Tki i diToksini u vodi - Water Workshop WW20… · Tki i diToksini u vodi dr Siniša Markov WW2014...

T k i i diToksini u vodidr Siniša Markov

WW2014 “Kvalitet voda”02-05.09. Novi Sad

toksične i opasne materije abiotičkog porekla -toksične i opasne materije abiotičkog porekla -(ne)svesna ljudska aktivnost

Biotoksini ???

Da li je prisustvo

CIJANOBAKTERIJA I CIJANOTOKSINACIJANOBAKTERIJA I CIJANOTOKSINA

“iznenađujuća informacija” ili .........?

Toksin Vrsta- producent Letalna doza (LD50)*

Poređenje toksičnosti raznih biotoksina (Falconer i sar. 1999)

( )BOTULINUM Clostridium botulinum (bakterija) 0,00003 TETANUS Clostridium tetani (bakterija) 0,0001 RICIN Ricinus communis (biljka) 0,02 DIPHTHERIA Corynebacterium diphtheriae (bakterija) 0 3DIPHTHERIA TOXIN

Corynebacterium diphtheriae (bakterija) 0,3

KOKI TOXIN Phyllobates bicolor (žaba) 2,7 TETRODOTOXIN Sphaeroides rubripes (riba) 8 p p ( )SAXITOXIN Aphanizomenon flos-aquae (cijanobakterija) 9 COBRA TOXIN Naja naja (kobra) 20 NODULARIN Nodularia spumigena (cijanobakterija) 30-50 MICROCYSTIN LR Mi ti i ( ij b kt ij ) 50MICROCYSTIN-LR Microcystis aeruginosa (cijanobakterija) 50 ANATOXIN-a Anabaena flos-aquae (cijanobakterija) 200 MICROCYSTIN-RR Microcystis aeruginosa (cijanobakterija) 300-600 CURARE Chrondodendron tomentosum (brazilska biljka) 500( j )

STRYCHNINE Strychnos nux-vomica (biljka) 500 AMATOXIN Amanita phalloides (gljiva) 600 MUSCARIN Amanita muscaria (gljiva) 1100 PHALLATOXIN Amanita phalloides (gljiva) 1800 GLENODIN TOXIN Peridinium polonicum (dinoflagelatna alga) 2500 SODIUM CYANIDE 10000

Cijanobakterije i cijanotoksini, dr Jelica Simeunović, docent

Da li je organizatorima WW ovaj problem nov?

U odrastanju do punoletstva pažnja posvećena ovom pitanju?

2. DEO: MIKROBIOLOŠKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆEProf. dr Olgica Petrović

ALGE I CIJANOBAKTERIJE KAO POKAZATELJI KVALITETA VODE ZA PIĆE

2 DEO SMERNICE ZA ZDRAVSTVENO BEZBEDNU VODU ZA PIĆE

PRIRODNE ORGANSKE MATERIJE U VODI

2.2. BIOLOŠKI PROCESI I PRIRODNE ORGANSKE MATERIJE

Pravi fosilni ostaci “najnaprednih” bakterija i danas su živi organizmi na nekoliko lokacija na planeti i koje su nazvane CYANOBACTERIE, a njihovi fosilni

t i STROMATOLITIostaci su STROMATOLITI.

Ovi organizmi (CYANOBACTERIE) su dominirajući oblik života U NAREDNIH SKORO preko 2000 miliona godina, I ONE SU U TOM PERIODU SAMOPROKARIOTSKOG TIPAOni su strpljivi tvorci kiseonika i njegovo pojavljivanje u ogromnim količinama u tadašnjoj zemljinoj atmosferi jednom od najbitnijih preduslova za početaku tadašnjoj zemljinoj atmosferi, jednom od najbitnijih preduslova za početak opšteg bujanje života.

