Savremeni koncept zdravstvene zaštite

Savremeni koncept

zdravstvene zaštite

Zdravstvena zaštita

- Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.

- Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju

(Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije, član 2, 2005)

Pod pojmom savremena zdravstvena zaštita podrazumeva se celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, sociokulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko protivepidemijskog karaktera usmerenih na očuvanje i unapređenje fizičkog, psihičkog i socijalnog zdravlja svakog čoveka pojedinca i društva, radi postizanja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći za slučaj potrebe.

Zato savremnu zdravstvenu zaštitu definišemo kao: skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti i povreda koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi profesionalci.

Mere savremene zdravstvene zaštite

Izraz "mere savremene zdravstvene zaštite" se

upotrebljava u opisu javnih, organizovanih programa zaštite širih zajednica i

ugroženih grupa stanovništva, i ima prizvuk

smišljenog, planiranog i dugoročnog delovanja . (npr. mere u okviru programa zaštite

okoline, zaštite radnika, programa mentalnog zdravlja i sl.)

Prema cilju se mere savremene zdravstvene zaštite u praksi često dele na:

-preventivne (kojima je cilj sprečavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja) i

-kurativne (kojima je svrha lečenje i nega).

Nekada se u istom smislu govori o tzv. Aktivnim merama (koje na svoju inicijativu preduzimaju stručnjaci i koje su mahom preventivne) i pasivnim (koje se preduzimaju na zahtev pacijenata i bolesnika i koje su mahom terapijske, kurativne).

Razlozi takvih podela su u tradiciji i načinu organizacije zdravstvene zaštite.

Koncept Savremena koncepcija jedinstva medicine i

zdravstvene zaštite podele ne prihvata, kao bitne. Veliki broj kurativnih mera sprečava pogoršanje toka bolesti, pa ima preventivni karakter.

Lečenje streptokokne angine antibiotikom sprečava pojavu reumatske groznice ili drugih posledica te upale. reumatske groznice ili drugih posledica te upale.

Deo preventivnih mera (npr. dijetetskih, imunoloških, socio-psiholoških) ne razlikuje se od postupaka lečenja.

Po savremenim gledanjima sve mere zaštite moraju imati »aktivni« karakter i kod stručnjaka i kod dobro informisanih laika (pojedinca, pacijenta ili zajednice).

Zbog toga se danas govori o jedinstvenom spektru mera zdravstvene zatite. Pojedinim fazama u razvoju bolesti odgovaraju određeni tipovi mera zdravstvene zaštite, od

unapređenja zdravlja do rehabilitacije.

Delatnost

Zdravstvena zaštita, je organizovana i sveobuhvatnadelatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.

Obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju

Pravo na zdravstvenu zaštitu

SVAKO ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sazakonom,i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine.

U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite učestvuju građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije,udruženja, zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i opštine i Republika.

Prevencija

PREVENCIJA ILI PREVENTIVA JE U IZVORNOM ZNAČENJU – SPREČAVANJE NEKE BOLESTI ILI POREMEĆENOG PONAŠANJA ILI POJAVE KOJA OSTAVLJA POSLEDICE PO NEKE OSOBE ILI GRUPE. OBIČNO SE GOVORI O PRIMARNOJ, SEKUNDARNOJ I TERCIJARNOJ PREVENCIJI.

Primarna prevencija

Mere i aktivnosti primarne prevencije:- Opšta i lična higijena,- Pravilna ishrana i ispravna voda za piće,- Fizička aktivnost,- Zaštita okoline,- Lični i društveni standard,- Izbegavanje rizičnog ponašanja,- Obrazovanje,- Zdravstveno vaspitanje,- Stil života.

Sekundarna prevencija

Sekundarna prevencija obuhvata otkrivanje oboljenja pre nego što osoba spontano potraži pomoć zdravstvene službe.Otkrivanje poremećaja zdravlja na čiji se tok i ili ishod može delovati

Zbog toga se veoma često naziva i druga “linija odbrane” od bolesti.

Tercijarna prevencija

Obuhvata blagovremeno lečenje oboljenja irehabilitaciju jer blagovremento lečenje sprečava dalju progresiju bolesti, smanjuje posledice i komplikacije i verovatnoću invaliditeta i umiranja. Tercijarna prevencija se cesto naziva i fenomen “kompresije morbiditeta”.