. br. 1461/3, 1461/4 i 1461/5. Od ta~ke broj 36 ide ka severu u duìni od 205 m do ta~ke br.1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka granice gra|evinskog podru~ja.

Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Krwe{evaci iznosi 185.20 ha.

Granica gra|evinskog podru~ja po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na

trome|i kat. parcela br. 6688, 6811 i 1003. Daqe ide ka istoku u du`ini od ≈ 151m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6805, 6688 i 1003.

Zatim nastavqa ka istoku u du`ini od ≈ 35m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na

trome|i kat. parcela broj 6806, 949 i 950,i zatim u du`ini od ≈ 110m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 949, 950 i 6708. Odavde skre}e ka jugu

u du`ini od≈ 1034m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 778,

3536 i 6801,zatim skre}e ka istoku u du`ini od ≈ 939m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 835, 837 i 6803/1,zatim ka jugoistoku u du`ini

od ≈ 447m do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 7037 i 623. Daqe

ide ka severoistoku u du`ini od ≈ 146m do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i

kat. parcela broj 532, 6702 i 7038,nastavqa u du`ini od ≈ 266m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 7038, 536 i 6767. Granica ovde skre}e

ka istoku u du`ini od ≈ 145m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na me|i kat.parcela

broj 6767 i 529/1,zatim ka jugozapadu u du`ini od ≈ 203m do ta~ke broj 11 koja se

nalazi na kat. parceli broj 531/1. Nastavqa ka jugu u du`ini od ≈ 1872m. do ta~ke broj 12 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5476 i 5477,skre}e na zapad u

du`ini od ≈ 52m do ta~ke broj 13 koja se nalazi na me|i kat.parcela broj 5541 i

7049. Nastavqa ka severu u du`ini od ≈ 8m do ta~ke broj 14 koja se nalazi na me|i

katastarskih parcela broj 5541 i 7049,zatim ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 203m do ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5548/1 i 7230. Ovde

skre}e ka jugozapadu u du`ini od ≈ 317m do ta~ke broj 16 koja se nalazi na trome|i

kat. parcela broj 5563/2, 7047/1 i 7230 ,zatim ka zapadu u du`ini od ≈ 150m do ta~ke broj 17 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5581 i 5582, daqe ka

jugozapadu u du`ini od ≈317 m do ta~ke broj 18 koja se nalazi na me|i kat. parcela

broj 5578/2 i 5578/3. Produ`ava ka zapadu u du`ini od ≈ 732m do ta~ke broj 19 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5772, 5771/1,zatim skre}e ka severozapadu u

du`ini od ≈ 244m do ta~ke broj 20 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 5779,

5780 i 3199/3. Daqe nastavqa ka jugu u du`ini ≈ 136m do ta~ke broj 21 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5773,5760 i 3199/3. Daqe skre}e ka

severozapadu u du`ini od ≈ 25m do ta~ke broj 22 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 5799, 5816 i 3199/3,zatim u du`ini od ≈ 357m do ta~ke broj 23 koja se nalazi na trome|i kat. parcela 5803/3, 5804/1 i 7261. Daqe skre}e ka

severoistoku u du`ini od ≈ 322m do ta~ke broj 24 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 5804/1, 5803 i 2186/3. Zatim ide ka zapadu u du`ini od ≈ 520m do ta~ke broj 25 koja se nalazi na trome|i kat. parcela br. 7027, 5808/3 i 5154/2.

Daqe ide ka jugozapadu u du`ini od ≈ 25m do ta~ke broj 26 koja se nalazi na

trome|i kat. parcela broj 7027, 2153/2 i 7030,zatim ka severozapadu u du`ini ≈ 304m do ta~ke broj 27 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2139, 7030 i

6661. Daqe ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 75m do ta~ke broj 28 koja se nalazi

na trome|i kat. parcela broj 2134, 6661 i 2889, nastavqa u du`ini od ≈ 543m do ta~ke broj 29 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2060, 1943 i 6661. Daqe

ide ka severu u du`ini od ≈ 452m do ta~ke broj 30 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 7013/1, 2824 i 6805, skre}e severoisto~no u du`ini od ≈ 441m do ta~ke broj 31 koja se nalazi na me}i kat. parcela broj 7013 i 6805. Zatim nastavqa

ka istoku u du`ini od ≈ 726m do ta~ke 32 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj

2264, 2265 i 7017. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 33 u du`ini od≈ 29m koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 7017, 7015 i 2288,nastavqa ka severu u du`ini

od ≈ 496m do ta~ke broj 34 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 1085/4,

1085/5 i 6805. Produ`ava ka severoistoku u du`ini od ≈352m do ta~ke broj 35 koja

se nalazi na me|i parcela broj 1086, 6822,zatim ka severu u du`ini od ≈ 528m do ta~ke broj 36 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6819, 1075 i 6822. Daqe

ide ka severoistoku u du`ini od ≈ 222m do ta~ke broj 37 koja se nalazi na trome|i

kat. parcela br. 6808, 1045 i 1046, zatim ka severozapadu u du`ini ≈130m do ta~ke broj 38 koja se nalazi na trome|i kat.parcela br. 6808,6818 i 1043. Nastavqa ka

severu u du`ini od ≈ 320m do ta~ke broj 39 koja se nalazi na trome|i 1038/1, 6818

i 6815,zatim ka istoku u du`ini od ≈ 81m do ta~ke broj 40 koja se nalazi na

trome|i kat. parcela br. 1038/2, 1038/3 i 6815. Daqe ide ka severu u du`ini od ≈ 109m do ta~ke broj 41 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1023, 6689 i

6814, skre}e ka istoku u du`ini od ≈ 457m do ta~ke broj 42 koja se nalazi na

trome|i kat.parcele br. 6814, 6812 i 1005. Nastavqa ka severu u du`ini od≈ 4m do ta~ke broj 43 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6812, 1005 i 6814, zatim

ka istoku u du`ini od≈ 85m do ta~ke broj 44 koja se nalazi na trome|i kat. parcela

broj 6812, 996 i 6810. Odavde skre}e ka severu u du`ini od≈ 135m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja.

Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Vojka iznosi 711.50 ha.

Golubinci

Granica gra|evinskog podru~ja Golubinci po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na

me|i kat. parcela br. 4941, 4942. Odatle kre}e ka istoku u du`ini od ≈ 820m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4672 i 4671/2. Daqe skre}e

ka jugu u du`ini od ≈44 m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela

broj 4672, 4671/2 i 2275,nastavqa ka jugu u du`ini od ≈17m do ta~ke broj 4 koja se

nalazi na me|i kat. parcela broj 2276 i 2275, i daqe u du`ini od ≈412m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2299/1, 2300 i 2275. Zatim

skre}e ka istoku u du`ini od ≈295m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 2350, 2351/1 i 2465, zatim ka severu u du`ini od ≈13m do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2350 i 2465. Daqe skre}e ka istoku u

du`ini od ≈167m do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2451,

245 i 2458 ,nastavqa ka severu u du`ini od ≈135m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2451, 2463 i 2464/1. Daqe ide ka istoku u du`ini od

≈457m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 9485 i 4070,

skre}e ka jugu u du`ini od ≈1359m do ta~ke broj 11 koja se nalazi na me|i kat.

parcela broj 3892 i 3893.Granica nastavqa ka jugu u du`ini od ≈182m do ta~ke broj 12 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3836, 3277/41 i 9478,zatim u du`ini

od ≈542m do ta~ke broj 13 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3277/41 i

3277/6. Daqe ide ka zapadu u du`ini od ≈143m do ta~ke broj 14 koja se nalazi na

me|i kat. parcela broj 3277/38, 3277/39 , skre}e ka jugu u du`ini od ≈19m do ta~ke broj 15 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3277/38, 3277/33 i 3277/34,

zatim skre}e ka zapadu u du`ini od ≈89m do ta~ke broj 16 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3277/38, 3277/37 i 3277/34. Nastavqa ka severu u du`ini

od ≈128m do ta~ke broj 17 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3277/38,

3277/37 i 3277/36, skre}e ka zapadu u du`ini od ≈377m do ta~ke broj 18 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3277/36 i 3277/35. Nastavqa ka jugu u du`ini od

≈40m do ta~ke broj 19 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3277/36 i 3277/35,

skre}e ka zapadu u du`ini od ≈179m do ta~ke broj 20 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela 3277/29, 3277/28 i 3277/34. Daqe ide ka severu u du`ini od ≈162m do ta~ke broj 21 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 9403, 3205/1 i

3277/32,zatim ka zapadu u du`ini od ≈74m do ta~ke broj 22 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3205/1, 3204 i 9419. Nastavqa ka zapadu u du`ini od

≈215m do ta~ke broj 23 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3277/28,

3277/27,zatim skre}e ka jugozapadu u du`ini od ≈55m do ta~ke broj 24 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3277/10 i 3277/18 i 3277/1. Produ`ava ka

zapadu u du`ini od ≈26m do ta~ke broj 25 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj

3191, 3277/18,zatim ka ka jugozapadu u du`ini od ≈1122m do ta~ke broj 26 koja se

nalazi na me|i kat. parcela broj 9531, 2809. Nastavqa ka zapadu u du`ini od ≈68m do ta~ke broj 27 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3177,3178 i 2809.

Daqe ide ka severozapadu ju`nom granicom parcele broj 3178 u du`ini od ≈395m do ta~ke broj 28 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj3162, 3168 i 3178,zatim

skre}e ka jugozapadu du`inom od ≈171m do ta~ke broj 29 koja se nalazi na me|i kat.

parcela broj 3168 i 3162. Granica skre}e ka severu u du`ini od ≈35m do ta~ke broj 30 koja se nalazi na trome|i kar. parcela 3164, 3160 i 3148,nastavqa ka severu u

3151 i 2809. Daqe skre}e ka severozapadu u du`ini od ≈298m do ta~ke broj 32 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2844,2845 i 2809,zatim ka severoistoku u

du`ini od ≈241m do ta~ke broj 33 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj

3656/16 i 3656/11. Nastavqa ka severozapadu u du`ini od ≈279m do ta~ke broj 34 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2888 i 2889 i 3656/11. Daqe ide ka

severu u du`ini od ≈328m do ta~ke broj 35 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj

3666/13 i 3666/22 , skre}e ka severozapadu u du`ini od ≈429m do ta~ke broj 36 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3666/10 i 3666/9. Zatim skre}e ka jugu u du`ini

od ≈31m do ta~ke broj 37 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3666/8,3666/9

i 3666/10. Daqe skre}e ka zapadu u du`ini od ≈ 224m do ta~ke broj 38 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj3666/7, 3666/8 i 2809, zatim ka severu u

2808 i 5443. Daqe skre}e ka zapadu u du`ini od ≈ 173m do ta~ke broj 40 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5371/2, 5372 i 5443. Nastavqa ka severu u

du`ini od ≈381m do ta~ke broj 41 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj

5371/2, 5372 i 9478/1 i daqe ka severu u du`ini od ≈36m do ta~ke broj 42 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5363, 5364 i 9478/1. Produ`ava ka severu u

5160 i 5263/2. Zatim skre}e ka istoku u du`ini od ≈73m do ta~ke broj 44 koja se

nalazi na trome|i kat. parcela broj 5157, 2792 i 5263/2, pa ka severu u du`ini od

≈ 5m do ta~ke broj 45 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2774, 2792. Daqe

skre}e ka istoku u du`ini od ≈ 158m do ta~ke broj 46 koja se nalazi na me|i kat.

parcela broj 2527, 2775 ,zatim ka severu u du`ini od ≈14m do ta~ke broj 47 koja se

nalazi na me|i kat. parcela broj 2527 i 2775. Daqe ide ka istoku u du`ini od ≈ 163m do ta~ke broj 48 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2546,2547 i

2775, zatim ka severu u du`ini od ≈ 10m do ta~ke broj 49 koja se nalazi na trome|i

kat. parcela broj 2671/8, 2590 i 2775. Nastavqa ka istoku u du`ini od ≈ 579m do ta~ke broj 50 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2512/10, 2512/11 i 2525.

Daqe ide ka severu u du`ini od ≈608m do ta~ke broj 51 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2525, 2472 i 2473. Zatim skre}e ka severoistoku u du`ini od

≈95m do ta~ke broj 52 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2671/19, 2683 i

2685, nastavqa ka istoku u du`ini od ≈36m do ta~ke broj 53 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 2683, 2682 i 2671/20. Zatim skre}e ka severu u du`ini od

≈ 213m do ta~ke broj 54 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4941 i 4993. Daqe

skre}e ka istoku u du`ini od ≈ 22m do ta~ke broj 55 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 4941, 4942 i 4993. Nastavqa ka severu u du`ini od ≈37m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja.

Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Golubinci iznosi 599.20 ha.

Surduk

Granica po~iwe od ta~ke 1 koja se nalazi na trome|i katastartskih

parcela broj 68, 69 i obale Dunava.Odatle ide ka jugozapadu u du`ini od ~327 m do prelomne ta~ke 2. Daqe ide ka jugu u du`ini od ~19 m do prelomne ta~ke

3.Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ~28 m do prelomne ta~ke 4. Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ~705 m do prelomne ta~ke 5. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ~229 m do prelomne ta~ke 6. Dawe ide ka jugozapadu u duìni od ~8 m do prelomne ta~ke 7. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ~337 m do prelomne

ta~ke 8. Daqe ide ka jugu u duìni od ~12 m do prelomne ta~ke 9. Daqe ide ka jugu u duìni od ~405 m do prelomne ta~ke 10. Daqe ide ka zapadu u duìni od ~75 m do prelomne ta~ke 11. Daqe ide ka jugu u duìni od ~758 m do ta~ke 12. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ~248 m do prelomne ta~Ke 13. Daqe ide ka jugu u duìni

od ~40 m do prelomne ta~ke 14. Daqe ide ka istoku u duìni od ~20 m do prelomne ta~ke 15. Daqe ide ka jugu u duìni od ~165 m do prelomne ta~ke 16. Daqe ide ka istoku u duìni od ~21 m do prelomne ta~ke 17. Daqe ide ka istoku u duìni od ~65 m do p[relomne ta~ke 18. Daqe ide ka jugu u duìni od ~2 m do

prelomne ta~ke 19. Daqe ide ka istoku u duìni od ~38 ,m do prelomne ta~ke 20. Daqe ide ka istoku u duìni od ~92 m do prelomne ta~ke 21. Daqe ide ka istoku u duìni od ~282 m do prelomne ta~ke 22. Daqe ide ka severoistoku u duìni od ~64 m do prelomne ta~ke 23 Daqe ide ka severoistoku u duìni od ~321 m do

prelomne ta~ke 24. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ~210 m do prelomne ta~ke 25. Daqe ide ka jugu u duìni od ~340 m do prelomne ta~ke 26. Daqe ide ka istoku u duìni od ~207 m do prelomne ta~ke 27. Daqe ide ka severu u duìni od ~12 m do prelomne ta~ke 28. Daqe ide ka istoku u duìni od ~418 m do prelomne

ta~ke 29. Daqe ide ka severoistoku u duìni od ~41 m do prelomne ta~ke 30. Daqe ide ka istoku u duìni od ~396 m do prelomne ta~ke 31. Daqe ide ka severu u duìni od ~215 m do prelomne ta~ke 32. Daqe ide ka severozapadu u duìni od

~313 m do prelomne ta~ke 33. Daqe ide ka severoistoku u du`ini od ~214 m do prelomne ta~ke 34. Daqe ide obalom Dunava u du`ini od ~2800 m do prelomne ta~ke 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka granice gra|evinskog podru~ja. Spisak koordinata prelomnih ta~aka granice gra|evinskog podru~ja Surduk: Ta~ke: 1 (1392) Y = 7446158.75 H = 4993710.66 2 (3266) Y = 7445951.76 H = 4993456.86 3 (3267) Y = 7445963.42 H = 4993441.34 4 (1371) Y = 7445941.00 H = 4993425.31 5 (6002) Y = 7445385.52 H = 4992991.72

6 (1015) Y = 7445532.98 H = 4992816.62 7 (1014) Y = 7445527.93 H = 4992810.88 8 (1012) Y = 7445745.07 H = 4992553.43 9 (1011) Y = 7445745.25 H = 4992542.00 10 (1007) Y = 7445776.17 H = 4992137.69 11 (1228) Y = 7445702.11 H = 4992132.29 12 (3217) Y = 7445763.52 H = 4991377.30 13 (3191) Y = 7445985.60 H = 4991267.62 14 (3190) Y = 7446007.55 H = 4991234.74 15 (3189) Y = 7446024.57 H = 4991246.05 16 (7526) Y = 7446089.77 H = 4991094.10 17 (6100) Y = 7446156.33 H = 4991098.28 18 (6104) Y = 7446217.53 H = 4991120.68 19 (3249) Y = 7446218.81 H = 4991119.84 20 (3248) Y = 7446219.85 H = 4991116.23 21 (3240) Y = 7446311.68 H = 4991120.95 22 (3224) Y = 7446575.95 H = 4991219.51 23 (3220) Y = 7446611.86 H = 4991272.43 24 (6967) Y = 7446897.60 H = 4991420.06 25 (6052) Y = 7447044.61 H = 4991315.35 26 (12885) Y = 7447073.59 H = 4990993.10 27 (6034) Y = 7447279.49 H = 4991011.24 28 (6970) Y = 7447278.44 H = 4991023.04 29 (6249) Y = 7447680.29 H = 4991058.95 30 (6301) Y = 7447710.59 H = 4991086.98 31 (7772) Y = 7448090.16 H = 4991116.76 32 (7771) Y = 7448073.19 H = 4991331.12 33 (7813) Y = 7447899.21 H = 4991591.48 34 (11936) Y = 7448072.41 H = 4991716.61 Napomena: U zagradi su dati brojevi detaqnih ta~aka u k.o. Surduk koje su prelomne ta~ke granice gra|evinskog podru~ja. Povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Surduk iznosi 402,97 ha. Belegi{

Granica gra|evinskog podru~ja po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1374(poqski put), 1338 i 1339. Odatle skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat.parcela broj 1374 i 1342/1. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1374 i 1343. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1374 i 1362. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1374 i 1363. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3359/1 i 1365. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3359/2 i1083/1. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 3359/3,3360/1 i 1083/1. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1464, 1465 i 1456. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 10 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1401, 1402 i 1400. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1418, 1419 i 1400. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 12 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1399 i 1420. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 13 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1420 i 1421/1. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 14 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 934, 937 i 1435/1. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1433 i 1435/1. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 16 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1436, 1437 i 1435/1. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 17 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1436 i 1435/1. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 18 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1436, 1435/1 i 1487. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 19 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1487, 1435/1 i 1488. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 20 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1489, 1488 i 1490/1. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 21 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1435/1 i 1504. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 22 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1504, 1492 i 1491/4. Daqe ide ka zapadu do ta~ke broj 23 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1504, 1502 i 1501. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 24 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1503, 1504 i 1502. Daqe ide ka zapadu do ta~ke broj 25 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1526,1527 i 1515. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 26 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1527, 1528 i 1514. Daqe ide ka jugozapadu do ta~ke broj 27 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj

1579, 1580 i 1578. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 28 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1579, 1580 i 1567. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 29 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1581/1 i 1567. Daqe ide ka zapadu do ta~ke broj 30 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3035, 3056 i 2159. Daqe ide ka jugozapadu do ta~ke broj 31 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1641, 1643 i 2159. Daqe ide ka jugozapadu do ta~ke broj 32 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1666, 1643 i 1665. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 33 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1665, 1666 i 1629. Daqe ide ka jugozapadu do ta~ke broj 34 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1680, 1681 i 1715. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 35 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1768,1770 i 1806. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 36 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1805 i 1877/1. Daqe ide ka jugoistoku do ta~ke broj 37 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1877/1 i 1877/4. Daqe ide ka jugoistoku do ta~ke broj 38 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1877/1, 1877/2 i 1861. Daqe ide ka jugoistoku do ta~ke broj 39 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1927, 1928 i Dunava. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 40 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1927 i Dunava. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 41 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1851, 1852 i Dunava. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 42 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1851 i Dunava (3954/1). Daqe ide obalom Dunava do ta~ke broj 43 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1231/14, 1231/15 i 152/1. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 44 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 136/2, 140 i 152/1. Daqe ide ju`nom me|om parcele 136/1 do ta~ke broj 45 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 136/1 i 135. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 46 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 134 i 133/3. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 47 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 112 i 115. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 48 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 112, 1234 i 115. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 49 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1234,1238 i 115. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 50 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3954/65, 3954/50 i 1241/2. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 51 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1243/1,3954/3 i 3954/2. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 52 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3954/51, 1245/2 i 1244/3. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 53 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 110/7, 110/4 i 1264/10. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 54 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 110/7 i 110/1. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 55 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 110/7 i 110/1. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 56 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1266/3, 1266/4 i 110/1. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 57 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3954/75, 110/1 i 3954/54. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 58 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3954/54, 3954/80 i 1266/8. Daqe skre}e ka istoku do ta~ke broj 59 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3951, 3950/2 i 3954/80. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 60 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3945/1, 3944/3 i 1267. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 61 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1280/2, 1281 i 1267. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 62 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1280/1, 1281 i 1308. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 63 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1278, 1279/5 i 1308. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 64 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1278 i 1310. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 65 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1265/1 i 1310. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 66 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1184/1, 1184/2 i 1314. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 67 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1314, 1182/2. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 68 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1181, 1314 i 1182/1. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 69 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1321, 1181 i 1322. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja. Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja naseqa Belegi{ iznosi 376,84 ha. Banovci (Stari Banovci, Novi Banovci, Banovci Dunav)

Granica gra|evinskog podru~ja naseqa po~iwe od ta~ke broj 1 koja se

nalazi na trome|i kat. parc. br. 113, 650 (obala Dunava) katastarske op{tine Belegi{.Odatle ide ka severozapadu u duìni od ¬160 m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. op{tine Stari Banovci - Belegi{ i puta Stari Banovci - Belegi{. Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬200 m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 1927, 1928 u kat. op{tini Belegi{. Granica produàva ka zapadu u duìni od ¬230 m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na

trome|i kat. parc. br. 1927, 81, 49 i katastarske op{tine Belegi{. Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬440 m do ta~ke broj 5, koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 213/103, 213/6 i 80,a zatim ka zapadu u duìni od ¬700 m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1956 i 9. Daqe se pruà kanalom (Budovar) do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2510, 372, 1963. Nastavqa ka zapadu kanalom (Begej) do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2510 (kanal Begej), 2222 (Novi Karlovci-put-Novi Banovci) i 2375. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ¬2040 m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2692 (Novi Karlovci-put- Novi Banovci), 3277 i 3275 (poqski put), a zatim ide ka jugu u duìni od ¬410 m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3257, 3258 i 3275 (poqski put). Daqe ide ka zapadu u duìni od ¬380 m do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3258, 3255/1 i 3254 (poqski put). Produàva ka jugu u duìni od ¬80 m do me|ne ta~ke broj 12 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/3, 3252 i 3254 (poqski put), a zatim ide ka zapadu u duìni od ¬380 m do ta~ke broj 13 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/1, 3252 i 3219 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od 290 m do ta~ke broj 14 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/1, 3219 (poqski put) i 3505/1 (Vojka-put-Stari Banovci), a zatim skre}e ka severoistoku u duìni od ¬117 m do ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parc. broj 3253/1 i 3505/1 (Vojka-put-Stari Banovci). Nastavqa ka jugoistoku u duìni od ¬1270 m do ta~ke br. 16 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3558 (poqski put), 3691 i 3651 (poqski put). Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ¬1720 m do ta~ke br. 17 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2199/1 i 2199/3. Nastavqa ka jugu u duìni od ¬140m do ta~ke broj 18 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2199/1 2199/3 i 2189/2 (poqski put). Zatim ka jugozapadu u duìni od ¬10 m do ta~ke br. 19 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2182/1, 2182/2 i 2189/2 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od ¬305 m do ta~ke br. 20 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2182/1, 2182/2 i 2162/2 (poqski put).Od ta~ke broj 20 ide ka jugozapadu u duìni od ¬ 5m do ta~ke broj 21 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 2154/2, 2154/4,i 2162/2 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od ¬ 25m do ta~ke broj 22 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2154/2, 2154/4 i 2050/3(auto put Beograd -Novi Sad). Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬1570m do ta~ke broj 23 koja se nalazi na trome|i k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica i Auto puta Beograd-Novi Sad.. Daqe ide ka severoistoku granicom k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica u duìni od pribli`no ¬290m do ta~ke broj 24 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1019 i granice k.o. Novi Banovci i k.o. Batajnica.. Daqe ide ka severozapadu granicom k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica u duìni od pribli`no ¬240 m do ta~ke broj 25 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1019, k.o. Novi Banovci i k.o. Batajnica. Daqe ide ka severoistoku u duìni od ¬250 m do ta~ke broj 26 koja se nalazi na trome|i k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica i obale Dunava. Daqe ide ka severu obalom Dunava do ta~ke broj 27 koja se nalazi na granici k.o. Stari Banovci i k.o. Belegi{.. Daqe ide ka severozapadu u duìni od ¬330m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog podru~ja.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 1344 ha. 1.1.2. Opisi granica gra|evinskih podru~ja izvan naseqa 1.1.2.1. Radne zone

Multifunkcionalna zona 1 – Stara Pazova

Granica ove zone po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na granici

gra|evinskog reona Stare Pazove a na me|i kat. parcela broj 5072/2 i 5072/3. Odatle ide ka jugu granicom gra|evinskog reona Stare Pazove do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 219,220 i 6715 u k.o. Vojka. Daqe ide

granicom èlezni~ke pruge Beograd- Novi Sad u duìni od ≈1160 m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i èlezni~ke pruge Beograd- Novi sad i puta Vojka - Stari

Banovci. Daqe skre}e ka severoistoku u du`ini od ≈ 1550m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat.parcela broj 5796, 5797 u k.o. Nova Pazova. Daqe skre}e ka

severozapadu u du`ini od ≈ 400m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat.

parcela broj 5197/9 i k.o. Nova Pazova. Odatle ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 1925 m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka granice ove zone.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 258 Ha

Multifunkcionalna zona 2 – Nova Pazova (jugoisto~no od Nove Pazove)

Granica ove zone po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 6233, 6506 i 6507/1. Daqe ide ka severoistoku u du`ini od ≈ 420m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 6145 i 5409. Daqe skre}e

ka jugoistoku u du`ini od ≈1872m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat.

parcela broj 6145, 6460 i k.o. Batajnica. Daqe skre}e ka jugozapadu u du`ini od ≈ 444m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6306, 6510 i k.o.

Batajnica. Daqe ide ka severozapadu u du`ini od ≈ 1728 m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove zone.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 76 Ha

Multifunkcionalna zona 3 – Banovci

parcela broj 2102/1, 2101/4 i 2072/2. Odatle ide ka jugoistoku do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2079/2, 2078/2 i 2072/3 (poqski put). Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2079/2 i 2078/2. Odatle skre}e ka jugoistoku po luku do ta~ke broj 4 koja se nalazi na kat. parceli broj 2063. Daqe ide ka severu do ta~ke broj 5 koje se nalazi u kat. parceli broj 2063. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 58/3, 2156/4 i autoputa Beograd- Subotica. Daqe skre}e ka severozapadu granicom autoputa do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2151/3, 2162/1 i 2050/3 (autoputa). Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 2162/3, 2162/2 i 2144/4. Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 9 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2102/3, 2101/5 i 2126/2 (poqski put). Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove zone.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 114,5 Ha

Granica ove zone po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na me|i parcela

бр. 5516 k.o. Nova Pazova i 4871(put - Stara Pazova - Stari Banovci) k.o. Stara

Pazova. Odavde ide ka jugu u du`ini od ∼ 600m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5537 i 5538 k.o. Nova Pazova. Skre}e ide ka istoku u du`ini od ∼880m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat.parcela broj 5617 i

5616, a zatim ka jugu-istoku u du`ini od ∼650m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 5642 i 6477 (poqski put). Odavde granica ide ka jugu u

du`ini od ∼400m do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 6481

(poqski put) i 5650. Nastavqa ka jugoistoku u du`ini od ∼1400m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 6461 i 5643. Daqe nastavqa ka jugo-istoku u du`ini od ∼1200 m do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela

broj 6037, 6485 (poqski put). Produàva ka jugoistoku u duìni od ∼600m do ta~ke broj 8 koje se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6463, 6066 i 6485. Daqe ide ka istoku u duìni od ∼1200m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6037 i 6463 (poqski put) i autoputa Beograd – Subotica, a zatim ka

severozapadu u du`ini od ∼ 4610m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 6478 (poqski put), 5627 i 6479 (poqski put). Daqe ide ka zapadu u

du`ini od ∼ 850m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka granice ove zone.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 357ха.

Komunalna zona

Granica ove zone po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3683/16, 3682 i k.o.Novi Karlovci. Od ta~ke 1 ide ka istoku do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4307/5, 4360 (poqski put) i k.o. Novi Karlovci. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4312, 4315 i 4360. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4315, 4312 i 4305. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4315 i 4305. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 4302/1, 4304/4 i 4264/4 (poqski put). Daqe ide ka severu do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 4301/15 i 4264/4. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3683/6, 3683/7 i 3682. Daqe skre}e ka severu do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove zone.

Ukupna povr{ina gra|evinskog podru~ja iznosi 26,7Ha

Ju`na radna zona

( prema Planu generalne regulacije naseqa Krwe{evci - Sl.list op{tina Srema 44/2010.)

Granica radne zone po~iwe od me|ne ta~ke br 1 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1640 i 1662/2. kat. op{t. Krwe{evci i kat. op{. [imanovci. Odatle ide ka jugu u duìni od ~2750 m do me|ne ta~ke br. 2 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 1724, 1726/2, trome|a kat. op{. Krwe{evci, [imanovci i De~. Nastavqa ka istoku u duìni od ~1380 m do me|ne ta~ke br 3, koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 1725/2, 1956/2, trome|a kat. op{tina Krwe{evci, De~, Ugrinovci. Produàva ka istoku u duìni od ~130 m do me|ne ta~ke br. 4 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2104, 2105/1 kat. op{tina Krwe{evci i k.o. Ugrinovci. Skre}e ka severu ~ 360 m do me|ne ta~ke br. 5 koja se nalazi na me|i kat. parac. br. 2104, 2105/1 i 2101 k. o. Krwe{evci. Zatim ide ka istoku u duìni ~230 m do me|ne ta~ke br. 6 koja se nalazi na me|i 2109/1, 2109/3 i 2067/2. Produàva ka istoku u duìni od ~360 m do me|ne ta~ke br. 7 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2110/10 i 2067/2 k. o. Krwe{evci, a zatim ka severoistoku u duìni ~280 m do me|ne ta~ke br. 8 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2110/11 i 2067/1 k.o. Krwe{evci. Produàva ka severu u duìni od ~220 m do me|ne ta~ke br. 9 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2059/1 i 2067/1 k.o. Krwe{evci, nastavqa ka severu u duìni od ~340 m do me|ne ta~ke br. 10 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2061. 2062 i 2067/1 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka severozapadu u duìni od ~440 m do me|ne ta~ke br. 12 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1979/1, 1979/5 i 1969 k.o. Krwe{evci, a zatim ka istoku u duìni od ~ 380 m do me|ne ta~ke broj 13 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2007 i 2012. Zatim ide ka severu u duìni od ~ 750 m do me|ne ta~ke broj 14 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 2012(kanal) i 2010. Daqe ide ka severu do me|ne ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1979/4 i 1979/5 k.o. Krwe{evci. Nastavqa ka zapadu u duìni od ~120 m do me|ne ta~ke br. 16 kat. parc. br. 1980/1, 1990 i 1979/2, a zatim ka jugu u duìni od ~48 m do me|ne ta~ke 17 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1990, 2000 i 2001/1 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka zapadu u duìni od ~420 m do me|ne ta~ke br.18 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2000, 2007, 2012 i 2011 k.o. Krwe{evci, nastavqa ka jugu u duìni od ~640 m do me|ne ta~ke br.19 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1201, 1208 i 1291 k.o. Krwe{evci. Produàva ka severu u duìni od ~540 m do me|ne ta~ke br. 20 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1139/1, 1139/31 i 1146 k.o. Krwe{evci. Skre}e ka zapadu u duìni od ~800 m do me|ne ta~ke br. 21 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1139/1, 1139/5 i 1139/74 k.o. Krwe{evci. Nastavqa ka zapadu u duìni od ~190 m do me|ne ta~ke 22 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1139/1, 1257 i 1258 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka jugu u duìni od ~250m do me|ne ta~ke 23 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1139/11, 1139/13 1249 k.o. Krwe{evci, a zatim ka zapadu u duìni od ~430 m do me|ne ta~ke br. 24 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1249, 1139/1 i 1888/1 k.o. Krwe{evci. Produàva ka zapadu u duìni od ~410 m do me|ne ta~ke 25 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1303/1 i 1304 k.o. Krwe{evci i nastavqa ka zapadu u duìni od ~420 m do me|ne ta~ke 26 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1699, 1705/2 i 1717 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka severu u duìni od ~230 m do ta~ke br. 27 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1, 1706/4 i 1708/5 k.o. Krwe{evci. Skre}e ka zapadu u duìni od ~120 m do me|ne ta~ke 28 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1 i

1706/1 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka jugu u duìni od ~70 m do me|ne ta~ke br.29 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1703/1, 1704/1 i 1307/1 k.o. Krwe{evci. Nastavqa ka zapadu u duìni od ~70 m do me|ne ta~ke br. 30 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1, 1701/1 i 1703/3 k.o. Krwe{evci. Daqe ide ka severu u duìni od ~150 m do me|ne ta~ke br. 31 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1 i 1308, skre}e ka zapadu u duìni ~240 m do me|ne ta~ke br.32 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1307/1, 1661 i 1703 k.o. Krwe{evci. Zavr{ava idu}i ka zapadu u duìni od ~660 m do me|ne ta~ke br. 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove radne zone. Ukoliko ja neka parcela ispu{tena vaì grafi~ki prilog.

