Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине

КЛАСТЕР КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Стратегија развоја 2010-2015.

Кластер креативне индустрије Војводине - Стратегија развоја 2010-2015. 2

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА КЛАСТЕРА КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

2010-2015.

“Креативност може да реши скоро сваки проблем, у

покушају да оригиналношћу победи навике, креативност превазилази све препреке.”

George Lois


Увод

Развој технологије, глобализација и конкуренција утичу на друштвено-економске прилике и

доводе до убрзаних промена у окружењу. У региону Војводине, привреда се брзо прилагођава новим тржишним околностима, препознаје мултидимензионални потенцијал креативних људи и интензивно прати и подржава трендове дефинисања и развоја глобалне креативне

економије. Сходно томе, друштво има задатак да створи услове који ће објединити креативност и технологију и кроз нове пословне могућности региону Војводине додати нову конкурентну предност. Кластер креативне индустрије Војводине је кључни део креативне економије као типичан пример пословног модела заснованог на савременим принципима

креативне економије која је дефинисана као "индустрија која у процесу стварања нових вредности у свом пореклу носи индивидуалну креативност, вештине и таленат, са потенцијалом за отварање нових радних места, кроз генерисање и експлоатацију

интелектуалне својине.”

Садржај 2

3 3 4 4

4 4 4

4 4 5

5 6 6 6

6 6 6

8 8 8

8 8 8 8

8 8

8

9 9 9

11 11 11 12

12 12 14

14 14 14

14 14 15

Стратегија развоја Кластера креативне индустрије Војводине

Увод Садржај Креативност и економија

Уметничка, научна и економска креативност

Нови појмови и концепти Креативни производи и услуге Културна индустрија

Културна економија Креативна индустрија Креативна економија

Креативни сталеж и креативни предузетници Креативни градови Креативни кластери, повезивање и региони Искуствена економија

Креативна екологија Еко мода Креативни медији

Основни покретачи креативне индустије Технологија, потражња и туризам

Мултидимензионалност креативне економије

Економски аспект Социјални аспект Културни аспект Одрживи развој

Институционални аспект Политичка одговорност

Интеракција департмана и министарстава

Дијалози и Јавне дебате Институцијални механизми Систематска анализа

Развојни тренд и потенцијал Ауторска права и креативна економија Креативна економија у Републици Србији Кластер креативне индустрије Војводине – ККИВ

Визија ККИВ Мисија ККИВ Структура управљања ККИВ

Кључне иницијативе и области деловања ККИВ Стратешки циљеви ККИВ 2010-2015.

Јачање удружења

Позиционирање удружења у друштвено-економском окружењу Генерисање нових пословних могућности

Аутори и извори


Креативност и економијa

Појам креативности се не може исказати једноставном дефиницијом с обзиром на

мултидимензионални карактер овог феномена. Чак и након опсежних психолошких

истраживања није постигнута сагласност у погледу дефинисања креативности као људске особине или као процеса стварања оригиналне идеје. Међутим, карактеристике креативности које се испољавају кроз различите области људског деловања могу се разликовати као:

уметничка креативност заснована на имагиницији која има способност да произведе оригалне идеје и нове начине интерпретације употребом речи, текстуалних израза, звука и слике,

научна креативност која подразумева знатижељност и спремност на екпериментисање у проналажењу нових решења и

економска креативност као динамичан спој иновација, технологије, пословања, маркетинга и др. спој који ствара економску конкурентну предност.

С економског аспекта, веза између креативности и социјано-економског развоја је нераскидива, не само у смислу акумулације економских резултата, већ и у стварању креативног капитала у циклусу садејствујућих креативних активности - људског капитала,

технологије, институционалног окружења, социјалног окружења, отворености и различитости.

Нови појмови и концепти

Креативни производи и услуге Креативност се може дефинисати и као процес у којем се идеје стварају, повезују и трансформишу у ствари које имају вредност. Другим речима, креативност полази од

идеје, до стварања нове идеје, односно, оригиналности у креирању нечега од ничега или повезивања онога што већ постоји.

