R ačunarski sistemi

1

RRačunarski sistemiačunarski sistemi

Autor:Biljana Ivanović, prof

2

Računarski sistemRačunarski sistem

Računar je sastavljen od niz delova koji se ralzlikuju

između sebe po svojstvama i funkcijama. Zajednički

naziv svih delova tačunara je hardware.

3

Računarski sistemRačunarski sistem

Hardwer računara je koristan, samo ako njime

upravljaju računarski programi.

Skup svih programa koji se mogu izvršavati na

računaru nazivaju se software.

4

Podela spftveraPodela spftvera

Softwer se može podeliti na:eliti na:

Operativni sistem,

Namenski programi (aplikacije).

5.

Računarski sistemRačunarski sistem

RAČUNARRAČUNAR hardwarehardware softwaresoftware

ČOVEK:ČOVEK: konstruktorkonstruktor programerprogramer korisnikkorisnik

ULAZNO-IZLAZNI UREĐAJIULAZNO-IZLAZNI UREĐAJI Omogućavaju međusobnu Omogućavaju međusobnu

komunikacijukomunikaciju

6(c) S.Šutalo i D.Grundler, 2009.

TTemeljnaemeljna struktura računarastruktura računara

7

Centralna jedinicaCentralna jedinica

Zadatak :

obrada podataka,

upravljanje protokom podataka

između pojedinih dijelova

računara,

usklađivanje i nadzor

rada računarskog sistema.

8

Cntralna jedinicaCntralna jedinica

Centralna jedinica za obradu (engl. CPU) sastoji se od:

aritmetičko logičke

jedinice,

upravljačke jedinice.

9.

ProcesorProcesor

Procesori odjednom mogu obraditi više bitova-

procesorska reč.

Procesor je brži ako

odjednom može obraditi

više podataka

u jedinici vreme.

Većina

procesora obrađuje

odjednom 32 ili 64 bita.

10

Takt procesoraTakt procesora

Procesor podatke obrađuje u koracima.

Najveći broj koraka koje

procesor može obaviti u

sekundi naziva se takt

(engl. clock).

Takt je parametar koji utiče na brzinu rada

procesora, savremeni procesori rade s taktom od

nekoliko GHz.

11

MemorijaMemorija

Memorija služi za

čuvanje podataka i

programa

12.

MemorijaMemorija- podela- podela

S obzirom da memorija čuva podataka posle

prestanka napajanja, memorije se dele na:

privremene memorije

trajne memorije.

13

Radna memorija- RAMRadna memorija- RAM

Radna memorija (engl. random access memory,

RAM) je privremena memorija koja podatke čuva

samo dok je računar uključeno na napajanje.

Kada se isključi računar njen sadržaj se briše.

14

Radna memorijaRadna memorija

U RAM memoriju podaci se mogu upisivati, brisati i iz

nje čitati onoliko puta koliko želimo.

Ram memorija je je ugrađena u računar..

15

Brza memorija- cacheBrza memorija- cache

Između radne memorije i procesora postoji razlika u

brzini zbog čega je ograničena ukupna brzina

razmene.

Zbog toga se u računar ugrađuje brza memorija (engl.

cache).

Transfer podataka iz cache memorije u procesora je

brži nego iz RAM memorije.

16

Brza memorija- cacheBrza memorija- cache

Brza memorija može biti

sastavni deo mikroprocesora.

Tada se naziva primarna brza

memorija ili L1 (engl. primary

cache, Level 1 cache )

i kapaciteta je od 1 do 128 KB.

17

Brza memorija - cacheBrza memorija - cache

Zasebno izvedena brza priručna memorija koja se

nalazi izvan procesora naziva se sekundarna brza

priručna memorija ili L2 (engl. second level cache ,

Level 2 cache ) i kapaciteta je od 128 KB do 1 MB.

18

ROM memorijaROM memorija

ROM (engl. read only memory) je memorija u kojoj

se podatci mogu upisati samo jedanput. Nakon upisa,

podaci se nemogu menjati, brisati ili upisivati nove.

Podatke u ROM upisuje

proizvođač računara.

To su npr. programi koji

se pokreću pri uključenju

računara, manji dijelovi

operativnog sistema, itd.

19

Uređaji periferne memorijeUređaji periferne memorije

Ogroman broj podataka koji se

obrađuje pomoću računara

mora se trajni sačuvati.

Pohranjeni podatci moraju

ostati nepromenjeni i

neoštećeni.

