Atmosfera

ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Ђина Банковић, I-1

Атмосфера је ваздушни омотач Земље.

Атмосфера штити Земљу од претераног загревања и хлађења као и од ултраљубичастог зрачења, које је штетно за људе. Њену доњу границу чини Земљина површина, док је горњу границу веома тешко одредити.

Атмосфера се не завршава нагло. Она лагано постаје ређа и постепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и спољашњег свемира.

АТМОСФЕРА

Са променом висине мењају се и особине ваздуха. Због тога је атмосфера подељена на неколико слојева.

Ваздушни омотач је смеша више различитих гасова. Углавном је тај однос гасова постојан у висини до 100 km. Највећи део његове запремине чине азот (78%) и кисеоник (21%).

У најнижем слоју атмосфере налази се скора сва количина водене паре и у том слоју се одигравају сви процеси који утичу на климу Земље.

Атмоферу проучавају је климатологија и метеорологија.− Климатологија проучава законитости

настанка, развоја и промене климатских типова на Земљи.

− Метеорологија проучава тренутно стање атмосфере и бави се прогнозом времена.

Клима неког подручја одређује се на основу вишегодишњег проучавања климатских промена. На то утичу бројни климатски фактори.

На Земљи је издвојено више типова климе који се међусобно разлику по својим одликама.

У оквиру климатологије посебно место заузима део који се бави проучавањем микроклиме и климе градова.

Веома значајан фактор који утиче на климу неког подручја је активност људи.

СТРУКТУРА АТМОСФЕРЕ По физичким и хемијским карактеристикама, које се

мењају са висином, у атмосфери издвајају се петслојева. Они су међусобно раздвојени танким међу-слојевима са прелазним одликама (паузе).

Почевши од Земљине површине то су:oТропосфераoСтратосфераoМезосфераoТермосфераoЕгзосфера

Између њих су:oтропопаузаoстратопаузаoМезопаузаoТермопауза

Најнижи и најгушћи слој, за човека најзначајнији (једино у њој има живота).

У њој се налази до 6 km висине око 50% укупне масе атмосфере и скоро сва количина водене паре. Сви процеси који утичу на временске прилике на Земљи, дешавају се управо у њој.

Она је тања на половима (висине око 8 km), а дебља на екватору (висине око 18 km). Сви климатски процеси и појаве овде се одвијају. Температура са порастом висине опада и на горњој граници је до –60°C.

ТРОПОСФЕРА(грч. тropos – повратак, измена)

Простире до око 50 km изнад Земље.

У њој се налази велика количина озона (О3). Озонски омотач

упија ултраљубичасто зрачење и штити живи свет на Земљи од ове врсте зрачења.

Највећа концентрација озона на висинама 20–30 km (озонсфера). До те висине температура у стратосфери се не мења.

На горњој граници стратосфере температура износи око 0°С.

Ваздух је сув и нема облака, али само понекад се од капљица водене паре и кристала леда формирају танки седефасти облаци.

СТРАТОСФЕРА(грч. тropos – повратак, измена)

Простире се од око 50 до 80 km висине. Температура и до -90°C, зато је ово најхладнији слој атмосфере.

У мезосфери настају сребрнасти облаци на основу чијег кретања је утврђено да у овој сфери дувају јаки ветрови.

У овој сфери сагорева већина метеора.

МЕЗОСФЕРА(грч. меsos – средњи)

Термосфера – од 80 од 800 km изнад Земље. Температуре су до 1000°C. Ваздух је веома разређен и има висок степен јонизације.

Због наелектрисавања честица гасова, ова сфера се назива и јоносфера.

У овој сфери настаје поларна светлост, величанствена природна појава која се у области Северног пола назива aurora borealis, а у области Јужног пола aurora australis.

ТЕРМОСФЕРА(грч. thermos – toplota)

Aurora borealis (Аљаска)

Поларна светлост је појава која се јавља у близини магнетних земљиних полова и манифестује се у облику магличастих праменова светлости у разним бојама.

Настаје убрзаним кретањем електрона који се сударају са атомима гасова.

Појава ове светлости зависи од магнетних бура, тј. од појачане Сунчеве активности. Њен изглед зависи од Земљиног магнетног поља.

Aurora borealis (Финска)

Aurora аustralis (снимљено из Међународне свемирске станице)Aurora australis (by NASA)

Највиши спољашњи слој атмосфере.

Почиње на око 800 km висине и простире се до око 3000 km.

Представља прелаз према међупланетарном простору.

Ваздух егзосфере је врло разређен, са одликама вакуума. Температура достиже до +1500°С. 

ЕГЗОСФЕРА(грч. exo – споља)

САСТАВ ВАЗДУХА Ваздушни омотач је смеша више гасова и са променом

висине мења се њихов хемијски састав. Састав ваздуха је углавном постојан у висини до 100 km.

Највећи део његове запремине чине азот (78%) и кисеоник (21%), затим аргон (0,9%) и угљен-диоксид (0,03). Осталих 0,07% чине племенити гасови, водоник, метан, озон и др. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се водоник.

У променљивим количинама у ваздуху може бити и водене паре, која је значајна за многе процесе у атмосфери.

Осим водене паре, ваздух садржи и различите примесе које се називају аеросоли. То су:− честице прашине, чађи и пепела (ерупције

вулкана),− честице отровних гасова (из фабричких

димњака и моторних возила),− споре биљака,− бактерије и други загађивачи који настају као

споредни продукти људских активности.

Аеросоли су смеса лебдећих честица, која настаје током дисперзијских процеса, када се веће честице растављају на мање. Распршене су у облику магле или дима.

У природи те честице потичу од вулкана, пешчаних олуја, шумских и осталих пожара. Људске ативности утичу на повећање тих честица путем сагоревања фосилних горива.

Присуство ових честица утиче на временске прилике на Земљи.

Процењује се да присуство аеросоли у атмосфери изазвано људском активношћу износи око 10% од њихове укупне количине.

Извори:

• http://pozitivnageografija.wordpress.com/• http://sr.wikipedia.org/sr/Zemljina_atmosfera• http://geoblografija.wordpress.com• www.nasa.gov• Уџбеник географије за I разред гимназије