Život je nastao u vodi i u današnje vreme većina najznačajnijih pojava

se odigrava (brže ili sporije) u ovoj sredini – originalno su to mora i g ( p j ) j g

okeani, ali ne manje bitne su promene u rekama i potocima, prirodnim

jezerima, rezervoarima, barama

(registruju se promene i u podzemnim vodama, ledu, hidrotermalnim

izvorima i dr.)

pojave tj. promene (ako nema nikakve druge ono bar kruženje

elemenata u prirodi) u vodenim sistemima se mogu registrovati na

osnovu fizičko-hemijskih i bioloških – mikrobioloških parametara

(kvalitativni i kvantitativni pokazatelji

Cijanobakterije su nazivane a i danas je taj termin u upotrebi

Šta su cijanobakterije?

Cijanobakterije su nazivane, a i danas je taj termin u upotrebi - modro-zelene alge usled sličnosti sa zelenim algama po morfologiji, staništu i fotosintetskim mogućnostima(Cyanobacteriophyta)(Cyanobacteriophyta)

u današnjem vremenu poznato nam je oko 2000 vrsta i većina bik it i i i k i k t fili ( d 190 dsu ubikvitarni organizmi; neke su i ekstremofili (od -190 do

+70 °C)

ŠBIOLOŠKA KLASIFIKACIJAKriterijumi podele - velika raznovrsnost oblika i veličine, kao i načina razmnožavanjarazvrstane u 150 rodova, tj. 5 redova

MIKROBIOLOŠKA KLASIFIKACIJAPo Bergey-u: Phylum BX: Cyanobacteria; Eubacteria, gram-negativne

red Karakteristike predstavnici (rodovi)

Chroo- Kokoidne ćelije koje se Aphanocapsa, Aphanothece, Gloeo-

coccales razmnožavaju binarnom fisijom

ili pupljenjem

capsa, Merismopedia, Microcystis,

Synechococcus, Synechocystis

Pl K k id ć lij ti ili Ch idi i PlPleuro-

capsales

Kokoidne ćelije, agregati ili

pseudofilamenti koji se razmno-

žavaju beocitama (endospore)

Chroococcidiopsis, Pleurocapsa

j ( p )

Oscillato-

riales

Pravi filamenti bez heterocisti ili

akineta

Lyngbya, Leptolyngbya, Microcoleus,

Oscillatoria, Phormidium, Planktothrix

Nosto-

cales

Filamentozne, koje se dele u

jednoj ravni, sa heterocistama;

lažno grananje kod nekih

Anabaena, Aphanizomenon, Calothrix,

Cylindrospermopsis, Nostoc,

Scytonema Tolypothrixlažno grananje kod nekih

rodova kao što je Scytonema

Scytonema, Tolypothrix

Stigonema Deljenje u više ravni; pravo Mastigocladus (Fischerella),

tales grananje i raznovrsni filamenti;

heterociste

Stigonema

Ekološka podela cijanobakterija

3 l d i di3 glavne grupe u vodenim sredinama: -stvaraju prevlake (navlake), u vidu perifitnog biofilma na kamenju, sedimentima i submerznim biljkama

i i j t j j lj i bl k lit t d- izazivaju cvetanje – javlja se niz problema za kvalitet vode; uglavnom prisutne u eutrofičnim (nutrijentima bogatim) jezerima- pikocijanobakterije – izuzetno sitne (<3 mm prečnik), često prisutne u bistrim jezerima- kolonijske koje ne izazivaju cvetanje – u različitim vodenim sredinama mezotrofna jezerasredinama – mezotrofna jezera, ....- metafitne vrste - stvaraju agregate koje su slabim vezama povezane sa makrofitama

građa ćelije cijanobakterija

hromatoplazma

centroplazma(nukleoplazma)

ćelijski zid

ĆELIJSKI ZID – uglavnom višeslojna struktura

- L1 – unutrašnji mekani slojL1 unutrašnji mekani sloj

- L2 je rigidni sloj sastavljen od mureina

- L3 i L4 spoljašnji elastični slojevi načinjeni od lipopolisaharidaL3 i L4 spoljašnji elastični slojevi načinjeni od lipopolisaharida

