BIZLIFEXXX 1

Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

BROJ 12/13 // JUN/JUL 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KMBusiness magazine

intervju Prof. dr Miladin Ševarlić // (NE)STRATEGIJSKO GAZDOVANJE POLJOPRIVREDOM

Na poslovnom ručku // Srđan Lazović, British American Tobacco (BAT)

Potpuna liberalizacija tržišta struje do kraja godine

Želje naduvale kredite

Diplomatski pristup problemima

IntervjuDejan Janjatovićčlan Izvršnog odbora ProCredit banke

INTERVJU BROJA

Relaksacija kompanija ili otpis dugova // UNAPRED PRIPREPREMLJEN PLAN REORGANIZACIJETema broja

Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok

Biznis komentarAndrea Simoncellipredsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija

Specijalno izdanjeBiznis partner SrbijeNEMAČKA 2014.

BIZLIFEXXX2

03BIZLIFEUVODNIK

UVODNIK

Slaviša Lekić @micin_taja – Jedan od boljih #uti-sak ove godine: Olja u formi; za peticu@BorkoStef i @ZoranDirektno i vrrrrrlo hrabar (za analizu) nastup Ružića! A onda odgovori: Ide kongres SPS,

Ružića će analizirati i Vučič koliko sutra, Borko desetka, Živković devetka, Ružić jaka sedmica, Pomislite samo kako će AV biti noćas besan kad po povratku iz Rumunije bude pregledao ovaj snimak , pa onaj sa Pinka, neće uopšte spavati, Zbog koga? Zbog Branka koji namiguje preko plo-ta? Ma, Branko je njemu nebitan. Nego zato sto BGD nije gledao Mundijal nego #utisaknedelje…

I ocena je bila da je utisak za tu nedelju – Utisak nedelje. Moj utisak su ipak bili doktorati i … Mađarski predsednik Pál Schmitt i nemački ministar od-

brane Karl Theodor zu Gutenberg su su 2012. odnosno 2011. podneli ostavku, jer su te nesrećne doktorate plagirali.

Za srpskog ministra policije, Nebojšu Stefanovića se još vodi polemika da li je njegov doktorski rad plagijat ili ne.

Za sada je nesporno da je rektor univerziteta, čiji je Stefanović doktorant, dao ostavku. Istina Mića Jovanović još uvek tvrdi da ima doktorat za koji je ministar prosve-te Srđan Vrebić utvrdio da nema.

Koliko još ima doktorata koji su plagijati i doktora koji to ni nisu, i nije neki utisak, jer Srbija za to zna od

vajkada, tako da i nije za neko čuđenje. Nije Nušić džaba napisao komediju Dr.

Malo više čudi kada Premijer države mora da izađe na press konferenciju da bi obelodanio ime najvećeg kriminalca u zemlji, za koga su do tog momenta svi, pa i smenjeni načelnici policije znali, ali nisu smeli da iznesu u javnost. Još za veće čuđenje je da svi znaju da riba uvek smrdi od glave, a ne od repa, pa i Srbi, i kako se onda desilo da u policiji ne valjaju načelnici, ali da je direktor odličan?! Cenim da je ministar policije još bolji, jer obojica ostadoše, dok su načelnici sa ili bez poligrafa morali da odu, kao i narko bos koji je otišao na more (verovatno koristi stari godišnji odmor, kao i dve trećina građana Srbije u junu).

Ono što me više ne čudi, to je zašto je mene policija, pre par godina, rotacionim svetlima jurila na Sajmu u Beogra-du, kao u najboljim akcionim filmovima, kada sam prošla kroz žuto-crveno. Premijer mi je otvorio oči. Sigurno su mislili da je u pitanju K…….! To je jedino logično…

Da, znam, da nije tragično bilo bi komično. Ali da ne bi bilo još tragičnije, iskreno se nadam da sve ovo neće biti razlog za odlaganje dugo najavljivanih i planiranih ekonomskih reformi. Jer, svet nam poručuje, nema više izgovora! ●

Koliko još ima doktorata koji su plagijati i doktora koji to ni nisu, i nije neki utisak, jer Srbija za to zna od vajkada, tako da i nije za neko čuđenje

Utisak mesecaOvako se tvitovalo jedne nedelje u junu

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

BIZLIFESADRŽAJ04

ImpresumDIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIKTatjana Ostojić

tatjana.ostojic@bizlife.rs

ART DIREKTORMaja Jovanović

maja.jovanovic@bizlife.rs

IZVRŠNI UREDNIK I PORTAL MENADŽER

Ivana Lakić ivana.lakic@bizlife.rs

UREDNIK PORTALAMilovan Miličković

milovan.milickovic@bizlife.rs

ASISTENT GLAVNOG UREDNIKATeodora Čakarmiš

teodora.cakarmis@bizlife.rs

REDAKCIJAredakcija@bizlife.rs

Aleksandar Mijailovićaleksandar.mijailović@bizlife.rs

Srđan Popićsrdjan.popic@bizlife.rs

SARADNICIMirjana Zec, Ana Stojanović,

Danica StevićFOTO

Marko Rupena, Đorđe Nenadić, Zoran Mrđa, foto sevis Beta, Medija

centar BeogradMARKETING

Ivan Ajdarović, Đorđe Nikolić, Katarina Vučković i Siniša

Golijaninmarketing@bizlife.rs

ŠTAMPAROTOGRAFIKA

Segedinski put 72, Subotica

DISTRIBUCIJACentrosinergija

IZDAVAČDigital Life

TERAZIJE 3/VI, 11000 BEOGRAD+ 381 11 32 47 018+ 381 11 32 47 020

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 12/13 // jun/jul

Sadržaj08 Potpuna

liberalizacija tržišta struje do kraja godine ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, v.d. direktora EPS-a

12 Relaksacija kompanija ili otpis dugova Tema broja

15 Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok ANDREA SIMONCELLI, predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija

16 (Ne)Strategijsko gazdovanje poljoprivredom PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ, šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu

20 Šta savremeni kupci žele? Savremeni maloprodajni model, (III deo)

23 Želje naduvale kredite DEJAN JANJATOVIĆ, član Izvršnog odbora ProCredit banke

27 Optimizmom do uspeha SLAVKO CARIĆ, predsednik Izvršnog odbora Erste banke

30 Najskuplji ručak & Istorijski maksimum U fokusu stranih medija

31 Nova revolucija? U fokusu stranih medija

34 Pametna hidratacija Gedžeti

36 Poverenje nemačkih firmi u Srbiju DR RONALD SEELIGER, predsednik nemačko-srpskog privrednog udruženja i generalni direktor Hemofarma Srbija

38 Zainteresovanost za privatizaciju MARTIN KNAPP, direktor nemačko-srpskog privrednog udruženja

Strana

20

Strana

12 Relaksacija kompanija ili otpis dugova

Šta savremeni kupci žele?

Tema broja

Istraživanje

39 Srbiji odobreno 350 miliona evra JÜRGEN WELSCHOF, direktor KFW kancelarije u Beogradu

40 Biznis partner broj dva Ekonomski odnosi srbije i nemačke

52 Dizajn prestiža SVETLANA MOJIĆ, dizajner jahti

54 Ubice vremena Poslovna komunikacija

56 Hrana za mozak Poslovni savet

63 Savršen je svaki dan koji je bez žurbe NATAŠA MILJKOVIĆ, novinar

64 Diplomatski pristup problemima SRĐAN LAZOVIĆ, direktor korporativnih i regulatornih poslova CEFTA regiona i Bugarske, British American Tobacco (BAT)

67 Egzotične destinacije za pamćenje PUTOVANJA, Plaže i more boje tirkiza

72 Egzotična relaks zona Beograda WELLNESS, vaš kutak raja

74 Na štiklama se lakše trči NELA BOJOVIĆ, direktor Samostalnog sektora za korporativni marketing i velike korisnike u Poštama Srbije

BIZLIFEXXX 05

Relaksacija kompanija ili otpis dugova

06 BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

BIZNIS PANORAMA

’U KORAK SA NEMAČKOM’ – Nemačka kancelarka Angela Merkel i premijer Srbije Aleksandar Vučić u Berlinu.

’KUP KUPOVA’ - Dilma Rouseff, predsednica Brazila i Sepp Blatter, predsednik FIFA, pored pehara namenjenom prvaku sveta u fudbalu..

’A OVO, OVO JE KALE, KALEMEGDAN’ - Ruski ministar spoljnih po-slova Rusije Sergey Lavrov i njegov kolega Ivica Dačić na aerodromu Nikola Tesla.

’GOD SAVE THE QUEEN’ - Aleksandar Karađorđević, ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Keefe, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, njegova supruga Dragica Nikolić i Katarina Karađorđević razgovaraju na proslavi zvaničnog rođendana kraljice Elizabete II, u rezidenciji britanskog ambasadora u Beogradu.

’BRANIO DOKTORAT U SKUPŠTINI’ - Bivši rektor Megatrend uni-verziteta Mića Jovanović u Skupštini Srbije.

07BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

’JESAM LI TI JA ČESTITAO DOKTORAT?’ - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin pred početak sednice Štaba za vanredne situacije.

’DEUTSCHLAND, UBER ALLES’ - Nemačka kancelarka Angela Merkel u svlačionici sa fudbalerima reprezentacije koja učestvuje na Svetskom prvenstvu u Brazilu.

’ZA OTADŽBINU’ - Predsednik Rusije Vladimir Putin na grobu Neznanog junaka u Moskvi, povodom obeležavanja 73. godine od nemačke ofanzive na SSSR.

’UČIONICA’ - Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić vodi sastanak predsedništva te političke partije.

BIZLIFEINTERVJU BROJA08

EPS je preglomazan, sistem odlučivanja komplikovan, ne postoji jasna piramida odgovornosti. Imamo 650 direktora u sistemu i ogromnu administraciju. Dnevno gubimo 100.000 evra

Potpuna liberalizacija tržišta struje do kraja godine

TEKST:Tatjana Ostojić

FOTO:Marko Rupena

INTERVJU BROJA ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, V.D. DIREKTORA EPS-A

BIZLIFEINTERVJU BROJA 09

Prva procena direktne štete od poplava u EPS-u iznosila je oko 200 miliona evra. Najveći deo štete je

u Rudarskom basenu 'Kolubara', a kako je većina opreme i početkom juna bila pod vodom, ova cifra nije konačna. „Indirektna šteta zavisi-će od toga koliko će proizvodnja EPS-a biti ugrožena u narednom periodu. Naime, prosečna proi-zvodnja uglja u 'Kolubari' je oko 90.000 tona dnevno. 'Kolubara' proizvodi ugalj za obrenovačke termoelektrane, koje proizvode 50 odsto ukupne električne energije u Srbiji. Dostigli smo, početkom juna u 'Kolubari', proizvodnju od 45.000 tona uglja dnevno. Sreća u nesreći je što se ovo desilo u periodu planiranih remonta u termoelektranama. Sa većom potrošnjom elek-trične energije, sve više će se osećati nedosta-tak proizvodnje uglja. Bitka za EPS vodi se u Kolubari”, ističe Aleksan-dar Obradović, v.d. direktora EPS-a u intervjuu za BIZLife.

● Da li je šteta mogla da bude manja?- Radimo analizu koja je sve oprema oštećena i na osnovu toga procenićemo da li su sve stvari odrađene na vreme.Većina te opreme je veoma teška za pomeranje, trebalo je da se zna pola godine unapred, da bi nešto moglo da se uradi.

● Uvezena struja u toku poplava koštala je Srbiju pet miliona evra. Da li je ovo bio redovan ili vanred-ni uvoz? - Uvoz i izvoz struje je nešto što se normalno odvija i neophodan je zbog balansiranja. Preko uvoza i izvoza održavate sistem. I sa ovim vanrednim uvozom struje EPS je i dalje u okviru biznis plana. Početak godine je obećavao i bolje rezultate od planiranih. Danas

proizvodimo 75 miliona kilovat časova dnevno. Sa rastom potroš-nje već danas mogu da kažem da ćemo morati da uvozimo više nego što smo planirali.