Povr{ina Ju`ne radne zone je 688.82 ha. 1.1.2.2. Prostorne celine izvan gra|evinskih podru~ja naseqa

PC1 - Stambena celina izme|u Starih Banovaca i Belegi{a

Granica ove prostorne celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1927, 1928 i obale Dunava 3954/1. Odatle ide ka jugozapadu obalom Dunava do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1978/1, 3954/1 i k.o. Stari Banovci. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1861, 1978/2 i k.o. Stari Banovci.Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1979 i k.o.Stari Banovci. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1979 i k.o.Stari Banovci. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1981/2, 1982 i 1981/1. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1984/2 i 1984/3. Daqe ide ka jugoistoku do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1984/2, 1984/3 i 1861. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1879/6,1878 i 1861. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 10 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1887/3 i 1878. Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2005/2, 2005/23 i 2239. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 12 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1877/1 i 1877/4. Od ta~ke broj 12 ide ka jugoistoku do ta~ke broj 13 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1877/1, 1877/2 i 1861. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove prostorne celine.

PC2 - Stambena celina uz naseqe Belegi{

Granica ove prostorne celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3951,3952 i 3954/80. Odatle ide ka jugu granicom parcele 3951 i 3954/54 do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3954/54 i 3954/1 (obala Dunava). Daqe ide ka jugozapadu obalom Dunava do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3954/46 i 3954/1 ( obala Dunava). Daqe skre}e ka severu zapadnom granicom parcela broj 3954/46 i 3954/67 do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3954/67, 3954/1 i 152/1. Od ta~ke broj 4 ide postoje}om granicom gra|evinskog reona (podru~ja) Belegi{a do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3954/54, 3954/80 i 1266/8. Daqe skre}e ka istoku do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove prostorne celine.

PC3 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a- Stoji}a guvno

Granica ove prostorne celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1295/2,1322 i 1296. Odatle ide ka jugoistoku do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1291/5, 3838 i 1282. Daqe ide ka jugoistoku granicom parcele 3838/1 do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 3910/4, 3838/1 i 3839/1 ( obala Dunava). Odatle ide ka jugozapadu obalom Dunava do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3959/4, 3954/1. Daqe skre}e ka severu granicom parcela 3954/4, 3951 do ta~ke broj 5 koja se nalazi na trome|i kat. parcele broj 3951, 3950/2 i 3954/80.Daqe ide ka severu linijom gra|evinskog reona( podru~ja) Belegi{a do ta~ke broj 6 koja

se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1321, 1322 i 1181. Daqe ide ka severoistoku do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove prostorne celine.

PC4 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a- Gradac

Granica ove urbanisti~ke celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat.parc.broj 1296, 1297 i 1322 (poqski put). Odatle ide ka severoistoku poqskim putevima kat.broj parcele 1322 i 3603 do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 3683, 3749 i 3750. Odatle ide ka istoku do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat.parc.broj 3839/1 i 3840 na obali Dunava. Odatle ide ka jugu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na me|i kat.parc.a broj 3909 , 3839/1 i obale Dunava. Odatle ide ka zapadu me|om parcele 3909 do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat.parc.broj 3909 i 3839/1 (obala Dunava) Odatle ide ka jugu do ta~ke broj 6 koja se nalazi na trome|i kat.parc. br. 3910/1, 3838/1 (Gradac Surduk) i 3839/1 (obala Dunava). Daqe ide ka severozapadu do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat.parc.broj 3838/1, 1292 i 1291/5. Odatle ide ka severozapadu preko poqskog puta kat.parc.br. 1292 poqskim putem kat.parc.broj 1296 do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na granica ove urbanisti~ke celine. Povr{ina ove celine je 33.25 ha

PC5 - Stambena celina jugoisto~no od Surduka- Drvarska

Granica ove prostorne celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 589, 590/1 i 3069 i obale Dunava. Odatle ide ju`nom granicom gra|evinskog reona ka zapadu do ta~ke broj 2 koja se nalazi na granici gra|evinskog reona. Daqe skre}e ka jugoistoku do ta~ke broj 3 koja se nalazi na granici gra|evinskog reona. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1432, 1421/1 i 1421/2. Daqe skre}e ka jugu do ta~ke broj 5 koja se nalazi na me|i kat. parcele broj 1304/2 i 1419. Daqe skre}e ka zapadu do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parcele broj 1416/6 i 1431/1. Daqe ide ka jugoistoku do ta~ke broj 7 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 1431/1 i 3411/5. Daqe skre}e ka istoku do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2949, 2950 i obale Dunava (3069). Od ta~ke broj 8 ide ka severu obalom Dunava do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka granice ove prostorne celine.

Povr{ina ove celine iznosi 36.12 ha.

PC6 - Celina severoisto~no od Surduka- Vinogradine

Granica ove prostorne celine po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1, obale Dunava i k.o.Stari Slankamen. Odatle ide ka jugoistoku obalom Dunava do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 68, 69 i obale Dunava. Daqe skre}e ka jugozapadu do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 44/3, 45 i 1256( put za Slankamen). Daqe skre}e ka severozapadu do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1, 1256 i k.o.Stari Slankamen. Daqe skre}e ka severoistoku do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove prostorne celine.

Povr{ina ove celine iznosi 56.09 ha.

PC7 - Petrovi} sala{

Prostorna celina se sastoji od dva nezavisna komleksa, odvojena putem Stara Pazova- Surduk:

• Prvi severni deo koji se nalazi sa leve strane puta Stara Pazova – Surduk, obuhvata postoje}u farmu ,,Petrovi} sala{,, na kojoj se nalaze ekonomsko dvori{te, ekonomske zgrade, {upe i prate}i objekti

nekada{weg velikog imawa. Ovaj komleks nalazi se na kat. Parc. 1970 k. O. Stari Banovci, zatim na kat. Parc. 2583/2 i delovima kat. Parc. 2583/1 i kat. Parc. 2583/11, koje sve priopadaju katastarskoj op{tini Belegi{.

• drugi deo ju`ni, koji se nalazi sa desne strane puta Stara Pazova - Surduk granice sa k.o. Stari Banovci, obuhvata kat. parc. 2575/2 veliko dvori{te, sa svim stambenim objektima koji se nalaze u okviru ove parcele i koji svi imaju sopstvene parcele ispod samih zgrada.

Povr{ina ove prostorne celine iznosi 30.99 ha. Za ovu prostornu celinu done{en je plan detaqne regulacije za izgradwu farme krava na Petrovi} sala{u u k.o. Belegi{ sl. List op{tina Srema br. 6/2010.

PC 8 – Poqoprivredni kompleks Golubinci istok

parcela broj 5263/1, 5330/3 i 5330/2 k.o.Golubinci .Odatle ide ka istoku u

du`ini od ≈ 221m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj

5330/4, 5339 i 5263/2 ,zatim skre}e ka jugu u du`ini od ≈ 388m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 5330/1, 5338 i 9478.Daqe skre}e ka

zapadu u du`ini od ≈ 221m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parcela

broj 5330/3, 5330/2 i 9478,zatim nastavqa ka severu u du`ini od ≈ 391m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove radne zone.

Povr{ina prostorne celine iznosi 18.03 ha.

PC 9 – Poqoprivredni kompleks Golubinci zapad

Granica ove zone po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na me|i kat.

parcela broj 3892 i 3893 k.o.Golubinci. Daqe skre}e ka istoku u du`ini od ≈ 647m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 3892 i 3920, zatim

skre}e ka jugu granicom parcela 3880/6 i 3880/7 u du`ini od ≈374m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na me|i kat. parcela broj 9478 i 3855. Nastavqa ka zapadu u

du`ini od ≈ 675m do ta~ke broj 4 i zatim skre}e ka severu u du`ini od ≈ 182m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ove zone.

Povr{ina prostorne celine iznosi 8.60 ha.

1.1.3. Pravila ure|ewa za prostorne celine

Izgradwa stambenih objekata izvan gra|evinskih reona naseqa nije dozvoqena. PPO Stara Pazova definisao je pored pored postoje}ih stambenih zona i nove zone sa bespravno podignutim objektima za stalno i vikend stanovawe. U ovim zonama }e se legalizovati postoje}i objekti. Daqa izgradwa stambenih objekata mo`e se vr{iti samo na slobodnim parcelama u okviru utvr|enih zona. Na postoje}im objektima mo`e se vr{iti samo rekonstrukcija i adaptacija radi poboq{avawa uslova stanovawa. Ure|ewe ovih zona vr{i}e se na osnovu odgovaraju}e urbanisti~ke dokumentacije. PC1- Stambena celina izme|u Starih Banovaca i Belegi{a

U periodu 70-tih i 80-tih godina pro{log veka, isto~na strana celine,

(desna strana puta Stari Banovci - Belegi{), je izgra|ena objektima za odmor, dok je zapadna strana, (leva strana puta Stari Banovci-Belegi{), delimi~no zaposednuta stambenim objektima, uglavnom devedesetih godina. Kupoprodajom ku}a za odmor tokom devedesetih godina, isto~na strana celine je dobila novu funkciju – stalno stanovawe. Na ovaj na~in vikend stanovawe je potisnuto u drugi plan, a stalno stanovawe postaje dominatni oblik stanovawa.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Belegi{ za prostornu celinu 1 su slede}e: - na parcelama u isto~nom delu celine mogu}a je izgradwa stambenih objekata i

poslovnih prostora kancelarijskog tipa, uz po{tovawe slede}ih uslovqenosti: minimalna veli~ina parcele 800m², {irina fronta parcele minimalno 16m, stepen zauzetosti od 10 do 30, pristup parcelama koje nemaju izlaz na lokalni put mogu} preko privatnog prolaza minimalne {irine 2.5m. Privatnim prolazom je mogu}e obezbediti pristup do najvi{e ~etiri gra|evinske parcele.

- na parcelama u zapadnom delu celine mogu}a je izgradwa poqoprivrednih objekata namewenih skladi{tewu i primarnoj preradi poqoprivrednih proizvoda uz slede}e uslovqenosti:

- minimalna povr{ina parcele ili kompleksa 1500m², - stepen zauzetosti do 40, - udaqenost objekata od op{tinskog puta najmawe 10,0m.

PC2 - Stambena celina uz naseqe Belegi{

Celina je sme{tena izme|u isto~ne granice gra|evinskog rejona naseqa Belegi{ i obale Dunava. Nastala je kao vikend zona, ali je delimi~no prerasla u zonu stalnog stanovawa, tako da sada ima me{oviti karakter. Morfolo{ki predstavqa zbijeno, izgra|eno podru~je sa malim stambenim parcelama.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Belegi{ za prostornu celinu 2 su slede}e:

- na parcelama minimalne veli~ine 500m², stepena zauzetosti do 30, {irine fronta parcele minimalno 12m, je mogu}a izgradwa stambenih objekata, spratnosti do P+1+Pk

- S obzirom na karakter stanovawa potrebna je funkcionalna integracija u naseqe.

PC3 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a Stoji}a guvno

Celina je sme{tena na severoisto~nom obodu naseqa Belegi{, uz obalu Dunava. Nastala je kao zona ku}a za odmor i uglavnom je zadr`ala taj karakter. Morfolo{ki, obuhvata tri potceline:

Prvu potcelinu ~ini zbijeno vikend naseqe ~etvorougaonog oblika, u zapadnom delu celine, na parcelama formiranim za tu svrhu, sa ulicama Zdravka Grbi}a, @ivana Bogunovi}a, Milana Pandurovi}a i Save Vukeli}a;

Druga, prostrana potcelina nepravilnog oblika sa rezidencijalnim stambenim objektima na prostranim zate~enim parcelama poqoprivredne namene, obuhvata ju`ni deo celine, uz Dunav i

Tre}a, neizgra|ena potcelina obuhvata severni, isto~ni i centralni deo Celine 3 i namewena je poqoprivredi.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Belegi{ za

prostornu celinu 3 su slede}e: Prva potcelina

- izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 500m², {irina fronta parcele minimalno 15m, stepen zauzetosti do 40, obavezan izlaz parcela na ulicu. Na parcelama nije mogu}a izgradwa objekata namewenih obavqawu proizvodnih delatnosti.

Druga potcelina

- izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 600m², {irina fronta parcele minimalno 12m, stepen zauzetosti do 30. Pristup parcelama koje nemaju izlaz na put, mogu} preko privatnog prolaza minimalne {irine 2.5m.

Tre}a potcelina

- izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 1500m², {irina fronta parcele minimalno 15m, stepen zauzetosti do 30, obavezan izlaz parcela na put.

Prilikom izrade urbanisti~kog plana za naseqe Belegi{ primeniti slede}e uslovqenosti:

- Planom obezbediti javne saobra}ajne i infrastrukturne koridore i poboq{ati pristupa~nost Dunavu.

- Druga potcelina je namewena izgradwi objekata za odmor i rekreaciju i rezidencijalnih stambenih objekata. Parcela na kojoj se gradi objekat za odmor i rekreaciju ili rezidencijalni stambeni objekat ne mo`e biti mawa od 1500 m², sa stepenom zauzetosti do 20 i izgra|eno{}u do 0,3, spratnosti do P+1. Gra|evinska linija objekata mora biti pomerena najmawe 10m od

regulacione linije javnog puta. Na parcelama je mogu}a izgradwa objekata namewenih obavqawu delatnosti vinogradarstva i vo}arstva.

- Tre}a potcelina je namewena izgradwi turisti~ko-ugostiteqskih objekata, (sportsko-rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura). Minimalna veli~ina parcele 5000m², stepen zauzetosti do 30, stepen izgra|enosti do 0,4, spratnost do P+2. Gra|evinska linija objekata mora biti pomerena najmawe 10m od regulacione linije javnog puta.

PC4 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a Gradac

Celina je sme{tena na obali Dunava, uzvodno od Belegi{a. Nastala je kao zona ku}a za odmor i zadr`ala je taj karakter. Morfolo{ki, obuhvata dve potceline:

Prvu ju`nu potcelinu ~ini zbijeni niz ku}a za odmor na obali Dunava, u podno`ju lesnog odseka, na parcelama formiranim za tu svrhu.

Druga, prostrana potcelina sa retko izgra|enim ku}ama za odmor na prostranim zate~enim parcelama poqoprivredne namene, obuhvata severni deo celine, na lesnoj zaravni uz odsek pored Dunava.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Belegi{ za prostornu celinu 4 su slede}e:

Prva potcelina - izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a

pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 300m², {irina fronta parcele minimalno 10m, stepen zauzetosti do 40. Na parcelama nije mogu}a izgradwa objekata namewenih obavqawu privrednih delatnosti. Nije mogu}a parcelacija postoje}ih parcela u ciqu dobijawa novih gra|evinskih parcela, a mogu}a je preparcelacija, odnosno spajawe postoje}ih parcela sa ciqem formirawa gra|evinske parcele.

Druga potcelina - izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a

pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 600m², {irina fronta parcele minimalno 10m, stepen zauzetosti do 30. Pristup parcelama koje nemaju izlaz na javni put, mogu} preko privatnog prolaza minimalne {irine 2.5m.

- S obzirom na poqoprivredni karakter celine, mogu}a je u izgradwa objekata namewenih obavqawu delatnosti vinogradarstva i vo}arstva na parcelama minimalne povr{ine minimalno 2000 m², stepena zauzetosti 10, spratnost P, na parcelama kulture vinograd ili vo}wak.

- u okviru Potceline je uz izradu urbanisti~kog projekta mogu}a izgradwa turisti~ko - ugostiteqskih objekata, (sportsko-rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura), sa slede}im uslovqenostima: minimalna veli~ina parcele 5000m², stepenom zauzetosti do 30, stepenom izgra|enosti do 0,4, spratnosti do P+2.

PC5 - Stambena celina jugoisto~no od Surduka Drvarska

Celina je sme{tena na ju`nom obodu naseqa Surduk, na lesnoj zaravni uz odsek pored obale Dunava. Nastala je kao vikend zona i zadr`ala je taj karakter. Na zate~enim parcelama su izgra|ene ku}e za odmor i stambeni objekti rezidencijalnog tipa.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Surduk za prostornu celinu 5 su slede}e:

- izgradwa novih stambenih objekata u postoje}im ulicama je mogu}a pod slede}im uslovima: minimalna veli~ina parcele 600m², {irina fronta parcele minimalno 10m, stepen zauzetosti do 30. Pristup parcelama koje nemaju izlaz na javni put, mogu} preko privatnog prolaza minimalne {irine 2.5m.

- na parcelama minimalne veli~ine 800m², {irine fronta parcele minimalno 12m, stepena zauzetosti do 20, izgra|eno{}u do 0,3, spratnosti do P+1+Pk, je mogu}a izgradwa objekta za odmor i rekreaciju (vikend objekat), ili rezidencijalni stambeni objekat,

spratnosti do P+1+Pk Na parcelama nije mogu}a izgradwa privrednih i poslovnih objekata, izuzev objekata u funkciji vo}arstva i vinogradarstva. Gra|evinska linija objekta mora biti pomerena najmawe 10m od regulacione linije javnog puta.

- u okviru celine je uz izradu urbanisti~kog projekta mogu}a izgradwa turisti~ko - ugostiteqskih objekata, (sportsko - rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura), sa slede}im uslovqenostima: minimalna veli~ina parcele 5000m², stepenom zauzetosti do 30, stepenom izgra|enosti do 0,4, spratnosti do P+2.

PC6 - Vinogradarsko vo}arska celina Vinogradine

Vinogradarsko vo}arska zona se prostire od severne granice naseqa

Surduk do granice K.O. Surduk i uglavnom je neizgra|ena, izuzev maweg broja stambenih ku}a i ku}a za odmor.

Smernice za izradu plana generalne regulacije naseqa Surduk za prostornu celinu 6 su slede}e:

- daqa izgradwa ku}a za odmor nije mogu}a. S obzirom na poqoprivredni karakter celine, mogu}a je izgradwa vinogradarskih ku}ica, vinskih podruma, objekata u funkciji vo}arstva uz slede}e uslovqenosti: povr{ina parcele minimalno 2000 m², stepen zauzetosti 10, spratnost P, na parcelama kulture vinograd ili vo}wak.

- u okviru celine je uz izradu urbanisti~kog projekta mogu}a izgradwa turisti~ko-ugostiteqskih objekata, (sportsko-rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura), sa slede}im uslovqenostima: minimalna veli~ina parcele 5000m², stepenom zauzetosti do 30, stepenom izgra|enosti do 0,4, spratnosti do P+2.

PC7 - Petrovi} sala{

U skladu sa potrebama rada u poqu formirano je kod Napretkove

ekonomije stambeno naseqe za sme{taj radnika. Navedeni objekti su u periodu do 1985. bili naseqeni radnicima ekonomije, da bi se tokom 1990-tih godina doselio odre|eni broj izbeglih lica. Morfolo{ki i funkcionalno prostorna celina 9, obuhvata dve potceline:

Prvu potcelinu, severno od puta Stara Pazova - Surduk i granice sa K.O. Stari Banovci ~ini poqoprivredna ekonomija, (ekonomsko dvori{te, ekonomske zgrade, {upe) i

Drugu potcelinu, ju`no od puta Stara Pazova - Surduk i granice sa K.O. Stari Banovci ~ini stambeno naseqe (dvori{te i stambeni objekti).

Za ovu prostornu celinu done{en je plan detaqne regulacije za izgradwu farme krava na Petrovi} sala{u u k.o. Belegi{ sl. List op{tina Srema br. 6/2010. PC 8 – Golubinci istok

Navedena prostorna celina se nalazi oko nekada{we Napretkove ekonomije (isto~no od Golubinaca u pravcu Stare Pazove sa prilazom na regionalni put R-106) u kojoj su bili sme{teni ma{inski park, kompleks farme i prate}i servisni sadr`aji. Danas se na navedenom prostoru obavqaju delatnosti nepoqoprivrednog karaktera.

Preduzetni~ke delatnosti koje se predvi|aju u navedenoj prostornoj celini spadaju u domen metaloprera|iva~ke industrije, prerade drveta, proizvodwe predmeta od plasti~nih masa, gume. Delatnosti skladi{tewa, servisni centri poqoprivrednih i privrednih ma{ina, ma{inski parkovi i sl. su dozvoqeni dok logisti~ko-servisni centri nisu dozvoqeni.

Neophodno je dodatno infrastrukturno opremawe sa sprovo|ewem mera za{tite okoline. Obavezna je izrada plana detaqne regulacije. PC 9 – Golubinci zapad

Delatnosti koje se mogu obavqati pripadaju oblasti preraђivaчke

industrije (proizvodwa piћa, prerada i konzervirawe voћa i povrћa, skladi{tewe ratarskih proizvoda, obradu i preradu mesa (klanice), mlekare), zatim proizvodwa lekovitog biqa, proizvoda od pчelarewa i sl. Takoђe se mogu graditi i objekti industrijski orijentisane male privrede, proizvodnog zanatstva i sl u domenu agrarnih delatnosti.

Parcelacija za potrebe locirawa i izgradwu ovih objekata vrшiћe se na

osnovu odgovarajuћeg urbanistiчkog plana. Objekti moraju biti izgraђeni na kompaktnom i oceditom zemqiшtu, sa niskim nivoom podzemnih voda.

Za navedenu Prostornu celinu obavezna je izrada Plana detaqne regulacije. 1.2. Uslovi za ure|ewe i izgradwu povr{ina i objekata javne namene 1.2.1. Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine

Realizacija Planom predvi|enog unapre|ivawa postoje}e saobra}ajne mreè i planirawa nove uli~ne i putne preè, sprovodi}e se prema vaè}oj urbanisti~koj dokumentaciji za prostore gde oni ve} postoje, a na ostalim delovima prema pravilima koja se defini{u ovim planom.

Op{ta pravila: Saobra}ajnice se postavqaju unutar javnog zemqi{ta ili u ostalom gra|evinskom zemqi{tu uz prethodno re{avawe imovinskih odnosa. Za formirawe novih i izmenu trase i gabarita postoje}ih saobra}ajnica radi se plan detaqne regulacije. Planirawe lokacija benzinskih stanica unutar naseqa vr{i}e se na osnovu Urbanisti~kog plana naseqa, a na koridorima puteva I i II reda i op{tinskih puteva i ulica na osnovu plana detaqne regulacije i predhodne saglasnosti upravqa~a puta. Planirane lokacije benzinskih stanica utvr|ivati u skladu sa saobra}ajnim, protivpoàrnim propisima, ìvotne sredine, vodoprivrede i sanitarne za{tite. Za svaku konkretnu lokaciju potrebno je uraditi elaborat koji sadrì analizu uticaja na bezbednost i funkciju saobra}aja, zaga|ewe vazduha, vode i zemqi{ta kao i mere koje se preduzimaju za spre~avawe i smawewe {tetnih uticaja.

Pravila ure|ewa i gra|ewa puteva i ulica u gra|evinskom podru~ju: Najmawa {irina gabarita ulice defini{e se u zavisnosti od ranga puta na delu van naseqa:

• Dr`avni put drugog reda: kolovoz 6m, trotoari 2m sa otvorenim obostranim putnim kanalima, jendecima, ili ako nema atmosferske kanalizacije zavisno od terenskih uslova jednostrano ili dvostrano betonski rigol.

• Lokalni put: kolovoz 6m, trotoari 1,5m i ako nema atmosferske kanalizacije zavisno od terenskih uslova jednostrano ili dvostrano betonski rigol ili otvoreni uli~ni kanali.

• Najmawa {irina kolovoza na stambenim prilazima i ulicama je 5m, izuzetno u ulicama gde moè da se organizuje jednosmerni saobra}aj moè biti i uì ali ne mawi od 4m; najmawa {irina privatnih prolaza je 2,5m, najmawa {irina trotoara i pe{a~kih staza je 1,5m.

Pravila ure|ewa i gra|ewa za puteve van gra|evinskog podru~ja:

Najmawa {irina gabarita puta defini{e se u zavisnosti od ranga puta: op{tinski put – kolovoz 5m, bankine1m i odvojeni jarak ili rigol po potrebi; nekategorisani put – kolovoz 5m (izuzetno 4m na kra}im deonicama gde se ustanovi da ekonomski parametri ugroàvaju realizaciju projekta), bankine 1m, odvodni jarak ili rigol po potrebi. U za{titnom pojasu pored javnog puta van naseqa, zabrawena je izgradwa gra|evinskih ili drugih objekata, kao i postavqawe postrojewa, ure|aja i instalacija, osim izgradwe saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta i saobra}aja na javnom putu. U za{titnom pojasu moè da se gradi, odnosno postavqaju trase vodovoda, kanalizacije, topolovodi i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl. po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a javnog puta koji sadrì saobra}ajno-tehni~ke uslove. Za{titni pojas sa svake strane javnog puta ima slede}e {irine: dràvni putevi prvog reda – autoputevi 40m, ostali dràvni putevi prvog reda, 20m, dràvni putevi drugog reda, 10m, op{tinski putevi, 5m. Minimalna udaqenost instalacija je 3,0m od krajwe ta~ke popre~nog profila – noìce useka ili nasipa, ili spoqne ivice putnog kanala za odvodwavawe (izuzetno ivice kolovoza ukoliko se time ne remeti reìm odvodwavawa kolovoza).

Ukr{tawe sa instalacijama predvideti iskqu~ivo mehani~kim podbu{ivawem ispod trupa puta, upravno na predmetni put u propisanoj za{titnoj cevi, tako da minimalna dubina predmetnih instalacija i za{titnih cevi od najni`e gorwe kote kolovoza do gorwe kote za{titne cevi iznosi 1,35-1,50m, u zavisnosti od konfiguracije terena. Za{titna cev mora biti postavqena na celoj du`ini izme|u krajwih ta~aka popre~nog profila puta, uve}ana za po

3,00m sa svake strane. Minimalna dubina gorwe kote za{titne cevi ispod putnog kanala od kote dna kanala do gorwe kote za{titne cevi iznosi 1m.

Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem u ukr{tawa javnog puta sa èlezni~kom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima. U zonama potrebne preglednosti zabraweno je podizati zasade, ograde i drve}e, postavqati postrojewa i ure|aje i graditi objekte, odnosno vr{iti druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta. Ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva podizati tako da ne ometaju preglednost javnog puta i ne ugroàvaju bezbednost odvijawa saobra}aja. Reklamne table, reklamni panoi, ure|aji za slikovno i zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe mogu se postavqati pored dràvnog puta na minimalnoj udaqenosti od 7m, pored op{tinskog puta na minimalnoj udaqenosti od 5m, mereno sa spoqne strane od ivice kolovoza.

Postoje}i koridor carskog odnosno po{tanskog puta koji spaja naseqe Banovci sa Novim Karlovcima, uredi}e se i graditi na osnovu uslova iz ovog plana uz obaveznu izradu urbanisti~kog projekta budu}eg turisti~kog koridora.

Planirana trasa paralelne saobra}ajnice sa auto putem E-75 koja spaja staropazova~ku i novobanova~ku petqu, prolazi kroz budu}u op{tinsku centralnu radnu zonu i multifunkcionalnu zonu 3 u Banovcima. [irina ovog koridora iznosi 30metara a uslovi ure|ewa i gra|ewa ove saobra}ajnice definisa}e se izradom plana detaqne regulacije. Deo ovo koridora i to ju`ni segment definisan Planom detaqne regulacije komleksa ,,Log centra,,.

Pravila ure|ewa i gra|ewa u zoni èlezni~ke pruge: U za{titnom pojasu pored pruge na delovima naseqa za koja nije predvi|ena izrada planova, zabrawena je izgradwa gra|evinskih ili drugih objekata koji nisu u funkciji odvijawa èlezni~kog saobra}aja, osim u izuzetnim slu~ajevima, kada se radi o postoje}im objektima gde se dozvoqava teku}e odràvawe i eventualna rekonstrukcija kojom se ne ugroàva bezbednost odvijawa saobra}aja na pruzi. Dozvoqeno je postavqawe kablova, elektri~nih vodova niskog napona za osvetqewe, telegrafskih i telefonskih vazdu{nih linija i vodova kanalizacije i sli~nih cevovoda, uz saglasnost upravqa~a pruge. Za{titni pojas sa obe strane puta iznosi 25m od ose posledweg koloseka. Rekonstrukcija postoje}ih i izgradwa novih industrijskih koloseka za izdvojene komplekse vr{i}e se prema uslovima JP @eleznice Srbije.

Vodni saobra}aj: Sve sadr`aje i programe razvoja u okviru obale plovno puta reke Dunava traba uskladiti sa Pravilnikom Dunavske Komisije.

Planom je predvi|ena izgradwa marina u Starim Banovcima, kao i pristana u Banovcima, Belegi{u i Surduku.

Izgradwa i ure|ewe ovih prostora uslovqeno je izradom urbanisti~kog plana odgovaraju}e regulacione razrade.

Sadr`aj marine i pristana je potrebno definisati u skladu sa propisima kojima je definisana izgradwa ove vrste objekata.

Prilikom izgradwe objekata u okviru plovnog puta Dunava uslove treba traìti od Direkcije za plovne puteve ,,Plovput,, iz Beograda koja je zaduèna za odràvawe i razvoj plovnih puteva.

Uslovi za deonicu Dunava na teritoriji op{tine Stara Pazova su: - minimalna dubina plovnog puta ili EH (niski plovidbeni nivo) je H=25 m; - {irina plovnog puta Bpl= 180-200 m; - minimalni radijus krivine plovnog puta je R=1000 m.

