Jermenija i Gruzija

Uvek zajedno ili ne?

Vuk Đuričić

Beograd, 2013.

Jermenija

Glavni grad Jerevan,

Stanovništvo: 3.262.000

Prva država koja je priznala hrišćanstvo kao državnu religiju 301. godine naše ere.

EurAsEC - Evroazijska ekonomska zajednica

Članice su

• Rusija,

• Belorusija,

• Kazakstan,

• Kirgistan,

• Tadžikistan i

• Uzbekistan (suspendovan)

Zemlje posmatrači

• Jermenija

• Moldavija

• Ukrajina

• Proistekla iz Zajednice Nezavisnih Država (ZND), carinske unije izmeĎu Belorusije, Rusije i Kazahstana osnovane 29. marta

1996.

• Ugovor o osnivanju Evroazijske ekonomske zajednice potpisan je 10. oktobra 2000., u glavnom gradu Kazahstana Astani,

• Potpisnici ugovora su bili predsednici Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Kirgistana Askar

Akajev, Rusije Vladimir Putin i Tadžikistana Emomali Rakhmonov.

• 7. oktobra 2005. odlučeno je izmeĎu država članica da im se pridruži Uzbekistan.

• Sloboda kretanja se sprovodi meĎu članicama (bez viza).

• Zajednički ekonomski prostor je pokrenut 1. januara 2010.

Države članice ODKB

Rusija

Belorusija

Kazahstan

Jermenija

Uzbekistan

Kirgistan

Tadžikistan

ORGANIZACIJA ZA KOLEKTIVNU BEZBEDNOST I SARADNJU

MeĎunarodna organizacija nastala na prostoru bivšeg SSSR, koja se bazira na bezbedonosno-vojnoj saradnji.

POVELJA ODKB

OSNOVNI PRINCIPI ODKB:

CILJ ODKB:

Uvažavanje nezavisnosti zemalja članica,

Dobrovoljnost uključivanja,

Jednakost prava i obaveza,

Nemešanje u poslove pod jurisdikcijom zemalja članica,

Nediranje u prava i obaveze zemalja članica

Učvršćivanje mira,

Međudržavne regionalne bezbednosti i stabilnosti,

Zaštita (na kolektivnoj osnovi):

Nezavisnosti,

Teritorijalne celovitosti,

Suvereniteta

Ciljevi, principi i smernice delovanja

Organi (sastav, nadležnosti inačin odlučivanja)

Prava i obaveze zemalja članica

Način finansiranja zajedničkih aktivnosti

Minsk grupa OEBS-a

Članice:• Azerjbejdžan,

• Rusija,

• Nemačka

• Švedska,

• SAD

• Jermenija,

• Češka,

• Francuska,

• Italija

• Turska

• Nastala 1994 godine,

• Napore Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da se pronaĎe

političko rešenje za sukob u Nagorno Karabahu predvodi Minsk grupa.

• Cilj: uspostavljanje dijaloga i mirnog rešenja nastalog oko Nagorno-Karabaha

izmeĎu Jermenije i Azerbejdžana.

• 2007. godine u Madridu su predstavnici SAD, Francuske i Rusije u svojstvu

kopredsedavajućih Minsk grupe OEBS-a, predstavili Jermeniji i Azerbejdžanu

preliminarnu verziju osnovnih principa za rešavanje sukoba u Nagorno

Karabahu.

• Maja 2010. kopredsedavajući Minsk grupe OEBS-a usvojili su saopštenje

povodom održavanja parlamentarnih izbora maja 2010. godine

Gruzija Glavni grad: Tbilisi,

Stanovništvo: 5.431.000

Nezavisna država od 1991. godine a pre toga je bila republika u okviru SSR-a.

U sastavu Gruzije nalaze se autonomne republike Abhazija i Adžarija, kao i autonomna oblast Južne Osetije.

Suverenost Gruzije

• Abhazija i Južna Osetija su se 1992. godine otcepile od Gruzije i danas su u statusu nezavisnih država.

• Gruzija je 7. avgusta 2008. pokušala vojnom invazijom da zauzme Južnu Osetiju i ovo je dovelo do rata sa Rusijom.