Културна индустрија UNESCO дефинише културну индустрију као индустрију која комбинује креативност, производњу и комерцијализацију садржаја који су у својој природи културни и нематеријални и који су обично заштићени ауторским правима и могу имати облик

робе или услуге. Уједно, као значајан аспект културне индустрије је њена централна улога у промовисању и очувању културне разноликости и обезбеђивање демократског приступа култури.

Културна економија Културна економија примењује економске анализе на све стваралачке и извођачке уметности, наслеђе и културну индустрију у јавном и приватном власништву и кроз економску организацију културног сектора прати понашање произвођача и потрошача

у условима владајуће политике. Иако културна економија користи дисциплинарне

економске принципе, основна сврха примене је боље разумевање динамике креативности и учешћа у светској економији и тежња ка усклађивању културне

политике са технолошком и трговинском политиком.

Креативна индустрија Kреативна индустрија је основни концепт културне индустирје проширила изван

граница уметности и направила значајан помак у приступу комерцијално-тржишним активностима. Од раних 90-тих година, када се термин “креативна индустрија” појавио у

аустралијском извештају Креативна нација формирано је неколико модела класификације креативне индустрије од којих се издваја модел британског министарства културе, медија и спорта настао приликом реструктуирања британске економије под снажним утицајем креативности и иновација и потребе да се дефинише

креативни сектор, при чему британска влада сваки сектор сматра “културним” али радије користи термин “креативни” како би се избегла нефамилијарна конотација самог израза “културни”. Овом класификацијом је обухваћено 13 индустрија:

рекламирање, архитектура, уметност и антиквитети, занатство, дизајн, мода, филм и


видео, музика, сценски наступ, издаваштво, софтвер, телевизија и радио, видео и компјутерске игре, док је други значајан модел класификације креативне индустрије,

нешто касније (2003), представила Светска организација за заштиту интелектуалне својине, заснован на подели индустрија које директно или индиректно стварају,

производе, преносе или дистрибуирају производе који подлежу заштити ауторских права.

Класификација креативне индустирје која је најшире прихваћена представљена је 2004. на Конференцији UNCTAD, по којој су кључне индустрије подељене у четири

основне групе: наслеђе, уметност, медији и функционалне креације.

Класификација креативне индустирје

Наслеђе Уметност Медији Функционалне креације

Културна

места Традиција

Визуелна

уметност

Сценска

уметност

Издаваштво

и штампани

медији

Аудио

визуелна

уметност

Дизајн Нови

медији

Креативне

услуге

Aрхеолошка налазишта, музеји, библиотеке, изложбе и

др.

Уметнички производи, стари занати, фестивали,

прославе и др.

Сликарство, вајарство, фотографија и антиквитети

Музика, театар, плес, циркус и др.

Књиге, новине, публикације и др.

Филм, телевизија, радио и друга радиодифузија

Ентеријер, графика, мода, накит, играчке и

др.

Софтвер, видео игре, дигитални садржаји

и др.

Архитектура, оглашавање, истраживање и развој, култура и

рекреација

Креативна економија Без обзира на различите ставове у погледу дефинисања и класификације креативне

индустрије, сасвим је сигурно да је креативна индустрија срце креативне економије која се дефинише као:

o концепт који стварањем креативних добара доприноси економском расту и

развоју, o стварање прихода и отварање нових радних места кроз промоцију социјалне

инклузије, културне различитости и развоја људских потенцијала,

o јачање интеракције економских, културних и социјалних аспеката и технологије, интелектуалне својине и циљева у туризму,

o скуп економских активности који се базира на развоју и повезивању макро и

микро нивоа са укупном економијом, o могућност за паралелно деловање мултидисциплинарних ресора у креирању

иновативних политичких услова и одговора.