● Niste ni u jednom momentu razmišljali o restrikcijama?- Za sada ne razmišljamo. Ali treba napomenuti da odluke o restrik-cijama nisu uvek u domenu EPS. Ukoliko bi imali gasnu krizu, da RB ‘Kolubara' do zime ne poveća značajno proizvodnju, da okolne zemlje proglase zabranu izvoza električne energije, onda bismo bili primorani.

● Po rečima zvaničnika, bilo je špekulativnih pokušaja da se na

uvozu struje zaradi. - Nismo pristali na takvu

ponudu, jer nismo dobi-li odgovarajuću cenu. Struju kupujemo samo po najnižoj ceni koja je

u tom momentu. Da li je to predmet nekog kri-

vičnog dela, to je već procena državnih organa.

● Kada ćemo imati potpunu libe-ralizaciju tržišta struje?- Liberalizacija tržišta je planirana u tri faze. Od 1. januara 2013. go-dine, svaka kompanija koja je na visokom naponu, imala je pravo da nabavi električnu energiju od bilo koga na tržištu. Druga faza je da sve firme koje su na srednjem naponu, negde oko 3.000 dodat-

nih subjekata, manjih potrošača i kompanija, od 1. januara ove godine mogu na otvorenom trži-štu da slobodno sklope ugovor sa bilo kojim snabdevačem električne energije. Sada nas čeka i treća faza, gde će svako domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Do kraja godine EPS neće imati ni jednog garantovanog kupca.

Samim tim činom otvaraju se vrata za uspostavljanje tržišne cene električne energije. Sa

Osiguranje u EPS-u„EPS je obezbedio osiguranje za sva svoja zavisna privredna preduzeća. Po sadašnjoj organizaciji, svako zavisno preduzeće ima veliku autonomiju i nije u obavezi da poštuje preporuke iz centrale. Nikada nismo tvrdili da Rudarski basen 'Kolubara' nema osiguranje, već da to nije osiguranje koje smo mi preporučili - konzorcijum UNIQA i WienerStadische. Odlučili su se za Dunav osiguranje. Tvrdnja centrale je bila da je u našem listu pokrića, pokrivena i poplava. Danas saznajem da je Milorad Grčić, direktor 'Kolubare' ubeđen da je i ta stavka pokrivena Dunav osiguranjem. Mogu samo da budem srećan ako je to tako. Međutim, čak i premijer Aleksandar Vučić je, u obraćanju u Skupštini, rekao da to nije pokriveno. U slučaju da nije, šteta mora da se pokrije iz sistema EPS-a.“

Indirektna šteta zavisiće od toga koliko će proizvodnja EPS-a biti ugrožena u narednom periodu. Sa većom potrošnjom električne energije, sve više će se osećati nedostatak proizvodnje uglja

Danas proizvodimo

75 miliona kilovat časova

dnevno

10 BIZLIFEINTERVJU BROJA

druge strane u EPS-u imamo drugi problem. I dalje smo organizovani kao da imamo monopol. Registro-vani smo kao javno preduzeće, iako to više nemamo pravo da budemo. Naime, proizvodnja i tr-govina električnom energijom više nisu delatnosti od opšteg interesa, već je samo distribucija ostala kao delatnost od opšteg interesa. Odavno je trebalo da postane-

mo akcionarsko društvo. Kada pogledate kako smo organizovani po dubini, svaka ćerka firma, svako zavisno preduzeće, a to su: distribucije, TENT, Kolubara su organizovane kao potpuno neza-visni sistemi. EPS je preglomazan, sistem odlučivanja komplikovan,

ne postoji jasna piramida odgo-vornosti. Imamo 650 direktora u sistemu i ogromnu administraciju. Dnevno gubimo 100.000 evra.

Još prošla vlada je donela odluku o reorganizaciji EPS-a i 16. novembra 2012. rekla kako EPS treba da se reorganizuje, koji su to koraci i kako treba da se uradi. Jedan od prvih koraka je upravo drugačija organizaciona

šema, prelazak u akcionarsko društvo i promena osnivačkih akata ćerki firmi, koje bi priznale da su deo sistema. Nažalost od tih polaznih osnova za reorga-nizaciju nije se daleko odma-klo. Novi ministar energetike, Aleksandar Antić je prepoznao činjenicu da EPS mora da se reo-rganizuje i koliko sam razumeo, prioritetno je počeo da rešava pi-tanje novih osnivačkih akata, koji moraju da dobiju ’zeleno svetlo’ na vladi, nadam se do kraja juna. Time će se konačno omogućiti proces reorganizacije EPS-a.

● Kako rukovodite EPS-om, kad je svaka članica firma za sebe?- Šta da vam kažem… Neki od direktora me proglašavaju lažo-vom i da poslovodstvo ne zna, ne razume…

● Kako onda možete biti pozvani na odgovornost?- Čovek može i za ono što nije kriv da bude prozvan za odgovornost. Baš iz želje da preuzmem odgo-vornost za ceo sistem, istupam kao generalni direktor EPS-a i trudim se da preuzmem odgovor-nost za više nego što je u mom mandatu. Sa druge strane, neko to zloupotrebljava, pa mi se stavljaju na teret neke stvari. Ali nije to problem, ne plašim se odgovor-nosti i preuzeću je. Međutim, kako smo organizovani, to nije normalno, niti dobro i efikasno. EPS je godinama gubitaš. Tek prošle godine je ostvario profit i u svom ovom haosu uspeli smo da postanemo drugo najprofitabilnije preduzeće u Srbiji.

● Da li je razlog izbegavanja korporativizacije pokušaj da se izbegne i departizacija?- U psihologiji ljudi je da se bore protiv promena. U EPS-u pored straha od promena, siguran sam da postoje i interesi da do tih prome-na ne dođe. Na onim mestima gde su potrebni stručnjaci, gde je velika odgovornost i zahteva se stručnost, na tim mestima nema gužve za zapošljavanje. Nemam probleme partijske prirode kada treba da se nađe neki rudar, monter, elektro-inženjer. Problem je u postojanju nekih radnih mesta koja su virtuel-na, gde su odlične plate i benificije, nikakva odgovornost i maltene nikakav rad. Nije greh što je neko član neke partije, ja sam član Srpske napredne stranke i ponosan sam na to, ali to ne sme da bude jedini razlog zašto se neko postav-lja na neko mesto. Druga stvar, departizaciju možete efikasno da uništite kad ukinete sva ta veštački postavljena radna mesta. Tako da

proizvodnja i trgovina električnom energijom više nisu

delatnosti od opšteg interesa, već je samo distribucija ostala

kao delatnost od opšteg interesa

Imamo tekućih potraživanja oko 20 milijardi, od toga na javnom snabdevanju je oko 15 milijardi dinara, dve i po milijarde na komercijalnom snabdevanju i dve milijarde na rezervnom snabdevanju. Imamo 85 milijardi dinara potraživanja pre osnivanja 'EPS Snabdevanja'. To je stari dug o kojem pregovaramo sa državom. EPS je tu električnu energiju isporučio, fakturisao platio porez, a nije naplatio.

Dugovanja i naplata

Tent

11BIZLIFEINTERVJU BROJA

ako nema tih 650 direktora, de-partizacija već kreće. Slikovito - ne jurim miša, ali sklanjam sir. I kad nema sira, nema ni miša.

● Mišljenje nekih direktora je da bi centralizacija EPS-a značila gubitak prihoda za lokalnu sredi-nu i gašenje radnih mesta. Da li se slažete sa ovom procenom?- Bivši i sadašnji direktori kažu ako dođe do reorganizacije EPS-a, doći će do centralizacije, ako dođe do centralizacije doći će i do beogradizacije, što nije tačno. Na primer, u mom planu reorganiza-cije, od pre godinu i po dana, bio sam mišljenja da nova firma, EPS Snabdevanje, treba da ima cen-tralu u Novom Sadu. Biznis logika svake firme je da zapošljava ljude gde je jeftinije i gde se više isplati. Beograd je najskuplji, što se tiče kadrova, i zašto onda praviti ra-čunovodstveni centar u Beogradu kad jeftinije na jugu Srbije. Tako da centralizacija ne znači propa-danje lokalne zajednice.

● Vi ste mišljenja da ovo nije mo-menat za privatizaciju EPS-a?- Nismo za kompletnu privatiza-ciju, jer cene svih elektroprivreda su na istorijskom minimumu. Vrednost akcija svih najvećih elek-troprivreda su za 40 odsto do 80 odsto opale. Premijer Alek-sandar Vučić je u svom ekspozeu rekao da se za EPS planira ulazak manjinskog strateškog partnera, ali to se oče-kuje tek za godinu, dve. Praktično, imamo samo dve godine da reorganizujemo EPS, kako bismo uopšte bili atraktivni za nekog.

● Šta će desiti sa ostalim zavisnim preduzećima EPS-a u slučaju privatizacije?- Zavisna preduzeća će biti više integrisana u sistem EPS-a Srbije u smislu da se njihova struktura optimalizuje, doći će do korporati-vizacije. To je novi način u korpo-

rativnom upravljanju gde se s jedne strane postavlja jasna piramida odgovornosti. Onaj na vrhu je 100 odsto odgovoran za sve postupke svojih direktora, a ukoliko neki od direktora ne funkcioniše kako treba može da ga smeni. Ja nisam šef mo-jim direktorima. Korporativizacija znači i uštedu, objedinjavanje svih

korporativnih usluga koje mogu da budu odrađene centralno, IT,

nabavke, finansije, računovod-stvo, PR i to su sve stvari

koje moraju da se rade sa jednog mesta. Tada nam neće trebati 14 PR direktora nego jedan. Ne kažem da će on

sedeti u Beogradu.

● Kada će EPS da proizvodi električnu energiju po tržišnim cenama? - Već je tokom ove godine 50 odsto tržišta u obavezi da kupuje po tr-žišnim cenama. Što se tiče tarifnog dela, koji se tiče javnog snabdeva-nja, po EU, tu politiku cena utvrđi-vaće agencija za energetiku.

Trudimo se da napravimo stra-tegiju EPS-a , a da bude okrenuta ka investicijama. Međutim, za

to je potreban novac i u saradnji sa vladom ćemo pogledati kako možemo da pomirimo te dve stvari, da elektroprivredni sistem bude što stabilniji, otporniji na ovakve udarce kao što je poplava, a s druge strane da ne opteretimo građane, koji su ionako napaćeni od ekonomskih problema. EPS je u

poslednjih osam godina umesto da ulaže u svoje kapacitete, remont, podelio građanima i privredi oko šest milijardi evra. To je bila politička odluka, ali sada kako se stvari menjaju i prilazi se EU, takve odluke više ne mogu da se donesu, dakle sužava se prostor gde će politika imati uticaj.

● Vaša ocena kao ozbiljnog kan-didata na prošlogodišnjem kon-kursu za direktora EPS-a, koliko će vaša funkcija još biti v.d.?- To je pitanje za vladu. Ovo je je-dan od najuspešnijih konkursa, gde se prijavilo 80 kandidata, i koliko sam razumeo više jakih kandidata. Mislim da je bitno za EPS i dalji razvoj da se što pre taj konkurs za-vrši, jer biti na čelu EPS je nešto na šta čovek treba da bude ponosan, ali je i jedna velika obaveza. ●

Trudimo se da elektroprivredni sistem bude što stabilniji, otporniji na ovakve udarce kao što je poplava, a s druge strane da ne opteretimo građane, koji su ionako napaćeni od ekonomskih problema

Imamo dve

godine da reorganizujemo EPS, kako bismo bili

atraktivni za nekog

nema gužve za stručnjake

Na onim mestima gde su potrebni stručnjaci, gde je velika odgovornost i zahteva se stručnost, na tim mestima nema gužve za zapošljavanje. Nemam probleme partijske prirode kada treba da se nađe neki rudar, monter, elektroinženjer.