• Posledica ovog rata je međunarodno priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije, Nikaragve i Venecuele.

U njenom sastavu su i dve de facto nezavisne oblasti, Abhazija i Južna Osetija, koje su dobile delimično međunarodno priznanje posle Gruzijskog rata 2008. godine.

Gruzija smatra ove dve oblasti delovima svoje suverene teritorije pod ruskom vojnom okupacijom.

Kaspijski naftovod Kroz Gruziju prolazi naftovod Baku-Tbilisi-

Džejhan koji je pušten u rad 2006 godine.

Uloga ovog objekta je motivisana idejom o prolazu koji ne bi kontrolisala Rusija.

JEDINI IZVAN RUSKE KONTROLE:

Naftovodi Baku-Tbilisi-Džejhan i Baku-Supsa

Kaspijski naftovod trasom Baku–Džejhan jeste 1770 km dugačak cevovod kojim se nafta iz Kaspijskog mora usmerava preko Gruzije i

Turske ka Sredozemnom moru.

Prema proračunima stručnjaka, kaspijski naftni izvori nalaze se na 10. mestu po obimu svetskih zaliha nafte i raspolažu sa 20 milijardi

barela crnog zlata koje će biti eksploatisano u sledećih dvadeset godina.

Predstavnici Azerbejdžana, Turske i Gruzije potpisali su sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj, MeĎunarodnom finansijskom

korporacijom i 15 komercijalnih banaka ugovor o donacijama od 2,6 milijardi dolara što predstavlja najveću privatnu investiciju u regionu.

Očekuje se da će investitori od naftovoda Baku–Džejhan ostvariti čistu dobit tek nakon 2014. godine.

Gruzija i GUUAM Revolucijama u Gruziji i Ukrajini nastaje

GUUAM pakt, čije su članice:

Gruzija,

Ukrajina,

Uzbekistan,

Azerbejdžan i

Moldavija.

Cilj stvaranja organizacije je da se osujeti zbližavanja bivših republika oko Rusije i spreči energentski monopol Rusije nad bivšim članicama SSR-a.

Na samitu GUUAM pakta u Moldaviji 2006, nije prisustvovao Uzbekistan koji je ostao uz Moskvu.

Organizacija crnomorske ekonomske saradnje

Osnovana 25. juna 1992. kada su šefovi

država jedanaest zemalja u Istanbulu

potpisali Deklaraciju i Bosforski dogovor.

Zemlje osnivači su: Azerbejdžan,

Albanija,

Bugarska,

Gruzija,

Grčka,

Jermenija,

Moldavija,

Rumunija,

Rusija,

Turska i

Ukrajina.

Austrija

Belorusija

Egipat

Izrael

Italija

Nemačka

Poljska

Sjedinjene Države

Slovačka

Tunis

Francuska

Hrvatska

Češka

Zemlje posmatrači su:

Organizacija crnomorske ekonomske saradnje Nakon pristupanja Srbije i Crne Gore aprila 2004. godine, organizacija sada broji 12

zemalja.

Način funkcionisanja ove zajednice su povremeni sastanci šefova država i vlada, i redovni

sastanci ministara inostranih poslova jedanput godišnje, odnosno polugodišnje.

Tela su: stalni meĎunarodni sekretarijat,

pomoćni organi radne grupe i eksperti,

parlamentarna skupština,

poslovni savet i

Crnomorska banka za trgovinu i razvoj.

Najveća dostignuća Crnomorske ekonomske saradnje su u oblasti saobraćaja,

telekomunikacija, energije, životne sredine, zdravstva, trgovine, stranih investicija i

meĎunarodnih odnosa.

Nedostaci su nepostojanje jasne dugoročne strategije i prioriteta, nedovoljna politička

podrška predloženim projektima, nedovoljna efikasnost, nedovoljna finansijska sredstva za

ostvarenje projekata, velike razlike meĎu članicama, nedovoljan nivo ekonomske razmene,

izbegavanje političkih ciljeva i bezbednosnih pitanja, itd.