Креативни сталеж и креативни предузетници

Као креативни сталеж у друштву препознати су људи професионалци, уметници и научни радници који стварају економске, социјалне и културне активности, нарочито у урбаним окружењима. Тачније, креативни сталеж чине људи из науке, технологије, архтектуре и дизајна, едукације, уметности, музике и забаве који производе нове

идеје, технологије или нове креативне садржаје. У свом деловању, креативни сталеж сарађује са групама креативних професионалаца из других области бизниса, финансија и права при чему заједнички вреднују креативност, индивидуалност,

отвореност, различитост и заслужност. Истакнути представници креативног сталежа су креативни предузетници, успешни и талентовани људи који развијају нове начине размишљања и понашања, који трагају за новим могућностима у окружењу и налазе

пут да идеје трансформишу у креативне производе и услуге.


Креативни градови Идеја креативне економије је примењива на економију града те је из тога настао концепт “креатини град” као термин који описује урбану целину у којој се прожимају

различите врсте културних активности као саставни део градске економске и

социјалне организације. Потенцијални “креативни град” треба да има изграђену јаку социјалну и културну инфраструктуру, да има потенцијал запошљавања креативних

стваралаца и да буде атрактиван за финансирање и културну афирмацију. Мрежа креативних градова:

o UNESCO градови литературе: Единбург УК, Ајова УС, Мелбурн Аустралија;

o UNESCO градови музике: Болоња Италија, Гент Белгија, Глазгов УК, Севиља Шпанија

o UNESCO градови дизајна: Берлин Немачка, Буенос Аирес Аргентина, Коб

Јапан, Монтреал Канада, Нагоја Јапан, Шензен Кина, Шангај Кина; o UNESCO градови фолклора и традиције: Асван Египат, Каназава Јапан,

Санта Фе УС;

o UNESCO градови гастрономије: Ченгду Кина, Попајан Колумбија; o UNESCO град медија: Лион Француска и o UNESCO град филма: Бредфорд УК.

Креативни кластери, повезивање и региони За пораст креативне производње и услуга великим делом заслужно је позитивно преливање које остварују предузећа кроз међусобну сарадњу. Као што организације и појединци остварују сарадњу на нивоу града, тако не постоје ограничења за сарадњу

група креативних предузећа на било којој локацији. Удруживање предузећа и

уметника из области филма, музике, визуелне уметности, моде, дизајна и архитектуре подстиче економску, социјалну и културну интеракцију која постаје од суштинског

значаја за њихов даљи раст.

Искуствена економија Концепт искуствене економије се заснива на идеји да ће људи у веома блиској

будућности одвајати одређени део својих прихода како би искусили или стекли необична животна искуства. Овакве жеље и тежње се неминовно остварују преко потрошње и употребе креативних производа и услуга који се битно разликују од једноставних производа и услуга у свакодневној употреби. Овај концепт се све више

шири и потврђује и поставља нове критеријуме и задатке пред креативну идустрију у организацији догађаја који ће посетиоцима стварати незаборавне искуствене импресије.

Креативна екологија Концепт креативне екологије огледа се у креативном размишљању и истраживању окружења, подизању свести о важности уметности у друштву и доприносу развоју

еколошки одговорних заједница.

Еко мода Еко модна индустрија усваја трендове употребе текстила произведеног од органских,

природних или рециклираних влакана као што су органски памук, свила, конопља, јута или бамбус. Производња ових сировина не загађује или знантно мање загађује околину, користи мање енергије а више људског ангажовања, стваралаштва, талента

и вештина, био разградиве су и лако се рециклирају. Зелени акциони план до 2030. године предвиђа низ мера за формирање органског тржишта, узгој сировина, производњу влакана и смањење загађења које производe текстилнe индустирје за 30%. Поред тога, еко модна индустрија подстиче афирмацију локалних идентитета и

култура у етничком и етичком погледу.