- po strukturi je veoma sličan građi ćelijskog zida Gr (-) bakterija

u ćelijskom zidu se nalaze pore (70 nm) kroz koje prolaze

plazmodezme i kroz koje se luče sluzni ili galertni omotači

- Sluzavi omotači – zaštita od isušivanja, puzeće kretanjej , p j

HROMATOPLAZMA

hroma (grč. boja)– periferni deo citoplazme sa fotosintetičkimhroma (grč. boja) periferni deo citoplazme sa fotosintetičkim

pigmentima koji su povezani sa tilakoidima (grč. tilakoides -

meškolik) – invaginacija plazmalememeškolik) invaginacija plazmaleme

fotosintetički aparat sadrži oko 30 pigmenata; osnovni pigment -

hlorofil a; tzv pomoćni pigmenti - karotenoidni pigmenti uhlorofil a; tzv. pomoćni pigmenti - karotenoidni pigmenti u

tilakoidu (β-karoten i zeaksantin), zatim fikobilini (C-fikocijanin,

alofikocijanin i C fikoeritrin)alofikocijanin i C-fikoeritrin)

fikobilizomi koji su pričvršćeni na površini tilakoida

Boja cijanobakterija

- Boja u masi zavisi od zastupljenosti fikobilinskih pigmenataBoja u masi zavisi od zastupljenosti fikobilinskih pigmenata

- fikocijanin + hlorofil – modrozelena boja

- različiti odnosi fikocijanina i fikoeritrina – od purpurne do crvene bojej p p j- crna boja usled absorpcije skoro celog vidljivog spektra od strane pigmenata

- Boja zavisi od uslova spoljašnje sredine – hromatska adaptacija

CITOPLAZMATSKE INKLUZIJE CIJANOBAKTERIJA

Rezervne supstancep

-zrnca cijanoficinskog skroba - α-1-4 glukan ne daje bojenu

reakciju sa jodomreakciju sa jodom

-cijanoficinska zrnca – velike granule u blizini ćelijskog zida kod

končastih oblika; složeni polimer amino kiselina arginina ikončastih oblika; složeni polimer amino kiselina arginina i

asparagina – rezerve azota, rast u vodama bez azota

Polifosfatne granule (volutin) -Polifosfatne granule (volutin) -

visokopolimerizovan fosfat;

rezerve fosfora rastu u vodamarezerve fosfora, rastu u vodama

bez fosfora

Poli β hidroksibutirat rezerve-Poli-β-hidroksibutirat – rezerve

ugljenika i energije kod nekih

Gasne vakuole

- šuplji proteinski cilidri sa koničnim krajevima ispunjeni gasomšuplji proteinski cilidri sa koničnim krajevima ispunjeni gasom

– reguliše gustinu ćelija što omogućava promenu položaja u

vodenom ekosistemuvodenom ekosistemu

- malo svetla –više gasnih vakuola – talus bliže ili na samoj

površinipovršini

- u svetlom sloju – više fotosinteze –

šećeri -negativan osmotski pritisak -

voda ulazi u ćeliju, povećanje

hidrostatičkog pritiska

- Visok hidrostatički pritisak – kolaps

gasnih vakuola – alge tonu

NUKLEOPLAZMA (centroplazma)- hijaloplazma i fibrile DNK, nema

jedrove membrane nema jedarca hromozoma ni jedrovog vretenajedrove membrane, nema jedarca, hromozoma ni jedrovog vretena

- multiple, tzv ‘back-up’ kopije bakterijskog hromozama (6 ili više)

Vodena staništa cijanobakterija – prirodni BIOREAKTORI

Z t i ž j ik i j t b jZa rast i razmnožavanje mikroorganizama u njemu potrebno je

sagledati:

- karakteristike mikroorganizama

- uslove sredine

Cijanobakterije su fotoautotrofni mikroorganizmi – fotoliza vode

(retko koriste H2S) i oslobađaju kiseonik; neke mogu biti miksotrofi; ( 2 ) j ; g ;

- Mada su aerobi, neke su tolerantne na niske koncentracije O2 i više

koncentracije H2S koje bi bile toksične za alge; ova tolerancija imkoncentracije H2S koje bi bile toksične za alge; ova tolerancija im

omogućava preživljavanje u anoksičnom i eutrofičnom sedimentu

jezerajezera

- jedini fotoautotrofni organizmi koji mogu da fiksiraju azot

Cijanobakterije su visoko tolerantne na UV zračenje – razvile su

ličit t t ij d štih t b d titi d d ž k t idrazličite strategije, a od opštih treba podsetiti da sadrže karotenoide,

tj. hvatače reaktivnih kiseoničnih radikalskih vrsta, enzime (kao što su

)superoksid dismutaze) i proteine za reparaciju nakon UV oštećenja

-odnos prema temperaturi – naginju višim temperaturama, kako po

minimalnoj tako i po optimalnoj (grupa koja izaziva cvetanje preferira

temperature iznad 15 °C)

- odnos prema pH: u principu pogodnije su im alkalnije sredine; tokom

cvetanja pH se može povećati iznad 9 (u takvoj sredini većina

neorganskog ugljenika je u obliku karbonata i nije dostupan brojnim

algama)g )

- osmofilnost je prisutna kod nekih vrsta

- neke cijanobakterijske vrste imaju sposobnost azotofiksacije što

ima daje kompetitivnu prednost u sredinama sa niskom koncentraima daje kompetitivnu prednost u sredinama sa niskom koncentra-

cijom nitrata i amonijaka, pa na taj način obogaćuju takve vodene

sredine sa azotomsredine sa azotom

-ako su u bioreaktoru ispunjeni abiotiči i biotički uslovi nema razloga

da ne dođe do rasta i razmnožavanja – može se posmatrati kao

obična prirodna pojava

međutim

ubrzan stepen reprodukcije rezultuje sa drastičnim povećanjem

ukupne biomase poznate pod nazivom cvetanje vode (uslovni

kriterijum koncentracija ćelija veća od 10.000 u mililitru vode)

izraženo cijanobakterijsko cvetanje se definiše kao opasno

l l t j ( “h f l l l bl ” HAB ) k lik jalgalno cvetanje (eng. “harmful algal blooms”-HABs) ukoliko je

povezano sa negativnim posledicama po okolinu, kao što su

ž čmortalitet živog sveta, smanjenje submerzne akvatične

vegetacije, poremećaj stabilnosti ekosistema, negativan uticaj

na lance ishrane, produkciju veoma aktivnih toksičnih

supstanci i dr.-cijanobakterije ne mogu dugo da održe ekstremno visok nivo

razvoja populacije već ono traje određeno vreme (1-2 nedelje)

pa počinju ubrzano da odumiru

- međutim, pojava novog cvetanja u istoj vodenoj sredini se

može ubrzo opet desiti ukoliko su prisutni uslovi koji to

omogućavaju (sukcesivna cvetanja su vrlo česta pojava )

ne postoji jedan, ključni faktor koji doprinosi ovoj pojavi

prvi uslov je da izvora bitnih elemenata za ćeliju mora biti u dovoljnoj p j j j j

količini – to se pre svega odnosi na P: koncentracije fosfora veće od

0,1 mgL-1 (30-100 μg L-1) dovoljne da izazovu pojavu cvetanja;0,1 mgL (30 100 μg L ) dovoljne da izazovu pojavu cvetanja;

sledeći je N - na proliferaciju cijanobakterija presudan uticaj ima

odnos azota prema fosforu odnosno nizak nivo N:P (<29:1)odnos azota prema fosforu, odnosno nizak nivo N:P (<29:1)