Vazdu{ni saobra}aj: Na teritoriji Op{tine za potrebe sportsko-rekreativnih aktivnosti mogu}e je i uspostavqawe letili{ta. Navedeni objekti moraju ispuwavati sve prostorno-tehni~ke aspekte obavqawa navedenih aktivnosti u skladu sa nadle`nim zakonom koji reguli{e datu oblast. 1.2.2. Vodoprivredna i hidro-tehni~ka infrastruktura

Vodosnabdevawe: Minimalna dubina ukopavawa cevovoda, zbog za{tite od uticaja mraza je 1,0m. Minimalno odstojawe cevovoda od objekta je 3,0m. Na trasi vodovoda ne dozvoqava se izgradwa objekta na obostranom osovinskom odstojawu od 3,0m. Prelazi cevovoda ispod saobra}ajnica izve{}e se sa neophodnom mehani~kom za{titom. Na prelazima cevovoda ispod vodotoka potrebno ga je osigurati. PremaPravilniku o tehni`kim normativima za spoqa{wu i unutra{wu hidrantsku mreù, dozvoqeno odstojawe izme|u hidranata iznosi najvi{e 80m. Potrebna koli~ina vode za protivpoàrnu za{titu, koja je merodavna za hidrauli~ki prora~un i dimenzionisawe i potreban broj protivpoàrnih hidranata odredi}e se tehni~kom dokumentacijom. Tako|e, tehni~kom dokumentacijom projektant }e na osnovu hidrauli~kog prora~una dimenzionisati profile i padove cevovoda. Izbor vrste cevi odredi}e se projektom a u zavisnosti od statisti~kih i dinami~kih uticaja, slegawa terena, agresivnosti

okolnog zemqi{ta i drugih tehno-ekonomskih parametara a u skladu sa va`e}im sanitarnim propisima. Ne preporu~uje se upotreba salonitskih cevi. Pri projektovawu i izvo|ewu mora se voditi ra~una o me|usobnom kako vertikalnom tako i horizontalnom odstojawu pojedinih instalacija. Na delu trase gde postoje podzemne instalacije (telefonski i visokonaponski kablovi) pri izvo|ewu radova potrebno je obratiti pa`wu da se postoje}e podzemne instalacije ne o{tete. Sve infrastrukturne mre`e moraju se me|usobno {tititi jedna od drugih.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda: Minimalna dubina ukopavawa cevi je 1m. Pri projektovawu i izvo|ewu kanalizacione mre`e mora se voditi ra~una o me|usobnimm kako vertikalnim tako i horizontalnim odstojawima pojedinih instalacija.Me|usobno horizontalno odstojawe paralelnog vodovoda i kanalizacije je minimum 1,5m, ako je pre~nih vodovoda mawi od 200mm ili minimum 3m ako je pre~niik vodovoda ve}i ili jednak 200mm. Kod ukr{awa vodovoda i kanalizacije me|usobno odstojawe obezbediti minimum 0,4m u slu~aju da je vodovod iznad kanalizacije. Odstojawe kanalizacije od objekta pri gravitacionom odvodu je minimum 3,00m. Izbor vrste cevi odredi}e se projektom a u zavisnosti od stati~kih i dinami~kih uticaja, slegawa terena, agresivnosti okolnog zemqi{ta i drugih tehno-ekonomskih parametara. Sve infrastrukturne mre`e moraju se me|usobno uskladiti i {tititi jedna od drugih. Na delu trase gde postoje podzemne instalacije (telefonski i visokonaponski kablovi) pri izvo|ewu radova potrebno je obratiti pa`wu da se postoje}e podzemne instalacije ne o{tete. Kvalitet voda koje se smeju ispu{tati u kanalizacioni sistem definisan je Pravilnikom o MDK. Tehni~kom dokumentacijom projektant }e na osnovu hidrauli~kog prora~una dimenzionisati profile i padove. Padove usvojiti tako da novoprojektovana kanalizacija bude prikqu~ena na postoje}u tamo gde je izgra|ena.

Zone sanitarne za{tite: Zona neposredne sanitarne za{tite podzemnih voda izvori{ta za vodosnabdevawe naseqa na teritoriji naseqa op{tine Stara Pazova, ustanovqena je u skladu sa Pravilnikom o zonama sanitarne za{tite (Sl.Glasnik RS 92/2008) oko vodozahvatnih bunara ~iji je polo`aj ustanovqen slede}im koordinatama:

Tabela 38: Zone sanitarne za{tite oko izvori{ta vodosnabdevawa u Op{tini

Zona {ire sanitarne za{tite podzemnih voda izvori{ta za vodosnabdevawe naseqa na teritoriji op{tine Stara Pazova, ustanovqen je nad prostorom koji se poklapa sa u`om zonom sanitarne za{tite. Osnov za uspostavqawe navedenih zona jeste Projekat zona sanitarne za{tite za vodosnabdevawe naseqa na teritoriji op{tine Stara Pazova, koji je uradio Hidrozavod DTD tokom 2007 godine. 1.2.3. Energetska infrastruktura 1.2.3.1. Elektroenergetska infrastruktura

U za{titnim zonama dalekovoda 400 kV, 220 kV, i 110 kV, koje iznose minimalno 40m, 35m, i 25m, obostrano nije zabrawena gradwa objekata i ona je uslovqena Tehni~kim propisima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova uz izradu studije (elaborata) o odnosu dalekovoda i planiranih sadràja. Za takvu gradwu neophodna je saglasnost vlasnika mreè. U za{titnoj zzoni dalekovoda 10 kV,minimalno 5m obostrano nije zabrawena gradwa objekata i uslovqena je tehni~kim propisima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova tako da je neophodna saglasnost vlasnika mreè. Trafostanice za nove potro{a~e sa potrebom ve}e koli~ine el.energije, naponskog prenosa 10/04 kV, postaviti u centar potro{we. TS graditi kao MBTS, KBTS ili zidane u centralnim zonama naseqa. TS graditi na propisanim rastojawima od postoje}ih i planiranih objekata, a mogu se graditi i unutar objekata kao posebne prostorije. U rubnim zonama naseqa TS graditi kao STS. TS po pravilu graditi na sopstvenim parcelama, delovima parcela na kojima se grade proizvodni objekti a koje }e sluìti za napajawe elektri~nom energijom ovakvih objekata, zelenim povr{inama itd.

Planiranu 10 kV mreù u centralnim zonama naseqa graditi podzemno. U rubnim zonama naseqa mreù graditi vazdu{no na betonskim stubovima. Mreù po pravilu graditi na sopstvenim parcelama ili na parcelama ZJN. Niskonaponsku mreù graditi vazdu{no na betonskim stubovima i samonosivim kablovskim snopom (SKS). Ku}ni prikqu~ak izvesti SKS-om po vaè}im zakonskim i tehni~kim propisima. Javnu rasvetu postaviti na postoje}e betonske stubove ili nezavisne stubove koji se koriste iskqu~ivo za svetiqke javne rasvete. Javna rasveta primarnih saobra}ajnica mora biti na vi{im stubovima a

detaqe kao {to su broj stubova, svetiqki, vrstu svetiqki i dr, odrediti glavnim projektom. Za{titu od atmosferskog pra`wewa izvesti klasi~nim gromobranskim instalacijama prema vaè}im zakonskim propisima. Uslovi za izgradwu elektroenergetske mreè: Elektroenergetska mreà i objekti grade se u skladu sa glavnim projektom prema vaè}im zakonskim propisima. Uslovi za izgradwu trafostanica 10/0,4 kV: TS graditi kao MBTS, KBTS, ~eli~nore{etkastu stubnu TS ili zidanu TS; TS u sklopu objekta mora zadovoqavati propise Pravilnika o teyhni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra; TS graditi za naponski nivo 10/04 kV; Lokacija TS mora biti u centru potro{we odnosno {to bliè teì{tu optere}ewa; prikqu~ni vodovi treba da budu {to kra}i, a rasplet vodova {to jednostavniji; obezbediti lak pristup TS (pristupni put - ~vrsta podloga); TS mora imati {to mawi uticaj na ìvotnu sredinu (buka) Uslovi za podzemnu elektromreù: dubina rova za polagawe elektrokablova je minimalno 0,7m, odnosno 0,9m za kablove 10 kV; elektromreù polagati na minimalnom rastojawu od 0,5m od temeqa objekata i 1,0m od kolovoza; po mogu}nosti mreù polagati u prostoru zelenih povr{ina; Ukr{tawe el.kablovskog voda sa saobra}ajnicom, van naseqa, vr{i se polagawem kablovskog voda u betonski rov ili betonsku odnosno plasti~nu cev uvu~enu u horizontalno izbu{en otvor u ciqu lak{eg odràvawa voda; dubina izme|u gorwe ivice kablovske signalizacije i povr{ine puta je minimalno 0,8m; me|usobni razmak elektroenergetskih kablova u istom rovu odrediti na osnovu strujnog optere}ewa, a minimalno rastojawe je 0,07m kod paralelnog vo|ewa i minimalno 0,2m kod ukr{tawa; obezbediti kablovske vodove od me|usobnog kontakta kako kod paralelnog vo|ewa tako i kod ukr{tawa; kod paralelnog vo|ewa elektro i telekomunikacionih kablova minimalno rastojawe je 0,50m za kablove napona 1 kV, 10 kV, i 20 kV, a 1m za kablove napona 35 kV. Rastojawe prilikom ukr{tawa sa telekomunikacionim kablovima ne sme biti mawe od 0,5m; ukr{tawe

sa telekomunikacionim kablom u nasequ je pod minimalnim uglom od 30° po

mogu}stvu {to bliè 90°, a van naseqa minimalni ugao od 45°; po pravilu elektroenergetski kabl se polaè ispod telekomunikacionog kabla. Nije dozvoqeno paralelno polagawe elektroenergetskog kabla ispod ili iznad vodovodnih i kanalizacionih cevi; Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne i kanalizoacione cevi je minimalno 0,5m za kablove 10 kV, odnosno 0,4m za ostale kablove; Vertikalni razmak el.energetskog kabla kod ukr{tawa sa vodovodnim ili kanalizacionom cevi moè da bude ispod ili iznad cevi na minimalnoj udaqenosti od 0,4m za kablove 35 kV ili minimalno 0,3m za ostale kablove; u situacijama kada nije mogu}e posti}i propisane minimalne udaqenosti, odnosno razmake, el.kabl se provla~i kroz za{titnu cev. Nije dozvoqeno paralelno polagawe el.kablova ni iznad ni ispod gasovodnih cevi; razmak izme|u el.kablova i gasovoda pri ukr{tawu i paralelnom vo|ewu u naseqenim mestima je minimalno 0,8m a izvan naseqa 1,2m; u situacijama kada su prostorni uslovi neadekvatni el.kabl se mora polagati u za{titnoj cevi na minimalnom rastojawu 0,3m, duìna cevi mora biti najmawe 2m sa obe strane ukr{tawa ili celom duìnom paralelnog vo|ewa. Uslovi za nadzemnu elektromreù: NN samonosivi kablovski sklop postavqati na betonske stubove sa me|usobnim razmakom do 40m (u specifi~nim situacijama mogu se polagati na fasadi objekta po vaè}im propisima i normativima); nije dozvoqeno polagawe niskonaponskih i samonosivih kablovskih snopova u zemqu ili u malter; Samo u izuzetnim slu~ajevima mogu se voditi vodovi preko ili u blizini objekata za stalni boravak qudi (vo|ewe vodova preko objekta je i kada se vod nalazi na 3m od objekta (10 kV) ili 5m od objekta (napon ve}i od 10 kV); kada se vodovi vode iznad objekta neophodno je poja~awe izolacije a za objekte gde se zadràva ve}i broj qudi potrebna je i mehani~ki poja~ana izolacija; nije dozvoqeno postavqawe zidnih konzola ili krovnih konzola i nosa~a vodova na stambenim zgradama preko kojih prelaze VN nadzemni vodovi; Nije dozvoqeno voditi nadzemne vodove iznad objekata u kojima se nalaze lakozapaqivi materijali, na prolazu pored takvih objekata horizontalna sigurnosna udaqenost jednaka je visini stuba uve’anoj za 3m a iznosi najmawe 15,0m; Odre|ivawe sigurnosnih udaqenosti i visine od objekata, kao i ukr{tawe elektroenergetskih vodova me|usobno i sa drugim instalacijama vr{i se u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu, nadzemnih i elektroenergetskih vodova napona od 1 kV do 400 kV.

1.2.3.2. Gasovodna infrastruktura

Pri izgradwi gasovoda mora se obezbediti stabilnost gasovoda i za{tita qudi i imovine i spre~iti mogu}nost {tetnih uticaja na okolinu. U pojasu {irine od 5 m na jednu i drugu stranu, ra~unaju}i od ose gasovoda, zabraweno je saditi biqke ~iji koreni dosti`u dubinu ve}u od 1 m, odnosno za koje je potrebno da se zemqi{te obra|uje dubqe od 0,5 m.

U pojasu {irine od 30 m levo i desno od ose gasovoda, nakon izgradwe gasovoda, zabraweno je graditi zgrade namewene za stanovawe ili boravak qudi. Ukr{tawe gasovoda sa èlezni~kim prugama, putevima i ulicama izvoditi tako da ne ugroàva, o{te}uje ili funkcionalno ometa ve} postoje}e objekte sa kojima se gasovod ukr{ta, kao i druge objekte u wihovoj neposrednoj blizini. Merno regulacione stanice (MRS) graditi u posebno gra|enim zgradama ili metalnim ormanima sa posebnim temeqima, a pod odre|enim uslovima MRS se mogu postavqati u dozidanim prostorijama i na otvorenom prostoru, kada se postavqa i ograda i nadstre{nica. Izduvne cevovode sigurnosnih ispusnih ventila izvesti najmawe 1m iznad krova MRS u atmosferu i za{titi od ulaza stranih tela. Protivpoàrne slavine postaviti na gasovodu ispred MRS, kao i iza we, na rastojawu od najmawe 5 m, a ne daqe od 100 m. Prostorije ili dozidane zgrade, u kojima se postavqaju MRS, moraju biti dobro ventilirane, sa podom od te{ko gorivnih materija koji ne varni~e. Prostor na kome se podiè MRS ograditi metalnom mreòm ili nekom drugom vrstom ograde. Izme|u ograde i spoqnih zidova MRS mora postojati za{titna zona od najmawe 2 m i ograda ne sme biti nià od 2,5 m. U stanicama {iroke potro{we obavezno je ugra|ivawe odorizatora - za ubacivawe mirisa u gas. Do svakog objekta MRS obezbediti pristupni put do najbliè javne saobra|ajnice, min.{irine 3 m. Distributivni gasovod ne polagati ispod zgrada i drugih objekata visokogradwe. Pri paralelnom vo|ewu ili ukr{tawu sa cevovodima koji sluè za transport toplih fluida, distributivni gasovod postavqati na rastojawu kojim se obezbe|uje da temperatura polietilenske cevi ne bude ve}a od 20 °C. Pri paralelnom vo|ewu distributivnog gasovoda sa podzemnim vodovima, minimalno rastojawe iznosi 40 cm, a u izuzetnim slu~ajevima moè biti najmawe 20 cm. Pri ukr{tawu distributivnog gasovoda sa podzemnim vodovima, minimalno rastojawe iznosi 20 cm, a pri vo|ewu gasovoda pored temeqa 1,0 m. Izuzetno, dubina ukopavawa moè biti i 0,5 m, pod uslovom da se preduzmu dodatne tehni~ke mere za{tite. Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu distributivnog gasovoda sa: èlezni~kim prugama iznosi 1,5 m ra~unaju}i od gorwe ivice za{titne cevi do gorwe ivice praga; tramvajskim prugama i industrijskim kolosecima iznosi 1,0 m; putevima i ulicama iznosi 1,0 m. Ukr{tawe distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama vr{i se polagawem gasovoda u za{titnu cev, odnosno kanal. Dno rova za polagawe distributivnog gasovoda mora da bude ravno, tako da cev potpuno nalegne na dno. Na kosim terenima primeniti mere za{tite distributivnog gasovoda od klizawa i odrona tla. Posle polagawa distributivnog gasovoda, rov se mora zasuti u {to kra}em vremenu. Materijal za zasipawe rova mora biti takvog sastava i granulacije da ne o{te}uje cev. Gorwu ivicu cevi pokriti slojem od 20 cm, a ostatak ispuniti zemqom iz iskopa (ukoliko je zelena povr{ina), odnosno nabijenim {qunkom ukoliko je saobra}anica ili trotoar. Na dubini od 30 cm u rovu postavqa se upozoravaju}a traka ùte boje sa natpisom "gas". Ako se pri polagawu distributivnog gasovoda rov izra|uje bu{ewem, polietilensku cev postaviti u za{titnu cev. Polietilenske cevi ne mogu se polagati na temperaturi niòj od 0 °C. Svi poloèni vodovi distributivnog gasovoda moraju biti geodetski snimqeni i ucrtani u katastar podzemnih vodova. Za izgradwu distributivnih gasovoda koristiti Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara. 1.2.4. Telekomunikaciona infrastruktura

Komunikacioni sistemi: TT mreà mora biti kablirana do telefonskih izvoda; minimalna dubina polagawa TT kablova je 0,80 m; TT mreù po pravilu graditi na sopstvenim parcelama ili na parcelama JGZ; TT mreù polagati u zelenim povr{inama pored trotoara ili u trotoaru na minimalnom odstojawu od regulacione linije 0,50 m; kod ukr{tawa sa drugim instalacijama TT kabl se polaè u za{titnu cev, a ugao ukr{tawa mora biti 90°; kod paralelnog vo|ewa sa elektroenergetskim kablovima napona 1 kV, 10 kV i 20 kV minimalno odstojanje mora biti 0,50 m; kod paralelnog vo|ewa sa elektroenergetskim kablovima napona 35 kV minimalno odstojawe mora biti 1,0 m; kod ukr{tawa sa elektroenergetskim kablovima minimalno vertikalno rastojawe je 0,50 m iznad; ugao ukr{tawa u nasequ mora biti {to bliì 90° a minimalno 30°, a van naseqa minimalno 45°; u slu~aju da ne mogu da se zadovoqe ovi uslovi

telekomunikacioni kabl se provla~i kroz za{titnu cev sa razmakom ne mawim od 0,30 m; kod paralelnog vo|ewa sa vodovodom, kanalizacijom, gasovodom i toplovodom minimalno rastojawe mora biti 1,0 m, a kod ukr{tawa minimalno rastojawe je 0,50 m a ugao ukr{tawa {to bliì 90°; TT kablove koji sluè iskqu~ivo elektrodistribuciji voditi u istom rovu na rastojawu koji se prora~unom pokaè zadovoqavaju}im ali ne mawim od 0,20 m. Kada se bakarni kablovi glavne ili distributivne mreè polaù direktno u zemqu potrebno je u isti rov poloìti jednu ili vi{e PE cev Ø20 - Ø40 za provla~ewe opti~kih kablova u pristupnoj mreì. Izuzetno, kod izgradwe podzemne razvodne mreè, zajedno u rov sa kablovima razvodne mreè mogu}e je poloìti PE cev Ø20 - Ø40 do budu}ih biznis korisnika i krajwih korisnika. Tako|e, u slu~ajevima intenzivne izgradwe gde nije mogu}e sagledati kona~ne potrebe podru~ja, planirati rezervne PE cevi. Zavr{avawe cevi planirati u odgovaraju}im privodnim oknima. Kao cevi za TKK planirati fleksibilne korigovane PE cevi Ø 110, kako bi se pove}ao razmak i smawio broj TK okana. Kod rekonstrukcija postoje}e TKK gde su mawi rasponi i gde je TKK pravolinijska koristiti krute PVC cevi Ø 110. Pri planirawu kablovske TK kanalizacije potrebno je slediti slede}e principe:

• glavnu kablovsku TK kanalizaciju sa standardnim dimenzijama okana 250h180 planirati samo u izuzetnim slu~ajevima kod rekonstrukcija postoje}ih TK kanalizacija i me|usobnog povezivawa glavnih pravaca TKK; ovu TKK predvideti za prolaz kablova kapaciteta 1200h2, 1000h2 i 800h2; u ostalim slu~ajevima koristiti okna mawih dimenzija 180h110, 200h150 i 250h150; dubina ovih okana je do 190 cm;

• distributivnu kablovsku TK kanalizaciju planirati u sve ve}oj meri a prema proceni planera i projektanta, sa monta`nim mini oknima dimenzija 100h80, 150h80 ili 200h80, za pravce polagawa dva ili vi{e kabla kapaciteta do 600h2; ukoliko prisustvo drugih podzemnih instalacija onemogu}ava ugradwu monta`nih okana koristiti zidana mini okna; dubina okna je od 100–130 cm;

• privodnu TK kanalizaciju graditi od mini okana dimenzija 60h60 ili 120h60, ukoliko se pola`u dva ili vi{e kablova kapaciteta do 200h2, kao i u slu~ajevima gde je to po proceni planera opravdano; dubina ovih okana je do 100 cm, izuzetno do 130 cm.

Planirati polagawe opti~kih kablova podzemno po postoje}im trasama TK

kanalizacije, u rovu ili u mini/mikro rovu. Na relacijama na kojima je neisplativa izgradwa podzemne mreè ili u slu~ajevima kada je potrebno hitno re{iti zahtev biznis korisnika (privremeno re{ewe) planirati polagawe opti~kih kablova vazdu{no, po postoje}im trasama TK stubova ili EE stubova. Pri izboru trase opti~kih kablova, uz po{tovawe tehni~kih uslova i propisa, teì se minimalnim tro{kovima polagawa kablova a kroz eksploataciju maksimalnoj dostupnosti za brzo otklawawe smetwi. Vodi se ra~una o slede}em: da je duìna kabla {to mawa; da je geolo{ki sastav zemqi{ta sa stanovi{ta polagawa {to povoqniji; da na trasi nema klizi{ta; da je trasa kabla pristupa~na u toku svih vremenskih prilika; da je kabl bezbedan u eksploatacionom veku posebno za magistralne kablove; da se ne zalazi u urbana podru~ja ukoliko uslovi na terenu to dozvoqavaju; da se izbegavaju koridori u kojima se planira izgradwa autoputa, pruga i gasovoda; da se maksimalno koristi izgra|ena telekomunikaciona infrastruktura (kablovska kanalizacija i poloène PE cevi za KDS); da se izbegavaju vodotokovi; da se izbegavaju mreè dràvnih puteva; da se minimizira potreba za re{avawe imovinsko-pravnih odnosa polagawem kabla u putnom zemqi{tu lokalnih puteva; da trase opti~kih privoda na postoje}im kablovima po~iwu od mesta nastavaka ili rezervi na kablu ili u blizini wih.

Mobilna telefonija. Kompleks za sme{taj objekta mobilne telefonije postavqa se na prostor minimalne povr{ine 100 m2. Kompleks mora biti ogra|en i oko wega ne postoji za{titna zona. U prostor kompleksa se postavqa antenski stub sa antenama, a na tlo se postavqaju kontejneri baznih stanica. Kontejneri baznih stanica ne mogu da pre|u 50% povr{ine kompleksa. Napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz postoje}e niskonaponske mreè. Do kompleksa za objekat mobilne telefonije neophodno je obezbediti pristupni put minimalne {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice; kod projektovawa i izgradwe objekta mobilne telefonije obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih propisa i normativa iz ove oblasti.

1.2.5. Javne zelene povr{ine

Radi formirawa za{titnih pojaseva zelenila (vetroza{titni i poqoza{titni) na prostoru obuhvata Plana u okviru saobra}ajne i vodne infrastrukture i poqoprivrednog zemqi{ta na oko 2% ukupne povr{ine Op{tine, date su smernice za wihovo podizawe. Ukoliko postoji dovoqna {irina regulacije u okviru saobra}ajne i vodne infrastrukture, mogu}e je formirati za{titne pojaseve, ali je neracionalno da wihova {irina bude mawa od 5 m.

Smernice koje predstavqaju preporuku za formirawe za{titnih pojaseva u okviru saobra}ajne i vodne infrastarukture:

- u okviru putnog pojasa dr`avnih puteva I reda se ne planira podizawe za{titnih pojaseva zelenila, osim ukoliko {irina putnog pojasa to dozvoqava;

- U okviru putnog pojasa dr`avnih puteva II reda, ukooliko {irina putnog pojasa to dozvoqava, mogu}e je formirati za{titni pojas zelenila {irina od 11 i (formirati ga obostrano sa svake strane po 5,5 m),

- U okviru putnog pojasa op{tinskog puta i nekategorisanih puteva, ukoliko {irina putnog pojasa to dovzoqava, mogu}e je formirati za{titne pojaseve minimum 5 m,

- na mestima me|usobnog ukr{tawa saobra}ajne i druge infrastrukture, pri sadwi za{titnih pojaseva zelenila, potrebno je pridr`avati se uslova, vezanih za bezbednost saobra}aja,

- uskladiti polo`aj za{titnih pojaseva zelenila sa postoje}om i planiranom podzemnom i nadzemnom infrastrukturom,

- U okviru vodnog zemi{ta uz kanale, ukoliko postoji dovoqna {irina wihove regulacije, mogu}e je formirati za{titne pojaseve zelenila van pojasa posebnog za odr`avawe kanala i

- U okviru vodnog zemqi{ta uz vodotoke i kanale uz koje su formirani nasipi, mogu}e je formirati za{titne pojaseve zelenila ili druge zasade drve}a, vode}i ra~una o za{titi nasipa.

Smernice koje predstavqaju za formirawe za{titnih pojaseva zelenila u okviru poqoprivrednog zemqi{ta (poqoza{titni pojasevi) koji se podi`u radi za{tite od vetra i ealske erozije uz nekategorisane puteve i kanalsku mre`u:

- formirawe pojaseva od prose~no 10 cm {irine (minimum bm), - formirawe glavnih pojaseva upravno na pravac, duvawa vetra, a

sporednih upravno na pravac glavnih pojaseva, - formirawe jednorednih ili dvorednih pojaseva u zoni mawe

ugro`enosti od vetra, a u zoni jakog vetra i su{e pojaseva od 3-5 redova od li{}arskih vrsta autohtonog porekla,

- Formirawe pojaseva na me|usobnom rastojawu od 30 wihovih visina, kako bi se ostvarili efekti za{tie od vetra, odno{ewa zemqi{ta i useva u fazi semena.

- Formirawe a`urnih tipova pojaseva (sa ve}im brojem otvora raspore|enih po celom profilu pojasa) i

- analiza svojine zemqi{ta potrebnog za formirawe za{titnih pojaseva zelenila.

Potrebna je izrada planske i tehni~ke dokumentacije (posebne osnove gazdovawa {umama i projektna dokumentacija) kojom }e se odrediti svi za{titni pojasevi zelenila, posebno prostorni raspored i tipovi za{titnih poqoza{titnih pojaseva, definisati wihova {irina, me|usobna rastojawa i konkretan izbor vrsta u skladu sa uslovima stani{ta. 1.2.6. Op{ti i posebni uslovi i mere za{tite 1.2.6.1. Uslovi i mere za{tite `ivotne sredine

Imaju}i u vidu da ne postoje podaci koji bi kvalitativno odredili stawe ìvotne sredine na poru~ju Op{tine, neophodno je izvr{iti preliminarni monitoring kako bi se ustanovilo nulto stawe i odredio odnos kapaciteta i postoje}eg optere}ewa ìvotne sredine, {to predstavqa preduslov za utvr|ivawe adekvatnih mera za{tite i prevencije prema na~elima odrìvog razvoja.

Izrada strate{kih dokumenata predstavqa preduslov za uspe{no smawewe optere}ewa i optimizaciju mera neophodnih za prevenciju degradacije `ivotne sredine. U narednom periodu neophodno je doneti Lokalni ekolo{ki akcioni plan, Lokalnu agendu, Plan za{tite od udesa, Program pra}ewa i sistematskog merewa indikatora stawa `ivotne sredine, kao i Integralni katastar zaga|iva~a.

Radi za{tite i spre~avawa nepovoqnih uticaja na zemqi{te, neophodno je:

• Uspostaviti sistem za{tite zemqi{ta od eolske erozije postavqawem vetroza{titnih pojaseva,

• Spre~iti zaga|ewa vazduha i onemogu}iti nekontrolisano odlagawe ~vrstog otpada i otpadnih voda,

• Odgovaraju}im merama u poqoprivredi svesti upotrebu pesticida i mineralnih |ubriva na nu`ni minimum uz podsticawe sistema ekolo{ke, (biolo{ke, organske, biodinami~ke, alternativne) poqoprivredne proizvodwe na terenima koji su izvan uticaja spoqnih zaga|iva~a `ivotne sredine,

• Spre~iti spaqivawe `etvenih ostataka na oranicama, • Sanirati sva smetli{ta i izvr{iti rekultivaciju devastiranih podru~ja, • Sanirati sva sto~na grobqa uz izgradwu punktova za odlagawe

`ivotiwskih le{eva i otpadaka `ivotiwskog porekla do transporta u kafilerije,

• Organizovati sistem za{titne vegetacije du` ve}ih i prometnijih saobra}ajnica sa akcentom na vrste koje su se pokazale kao najboqi apsorbenti olova (npr. jablan, topola),

• Izvr{iti merewe koncentracije radona na teritoriji op{tine u ciqu izrade radonske mape terena, kako bi se na lokacijama gde vrednost eventualno prema{uje dozvoqenu, preduzele mere sansacije odnosno preventive.

U ciqu za{tite i spre~avawa nepovoqnih uticaja na povr{inske i

podzemne vode neophodno je: • Zavr{etak izgradwe naseqskih kanalizacionih sistema, • izvr{iti prikqu~ewe industrijskih objekata na kanalizacionu mre`u uz

obavezan predtretman otpadnih voda u zavisnosti od tehnolo{kih procesa proizvodwe,

• izgraditi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, • stavqawe u funkciju PPOV za otpadne vode naseqa Banovci Dunav, • definisati zone sanitarne za{tite u okolini izvori{ta vodonsabdevawa

i izvr{iti kontrolu svih javnih bunara koji nisu u funkciji, • prilagoditi poqoprivrednu proizvodwu uslovima za{tite vodonosnih

slojeva, • potencirati plansko i odr`ivo kori{}ewe voda, • onemogu}iti upu{tawe tehnolo{kih otpadnih voda u vodotoke, bez

predtretmana pro~i{}avawa kako bi se o~uvala planirana kategorija vodotoka.

U ciqu za{tite voda i vodnih resursa, zabrawuje se upu{tawe bilo kakvih

voda u napu{tene bunare ili na druga mesta gde bi takve vode mogle do}i u kontakt sa podzemnim vodama. Zabraweno je upu{tati u melioracione kanale, bare ili vodotoke bilo kakve vode osim atmosferskih i uslovno ~istih rashladnih voda koje po Uredbi o kategoriji voda odgovaraju II klasi. Ukoliko se planira ispu{tawe ostalih otapadnih voda u kanale, moraju se obavezno kompletno pre~istiti (primarno i sekundarno) do tra`enog stepena kvaliteta. Za tehnolo{ke otpadne vode potrebno je predvidetipredtretman kod svakog zaga|iva~a, kao i pre~i{}avawe na postrojewu pre ukr{tawa u recipijent, tako da kvalitet efluenta (ili upu{tene vode) odgovara kvalitetu II klase.

Radi za{tite kori{}ewa podzemnih voda obavezno se prati stawe nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve freatske izdani, dubqih izdani i dubokih podzemnih voda. Objekte za sme{tawe, skladi{tewe i ~uvawe opasnih, otrovnih ilako zapaqivih te~nosti projektovati prema va`e}im pravilnicima koji obra|uju ove uslove a naro~itu pa`wu posvetiti sigurnoj i trajnoj za{titi podzemnih i povr{inskih voda.

Imaju}i u vidu proceweno stawe, kao i ~iwenicu da je na teritoriji Op{tine dominantna upotreba prirodnog gasa kao energenta, u ciqu za{tite vazduha od zaga|ewa neophodno je:

• Podsticati nemotorno kretawe stanovni{tva izgradwom biciklisti~kih staza,

• Organizovati sistem za{titne vegetacije du` putnog pojasa ve}ih i prometnijih saobra}ajnica,

• Spre~iti spaqivawa otpada, kao i `etvenih ostataka na poqoprivrednom zemqi{tu,

• izgradwom obilaznica i modernizacijom i dogradwom saobra}ajne mre`e,

• adekvatnim odlagawem otpada u skladu sa Strategijom upravqawa otpadom i va`e}im zakonima i pravilnicima, pove}awem zelenog fonda i formirawem za{titnog zelenila,

• sanacijom i rekultivacijom postoje}e deponije nakon zavr{ene eksploatacije, kao i neure|enih deponija.

• U radnim zonama lociranim SZ i JI od naseqa Stara Pazova ograni~iti mogu}nost realizacije projekata sa tehnologijom koja podrazumeva procese sagorevawa u:

lo`i{tima i gorionicima kao izvorom toplote za industrijske toplotne procese u metalur{koj industriji, kod proizvodwe cementa, kre~a i dr.

lo`i{tima i gorionicima kotlova za spaqivawe otpada, lo`i{tima i gorionicima kotlova za proizvodwu toplotne

energije u termoelektranama-toplanama, lokalnim sistemima grejawa i dr.

U kontekstu za{tite i o~uvawu kvaliteta vazduha na podru~ju op{tine predvi|ena je izrada lokalnog registra zaga|ivawa i redovno pra}ewe stawa kvaliteta vazduha na teritoriji Op{tine uspostavqawem mre`e monitoring stanica, u skladu sa va`e}im zakonskim regulativom.

Mere za{tite `ivotne sredine zasnivaju se na spre~avawu i otklawawu {tetnih uticaja. Spre~avawe se ostvaruje adekvatnom stimulativnom ili pak kaznenom politikom, kao i edukacijom svih ~inilaca sistema (gra|ana, preduzetnika, lica koja kontroli{u primenu propisa i dr.).