Креативни медији Нагли пораст одговорног понашања у протеклих 10 година развио се под утицајем

медија, социјалних мрежа и интернета. Поруке о насилном понашању, угрожавању права и уништавању природне средине преносе се преко новина, магазина, блогова, књига, You Tube-a и изазивају различита реаговања. Потрошачи постају едуковани и

информисани и трагају за одговорним понашањем, еколошким решењима и производима и уједињују се у петицијама глобалних размера.



Основни покретачи креативне индустрије

Дигитална револуција и комуникације довеле су до изузетног развоја и раста креативне

индустрије те су у економском смислу главни покретачи овог напретка:

технологија - која је високо научна и технолошка открића прилагодила у тржишне производе и услуге. Ови процеси креативне економије иновативности су толико

снажни и учестали да утичу на позитивне промене у државним системима који се прилагођавају и креирају платформе које подржавају сарадњу науке и креативности,

потражња - повећање захтева и потражње за новом генерацијом креативних производа лежи у реалном порасту прихода и ширењу глобалног тржишта које

масовном производњом и снижавањем цена лако налази пут до потрошача и

туризам - као специфично тржиште у сталном расту и променама које користи креативне производе и културне услуге као основне мотиве и покретаче.

Мултидимензионалност креативне економије

Економски аспект - осим значајног удела у националној економији преко запошљавања и креативних роба и услуга, креативна економија промовише

различитост, тржишност и иновативност, помаже оживљавање напуштених урбаних целина, развија руралне средине док у исто време негује традицију и заштиту културног наслеђа.

Социјални аспект – o допринос отварању нових радних места је најзначајнији социјални утицај

креативне индустрије која уједно и подстиче стицање нових знања, вештина и квалификација.

o Други значајан социјални допринос креативне индустрије је њена улога у јачању социјалне инклузије која усмеравањем културних активности према одређеним социјаним групама и заједницама доводи до социјалне кохезије.

o Такође, укључивањем жена у производне процесе, модну индустрију и занате

и организацију културних активности креативна индустрија врши промоцију и утицај на родну равноправност.

o Тесна повезаност креативне економије и образовног система кроз утицај на

рано формирање социјалног понашања а касније на развијање индивидуалности је од кључног значаја за развој културно оријентисане популације.

Културни аспект - колики је утицај креативне економије може се сагледати кроз пораст економских и културних вредности преко креативних производа и услуга који доприносе развоју културе појединца и друштва и полазишта да је културни израз својствена људска тежња те у том смислу културна разноликост има кључну улогу у промовисању економског, социјаног и културног развоја.

Одрживи развој - креативна индустрија директно доприноси одрживом развоју с обзиром да је овај појам у великој мери превазишао оквире животне средине, те

културна одрживост подразумева процесе који се односе на одрживост културних добара, мањинских језика и традиција, уметничких дела, предмета и наслеђа,

грађевина и локалитета. Улога креативне индустрије је да скрене пажњу културних и политичких институција о потреби стратегије и инвестицијама које ће обезбедити одрживи правац развоја.

Институционални аспект - с политичког становишта, стварање културних вредности удружених са економским потенцијалом који ствара креативна индустрија, доводи до постизања општих друштвених циљева који су истовремено и циљеви владе која креира институционално окружење и услове за развој културе и идентитета

нације, региона, градова и заједница. o Политичка одговорност

Интеракција департмана и министарстава

Највећи утицај креативне економије у погледу политичке одговорности и владајуће администрације и министарстава с којима је у интеракцији испољава се у обалсти економије, трговине, регионалног развоја, тржишта рада, домаћих и страних инвестиција, технологија и

комуникација, културе, туризма, социјалне заштите и образовања.


Дијалози и јавне дебате Појединци и организације креативне индустрије се у свом деловању

тесно повезују са другим економским секторима и отварају бројна питања, закључке и перспективе и потребу за међусобним дијалогом

на свим нивоима који укључују:

јавни сектор (јавне културне институције, музеји, галерије...) приватни сектор (професионалне и комерцијалне из свих

области културе и креативне продукције и дистрибуције)

непрофитни сектор (фестивали, догађаји, културна удружења...)