Kipar i Crna Gora su podnele zahtev za učlanjenje ali su trenutno odbijene zbog rivalstva

izmeĎu Turske i Grčke.

Turska je od prvog jula 2012. preuzela ulogu predsedavajućeg Organizacije crnomorske

ekonomske saradnje. Jedan od najvažnijih ciljeva Turske jeste da pokrene borbu protiv organizovanog kriminala, šverca, droge,

terorizma, korupcije i pranja novca kao i povećanje trgovine meĎu članicama.

Kancelarija u Jerevanu, ustanovljena je jula 1999.

Obavlja rutinske zadatke:

unapreĎivanje primene načela i i obaveza preduzetih

prema OEBS-u,

saradnje Jermenije sa OEBS-om u svim aspektima,

olakšanje kontakata, koordinacija aktivnosti i

unapreĎenje razmene informacija sa predsedavajućim

OEBS-a i sa drugim meĎunarodnim telima.

Ustanovljen 1992. godine, nakon prekida vatre

izmeĎu gruzijskih snaga i snaga Južne Osetije.

Posle sukoba 2008. Rusija priznaje nezavisnost

Južne Osetije i Abhazije, ovaj rat bacio je OEBS u

najtežu krizu od svog nastanka.

Rusija se nije složila sa tim da se njen mandat i dalje

odnosi na celu dotadašnju teritoriju Gruzije uključujući

i otcepljene republike.

OEBS se povlači 2008, a sa njom i vojni posmatrači

2009.

Obnavljanje prisustva OEBS-a na terenu u Gruziji je

jedno od glavnih pitanja na dnevnom redu ove

organizacije, a da li će doći do toga zavisi od odnosa

Rusije i zapadnih sila.

Članica je brojnih međunarodnih organizacija među kojima i: Ujedinjene Nacije, Savet Evrope, Svetska trgovinska organizacija

i GUAM,

Potpisnica je NATO programa Partnerstvo za mir.

Gruzija u međunarodnim organizacijama

Jermenski vojnici učestvuju i u mirovnim misijama širom sveta.U okviru KFOR-a učestvuju 34 jermenska vojnika u misiji na Kosmetu u sastavu grčkog bataljona jermenske trupe su učestvovale i u mirovnim misijama u Iraku u sastavu poljskog bataljona a učestvovali su i u misiji u Avganistanu, obezbeđivali aerodrom u Kabulu do kraja 2011.

Nekadašnja članica SSR-a danas je članica preko 40 međunarodnih

organizacija od koji su najvažnije:

Ujedinjene Nacije,

Savet Evrope,

Zajednica Nezavisnih Država,

Svetska trgovinska organizacija,

Azijska razvojna banka,

Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje,

Potpisnica je NATO programa Parterstvo za mir,

Ima status posmatrača u Evropskoj ekonomskoj zajednici i u Pokretu Nesvrstanih zemalja.

Članica je Međunarodne organizacije Frankofonija,

Potpisnica ugovora o neširenju hemijskog i nuklearnog oružja.

Članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti - ODKB

Jermenija i meĎunarodne

organizacije

Jermenija i međunarodni odnosi

Jermenija ima dobre odnose sa gotovo svim svetskim državama, izuzev Azerbejdžana i Turske, ovi odnosi su eskalirali ratom u Nagoro-Karabahu.

Jermenija ima tradicionalno dobre ekonomske i političke odnose sa Rusijom. Trgovina sa Rusijom čini 20% ukupne spoljno-trgovačke razmene

država, a ruske kompanije su najveći ulagači u jermensku privredu.

U blizini grada Gjumrija nalazi se velika ruska vojna baza, kao deo dogovora o kolektivnoj bezbednosti država članica ZND-a.

Jermenija ima dobre odnose i sa Iranom posebno u ekonomskom pogledu. Najvažniji ekonomski projekat između Jermenije i Irana je izgradnja

gasovoda vrednog 250 miliona dolara.

Jermenija ima dobre ekonomske odnose sa Gruzijom čije luke koristi za trgovačku razmenu sa svetom.