→ VIŠE INFORMACIJA NA WWW.BIZLIFE.RS

rb kolubara

12 BIZLIFETEMA BROJA

Polovinom juna osvanula je vest da je Infostan Beograd za 17 dana potpisao 1.527 ugovora za reprogram

duga i da je naplaćeno 204 miliona dinara, od 20 milijardi dinara, od-nosno jedan odsto ukupnog duga.

Goran Vesić, gradski menadžer rekao je da je rešeno da se po prvi

put nagrade uredne platiše. Naime, uredne platiše su do sada imale pet odsto popusta, a sada će taj popust iznositi šest odsto za sve koji budu uredno plaćali od aprila u nared-nih šest meseci, a čak sedam odsto, ako to budu činili godinu dana.

Postavilo se samo pitanje da li su neuredne platiše novom odlu-

kom nagrađene, jer je planirano da se otpiše kamata dužnicima koji potpišu ugovor za reprogram duga. Ujedno ko plati dug odjed-nom dobiće popust od 15 odsto. Za plaćanje u tri rate popust je 12 odsto, a deset odsto popusta za plaćanje u šest rata, što je svakako više od sedam odsto popusta koli-

Da li je bolji stečaj ili UPPR zavisi od sredstva obezbeđenja koje ima finansijska institucija, od iznosa potraživanja i uslova UPPR-a

Relaksacija kompanija ili otpis dugova

UNAPRED PRIPREPREMLJEN PLAN REORGANIZACIJE

tekst:Ana

Stojanović

TEMA BROJA

13BIZLIFETEMA BROJA

ko je planirano za uredne platiše.Mnogi privrednici, ali i pred-

stavnici finansijskih organizacija su mišljenja da su i velike firme nagrađene, kada im je omogućeno da zbog prezaduženosti pribegnu unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR).

Broj kompanija, a uglavnom se radi o velikim firmama, koje podnose zahtev za predstečajni postupak iz dana u dan se poveća-va. Među zahtevima su bili Luka Beograd, Interkomerc, Beohemija i Unifarm sa povezanim firmama, te Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad...

Od ukupno 43 milijarde dinara, koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, na Interkomerc i njegove firme odnosi se oko 11 milijardi dinara. Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća ITH, Unifarm, UnifarmMedicom i Toza Marković, koja su u blokadi kod banaka za iznos od oko sedam milijardi dinara. Sledi Beohemija sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veteri-narski zavod Zemun, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde dinara. Osim što imaju veliki broj povezanih preduzeća, vlasnici koji tra-že odlaganje obaveza i međusobno su povezani ili poslovanjem, ili su jedni od drugih kupovali udele i cele firme, najčešće one do kojih su došli u privatizaciji.

„Stečaj nikome nije sladak i prvo pitanje koje se postavlja je šta je nekome bio motiv da pokrene stečaj. Moj utisak je da je u svakom slučaju osnovni razlog ogromni dugovi koje firma ne može uredno da servisira. Kada poverioci pre-uzmu vlast u stečaju, prva stvar je šta uraditi sa tim dugovima, kako ih reprogramirati, kako obezbediti neki otpis. Vlasnici se nadaju da će im deo duga biti oprošten, a da se

otplate nekih dugova razvuku na duži period. Po meni, tako veliki broj zahteva za stečaj predstavlja indikaciju vrlo teškog položaja srpske privrede. Računi se slabo plaćaju, robu je lakše proizvesti nego naplatiti. Privreda u celini postaje nerentabilna, zadužuje se da bi deo tekućih izdataka finansi-rala iz pozajmica za koje nije jasno kada će vratiti“, izjavio je nedavno ekonomista Ljubomir Madžar i istakao da, kada se radi o dirigo-vanom stečaju, iako su u pitanju moćne firme, njihovi veliki dugovi državi, poveriocima, radnicima, samo ukazuju na njihovu sve veću finansijsku slabost.

„Muka sa kojom se sada kao zemlja suočavamo posledica je toga

što su gotovo deset godina plate rasle tri puta brže od produktivnog rada. Troškovi su se naduvavali, nisu mogli da se pokriju, pa je cela

privreda postala nerentabil-na - objašnjava Madžar.

Stručnjaci ukazuju i da unapred pripremljen plan reorganizacije ili ’dirigovani stečaj’

postaje sve češći model kojim privrednici pokuša-

vaju da spasu svoje poslovanje u uslovima opšte dužničke krize.

U razgovoru sa predstavnikom jedne finansijske institucije saznali smo da su svega u jednom slučaju uspeli da zaključe ugovor koji im je potpuno odgovarao, tačnije tim planom nije bilo predviđen

grejs period, smanjenje kamata, otpis duga… „Ostali planovi su predviđali grejs period, smanjenje ugovorene kamate, plaćanja na po-lugodišnjem nivou. S druge strane,

u stečaju naplata dugo traje, jer se stečajni postupci vode i po nekoli-ko godina, nekretnine se prodaju znatno ispod procenjene vrednosti i posle više bezuspešnih prodaja, ako se radi na primer o predmeti-ma datim u lizing, njihovo vraćanje ide često veoma teško, a i vraćaju se u lošem stanju. Da li je bolji stečaj ili UPPR zavisi od sredstva obezbeđenja koje ima finansijska institucija, od iznosa potraživanja i uslova UPPR-a. U slučaju kada su potraživanja poverioca veoma visoka, a sredstva obezbeđenja ne-dovoljna, u tom slučaju je svakako bolji UPPR, koji predviđa plaćanje, nego stečaj u kome neće biti na-plate“, ističe sagovornik BIZLife.

Tokom prošle i ove godine

Sprovođenje postupka UPPR je

vrlo teško kontrolisati

motiv za stečaj

Stečaj nikome nije sladak i prvo pitanje koje se postavlja je šta je nekome bio motiv da pokrene stečaj. Moj utisak je da je u svakom slučaju osnovni razlog ogromni dugovi koje firma ne može uredno da servisira.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, udeo loših kredita u našoj zemlji je 22,9 odsto. Od ukupnog kapitala svih banaka na srpskom tržištu, koji iznosi 25 milijardi evra, trećina je ’zarobljena’ u lošim kreditima i rezervisanjima. Banke za svaki loš kredit moraju da izdvoje isti iznos duga na poseban račun i samim tim to su ’zamrznuta’ sredstva. A takav zajam se knjiži kao gubitak.

’Loši’ krediti

U slučaju kada su potraživanja poverioca veoma visoka, a sredstva obezbeđenja nedovoljna, u tom slučaju je svakako bolji UPPR, koji predviđa plaćanje, nego stečaj u kome neće biti naplate

14 BIZLIFETEMA BROJA

veliki broj firmi koje su u blokadi ili im preti prezaduženost su ušle u proceduru izrade UPPR. Kako izgleda sam tok UPPR naš sagovornik kaže: „Pre podnošenja UPPR sudu, stečajni dužnik mora da pribavi potpisane izjave većin-skih poverilaca da su saglasni sa sadržinom i spremni za usvajanje UPPR-a. U suštini, to bi trebalo da znači da će i kada dođe do glasanja,

podneti plan biti usvojen, pri čemu će onda sud otvoriti predstečajni postupak u skladu sa UPPR-om i istim rešenjem obustaviti stečajni postupak. Međutim, u praksi to ne ide baš tako lako. Stečajni dužnik ponekad ne uspe da se dogovori sa svim većinskim poveriocima , to su mahom finansijske institucije, jer uslovi u klasi za jednog često ne odgovaraju drugim poveriocima,

jer zbog svoje poslovne politike ne mogu da pristanu na nižu kamatu, grejs period... U klasi za glasanje poverioci se dele po odredba-ma Zakona o stečaju, tako da na primer banke kao hipotekarni poverioci budu u jednoj klasi, te se može desiti da banka koja ima najveće potraživanje preglasa osta-le poverioce. Nakon predaje sudu, ukoliko ima određenih formal-no-pravnih nedostataka sudija daje nalog da se otklone. Kako sudija ne može pouzdano da zna tačnost podataka u UPPR-u, imenuje se privremeni stečajni upravnik da proveri tačnost podataka, potra-živanja, klasu poverilaca... Dok se ne usvoji UPPR sud određuje mere obezbeđenja, kao na primer zabranu raspolaganja imovinom bez saglasnosti stečajnog sudije odnosno upravnika. Nakon predaje UPPR-a u sud, pristupa se zaka-zivanju ročišta za glasanje, koje mora da se objavi u Službenom glasniku, kako bi poverioci imali

pravo da stave primedbe u roku od 15 dana od objave u glasniku. Ukoliko nema primedbi, na prvom ročištu se izglasa UPPR. Međutim, često se traži prolongiranje roka radi dogovora sa poveriocima.“

Ukoliko je UPPR-om predviđeno da poverioci, koji imaju najveće potraživanje, budu u Nadzornim ili Upravnim odborima dužnika ili u određenim Komisijama za

praćenje onda mogu da imaju kontrolu nad samim postupkom, mada, kako kaže naš sagovornik, sprovođenje postupka je vrlo teško kontrolisati.

Istovremeno, UPPR, koji pred-stavlja predvorje stečaja, zapravo je možda ’poslednja šansa’ da problematično preduzeće pokuša da posluje u plusu i izbegne stečaj i eventualnu rasprodaju imovine, i zato ne treba da čudi što je postao najomiljenije rešenje za srpska velika privatna preduzeća, koja su se našla u problemima, a zapošlja-vaju oko 5.800 radnika.

Među najvećim firmama koje su izabrale UPPR su koncern Farma-kom Miroslava Bogićevića, koji je posle priznavanja duga poverio-cima od oko 400 miliona evra, u uslovima UPPR počeo polako da postavlja na noge neka od svojih preduzeća, između ostalog Mle-karu Šabac, Fabriku akumulatora Sombor i jedan od rudnika, odakle polako i u malim iznosima nami-ruje poverioce prema unapred utvrđenom planu, koji je obavezan da bi se UPPR uopšte odobrio.

Teorijski, stanje UPPR može da traje godinama, odnosno sve dok su banke i drugi poverioci spremni da trpe takvo stanje, ili još preciznije sve dok imaju više očekivanja da će prihodi koje bi mogli da ostvare iz rada preduze-ća u UPPR biti veći od onih koje bi ostvarili ako bi preduzeće bilo likvidirano, a imovina rasprodata. Zapanjujući je podatak da je dosad u Srbiji samo jedna firma, Futura plus, uspela da izađe iz stečaja, i to posle četiri i po godine. ●

Stečajni dužnik ponekad ne uspe da se dogovori sa svim većinskim poveriocima, jer uslovi u klasi za jednog često ne odgovaraju drugim poveriocima

Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe kaže da u momentu kada su obaveze firme bile u nesrazmeri sa finansijskim stanjem su zatražili uvođenje UPPR. „U 2013. smo isplatili 20 odsto svih obaveza po osnovu kredita koje smo imali, što je iznosilo sedam miliona evra. To je i bio razlog što nam je trebao manji finansijski 'predah'. Upeli smo da se dovorimo sa svim poveriocima, jer nam je plan bio realan i opravdan, i dobili smo saglasnost svih, tako da je odluka o UPPR u međuvremenu postala i pravosnažna“, objašnjava za BIZLife vlasnik ITM.

Iako postoji mišljenje, da veliki poverioci u ovom slučaju štite samo svoje interese, a da mali iako imaju drugačiji stav, će biti preglasani, naš sagovornik je

mišljenja da se štite interesi i malih i velikih poverilaca. „Kritičari UPPR ne prihvataju realnost u kojoj se

srpska privreda nalazi. U stečaju bi svi bili oštećeni: radnici, vlasnici, poverioci i država. Na ovaj način se dobija šansa da se svi namire“, ističe naš sagovornik i dodaje da ITM ni jednog momenta nije bio u blokadi i da su na ovaj način samo prolongirali svoje obaveze na dve godine.