Imaju}i u vidu navedeno neophodno je:

o raditi na podizawu svesti u smislu odgovornog pona{awa gra|ana: u postupawu sa otpadom u ciqu smawewa koli~ina na izvoru

kao i primarnom izdvajawu otpada koji se mo`e reciklirati, te adekvatnom odlagawu opasnog ku}nog otpada,

prema neobnovqivim izvorima energije, racionalnom potro{wom, podizawem energetke efikasnosti objekata i kori{}ewem nemotornih prevoznih sredstava,

prema nenamenskoj upotrebi pija}e vode, u postupawu sa pesticidima i mineralnim |ubrivima, kao i

sa `etvenim ostacima, prema postoje}im zelenim povr{inama uz afirmisawe

brige o hortikulturnom ure|ewu oku}nica i javnih povr{ina,

u postupawu sa doma}im `ivotiwama i u o~uvawu divqe flore i faune, kao i

o razvijati sistem kontrole i sankcionisawa nesavesnog pona{awa o insistirati na adekvatnoj edukaciji i opremqenosti stru~nih lica

zaduènih za kontrolu primene propisa iz oblasti za{tite ìvotne sredine kako bi se o~uvali svi weni medijumi, a imaju}i u vidu èqu i mogu}nosti zajednice za ekonomskim prosperitetom u smislu industrijalizacije, odnosno pretvarawa znatnih povr{ina poqoprivrednog u zemqi{te nameweno izgradwi proizvodno-skladi{nih objekata.

Radi unapre|ewa postoje}eg stawa i kvaliteta `ivotne sredine neophodno

je pridr`avati se slede}ih kriterijuma prilikom planirawa razvoja: Kriterijumi za{tite `ivotne sredine od negativnih uticaja industrijskih i infrastrukturnih objekata

Unutar zone stanovawa nije mogu}a realizacija projekata navedenih u listi I i II Uredbe o utvr|ivawu liste i projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste objekata za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu (Sl. gl. RS br 114/08.

Kriterijumi za{tite `ivotne sredine od negativnih uticaja poqoprivrede

Utvr|uju se minimalna za{titna odstojawa izme|u granice kompleksa sto~nih farmi i objekata u susedstvu, i to od stambenih zgrada 200 metara, od

magistralnih puteva 200 metara, od re~nih tokova 200 metara i od izvori{ta vodosnabdevawa 800 metara. Navedena odstojawa mogu biti i ve}a ako to poka`e analiza uticaja na `ivotnu sredinu za farme sa preko 500 uslovnih grla.

Kriterijumi za{tite `ivotne sredine od negativnih uticaja u zonama saobra}aja

Za autoputeve i magistralne saobra}ajnice i obilaznice u rubnim podru~jima naseqa utvr|uju se tri zone ekolo{ke za{tite (pravni osnov za definisawe zona za{tita saobra}ajnica naveden je u ^lanu 29. Zakona o putevima Sl. Glasnik Republike Srbije 105/05):

1. zona – pojas neposredne za{tite sa veoma velikim ekolo{kim optere}ewem {irine po 20m sa obe strane puta, zbog emisija u vazduh, pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. U za{titnom pojasu dozvoqeno je formirati za{titno zelenilo, a nije dozvoqena izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata.

2. zona – u`i pojas za{tite sa velikim ekolo{kim optere}ewem {irine po 50 metara sa obe strane puta, zbog pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. Nije dozvoqena izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata. Dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji puta (benzinske stanice, servisi, skladi{ta i sl.).

3. zona – pojas sa malim ekolo{kim optere}ewem {irine po 300m sa obe strane puta, zbog pove}ane buke i aerozaga|ewa. Izgradwa stambenih, poslovnih i privrednih objekata dozvoqena je pod uslovom da se obezbede mere za{tite od buke.

Kriterijumi za{tite izvori{ta vodosnabdevawa

Zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovati na izda{nost izvori{ta i zdravstvenu ispravnost vode.

Obavezno je ure|ewe i odr`avawe u`e zone za{tite izvori{ta koje obuhvata:

- povr{insko ure|ewe terena, - uklawawe nehigijenskih objekata, - rekonstrukciju ili dogradwu postoje}ih stambenih, infrastrukturnih i

privrednih objekata radi obezbe|ivawa potrebnog stepena za{tite okoline,

- zabranu gra|ewa novih objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevawa, - zabranu skladi{tewa ~vrstog, industrijskog i opasnog otpada, - zabranu transporta opasnih i {tetnih materija, - zabranu upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sredstava u

poqoprivrednoj proizvodwi, - redovnu kontrolu namenskog kori{}ewa zemqi{ta.

Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta uspostavqa se re`im selektivnog sanitarnog nadzora i za{tite od zaga|ivawa `ivotne sredine. U tom ciqu realizuje se sistem monitoringa kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda izvori{ta, u skladu sa programom sistematske kontrole vode u izvori{tu. Za{tita izvori{ta se ostvaruje primenom slede}ih preventivnih mera:

• nije dozvoqena izgradwa objekata ili instalacija koji na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu ili zemqi{te ili ugroziti bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata;

• zabrana izgradwe industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemqi{te;

• ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi pod uslovom da se u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbedi kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa standardima propisanim zakonom;

• postoje}i industrijski objekti moraju u skladu sa zakonom obezbediti kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda;

• dozvoqena je izgradwa objekata namewenih za rekreaciju i turizam, pod uslovima za{tite `ivotne sredine propisane zakonom;

• ~vrsti otpad sakupqati samo na vodonepropusnim povr{inama, a trajno odlagawe otpada obezbediti na sanitarnim deponijama izvan {ire zone za{tite;

• nije dozvoqena intenzivna upotreba pesticida, herbicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristi u poqoprivredne svrhe;

• zabrawuje se transportovawe i skladi{tewe opasnih i otrovnih materija.

Pored navedenih kriterijuma koje je neophodno po{tovati kroz realizaciju planskih re{ewa, op{te mere koje je neophodno sprovesti radi poboq{awa kvaliteta `ivotne sredine i adekvatnog upravqawa kvalitetom `ivotne sredine su slede}e:

- uspostavqawe op{tinske slu`be za upravqawe za{titom ìvotne sredine razvojem informacionog sistema o prostoru i ìvotnoj sredini sa posebnim akcentom na monitoring kvaliteta ìvotne sredine,

- poboq{awe informisawa i obuka stanovni{tva za za{titu `ivotne sredine,

- obezbe|ewe u~e{}a javnosti u dono{ewu odluka koje mogu imati uticaja na kvalitet `ivotne sredine.

Da bi se izbegao negativan uticaj na ìvote i zdravqe qudi, ali i obezbedila za{tita stvorenih vrednosti, pri izgradwi infrastrukturnih objekata je neophodno voditi ra~una o po{tovawu propisa o tehni~kim normativima i standardima, merama i uslovima koje nadle`ni organ izdaju pri postavqawu i izvo|ewu, odnosno izgradwi objekata, kao i neophodnim udaqenostima infrastrukturnih objekata od odre|enih sadràja. Mere za{tite ìvota i zdravqa qudi pri izgradwi infrastrukture odnose se na: • Primenu mera pri izgradwi elektroenergetske infrastrukture koje

podrazumevaju obezbe|ewe za{titnog koridora, koji u zavisnosti od naponskog nivoa iznosi: za vodove od 400 kV je 35 m, ose voda sa obe strane (ukupno 70 m) a za vodove od 110 kV je 25 m od ose sa obe strane (ukupno 50 m) i gra|ewe objekata u za{titnom koridoru u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona 1 kV do 400 kV (Sl.list SFRJ br. 65/88 i 18/92) tehni~kim uslovima za{tite podzemni metalnih cevovoda od uticaja elektroenergetskih postrojenja SRPS N.CO.105 (Sl.list SFRJ br. 68/86) Za{titom telekomunikacionih postrojewa od uticaja elektroenergetskih postrojena od opasnosti SRPS N.CO.101 (Sl.list SFRJ br. 68/88), Zakonom o za{titi od nejonizuju}eg zra~ewa (Sl.glasnik RS br. 36/09) kao i uslovima nadle`nog preduze}a.

• Antenski stub, kao nosa~ antena zapotrebe odvijawa telekomunikacionog saobra}aja, projektovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim merama za izgradwu, postavqawe i odr`avawe antenskih postrojewa (Slu`benilist SFRJ br. 1/69), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ br. 11/96), standardima za gromobranske instalacije, ~eli~ne konstrukcije za no{ewe antena-prora~un konstruisawe i izvo|ewe, standardom o maksimalnim nivoima izlagawa qudi radio-frekvencijskim elektromagnetnim poqima i slede}im merama:

o prostor oko bazne radio-stanice mora biti ogra|en i nedostupan za ulazak neovla{}enih lica, kao i pristup objektu za sme{tawe opreme i pewawe na antenski stub:

o na vidqivim mestima postaviti upozorewa o zabrani pristup antenama;

o pristup antenama mogu imati samo profesionalna lica koja u slu~aju intervencije i rada neposredno pored antena moraju iskqu~iti radio-relejni predajnik;

o antenski stub i antene moraju imati adekvatnu gromobransku za{titu; o obavezno vr{iti merewa elektromagnetnog zra~ewa u blizini stuba; o u slu~aju prekomernog zra~ewa koje poti~e od kvara, predajnik se mora

iskqu~iti i {to pre pristupiti otklawawu uzroka; o sve instalacije za potrebe rada ovog sistema u kompleksu se moraju

kablirati; o sve elektroinstalacije se moraju odr`avati u ispravnom stawu; o prema va`e}im propisima o za{titi odopasnog dejstva elektri~ne

energije na svim ure|ajima i opremi podnaponom se moraju sprovesti za{titne mere gromobranska za{tita, uzemqewe, dimenzionisawe kablova, upotreba odgovaraju}e izolacije.

• Obezbe|ewe za{titnog koridora uz gasovodnu infrastrukturu od po 200 m sa svake strane cevovoda, u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim i normativima za bezbedan transport te~nih i gasovitih ugqovodonika magistralnim nafovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za me|unarodni transport (Slu`beni list SFRJ, br. 26/85) u kome drugi objekti uti~u na sigurnost ovih infrastrukturnih koridora;

• Zabrawenu izgradwu objekata nemewenih za stanovawe ili boravak qudi u pojasu {irine 30 m odose gasovoda sa jedne i druge strane (ukupno 60 m) bez

obzira na stepen sigurnosti sa kojim je gasovod izgra|en i bez obzira na to u koji je razred pojas cevovoda svrstan;

• Sprovo|ewe preventivnih mera za{tite od po`ara i mogu|ih udesa prilikom izgradwe i eksloatacije infrastrukturnih objekata (izlivawe, prosipawe, iscurivawe, zaga|uju}ih, opasnih i (ili zapaqivih materija, po`ari, eksplozije i dr.) kao i mera za sanaciju posledica u slu~aju udesnih situacija;

• U za{titnom pojasu uz dràvne i ostale puteve mogu}e je graditi prate}eputne sadràje, kkoji se mogu graditi u zavisnosti od ranga dràvnog ili op{tinskog puta tj. 40 m od spoqne ivice zemqi{nog pojasa dràvnog puta I reda (auto-puta) 20 m od spoqne ivice zemqi{nog pojasa dràvnog puta I reda, 10 cm od spoqne ivice zemqi{nog pojasa puta II reda, odnosno 5 m od spoqne ivice zemqi{nog pojasa op{tinskog puta, u skladu sa Zakonom o javnim putevima (Sl.glasnik RS br. 101/05 i 123/07);

• Radi obezbe|ivawa uslova za nesmetano odvijawe saobra}aja i re`im saobra}aja u zonama potrebne preglednosti zabraweno je podizati zasade, ograde i drve}e, ostavqati predmet i materijale, postavqati postrojewa i ure|aje i graditi objekte, odnosno vr{iti druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta;

• Za{titu objekta od po`ara i atmosferskog pra`wewa, u skladu sa Zakonom o za{titi od po`ara (Slu`beni glasnik RS br. 111/09) i prate}im pravilnicima, kao i Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ br. 11/96);

• Spre~avawe emisije zaga|uju}ih materija u vazduh, vodu i zemqi{te iznad dozvoqenih koncentracija prilikom izgradwe, rekonstrukcije i eksploatacije infrastrukture i drugih aktivnosti, prema propisanim merama za{tite;

• Za{titu od buke i sprovo|ewa mera zvu~ne za{tite prilikom izgradwe, rekonstrukcije i eksploatacije infrastrukturnih objekata u skladu sa Zakonom o za{titi od buke u `ivotnoj sredini (Slu`beni glasnik RS br. 36/09 i 88/10) i prate}ih propisa.

1.2.6.2. Posebni uslovi za{tite `ivotne sredine

Za postrojewa i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravqe qudi, ìvotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojewa, nadzor i druga pitawa od zna~aja za spre~avawe i kontrolu zaga|ivawa ìvotne sredine, ure|uju se uslovi i postupak izdavawa integisane dozvole koja je definisana Zakonomo integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine (Slu`beni glasnik RS br. 135/04)

Zakonom o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa `ivotne sredine propisano je da }e, za postoje}a postrojewa i aktivnosti oprater pribaviti dozvolu najkasnije do 2015.godine u skladu sa Programom uskla|ivawa pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona 2008. godine doneta je Uredba o utvr|ivawu Programa dinamike podno{ewa zahteva za izdavawe integisane dozvole (Slu`beni glasnik RS br. 108/2008) kojom se utvr|uju rokovi uokviru kojih se podnose zahtevi za izdavawe integisawe dozvole, povrstama aktivnosti i postrojewa.

Postrojewa u kojem se obavqaju aktivnosti u kojima je prisutna ili mo`e biti prisutna opasna materija u jednakim ili ve}im koli~inama od propisanih, regulisana su Zakonom o za{titi `ivotne sredine (Slu`beni glasnik RS br. 135/2004, 36/2009, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr.zakon i 43/11-US) i drugim podzakonskim aktima, kao tehni~ka jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladi{te ili se wima rukuje.

Obzirom da }e se razrada re{ewa Plana vr{iti izradom odgovaraju}e urbanisti~ke dokumentacije, za navedene urbanisti~ke planove, organ nadleàn za pripremu Plana moè doneti Odluku o izradi strate{ke procene, prema kriterijumima , propisanim Zakonom ostrate{koj proceni, ako utvrdi da postoji mogu}nost zna~ajnihuticaja na ìvotnu sredinu.

Za sve objekte koji mogu imati uticaja na ìvotnu sredinu, nadle`ni organ moè propisati izradu studije procene uticaja na ìvotnu sredinu u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine, Zakonom o proceni uticaja na ìvotnu sredinu, Pravilnikom o sadrìni studije o procen uticaja na ìvotnu sredinu i Uredbom o utvr|ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS br.114/08). 1.2.7. Uslovi i mere za{tite kulturnih dobara

Za{tita nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline, zasniva se na odre|ivawu potrebnih aktivnosti i zabrani radova koje mogu ugroziti

spomeni~ko svojstvo svojom neposrednom blizinom. Mere za{tite za{ti}ene okoline nepokretnih dobara i evidentiranih

dobara pod predhodnom za{titom su:

• Dozvoqeno urbanisti~ko, komunalno i hortikulturno opremawe, ure|ewe i odr`avawe,

• O~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristika prostorne organizacije,

• Zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost projekta, • Zabrana podizawa objekata koji arhitekturom, gabaritom ili namenom

mogu ugroziti spomenik kulture, • Zabrana skladi{tewa otpadnih i {tetnih materija, • U slu~aju zemqanih radova obavezno je arheolo{ko pra}ewe radova, • U za{ti}enoj okolini progla{enih arheolo{kih lokaliteta dozvoqena

je izgradwa ifrastrukture i izvo|ewe gra|evinskih radova uz prethodno pribavqawe pojedina~nih mera za{tite i obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih iskopavawa, pra}ewa radova i adekvatnu prezentaciju nalaza.

Za sve spomenike kulture i kulturna dobra koja su u proceduri utvr|ivawa

(nalaze se pod predhodnom za{titom) primewuju se mere za{tite prema va`e}em Zakonu o kulturnim dobrima, {to zna~i da za sve intervencije na ovim objektima treba pribaviti uslove i saglasnosti nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Obezbediti uslove pra}ewa svih zemqi{nih radova od strane stru~waka Zavoda prilikom kopawa kanala i u zonama izgradwe ve}ih objekata, a u slu~aju poebno zanimqivih i vrednih slu~ajnih nalaza neophodnoje izvr{iti za{titna arheolo{ka iskopavawa u neposrednoj zoni nalaza.

Za{tita nepokretnih kulturnih dobara podrazumeva o~uvawe svih karakteristika na osnovu kojih je utr|eno wihovo kulturno svojstvo. Uslovi za{tite odnose se na sve kategorije nepokretnih kulturnih dobara i podrazumevaju konzervaciju i prezentaciju ve} istraènih nepokretnih kulturnih dobara, kao i istraìvawa ugroènih lokaliteta i spre~avawe wihovog daqeg uru{avawa.

Za za{titu i o~uvawe nepokretnih kulturnih dobara potrebno je vr{iti u skladu sa slede}im uslovima i merama:

• o~uvawe autenti~nosti, originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primewenih materijala, konstruktivnog sklopa;

• -o~uvawe osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i dekorativnih elemenata enterijera i eksterijera

• o~uvawe i restauracija izviornog izgleda objekta, wegovih stilskih karakteristika i autenti~nog kolorita;

• ukoliko se na parceli, pored objekta koji je progla{en kao kulturno dobro nalaze i drugi objekti, oni ne podleù reìmu glavnog objekta ali ih treba re{avati tako da ne ugroze glavni objekat. Naknadno dogra|eni neestetski delovi objekta i neadekvatni pomo}ni objekti morajuse ukloniti sa parcele i iz okruèwa;

• za sve vrste intervencija potrebno je pribaviti uslove nadle`ne ustanove za za{titu spomenika kulture, kao i saglasnost na dokumentaciju i izvedene radove u skladu sa dokumentacijom.

Na arheolo{kim nalazi{tima nije dozvoqeno preduzimawe bilo kakvih

gra|evinskih ili zemqanih radova, bez stru~nog arheolo{kog nadzora nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. U slu~aju posebno vrednih nalaza neophodno je izvr{iti za{titna arheolo{ka istra`ivawa u neposrednoj zoni nalaza, uz u~e{}e nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.

Na evidentirana kulturna dobra koja u`ivaju prethodnu za{titu primewuju se isti uslovi i mere za{tite kao i za utvr|ena kulturna dobra (utvr|uje nadle`ni zavod za za{titu spomenika kulture).

Za sve vrste intervencija na nepokretnim kulturnim dobrima potrebno je pribaviti uslove i saglasnost od nadle`ne ustanove za za{titu spomenika kulture. 1.2.8. Uslovi i mere za{tite od ratnih razarawa

Osnovni zadaci prilikom ure|ewa prostora Op{tine za potrebe odbrane su:

- obezbe|ivawe uslova za optimalan mirnodopski razvoj Op{tine i naseqa u op{tini,

- aktivirawe privrednih potencijala i osposobqavawe svih vidova komunikacija za dru{tveno-ekonomski razvoj, {to je ujedno u funkciji obezbe|ewa prostornih preduslova za odbranu, za{titu, rad i `ivot qudi u ratnim i vanrednim uslovima.

Najugro`eniji deo teritorije Op{tine su naseqa Stara i Nova Pazova i Stari i Novi Banovci u kojima je skoncentrisan najve}i broj qudi, gra|evinski fond i najve}e industrijske zone.

Da bi se eliminisao svaki potencijalni rizik, a u skladu sa interesima odbrane zemqe, u urbanim sredinama treba preduzeti slede}e mere:

- Pri izgradwi stambenih objekata, industrijskih postrojewa, skladi{ta i drugih objekata, opredeliti se za izgradwu sa mawim koeficijentom izgra|enosti,

- Pri izgradwi vi{eporodi~nih, privrednih i javnih objekata za{titu stanovni{tva i materijalnih dobara vr{iti izgradwom dvonamenskih skloni{ta dopunske za{tite u skladu sa Procenom o ugro`enosti teritorije op{tine Stara Pazova od ratnih dejstava,

- Izgradwu sistema saobra}ajnica koji treba da omogu}i odr`avawe prohodnosti komunikacija i brzu evakuaciju stanovni{tva,

- Obezbe|ewe {irine uli~nih profila koji }e omogu}iti da i u slu~ajevima ru{ewa objekata glavne saobra}ajnice, pre svega magistralni put M-22.1, mogu da funkcioni{u,

- Preduzimawe bezbednosnih mera za{tite instalacija vodovoda i zona izvori{ta i vodozahvata od raznih mogu}ih vidova kontaminacije,

U skladu sa dobijenim uslovima Vojske Srbije na prostoru op{tine Stara Pazova realizacijom prostornog plana predvi|a se slede}e:

- Prevo|ewe neperspektivnih vojnih kompleksa (Nova Pazova) u druge namene shodno prostornim potrebama i to: kompleksi Belegi{ i Jugolaboratorija se prenamewuje u poqoprivredne komplekse, a kompleks Nova Pazova ~ini deo planirane privredne vi{enamenske zone namewene sportsko-rekreativnim, obrazovnim i prate}im sadr`ajima.

- Sprovo|ewe pravila ure|ewa i gra|ewa u prostornim zonama za{tite oko vojnih objekata kroz urbanisti~ke planove naseqa.

- Precizno locirawe i deinstalirawe neeksplodiranih projektila zaostalih na teritoriji Op{tine, (u okolini melioracionih kanala u K.O. Vojka i u okolini Petrovi} sala{a), nakon bombardovawa NATO snaga 1999. godine.

1.2.9. Uslovi i mere za{tite od elementarnih nepogoda

Za{tita od elementarnih nepogoda podrazumeva planirawe prostora u odnosu na pojave mogu}eg rizika vezano za prostor za koji se plan radi, kao i propisivawe mera za{tite za ograni~avawe posledica rizika koji mogu imati karakter elementarne nepogode. Pri utvr|ivawu prostorne organizacije naseqa prilikom zonirawa (razme{taj vitalnih objekata), propisivawa urbanisti~kih parametara za utvr|ivawe zone, planirawa mre`e saobra}ajnica i ostale infrastrukture, potrebno je po{tovati op{te principe za{tite od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, u meri u kojoj to prostorna organizacija naseqa dozvoqava.

Op{ti principi upravqawa rizikom od prirodnih nepogoda i tehnolo{kih udesa odnose se na:

− planirawe i implementaciju mera prevencije; − privatnost i pravovremeno reagovawe; − sanaciju posledica.

Planirawe namene i sadr`aja prostora i implementacija mera prevencije ima za ciq spre~avawe ili smawivawe verovatno}e nastanka elementarnih nepogoda i mogu}ih posledica, a organizuju se i sprovode na osnovu procene i posledica.Ove mere se odnose na:

− adekvatno prostorno planirawe i zonirawe naseqa (podrazumeva odre|ewe zona za{tite, udaqenost opasnih aktivnosti od naseqa, plani, planirawe odgovaraju}ih sadr`aja u ciqu spre~avawa {irewa posledica od potencijalnih udesa, itd);

− izradu analize od udesa i davawe mi{qewa i saglasnosti na wih;

− izbor i primena tehnologija ~ijom se eksplatacijom mawe zaga|uje `ivotna sredina i obezbe|uje ve}i stepen za{tite od potencijalnog zaga|ewa;

− blagovremeno otklawawe svih uo~enih tehni~ko-tehnolo{kih nedostataka.

Zakonom o vanrednim situacijama ustanovqene su obaveze, mere i na~ini delovawa, progla{avawa i upravqawa u vanrednim situacijama. Odredbe ovog zakona odnose se pored ostalog i na uspostavqawe adekvatnih odgovora na vanredne situacije koje su uzrokovane elementarnim nepogodama, tehni~ko-tehnolo{kim nesre}ama-udesima i katastrofama.

U skladu sa mogu}no{}u pojave elementarnih nepogoda, za prostor op{tine

Stara Pazova neophodno je slede}e:

• Unapre|ewe postoje}eg sistema protivgradne odbrane, • Primena aseizmi~kog projektovawa za vi{eporodi~ne i industrijske

objekate, • Sprovo|ewe protivpoplavnih mera, (tehni~kih i urbanisti~kih), • Ja~awe vetroza{titnih pojaseva na pravcima duvawa razornih vetrova, • Ja~awe organizaciono - tehni~kih aspekata slu`bi za brzo delovawe

prilikom pojavqivawa elementarnih nepogoda. 1.2.10. Uslovi i mere za obezbe|ewe pristupa~nosti povr{inama i objektima javne namene licima sa posebnim potrebama u prostoru

Objekti za javno kori{}ewe jesu: objekat lokalne samouprave, de~ja ustanova, {kola, ambulanta, apoteka, dom kulture i biblioteka, sportski i rekreativni objekti, banke, po{te, poslovni objekti, saobra}ajni terminali, i drugi objekti. Pri planirawu i projektovawu javnih saobra}ajnih povr{ina, pe{a~kih prelaza, mesta za parkirawe i druge povr{ine u okviru ulica, {etali{ta, skverova i igrali{ta po kojima se kre}u lica sa posebnim potrebama, prilaz do objekta horizontalne i vertikalne komunikacije u javnim i stambenim objektima sa 10 i vi{e stanova, moraju se obezbediti uslovi za nesmetano kretawe lica sa posebnim potrebama u prostoru u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni glasnik RS br. 18/97). 1.2.11. Uslovi i mere za obezbe|ivawe energetske efikasnosti gradwe

Neophodno je raditi na razvoju i kori{}ewu novih i obnovqivih obloka energije i na podsticawu graditeqa i vlasnika da primene energetski efikasna re{ewa i tehnologije u svojim zgradama, radi smawewa teku}ih tro{kova. Energetska efikasnost izgradwe posti`e se:

• izgradwom pe{a~kih i biciklisti~kih staza kako bi se smawilo kori{}ewe motornih vozila;

• podizawem uli~nog zelenila, van{umskog zelenila i po{umwavawem degradiranih povr{ina, smawi}e se zagrevawe tla i stovori}e se prirodni ambijen za {etwu i vo`wu bicikla;

• projektovawem i pozicionirawem zgrada prema klimatskim aspektima, izlo`enosti suncu i uticaju susednih objekata, podizawem zelenih krovova, kao kompenzacija okupiranom zemqi{tu;

• sopstvenom proizvodwom energije i drugim faktorima; • izgradwom objekata za proizvodwu energije na bazi izvora energije), i

izgradwom daqinskih ili centralizovanih sistema grejawa i hla|ewa. • Energetska efikasnost izgradwe zgrada obuhvata slede}e mere: • realizacija pasivnih solarnh sistema: maksimalno kori{}ewe sun~eve

energije za zagrevawe objekata (orijentacija zgrade prema ju`noj, odnosno isto~noj strani sveta), za{tita od sunca, prirodna ventilacija;

• omota~ zgrade (toplotna izolacija zidova, krovova, podnih povr{ina; zamena (sanacija prozora, vazdu{na zaptivnost) nepropustrivost, druge mere);

• sistem grejawa i pripreme sanitarne tople vode (zamena/modernizacija kotlova i korisnika, prelazak sa prqavih goriva na prirodni gas ili daqinsko grejawe, zamena/modernizacija toplotnih podstanica,

regulacija temperature, ugradwa termostatskih ventila deliteqa toplote/tro{kova, mera~a toplote i druge mere);

• unutra{wu klimu, koja uti~e na energetske potrebe tj. sistem za klimatizaciju, (kombinacija svih komponenti potrebnih za obradu vazduha, u kojoj se temperatura reguli{e ili se mo`e sniziti, mogu}no u kombinaciji sa regulacijom protoka vazduha, vla`nosti i ~isto}e vazduha);

• unutra{we osvetqewe (zamena sijalica i svetiqki radi obezbe|ewa potrebnog kvaliteta osvetqenosti);

Neke zgrade, kao {to su istorijski spomenici, verski objekti,

poqoprivredne zgrade, mogu biti izuzete iz primene svih mera. Mere za daqe poboq{awe energetskih karakteristika izgradwe ne smeju da budu u suprotnosti sa drugim su{tinskim zahtevima, kao {to su pristupa~nost, racionalnost i nameravano kori{}ewe zgrade.

Kada su obnovqivi izvori energije u pitawu, za izgradwu solarnih elektrana van graђevinskog podruчja naseqa realizacija ћe se vrшiti na osnovu

plana detaqne regulacije, uz poшtovawe sledeћih smernica:

- Mogu se graditi sadrжaji u funkciji energetskog proizvodnog objekta-solarne elektrane: solarni kolektori, transformatorsko i razvodno postrojewe, poslovni objekat, visokonaponski nadzemni i sredwenaponski podzemni vodovi;

- Kompleks mora biti opremqen neophodnom saobraћajnom, vodnom, energetskom i elektronskom komunikacionom infrastrukturom, a arhitektonska obrada planiranih objekata u kompleksu trafostanice 20(35)/110kV, odnosno 20(35)/400kV i infrastrukturne mreжe po uslovima za ovu vrstu objekata iz ovog Prostornog plana; - U ovoj zoni mogu se graditi i drugi proizvodni energetski objekti na obnovqivu energiju (biomasa, biogas, geotermalna);

- Osnovni urbanistiчki pokazateqi, spratnost objekata i drugi uslovi za ureђewe i izgradwu biћe definisani urbanistiчkim planom, u skladu sa

zakonskom regulativom koja ovu oblast ureђuje, kada budu poznati korisnici

prostora i konkretni sadrжaji.

Izgradwa vetroelektrana u skladu sa konfiguracijom terena i sezonskom raspodelom vetrova na prostoru op{tine nije dozvoqena.

Izgradwa energetskih proizvodnih objekata (biomasa, biogas, komunalni otpad, geotermalna energija i dr.) van graђevinskog podruчja naseqa, za koje

graђevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleжno za poslove graђevinarstva,

realizacija ћe se vrшiti na osnovu plana detaqne regulacije, uz poшtovawe sledeћih smernica:

- Mogu se graditi sadrжaji u funkciji energetskog proizvodnog objekta:

objekat koji proizvodi energiju (toplotnu, elektriчnu), poslovni objekat, visokonaponski nadzemni i sredwenaponski podzemni vodovi, transformatorsko i razvodno postrojewe;

- Kompleks mora biti opremqen neophodnom saobraћajnom, vodnom, energetskom i elektronskom komunikacionom infrastrukturom, a arhitektonska obrada planiranih objekata u kompleksu trafostanice 20(35)/110kV, odnosno 20(35)/400kV i infrastrukturne mreжe po uslovima za ovu vrstu objekata iz ovog Prostornog plana;

- Osnovni urbanistiчki pokazateqi, spratnost objekata i drugi uslovi za ureђewe i izgradwu biћe definisani urbanistiчkim planom, u skladu sa

zakonskom regulativom koja ovu oblast ureђuje, kada budu poznati korisnici prostora i konkretni sadrжaji.

2) Pravila gra|ewa 2.1. Pravila gra|ewa na poqoprivrednom zemqi{tu

Na podru~ju Op{tine, mogu}a je izvan naseqa i gra|evinskih podru~ja, na

poqoprivrednom zemqi{tu izgradwa slede}ih objekata:

• Kompleksi primarne poqoprivredne proizvodwe, (farme, ribwaci, gajewe pe~uraka i pu`eva, staklenici, plastenici )

• kompleksi u funkciji poqoprivredne proizvodwe,( ekonomska dvori{ta u ataru, objekti u funkciji vinogradarstva i vo}arstva, objekti u funkciji proizvodwe sadnica

• Kompleksi za skladi{tewe i primarnu preradu poqoprivrednih

proizvoda,( kompleksi za skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda i kompleksi za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda )

• Saobra}ajni, vodoprivredni, komunalni, energetski, telekomunikacioni objekti i infrastruktura

• Objekti za eksploataciju mineralnih sirovina

Na poqoprivrednom zemqi{tu koje je u sastavu lovi{ta mogu se podizati i lovne remize radi za{tite divqa~i. Lovne remize su jednogodi{wi ili vi{egodi{wi zasadi na mawim povr{inama koji pru`aju uto~i{te, zaklon i ishranu divqa~i. 2.1.1 Kompleksi primarne poqoprivredne proizvodwe

Proizvodni poqoprivredni kompleksi su farme, kompleksi za uzgoj puèva i pe~uraka, ribwaci i staklenici i plastenici. Izbor lokacije za izgradwu kompleksa primarne poqoprivredne proizvodwe, treba izvr{iti nakon analize prirodnih odlika (reqefa, pedolo{kih, geolo{kih, meteorolo{kih i hidrolo{kih karakteristika), kao i drugih uslova (blizina i mogu}nost prikqu~ewa na javni put i ostalu infrastrukturu, uticaj na okruèwe i ìvotnu sredinu i dr.).

Kompleks primarne poqoprivredne proizvodwe mora biti komunalno opremqen sa min.: pristupnim putem {irine min. 3,5 m, unutra{wim saobra}ajnicama, sanitarnom i vodom za potrebe proizvodwe, unutra{wom kanalizacionom mre`om, elektri~nom energijom.

Parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom, visine mah. do 2,2 m. Ograda i stubovi se postavqaju na udaqenosti od minimum 1,0 m od me|ne linije.

Uslovi za izgradwu novih poqoprivrednih radnih kompleksa, kao i rekonstrukciju postoje}ih,odnosno uslovi za izgradwu i rekonstrukciju objekata za potrebe poqoprivredne proizvodwe, izdava}e se na osnovu ovog Plana, urbanisti~kog projekta uz pribavqawe uslova nadle`nih organa, organizacija i javnih preduze}a u ~ijoj je nadle`nosti wihovo izdavawe. 2.1.1.1.Farme

Izgradwa farmi je mogu}a na podru~ju intenzivne ratarsko-sto~arske proizvodwe.

Farma je radni kompleks sa objektima i prostorom za dr`awe i uzgoj

ìvotiwa: kopitara, papkara, ìvine i kuni}a, puèva i dr. Kompleks farme graditi u skladu sa ovim Planom i Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i dràwe kopitara, papakara, ìvine i kuni}a. Pri izboru lokacije za izgradwu neohodno je voditi ra~una o kvalitetu zemqi{ta i objekte locirati na zemqi{tima slabijih bonitetnih karakteristika.

Minimalni broj uslovnih grla na osnovu koga se moè dozvoliti izgradwa farme za uzgoj stoke iznosi 20 uslovnih grla. Uslovnim grlom se smatra ìvotiwa ili skup ìvotiwa teìne 500kg, ra~unaju}i najve}u teìnu proizvodne kategorije.

Sve vrste stoke svode se na uslovna grla primenom koeficijenata iz tabele:

Tabela 39: Minimalni kapacitet farmi za pojedine sto~ne vrste:

Vrsta stoke: Koeficijent Broj grla - krava, steona junica 1,00 20 - bik 1,50 13 - vo 1,20 17 - junad 1-2 god. 0,70 29 - junad 6-12 meseci 0,50 40 - telad 0,25 80 - krma~a + prasad 0,055 364 - tovne sviwe do 6 meseci 0,25 80 - mlade sviwe 2-6 meseci 0,13 153 - te{ki kowi 1,20 17 - sredwi te{ki kowi 1,00 20 - laki kowi 0,80 25 - `drebad 0,75 27 - ovce, ovnovi, koze i jarci 0,10 200 - jagwad i jarad 0,05 400 - tovni pili}i 0,006 3333 - nosiqe 0,008 2500

Najmawa udaqenost farmi od gra|evinskih podru~ja naseqa, prema broju

uslovnih grla, data je u slede}oj tabeli:

Tabela 40: Odnos broja uslovnih grla i udaqenosti farmi od gra|evinskih podru~ja naseqa i puteva:

uslovnih grla

Minimalne udaqenosti

od gra|. podru~ja

od lokalnog

puta (m)

15-20 50 20 21-100 100 30 101-300 200 50

301 i vi{e 400 50

Veli~inu parcele definisati u skladu sa kapacitetom i vrstom proizvodwe, s tim da minimalna veli~ina parcele iznosi 2ha, a stepen zauzetosti do 20.

Maksimalna spratnost, objekata na kompleksu je P+Pk, maksimalna spratnost objekta za uzgoj ìvotiwa i pomo}nih objekata je prizemqe-P. Minimalna udaqenost objekata za uzgoj ìvotiwa od granice susednih parcela je 3,0 m. Svi objekti nameweni dràwu i uzgoju stoke moraju biti projektovani i gra|eni prema normativima i standardima za izgradwu ove vrste objekata i konkretne vrste ìvotiwa, uz primenu sanitarno-veterinarskih, higijensko-tehni~kih, ekolo{kih, i drugih uslova.

U okviru farme treba formirati dva odvojena bloka: tehni~ki i proizvodni. Tehni~ki blok podrazumeva izgradwu: objekata za sme{taj radnika, skladi{ta hrane, karantinske prostorije, ma{inski deo, prostorije za veterinarske preglede, mini klanicu za prinudna klawa i sl. Neophodno je obezbediti poseban prostor za uni{tavawe ili odlagawe uginulih ìvotiwa. U proizvodnom delu nalaze se objekti za uzgoj ìvotiwa, koji moraju biti podeqeni po kategorijama: za priplodne ìvotiwe za uzgoj podmlatka i za tov. Povezivawe farmi sa mreòm javnih saobra}ajnica obezbediti pristupnim putem odgovaraju}e {irine i izgra|enim od ~vrstog materijala. 2.1.1.2. Kompleksi za gajewe pe~uraka i puèva

Izgradwa ovih objekata mogu}a je na zemqi{tu IV i ni`e bonitetne klase, u skladu sa normama i pravilnicima koji reguli{u ovu oblast.

Veli~ina parcele se ne uslovqava i potrebno je definisati u skladu sa kapacitetom i vrstom proizvodwe.

Maksimalni indeks zauzetosti parcele je definisan udaqeno{}u objekta od regulacione linije i granice susednih parcela, odnosno povr{inom unutar gra|evinskih linija.

Minimalna udaqenost objekata od regulacione linije i granice susednih parcela je 10,0 m.

Maksimalna spratnost objekata je P+Pk sa izgradwom podruma, ukoliko to hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju. Kompleks mora biti minimalno komunalno opremqen: pristupni put, sanitarna voda iz sopstvenog bunara, elektoinstalacije iz sopstvenog generatora, vodonepropusna septi~ka jama i dr. 2.1.1.3. Ribwaci

Delatnost uzgoja riba mogu}e je vr{iti na Podru~ju ratarsko-sto~arske

proizvodwe porodi~no-farmerskog tipa postoje}im staja}im i teku}im vodama, i na novim ribwacima.

Podru~ja za uzgoj riba (akvakultura) moraju imati zadovoqavaju}i kvalitet vode. Delatnost uzgoja ribe se ne mo`e obavqati na:

• podru~jima s nezadovoqavaju}im higijenskim uslovima, • zaga|enim podru~jima zbog blizine industrije, • podru~jima posebne namene, • osetqivim delovima posebno za{ti}enih podru~ja.

Granice ribwaka moraju biti obele`ene vidqivim obele`jima. Prilikom

izgradwe odvojiti okna po kategorijama u skladu sa tehnologijom proizvodwe: mladi~wake, tovili{ta i zimovnike. U sastavu ribwaka moraju da postoje ulivno-izlivni objekti, ustave, aeratori, hranidbene platforme i nasipi koji spre~avaju prodor spoqnih voda u kompleks ribwaka. U okviru tehni~kog dela neophodno je obezbediti posebnu prostoriju za veterinarske preglede i dnevno pra}ewe zdravstvenog stawa i prirasta populacije.

Veli~inu parcele definisati u skladu sa kapacitetom i vrstom proizvodwe, s tim da minimalna veli~ina parcele iznosi 2ha. Minimalna udaqenost objekata od susednih parcela je 3,0 m, a maksimalna spratnost je P+Pk.

Povezivawe ribwaka sa mre`om javnih saobra}ajnica obezbediti pristupnim putem odgovaraju}e {irine i izgra|enim od ~vrstog materijala. 2.1.1.4. Staklenici i plastenici Na poqoprivrednom zemqi{tu je dozvoqena izgradwa ili postavqawe staklenika i plastenika. Veli~ina parcele se ne uslovqava, a maksimalna zauzetost parcele ekonomskim i pomo}nim objektima je definisana udaqeno{}u objekta od regulacione linije i granice susednih parcela, odnosno povr{inom unutar gra|evinskih linija. Minimalna udaqenost ovakvih objekata od regulacione linije i me|nih linija je 5,0 m. 2.1.2. Kompleksi u funkciji poqoprivredne proizvodwe 2.1.2.1. Ekonomska dvori{ta u ataru

Ekonomsko dvori{te u ataru je u funkciji ratarske ili povrtarske proizvodwe i ~ine ga objekti za sme{taj poqoprivredne mehanizacije, repromaterijala i objekti za skladi{te poqoprivrednih proizvoda i prate}ih sadr`aja.

Izgradwa ekonomskog dvori{ta u ataru je mogu}a na podru~ju intenzivne ratarske proizvodwe, uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sanitarna voda, elektroinstalacije, vodonepropusna septi~ka jama i dr.

• primena higijensko-tehni~kih, ekolo{kih, protivpo`arnih i drugih uslova i standarda;

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata u funkciji ratarske proizvodwe iznosi 5,0 ha, a za izgradwu objekata u funkciji povrtarske proizvodwe iznosi 3,0 ha;

• maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • maksimalna spratnost objekata je P+0, sa izgradwom podruma, ukoliko to

hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju;

• izgradwa ekonomskog dvori{ta u ataru nije mogu}a uz dr`avni put prvog reda, a minimalna udaqenost ovih objekata od dr`avnog puta drugog reda je 20,0 m , a od ostalih puteva 10,0 m.

• parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom visine maksimalno 2,20 m.

Prostornim planom se postoje}a ekonomska dvori{ta-ekonomije PD

“Napredak” u seoskim naseqima i u ataru zadr`avaju u postoje}oj nameni, ili se prenamewuju u komplekse za preradu poqoprivredih proizvoda uz izradu urbanisti~kog projekta i primenu slede}ih uslova:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sanitarna voda, elektroinstalacije, unutra{wa kanalizacija;

• zadr`ava se zate~ena veli~ina parcele; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 40%, sa saobra}ajnicama 70%,

a indeks izgra|enosti 0,6; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • maksimalna spratnost objekata je P+1, sa izgradwom podruma, ukoliko to

hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju; • minimalna udaqenost objekata od dr`avnog puta drugog reda je 20,0 m ,

a od ostalih puteva 10,0 m. • parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom visine maksimalno

2,20 m. 2.1.2.2. Objekti u funkciji vo}arstva ili vinogradarstva

Na poqoprivrednom zemqi{tu kulture vo}wak ili vinograd, mogu}a je izgradwa objekata za sme{taj poqoprivredne mehanizacije, repromaterijala i objekata za skladi{tewe vo}a ili proizvodwu vina,( vinski podrum ) i prate}ih sadr`aja.

Izgradwa objekata na kompleksu vo}waka ili vinograda je mogu}a na podru~ju vo}arsko-vinogradarske proizvodwe, uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 3,0 ha; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • maksimalna spratnost objekata je P+0, sa izgradwom podruma, ukoliko to

hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju; • izgradwa objekata nije mogu}a uz dr`avni put prvog reda, a minimalna

udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnog puta drugog reda je 20,0 m , a od regulacione linije ostalih puteva 10,0 m.

Na poqoprivrednoj parceli kulture vo}wak, vinograd ili drugi

vi{egodi{wi zasad najmawe povr{ine 2500m2 mogu}a je izgradwa ku}ice - prizemnog objekta povr{ine u osnovi do 40 m² sa mogu}no{}u izgradwe podruma za sme{taj alata, oru|a, kao i ostavu, uz slede}e uslove:

• Minimalna udaqenost gra|evinske od regulacione linije je 10,0m,

odnosno minimalno 5,00 m od me|a{we linije u dowem delu parcele. • izgradwa objekta nije mogu}a uz dr`avni put prvog reda, a minimalna

udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnog puta drugog reda je 20,0 m, a od regulacione linije ostalih puteva 10,0 m.

• Udaqenost objekta (sa ispadima) na parceli u odnosu na bo~ne me|a{we linije je min. 3,00m .

• Maksimalna spratnost objekta je P+Pk sa podrumom (ukoliko to hidrotehni~ki uslovi dozvoqavaju). Dozvoqena je izgradwa nadstre{nice, lo|e, trema, pergola ispred ili u sklopu objekta.

• Osim izgradwe vinogradarske ku}ice, bunara, poqskog nu`nika, ne dozvoqava se izgradwa drugih objekata.

• Parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Ograde i stubovi ograde se postavqaju na udaqenosti od minimum 1,0 m od me|ne linije.

2.1.2.3. Objekti u funkciji proizvodwe sadnica

Na poqoprivrednom zemqi{tu kulture vi{egodi{wi zasad, mogu}a je izgradwa objekata za sme{taj poqoprivredne mehanizacije, repromaterijala i objekata za skladi{tewe i prate}ih sadr`aja.

Izgradwa objekata na kompleksu rasadnika,( proizvodwa sadnica za vo}e, vinovu lozu, li{}are. ~etinare i ukrasno biqe ) je mogu}a uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 1,0 ha; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • maksimalna spratnost objekata je P+0, sa izgradwom podruma, ukoliko to

hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju; • izgradwa objekata nije mogu}a uz dr`avni put prvog reda, a minimalna

udaqenost ovih objekata od dr`avnog puta drugog reda je 20,0 m , a od ostalih puteva 10,0 m.

• parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom visine maksimalno 2,20 m. Ograde i stubovi ograde se postavqaju na udaqenosti od minimum 1,0 m od me|ne linije.

2.1.3. Kompleksi za skladi{tewe i primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda 2.1.3.1. Kompleksi za skladi{tewe

Na ovim kompleksima dozvoqena je izgradwa objekata za skladi{tewe `itarica, industrijskog i lekovitog biqa, cve}a, povr}a, vo}a, sa prate}im objektima.

Objekti za skladi{tewe poqoprivrednih poizvoda podrazumevaju sve vrste skladi{ta (poluotvorene i zatvorene hale, nadstre{nice, silosi, trapovi, podna skladi{ta, hladwa~e i dr.)

Izgradwa skladi{ta na poqoprivrednom zemqi{tu je mogu}a na zemqi{tu III i ni`e bonitetne klase.

Izgradwa objekata za skladi{tewe je mogu}a uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sa tvrdom podlogom minimalne {irine 5,0m do mre`e javnih puteva, unutra{we saobra}ajnice, elektroinstalacije, sanitarna i tehni~ka voda, kanalizacija na kompleksu, pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u prirodne recipijente, evakuacija organskog otpada i dr.

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 1,0 ha; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • maksimalna visina objekata je uslovqena tehnologijom skladi{tewa; • minimalna udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnih

puteva je 20,0 m , a od regulacione linije ostalih puteva 10,0 m. • parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom visine maksimalno

2,20 m. Ograde i stubovi ograde se postavqaju na udaqenosti od minimum 1,0 m od me|ne linije.

2.1.3.2.Kompleksi za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda

U okviru ovih kompleksa dozvoqena je izgradwa zanatskih objekata za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda biqnog i `ivotiwskog porekla u skladu sa tradicionalnom tehnologijom podnebqa: vo}a, povr}a, lekovitog biqa, mleka, mesa, sirka, trske, vune.

Objekti nameweni preradi poqoprivrednih proizvoda mogu se graditi i uz poqoprivredne objekte, kako bi se zaokru`io proizvodni ciklus.

Izgradwa objekata za primarnu preradu poqoprivrednih proizvoda na poqoprivrednom zemqi{tu je mogu}a na zemqi{tu III i ni`e bonitetne klase.

Izgradwa objekata je mogu}a uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sa tvrdom podlogom minimalne {irine 5,0m do mre`e javnih puteva, unutra{we saobra}ajnice, elektroinstalacije, sanitarna i tehni~ka voda, instalacije neophodne za proizvodni proces, kanalizacija na kompleksu, pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u prirodne recipijente, evakuacija organskog i neorganskog otpada i dr.

• u okviru kompleksa mogu se planirati poslovni objekti, proizvodni, skladi{ni, ekonomski, uslu`ni i objekti snabdevawa.

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 1,0 ha; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%, a indeks izgra|enosti

0,3; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • dozvoqena spratnost objekata je: za proizvodne P, P+1, za poslovne P,

P+1 za skladi{ne P i za ekonomske P, sa mogu}no{}u izgradwe podruma, ukoliko to hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju.

• minimalna udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnih puteva je 20,0 m , a od regulacione linije ostalih puteva 10,0 m.

• parcele se mogu ogra|ivati transparentnom ogradom visine maksimalno 2,20 m. Ograde i stubovi ograde se postavqaju na udaqenosti od minimum 1,0 m od me|ne linije.

2.1.4. Saobra}ajni, vodoprivredni, komunalni, energetski i telekomunikacioni objekti i infrastruktura 2.1.4.1. Saobra}ajnice i linijska infrastrukturna mre`a

Gra|ewe saobra}ajnica i linijske infrastrukturne mre`e (elektroenergetske sredwenaponske (20 kV), gasovodne, toplovodne, vodovodne i telekomunikacione mre`e), na poqoprivrednom zemqi{tu mogu}e je na osnovu ovog Plana, a visokonaponske (110 kV, 400 kV) i produktovodne na osnovu plana detaqne regulacije. 2.1.4.2. Protivgradne stanice

Gra|ewe protivgradnih stanica na poqoprivrednom zemqi{tu mogu}e je na osnovu ovog Plana.

U toku sezone odbrane od grada iz protivgradnih stanica se ispaquju protivgradne rakete, koje spadaju u 1. kategoriju eksplozivnih materija. Izgradwa drugih objekata na odstojawu mawem od 100 m od protivgradne stanice mogu}a je samo po obezbe|ivawu posebne saglasnosti i mi{qewa Republi~kog hidrometeorolo{kog Zavoda Srbije. 2.1.4.3. Antenski stubovi

Na poqoprivrednom zemqi{tu mogu}a je izgradwa samostoje}ih pojedina~nih stubova mobilne telefonije i postavqawe telekomunikacionih ure|aja za potrebe telekomunikacija, na osnovu uslova gra|ewa za telekomunikacionu infrastrukturu iz ovog Plana. 2.1.4.4. Energetski objekti Na poqoprivrednom zemqi{tu je mogu}a izgradwa energetskih objekata-elektrana za sopstvene potrebe za proizvodwu elektri~ne energije kori{}ewem obnovqivih izvora energije, biogasa i biomase i solarne energije.

Energetski objekti na biogas se mogu graditi uz farme, kao komplementarni objekti.

Izgradwa energetskog objekta-biogasnog postrojewa na biogas i biomasu je mogu}a uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sa tvrdom podlogom minimalne {irine 5,0m do javnog puta, unutra{we saobra}ajnice, elektroinstalacije, sanitarna i tehni~ka voda, kanalizacija na kompleksu, pre~i{}avawe

• otpadnih voda pre ispu{tawa u prirodne recipijente, evakuacija organskog otpada i dr.

• blizina prikqu~ewa na elektroenergetsku prenosnu mre`u; • primena higijensko-tehni~kih, ekolo{kih, protivpo`arnih i drugih

uslova i standarda; • minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 1,0 ha; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 20%; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • minimalna udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnih

Izgradwa solarnog energetskog objekta-sun~ane elektrane je mogu}a na

zemqi{tu IV i ni`e bonitetne klase uz izradu urbanisti~kog projekta i u skladu sa slede}im uslovima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: pristupni put, sa tvrdom podlogom minimalne {irine 5,0m do javnog puta, unutra{we saobra}ajnice, elektroinstalacije, postrojewe u skladu sa primewenom tehnologijom i dr.;

• blizina prikqu~ewa na elektroenergetsku prenosnu mre`u; • veli~ina parcele se ne uslovqava, a maksimalna zauzetost parcele

solarnim kolektorima je definisana udaqeno{}u objekta od regulacione linije i granice susednih parcela, odnosno povr{inom unutar gra|evinskih linija;

• primena tehni~kih, ekolo{kih, protivpo`arnih i drugih uslova i standarda;

• minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 10,0 m; • minimalna udaqenost ovih objekata od regulacione linije dr`avnih

2.1.5. Objekti za eksploataciju mineralnih sirovina

Eksploatacija mineralnih sirovina (gline, termalnih voda,) dozvoqena je na poqoprivrednom zemqi{tu van ekolo{kih koridora i podru~ja ozna~enih kao stani{ta za{ti}enih vrsta, a na osnovu Prostornog plana i odobrewa Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo.

Izgradwa objekata u granicama eksploatacionog poqa, koji se odnose na obradu i preradu mineralnih sirovina, vr{i se na osnovu urbanisti~kog projekta uz pribavqenu saglasnost ministarstva nadle`nog za poslove za{tite `ivotne sredine. 2.2. Pravila gra|ewa na vodnom zemqi{tu

Principi ure|ewa vodnog zemqi{ta defini{u se prema nameni povr{ina u pojedinim zonama u skladu sa Planom.

Na vodnom zemqi{tu mogu se graditi: • objekti u funkciji vodoprivrede, odr`avwa vodotoka, plovnih puteva,

re~nog saobra}aja

• objekti infrastrukture u skladu sa prostornim ili urbanisti~kim planom;

• objekti nameweni rekreaciji, turizmu, razonodi na vodi, sportskom ribolovu , u skladu sa Prostornim planom i uslovima nadle`nog vodoprivrednog preduze}a.

Vodno zemqi{te u zoni obale Dunava definisano je granicom vodnog zemqi{ta utvr|enom zakonom o vodama za neregulisane delove korita.

Izgradwa i opremawe novih ili rekonstrukcija postoje}ih objekata namewenih rekreaciji, turizmu, razonodi na vodi, sportskom ribolovu i sl. mo`e se vr{iti uz uslove dobijene od nadle`nog vodoprivrednog preduze}a.

Objekti u nebrawenom podru~ju mogu se graditi samo ako je dobijena vodna saglasnost i moraju se graditi na platformi koja }e biti iznad nivoa stogodi{wih voda reke Dunava.

Na lokalitetima koji su predvi|eni za podizawe objekata nemewenih rekreaciji, turizmu, razonodi na vodi, sportskom ribolovu, slobodan prostor oko objekata mora se koristiti zajedni~ki, bez ogra|ivawa i parcelisawa.

Izgradwa objekata na vodnom zemqi{tu vr{i}e se na osnovu plana detaqne regulacije za prostor op{tinskog izvori{ta i turisti~ko-rekreativne lokalitete Belegi{ka ada i Surdu~ka ada, ili na osnovu lokacijske dozvole u skladu sa ovim planom, ukoliko se radi o pojedina~nim objektima. Pre izrade urbanisti~ke dokumentacije potrebno je pribaviti saglasnost i uslove nadle`nog vodoprivrednog preduze}a i zavoda za za{titu prirode.

U inundaciji reke, od no`ice nasipa prema reci u pojasu {irine 10,0m ne mogu se graditi nikakvi objekti, a daqe prema reci, samo izuzetno, mogu se locirati objekti postavqeni na stubove sa kotom poda iznad 1% velike vode reke. Ovi objekti u koritu reke mogu imati samo privremeni karakter, do momenta tehni~kih i drugih razloga za wihovo uklawawe, bez prava nanadoknadu {teta investitoru. Nove objekte u inundaciji locirati tako da za{titna {uma ispred nasipa ostane u funkciji, odnosno da se ne se~e.

Objekti u priobaqu Dunava nameweni rekreaciji, nauti~kom turizmu (pristani{ta, marine) sportskom ribolovu i sl. moraju imati neophodne prate}e sadr`aje i sanitarno-tehni~ke ure|aje, Arhitektonska obrada ovih objekata mo`e se tretirati slobodno, sa ciqem, da se uklope u pejza`.

Na prostorima koji su predvi|eni za podizawe ovakvih objekata, slobodan teren se mora koristiti zajedni~ki, bez ikakvog ogra|ivawa. Na ovim terenima vegetacija je autohtona i taj pejsa` treba i daqe zadr`ati u wegovom izvornom obliku, ne unose}i nikakve nove vrste.

Na vodnom zemqi{tu mogu se postavqati plovni objekti, pontoni, plove}e platforme u zonama neseqa tamo gde su postoje}i prilazi reci, na op{tinskoj pla`i u Banovcima koji su u funkciji re~nog saobra}aja, turizma i ugostiteqstva.

Planom je predvi|ena za{tita obale Dunava izgradwom obaloutvrde na lokalitetima predvi|enim za izgradwu turisti~kih sadr`aja u Belegi{u i Surduku, (potes naspram Belegi{ke i Surdu~ke ade), kao i u Banovcima od rkm 1187+000 do rkm 1194+500. 2.3 Pravila gra|ewa na {umskom zemqi{tu

Na {umskom zemqi{tu se mogu graditi {umski putevi i objekti odr`avawe i kori{}ewe {uma, pristupne saobra}ajnice i infrastruktura, kao i objekti koji su u funkciji gajewa i lova na divqa~i u skladu sa Planom.

Izgradwa planiranih objekata na {umskom zemqi{tu koji su u funkciji gajewa i lova na divqa~ vr{i}e se na osnovu urbanisti~kog projekta. 2.4. Pravila gra|ewa na povr{inama javne namene 2.4.1. Drumski saobra}aj

Realizacija Planom predvi|enog unapre|ivawa postoje}e saobra}ajne mreè i planirawa nove uli~ne i putne preè, sprovodi}e se prema vaè}oj urbanisti~koj dokumentaciji za prostore gde oni ve} postoje, a na ostalim delovima prema pravilima koja se defini{u ovim planom.

Saobra}ajnice se postavqaju unutar javnog zemqi{ta ili u ostalom gra|evinskom zemqi{tu uz prethodno re{avawe imovinskih odnosa. Za formirawe novih i izmenu trase i gabarita postoje}ih saobra}ajnica radi se plan detaqne regulacije. Planirawe lokacija benzinskih stanica unutar naseqa vr{i}e se na osnovu Urbanisti~kog plana naseqa, a na koridorima puteva I i II reda i op{tinskih puteva i ulica na osnovu plana detaqne regulacije i predhodne saglasnosti upravqa~a puta. Planirane lokacije benzinskih stanica

utvr|ivati u skladu sa saobra}ajnim, protivpoàrnim propisima, ìvotne sredine, vodoprivrede i sanitarne za{tite. Za svaku konkretnu lokaciju potrebno je uraditi elaborat koji sadrì analizu uticaja na bezbednost i funkciju saobra}aja, zaga|ewe vazduha, vode i zemqi{ta kao i mere koje se preduzimaju za spre~avawe i smawewe {tetnih uticaja.

Pravila gra|ewa za puteve van gra|evinskog podru~ja:

Najmawa {irina gabarita puta defini{e se u zavisnosti od ranga puta: • op{tinski put – kolovoz 6m, bankine1m i odvojeni jarak ili rigol po

potrebi; • nekategorisani put – kolovoz 5m (izuzetno 4m na kra}im deonicama gde se

ustanovi da ekonomski parametri ugro`avaju realizaciju projekta), bankine 1m, odvodni jarak ili rigol po potrebi.

Elementi dr`avnih i op{tinskih puteva dati su u slede}oj tabeli 41:

putevi DP I reda DP II reda op{tinski putevi

Vrac (km/h) 100 80 50 saobra}ajne trake (m) 2hh3,5 2h3,5 2h3,0 ivi~ne trake (m) 2h0,35 2h0,3 2h0,3 bankina (m) 2h1,5 2h1,2 2h1,0 dodatne {irine (m) 2h1,00 2h7,5 2h5,0 ukupno zemqi{ni pojas (m) 30 25 20 {irina za{titnog pojasa (m) 40 20 10 {irin koridora (m) 80 40 20 osovinsko optere}ewe (t) 11,5 11,5 min. 6,0 putevi-naseqske saobra}ajnice saobra}ajne trake (m) 2h3,25 2h3,0 2h2,75 ivi~ne trake (m) 2h0,3 2h0,3 2h0,2 bankina (m) 2h1,2 2h1,0 2h1,0 {irina koridora (m) utvr|ena

regulaciona {irina ulice

{irina za{titnog pojasa (m) 40 20 10 Osovinsko optere}ewe (t) 11,5 11,5 min. 6 Vrac (km/h) 80-100 70-80 (50) 60

U za{titnom pojasu pored javnog puta van naseqa, zabrawena je izgradwa

gra|evinskih ili drugih objekata, kao i postavqawe postrojewa, ure|aja i instalacija, osim izgradwe saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta i saobra}aja na javnom putu. U za{titnom pojasu moè da se gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizacija, topolovod i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl. po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a javnog puta koji sadrì saobra}ajno-tehni~ke uslove.

Za{titni pojas (pojas neposredne za{tite) sa svake strane javnog puta ima slede}e {irine:

1) dràvni putevi prvog reda – autoputevi 40m, 2) ostali dràvni putevi prvog reda, 20m, 3) dràvni putevi drugog reda, 10m, 4) op{tinski putevi, 5m.

Minimalna udaqenost instalacija je 3,0m od krajwe ta~ke popre~nog profila – no`ice useka ili nasipa, ili spoqne ivice putnog kanala za odvodwavawe (izuzetno ivice kolovoza ukoliko se time ne remeti re`im odvodwavawa kolovoza).

Ukr{tawe sa instalacijama predvideti iskqu~ivo mehani~kim podbu{ivawem ispod trupa puta, upravno na predmetni put u propisanoj za{titnoj cevi, tako da minimalna dubina predmetnih instalacija i za{titnih cevi od najni`e gorwe kote kolovoza do gorwe kote za{titne cevi iznosi 1,35-1,50m, u zavisnosti od konfiguracije terena. Za{titna cev mora biti postavqena na celoj du`ini izme|u krajwih ta~aka popre~nog profila puta, uve}ana za po 3,00m sa svake strane. Minimalna dubina gorwe kote za{titne cevi ispod putnog kanala od kote dna kanala do gorwe kote za{titne cevi iznosi 1m.

Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i ukr{tawa javnog puta sa `elezni~kom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima. U zonama potrebne preglednosti zabraweno je podizati zasade, ograde i drve}e, postavqati postrojewa i ure|aje i graditi objekte, odnosno vr{iti druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta. Ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva podizati tako da ne ometaju preglednost javnog puta i ne ugro`avaju bezbednost odvijawa saobra}aja. Reklamne table, reklamni panoi, ure|aji za slikovno i zvu`no obave{tavawe ili

ogla{avawe mogu se postavqati pored dr`avnog puta na minimalnoj udaqenosti od 7m, pored op{tinskog puta na minimalnoj udaqenosti od 5m, mereno sa spoqne strane od ivice kolovoza.

Pravila gra|ewa za Biciklisti~ke staze van gra|evinskog rejona naseqa su slede}a:

− Biciklosti~ke staze projektovati sa {irinom od min.1,0m (2,0m za dvosmerna kretawa);

− Biciklisti~ke staze graditi od savremenih kolovoznih konstrukcija (betona ili asfalta);

− U slu~ajevima povoqne {irine regulacionih profila ulica, biciklisti~ke staze graditi dvostrano du` saobra}ajnica.

− U slu~aju maweg saobra}ajnog optere}ewa naseqskih saobra}ajnica mogu}e je graditi biciklisti~ke trake u okviru jedinstvene povr{ine saobra}ajnih traka - obostrano sa {irinom 1,0m (min0,8m)

2.4.2. @elezni~ki saobra}aj

U okviru `elezni~ke infrastrukture na ostalom zemqi{tu (van zemqi{ta za javne namene), mogu se graditi objekti koji imaju izlaz na javni put i koji `elezni~ku prugu prelaze u denivelaciji ili nivou, sa obezbe|enom signalizacijom. Objekti niskogradwe u odnosu na prugu se grade na 15m udaqenosti od pruge a objekti visokogradwe mogu biti na udaqewu od 25m, ako je to urbanisti~kim planom predvi|eno uz obaveznu saglasnost JP @eleznice Srbije

Elementi (preporuke za rekonstrukcije) `elezni~kih pruga dati su u slede}oj tabeli 42:

`elezni~ke pruge magistralne industrijska pruga (kolosek)

{irina koridora (m) 400 {irina pru`nog pojasa 16(12 u nasequ) {irina koloseka (mm) 2h1435 1435 minimalni polupre~nik krivine Rmin (m)

300 180

maks.nagib nivelete 12,5 25 nosivost (kN) 225 kN (150)180

Vrac (km/h) 250 60 Prilikom svih intervencija u smislu izgradwe, rekonstrukcije svih objekata èlezni~ke infrastructure, projektno-tehni~ke uslove treba izhodovati od JP ,,@eleznice Srbije,, koja je zaduèna za odràvawe i razvoj èlezni~ke infrastrukture. 2.4.3. Vodoprivredna i hidrotehni~ka infrastruktura

Vodosnabdevawe: Minimalna dubina ukopavawa cevovoda, 1,0m. Minimalno odstojawe cevovoda od objekta je 3,0m. Na trasi vodovoda ne dozvoqava se izgradwa objekta na obostranom osovinskom odstojawu od 3,0m. Prelazi cevovoda ispod saobra}ajnica izve{}e se sa neophodnom mehani~kom za{titom. Na prelazima cevovoda ispod vodotoka potrebno ga je osigurati. Prema Pravilniku o tehni`kim normativima za spoqa{wu i unutra{wu hidrantsku mreù, dozvoqeno odstojawe izme|u hidranata iznosi najvi{e 80m. Potrebna koli~ina vode za protivpoàrnu za{titu, koja je merodavna za hidrauli~ki prora~un i dimenzionisawe i potreban broj protivpoàrnih hidranata odredi}e se tehni~kom dokumentacijom. Tako|e, tehni~kom dokumentacijom projektant }e na osnovu hidrauli~kog prora~una dimenzionisati profile i padove cevovoda. Izbor vrste cevi odredi}e se projektom a u zavisnosti od statisti~kih i dinami~kih uticaja, slegawa terena, agresivnosti okolnog zemqi{ta i drugih tehno-ekonomskih parametara a u skladu sa vaè}im sanitarnim propisima. Pri projektovawu i izvo|ewu mora se voditi ra~una o me|usobnom kako vertikalnom tako i horizontalnom odstojawu pojedinih instalacija. Na delu trase gde postoje podzemne instalacije (telefonski i visokonaponski kablovi) pri izvo|ewu radova potrebno je obratiti pa`wu da se postoje}e podzemne instalacije ne o{tete. Sve infrastrukturne mreè moraju se me|usobno {tititi jedna od drugih.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda: • Minimalna dubina ukopavawa cevi je 1m. • Pri projektovawu i izvo|ewu kanalizacione mre`e mora se voditi ra~una o

vertikalnim i horizontalnim odstojawima pojedinih instalacija. Me|usobno horizontalno odstojawe paralelnog vodovoda i kanalizacije je minimum 1,5m, ako je pre~nih vodovoda mawi od 200mm ili minimum 3m ako je pre~niik vodovoda ve}i ili jednak 200mm.