20

Uređaji periferne memorijeUređaji periferne memorije

21

Mediji za čuvanje podatakaMediji za čuvanje podataka

Mediji koji služe za čuvanje podataka mora da su:

Jednostavni za rukovanje,

Da imaju što manjih dimenzije,

što brži upis i čitanje podataka,

što jednostavniji priključak na računar,

što niža cena.

22

Kapacitet memorijskog medijaKapacitet memorijskog medija

Veličina koja govori o tome koliko podataka

memorijski medium može da sačuva naziva se

kapacitet.

Najmanja jedinica podatka koju računar može

prepoznati i na memorijski medium pohraniti naziva

se bit (engl. binary digit).

8 bitova predstavlja jedan bajt (engl. byte).

23

Kapacitet memorijskog mediumaKapacitet memorijskog mediuma

Često su u uporabi veće jedinice:

kilobajt (KB), megabajt (MB), gigabajt (GB),

terabajt (TB).

1 KB=1024 bajta= 210

23

24

Magnetski mediumiMagnetski mediumi

Tvrdi diskovi (engl. hard disk)

(ugradivi i prenosivii)

25

Magnetski mediumiMagnetski mediumi

Magnetske kartice

26

Magnetski medijumMagnetski medijum

Magnetske lente(engl. tape)

Diskete

(engl. floppy disk)

27

Optički medijumiOptički medijumi

Rasprostranjene su tri vrste optičkih mediuma:

CD (engl. compact disk) mediji,

DVD (engl. digital versatile disk) mediji,

Blu-ray (engl. Blu-ray disc, BD) mediji.

Optički mediumi se odlikuju niskom cenom po

sačuvanom bitu, pouzdanošću i trajnošću.

28

Optički mediumiOptički mediumi

CD mediji

29.

Optički mediumiOptički mediumi

29

DVD mediji

30

Optički mediumiOptički mediumi

BD mediji

31

Ulazni uređaji- tastaturaUlazni uređaji- tastatura

Tastatura(engl. keyboard) je

ulazni uređaj namenjen

unosu znakova u računar.

Jedan je od najstarijih i

najrasprostranjenijih ulaznih

uređaja.

32

TastaturaTastatura

Broj tastera na tastaturi zavisi od vrste, namene

i proizvođaća.

Većina tastatura ima približno sto tastera.

33

Raspored znakova na tastaturiRaspored znakova na tastaturi

Raspored znakova na tastaturi je važan jer

utiče na brzinu unosa podataka.

Raspored je najčešće QWERTZ/Y.

yy

34

Ergonomske tastatureErgonomske tastature

Olakšavaju rad i umanjuju opasnost od povreda.

35

Nove tehnologijeNove tehnologije

36

Ulazni uređaji- mišUlazni uređaji- miš

Pojavom grafičkog korisničkog okruženja pojavljuje se

kao neophodni uredjaji - miši.

Njegov zadatak je izbor objekta na radnoj površini i

slanje naredbe vezane za taj objekt.

37

Douglas EngelbartDouglas Engelbart

Miša je konstruisao 1968. godine Douglas

Engelbert.

38

Prvi mišPrvi miš

Apple Macintosh bilo je

prvi popularni računar s

grafičkim okruženjem i

mišem (1984.).

Pojavom Windowsa 3.0,

miš postaje ulazni

uređaj svakog računara.

39

Građa opto-mehaničkog mišaGrađa opto-mehaničkog miša

40

Optički mišOptički miš

41

Ulazni uređaj - skenerUlazni uređaj - skener

Skener je ulazni uređaj koji sliku pretvara u oblik

prihvatljiv računaru.

42

Vrste skeneraVrste skenera

Postoji više vrsta skenera. U upotrebi su:

stolni (engl. flatbed),

ručni (engl. hand held),

rotacijski (engl. drum).

43

Izlazni uređajiIzlazni uređaji

Podaci koji se obrađuju u računaru u obliku su u

kome postoje samo dva stabilna stanja, 0 ili 1.

Da bi bili razumljivi, potrebno je pretvoriti ih u

prihvatljiv oblik za okolinu.

To je funkcija izlazni uređaji:

monitor, pisač, zvučnik…

44

MonitorMonitor

Monitor je Monitor je izlazni izlazni

uređajuređaj koji koji podatke podatke

iz računara iz računara

prikazuje na svom prikazuje na svom

ekranu ekranu u u

razumljivom obliku razumljivom obliku

za korisnikaza korisnika. .