U ovom momentu, prema rečima Toplice Spasojevića, odredbe zakona nisu savršene i nedovoljno je fleksiblan, a ono što govori u prilog ovoj tezi, jeste činjenica da je odluka suda postala pravosnažna tek posle tri meseca, kao i situacija da ne postoji transparetno obaveštavanje i domaćih i stranih poverilaca da je firmi odobren UPPR, što bi značajno olakšalo poslovanje kompanija.

Predah od dve godine

„Vlasnici se nadaju da će im deo duga biti oprošten, a da se otplate nekih dugova razvuku na duži period.”

Ljubomir Madžarekonomista

15BIZLIFEBIZNIS KOMENTAR

BIZNIS KOMENTAR

Nova Vlada Srbije, može da se osloni na podršku ogromne parlamentarne većine, što joj omogućava da pripremi izazovan program važnih reformi, s ci-

ljem jačanja bolešljive srpske privrede. Trenut-no imamo klasičnu ’crno-belo’ situaciju. Imali smo izuzetno dobre rezultate koje je ostvarila Narodna banka Srbije u dr-žanju inflacije i devalvacije pod kon-trolom, ali smo imali slab rast BDP-a i neodrživo visoku stopu nezaposlenosti. Srpskoj ekonomiji je potreban hetero-doksni šok, a čini se da nedavne reforme nove Vlade idu u pravom smeru.

Privlačenje novih investicija je ključ za jačanje dinara i stvaranje novih održivih radnih mesta, jer je proizvodnja uglavnom namenjena izvozu.

Inovativni podsticaji za mala i srednja pre-duzeća, za nadoknadu troškova doprinosa za novozaposlene, posebno mlade ljude, omogućiće poslodavcima da povećaju radnu snagu, a u ma-nje optimističnom scenariju, isteraće na videlo jedan deo sive ekonomije.

Privatizacija gubitaških kompanija u držav-nom vlasništvu, kroz zajedničke poslovne aktiv-nosti sa novim investitorima, pametan je pristup koji će omogućiti da ove kompanije ponovo počnu da ostvaruju profit, smanjujući socijalne posledice prouzrokovane smanjenjem broja za-poslenih. Svi smo svesni viška zaposlenih koji su neaktivni, ali to je problem koji mora postepeno da se rešava uz posebne amortizacije kako bi se izbegli socijalni nemiri.

Novi Zakon o radu i dalje reforme u finansij-skom sektoru, koje treba da stupe na snagu u julu, veoma su dobri koraci u oblastima u kojima ih je i očekivala poslovna zajednica.

Treba ubrzati reforme u oblasti nekretnina i katastra, jer se građevinska industrija oduvek smatrala pokretačem ekonomskog oporavka.

Naposletku, fiskalni dogovor. Pregovori sa stranim kreditnim institucijama moraju da budu

sprovedeni uz objašnjenje posebnosti situ-acije u Srbiji. Stopa zaduženosti od 62 odsto nije toliko zabrinjavajuća u pore-đenju sa potencijalom zemlje. Potrebno je povećati prihode, i nakon povećanja PDV-a, mislim da treba povećati i porez

na lična primanja koji danas predstavlja 8,2 odsto prihoda Vlade. Ko ima više, mora

više i da doprinese oporavku srpske ekonomije.Nedavna prirodna nepogoda koja je pogodi-

la centralnoistočni deo Srbije, sa preliminarno procenjenom štetom od oko 1,5 milijardi evra, negativno će uticati na rast BDP-a u 2014. Pokaza-ni su i još uvek su u toku, svestrani međunarodni napori za podršku zemlje, koji pokazuju da je

Republika Srbija stekla uvažen status kod me-đunarodne zajednice. Putevi, pruge, energetska postrojenja zajedno sa domaćinstvima i poljopri-vredom najviše su pogođeni poplavama i Vlada će morati da interveniše kako bi smanjila teškoće ljudi. Nedostatak osiguravajućeg pokrića naravno neće pomoći da se olakšaju troškovi popravke, ali to je ’una tantum’ događaj koji neće ugroziti budući rast. ●

Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šokNovi Zakon o radu i dalje reforme u finansijskom sektoru, koje treba da stupe na snagu u julu, veoma su dobri koraci u oblastima u kojima ih je i očekivala poslovna zajednica

Piše: Andrea Simoncelli, predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija

Privlačenje novih investicija je ključ za jačanje dinara i stvaranje novih održivih radnih mesta

Stopa zaduženosti od 62 odsto

nije zabrinjavajuća u poređenju sa

potencijalom zemlje

16 BIZLIFEINTERVJU

INTERVJU

(Ne)Strategijsko gazdovanje poljoprivredom

Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata političkih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivrede i privrede Srbije u procesu pridruživanja EU

Iznos direktne i indirektne štete u poljoprivrednoj proizvodnji usled nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji, strategija srp-

ske poljoprivrede, odnos države i poljoprivrednika, bile su teme o kojima smo razgovarali sa prof. dr Miladinon Ševarlićem, šefom Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakul-tetu u Beogradu.

● Nedavno ste rekli da će hrane u Srbiji i nakon poplava biti dovolj-no, jer je Vojvodina pošteđena ka-tastrofalnih posledica poplave. Da

li očekujete poskupljenje hrane?- Neće biti mnogo skuplja u odnosu na redovne cene koštanja koje se formiraju na bazi ulaganja i prihoda. Gazdinstva koja su bila zahvaćena poplavama južno od Save i Dunava imaće praktično duplo veće troškove poljopri-vredne proizvodnje. Država treba značajno da subvencioniše ta poljoprivredna gazdinstva kako bi se na delu poplavljenog područja zanovila poljo-privredna proizvodnja.

● U kom procentu je moguće zanoviti proizvodnju na takvim područjima?- Ukoliko je tačna informacija da je poplavom obuhvaćeno svega 90 hiljada hektara, što izgleda rela-tivno malo, kao tri najveće agro-biznis firme u Srbiji, moguće je. Koliko je meni poznato nadležne državne institucije, posredstvom ministarstva poljoprivrede vrše analizu kvaliteta tog zemljišta i praktično nijedan poljoprivredni proizvođač ne treba da obnov-lja proizvodnju ako ne dobije

analizu i uputstvo poljoprivredne savetodavne službe. U suprotnom može da se desi da dobije nalog inspekcije da uništi i ono što je posle poplave ponovo uradio.

● O kojim razmerama štete govorimo? - Štete su prisutne i na područjima koja nisu poplavljena jer su kiše

izazvale veću pojavu bolesti i korova, nego što su one-

mogućile razvoj, porast i razviće tih biljaka. Sve to predstavlja dodatne troškove za

poljoprivrednike.

● Vaša prva procena je bila da će doći do značajnog smanjenja i pogoršanja spoljno trgovinskog bilansa.- Posledice poplava će se više odraziti na naš spoljno trgovinski bilans u sektoru voća i povrća, nego na snabdevanje domaćeg tržišta izuzimajući lokalna tržišta na poplavljenim područjima gde može da se očekuje i veća nepodu-darnost ponude i tražnje – koja će se nadomestiti dovozom iz drugih nepoplavljenih područja.

● A koliko će iznositi šteta?- Ukoliko je reč o samo 90 hiljada hektara poplavljenog poljopri-vrednog zemljišta, to je tri odsto očekivane vrednosti ukupne po-ljoprivrede, od pet milijardi evra, odnosno direktna šteta od 150 miliona evra. Ali, sve to zavisi i od

Stategija predviđa veća

ulaganja u uređenje zemljišne

teritorije i sisteme za navodnjavanje

„Vrlo je indikativno, da je prvoj agrobiznis kompaniji u Srbiji, koja je na ambalaži svog proizvoda istakla zeleni znak sa tekstom - „Ne sadrži GMO“, naloženo od strane republičke poljoprivredne inspekcije da promeni ambalažu i da povuče sa tržišta takve proizvode, jer navodno prave nelojalnu konkurenciju prema istim ili sličnim proizvodima, koji „takođe ne sadrže genetski modifikovane organizme“. Mislim da bi trebalo da angažujemo Jamie Olivera da o štetnosti GMO u ishrani drži javna predavanja po Srbiji.“

Zabranjeno „Ne sadrži GMO”

PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ, ŠEF KATEDRE EKONOMIKE POLJOPRIVREDE I TRŽIŠTA NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U BEOGRADU

17BIZLIFEINTERVJU

strukture proizvodnje, jer ukoliko su uništeni rasadnici, plastenici i jagode, tu je šteta višestruko veća, nego kod površina pod pšenicom i kukuruzom koje su uništene.

● Kolika je šteta Srbije u oblasti stočarstva?- Mislim da će najveću štetu dugoročno pretrpeti govedarska proizvodnja, jer im je najduži ciklus reprodukcije. Najlakše će biti obnoviti ili revitalizo-vati živinarastvo, zbog kraćeg vremenskog ciklusa reprodukcije, zatim svinjarstvo, sledi ovčarstvo i kozarstvo. Poseban problem će biti da se obezbede praktično najkvalitetnija proizvodna grla, jer u svetu niko neće da proda naj-kvalitetnija grla, nego uvek neku drugu klasu. Zato bi trebalo više pažnje posvetiti razvoju stočarskih reprocentara u Srbiji, da bi preko priplodnih bikova i uvoza semena za veštačko osemenjavanje mogli da unapređujemo proizvodne osobine novih grla.

● Da li Srbija ima jasnu strategiju u poljoprivredi?- Srbija ima strategiju iz 2005. Nova strategija je urađena, ali nije još usvojena. Nova stategija pred-viđa potrebu daleko većeg ulaganja u uređenje zemljišne teritorije i u

sisteme za navodnjavanje, odnosno kanalsku mrežu, i u opremu za navodnjavanje. Ključno je, s obzi-rom na konfiguraciju terena ispod Save i Dunava, uređenje bujičnih vodotokova iz brdskih i planinskih područja. Koliko je meni poznato, Srbija ima preko 10.000 potencijal-nih bujičnih vodotokova.

● Ko bi trebalo da finansira sređi-vanje kanalske mreže?- To mora država, i to tri sektora: za šumarstvo, vodoprivredu i

poljoprivredu. Na kraju, možda bi bilo dobro razmisliti o uvođenju dodatne stope PDV-a od jedan odsto, namenski za to u narednih pet godina, jer u krajnjem slučaju imaće koristi i potrošači preko dovoljne snabdevenosti i s manjim oscilacijama u cenama poljopri-vrednih proizvoda, ali i svi sektori privrede i svi građani Srbije.

● Da li je to jedini način?- Moguće je i zaduživanje kod domaćih i stranih banaka, ali ne bih to preporučio imajući u vidu stepen zaduženosti. Sem toga, poljoprivrednici ili agrobiznis firme, koje su korisnici određenog poljoprivrednog zemljišta, moraju srediti obodne kanale, izvršiti odvodnjavanje sa svojih parcela. Ali, i putna privreda mora da reguliše kanale pored i propuste ispod puteva.

● Sem regulisanja vodotokova, koji su prioriteti Srbije u poljopri-vrednoj proizvodnji?- Strategija potencira da što veći deo primarne poljoprivredne proizvodnje prođe kroz proces dorade i prerade, i da se izvozi tek sa oplemenjenom dodatnom vred-nošću. To će uticati i na povećanje vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije, kao i da se obez-

bedi veća uposlenost i radne snage i iskorišćenost postojećih ili eventu-alno novih kapaciteta za preradu.

● Koliko možemo da računamo na eventualno buduće investiti-tore iz arapskih zemalja?- Mislim da nema potrebe da se orijentišemo samo na jednu zemlju. Ali uvek treba da se orijen-tišemo na one od kojih možemo da dobijemo povoljnije uslove i sa kojima možemo da dogovorimo i otplatu u proizvodima, čime bi

obezbedili i dodatno tržište za našu poljoprivredu, a ne isključivo finansijski, novčano.