• Kod ukr{awa vodovoda i kanalizacije me|usobno odstojawe obezbediti minimum 0,4m u slu~aju da je vodovod iznad kanalizacije.

• Odstojawe kanalizacije od objekta pri gravitacionom odvodu je minimum 3,00m. Izbor vrste cevi odredi}e se projektom a u zavisnosti od stati~kih i dinami~kih uticaja, slegawa terena, agresivnosti okolnog zemqi{ta i drugih tehno-ekonomskih parametara.

• Sve infrastrukturne mre`e moraju se me|usobno uskladiti i {tititi jedna od drugih. Na delu trase gde postoje podzemne instalacije pri izvo|ewu radova potrebno je obratiti pa`wu da se postoje}e podzemne instalacije ne o{tete.

• Kvalitet voda koje se smeju ispu{tati u kanalizacioni sistem definisan je Pravilnikom.

• Tehni~kom dokumentacijom projektant }e na osnovu hidrauli~kog prora~una dimenzionisati profile i padove. Padove usvojiti tako da novoprojektovana kanalizacija bude prikqu~ena na postoje}u tamo gde je izgra|ena.

• Projektovati i graditi kanalizacionu mre`u kao separatnu, tako da se posebno prihvataju sanitarne, a posebno atmosferske vode.

• Sistemom fekalne kanalizacije pokriti celo podru~je Op{tine i obezbediti prikqu~ke za sva doma}instva i industriju.

• izvr{iti predtretman otpadne vode industrije do nivoa kvaliteta koji zadovoqava sanitarno-tehni~ke uslove za ispu{tawe u javnu kanalizaciju, pa tek onda ih upustiti u naseqsku kanalizacionu mre`u.

• Uli~nu kanalizacionu mre`u postaviti u slobodne zelene povr{ine u okviru koridora, a ako to prostorni uslovi ne dozvoqavaju oko osovine kolovoza.

• Minimalni pre~nik uli~nih kanalizacionih kolektora ne sme biti mawi od

∅150mm; • Minimalne padove kolektora odrediti u odnosu na usvojene pre~nike prema

va`e}im propisima i standardima; • Crpne stanice fekalne kanalizacije raditi kao {ahtne i locirati ih u

zelenoj povr{ini sa prilazom za servisno vozilo. • Pri prolasku kanalizacione mre`e ispod puteva vi{eg ranga, pruga, vodotoka

i sl. potrebno je pribaviti saglasnosti nadle`nih institucija. • Kanalizacionu mre`u postaviti u profilu ulice na udaqewu od ostalih

instalacija infrastrukture prema va`e}im standardima i propisima. • Pre upu{tawa u recipijent, otpadne vode pre~istiti na naseqskim

postrojewima za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) do stepena koji propi{e nadle`no vodprivredno preduze}e.

• Tamo gde javna kanalizacija nije izgra|ena, otpadne vode mogu se prikqu~iti na vodonepropusne septi~ke jame bez upijaju}eg bunara koje }e prazniti mesno komunalno preduze}e.

• Atmosfersku kanalizaciju graditi delimi~no kao zacevqenu, polo`enu uz uli~ne saobra}ajnice, a delimi~no kao otvorenu, u zavisnosti od tehno-ekonomske analize.

• Trase voditi ili u zelenom pojasu du` saobra}ajnice (prethodne trase otvorenih kanala) ili ispod kolovoza po osovini kolovozne trake.

• Ki{nu kanalizaciju postaviti iznad nivoa podzemnih voda uz obavezno zaptivawe spojeva.

• Prilikom prikqu~ewa novih kanala na postoje}e ukqu~ewe izvesti tako da kota dna novog kanala bude vi{a od kote dna kanala na koji se prikqu~uje. Preporu~uje se prikqu~ewe u gorwoj tre}ini;

• Atmosferske vode pre upu{tawa u recipijent o~istiti od mehani~kih ne~isto}a na talo`niku, odnosno separatoru uqa i masti.

• Odvo|ewe atmoserskih voda iz industrijskih zona i kompleksa vr{iti iskqu~ivo preko separatora uqa i masti;

• Sve kolske prilaze i ukr{tawa sa saobra}ajnicama, obavezno zaceviti prema va`e}im propisima i standardima.

Hidrotehni~ki objekti i sistemi • Uliv atmosferskih voda u meliorativne kanale izvesti putem ure|enih

ispusta koji su osigurani od erozije i koji ne zalaze u profil kanala; • Uli~na ki{na kanalizacija se mo`e prikqu~iti na postoje}e meliorativne

kanale ali pod uslovom da sakupqaju samo uslovno ~iste atmosferske vode ~iji kvalitet odgovara II2 klasi voda;

• Zabrawuje se spre~avawe nesmetanog proticaja vode, usporavawe i dizawe nivoa vode, ~ime bi se mogao poremetiti postoje}i re`im voda.

• Ure|ewe otvorenih kanala i regulacionih radova na koritima meliorativnih kanala bi}e definisano izradom odgovaraju}e projektno-tehni~ke dokumentacije i prethodnim uslovima JVP ,,Vode Vojvodine,, Novi Sad.

• Granice i namena zemqi{ta ~iji su korisnik JVP ,,Vode Vojvodine,, se ne mogu mewati bez saglasnosti ovog preduze}a izuzev u granicama gra|evinskog podru~ja naseqa i u gra|evinskim podru~jima van naseqenog mesta ukoliko je to urbanisti~kim planom predvi|eno.

• Pojas zemqi{ta uz kanal koji je u funkciji odr`avawa istog tako|e ne treba da mewa namenu. Dakle na zemqi{tu koje pripada kanalu ne mogu se graditi bilo kakvi objekti niti se ono sme zaposedati. Na~elno se mogu planirati privremeni objekti, pristani{ta- tovari{ta, objekti za sport, rekreaciju i turizam pod uslovom da ne ugro`avaju funkcionalnot i sigurnost kanala. Shodno Zakonu o vodama za izgradwu tih objekata potrebno je uputiti poseban zahtev za dobijawe vodoprivrednih uslova i saglasnosti.

• Du` melioracionih kanala, sa obe strane obezbediti po minimum 5,0 m slobodnog prostora preko kojeg }e se vr{iti odràvawe kanala, odnosno po uslovima Vodoprivrednog preduze}a i u tom pojasu zabraweno je graditi objekte, saditi drve}e, i obavqati druge radwe kojima se remeti funkcija ili ugroàva stabilnost melioracionih kanala za odvodwavawe i preduzimati radwe kojima se ometa redovno odràvawe ovih kanala.

• Ukr{tawa saobra}ajnica sa kanalima re{iti putem mostova ili propustima dimenzionisanih na osnovu hidrauli~kog prora~una.

• U ciqu za{tite od poplava od visokih, novoa podzemnih voda i od vi{ka atmosferskih voda potrebno je redovno odr`avati kanale i propuste.

• Zabraweno je ispu{tawe svih otpadnih voda u kanalsku mre`u, bez predtretmana i bez predhodnih uslova i dozvola nadle`nog vodoprivrednog preduze}a.

• Sva ukr{tawa instalacija sa kanalima re{iti wihovim polagawem min. 1,0 m ispod dna kanala i 1,0 m ispod terena na obalama kanala ili 0,5 m iznad maksimalne vode za mre`u ni`eg reda. Pri izradi urbanisti~kih planova potrebno je pribaviti redovne vodoprivredne uslove za predmetno podru~je u smislu Zakona o vodama.

2.4.4. Elektroenergetska i termoenergetska infrastruktura

Elektroenergetsku mre`u i trefostanice 20,0 kV treba graditi u uli~nim koridorima u naseqima, odnosnona poqoprivrednom i {umskom zemqi{tu van naseqa, uz postoje}e infrastrukturne koridore gde je to mogu}e, u skladu sa uslovima datim ovim Planom za elektroenergetsku infrastrukturu i va`e}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima. Elektroenergetska infrastruktura Osnovni uslovi i pravila gra|ewa za elektroenergetsku infrastrukturu su:

• Trafostanice graditi kao monta`no-betonske (MBTS) i stubne (STS) ili u okviru objekata visokogredwe za rad na 20 kV naponskom nivou na osnovu uslova iz Plana;

• Povr{ina za izgradwu MBTS trafostanice treba da bude oko 5,0h6,0m, minimalna udaqenost od drugih objekta treba da bude 3 m.

• Stubna trafostanic se mo`e graditi u liniji postoje}eg nadzemnog voda ili van wega na parceli vlasnika (korisnika) najmawe 3,0 m od drugih objekata;

• Visokonaponska mre`a (110 kV, 220 kV, 400 kV) se mo`e graditi nadzemno na poqoprivrednom zemqi{tu, po mogu}nosti u ve} postoje}im elektroenergetskim koridorima na osnovu plana detaqne regulacije;

• Sredwenaponsku 20 kV i niskonaponsku mre`u do 1kV graditi po uslovima iz Plana;

• Sredwenaponsku 20 kV mreù i niskonaponsku mreù na {umskom zemqi{tu graditi podzemno u putnom pojasu {umskog puta ili stazi, dok }e se visokonaponska mreà (110 kV i 400 kV) graditi nadzemno, po mogu}nosti u postoje}im koridorima;

• Oko nadzemnih 110 kV dalekovoda obezbediti koridor 25 m sa obe strane od ose dalekovoda oko 220 kV 30 m sa obe strane ose dalekovoda, a oko 400 kV 40 m od ose dalekovoda sa obe strane;

• Gra|ewe objekata u ovom koridoru kao i zasa|ivawa stabala mora biti u skladu sa, tehni~kim uslovima za{tite objekata od uticaja elektroenergetskih postrojewa, Za{titom telekomunikacionih postrojewa od uticaja elektroenergetskih postrojewa, Zakonom o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa (Slu`beni glasnik RS br. 36/09), kao i uslovima nadle`nih preduze}a;

• Elektroenergetsku mre`u graditi u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova.

• Provodnike elektroenergetskog voda postavqati na gvozdene odnosno betonske, stubove;

• Paralelno vo|ewe i ukr{tawe elektroenergetske infrastrukture sa saobra}ajnom, vodoprivrednom, energetskom i telekomunikacionom infrastrukturom mora biti u skladu sa uslovima nadle`nih preduze}a za infrastrukturu;

• Minimalna udaqenost elektri~nog stuba od zemqi{nog pojasa puta pri ukr{tawu, treba da bude od 5-40 m u zavisnosti od kategorisanosti puta, odnosno po uslovima nadle`nog preduze}a za puteve;

• Minimalna visina najni`ih visokonaponskih provodnika treba da bude oko 7,5 m pri ukr{tawu sa putevima, odnosno po uslovima nadle`nog preduze}a za puteve;

• Minimalna udaqenost elektri~nog stuba od pru`nog pojasa neelektrificirane pruge pri ukr{tawu, treba da bude od 5,0-10,0m, a minimalna visina najni`ih provodnika 7,0 m odnosno po uslovima nadle`nog preduze}a;

• Minimalna udaqenost elektri~nog stuba od pru`nog pojasa elektrificirane pruge pri ukr{tawu, treba da bude minimalno 15,0 m, a minimalna visina najni`ih provodnika 12,0 m, odnosno po uslovima nadle`nog preduze}a.

Proizvodni energetski objekti obnovqivih izvora energije

• Obezbediti prikqu~ewe na 400 kV ili 110 kV preko transformatorskog i visokonaponskog razvodnog postrojewa, odnosno 20 kV mre`u javnog elektroenergetskog sistema, osim izvora koji }e slu`iti za sopstvenu proizvodwu elektri~ne energije;

• Proizvodni energetski objekti ne mogu se graditi u za{ti}enim prirodnim i kulturnim dobrima, {umi i {umskom zemqi{tu;

• Solarne elektrane graditi van naseqa na poqoprivrednom zemqi{tu na osnovu urbanisti~kog plana.

• Proizvodni objekti va`e}ih kapaciteta, za koje gra|evinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadle`no za poslove gra|evinarstva, mogu se graditi u radnim zonama u naseqima, kao i van naseqa u sklopu postoje}ih i planiranih radnih zona, i kao zasebni kompleksi na poqoprivrednom zemqi{tu na osnovu urbanisti~kog plana;

• Proizvodni objekti mawih kapaciteta koji }e slu`iti za sopstvena potrebe (energane na bio gas) mogu se graditi u sklopu poqoprivrednih kompleksa, radnih zona van naseqa.

Elektroenergetsku podzemnu mre`u graditi po slede}im uslovima:

• Van naseqa, za potrebe sadr`aja predvi|enih Planom, elektroenergetsku kabliranu mre`u polagati u koridorima saobra}ajnica, nekategorisanih puteva, {umskim putevima i stazama na poqoprivrednom zemqi{tu;

• Dubina polagawa kablova treba da bude najmawe 0,8 m; • Kablove polagati u zelenim povr{inama ili putnom pojasu pored

saobra}ajnica i pe{a~kih staza, udaqenost min. 1,0 m od kolovoza i 0,5 m od pe{a~kih staza, odnosno po uslovima nadle`nog preduze}a za puteve;

• U koridorima dr`avnih puteva kablovi koji se grade paralelno sa dr`avnim putem, moraju biti postavqeni minimalno 3,00 m od krajwe ta~ke popre~nog profila puta;

• Minimalna dubina postavqawa kablova i za{titnih cevi (pri ukr{tawu sa dr`avnim putem) iznosi 1,50 m mereno od najni`e gorwe kote kolovoza do gorwe kote za{titne cevi:

• Elektroenergetsku mre`u na turisti~kim lokalitetima, zonama za{tite nepokretnog kulturnog i prirodnog dobra, zoni putnih sadr`aja, u centralnim delovima ve}ih naseqa, parkovskim povr{inama, u zonama sa vi{eporodi~nim stanovawem, u radnim zonama, komunalnim povr{inama, kao i zonama za sport i rekreaciju obavezno kablirati;

Pravila za rekonstrukciju nadzemne elektroenergetske mre`e i objekata trafostanica 20/04 kV Rekonstrukcija nadzemnih vodova svih naponskih nivoa vr{i}e se na osnovu ovog Prostornog plana i uslovima nadle`nog preduze}a Elektromre`a Srbije, odnosno Elektrovojvodina, a podrazumeva zamenu stubova, provodnika ili ure|aja i opreme za uzemqewe i za{titu i dr. transformaciju napona, po{tuju}i trasu voda i lokaciju trafostanica 20/0,4 kV. Transformatorska postrojewa Kompleks TS 20(35)/110 kV, 110/20kV,400/100kV, i 25(35)/400kV

• Min. parcela za izgradwu kompleksa trafostanice 20(35)/110kV i 110/20kV visokonaponsog razvodnog postrojewa treba da bude oko 70h70m,a za traformatorsku stanicu 400/110kV oko 250h200m

• Objekat graditi od ~vrstog materijala: sendvi~ zidovi od opeke i blokova sa horizontalnim i vertikalnim armirano-betonskim serklaìma i odgovaraju}im termo i hidro izolacijom. Za potrebe sadràja izgradi}ese armirano-betonski stub kao nosa~ antena. Po potrebi, telefonski prikqu~ak obezbediti i sa najbliè naseqske TK mreè, prema uslovima koje izda nadle`no preduze}e.

• Obezbediti kolski prilaz objektu min. {irine 5,0 m sa postoje}e pristupne saobra}ajnice i pe{a~ki prilaz;

• Obezbediti prikqu~ak na vodovodnu i kanalizacionu mre`u; • kolsko-manipulativne i pe{a~ke povr{ine izvesti od betona behatona

i sl; • Sve neizgra|ene i neizbetonirane povr{ine na parceli adekvatno

ozeleniti i hortikulturno urediti; • Oko kompleksa postaviti ogradu na sopstvenoj parceli ili na granici

parcele u dogovoru sa susedom. Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Min. visina ograde je oko 2,0m.

Termoenergetska infrastruktura Prilikom izgradwe objekata termoenergetske infrastrukture potrebno je obratiti pa`wu na prirodna dobra od zna~aja na teritoriji op{tine. Tako|e prilikom planirawa, projektovawa i izgradwe ovih objekata voditi ra~una o smawewu konflikta izme|u kori{}ewa energetskih resursa i za{tite `ivotne sredine.) i preduzimawu odgovaraju}ih mera za sanirawe negativnih posledica (program rekultivacije, revitalizacije, otklawawa {teta itdl). Gasovodi, naftovodi i produktovodi visokog i sredweg pritiska i objekti u sastavu gasovoda i naftovoda Ure|aji u sastavu gasovoda visokog i sredweg pritiska, merno-regulacione stanice, kompresorske stanice, ~ista~ke stanice i blok stanice/blokadni ventili sa izduvavawem moraju se locirati da zadovoqe propisana rastojawa od razli~itih objekata, data u narednoj tabeli 43:

Objekti u sastavu gasovoda objekti od ~vrstog materijala

pod nadstre{nicom i na otvorenom

kompres stanice

blokadne stanice

~ista~ke stanice

u objektu od ~vrstog materijala

pod nadstre{nicom na otvorenom

do 30.000 m3/h iznad 30.000 m3/h za sve kapacitete

stambene, poslovne i fabr.zgrade i sklad.zapaq.materijal

15 m 25 m 30 m 100 m 30 m 30 m

elektro neizolovani nadzemni vodovi

visina stuba dalekovoda +3,0m

trafostanice 30 m `elezni~ke pruge i objekti

indus koloseci 14 m 15 m 25 m 25 m 15 m 15 m Auto putevi 30 m magistralni putevi 20 m 20 m 30 m 20 m 30 m 20 m reg.ilokalni putevi 10 m ostali putevi 6 m 10 m 10m 10m 15m 10 m vodotoci 5 m 5 m 5 m 20 m 5 m 5 m {etali{a i parkirali{ta

10m 15m 20m 15m 30m 30m

ostali gra|.objekti 10m 15m 20m 30m 15m 15m Rastojawa u tebeli data su u metrima, ra~unaju}i kod `elezni~kih pruga i puteva od ivice pru`nog/putnog pojasa. Kod prolaska u blizini ili paralelnog vo|ewa gasovoda, naftovoda i produktovoda uz druge objekte odstojawe ne sme biti mawe od:

• 10 m od spoqne ivice putnog pojasa dr`avnih puteva I reda

• 5 m od spoqne ivice putnog pojasa puteva II reda i op{tinskih puteva,

• 20 m od spoqwe ivice pru`nog pojasa `elezni~ike pruge, osim ako je gasovod ili nafotovod postavqen na drumski ili `elezni~ki most,

• 15 m od krajwe ose industrijskog koloseka, • 1 m (mereno horizontalno) od temeqa gra|evinskih objekata ukoliko ne

ugro`ava stabilnost objekta, • 0,5 m od spoqne ivice ukopanih instalacija i melioracionih objekata, • 10 m od no`ice nasipa regulisanih vodotoka i kanala.

Udaqenost ukopanog gasovoda, naftovoda produktovoda sredweg pritiska od uli~ne stubne elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova, minimalno 0,5 m. Ako se gasovod, naftovod ili produktovod postavqa ispod saobra}ajnice prokopavawem te saobra}ajnice polaè se u rov na pe{~anu posteqicu i sa dvostrukom antikorozionom izolacijom prema propisima. Ako se gasovod, naftovoda ili profuktovod postaqa ispod saobra}ajnice bu{ewem rova, ispod te saobra}ajnice mora se upotrebiti odgovaraju}a za{titna cev gasovoda. Pri ukr{tawu gasovoda, naftovoda ili produktovoda sa saobra}ajnicama, vodotocima i kanalima, ugao zaklapawa wihovih osa mora biti izme|u 60 i 90. Za ukr{tawe pod mawim uglom potrebna je saglasnost nadle`nog organa. Takva saglasnost se ne moè izdati za ukr{tawe sa èlezni~kom prugom. Gasovodna mreà niskog pritiska Gasovod niskog pritiska se vodi podzemno i nadzemno. Kada se gasovod vodi podzemno dubina polagawa gasovoda je minimalno 0,8m . Lokacija rovova treba da je u zelenom pojasu izme|u trotoara i ivi~waka ulice, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na lokaciji gde nema zelenog pojasa gasovod se vodi ispod uli~nog trotoara betonskih platoa i povr{ina ili ispod uli~nih kanala za odvod atmosferske vode na dubini od 1,0 m od dna kanala ili rigola. Izuzetno,

gasovod se polaè du` trupa puta, uz posebne mere za{tite od mehani~kih i drugih o{te}ewa. Trase rovova za polagawe gasne instalacije se postavqaju tako da gasna mreà zadovoqi minimalna propisana odstojawa u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoqenih rastojawa u odnosu na ukopane instalacije su: Minimalna dozvoqena rastojawa ukr{tawe paralelno vo|ewe - vodovod i kanalizacija 0,5 m 1,0 m - nisko i visoko-naponski elektro kablovi 0,5 m 0,5 m - telefonski kablovi 0,5 m 1,0 m - tehnolo{ka kanalizacija 0,5 m 1,0 m - betonski {ahtovi i kanali 0,5 m 1,0 m - èlezni~ka pruga i industrijski kolosek 1,5 m 5,0 m - visoko zelenilo - 1,5 m - temeq gra|evinskih objekata - 1,0 m - lokalni putevi i ulice 1,0 m 0,5 m - dràvni putevi I i II reda 1,3 m 1,0 m - benzinske pumpe - 5,0 m Ukr{tawe distributivnog gasovoda (DG) sa saobra}ajnicama vr{i se uz wegovo polagawe u za{titnu cev ili kanal, izuzev ako se prora~unom dokaè da to nije potrebno. Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, za{titne cevi ili podzemnog prolaza. Distributivni gasovod se ne polaè ispod zgrada i drugih objekata visokogradwe, Nadzemno polagawe distributivnog gasovoda se vr{i samo izuzetno uz postebnu za{titu od mehani~kih, temperaturnih i uticaja stvarawa kondenzata. Udaqenost ukopanih stubova elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da se ne ugroàva stabilnost stubova, minimalno 0,5 m. 2.4.5. Telekomunikacije

Komunikacioni sistemi: TT mreà mora biti kablirana do telefonskih izvoda; minimalna dubina polagawa TT kablova je 0,80 m; TT mreù po pravilu graditi na sopstvenim parcelama ili na parcelama javnog zemqi{ta; TT mreù polagati u zelenim povr{inama pored trotoara ili u trotoaru na minimalnom odstojawu od regulacione linije 0,50 m; kod ukr{tawa sa drugim instalacijama TT kabl se polaè u za{titnu cev, a ugao ukr{tawa mora biti 90°; kod paralelnog vo|ewa sa elektroenergetskim kablovima napona 1 kV, 10 kV i 20 kV minimalno odstojanje mora biti 0,50 m; kod ukr{tawa sa elektroenergetskim kablovima minimalno vertikalno rastojawe je 0,50 m iznad; ugao ukr{tawa u nasequ mora biti {to bliì 90° a minimalno 30°, a van naseqa minimalno 45°; u slu~aju da ne mogu da se zadovoqe ovi uslovi telekomunikacioni kabl se provla~i kroz za{titnu cev sa razmakom ne mawim od 0,30 m; kod paralelnog vo|ewa sa vodovodom, kanalizacijom, gasovodom i toplovodom minimalno rastojawe mora biti 1,0 m, a kod ukr{tawa minimalno rastojawe je 0,50 m a ugao ukr{tawa {to bliì 90°; TT kablove koji sluè iskqu~ivo elektrodistribuciji voditi u istom rovu na rastojawu koji se prora~unom pokaè zadovoqavaju}im ali ne mawim od 0,20 m. Kada se bakarni kablovi glavne ili distributivne mreè polaù direktno u zemqu potrebno je u isti rov poloìti jednu ili vi{e PE cev Ø20 - Ø40 za provla~ewe opti~kih kablova u pristupnoj mreì. Izuzetno, kod izgradwe podzemne razvodne mreè, zajedno u rov sa kablovima razvodne mreè mogu}e je poloìti PE cev Ø20 - Ø40 do budu}ih krajwih korisnika. Tako|e, u slu~ajevima intenzivne izgradwe gde nije mogu}e sagledati kona~ne potrebe podru~ja, planirati rezervne PE cevi. Zavr{avawe cevi planirati u odgovaraju}im privodnim oknima. Kod cevi za TKK planirati fleksibilne korigovane PE cevi Ø 110, kako bi se pove}ao razmak i smawio broj TK okana. Kod rekonstrukcija postoje}e TKK gde su mawi rasponi i gde je TKK pravolinijska koristiti krute PVC cevi Ø 110. Pri planirawu kablovske TK kanalizacije potrebno je slediti slede}e principe:

• glavnu kablovsku TK kanalizaciju sa standardnim dimenzijama okana 250h180 planirati samo u izuzetnim slu~ajevima kod rekonstrukcija postoje}ih TK kanalizacija i me|usobnog povezivawa glavnih pravaca

TKK; ovu TKK predvideti za prolaz kablova kapaciteta 1200h2, 1000h2 i 800h2; u ostalim slu~ajevima koristiti okna mawih dimenzija 180h110, 200h150 i 250h150; dubina ovih okana je do 190 cm;

• distributivnu kablovsku TK kanalizaciju planirati u sve ve}oj meri a prema proceni planera i projektanta, sa monta`nim mini oknima dimenzija 100h80, 150h80 ili 200h80, za pravce polagawa dva ili vi{e kabla kapaciteta do 600h2; ukoliko prisustvo drugih podzemnih instalacija onemogu}ava ugradwu monta`nih okana koristiti zidana mini okna; dubina okna je od 100–130 cm;

• privodnu TK kanalizaciju graditi od mini okana dimenzija 60h60 ili 120h60, ukoliko se pola`u dva ili vi{e kablova kapaciteta do 200h2, kao i u slu~ajevima gde je to po proceni planera opravdano; dubina ovih okana je do 100 cm, izuzetno do 130 cm.

Planirati polagawe opti~kih kablova podzemno po postoje}im trasama TK

kanalizacije, u rovu ili u mini/mikro rovu. Na relacijama na kojima je neisplativa izgradwa podzemne mre`e ili u slu~ajevima kada je potrebno hitno re{iti zahtev biznis korisnika (privremeno re{ewe) planirati polagawe opti~kih kablova vazdu{no, po postoje}im trasama TK stubova ili EE stubova. Pri izboru trase opti~kih kablova, uz po{tovawe tehni~kih uslova i propisa, te`i se minimalnim tro{kovima polagawa kablova a kroz eksploataciju maksimalnoj dostupnosti za brzo otklawawe smetwi.

Mobilna telefonija. Kompleks za sme{taj objekta mobilne telefonije postavqa se na prostor minimalne povr{ine 100 m2. Kompleks mora biti ogra|en i oko wega ne postoji za{titna zona. U prostor kompleksa se postavqa antenski stub sa antenama, a na tlo se postavqaju kontejneri baznih stanica. Kontejneri baznih stanica ne mogu da pre|u 50% povr{ine kompleksa. Napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz postoje}e niskonaponske mreè. Do kompleksa za objekat mobilne telefonije neophodno je obezbediti pristupni put minimalne {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice; kod projektovawa i izgradwe objekta mobilne telefonije obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih propisa i normativa iz ove oblasti. 2.5. Pravila gra|ewa na gra|evinskom zemqi{tu van gra|evinskog podru~ja naseqa 2.5.1. Objekti u funkciji turizma, sporta i rekreacije

U skladu sa ovim Planom, u turisti~koj zoni, mogu se graditi objekti ili kompleksi u funkciji turizma (izletni~ki, lovni, zdravstveno-rehabilitacioni), sporta i rekreacije (sportovi na vodi, streli{ta, jahali{ta, hipodromi, golf tereni i dr.) i obrazovawa i kulture ({kole u prirodi, parkovi skulpture, umetni~ke kolonije, letwe pozornice, amfiteatri i sl.).

Za izgradwu ve}ih turisti~kih objekata izvan naseqa i prostornih celina izvan naseqa,( izuzev Prostorne celine 6 Surduk-Vinogradine), u neregulisanim delovima turisti~ke zone, potrebna je izrada plana detaqne regulacije, kojim }e se obezbediti javni saobra}ajni i infrastrukturni koridori za potrebnu pristupa~nost kompleksu i potrebna komunalna opremqenost zemqi{ta.

Za mawe turisti~ke kapacitete i sadr`aje, kao i pojedina~ne objekte na

parcelama koje imaju direktan pristup na javni put sa regulacijom koja se ne}e mewati,( obe strane puta Surduk-Novi Slankamen ), potrebna je izrada urbanisti~kog projekta sa slede}im uslovqenostima:

• minimalna infrastrukturna opremqenost: sanitarna voda, elektroinstalacije, kanalizacija na kompleksu i dr.

• minimalna veli~ina parcele za izgradwu objekata iznosi 2.500m2; • maksimalni indeks zauzetosti parcele je 30%,a indeks izgra|enosti do

0,5; • minimalna udaqenost objekata od susedne parcele je 5,0 m; • maksimalna spratnost objekata je P+2, sa izgradwom podruma, ukoliko to

hidrolo{ki uslovi dozvoqavaju; • minimalna udaqenost objekata od regulacione linije regulisanog puta je

10,0 m.

2.5.2. Pravila gra|ewa u prostornim celinama namewenim stanovawu Prostorne celine 1-5 su namewene stanovawu. Izgra|eni objekti i izvr{ena parcelacija u postoje}im celinama se zadr`avaju u zate~enom stawu.

Do izrade odgovaraju}eg urbanisti~kog plana mogu}a je izgradwa stambenih objekata na osnovu lokacijske dozvole i uslova iz ovog Plana, tamo gde je utvr|ena regulacija (koja se ne}e mewati) i gde se mogu zadovoqiti uslovi ure|ewa i gra|ewa dati ovim Planom. PC1- Stambena celina izme|u Starih Banovaca i Belegi{a

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Belegi{ u okviru celine je mogu}a izgradwa stambenih objekata pod slede}im uslovima:

• na parcelama u isto~nom delu celine: minimalna veli~ina parcele 800m², {irina fronta parcele minimalno 16m, stepen zauzetosti od 10 do 30, spratnost do P+1, pristup parcelama koje nemaju izlaz na lokalni put mogu} preko privatnog prolaza minimalne {irine 2.5m. Privatnim prolazom je mogu}e obezbediti pristup za najvi{e ~etiri gra|evinske parcele. Za objekte uz ulicu minimalna udaqenost od regulacione linije je 10m.

PC2- Stambena celina uz naseqe Belegi{

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Belegi{ u okviru

celine je mogu}a izgradwa stambenih objekata pod slede}im uslovima:

• na parcelama minimalne veli~ine 500m², stepena zauzetosti do 30, {irine fronta parcele minimalno 12m, je mogu}a izgradwa stambenih objekata, spratnosti do P+1+Pk, udaqenost gra|evinske od regulacione linije prema ve}ini postoje}ih objekata.

PC3 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a- Stoji}a guvno

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Belegi{ u okviru Prve potceline je mogu}a izgradwa stambenih objekata pod slede}im uslovima:

• minimalna veli~ina parcele 500m², {irina fronta parcele minimalno 15m, stepen zauzetosti do 40, obavezan izlaz parcela na ulicu.

• turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura). Minimalna veli~ina parcele 5000m², stepen zauzetosti do 30, stepen izgra|enosti do 0,4, spratnost do P+2. Gra|evinska linija objekata mora biti pomerena najmawe 10m od regulacione linije javnog puta.

Prilikom izrade plana generalne regulacije Belegi{a za ovu celinu primeniti slede}e uslovqenosti:

• Planom obezbediti javne saobra}ajne i infrastrukturne koridore i poboq{ati pristupa~nost Dunavu.

• Druga potcelina je namewena izgradwi objekata za odmor i rekreaciju i rezidencijalnih stambenih objekata. Parcela na kojoj se gradi objekat za odmor i rekreaciju ili rezidencijalni stambeni objekat ne mo`e biti mawa od 1500 m², sa stepenom zauzetosti do 20 i izgra|eno{}u do 0,3, spratnosti do P+1. Gra|evinska linija objekata mora biti pomerena najmawe 10m od regulacione linije javnog puta. Na parcelama je mogu}a izgradwa objekata namewenih obavqawu delatnosti vinogradarstva i vo}arstva.

• Tre}a potcelina je namewena izgradwi turisti~ko-ugostiteqskih objekata, (sportsko-rekreativni sadr`aji.

PC4 - Stambena celina na severoistoku Belegi{a Gradac

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Belegi{ u okviru Prve potceline je mogu}a izgradwa ku}a za odmor pod slede}im uslovima:

• minimalna veli~ina parcele 300m², {irina fronta parcele minimalno 10m, stepen zauzetosti do 40. U postupku izdavawa lokacijske dozvole obavezno je pribavqawe vodnih uslova. Nije mogu}a parcelacija postoje}ih parcela u ciqu dobijawa novih gra|evinskih parcela, a mogu}a je preparcelacija, odnosno spajawe postoje}ih parcela sa ciqem formirawa gra|evinske parcele.

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Belegi{ u okviru Druge potceline je mogu}a izgradwa stambenih objekata pod slede}im uslovima:

• mogu}a je u izgradwa objekata namewenih obavqawu delatnosti vinogradarstva i vo}arstva na parcelama minimalne povr{ine minimalno 2000 m², stepena zauzetosti 10, spratnost P, na parcelama kulture vinograd ili vo}wak.

• u okviru Potceline je uz izradu urbanisti~kog projekta mogu}a izgradwa turisti~ko - ugostiteqskih objekata, (sportsko-rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura), sa slede}im uslovqenostima: minimalna veli~ina parcele 5000m², stepenom zauzetosti do 30, stepenom izgra|enosti do 0,4, spratnosti do P+2.

PC5 - Stambena celina jugoisto~no od Surduka- Drvarska

Do dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Surduk u okviru celine je mogu}a izgradwa stambenih objekata pod slede}im uslovima:

• na parcelama minimalne veli~ine 800m², {irine fronta parcele minimalno 12m, stepena zauzetosti do 20, stepena izgra|enosti do 0,3, spratnosti do P+1+Pk, je mogu}a izgradwa ku}a za odmor (vikend objekat), ili rezidencijalni stambeni objekat, spratnosti do P+1+Pk. Na parcelama nije mogu}a izgradwa privrednih i poslovnih objekata, izuzev objekata u funkciji vo}arstva i vinogradarstva. Gra|evinska linija objekta mora biti pomerena najmawe 10m od regulacione linije javnog puta.

• u okviru celine je uz izradu urbanisti~kog projekta mogu}a izgradwa turisti~ko - ugostiteqskih objekata, (sportsko - rekreativni sadr`aji, turisti~ki i ugostiteqski objekti i turisti~ka infrastruktura), sa slede}im uslovqenostima: minimalna veli~ina parcele 5000m², stepenom zauzetosti do 30, stepenom izgra|enosti do 0,4, spratnosti do P+2.

2.6. Pravila gra|ewa u gra|evinskom podru~ju naseqenog mesta

Pravila ure|ewa i kori{}ewa prostora, utvr|ena Prostornim planom predstavqaju polazni osnov za izradu urbanisti~kih planova naseqa i uìh teritorijalnih celina. Izradom urbanisti~kih planova obezbedi}e se primena pravila i planirani urbani razvoj. Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije obavezno se moraju po{tovati: granica Op{tine, osnovna mreà infrastrukture, magistralne i regionalne saobra}ajnice, osnovna kanalska mreà, osnovna energetska i telekomunikaciona infrastruktura i dr.

Na teritoriji Op{tine ve}ina naseqa ima urbanisti~ke planove koji su preispitani i usagla{eni sa Zakonom o planirawu i izgradwi iz 2003. godine,( Stara Pazova, Nova Pazova, Vojka, Golubinci), Naseqa Banovci i Krwe{evci imaju planove generalne regulacije done{ene u skladu sa novim Zakonom o planirawu i izgradwi, dok naseqa Belegi{ i Surduk nemaju urbanisti~ke planove.

Dono{ewem ovog plana, urbanisti~ki planovi naseqa primewiva}e se u delovima koji nisu u suprotnosti sa Prostornim planom.

Tako|e po{tova}e se pravila i uslovi za utvr|ivawe osnovne namene povr{ina, uslovi za izgradwu objekata, kao i pravila i uslovi za kori{}ewe i ure|ewe za{ti}enih delova prirode i nepokretnih kulturnih dobara.

Granice gra|evinskih podru~ja su pruzete iz va`e}e prostorno-planske i urbanisti~ke dokumentacije. Promene granica gra|evinskih podru~ja izvr{i}e se preispitivawem i odgovaraju}im urbanisti~kim planovima.

Naseqa Belegi{ i Surduk nemaju urbanisti~ke planove i ovim Planom je za wih predvi|ena izrada planova generalne regulacije.

2.7. Pravila za ure|ewe lovi{ta

U lovi{tima na poqoprivrednom i {umskom zemqi{tu je mogu}a izgradwa:

• lovno-tehni~kih objekata i lovno-proizvodnih objekata, Farme za proizvodwu fazanske divqa~i mogu se graditi u sklopu {umskog i poqoprivrednog zemqi{ta. Lokacije i objekti za ovu namenu moraju ispuwavati veterinarsko-sanitarne i druge uslove propisane za uzgoj ove vrste divqa~i. Dozvoqena spratnost objekta je P+0;

• podizawe remiza na poqoprivrednom zemqi{tu na onim mestima u lovi{tu gde nema prirodnih povr{ina koje mogu da pru`e za{titu divqa~i. Podizawem jednogo{wih ili vi{egodi{wih zasada na mawim povr{inama u lovi{tu stvoriti uslove koji }e pru`iti uto~i{te, zaklon i ishranu divqa~i. Jednogodi{we remize zasnivati od razli~itih grupa jednogodi{wih biqaka (leguminoza, vlatastih trava ili korekasto-krtolastih biqaka). Vi{egodi{we remize podizati od me{ovitih vi{espratnih drvenastih vrsta u zavisnosti od uslova sredine;

• izgradwu prolaza za lovnu divqa~ u okviru saobra}ajne infrastrukture radi stvarawa ekolo{kih koridora za wihovo kretawe.

3. IMPLEMENTACIJA 3.1. Smernice za izradu planske dokumentacije za podru~je Plana

Prostorni plan opшtine Stara Pazova razraђivaћe se kroz izradu

odgovarajuћih urbanistiчkih planova, urbanistiчkih projekata, projekata parcelacije/preparcelacije i lokacijske dozvole.

Na osnovu Zakona o planirawu i gra|ewu (Slu`beni glasnik RS br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US i 24/11) i planskih usmerewa iz ovog Plana, utvr|uje se potreba izrade slede}ih urbanisti~kih planova:

- planova generalne regulacije, - planova detaqne regulacije,

kao i urbanisti~kih projekata kao urbanisti~ko-tehni~kih dokumenata. U periodu od dono{ewa Prostornog plana i novog Zakona o planirawu i izgradwi, done{eni su slede}i urbanisti~ki planovi po odredbama novog Zakona o planirawu i izgradwi ~ija je izrada i dono{ewe bila propisana Prostornim planom:

Plan generalne regulacije Banovaca, (Slu`beni list op{tina Srema br. 44/2010), Plan generalne regulacije Krwe{evaca, (Slu`beni list op{tina Srema br.44/10 ), kojim su obuhva}eni naseqe Krwe{evci i Ju`na radna zona, Plan detaqne regulacije Multifunkcionalne radne zone u Staroj Pazovi,(Slu`beni list op{tina Srema 28/10 ), Plan detaqne regulacije Isto~ne radne zone i Preduzetni~ke zone „Volarsko poqe” u Staroj Pazovi, ( Slu`beni list op{tina Srema br. 12/11 ), Plan detaqne regulacije za izgradwu farme krava na Petrovi} sala{u u k.o. Belegi{, ( Slu`beni list op{tina Srema br. 6/10 ), Plan detaqne regulacije Prostorne celine 11- Log centra u k.o. . Novi Banovci,( Slu`beni list op{tina Srema br. 1/12 ). Plan detaqne regulacije za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradwu dvokolose~ne `elezni~ke pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – Dr`avna granica, deonica Stara Pazova – Novi Sad na teritoriji op{tine Stara Pazova (Sl.list op{tina Srema br. 8/12)

Navedeni planovi su na snazi i primewuju se i predstavqaju osnovu za izdavawe lokacijske dozvole. Planove generalne regulacije treba izraditi za: naseqa Stary Pazovu, Novu Pazovu, Vojku, Golubince, Belegi{,( sa prostornim celinama ) i Surduk,( sa prostornim celinama ). Planove detaqne regulacije treba izraditi za: Centralnu radnu zonu, Komunalnu zonu, Multifunkcionalnu zonu Nova Pazova, Multifunkcionalnu zonu Banovci, ( izmene i dopune va`e}eg plana, zbog promene prostornog obuhvata zone ), Multifunkcionalnu zonu Stara Pazova,( izmene i

dopune va`e}eg plana, zbog promene prostornog obuhvata zone ), Prostorne celine broj 8. i 9. izvan gra|evinskih podru~ja naseqa, sportsko-rekreativne i turisti~ke komplekse, (Belegi{ka ada, Surdu~ka ada), infrastrukturne i saobra}ajne koridore i komplekse, (infrastrukturni koridor Krwe{evci – Vojka - Nova Pazova, saobra}ajnica Centralna radna zona - Multifunkcionalna zona Banovci, centralno izvori{te vodosnabdevawa) i za neregulisana podru~ja turisti~ke zone izvan naseqa i prostornih celina izvan naseqa. Tako|e PDR-ove je neophodno izraditi i za podru~je marine u Starim Banovcima, za podru~ja pristana u Belegi{u i Surduku, za potrebe izgradwe solarnih elektrana van gra|evinskog podru~ja naseqa, kao i za izgradwu energetskih proizvodnih objekata,( biomasa, biogas, komunalni otpad, geotermalna energija i dr. ), van gra|evinskog podru~ja naseqa, za za koje gra|evinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadle`no za poslove gra|evinarstva. Do izrade novih primewivati i va`e}e urbanisti~ke planove naseqa koji su preispitani i uskla|eni sa Zakonom o planirawu i izgradwi iz 2003. godine Generalni urbanisti~ki plan Stare Pazove, (Slu`beni list op{tina Srema br. 20/83, 6/85, 11/85, 1/87 i 23/03 ).

Generalni urbanisti~ki plan Nove Pazove, (Slu`beni list op{tina Srema br. 21/85, 3/98 i 23/03 ).

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Vojka, (Slu`beni list op{tina Srema br. 8/87 i 23/03 )

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Golubinci, (Slu`beni list op{tina Srema br. 14/91i 23/03 )

Pored navedenih planskih dokumenata, dokumenti koji se trenutno nalaze u fazi izrade a kojima se obra|uje prostor teritorije op{tine Stara Pazova su:

• PPPPN me|unarodnog plovnog puta E-80 Dunav (Nacrt) • Izmena i dopuna PPPPN infrastrukturnog koridora autoputa E-75,

deonica Subotica – Beograd (Batajnica) i

• Izmena i dopuna PPPPN Infrastrukturnog koridora autoputa E-70 granica Hrvatske – Beograd (Dobanovci)

Lokacijska dozvola za izgradwu objekata na poqoprivrednom, {umskom i

vodnom zemqi{tu, izdava}e se na osnovu ovog Plana, uz izradu urbanisti~kog projekta uz pribavqawe uslova nadle`nih organa, organizacija i javnih preduze}a. 3.2. Prioritetna planska re{ewa i projekti Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine

Proces implementacije Prostornog plana op{tine Stara Pazova zami{qen je kao kontinuirani prosec sa faznim usagla{avawem sa konstatovanim promenama u prostoru. U vremenskom horizontu do 2012. godine predvi|ena je realizacija planskih aktivnosti koje su konstatovane u analizi potreba kao najurgentnije za re{avawe, kao i one aktivnosti ~iji se rezultati mogu vi{estruko pozitivno multiplikovati.

U planskom periodu nakon 2012. godine date su planske aktivnosti koje nemaju stepen prvog ranga za realizaciju. Iako su konstatovane veoma zna~ajne aktivnosti za realizaciju wihova multiplikatorska uloga i predvi|ena investiciona ulagawa izlaze iz okvira mogu}nosti realizacije do 2012. godine.

U nastavku su predstavqene sve planske aktivnosti koje su navedene prema oblastima u Planu i koje imaju svoju prostornu dimenziju. Planske politike, kao i prenamene zemqi{ta kao instrumenti realizacije Plana nisu razra|ivani shodno ~iwenici da stupaju na snagu trenutkom dono{ewa Plana. Razra|ivani su projekti od interesa za datu oblast prema metodolo{kom pristupu koji je objedinio: institucionalni okvir realizacije, planski osnov realizacije, finansijske mere i instrumente za realizaciju kao i ispitivawe ~iwenice da li je za realizaciju projekta neophodno pribavqawe zemqi{ta ili ne. Nakon rangirawa izabranih projekata prema oblastima predvi|enim za implementaciju, napravqena je lista projekata prvog ranga za implementaciju u planskom periodu do 2012. godine. Wihovom analizom i ponovnim rangirawem napravqena je finalna lista projekata za realizaciju u planskom periodu do 2012. godine. U nastavku je navedena kratka li~na karta kapitalnih projekata koje je plan predvideo kao i wihova finansijska konstrukcija.

Realizacija navedenih projekata prvog ranga predstavqa}e daqi osnov za ubrzani razvoj i daqa kapitalna ulagawa u razvoj op{tine Stara Pazova. 3.2.1. Izgradwa infrastrukturnog koridora Krwe{evci - petqa ,,Nova Pazova,, na E-75 Planski razvojni program: Razvoj infrastrukturnih sistema u Op{tini u ciqu unapre|ewa kvaliteta funkcije rada i stanovawa Naziv projekta: Izgradwa infrastrukturnog koridora Krwe{evci - petqa ,,Nova Pazova,, na autoputu E-75) Kratak opis projekta:

Razvoj postoje}ih radnih zona u Krwe{evcima i Novoj Pazovi uslovio je uve}an tranzitni saobra}aj te{kih motornih vozila kroz naseqa Vojku i Krwe{evce. Tako|e, nedovoqna infrastrukturna opremqenost radne zone u Krwe{evcima predstava zna~ajan problem daqoj afirmaciji investicionih ulagawa u navedenoj radnoj zoni.

Realizacija projekta ima za ciq uklawawe tranzita te{kih motornih vozila kroz naseqa Vojka i Krwe{evci, kao i adekvatno i racionalno trasirawe glavnih infrastrukturnih vodova (elektri~ne energije, kanalizacije, drumske saobra}ajnice, gasnih instalacija, vetroza{titnog zelenog pojasa) na pravcu navedenog koridora i radnih zona koje ~ine wegova ishodi{ta. Formirawe i puno opremawe infrastrukturnog koridora afirmisa}e daqi kvalitetan razvoj postoje}ih radnih zona u Novoj Pazovi i Krwe{evcima a od posebnog zna~aja bi}e i za planiranu Centralnu radnu zonu u Op{tini. O~ekivani rezyltati:

Potpuni zavr{etak navedenog infrastrukturnog koridora, une}e novu vrednost u prostor (funkcionalnu i ambijentalnu) i kao kompleksna eksterna ekonomija utica}e na pove}awe interesovawa za ulagawem razli~itih investitorskih grupacija u tri radne zone u Op{tini (krwe{eva~ku i novopazova~ku radnu zonu – postoje}e, i centralnu radnu zonu – planiranu).

O~ekuje se rastere}ewe prigradskih beogradskih saobra}ajnica i preusmeravawe tranzita sa autoputa E-75 ka E-70 i daqe jednim krakom ka Ibarskoj magistrali. Navedeni koridor ~ini}e severozapadni deo obilaznice oko Beograda i bi}e u potpunosti saglasan sa razvojnim planovima saobra}ajne mre`e administrativnog podru~ja Grada. Planski zavr{etak realizacije projekta: Do kraja 2012. godine Analiza uticaja realizacije projekta:

Tabela 44: Snage Slabosti

• Podizawe konkurentnosti radnih zona za investirawe u {irem okru`ewu

• Rastere}ewe od tranzitnog teretnog saobra}aja naseqa Vojke i Krwe{evaca

• Rastere}ewe beogradskog sistema prigradskih saobra}ajnica

• Formirawe dela saobra}ajne obilaznice oko Beograda

• Prenamena poqoprivrednog zemqi{ta u neplodno zemqi{te

Mogu}nosti Pretwe • Povezivawe drugih vidova privrednih

delatnosti uz koridor (razvoj etno-turizma sala{arskog tipa)

• Zaga|ewe `ivotne sredine

• Sna`ni pritisci za konverziju poqoprivrednog zemqi{ta u okolini koridora u gra|evinsko zemqi{te za industrijsku izgradwu

Projektne aktivnosti: Pripremna faza:

• Odre|ivawe nosioca projektnih aktivnosti • Izrada projektne dokumentacije

Faza realizacije: • Pribavqawe zemqi{ta (otkup, preparcelacije i sprovo|ewe aktivnosti

kroz katastar i zemqi{ne kwige, izrada geografskog informacionog sistema)

• Izgradwa drumske saobra}ajnice • Izgradwa petqe Nova Pazova na auto-putu E-75 • Izgradwa glavnog kanalizacionog kolektora • Postavqawe gasnih instalacija • Postavqawe elektro – prenosnih instalacija • Ozelewavawe vetroza{titnim pojasom {irine do 30 metara

Okvirni tro{kovi realizacije:

Tabela 45: aktivnost povr{ina u

m2; du`ina u m;

jedini~na cena u din/m

ukupna cena u din.

I Pripremawe zemqi{ta: izrada kartografsko-topografske podloge, geomehani~ko ispitivawe tla, izrada plana detaqne regulacije, promena namene zemqi{ta, tro{kovi uslova i dozvola, izrada geografskog informacionog sistema (GIS)

30ha 25.000.000

I ukupno 25.000.000

II Pribavqawe zemqi{ta: otkup zemqi{ta po tr`i{noj ceni

300.000m2 250 75.000.000

II ukupno 75.000.000

III Opremawe zemqi{ta: 1. saobra}ajnice: petqa ,,Nova Pazova,, 120.000.000 drumska saobra}ajnica 60.000m2 8.000 480.000.000 2. hidrotehnika: 2.1. vodovod: primarni cevovod 15.000m 16.000 240.000.000 2.2.kanalizacija otpadnih voda: primarni kolektor

11.000m 20.000 220.000.000

3. energetika: 3.1. elektroenergetika: TS 110/20kV ,,Krwe{evci,, 200.000.000 VN 110kV do TS ,,Krwe{evci,, 10.000m 8.000 80.000.000 TS 110/20kV ,,Banovci,, 200.000.000 VN 110kV do TS ,,Banovci,, 3.000m 8.000 24.000.000 VN 20kV u koridoru 15.000m 6.000 90.000.000 3.2 gasovod 12.000m 8.000 96.000.000 4. ozelewavawe 200.000m2 50 10.000.000 III ukupno 1.760.000.000

I +II + III ukupno 1.860.000.000 23.250.000€

3.2.2. Izgradwa Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na ulivu Regionalne kanalizacije u Dunav i izgradwa primarnih kolektorskih pravaca kanalizacije otpadnih voda Planski razvojni program: Razvoj infrastrukturnih sistema u Op{tini u ciqu unapre|ewa kvaliteta funkcije rada i stanovawa Naziv projekta: Izgradwa tri kolektorska kanalizaciona pravca u Op{tini i izgradwa postrojewa za preradu otpadnih voda

Kratak opis projekta: Visok nivo podzemnih voda i wihov negativan uticaj na rad i stanovawe u

naseqima koja se nalaze ispod 90m nadmorske visine, kao i pogor{awe kvaliteta freatske izdani koje je prouzrokovano hemijskim i biolo{kih zaga|uju}im materijama, predstavqaju zna~ajane probleme u Op{tini.

Ciq realizacije projekta je da objedini prikupqawe fekalnih voda iz doma}instava i industrije kao i da nakon prethodnog tretmana u industrijskim postrojewima prihvati i industrijsku kanalizaciju. Nakon toga otpadne vode bile bi tretirane u PPOV-u i u adekvatnom stawu ispu{tane u Dunav kao krajwi recipijent.

Sistem se sastoji iz tri zasebna kolektorska pravca:

• Pravac Krwe{evci – Vojka – Nova Pazova – PPOV

• Pravac planirana centralna radna zona pored E-75 – Novi Banovci – PPOV

• Pravac Surduk – Belegi{ - Stari Banovci – Novi Banovci - PPOV Kolektorski pravci }e se spajati u planiranom PPOV-u koje }e se nalaziti

na desnoj obali Dunava na granici K.O. Novi Banovci sa K.O. Batajnica

O~ekivani rezyltati: Potpuno stavqawe u funkciju sva tri kolektorska pravca kao i PPOV-a

omogu}i}e objediweno prikupqawe otpadnih voda i wihov adekvatan tretman pre ispu{tawa u Dunav, ~ime }e se zna~ajno umawiti zaga|uju}i uticaj na `ivotnu sredinu i poboq{ati uslovi stanovawa i rada u Op{tini. Planski zavr{etak realizacije projekta: Do 2012. godine neophodno je kompletirati kolektorske pravce:

• Krwe{evci – Vojka – Nova Pazova – PPOV • Planirana centralna radna zona pored E-75 – Novi Banovci –

PPOV Do 2017. godine neophodno je kompletirati kolektorski pravac:

• Surduk – Belegi{ - Stari Banovci – Novi Banovci – PPOV

• Izgraditi PPOV Analiza uticaja realizacije projekta:

• Unapre|ewe kvaliteta `ivotne sredine i funkcija rada i stanovawa

• Unapre|ewe konkurentnosti planirane Centralne radne zone dodatnim vidom infrastrukturne opremqenosti

• Visoka cena investicija pojedina~nih kolektorskih pravaca

• Visoka cena PPOV-a

Mogu}nosti Pretwe • Smawivawe tro{kova realizacije

projekta putem povezivawa sa podunavskim i drugim zainteresovanim mestima u jedinstvenu mre`u

• Isprepletanost ingerencija aktera u realizaciji projekta

Projektne aktivnosti do 2012: Pripremna faza:

Faza realizacije:

• Izgradwa kolektorskog pravca Krwe{evci – Vojka – Nova Pazova – PPOV • Izgradwa kolektorskog pravca Centralna radna zona – Novi Banovci –

PPOV Pripremna faza za realizaciju drugog ciklusa projekta:

• Odre|ivawe nosioca projektnih aktivnosti

• Izrada projektne dokumentacije • Izrada plana detaqne regulacije za locirawe PPOV-a

Projektne aktivnosti do 2017. godine:

• Ispitivawe mogu}nosti povezivawa sa zainteresovanim mesnim zajednicama van Op{tine radi smawewa tro{kova realizacije projektnih aktivnosti

• Izgradwa kolektorskog pravca Surduk – Belegi{ - Stari Banovci – Novi Banovci – PPOV

• Pribavqawe zemqi{ta za izgradwu PPOV-a • Izgradwa PPOV

m2; du`ina u m;

ukupna cena u din.

I Izgradwa Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na ulivu Regionalne kanalizacije u Dunav :

1.200.000.000

I ukupno 1.200.000.000

II Izgradwa primarnih kolektorskih pravaca kanalizacije otpadnih voda:

Dunavski krak 19.000m 20.000 380.000.000 Centralna radna zona 6.000m 20.000 120.000.000 Krwe{evci-Nova Pazova1 11.000m 20.000 II ukupno 500.000.000

I +II ukupno 1.700.000.000 21.250.000€

3.2.3. Plansko ure|ewe prirodnih celina u Podunavqu Op{tine, po{umqavawe i ozelewavawe pojaseva Autoputeva E-70 i E-75 Planski razvojni program: O~uvawe i poboq{avawe stawa postoje}ih ekosistema unutar i izvan urbanizovanih prostora Naziv projekta: Ozelewavawe pojaseva autoputeva E-70 i E-75, po{umqavawe i plansko ure|ewe prirodnih celina od interesa u Podunavqu Op{tine. Kratak opis projekta:

Op{tina Stara Pazova je jedna od op{tina u Vojvodini sa najmawim procentom po{umqenosti svoje teritorije. [ume kao ekosistemi u klasi~nom smislu ne postoje. Vetroza{titni pojasevi nisu dovoqno razvijeni i pored postojawa povoqnih linearnih pravaca. Prirodni potencijali Podunavqa Op{tine nisu dovoqno afirmisani i za{ti}eni planskom dokumentacijom.

Projekat ozelewavawa pojaseva autoputeva E-70 i E-75, po{umqavawa i planskog ure|ewa prirodnih celina od interesa u Podunavqu Op{tine }e fazno poboq{avati navedene negativne aspekte realizacijom slede}ih projektnih aktivnosti:

• Plansko definisawe i ure|ewe belegi{ke i surdu~ke ade • Otkup 65 Ha poqoprivrednog zemqi{ta u K.O. Krwe{evci (zemqa u

vlasni{tvu zemqoradni~ke zadruge De~) i plansko po{umqavawe • Po{umqavawe putnog pojasa autoputa E – 75

• Po{umqavawe putnog pojasa autoputa E – 70 O~ekivani rezyltati:

Vi{e-fazna realizacija projekta omogu}i}e afirmisawe prirodnih potencijala Podunavqa u funkciji razvoja turizma i omogu}i}e plansku za{titu

1 Tro{kovi izgradwe ovog kolektorskog pravca su obuhva}eni prikazom tro{kova izgradwe infrastrukturnog koridora.

biodiverziteta definisawem pravila ure|ewa i gra|ewa. Tako|e, po{umqavawe putnih pojaseva auto puteva E-70 i E-75 kao i po{umqavawe zemqi{ta biv{eg Instituta za topolarstvo u K.O. Krwe{evci doprine}e pove}awu % po{umqenosti teritorije Op{tine kao i razvijawu raznovrsnijeg land{afta. Planski zavr{etak realizacije projekta: Do kraja 2012. godine Analiza uticaja realizacije projekta:

• Uve}awe stepena po{umqenosti Op{tine

• Unapre|ewe kvaliteta land{afta

• Za{titno zelenilo pored autoputeva umawuje stepen buke i aerozaga|ewa

• Izrada planova detaqne regulacije uredi}e pravila kori{}ewa podunavskih prirodnih celina od interesa

• Dug vremenski period podizawa drvenastih formacija

Mogu}nosti Pretwe • Povezivawe sa zelenim koridorima

susednih op{tina i daqi komplementarni razvoj

• Kori{}ewe neadekvatnih (invazivnih) vrsta za po{umqavawe i uticaj na ekosisteme

• Nepostojawe sistema kontinuiranog odr`avawa

• Odre|ivawe nosioca projektnih aktivnosti • Izrada projektne dokumentacije za ozelewavawe putnih pojaseva i

po{umqavawe Faza realizacije:

• Izrada plana detaqne regulacije Belegi{ka ada • Izrada plana detaqne regulacije Surdu~ka ada • Otkup zemqi{ta u K.O. Krwe{evci nameweno za po{umqavawe • Po{umqavawe otkupqenog zemqi{ta • Ozelewavawe putnog pojasa auto-puta E-75 • Ozelewavawe putnog pojasa auto-puta E-70

m2; du`ina u m;

ukupna cena u din.

Plansko definisawe prostora Belegi{ke i Surdu~ke ade: izrada kartografsko-topografske podloge, geomehani~ko ispitivawe tla, izrada planova detaqne regulacije, tro{kovi uslova i dozvola

20.000.000

Otkup zemqi{ta za formirawe park-{ume u Krwe{evcima

650.000m2 80 52.000.000

podizawe park-{ume 650.000m2 80 52.000.000 po{umqavawe putnog pojasa E-75 400.000m2 50 20.000.000 po{umqavawe putnog pojasa E-70 100.000m2 50 5.000.000 ukupno 149.000.000

1.862.500€

3.2.4. Formirawe i planski razvoj Centralne radne zone u Op{tini Planski razvojni program: Razvoj privrede u skladu sa postoje}im prostornim potencijalima i budu}im razvojnim potrebama Naziv projekta: Plansko definisawe i opremawe Centralne radne u op{tini Stara Pazova Kratak opis projekta i o~ekivani rezultati:

Postoje}e radne zone u Op{tini ne pru`aju najpovoqnije uslove za realizaciju green field investicija koje su visoko zavisne od saobra}ajnica visokog ranga. Navedeno je od posebnog interesa za velike {pediterske centre, servise kao i druge saobra}ajno visoko zavisne delatnosti.

Otvarawe nove radne zone i weno fazno opremawe u~ini}e zemqi{te uz autoput E-75 dostupnim velikom broju zainteresovanih investitora. Realizacijom investicija u navedenoj radnoj zoni pove}a}e se mogu}nost zapo{qavawa radne snage iz Op{tine (posebno Podunavqa), a realizovane ivesticije }e tako|e doprineti i pozitivnim uplivima na buxet Op{tine. Formirawe i puno opremawe (po fazama) Centralne radne zone afirmisa}e nove investicije na ove prostore i uve}a}e nivo privrednih aktivnosti u Op{tini. Planski zavr{etak realizacije projekta: U periodu 2012. – 2017. godine Analiza uticaja realizacije projekta:

• Izuzetan polo`aj pored E-75

• Blizina velikih regionalnih centara (Beograda i Novog Sada)

• Multiplikacija pozitivnih efekata investicionih ulagawa na druge sektore (privredne i vanprivredne)

• Podizawe vrednosti zemqi{ta

• Konverzija poqoprivrednog zemqi{ta prve klase u neplodno zemqi{te

• Nemogu}nost kompletnog opremawa radne zone zbog velikih povr{ina

Mogu}nosti Pretwe • Klastersko povezivawe sa radnim

zonama i privrednim subjektima u blizini ili unutar iste zone

• Zaga|ewe `ivotne sredine • Sna`ni pritisci za konverziju

poqoprivrednog zemqi{ta u okolini radne zone u gra|evinsko zemqi{te za industrijsku izgradwu

Faza realizacije:

• Izrada plana generalne regulacije • Pribavqawe zemqi{ta za saobra}ajnice i drugu infrastrukturu • Sprovo|ewe preparcelacija kroz katastar i zemqi{ne kwige • Izgradwa interne drumske saobra}ajnice i povezivawe sa autoputem E-75 • Rekonstrukcija petqe Stara Pazova na auto-putu E-75 i povezivawe sa

radnom zonom Volarsko poqe • Izgradwa glavnog kanalizacionog kolektora i sekundarne kanalizacione

mre`e • Razvla~ewe gasnih instalacija • Postavqawe elektro – prenosnih instalacija

• Ozelewavawe vetroza{titnim pojasom {irine do 30 metara koridora auto puta E-75

3.2.5. Pro{irewe i planski razvoj Krwe{eva~ke radne zone u Op{tini Planski razvojni program: Razvoj privrede u skladu sa postoje}im prostornim potencijalima i budu}im razvojnim potrebama

Naziv projekta: Plansko pro{irewe i opremawe ju`ne radne u Krwe{evcima Kratak opis projekta i o~ekivani rezultati:

Postoje}i kapaciteti radne zone Krwe{evci ne zadovoqavaju u potpunosti postoje}i nivo interesovawa investitora, a izvestan je jo{ i intenzivniji talas investirawa u navedenu radnu zonu. Zbog navedenog je neophodno pro{iriti i planski fazno opremiti ve}e povr{ine Krwe{eva~ke radne zone kako bi se dodatno privukle green field investicije i aktivirali i drugi privredni potencijali Op{tine. Planski zavr{etak realizacije projekta: U periodu 2012. – 2017. godine Analiza uticaja realizacije projekta:

• Izuzetan polo`aj pored E-70

• Blizina velikih regionalnih centara (Beograda i Novog Sada)

• Multiplikacija pozitivnih efekata investicionih ulagawa na druge sektore (privredne i vanprivredne)

• Podizawe vrednosti zemqi{ta

• Nemogu}nost kompletnog opremawa radne zone zbog velikih povr{ina

• Pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta (dodu{e najlo{ijeg kvaliteta) u neplodne povr{ine

• Visok nivo podzemnih voda

Mogu}nosti Pretwe • Klastersko povezivawe sa radnim

zonama i privrednim subjektima u blizini ili unutar iste zone

• Izgradwa dodatne petqe kojom bi se radna zona vezala na E-70

• Povezivawe na planirani infrastrukturni koridor (oko Krwe{evaca i Vojke) kojim bi se povezivala i sa novopazova~kom i centralnom radnom zonom

• Zaga|ewe `ivotne sredine

• Sna`ni pritisci za konverziju poqoprivrednog zemqi{ta u okolini radne zone u gra|evinsko zemqi{te za industrijsku izgradwu

Faza realizacije:

• Izrada plana generalne regulacije • Izrada studije odvodwavawa Krwe{eva~ke radne zone i {ireg okru`ewa • Pribavqawe zemqi{ta za saobra}ajnice i drugu infrastrukturu

(eventualne nove melioracione kanale) • Sprovo|ewe preparcelacija kroz katastar i zemqi{ne kwige • Izgradwa (reorganizacija) drena`nog sistema radne zone • Izgradwa interne drumske saobra}ajnice i povezivawe sa autoputem E-75 • Rekonstrukcija petqe na autoputu E-70 na staciona`i 555+000 i

povezivawe sa radnom zonom • Izgradwa gl. kanalizacionog kolektora i sekundarne kanalizacione mre`e • Razvla~ewe gasnih instalacija • Postavqawe elektro - prenosnih instalacija • Ozelewavawe vetroza{titnim pojasom {irine do 30m koridora autoputa

3.2.6. Izgradwa centralnog izvori{ta sa postrojewem za pre~i{}avawe podzemne vode, rezervoarima i regionalnim i me|unaseqskim cevovodima Okvirni tro{kovi realizacije:

m2; du`ina u m;

ukupna cena u din.