- visok pH and niska koncentracija CO2 smatraju se važnim

faktorimafaktorima

-u nekim slučajevima raspoloživost Fe se smatra ograničavajućim

faktorom za cijanobakterijski razvojfaktorom za cijanobakterijski razvoj

- pored odgovarajućeg, visokog sadržaja nutrijenata u vodi,

ti j i i t k d i i k t b l ij k juticaj ima i spor protok vode i niska turbulencija koja

omogućava održavanje ćelija na površini.

ovu prirodnu pojavu, koja je u direktnoj vezi sa eutrofikacijom (proces

b ći j d t ij ti ) ž č j d b i d iobogaćivanja vode nutrijentima) može značajno da ubrza i doprinese

većoj učestalosti, razvoj poljoprivrede i urbanizacija, kao i niz drugih

pojava antropogenog porekla

Šta su posledice ove pojave?

(zadržaćemo se samo na vodosnabdevanju)( j )

- uticaj na neuspešnost procesa obrade sirove vode

t i ić d i b ći j d di- rast i razviće doprinose obogaćivanju vodene sredine sa

produktima primarnog i sekundarnog metabolizma; nije ključno da

li su produkti ekstracelularni, jer nakon odumiranja i intracelularni

su u istoj sredini

nećemo se zadržavati na mogućnosti prisustva geosmina i 2-metil-

izoborneola (miris zemlje i plesni), kao i na nekim fenolnim supstan-izoborneola (miris zemlje i plesni), kao i na nekim fenolnim supstan

cama koje stvaraju miris hlorofenola nakon reakcije sa hlorom

CIJANOTOKSINI

- sve cijanobakterijske vrste koje učestvuju u pojavi cvetanja NISU

d ti t k i ( 15 t k d ) č k i j i t t j

CIJANOTOKSINI

producenti toksina (u 15.-tak rodova); čak svi sojevi unutar vrste ne moraju

biti toksikogeni , a među toksikogenim velike razlike u nivou produkcije ali i

mogućnost produikcije više različitih formi i vrsta toksinag p j

Osnovne grupe cijanobakterijskih toksina i njihovi izvori (Codd i sar., 2005)

BrojToksin

Broj strukturnih varijanti

Struktura i aktivnost Toksični rodovi

HEPATOTOKSINIMikro-cistini

71 ciklični heptapeptidi;hepatotoksični, inhibitori protein-fosfataza, promoteri tumora, narušavaju celovitost membrane i

Microcystis, Anabaena, Nostoc, Aphanizomenon, Anabaenopsisnarušavaju celovitost membrane i

provodljivostAnabaenopsis, Planktothrix, Oscillatoria, Hapalosiphon

N d l 9 iklič i idi N d l i Th llNodula-rini

9 ciklični pentapeptidi;hepatotoksini, inhibitori protein-fosfataza, narušavaju celovitost membrane i provodljivost, promoteri

Nodularia, Theonella(sunđer koji sadrži cijanobakterijske simbionte)membrane i provodljivost, promoteri

tumora, karcinogenisimbionte)

Cilindrospermo

i i

3 guanidni alkaloidi;izazivaju nekrotične povrede jetre(t k đ b b l i l ć

Cylindrospermopsis, Aphanizomenon, U ki A bpsini (takođe bubrega, slezine, pluća,

creva), inhibitori sinteze proteina, genotoksični

Umezakia, Anabaena, Raphidiopsis

ToksinBroj

strukturnih varijanti

Struktura i aktivnost Toksični rodovi

NEUROTOKSINIAnatoksin-a (uključujući homoanato-

5 alkaloidi;postsinaptički, depolarizirajući neuromuskulatorni blokatori

Anabaena, Oscillatoria, Phormidium, Aphanizomenon,

ksin-a) RhaphidiopsisAnatoksin-a

(s)1 estar guanidin metil fosfata;

inhibitor acetilholinesterazeAnabaena

Saksitoksini 20 karbamat alkaloidi; AphanizomenonSaksitoksini 20 karbamat alkaloidi;blokatori natrijumovih kanala