цивилни сектор (НВО, фондације, академије, професионална

удружења...) o Институцијални механизми

Мултидимензионална природа креативне економије и индустрије захтева

интегрисан приступ ефикасних институционалних механизама који ће координирати усклађивање секторских политика како би се избегла опасност од фрагментираног доношења мера што ће успорити раст и развој пуног потенцијала креативне економије.

o Систематска анализа Спровођење ефикасних мера које ће довести до развоја креативне економије на локалном, националном и међународном нивоу подразумева и упоредо

прикупљање информација и анализа кроз дефинисање три кључне области: дефинисање и разумевање структуре креативне економије, свих

учесника, њихових међусобних повезаности и повезаности креативног

секрота са другим економским секторима, утврђивање метода за анализу деловања креативне економије и и

доприноса који остварује у укупном економском и социјалном животу и

свеобухватне статистичке и аналитичке прегледе који ће обезбедити оцењивање и економски, трговински и радни допринос креативног сектора.

UNESCO 2009 Статистичка матрица сектора културне индустрије

Сектори културне индустрије Сродни сектори

Културно и

природно наслеђе

Извођење

и манифест

ације

Визуелна уметност

Књиге и штампа

Аудио- визуелни и

интерактивни

медији

Дизајн и

креативне услуге

Туризам Спорт и

рекреација

Музеји -и виртуелни

Археолошка и историјска места Културна и природна места

Сценска уметност

Музика Фестивали и Сајмови

Ликовна уметност

Фотографија Занатска уметност

Књиге Новине

Штампа Библиотеке и виртуелне Сајмови књига

Филм и видео ТВ и радио

-и интернет Видео игре -и онлине

Модни дизајн

Графички дизајн Ентеријер Екстеријер Архитектура Маркетинг

Чартер путовања и

туристичке услуге Преноћиште и смештај

Фитнес Забава

Забавни паркови

Духовна културна баштина Духовна баштина

Едукација и вештине Едукација и вештине

Архивирање и очување Архивирање и очување

Опрема и пратећи материјали Опрема и пратећи

материјали



Развојни тренд и потенцијал

Међународна политика која предвиђа имплементацију националних стратегија за унапређење

креативне економије у земљама у развоју утемељена је Миленијумском декларацијом у којој је постигнута међународна сагласност у погледу осам миленијумских развојних циљева које треба постићи до 2015. године:

1. Борба против сиромаштва и глади, 2. Универзално основно образовање,

3. Промовисање родне равноправности и оснаживања жена, 4. Смањење смртности деце, 5. Унапређење здравља мајки, 6. Борба против HIV-a и AIDS-a, маларије и других болести,

7. Очување природне средине, 8. Развој глобалне развојне сарадње.

2008. светска финансијска и економска криза смaњиле су обим интернационалног трговања за 12%, међутим, раст извоза креатвиних роба и услуга се наставио и достигао 592 билиона долара, што је дупло у односу на 2002. односно раст од 14% годишње. Овај податак уједно је

и потврда да креативна индустрија има велики потенцијал за земље у развоју да заузму своје место у једном од најдинамичнијих сектора светске економије.

Ауторска права и креативна економија Ауторска права у сфери закона о интелектуалној својини обезбеђују заштиту оригиналног

рада и ауторства у сликарству, вајарству, музици, романистици, поеизији, драми, плесу, архитектури, упутствима за употребу, техничкој документацији и софтверу. Правном заштитом ствараоцу се даје економско и морално право над његовом креацијом као и право

јавности и приступу делу. Спровођењем институционалних мера у овој области доприноси се економском и друштвеном развоју. Оправданост поштовања права о ауторству је двојака:

Економска оправданост кроз подстицање и награђивање појединаца и креативних индустрија који су уложили време, вештине и новац да би створили нове креације и дела и

Морална оправданост кроз поштовање рада и доприноса културној различитости.