I Pripremawe zemqi{ta: izrada kartografsko-topografske podloge, izrada plana detaqne regulacije,promena namene zemqi{ta, tro{kovi uslova i dozvola

80ha 20.000.000

I ukupno 20.000.000

II Pribavqawe zemqi{ta: otkup zemqi{ta po tr`i{noj ceni

800.000m2 250 200.000.000

II ukupno 200.000.000

III formirawe centralnog izvori{ta kapaciteta 200l/s, sa postrojewem za pre~i{}avawe podzemne vode i rezervoarima

976.000.000

III ukupno 976.000.000

IV Izgradwa me|unaseqskih cevovoda

deo regionalnog cevovoda na teritoriji Op{tine:

9.500m

30.000

285.000.000

prsten Nova Pazova-Banovci-Belegi{-Surduk-Stara Pazova

40.000m 15.000 600.000.000

krak Golubinci 9.000m 8.000 72.000.000 krak Vojka-Krwe{evci2 15.000m 16.000 IV ukupno 957.000.000

I +II + III + IV ukupno 2.153.000.000 26.912.500€

2) vrednost izgradwe cevovoda je obuhva}ena tro{kovima infrastrukturnog koridora Krwe{evci-Nova Pazova.

3.2.7. Pregled planskih aktivnosti predvi|enih za implementaciju prema prioritetu za realizaciju Implementaciona matrica planskih re{ewa vezanih za biodiverzitet, {ume i {umsko zemqi{te Tabela 53:

Planski razvojni program

Razvojni koncepti

Planske aktivnosti

Institucionalni okvir za sprovo|ewe

Planski okvir realizacije

Finansijske mere i instrumenti realizacije

Pribavqawe zemqi{ta

Da / Ne

Prioritet realizacije u narednih pet godina

Rang 1 2 3

O~uvawe i poboq{awe stawa postoje}ih ekosistema unutar i van urbanizovanih prostora

Uve}awe i ure|ewe fonda zelenila i drugih prirodnih kompleksa unutar i izvan naseqa sa posebnim osvrtom na akvatorije

Uspostavqawe, odr`avawe i uve}awe zelenih povr{ina u Novoj Pazovi

JKP gradska ~isto}a JP Gea plan Osnivawe ekolo{kog fonda Mesna zajednica

Izrada plana generalne regulacije naseqa

Ekolo{ka taksa Planerski dogovor Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

Uspostavqawe, odr`avawe i uve}awe zelenih povr{ina u Novim Banovcima

JKP gradska ~isto}a JP Gea plan Ekolo{ki fond Mesna zajednica

Ekolo{ka taksa Planerski dogovor Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

O~uvawe bare u bloku 9a u Novoj Pazovi kao prirodne celine od zna~aja za biodiverzitet

JKP gradska ~isto}a NVO sektor Ekolo{ki fond Mesna zajednica

Postoje}i urbanisti~ki dokumenti

Sredstva donatora Ekolo{ka taksa Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

O~uvawe bare Gaji}ka u Staroj Pazovi u postoje}em stawu u funkciji o~uvawa biodiverziteta

JKP gradska ~isto}a NVO sektor JP Gea plan Mesna zajednica

Izrada plana detaqne regulacije

Ekolo{ka taksa Sredstva donatora Naknada za kori{}ewe zemqi{ta Naknada za ure|ewe zemqi{ta

Ozeleneti ekolo{ke koridore kao vezy sa izolovanim prirodnim stani{tima u ataru

NVO sektor JKP ^isto}a Mesne zajednice Ekolo{ki fond

Sredstva donatora Ekolo{ka taksa Naknada za kori{}ewe zemqi{ta

Formalno definisawe prirodne celine Belegi{ka ada i daqa razrada urbanisti~kim planovima

JP Urbanizam

PPO Izrada plana detaqne regulacije

Sredstva iz buxeta Op{tine

Kombinovani razvoj zelenih povr{ina sa sportsko rekreativnim sadr`ajima unutar i na obodu naseqa

Izgradwa otvorenog sportsko rekreativnog kompleksa na dodiru zone stanovawa i Isto~ne radne zone u Staroj Pazovi

JP Gea plan (za otvorene javne povr{ine)

Sredstva iz buxeta Sop{tine Sredstva investitora

Na biv{em kompleksu posebne namene Nova Pazova planirati vi{e-funkcionalni kompleks sa zelenim povr{inama i mogu}no{}u izgradwe kampusa i studentskih i |a~kih internata u u`oj okolini

JP Gea plan JP Urbanizam

Sredstva iz buxeta Op{tine za javne povr{ine Sredstva investitora

Da (za javne

povr{ine)

Ure|ewe velike bare u Novoj Pazovi u zeleni rekreativno - sportski kompleks

JP Gea plan

Sredstva iz buxeta Op{tine Sredstva investitora

[umske povr{ine na jugozapadnom obodu gra|evinskog rejona Golubinaca planirati u sportsko-rekreativne i izletni~ke sadr`aje u funkciji naseqa (kompleks kod crkvice Vodica i kompleks kod seoskog lova~kog doma)

Uspostaviti sistem vetroza{titnog zelenila pored saobra}ajnica, i linearnih vodoprivrednih objekata i zelenila drugih namena u funkciji pove}awa povr{ina pod {umama

Zemqi{te zemqoradni~ke zadruge De~ (biv{e zemqi{te instituta za topolarstvo) na potesu Kuvalovo ukupne povr{ine 65,5 Ha (K.O. Krwe{evci) planira se za po{umqavawe

JKP ^isto}a NVO Sektor

Sredstva iz buxeta Op{tine Sredstva donatora

Du` melioracionih kanala prvog reda na teritoriji Op{tine u ataru van gra|evinskih rejona naseqa planirati pojas vetroza{titnog zelenila (Golubina~ki kanal, Veliki Begej, Begej, Bagera{ki kanal)

Du` trase pru`nog pravca Beograd – Novi Sad na teritoriji Op{tine uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila

JP @eleznice Srbije JKP ^isto}a NVO Sektor

Sredstva buxeta Srbije Sredstva buxeta Op{tine Sredstva donatora

Du` trase auto puta E-75 i E-70 na teritoriji uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila

JP Putevi Srbije JKP ^isto}a NVO Sektor

Sredstva buxeta Srbije Sredstva buxeta Op{tine Sredstva donatora

Du` atarskih puteva na teritoriji Op{tine uspostaviti zelene pojaseve

Sredstva buxeta Op{tine Sredstva donatora

Koridor planirane drumske obilaznice oko Krwe{evaca i Vojke ozeleneti vetroza{titnim pojasom

Du` planirane obilaznice oko Stare Pazove na ju`nom delu naseqa uspostaviti vetroza{titni pojas

PPO Izrada generalnog plana

Du` trase lokalne drumske saobra}ajnice Nova Pazova – Stari Banovci uspostaviti vetroza{titni pojas

Izrada PPO-a

Implementaciona matrica planskih re{ewa vezanih za saobra}ajnu infrastrukturu Tabela 54:

Razvojni koncepti

Planske aktivnosti

Pravni okvir realizacije

Pribavqawe zemqi{ta

Da / Ne

Prioritet realizacije u narednih 5 godina

Rang 1 2 3

Razvoj saobra}ajne infrastrukt. u ciqu poboq{awa uslova rada i stanovawa u Op{tini

Razvoj drumskih saobra}ajnica i prate}e infrastrukture

Izgradwa petqe na autoputu E-75 Nova Pazova na staciona`i Km 165+350

JP Putevi Srbije

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-75 Prostorni plan op{tine

Sredstva buxeta RepublikeSrbije

Izmena postoje}e petqe Stara Pazova na E-75 na staciona`i Km 162+686

JP Gea plan JP Putevi Srbije

Sredstva buxeta Republike Srbije

Izmena postoje}e petqe Novi Banovci na E-75 na staciona`i Km 169+900

JP Gea plan JP Putevi Srbije

Obilaznica oko Stare Pazove na putu M-22.1

JP Gea Plan

Prostorni plan Op{tine Plan detaqne regulacije

Sredstva buxeta Srbije Sredstva buxeta Op{tine

Nadvo`wak na trasi regionalnog puta R-106 preko `elezni~ke pruge Stara Pazova – Golubinci u Km 34+694,41 na ulazu u stanicu Stara Pazova

JP Gea Plan JP @eleznice Srbije JP Putevi Srbije

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-70 PPO Plan detaqne regulacije

Izgraditi obilaznicu (infrastrukturni koridor) oko naseqa Krwe{evci i Vojka na trasi lokalnog puta br.428 (Stara Pazova – Vojka –Krwe{evci), i povezati je sa lokalnim putem (Vojka – Nova Pazova – petqa Nova Pazova na auto putu E 75 – Stari Banovci)

JP Gea Plan JP Putevi Srbije

Sredstva buxeta RepublikeSrbije Sredstva buxeta Op{tine

Rekonstrukcija petqe na autoputu E-70 Krwe{evci na staciona`i Km 555+000

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-70 PPO Plan generalne regulacije

Sredstva buxeta Republike Srbije Sredstva buxeta Op{tine

Izgraditi lokalni put Novi Banovci – granica op{tine Stara Pazova – Novi Karlovci po trasi Carskog druma koji predstavqa paralelni put auto putu E75 na teritoriji op{tina Stara Pazova i In|ija

Sredstva buxeta Op{tine

Potpuno rekonstruisati lokali put Golubinci - Qukovo i izgraditi nadvo`wak preko pruge Stara Pazova – Golubinci – [id – granica Hrvatske

JP Gea Plan JP @eleznice Srbije

Sredstva buxeta Srbije Sredstva buxeta Op{tine

Izgraditi lokalni put Stara Pazova – Surduk (deonica Petrovi} sala{ - Surduk) kojim bi se naseqe Surduk direktno povezalo sa centrom Op{tine

JP Gea plan

Izgradwa infrastrukturnog koridora na jugoisto~nom delu naseqa Stara Pazova koji bi spajao magistralni put M-22.1 sa regionalnim putem R-106 preko razne zone Volarsko poqe

JP Gea plan

Izgradwa biciklisti~kog koridora 4 i podunavskog biciklisti~kog koridora

JP Gea plan

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-70 PPO

Izgradwa javnih parking gara`a za putni~ka vozila u centralnoj zoni Stare Pazove i organizovati naplatu parkirawa na ve} ure|enim parkirali{tima

JP Gea plan

PPO Plan detaqne regulacije

Razvoj pru`ne mre`e na teritoriji Op{tine u sklopu {ireg razvoja `eleznica Srbije

Izgradwa drugog koloseka pruge Beograd – Stara Pazova – In|ija-Subotica – granica Ma|arske

JP @eleznice Srbije

Prostorni plan republike Srbije PPO

Izrada studije o mogu}em `elezni~kom povezivawu radne zone Krwe{evci sa `elezni~kom stanicom Nova Pazova

Prostorni plan Op{tine

Sredstva investitora

izgradwa drugog koloseka pruge Beograd (Batajnica) – [id – granica Hrvatske

JP @eleznice Srbije

Prostorni plan republike Srbije PPO

Sredstva buxeta RepublikeSrbije

Razvoj vodnog saobra}aja i afirmacija Dunava kao potencijala u Op{tini

Putni~ko pristani{te u Surduku

/ PPO Plan detaqne regulacije

Pristan u Belegi{u / PPO Plan detaqne regulacije

Marina u Starim Banovcima na u{}u Budovara

/ PPO Plan detaqne regulacije

Implementaciona matrica planskih re{ewa vezanih za vodoprivrednu, elektro-energetsku i komunalnu infrastrukturu Tabela 55:

Razvojni koncepti

Planske aktivnosti

Pribavqawe zemqi{ta

Da / Ne

Prioritet realizacije u narednih 5 godina

Rang 1 2 3

Razvoj infrastruktur. sistema u Op{tini u ciqu unapre|ewa kvaliteta funkcija rada i stanovawa

Razvoj vodoprivredne infrastrukture u funkciji odbrane od voda, vodosnabdevawa i dispozicije otpadnih voda

Definisawe zona sanitarne za{tite za postoje}a izvori{ta u Op{tini

JP Urbanizam

Izgradwa fabrike vode na potesu Volarsko poqe

JP Gea plan

PPO Plan detaqne regulacije

Povezivawe parcijalnih naseqskih vodovoda u regionalni vodovod

JP Vodovod i kanalizacija

PPO Sredstva buxeta Op{tine

Za{tita izvori{ta od uzurpacije u gra|evinskim rejonima naseqa

SO Stara Pazova

Planovi detane regulacije

Pove}ati kapacitet rezervoara u Staroj Pazovi

JP Vodovod

PPO Sredstva buxeta Op{tine

Zavr{etak regionalnog kanalizacionog sistema (izgradwa PPOV-a)

JP Gea plan JP Vodovod i kanalizacija

PPO Buxet Op{tine Buxet Op{tine In|ija

Zavr{etak kanalizacionih sistema Stare i Nove Pazove

PPO Generalni planovi naseqa

Zavr{etak kanalizacionih sistema Podunavqa

PPO Generalni planovi naseqa

Melioracioni radovi u funkciji dispozicije visokih podzemnih voda u Krwe{eva~koj radnoj zoni i {iroj okolini

JP Galovica JP Gea plan

PPO Studija odvodwavawa

Sredstva buxeta Op{tine Sredtsva Pokrajinskog buxeta

Zavr{etak radova na sistemu za navodwavawe Isto~ni Srem u delu na teritoriji Op{tine

JP Vojvodina vode JP Gea plan

PPO Studija navodwavawa Isto~ni Srem

Razvoj elektro energetskih sistema u funkciji poboq{awa snabdevawa stanovni{tva i privrede

Izgradwa TS 110/20kV u Banovcima

JP Elektrodistribucija

Izgradwa TS 110/20kV u Krwe{evcima

JP Elektrodistribucija

Izgradwa razvodnog ~eli~nog gasovoda od GMRS Nova Pazova do radne zone Krwe{evci trasom planirane obilaznice oko Vojke i Krwe{evaca

Gas-Feromont

Privatni investitor

Izgradwa razvodnog ~eli~nog gasovoda od GMRS Nova Pazova do radne zone Volarsko poqe (sa krakom ka centralno radnoj zoni)

Gas-Feromont

Privatni investitor

Adekvatno komunalno opremawe i podizawe kvaliteta usluga komunalnog sektora

Otvarawe novog naseqskog grobqa u Novim Banovcima na zapadnom obodu naseqa u pravcu Carskog druma

JP gradska ~isto}a JP Gea plan JP Urbanizam

PPO Generalni plan naseqa

[irewe kompleksa zelene pijace u Novoj Pazovi u unutra{wost centralnog bloka 1

JP gradska ~isto}a JP Gea plan JP Urbanizam

PPO Generalni plan naseqa

Sanacija svih sto~nih grobaqa u Op{tini i wihovo adekvatno opremawe za potrebe stacionirawa hladwa~a za `ivotiwske konfiskate

JP gradska ~isto}a JP Gea plan

Planske aktivnosti prvog ranga predvi|ene za realizaciju u periodu 2007 - 2012. godina

Tabela 56:

Razvojni koncepti

Planske aktivnosti

Pribavqawe zemqi{ta

Da / Ne

O~uvawe i poboq{awe stawa postoje}ih ekosistema unutar i izvan urbanizovanih prostora

Uve}awe i ure|ewe fonda zelenila i drugih prirodnih kompleksa unutar i izvan naseqa sa posebnim osvrtom na akvatorije

Formalno definisawe prirodne celine Belegi{ka ada i daqa razrada urbanisti~kim planovima

JP Urbanizam

Uspostaviti sistem vetroza{titnog zelenila pored saobra}ajnica i linearnih vodoprivrednih objekata i zelenila drugih namena u funkciji pove}awa povr{ina pod {umama

Zemqi{te zemqoradni~ke zadruge De~ (biv{e zemqi{te instituta za topolarstvo) na potesu Kuvalovo ukupne povr{ine 65,5Ha (K.O. Krwe{evci) planira se za po{umqavawe ’’park {uma’’

JKP ^isto}a NVO sektor Mesna zajednica Osnivawe ekolo{kog fonda

PPO Izrada plana detaqne regulacije radne zone Krwe{evci

Sredstva donatora Ekolo{ka taksa Naknada za kori{}ewe zemqi{ta Planerski dogovor

Du` trase auto puta E-70 i E-75 na teritoriji op{tine uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila

JP Putevi Srbije JKP ^isto}a NVO Sektor Mesne zajednice

Prostorni plan Republike Srbije PPO Stara Pazova

Ekolo{ka taksa Naknada za ure|ewe zemqi{ta Sredstva donatora Planerski dogovor sa investitorima

Koridor planirane obilaznice oko Vojke i Krwe{evaca ozeleneti vetroza{titnim pojasom

JKP ^isto}a NVO sektor Mesne zajednice Ekolo{ki fond

Sredstva donatora Ekolo{ka taksa Naknada za kori{}ewe zemqi{ta

Odr`ivi razvoj privrede u skladu sa postoje}im prostornim potencijalima i budu}im razvojnim potrebama

Smawewe poqoprivrednih povr{ina na ra~un stanovawa, radnih zona i vi{efunkcionalnih kompleksa

Prenamena poqoprivrednih povr{ina za potrebe vi{efunkcionalnih kompleksa

PPO Stara Pazova Izrada generalnih planova naseqa Izrada planova detaqne regulacije

Razvojem turizma afirmisati prirodne i kulturne potencijale i oja~ati prostorni identitet i individualnost Op{tine

Prostorno definisawe i plansko ure|ewe Belegi{ke ade

JP Urbanizam

Izrada PPO Stara Pazova Izrada planova detaqne regulacije

Prostorno definisawe i plansko ure|ewe Surdu~ke ade

JP Urbanizam

Izrada PPO Stara Pazova Izrada planova detaqne regulacije

Razvoj infrastrukturnih sistema u Op{tini u ciqu unapre|ewa kvaliteta funkcije rada i stanovawa

Izgradwa petqe na auto putu E-75 Nova Pazova na staciona`i Km 165+350

JP Putevi Srbije

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-75 PPO Stara Pazova

Sredstva iz buxeta Republike Srbije

Izmena postoje}e petqe Stara Pazova na E-75 na staciona`i km 162+686

JP Putevi Srbije JP Gea plan

PPO Stara Pazova

Izmena postoje}e petqe Novi Banovci na E-75 na staciona`i 169+900

JP Putevi Srbije JP Gea plan

PPO Stara Pazova

Izgraditi obilaznicu (infrastrukturni koridor) oko naseqa Vojka i Krwe{evci na trasi lokalnog puta br. 428 (Stara Pazova – Vojka – Krwe{evci) i povezati je sa lokalnim putem (Vojka – Nova Pazova – petqa Nova Pazova na auto putu E-75 Stari Banovci)

JP Gea plan

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-75 Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-70 PPO Stara Pazova

Sredstva iz buxeta Op{{tine

Rekonstrukcija petqe na autoputu E-70 (prilago|avawe zatvorenom sistemu naplate) na staciona`i Km 555+000

JP Putevi Srbije

PPO Stara Pazova

Tabela 57:

Izgradwa biciklisti~kog koridora 4 i podunavskog biciklisti~kog koridora i prate}e infrastrukture

JP Gea plan JP Urbanizam JKP ^isto}a NVO sektor

Prostorni plan infrastrukturnog koridora E-70 PPO Stara Pazova

Razvoj vodoprivredne infrastrukture u funkciji odbrane od voda, vodosnabdevawa i dispozicije otpadnih voda

Definisawe zona sanitarne za{tite za planirano izvori{te Stara Pazova

JP Urbanizam

PPO Stara Pazova

Zavr{etak glavnih kolektorskih pravaca u Op{tini

PPO Stara Pazova Generalni planovi naseqa

Melioracioni radovi u funkciji dispozicije visokih podzemnih voda u Krwe{eva~koj radnoj zoni i {iroj okolini

JP Vode Vojvodine JP Gea plan

PPO Stara Pazova PPO Pe}inci

Sredstva iz buxeta Republike Srbije, Vojvodine Sredstva iz buxeta op{tine

Razvoj elektro-energetskih sistema u funkciji poboq{awa snabdevawa stanovni{tva i privrede

Izgradwa TS 110/20 kv u Krwe{evcima

JP Elektroprivreda Srbije JP Gea plan

PPO Stara Pazova

Sredstva JP Elektroprivreda Srbije Sredtsva iz buxeta Op{tine

Izgradwa razvodnog ~eli~nog gasovoda od GMRS Nova Pazova do radne zone Krwe{evci trasom planirane obilaznice oko Vojke i Krwe{evaca

Gas - feromont

PPO Stara Pazova

Sredstva Gas - feromonta

Izgradwa razvodnog ~eli~nog gasovoda od GMRS Nova Pazova do radne zone Volarsko poqe (sa krakom ka centralnoj radnoj zoni)

Gas - feromont

PPO Stara Pazova

Sredstva Gas - feromonta

Adekvatno komunalno opremawe i podizawe kvaliteta usluga komunalnog sektora

Otvarawe novog naseqskog grobqa u Novim Banovcima na zapadnom obodu naseqa u pravcu Carskog druma

JP Gea plan JKP ^isto}a JP Urbanizam

Izrada PPO Stara Pazova Izrada generalnog plana naseqa

Sanacija svih sto~nih grobaqa u Op{tini i wihovo adekvatno opremawe za potrebe stacionirawa hladwa~a za `ivotiwske konfiskate

JP Gea plan JKP ^isto}a

Izrada PPO Stara Pazova

Ne - ?

3.3. Mere za podsticawe ravnomernog teritorijalnog razvoja i kooperacija sa susednim jedinicama lokalne samouprave

Mere za podsticawe ravnomernog teritorijalnog razvoja op{tine Stara Pazova koje proizilaze iz planskih reшewa definisanih ovim Planom prvenstveno se odnose na valorizovawe potencijala, wihovo plansko unapreђewe

i odrжivo kori{}we. Osnovne mere se odnose na:

- efikasnije sprovoђewe procesa decentralizacije, definisawem nadleжnosti na lokalnom teritorijalnom nivou, odnosno formirawu

policentriчne naseqske strukture;

- unapreђivawe socijalnog razvoja, izradom i realizacijom projekata u oblasti nauke, kulture, obrazovawa, sporta i rekreacije i sl;

- efikasnijoj zaшtiti жivotne sredine i racionalnijem koriшћewu

resursa, uz poшtovawe principa odrжivog razvoja;

- sprovoђewe funkcionalnih veza sa susednim opшtinama pri realizaciji

zajedniчkih projekata;

- boqe infrastrukturno povezivawe naseqa u Opшtini.

3.4. U~esnici u implementaciji Prostornog plana U implementaciji Prostornog plana uчestvuju: - Opшtina Stara Pazova , - Ministarstvo za infrastrukturu, Beograd, - Ministarstvo жivotne sredine i prostornog planirawa, Beograd - Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Novi Sad, - Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i zaшtitu жivotne sredine, Novi Sad, - Fond za razvoj Republike Srbije, Beograd, - Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, Novi Sad, - Zavod za zaшtitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, - Pokrajinski zavod za zaшtitu prirode, Novi Sad,

- JP Putevi Srbije – Odeqewe ''Centar'', Novi Sad, - JP Жeleznice Srbije, Beograd,

- Savezna javna ustanova za odrжavawe i razvoj unutraшwih plovnih puteva ''Plovput'', Beograd, - JP "Vojvodinaшume" Novi Sad, - JVP ''Vode Vojvodine'', Novi Sad,

- Privredno druшtvo za distribuciju elektriчne energije ''Elektrovojvodina'', DOO, Novi Sad, Elektrodistribucija ''Ruma'', Ruma, - Preduze}e za telekomunikacije ''Telekom Srbija'', Ruma, - Direkcija za izgradwu i gra|evinsko zemqi{te opшtine Stara Pazova JP, - JP ^isto}a Stara Pazova - JP vodovod i kanalizacija Stara Pazova

Uчesnici u implementaciji će sastaviti dinamiku za obezbeђenje sredstava za realizaciju prioritetnih poslova. 3.5. Mere i instrumenti za implementaciju Prostornog plana

Razvoj, ureђewe, koriшћewe i zaшtita prostora u obuhvatu Plana, odnosno

realizacija planskih reшewa realizovaћe se na osnovu mera i instrumenata za implementaciju Plana, koje se zasnivaju na izradi odgovarajuћih planskih

dokumenata i programa, izvorima finansirawa, odgovarajuћoj institucionalnoj

podrшci i informatiчkoj podrшci. Izvori finansirawa razvoja i zaшtite planskog podruчja zavisiћe od vrste

prioritetnih projekata koji ћe se realizovati i nivoa nadleжnosti. Osnovne linije finansirawa чiniћe buxetska sredstva republiчkog, pokrajinskog i

opшtinskog nivoa, kreditna sredstva fondova i banaka, kao i uчeшћe u

razliчitim programima Evropske Unije radi koriшћewa finansijskih sredstava.

Institucionalna podrшka se odnosi na aktivno uчeшћe svih subjekata koji

su navedeni kao uчesnici u implementaciji ovog Plana. U tom smislu opшtina Stara Pazova treba da bude glavni nosilac i koordinator, koji ћe vrшiti

koordinaciju svih aktivnosti za realizaciju Plana i koji ћe preko svojih

predstavnika i struчnih qudi uчestvovati u svim aktivnostima na implementaciji Plana.

Praћewe i koordinaciju aktivnosti na realizaciji Plana potrebno je

obezbediti kroz odgovarajuћi informacioni sistem u kome je potrebno, pored

praћewa promena u prostoru, omoguћiti objediweno i praћewe turistiчke ponude i potraжwe, kao i praћewe komplementarnih aktivnosti u poqoprivredi.

Ovo ћe omoguћiti permanentnu procenu ukupnih efekata zaшtite i razvoja

podruчja, kao i eventualno donoшewe korektivnih odluka, u odnosu na usvojena planska reшewa.

Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine TEKST.pdfPosledwi prostorni plan koji je donet...

Documents

metalopromet.rsmetalopromet.rs/wp-content/uploads/2015/04/Rešenje-APR-a.pdf · METALOPROMET DOO NOVI SAD - OGRANAK STARA PAZOVA CenH111Te: KaMeH)apeBa 66 , Chapa Fla30Ba , Cp6Hja

TERITORIJALNA ORGANIZACIJA REPUBLIKE SRBIJE¡tine_Srbije.pdfvelika plana kosovska kamenica stara pazova nova crnja }ito-raÐa 9 12 malo crni e veliko gradi `te novi kne }evac mali

Novi Sad, 14.04.97. - ksv.org.rs...ljaljic.g@gmail.com; 22300 STARA PAZOVA, Nikole Momčilovića 3, STANIŠIĆ SLAVIŠA 381637059388 LJALJIĆ GORAN 381603322668 3 8. KK OMLADINAC Novi

Turistički potencijali opštine Stara Pazova

-20190430105851...Svinjarstvo Govedarstvo AD "Napredak" Stara Pazova Ratarstvo Fabrika stotne Povrtarstvo hrane

OBJEKAT VRSTA PODA - nbninzenjering.comnbninzenjering.com/wp-content/uploads/2017/12/... · Delta agrar - Stara Pazova Tehnički pod Messer tehnogas - Smederevo Tehnički pod

AD “NAPREDAK“ STARA PAZOVA · Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim za sledeće pozicije: Finansijska sredstva raspoloživa

Dug na dan Sedište 30.09.2013. BENI RADNJA ZA … · "sig invest" z.t.r. igor stojanoviĆ preduzetnik ... janjiĆ pr 106321063 stara pazova 13 512 419.72 30 "caffe-arsiĆ" ugostiteljska

Napomene uz finansijske izvestaje - napredak.rs · Napredak Stara Pazova ad Napomene uz finansijske izveštaje 1 Napomene uz finansijske izvestaje za period do 31.12.2012. Stara Pazova,

artinvesthome.comartinvesthome.com/public/images/Smart cenovnik.pdf · Banovaéka 46, 22300 Stara Pazova, Srbija office@artinvest.co.rs SUD ISO 9001 Sifra delatnosti 3102 …

BPB Trophy SCG 2005 - rigips.rs SCG 2005.pdf · Kolubara Invest Gradnja ... JUBANKA, Poarevac, Stara Pazova HYPO ALPE-ADRIA-BANK, Beèej HYPO LEASING, Subotica VOLKSBANK, …

S БАНОВЦИ J - Poslovni portal Opštine Stara Pazova

PenyûHKa Cp6Hja 32 peruvrpe Perucrap H3Beunaja M 0 noAAL4L,1 0 OBBE3HVIKY 3AXTEB 3A PErhCTPAUVIJY OVIHAHChJCKOr V13BELLlTAJA nocnoBH0 KP "VODOVOD I KANALIZACIJA" j.p. STARA PAZOVA

Plan generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci, … · 2012. 12. 9. · REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA OP[TINA STARA PAZOVA Plan generalne regulacije

Пријава - уговор - Stara Pazova · 8.400,00; мала пд-6.000,00 и микро 3.600,00 динара). Предузетници плаћају котизацију

Napredak a.d. Stara Pazova · A.D. „NAPREDAK" STARA PAZOVA Golubina¿ki put bb Broj : 588/2017 Datum: 27.06.2017.godine Z APIS NIK sa redovne sednice Skupštine akcionara A.D. „Napredak"

Jastrebarsko Šabac - BFC SEEbfc-see.org/images/pdf-opstine/Sabac.pdfRuma Stara Pazova Pančevo Pirot Leskovac Veles Skoplje Gazi Baba Štip Banja Luka Bosanska Krupa Teslić Tešanj

Slovenska podjetja v Srbiji - izvoznookno.si podjetja v Srbiji.pdf · 151. gorenje tiki doo stara pazova goluinaČki put stara pazova 152. ... beogas invest doo beograd patrijarha

Atlantic Ocean - Eurail.com · Wroclaw Zielona Góra Glogów Stara Pazova Beograd Resnik Bad Ischl Faenza Karnobat Gorna Orjahovitza Veliko Tarnovo Bacau Suceava Campulung la Tisa

AKCIONARI JUBMES BANKE A.D. BEOGRAD NA DAN … · 187 gireg branislav stara pazova 10 188 gligiĆ ana beograd 8 189 gligoriĆ goran nova pazova 6 190 gliŠiĆ slaviŠa novi beograd