● Da li će srpski poljoprivrednici izdržati utakmicu sa evropskim?- Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata politič-kih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivre-de i privrede Srbije, i da su se neodgovorno ponašali prema

nacionalnim interesima. Pri tome, imali su iskustvo drugih zemalja, i istraživanje šta se desilo sa poljo-privredom 12 zemalja nakon pet godina po ulasku u Evropsku uniju u periodu od 2004. do 2009. Sufi-cit u spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene indu-strije uspele su da sačuvaju i obez-bede svega tri države: Poljska sa oko 4-5 milijardi dolara, Mađarska sa oko milijardu dolara i Litvanija sa svega 100 miliona dolara. Srbija sada potencijalno ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali ne zahvaljujući samo spoljno trgovinskoj razmeni sa zemljama članicama EU, nego i tradiciji u razmeni sa zemljama iz bivše SFRJ. Srbija bi morala da povede računa da li će ostvari-ti i u budućnosti takav spoljno trgovinski bilans u izvozu i uvozu poljoprivrednih proizvoda.

Srbija će biti jedina država iz bloka tranzicionih zemalja koja će praktično pre pristupanja EU biti u obavezi, po sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da već od 1. jula ili 1. septembra

Snabdevanje domaćeg tržišta

Posledice poplava će se više odraziti na naš spoljno trgovinski bilans u sektoru voća i povrća, nego na snabdevanje domaćeg tržišta.

Mislim da će najveću štetu dugoročno pretrpeti govedarska proizvodnja, jer im je najduži ciklus reprodukcije

18 BIZLIFEINTERVJU

2017, omogući slobodnu kupovinu zemljišta od strane kupaca iz EU pod istim uslovima kao i domaćim kupcima, a susedna Hrvatska će to omogućiti tek za sedam godina od dana prijema u EU, ako i tada ne bude tražila i dobila produžetak zabrane prodaje tog prirodnog agrarnog i nacionalnog resursa.

● Zašto je Srbija prihvatila ranije? - To treba pitati one koji su pot-pisali i pozvati ih na odgovornost, kao i one koji su ispregovarali sistem smanjenja carinskih stopa u periodu koji je objektivno pred-stavljao period koji nije odgovarao srpskoj privredi i poljoprivredi. Takođe, mislim da deo odgo-vornosti snosi i EU zbog toga što je primenu tog sporazuma uslovljavala i političkim ustupcima vezanim za područje Kosova i

Metohije. To je jedinstven slučaj u procesu pridruživanja tranzicionih država EU i to se sada vraća kao bumerang celokupnoj svetskoj zajednici. Posebno treba skrenuti pažnju, da i kada nova zemlja bude primljena u „punopravno“ članstvo, to je pod znakom navoda jer, recimo farmeri u Hrvatskoj i posle njenog prijema u članstvo EU nemaju isti nivo subvencija kao farmeri starih 15 članica EU. I neće ih imati ni posle 1. januara 2015. već će dobiti verovatno umanjene subvencije za 30 odsto u ovom sedmogodišnjem budžet-skom ciklusu do 2020. To čeka i nas kad budemo pristupili EU u 2020. ili 2024, sasvim je svejedno.

● Ima li država mehanizama da eventualno smanji taj negativni uticaj na poljoprivredu i poljopri-vredne proizvođače?- Teško u ovoj finansijskoj situaciji, kada Srbija ne ispunjava ni obave-zu da u agrarni budžet izdvaja za-konom propisanih pet odsto od ukupnog budžeta. Nakon, ovih poplava i verovat-nog rebalansa budžeta ne očekujem da će se u agrarni budžet izdvojiti čak ni 3,80 ili 4,08 odsto ukupnog budžeta.

● Da li dosadašnji politički ambi-jent pogoduje razvoju poljopri-vrede i sela u Srbiji?- Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema, jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa narodom.

Ovo je kvazi demokratija, imajući u vidu da liste kandidata sastavljaju lideri političkih stranaka. Frapan-tan primer političke i društvene ne-odgovornosti svih pozicionih i opo-zicionih stranaka u periodu posle 2000. jeste činjenica da na listama praktično nemate poljoprivrednika, izuzimajući Marijana Rističevića – ukoliko je i on poljoprivrednik? U sazivu ovog i prošlog parlamenta nije ih bilo, a poljoprivrednici čine 11 odsto biračkog tela i njima bi tre-balo da pripadne 27-28 poslaničkih mesta ukoliko bi oni glasali samo za kandidate njihove ’seljačke’ stranke. Potpuno bi drugačiji odnos prema poljoprivredi i selu bio kada bi poljoprivrednici, a posebno kada bi stanovnici ruralnih područja, gla-sali samo za svoje kandidate. Ovako u parlamentu imamo vrlo izražene procese beogradizacije i novosadi-zacije, i totalno zapostavljanje svih drugih područja. To je jedan disba-lans koji će skupo da nas košta u strateškom pogledu.

Morao bi da se vrati izbor poslanika neposredno od

naroda, a ne za političke liste, jer se iza manje ili više (ne)uspešnih li-dera kriju i mnogi koji

nikad ne bi bili na lista-ma kad bi se narod pitao,

niti bi bili izabrani. Tako se dešava da poslanici različitih po-litičkih opcija, bilo da su pozicioni ili opozicioni u parlamentu, imaju bitno divergentne stavove po istim agrarnim i ruralnim pitanjima i ako su sa istog područja. Naročito kada se radi o genetički modifi-kovanim organizmima. Biće vrlo interesantno da čujemo argumente političara, koji su se eventualno „obećali nekome za nešto“, kako će se izjasniti oko najavljene promene zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2009, posebno što su od 168 skupština opština i gra-dova, njih 110, koje zauzimaju 70 odsto ukupne teritorije i gde živi preko 85 odsto ukupnog stanov-ništva, donele deklaraciju protiv promene zakona o GMO. ●

Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema,

jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa

narodom

Država praktično stimuliše samo registrovana poljoprivredna gazdinstva da se osiguraju, jer pokriva deo premije koju ti poljoprivrednici plaćaju. Međutim, pitanje je da li svaka premija obuhvata i štete od poplava, erozije, odnosno klizišta. Po pravilu to je predmet dodatnog osiguranja, a tu je i razlika u pristupu osiguranju poljoprivrede kod osiguravajućih kuća, čak i inostranih koje se na našem tržištu ne ponašaju kao i u zemljama gde su centrale njihovih kompanija. Iznenađujuća je činjenica da naše osiguravajuće kompanije ne osiguravaju plastenike, što je nonsens da država finansira podizanje plastenika, a da ne možete da osigurate tu proizvodnju i objekte. Takođe, ne osiguravaju košnice pčela. Svedoci smo da je u ovim poplavama značajan broj košnica pčela odnet u bujičnim vodotokovima i da je praktično uništen dobar deo pčelinjih društava.

Obavezno osiguranje poljoprivrednika

Biće interesantno

da čujemo

argumente političara oko

promene zakona o GMO

19

BIZLife portaldogađaji // ekonomija // vesti...

BIZLIFEBIZLIFE PORTAL

20 BIZLIFEISTRAŽIVANJE

ISTRAŽIVANJE

Šta savremeni kupci žele?

Uprkos primetnom trendu povećanja nivoa angažovanosti maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje na društvenim mrežama, smatramo da nisu dovoljno iskoristili sve prednosti sopstvenog prisustva na njima

Istraživanje Pricewaterhouse-Coopers Srbija ukazuje na to da su maloprodavci i proizvođači potrošne robe dugo inovacije

u svojim poslovnim modeli-ma fokusirali na unapređenje procesa i efikasnosti, kao što su unapređenja u procesu nabavke ili smanjenje troškova radne snage. Ali, da bi se uspelo u današnjem vremenu i današnjem okruženju, male inovacije i unapređenja u procesu nabavke ne mogu diferen-cirati maloprodavca.

6. SVEPRISUTNOST FAVORIZOVANIH MALOPRODAJNIH BRENDOVA Kupci današnjice više nisu vezani

za statične kompjutere i sporadič-no prisustvo na internetu kada su kod kuće ili na poslu. Kroz različite vidove tehnologije, kupci su danas konstanto on-line. Upravo zato se od maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje očekuje da po svakom kanalu prodaje imaju konstantno obezbeđenu ponudu

robe ’24-7’, non-stop. Čak i više od toga, od njih se očekuje puna angažovanost u interakciji sa kup-cem, bilo da je to fizički u radnji ili preko društvenih mreža, e mail-a,

telefona ili on-line kupovine.Istina je da kupovina u rad-

njama i dalje ima svoj primat, obzirom da kupci mogu odmah po kupovini dobiti robu, mogu isprobati i osetiti proizvod, pa time i budu sigurniji u kvalitet i održivost samog proizvoda. Ipak, realnost je takva da će perspektiva radnji biti njihov sve manji broj i

SAVREMENI MALOPRODAJNI MODEL (III DEO)

TEKST:Veronika Tasić

Vušurovićmenadžer u

odeljenju za Menadžment

konsalting

Slađana Spasojević

Milošević, viši konsultant

u odeljenju za Menadžment

konsalting

Upravljanje portfolijom maloprodajnih objekata mora biti podignuto na nivo strateških odluka

Kada su suočeni sa zatvaranjem radnje brenda od interesa, većina kupaca ostaje verna brenduŠta biste radili kada bi vaš favorizovani maloprodavac zatvorio lokalnu radnju koja vam je od interesa?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Pronašao bih sledeću najbližu radnju i tamo bih kupovao

Počeo bih/ više bih kupovao preko web sajta kompanije

Pronašao bih lokalnu radnju alternativnog maloprodavca koji prodaje slične proizvode

Pronašao bih web sajt alternativnog maloprodavca koji prodaje sličnu robu

Otišao bih na društvene mreže i otpočeo/pridružio se diskusijama na temu zatvaranja

Generalno bih trošio manje na taj tip proizvoda

59%

44%

42%

21%

11%

9%

Uzorak: 14, 734Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013

21BIZLIFEISTRAŽIVANJE

sve manja veličina, kao i da će one biti sve više salonskog ili izložbe-nog tipa, opremljene sa targetira-nim asortimanom robe prilagođe-nim geografskim i demografskim karakteristikama lokacije.

Prema našem istraživanju, kada su suočeni sa zatvaranjem radnje brenda od interesa, većina kupaca ostaje verna brendu ili prona-laskom sledeće najbliže radnje brenda od interesa ili većom kupovinom preko zvaničnog sajta kompanije. Ukoliko sledeća radnja koja je na raspolaganju nije dovoljno blizu, ili ukoliko web sajt nije dovoljno atraktivan za upo-trebu, tek onda će se kupci okre-nuti konkurentskim brendovima.

Upravljanje portfolijom malo-prodajnih objekata bi trebalo da bude deo strateškog odlučiva-nja. Zatvaranje objekta, pa čak i njegovo otvaranje, je tip odluke koji svakako ima uticaja na kupce, puni naslove u novinama i odzva-nja u samoj organizaciji kompanije.

Određeni malo-prodavci su u težnji da budu sveprisutni unapredili tehnologiju koju imaju u postojećim objektima i pronašli nove varijante fizičkih objekata, koji su manji po površini, a lokacijski bolje pozicionirani i opremljene predefinisanim asortimanom robe za objekat poput kioska ili dnev-no-prehrambeni tip objekta.

Određeni broj njih je čak otišao toliko daleko u težnji za sveprisutnošću da je proširio svoje maloprodajno poslovanje i izvan maloprodaje. Tako je Walmart, uz određeni broj drugih maloproda-vaca prehrambene robe, krenuo i putem biznisa zdravstvenog osi-guranja nudeći kliničko medicin-ske i usluge apotekarskog biznisa. Tesco u Velikoj Britaniji i HEMA u Holandiji su krenuli sa prodajom turističkog, auto i zdravstvenog osiguranja u svojim radnjama širom zemlje, osnaženi podrškom osiguravajućih kompanija.