Aphanizomenon, Anabaena, Lyngbya, Planktothrix, Cylindrospermopsis

DERMATOTOKSINI I CITOTOKSINIDERMATOTOKSINI I CITOTOKSINILingbia-toksin-a

1 alkaloidi;inflamatorni agensi, aktivatori protein

kinaze C

Lyngbya, Schizothrix, Oscillatoria

Aplazia- 2 alkaloidi; Lyngbya SchizothrixAplazia-toksini

2 alkaloidi;inflamatorni agensi, aktivatori protein

kinaze C

Lyngbya, Schizothrix, Oscillatoria

ENDOTOKSINILipopoli- nekoliko lipopolisaharidi; sviLipopoli-saharidi

nekoliko lipopolisaharidi;inflamatorni agensi, gastrointestinalni

iritanti

svi

Cijanotoksini i njihova akutna toksičnost (WHO, 1998)

Cijanotoksin LD50 čistog toksinaHepatotoksini 45-1000 μg/kg

Mikrocistin-LR 60 (25-125) μg/kgMikrocistin-YR 70 μg/kgMikrocistin YR 70 μg/kgMikrocistin-RR 300-600 μg/kgNodularin 30-50 μg/kg

N t k i iNeurotoksiniAnatoksin-a (alkaloid) 250 μg/kgAnatoksin-a (organofosfat) 40 μg/kgSaksitoksini 10-30 μg/kg

CitotoksiniCilindrospermopsin 200 μg/kg/ posle 5-6dCilindrospermopsin 200 μg/kg/ posle 5 6d

Internacionalna agencija za istraživanje kancera (IARC) toksin MCYST-LR klasifikuje u 2B grupu supstanci (moguće karcinogeneMCYST LR klasifikuje u 2B grupu supstanci (moguće karcinogene

supstance za čoveka)

Procentualna zastupljenost toksičnih cijanobakterija u uzorcima vode

Zemlja Broj analiziranih % uzoraka sa toksičnim

uzorcima vode

uzoraka cijanobakterijama

Engleska 78 70

Finska 188 44

Holandija 29 79

Mađarska 35 82

Nemačka 80 90

Danska 96 72

Najveće detektovane (HPLC metoda) koncentracije cijanotoksina u vodenim sredinama sa cvetanjem

Toksin Koncentracija

(μgg-1 suve mase)

Lokalitet

mikrocistin 7.300 Kina i Portugalija

nodularin 18.000 Baltičko more

cilindrospermopsin 5.500 Australija

anatoksin-a 4.400 Finska

saksitoksin 3 300 Australijasaksitoksin 3.300 Australija

anatoksin a (s) 3.300 SAD

Opšte (lumpers) metode Posebne (splitters) metode

Analitičke metode za detekciju cijanotoksina (Boyer i Dyble, 2007)

Opšte (lumpers) metode Posebne (splitters) metodeMIKROCISTINI

bioeseji (npr. miševi, A. salina)PPIA

HPLC-PDALC-MS (/MS)

ELISACILINDROSPERMOPSIN

bioesejiELISA

HPLC-PDALCMSELISA LCMS

ANATOKSIN-AbioesejiELISA

HPLC-FDLC-MS

PST k i iPST toksinibioesejiELISA

HPLC-FDLC-MS

komercijalni standardi cilindrospermopsina, nekih mikrocistina, nodularina, anatoxin-a, i saksitoksina