Креативна економија у Републици Србији Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије у сектору за савремено стваралаштво и креативне индустрије уређује политику и ствара окружење за

развој културне и креативне индустрије, културне односе и анализе у области књижевности и

издаваштва, савремене визуелне уметности и мултимедија, музичке уметности и дискографије, сценске и музичко-сценске уметности и кинематографије, док Покрајински секретаријат за културу Војводине делује преко четири сектора: сектора за

културно наслеђе и јавне набавке, сектора за савремену уметничку продукцију и међурегионалну сарадњу, сектора за културу мањинских заједница и аматеризам и сектора за правне и материјано-финансијске послове.

Према подацима, у 2004. години било је 5909 регистрованих компанија из сектора креативне индустрије да би се овај број увећао за 41% у 2007. години, када су највећу стопу профита

забележила филмска (13,6%) и музичка (12.7%) индустрија а затим и архитектура (8,5%), оглашавање и пропаганда (8,2%), видео и компјутерски медији (8,2%), штампампарска (6,3%) и издавачка (5,6%) индустрија.

По структури, 96% ових компанија спада у микро-бизнис са 1 до 10 запослених радника, високо образовног профила, са знањем странизх језика, ИТ знањем и креатиним вештинама. Са средњим стручним образовањем у сектору је запослено 5700 људи а са високим преко


9800 који остварују извоз од 73 милиона УСД, од чега је 33% из сектора дизајна ентеријера и 13% из области графичког дизајна.

Извештај о увођењу иновативних процеса у пословање показује да је 30,53% предузећа

увело иновације на тржиште а 18,99% све облике дизајна. Ова предузећа издвојила су средства за иновативне активности и то 31,49% за образовање и обуке, 0,67% за све облике

дизајна и 13,62% за трошкове маркетинга. Уведене иновације из области креативне индустрије забележене су у области:

иновације у маркетингу: o Промена дизајна или паковања производа 17,84% o Нови медији за промоцију производа 21,83%

o Нове дистрибутивне методе 12,21% o Нове методе формирања цена производа 26,06%

Заштита права интелектуалне својине: o Пријава патената 2,11%

o Пријава малих патената 1,29% o Заштита индустријског дизајна 3,17% o Заштита жига 9,27%

o Заштита ауторског права 3,64% o Регистрација дизајна 5,99% o Робне марке 10,33%

o Временска предност у односу на конкуренцију 18,43% Извештајима Републичког завода за статистику у области културе обухваћени су биоскопи,

позоришта, радио-станице, ТВ центри, филхармоније и професионални оркестри,

библиотеке, музеји и уметничке галерије и архиви, издавачке делатности и штампа. Постоји потреба за дефинисањем и усклађивањем извештаја у области креативне индустрије

како би се поједине гране које бележе експанзију и остварују значајне економске резултате попут огласних и маркетинг агенција уврстиле у процес анализе и истраживања.

Кластер креативне индустрије Војводине – ККИВ

ККИВ је основан 2010. године као пословни модел конципиран на темељима савремене креативне економије. Структура чланства коју чине институције културе, образовне институције и привредници из свих области креативне индустрије и изражена подршка републичких и покрајинских институција чине интеракцију која доводи до

вишедимензионалних резултата и развоја. Овако позициониран ККИВ има све предуслове да се развија и делује као релевантан представник креативне индустрије, повезује и удружује националне креативне компаније, проширује регионалну и међународну сарању и шири свест

о економском потенцијалу и могућностима синергије са другим индустријским гранама.

Визија ККИВ

Визија ККИВ је да се позиционира као регионално и међународно препознатљив креативни

Кластер који снажно доприноси развоју културне и креативне индустирје и ствара услове у окружењу за њено даље ширење и јачање.