U suštini, koji god tip usluge bio dodatno u ponudi, realnost je ta-kva da veliki i jaki maloprodavci, poput Walmarta i Tescoa, mogu sebi da dozvole da prodaju na-izgled nepovezane tipove proizvo-da i usluga pod svojim okriljem, a da time ne ugroze snagu brenda, već upravo suprotno, ojačaju ga.

7. PUNA ANGAŽOVANOST NA DRUŠTVENIM MREŽAMA Prisutnost na društvenim mre-

žama je deo kulturnog fenomena današnjice. Upravo zato, globalni kupci podrazumevaju prisutnost i potpunu angažovanost favorizova-nih maloprodavaca na društvenim mrežama, sa kojima će biti u mogućnosti interakcije uvek kada njima to odgovara.

Ova situacija može delovati kao obeshrabrujuća situacija za maloprodavce, ali je u stvari ogro-man potencijal koji samo čeka da bude iskorišćen. Društvene mreže

omogućavaju kompanijama da kreiraju osmišljena i

povezana iskustva za svoje dugogodišnje, ali i za potencijalne kupce. Čak je 59 odsto

globalnih ispitanika reklo da je otkrilo brend ili

maloprodavca sa kojim ranije nije bio upoznat ili ranije nije imao interesa za njim, upravo preko društvenih mreža.

Društvene mreže predstavljaju mesta gde može da se napravi najveća povezanost sa kupcem. Upravo zato, umesto da odrađuju minimum kada je o angažovanosti na njima reč, maloprodavci mo-raju zaista da investiraju u svoje prisustvo na njima.

Kupci proizvode mogu da kupe na različite načine, odnosno kupo-vina proizvoda preko društvenih medija, iako bitna, nije ono na šta se primarno stavlja akcenat kada je o njima reč.

Suština je u entuzijazmu koji kupce motiviše da se vežu, komen-tarišu i utiču na samu promenu. Iako je veliki broj kompanija ušao u

arenu društvenih mreža, veliki broj njih je uvideo i da nije dovoljno samo otvoriti stranu na Facebo-oku, nalog na Twitteru ili kreirati snimak na Youtubeu. Kompanije zaista moraju da razmisle o investi-ranju u svoje prisustvo na društve-nim mrežama kao u putovanje ka pravom zadovoljenju kupaca, ali i povećanim internim koristima.

Uprkos primetnom trendu povećanja nivoa angažovanosti maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje na društvenim mrežama, smatramo da nisu dovoljno iskoristili sve prednosti sopstvenog prisustva na njima.

Naime, tipičan primer strategije angažovanosti maloprodavca na društvenim mrežama je, neizne-

’Back office’ mora da prati

dinamiku koju nameću

kupci

Savremeni maloprodajni model poslovanja mora da bude baziran na adekvatnoj direkciji (’back-office’) i maloprodajna mreža na (’front-office’) tehnologiji, odnosno na tehnološkoj strukturi koja će moći da prati organizacione promene, meri performanse i daje realan, u svakom momentu dostupan, uvid u stanje zaliha i lanac nabavke koji će na taj način uspeti da reflektuje šta kupac želi, kao i gde i kada želi da mu proizvod bude dostavljen.

Savremen pristup

Elektronika i garderoba najviše kupovane kategorije proizvoda preko društvenih mrežaDa li ste koristili društvene mreže za analizu ili kupovinu sledećih kategorija proizvoda? Izaberite sve što je aplikativno.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Potrošna elektronika i kompjuteri

Odeća i obuća

Knjige, muzika, filmovi, video igrice

Kućni aparati

Zdravlje i lepota (kozmetika)

Nakit/satovi

Igračke

Nameštaj

Prehrambena roba

Sportska oprema

Uradi sam/kućna unapređenja

55%

54%

48%

35%

32%

25%

24%

21%

19%

17%

17%

Uzorak: 9.476Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013

22 BIZLIFEISTRAŽIVANJE

nađujuće, ogledalo tradicionalne marketing strategije: ’emituj’ novi proizvod kroz kanale društvenih mreža i medija informisanja, pošalji promocije i kupone, prikupi podat-ke o relativnoj uspešnosti lansira-nog proizvoda, i onda, na kraju, ali ne manje bitno, izanaliziraj i adre-siraj sve individualne komentare, primedbe, žalbe, predloge.

Smatramo da bi maloprodavci trebalo da pristupe ovim akcijama obrnutim redosledom. Naime, pravo iskorišćenje moći društvenih mreža jeste u osluškivanju komen-tara kupaca o sličnim brendovima i proizvodima; transformisanju dela tih komentara u podatke koji su iskoristivi za akciju; korišćenju tih podataka kako bi se podstakle nove ideje o nekim novim proizvo-dima; komuniciranju sa kupcima putem društvenih mreža kako bi se videlo šta oni misle o tim idejama; i na kraju, ’emitovanju’ novoizabranog proizvoda.

8. TRANSPARENTAN UVID U REALNO STANJE MALOPRODAJNIH ZALIHAKada je reč o transparentnom

uvidu u stanje zaliha po svim kanalima prodaje, na kojem kupci sve više insistiraju, maloprodavci se suočavaju sa potrebom merenja isplativosti pružanja uvida u svoje procese nabavke, distributivne mreže i dinamike dopunjavanja robnih stanja. Iako na prvi pogled deluje neisplativo, realnost je takva da bi ipak moglo biti.

Naime, prilikom proveravanja

stanja zaliha određene robe na određenim lokacijama (radnjama, skladištima i slično), kupci će doprineti sa još novih podataka o svojim potrošačkim preferencama.

Što više informacija o preferenci-jama kupca prilikom kupovine, što više maloprodavci znaju ko je njihov

kupac, šta želi, kada to što kupuje želi i gde, to je maloprodavac u boljoj poziciji da na zahteve kupca brže i bolje reaguje, a time doprine-se i povećanju svoje krajnje zarade.

Iako kupac s pravom misli da je obezbedio uslugu od strane malo-prodavca i da je njegova potreba zadovoljena, zahtevi za uvidom u realno stanje zaliha malopro-davaca u stvari predstavljaju još jedan momenat dobijanja dodatnih informacija o kupcu koje kasnije mogu da se materijalizuju.

Ovaj specifični zahtev kupaca se predominantno odnosi na potrebu

vremenske usaglašenosti kom-panijskih funkcija podrške (’back office’) sa dinamičnim zahtevima kupaca. Za mnoge maloprodavce ovo će podrazumevati značajna unapređenja tehnologije praćenja, skladištenja i distribucije kroz svoju maloprodajnu mrežu.

Ono što bi svakako bila pozitiv-na strana obezbeđivanja on-line uvida kupcima u realno stanje zaliha u svakom momentu je i to što bi se obezbedilo i bolje i brže odlučivanje u celom lancu nabavke i distributivne mreže.

Povraćaj robe, na primer, je kla-sičan primer velike glavobolje na mnogim anketiranim teritorijama. Tako je u modnoj industriji povra-ćaj robe od više od 50 odsto kuplje-ne nešto što je uobičajena situacija u Nemačkoj, na primer. Ti proble-matični kupci i njihove preferencije prilikom kupovine bi na ovaj način mogle da budu praćene. Isto kao što bi se tim kupcima omogućilo da pronađu ono što bi želeli, tako bi se isto moglo obezbediti i identifiko-vanje i praćenje takvih kupaca za potrebe kompanije.

Drugim rečima, obezbeđivanje sistema upravljanja zalihama koji daje kupcu uvid u realno stanje u svakom momentu, može doprineti promociji efektivnosti poslovanja i preciznijim i efika-snijim procesima lanca nabavke i distributivne mreže. ●

Transparentan uvid u stanje zaliha je kupcima bitniji od tehnologije koja se koristi po radnjamaKoja od sledećih tehnologija bi doprinela tvom boljem utisku o kupovini?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Mogućnost brze provere stanja zaliha po radnjama

Wi-Fi u radnji koji je brz i jednostavan za konektovanje

Plaćanje prodajnom asistentu bez odlaska na kasu

Prodajni asistenti sa tabletima za brzo pokazivanje drugih alternativa

Korišćenje mobilnog telefona za plaćanje

Plaćanje kroz aplikaciju radnje

Ništa od ponuđenog

46%

31%

27%

23%

21%

20%

20%

Uzorak: 15,080Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013

analitika

Savremeni model poslovanja zahteva i mehanizam za obezbeđivanje maksimalne iskoristivosti širokog spektra podataka i informacija koje se dobijaju kroz analitiku o kupcima, a koja će iz dana u dan postajati samo još veća i impresivnija.

Preispitajte i investirajte u svoje prisustvo na društvenim mrežama

23BIZLIFEINTERVJU

Prema raspoloživim poda-cima u Srbiji se procenat nenaplaćenih kredita kreće oko 22 odsto i u poređenju

sa zemljama u regionu to su najlo-šiji podaci. O problemu nenapla-tivih kredita razgovarali smo sa Dejanom Janjatovićem, članom Izvršnog odbora ProCredit banke.

„Činjenica je da je bankarski sektor imao visok tržišni rast kre-dita, jer su mnoge banke želele da tržište osvoje u što kraćem roku. Tada se preuzima veći rizik ili se ide sa izuzetno niskim kamatama, a banka zna da će u dužem periodu raditi sa gubitkom. To se sa krizom i desilo, sav taj neutemeljeni rast je kasnije došao na naplatu, a srpski bankar-ski sektor suočio se sa velikim pro-blemom nenaplativh kredita (NPL). Prva su stradala mala i mikro preduzeća, jer imali su problem sa otplatom, ali kako se kriza razvijala dolazili su pod udar sve veći i veći, pa i mnoge velike kompanije. Naš pristup je bio konzervativan. To je značilo dobru proveru proizvodnih i kreditnih sposobnosti klijenata i to u dužem periodu, zatim njihovih planova, ali i praćenje realizacije kredita i stručna savetodavna poli-tika”, objašnjava naš sagovornik.

Janjatović posebno ističe grešku velikih kompanija koje su se 'pre-investirale'. Uzimale su kredite i finansirale druge projekte, ali nisu mogli da generišu nivo prihoda

koji bi bio dovoljan za otplatu uzetih kredita. Osnovna delatnost nije mogla sve da podmiri.

Na tadašnju brzinu i visinu odo-bravanja kredita, prema njegovim rečima, uticao je optimizam koji

je postojao u godinama pre krize, kako će privredni

rast trajati mnogo duže i sa još većim stopama, pa će preduzeća moći te investicije da

valorizuju i ostvare nivo aktivnosti koja će

omogućiti nesmetanu otplatu

kredita. To se nije desilo. Visoko i brzo zaduživanje u kratkom roku i investicije u delatnostima koje nisu osnovne, i često neiskusan ili loš menadžment, doveli su do toga da dugovi postanu previsoki.

„Postoji i odgovornost banaka, jer nisu bile dovoljno obazrive u pro-ceni kreditnog rizika. Bankarstvo je risk menadžement i ono podrazu-meva procenu rizika i upravljanje rizikom. U slučaju visokih i brojnih NPL znači da procena rizika nije

bila adekvatna i da upravljanje rizicima nije bilo na pravi način. Odgovornost je i na preduzećima koja su uzimala zajmove, a obez-beđenja koja su ponudili za kredite sada se realizuju kako bi banka naplatila dugovanja, što je loše za ta preduzeća”, ocenjuje Janjatović.

Mnogi dužnici zajedno sa banka-ma rade restrukturiranje kredita, koje može da pomogne da se iz dugovanja izađe. Janjatović kaže da ta mera definitivno pomaže ukoliko postoje prihodi. U slučaju ProCredit banke čak dve trećine restrukturi-ranih kredita pomaže preduzećima da normalno nastave sa proizvod-njom i razvojem. Pojačana kontrola banke se podrazumeva, jer ako se ne preduzmu adekvatne mere samo preduzeće neće izaći iz problema. ●

Želje naduvale krediteBankarski sektor imao visok tržišni rast kredita, jer su mnoge banke želele da tržište osvoje u što kraćem roku

INTERVJU

U slučaju visokih

i brojnih NPL procena

rizika i upravljanje rizicima nisu bili

adekvatni

Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke

Mnoga mala preduzeća su rasla, međutim, vlasnici nisu prepoznali potrebu da istovremeno izgrade menadžersku strukturu koja bi upravljala većim sistemima. Banka ne može da nametne svoja rešenja, sem ako nije ušla u vlasničku strukturu preduzeća ili ukoliko time uslovi reprogram.

