Југословенски културни-простор

Југословенски културни простор

Аутори:Тамара Никосавић, Михајло Мијаиловић

КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ• КАРАКТЕРИСТИКЕ: КУЛТУРНА ЗАПУШТЕНОСТ И НЕУЈЕДНАЧЕНОСТ• ВЕЋИНА СТАНОВНИШТВА ЈЕ БИЛА

НЕПИСМЕНА (51%)Већа неписменост је била на селу и у заосталим

деловима државе (Македонија, Босна, Црна Гора, Херцеговина)

Културни успон села• У селу је живело преко 76% становништва, оно је постало

економски јаче и културније, а живот лакши и здравији.

• Модернизацијом села почела је да ишчезава традиционална кућна задруга.

• Хлеб и пасуљ су били најважнија храна, али се највише ценило месо које се најмање јело. Та исхрана се споро мењала.

• Заразне болеституберкулоза, маларија, венерична, алкохолизам

• Много људи је умрло од ових болести. Посебно је висока била смртност деце.

Старе куће су модернизоване...

Културни узлет Три културна средишта: Београд, Загреб, Љубљана.У првим годинама после рата ликовни живот карактерисао је сукоб две

генерације.Српски надреалисти- за ново и актуелно у култури а против свега старог и

преживелог.Дадаизам је такође прихваћен од Југословенских уметника.Зенитизам- бунт против грађанског друштва, његовог система вредности, а

за успостављање балканске уметности.У књижевни живот Југословенске државе утиснула су свој печат три велика

европска књижевна покрета.Кругу модерниста припадали су Милош Црњански, Светислав Винавер,

Сибе Миличић, Растко Петровић, Љубомир Мицић.

ПОЗНАТИПОЗНАТИ СРПСКИСРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

ПОЗНАТИПОЗНАТИ СРПСКИСРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

ПОЗНАТИПОЗНАТИ СРПСКИСРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Никола Тесла, господар муњаНикола Тесла, господар света (руски)

ПОЗНАТИПОЗНАТИ СРПСКИСРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Милутин Миланковић - Путник кроз Васиону

ПОЗНАТИПОЗНАТИ СРПСКИСРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Прича о Михајлу Пупину

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ:Сава Шумановић, Иван Мештровић, Милена

Павловић Барили, Милан Коњовић

Школа и просветаВише различитих просветно-правних подручја.Закон о народним школама из 1929. године.У тридесетим годинама број основних и средњих школа

и факултета знатно је порастао.У истом периоду број ђака повећан је за преко пола

милиона.Универзитети у Београду, Загребу и Љубљани били су

научна средишта- слични савременим високим школама у Европи.

„Бела емиграц

ија“

На Балкану, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је широм раширених руку дочекала долазак руских избеглица.

Преко 50.000 професора, глумаца, доктора, архитеката, теолога, унивезитетских професора и обичних људи дошло је и збринуто у Краљевину.Центри руске «беле емиграције» Сремски Карловци, Нови Бечеј, Зрењанин, Панчево, Нови Сад, Београд.

Најзначајније личности «беле емиграције» у Србији:

митрополит Антоније Храповицки,генерал Петар Николајевич Врангел,архитекта Николај Петрович Краснов, правник Теодор Тарановски, научници Александар Васиљевич Соловјев, Георгије Острогорски, Владимир Мошин и многи други сликари, уметници, теолози и официри.

Генерал Петар Николајевич Врангел

Заоставштина руске

емиграције у Србији