Мисија ККИВ

Мисија ККИВ је стварање услова да Кластер постане поуздан партнер у развоју и примени

нових производа и услуга са високим потенцијалом профита, важан партнер у развоју појединаца, предузећа и регионалног бизниса и координатор утицаја на друштвено и пословно окружење.



Структура управљања ККИВ

Према Статуту Удружења, одлучивање и управљање у ККИВ врши:

Скупштина, коју чине сви чланови као највиши орган управљања, чијим радом руководи председник.

Управни одбор од 7 чланова управља активностима Удружења између седница

Скупштине, чијим радом руководи председник УО. Извршни директор одговоран за пословање удружења у складу са одлукама

Скупштине и Управног одбора. Сталне и привремене радне групе и стручни саветници који се баве задацима и

питањима од интереса за чланове и Удружење.

Кључне иницијативе и области деловања ККИВ

За остварење своје визије ККИВ је фокусиран на:

Подршку, повезивање и међусобну сарадњу три кључна сегмента креативне индустрије: културе и уметности, дизајна и медија,

Проширење сарадње креативне индустрије са другим индустријским гранама кроз подизање свести о могућностима синергије у стварању нових вредности, производа и услуга,

Међународна сарадња са кластерима и партнерима у заједничким пројектима ради

постизања обостраних циљева, размене знања и искуства и даљег јачања и развоја.

Стратешки циљеви ККИВ 2010 – 2015.

ЈАЧАЊЕ УДРУЖЕЊА

Развијање интерне комуникације, правила и процедура,

Изградња капацитета за запошљавање и менаџмент Кластера,

Развијање и усавршавање портфолиа услуга Кластера,

Изградња одрживог финансијског плана, укључујући истраживања и коришћење фондова ЕУ и

Повећање броја чланова.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ УДРУЖЕЊА У ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОМ ОКРУЖЕЊУ

Повећање видљивости и позиционирање Кластера на локалном, регионалном,

националном и међународном нивоу,

Сарадња са републичким и покрајинским институцијама и заводима,

Сарадња са институцијама за образовање и истраживање,

Сарадња са непрофитним организацијама у заједничком утицају на друштвено окружење,

Проширење сарадње са домаћим и иностраним партнерима.

ГЕНЕРИСАЊЕ НОВИХ ПОСЛОВНИХ МОГУЋНОСТИ

Подизање свести о могућностима унапређења конкурентности српских малих и средњих предузећа кроз повећање домаће тражње за ККИВ производима и услугама,

Осмишљавање и израда визуелне и пословне стратегије малих и средњих предузећа за наступ на међународним сајмовима,

Примена савремених ККИВ знања у подизању квалитета пословања,

Стварање пословних прилика на регионалном и међународном тржишту,

Размењивање знања и искустава између чланова Кластера.


ОСНИВАЧИ - ЧЛАНОВИ

НЕФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА


Аутори:

Татјана Калезић, Далиборка Кекељевић

Извори:

Бранислав Савић, Христина Микић и Ана Ћурчин, „Креативне индустрије у Србији – директоријум

креативно професионалних услуга“, Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије-

СИЕПА и УНДП, Србија, 2008.

Статистика иновативне активности 2006-2008. Саопштење 336, Републички завод за статистику, 2009.

Creative industries development strategy, A report by the ERC Service Industries Subcommittee Workgroup on

Creative Industries, Septembar 2002.

UN Creative economy Report 2008.Creating Global Statistics for Culture: Expert Scoping Study, Final Report.

Montreal, UNESCO Institute for Statistics. 2006.

The UNESCO Framework for Cultural Statistics (FCS) 2009.

UN Summary of High-level Panel on Creative Industries document TD/L.379. 2004.

UNIDO Creative Industries and Micro & Small Scale Enterprise Development: A Contribution to Poverty

Alleviation.Vienna 2002.

UNESCO секретаријат, Јун 2010

Фотографије: УК Министарство културе, медија и спорта

Business

Стратегија развоја Кластера креативних индустрија Војводине