Neadekvatan menadžment

Mnogi dužnici zajedno sa bankama rade restrukturiranje kredita, koje može da pomogne da se iz dugovanja izađe

24 BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

VESTI SRBIJABIZLIFE PORTAL

1 // Ljiljana Berićčlan IO UniCredit Banke Srbija

Ljiljana Berić imenovana je za člana Izvršnog odbora UniCredit banke. Berić je u UniCreditu odgovorna za Sektor

finansija, a na toj poziciji nalazi se od 2009. Svoju karijeru u UniCredit Banci započela je 2002, na poziciji stručnog saradnika za kontroling u okviru Odeljenja kontrolinga.

2 // Enrico Verdosciačlan IO UniCredit Banke Srbija

Izvršnom odboru UniCredit banke pridružio se i Enrico Verdoscia, zadužen za Sektor korporativnog i investicionog bankarstva. Verdoscia je preuzeo odgo-vornosti od Branislava Radovanovića koji je uspešno vodio Sektor od 2007, a koji je svoju karijeru nastavio

izvan UniCredita. Karijeru u UniCreditu započeo 1985. godine, pridruživši se Odeljenju za kreditna odobrenja Banke di Roma. Od 2010. bio je na poziciji direktora za Finansiranje trgovine i Strukturirane trgovine i finansiranja izvoza u okviru Divizije za Centralnu i Istočnu Evropu.

Lidl dolazi u Kruševac

Milijarda za modernizaciju

Strateško partnerstvo

Partner Železare ponovo iz SAD?

Stiže finski Lindstrom

Pogon za prečišćavanje otpadnih vodaTrgovinsku ponudu Kruševca uskoro će

obogatiti jedan od najjeftinijih evropskih

veleprodajnih objekata kompanije Lidl.

Grad je pripremio plansku dokumentaciju,

a investitori su zainteresovani za kupovinu

zemljišta (greenfiled investicija) i biće zapo-

slena lokalna radna snaga. Izvor: B92

U radove na proširenju i modernizaciji beogradskog aerodroma

Nikola Tesla biće uloženo milijardu dolara. Plan je da se po mo-

delu javno-privatnog partnerstva izgradi treći terminal samo

za potrebe nacionalne avio-kompanije, rekonstruiše Terminal I,

sagradi druga pista, najveći kargo centar u regionu, kao i novi

hotel. Među zainteresovanima su dve kompanije iz Emirata, od

kojih je jedna, Arabtek. Među potencijalnim koncesionarima su

još i kompanije iz Francuske, Austrije i Rusije. Period koncesije

biće stvar dogovora Vlade Srbije i budućeg koncesionara, ali se

računa na oko 20 godina. Izvor: RTC/Tanjug

Kompanija Delta Holding potpisala je ugovor o strateškom

partnerstvu sa konsultantskom kompanijom Ridge Global iz

Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor su potpisali osnivač i

generalni direktor kompanije Ridge Global, Thomas Ridge, i

predsednik Delta Holdinga, Miroslav Mišković. Potpisnici su

se obavezali da ulože svoj lični autoritet i poslovni potencijal u

razvoj poslovanja, ekonomsku i drugu saradnju između Delta

holding i velikih poslovnih Sistema iz SAD. Izvor: RTC/TanjugŽelezara Smederevo mogla bi uskoro da dobije

strateškog partnera i oživi proizvodnju, s

obzirom na zainteresovanost američke kom-

panije Esmark Steel Group. Vlada Srbije vodiće

pregovore o tome da li će eventualno doći do

prodaje ili zakupa. Esmark Steel Group je ćerka

firma američke Esmark korporacije iz Čikaga, a

delegaciju američke kompanije u Železari, pred-

vodio je Mark Veland, jedan od prvih izvršnih

direktora za proizvodnju US Steel Srbija. Prema

tim nezvaničnim informacijama, za preuzima-

nje smederevske Železare zainteresovanost su

pokazali i britansko-austrijski fond Westvood i

ruski UralVagonZavod. Izvor: RTS

Finska kompanija Lindstrom, koja se bavi proizvod-

njom i održavanjem radne odeće, ove godine otvara

predstavništvo i u Srbiji. Ovo će biti 23. zemlja u kojoj

Lindstrom plasira svoje proizvode i usluge, koje obu-

hvataju nabavku i iznajmljivanje radne odeće, njeno

održavanje, transport i zamenu. Novi servisni centar

kompanije biće otvoren u Beogradu i zainteresovani

korisnici mogu da počnu da koriste usluge Lindstro-

ma već početkom ove jeseni. Izvor: RTC/Tanjug

Kompanija Nestle Adriatic otvorila je u Surčinu

pogon za prečišćavanje tehnoloških i sanitarnih

otpadnih voda u koji je investirala skoro 1,2

miliona evra. Pogon omogućava da se nakon

proizvodnog procesa u prirodu vraća čista voda

i njegov maksimalni kapacitet iznosi 160 kubnih

metara dnevno. Otvaranju pogona su prisu-

stvovali gradonačelnik Beograda Siniša Mali,

ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević

Bošković, generalni direktor

kompanije Nestle Adriatic

Ansgar Bornemann i amba-

sador Švajcarske u Beogradu

Jean-Daniel Ruch. Izvor: RTC/Tanjug

Nove pozicije

25BIZLIFEOKRUGLI STO

Srbija ima najveći pro-cenat sive ekonomije u Evropi, koji je za oko šest odsto viši od regiona,

istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.

„To ukazuje koliko je naš insti-tucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethod-noj deceniji“, rekao je Ćorsović i dodao da se ponovo vraćamo na poziciju iz 2005.

„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad hoc akcije ne daju dovoljno rezultata. Moraju da se izgrade insititucije“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje insti-tucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije. Ćorsoviće je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

Na neophodnost izgradnje insti-

tucionalnog kapaciteta i poboljša-nja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. „Siva ekonomija je ogle-dalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“

Da je pitanje sive ekonomije i pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atana-sijević, predsednik Upravnog odbo-ra NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.

Milojko Arsić, profesor Ekonom-skog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomi-

je povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomi-ja često meša sa poreskim dugo-vima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.

„U 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila je 30 odsto BDP-a, a tokom prošle i ove godine čak je i porasla. Glavni faktor za ovako visoku stopu nisu visoki porezi, već produžena ekonomska kriza, visoka nezaposle-nost kao i odsustvo institucionalnog napretka“, rekao je Arsić i dodao da su procene sive ekonomije i u na-juređenijim zemljama orijentacione.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomi-ju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju. Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. „U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu. ●

Porez kao kazna

OKRUGLI STO STOP SIVOJ EKONOMIJI

Strateška igra

„Siva ekonomija predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije“, istakao je Milojko Arsić.

„Prošle godine budžet Srbije ostao je bez 20 milijardi dinara od akciza na duvanske proizvode. Tržište je palo za više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi su rashodi na plate u državnoj administraciji“, navela je Milica Bisić.

Crno tržište

tekst:Ivana Lakić

foto:Zoran Mrđa

U 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila je 30 odsto BDP-a, a tokom prošle i ove godine čak je i porasla

Svest o značaju poreza, kao i posledicama sive ekonomije u Srbiji je jako niska

OKRUGLI STO STOP SIVOJ EKONOMIJI

26 BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

KAP prodat za 28 miliona evra

Povratak Subwaya

Jačanje kapaciteta

CRNA GORA - Kombinat aluminijuma u Podgorici (KAP) prodat je nik-

šićkom preduzeću Uniprom d.o.o. za 28 miliona evra, koliko je ta firma i

ponudila za imovinu nekada najvećeg crnogorskog izvoznika i privrednog

poslodavca. Prema prvobitnom planu, nikšićko preduzeće će u naredne

tri godine uložiti u proizvodnju 76 miliona evra i ove godine udvostručiti

proizvodnju na 60.000 tona aluminijuma. Dug fabrike se procenjuje na 360

miliona evra. Izvor: Beta

HRVATSKA - Najveći

franšizni lanac restorana

na svetu Subway, ponovo

se vraća se na tržište

Hrvatske. Lanac brze

hrane u potrazi je za

primaocima franšize, a

prema planovima trebalo

bi da bude otvoreno najmanje 22 restorana, i to u gradovima sa najmanje

50.000 stanovnika. Inače, Subway za sada ne planira da se širi u druge

zemlje regiona iako je, dugoročno, i to jedan od ciljeva razvoja u ovom

delu Evrope. Izvor: B92

MAKEDONIJA - Philip Morris International Management

SA (PMI) potpisao je ugovor o strateškom partnerstvu

sa Tutunskim Kombinatom Prilep (TKP) na osnovu kojeg

je, između ostalog, oformljena zajednička firma za ekskluzivnu prodaju

brendova ove dve kompanije na makedonskom tržištu. Potpisivanju ugovo-

ra u Skoplju prisustvovali su Miroslav Zelinski, predsednik PMI za region

istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike i Stacey Kennedy, potpredsednica

Philip Morrisa za region jugoistočne Evrope. Izvor: BIZLife

VESTI SRBIJA/REGIONBIZLIFE PORTAL

Komercijalna banka prodaje zgradu

Povećanje tržišnog udela

Odobren novi kredit

Komercijalna banka oglasila je prodaju poslovne zgrade u samom centru

Beograda po početnoj ceni od 7.592.000 evra. Zgrada u ulici Kralja Petra 19,

izgrađena je 1962. godine i ima 5.288 kvadratnih metara na 9,5 ari placa.

Pisane ponude u zapečaćenoj koverti mogu dostaviti domaća i strana prav-

na i fizička lica do 9. septembra 2014, do 12 sati, i istog dana ponude će biti

otvorene. Odluka o izboru kupca zgrade biće doneta najkasnije 30 dana od

dana otvaranja ponuda. Izvor: RTC/Tanjug

TDR, vodeći proizvođač cigareta

u jugoistočnoj Evropi, u prošloj

godini u Srbiji je ostvario rast

tržišnog udela, koji je u 2013. izno-

sio 8,7 odsto. Rast je nastavljen

i tokom ove godine i iznosi 10,1

odsto, što je najveći tržišni udeo

TDR-a od dolaska na srpsko trži-

šte. U budžet Srbije TDR uplaćuje

oko 53 miliona evra godišnje.

„Uprkos krizi i sve nepovoljnijim

tržišnim uslovima, TDR je zado-

voljan rezultatima ostvarenim na

srpskom tržištu u 2013. godini, a

trend rasta nastavljen je i u 2014“,

izjavio je predsednik Uprave

TDR-a, Mato Zadro. Izvor: BIZLife

Međunarodna finansijska

korporacija (IFC), članica

grupacije Svetske banke,

odobrila je kredit od 25

miliona evra kompaniji MK

Group u cilju podrške sektoru agrobiznisa u zemlji, otvaranja novih radnih

mesta i smanjenja trgovinskog deficita. Kredit će biti upotrebljen za poljo-

privrednu opremu i proširenje skladišnih kapaciteta kompanije MK Group,

kao i za poboljšanje proizvodnje i ekonomičnosti u njenim članicama -

kompanijama Carnex i Sunoko. Izvor: BIZLife

27BIZLIFEMOJ POSLOVNI STAV

● Najvažnija reč u biznisu?- Održivost.

● Tim saradnika po vašoj meri?- Pre svega sposoban.

● Koliko su vas funkcije i napredovanje u poslu promenili?- Promenili su me, i pozitivno i negativno.

● Vaši životni i poslovni principi?- U poslu fokusirano. U životu opušteno.