HRA-Procena zdravstvenog rizika (Health Risk Assessment) razvijen je od strane Američke Nacionalne naučne akademije, a prihvaćen je i primenjen i u Australiji1. Identifikacija opasnosti – podrazumeva procenu za cijanobakte-rije da izazivaju po zdravlje negativne efekte i određivanje nivoarije da izazivaju po zdravlje negativne efekte i određivanje nivoa ćelija i toksina prisutnih u vodi;2. Izlaganje riziku – podrazumeva određivanje mogućnosti i načina izlaganja ljudi kontaminiranoj vodi;izlaganja ljudi kontaminiranoj vodi;3. Rizične doze – kada su vode za rekreaciju i pijaće vode u pitanju ne postoje standardi za većinu cijanobakterijskih vrsta i njihovih tok-sina, što predstavlja otežavajuću okolnost u proceni zdravstvenog rizika. Procena rizičnih doza je posebno korisna u određivanju najvi-šeg nivoa izlaganja pri kojem se ne javljaju po zdravlje negativni efekti (kao što to čini npr. direktiva No Observable Effect Level-NOEL);4. Karakterizacija rizika – ukoliko rezultati monitoringa prevazilaze4. Karakterizacija rizika ukoliko rezultati monitoringa prevazilaze vrednosti date direktivom onda postoji povećan rizik za pojavu po zdravlje negativnih efekata.

Šema procena zdravstvenog rizika po HRA (preuzeto p (p

iz Australian Drinking Water

Guidelines-www.nhmrc.health.gov.au/pdfcover/wat

er.htm)

Rezime WHO direktive za cijanobakterije u vodama namenjenim za vodosnabdevanje (modifikovano Chorus i Bartram,1999)

Nivo

upozorenja

Stanje – gustina

algalnih ćelijaAktivnosti

opreznost 200 ćelija *necvetajući uslovi cijanobakterije se detektuju u malom brojuopreznost(opasnost niskog

stepena)

200 ćelija

cijanobakte-rija

ml-1

necvetajući uslovi, cijanobakterije se detektuju u malom broju,

nedeljni monitoring

1

(opasnost

srednjeg

2.000 cijano-

bakterijskih

ćelija ml-1 ili

*trend kretanja ka povećanom broju ili održavanju srednjeg

broja cijanobakterija

*voda može biti neupotrebljiva za piće bez predhodne obradej g

stepena)

j

1 μgL-1 hloro-

fila a sa

p j p p

*u izvorima za vodosnabdevanje uvodi se testiranje toksina,

naročito ukoliko su u uzorku najdominantnije poznate toksične

dominacijom

cijanobakterija

vrste - ponavljati nedeljno analize

*nizak rizik za iritaciju kože i gastrointestinalne probleme kroz

kontakt tokom aktivnosti u vodi (plivanje i dr.)(p j )

*kontinuirano nedeljno određivanje brojnosti cijanobakterija i

davanje izveštaja javnosti

Nivo

j

Stanje – gustina

algalnih ćelijaAktivnosti

nastavak

2

(opasnost

100.000

cijanobakte-*stalno visok broj potencijalno toksičnih

cijanobakterija u vodi i/ili vidljivo lokalizovane

upozorenja

visokog

stepena)

rijskih ćelija

ml-1 ili

50 L 1

formirane nakupine

*voda može biti neupotrebljiva za piće bez50 μgL-1

hlorofila a sa

dominacijom

predhodnog odgovarajućeg tretmana

*uvodi se testiranje toksina i/ili vrši se nedeljno

* k lik j ć iti i bd jdominacijom

cijano-

bakterija

*ukoliko je moguće zameniti izvor snabdevanja

vodom

*nedeljno uzimanje uzoraka i određivanje brojanedeljno uzimanje uzoraka i određivanje broja

cijanobakterija

*povećan rizik od negativnih po zdravlje efekata

kroz kontakt tokom aktivnosti u vodi

*šire medijsko izveštavanje javnosti

UMESTO ZAKLJUČKA:

Hvala na pažnji!!