● Koja je vaša slabost kao nadre-đenog?- Ponekad sam previše popustljiv, ponekad nestrpljiv.

● Na šta ste u svojoj karijeri posebno ponosni?

- Banka na čijem sam čelu se veoma uspešno razvija. Ponosan sam i što sam na početku karijere osnovao nekoliko uspešnih start-

up preduzeća.

● Vaš najveći neu-speh?- Dugo mi je trebalo da prestanem da

učim samo na svojim greškama.

● Koje osobine ima vaš idealan poslovni partner?

- Posvećen dugoročnom razvoju svog biznisa.

● Taktika koja vas nikada nije izneverila?- Ne strahovati.

● Koliko sati dnevno radite?- Pozicija na kojoj sam podra-zumeva bavljenje poslom i van radnog vremena u užem smislu.

● U čemu je tajna vašeg uspeha?- Optimista sam.

● Da možete da promenite jednu stvar u poslovnoj klimi Srbije, šta bi to bilo?

- Da budemo disciplinovaniji i vredniji. Važi i za mene. ●

Optimizmom do uspehaSlavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, u životu i poslu nastupa bez straha, što je taktika koja ga nikad nije izneverila. Na početku svoje karijere osnovao je nekoliko start-up preduzeća, na šta je posebno ponosan. U kratkom intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava

MOJ POSLOVNI STAV

Pozicija na kojoj sam

podrazumeva bavljenje

poslom i van radnog

vremena

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke

Dugo mi je trebalo da prestanem da učim samo na svojim greškama

28 BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

Smanjen udeo

PL izlazi iz kosovske pivare

Leteći bilbordiPayPal i u Crnoj Gori

Državna mega kompanija

Sopstvena valuta?

HRVATSKA - Evropska banka za obnovu i

razvoj (EBRD) smanjila je svoj vlasnički udeo u

hrvatskom koncernu Agrokor sa 8,33 na 2,31

odsto. Nakon uspešnog Agrokorovog zaduživa-

nja putem kredita vrednog 485 miliona evra,

taj koncern i EBRD redefinisali su međusobne

odnose. EBRD će ostati manjinski deoničar u

Agrokoru, sa 2,31 odsto udela u vlasništvu, radi

dalje podrške uspešnom razvoju kompanije.

Izvor: RTC/Tanjug

SLOVENIJA - Pivovarna Laško prodala je svojih 57,63 odsto vla-

sništva u kosovskoj pivari Birra Peja za 14,75 miliona evra. Kupac

je navodno kosovski poslovni čovek Blerim Devolli, vlasnik kompa-

nije Globosos. Kupoprodajna cena ne uključuje samo prodaju udela

u kosovskoj pivari, već i prodaju obaveza pivare Union prema Birri

Peja. Prodavac će 13 miliona evra dobiti u roku od mesec dana, a

ostatak kupoprodajne cene u roku od godinu dana. Izvor: SEEbiz

CRNA GORA - Nacionalna aviokompanija

Montenegro Airlines koja kuburi sa gubicima,

našla je novi način zarade - korišćenje svojih

aviona kao letećih reklamnih platformi. Tako je

svih šest operativnih aviona u floti, sa obe strane

prednjeg dela trupa, ispod imena kompanije

dobilo i velike reklame. Izvor: VIjesti

CRNA GORA - Jedan od najpoznatijih servisa u

svetu za plaćanje preko interneta, PayPal, dostu-

pan je i u Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo za

informaciono društvo i telekomunikacije saop-

štilo je da je uvođenje PayPala veoma važno za

građane te zemlje, ali i šansa za privrednike da

iskoriste sve mogućnosti elektronskog poslovanja

i trgovine preko interneta. Izvor: RTC/Tanjug

HRVATSKA - Problem angažovanja spoljnih saradnika, takozvani

outsourcing, Hrvatska je rešila modelom nazvanim spin-off, kojim

će se osnovati novo trgovačko društvo u državnom vlasništvu

koje će preuzeti zaposlene javnih i državnih firmi. To znači da

će oko 24 hiljade zaposlenih koji u javnim ustanovama rade na

pomoćnim poslovima koji nisu osnovna delatnost, biti prebačeno

u novo trgovačko društvo u državnom vlasništvu. Osnivanje se

očekuje početkom 2015, a procenjuje se da će Hrvatska u prvoj fazi

ostvariti uštede od oko 40 miliona evra godišnje. Izvor: BIZLife

KOSOVO - Kako navode izvori u kosovskoj

Centralnoj banci trenutno se razmatra uvođe-

nje sopstvene valute, što bi prema mišljenju

eksperata u Prištini doprinelo razvoju mo-

netarne politike. Oni, međutim, upozoravaju

da bi održavanje stabilnosti takve valute

predstavljalo ozbiljan izazov. Izvor: Blic

VESTI REGIONBIZLIFE PORTAL

1 // Aleksandar Ruževićnovi generalni direktor Pivare Skopje

Novi generalni direktor Pivare Skopje od 1. juna je Aleksandar Ružević. Na ovu poziciju dolazi sa mesta komercijalnog direktora u

Coca-Cola Helenic u Ukrajini. Karijeru u kompaniji započeo je 1998. u Srbiji i ostvario je visoke rezultate u razvoju komercijalne mogućnosti organizacije. Za nekoliko godina napredovao je do mesta komercijalnog direktora Coca-Cola HBC za Srbiju i Crnu Goru.

3 // Berislav Horvatna čelu EY Hrvatska

Berislav Horvat novi je Country Managing Partner u EY-u Hrvatska (Ernst&Young).

Karijeru u EY-u započeo je 2002, gde je još kao asistent radio na poslovima revizije i savetodavnim projektima. Ovlašeni je revizor pri Hrvatskoj revizorskoj komori i član Udruženja ovlašćenih i sertifikovanih revizora u Velikoj Britaniji (FCCA).

4 // Alojzije Jukićpredsednik uprave Compinga

Mesto predsednika uprave kompanije Comping preuzeo je Alojzije Jukić. Karijeru je započeo i izgradio

upravo u IT industriji. Na poziciji generalnog direktora Hewlett-Packard Hrvatska proveo je više od sedam godina, nakon čega preuzima vođenje proizvoda i usluga za velike organizacije za Jugoistočnu Evropu. Poslednje dve godine radio je kao HP-ov razvojni direktor za područje centralne i istočne Evrope.

2 // Vladimir Kristijannovi šef HBOR-a

Nadzorni odbor Hrvatske banke za obnovu i razvoj za novog predesnika

Uprave imenovao je Vladimira Kristijana. Funkciju je preuzeo 1. juna od Antona Kovačeva koji je na toj poziciji bio od 1993. Kristijan u HBOR dolazi s mesta direktora Sektora za privredu Erste&Steiermaerkische banke.

Nove pozicije

29BIZLIFEPORTAL / VESTI BIH

Stabilizacija poslovanja

Ispunjeni uslovi

Milionski dug stranih partnera

Nova fabrika

Najveća bosanskohercegovačka farmaceutska kompanija Bo-

snalijek u 2014. stabilizovala je poslovanje i dobit, posle teške

poslovne 2013, koja je bila obeležena borbom za opstanak predu-

zeća, saopšteno je iz te kompanije. U prvom tromesečju 2014. ova

kompanija je ostvarila neto dobit od oko milion evra, za razliku

od istog perioda prethodne godine kada je zabeležen gubitak od

1,4 miliona KM. Izvor: RTC/Tanjug

Bosna i Hercegovina je ispunila sve uslove da povuče sedmu i

osmu tranšu od Međunarodnog monetarnog fonda u ukupnom

iznosu od 186 konvertibilnih maraka. Prema rečima ministra

finansija Ante Krajine, uslovi su ispunjeni jer su usvojene izmene

i dopune zakona kojima se povećavaju akcize na rezani duvan,

kao i Zakon o sprečavanju pranja novca. Sedma i osma tranša

iznose oko 186 miliona KM, a uz njih bi u junu FBiH mogla da

dobije i 200 miliona konvertibilnih maraka brze pomoći MMF za

saniranje šteta od poplave. Izvor: RTC/Tanjug

Stalni komitet za

finansijsku stabilnost

BiH pozvao je banke na

jaču kreditnu aktivnost

i da, nakon godina

dobrih rezultata, pokažu

solidarnost sa klijentima

i izađu im u susret da

obnove imovinu koja je

uništena u poplavama

i klizištima, izjavio je

guverner Centralne banke BiH, Kemal Kozarić. Jedna od predloženih mera pomoći je

moratorijum ili reprogram kredita pravnim i fizičkim licima koji bi trajao do 30. juna

2015. Tokom moratorijuma ili reprograma, banke ne mogu da naplaćuju naknade za

obavljene usluge, niti da ugovaraju kamatnu stopu veću od definisane postojećim ugo-

vorom. Obračunata kamata u vreme moratorijuma evidentira se vanbilansno i nakon

njegovog isteka pripisuje se glavnici. Ova mera odnosi se na sva fizička i pravna lica

pogođena elementarnim nepogodama, koja za to moraju da obezbede odgovarajuću

dokumentaciju. Prema Kozariću, procenjuje se da je 20 odsto kreditnog portfolija na

ugroženim područjima. Izvor: RTC/Tanjug

Iznos nenaplaćenih potraživanja firmi iz Republike Srpske od njihovih ino-partnera iz godine u godinu bele-

ži sve veći rast, a prema poslednjim podacima, premašio je 520 miliona KM, odnosno oko 260 miliona evra.

Prema podacima Privredne komore RS iznos nenaplaćenih potraživanja od ino-partnera tokom 2013.

uvećao se 23,36 odsto, odnosno za 98,63 miliona KM, i tako dostigao brojku od 520,97 miliona KM.

Sličan trend rasta dugovanja koje su firme iz RS zabeležile poslujući sa stranim preduzećima je bio

prisutan i u 2012. Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević, rekao je da je u cilju zaustavlja-

nja trenda rasta nenaplaćenih potraživanja, Komora poslednjih nekoliko godina za privrednike otvorila mogućnost provere ukupne poslovne sposobnosti

strane firme s kojom planiraju poslovnu saradnju. Međutim, firme iz RS su tokom ove godine podnele samo tri zahteva za informacije o bonitetu preduzeća,

dok je tokom 2013. izdato 26 takvih potvrda. Izvor: RTC/Tanjug

U Sarajevu je potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između kompanija Henkel

i HercGradnja, čime su zvanično počele pripreme za izgradnju fabrike Henkel Ceresit

u Bileći. Ugovor su potpisali direktor HercGradnje Dragan Aleksić i generalni direktor

kompanije Henkel BH Predrag Armuš. Na području opštine Bileća biće izgrađena fabrika

Henkel Ceresit u kojoj će se proizvoditi građevinski praškasti proizvodi na bazi cementa za

lepljenje pločica i termoizolaciju objekata. „Potpisivanje ovog ugovora ujedno je i potvrda

opredeljenja kompanije Henkel za dugoročno ulaganje i razvijanje poslovnih aktivnosti u

Bosni i Hercegovini, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo i stvaranje novih

poslovnih prilika i partnerstva s domaćim dobavljačima“, izjavio je Armuš. Izvor: BIZLIfe

VESTI BIH BIZLIFE PORTAL

6 // Dubravko Folnovićdirektor prodaje Dukata

Funkciju direktora prodaje Dukat mlečne industrije u Hrvatskoj preuzeo je Dubravko Folnović. S novom funkcijom, Folnović potpuno preuzima odgovornost

za sve segmente prodaje Dukata na tržištu Hrvatske, odnosno operativnu prodaju, prodaju velikim kupcima, HoReCa prodajni kanal, naplatu, trgovački marketing i prodaju privatnih robnih marki. Folnović se pridružio Dukat mlečnoj industriji 2008, na poziciji direktora operativne prodaje, nakon čega je preuzeo odgovornost za prodaju velikim kupcima. 2013. postaje generalni direktor za tržište Slovenije.

5 // Henning Tewespredsednik Uprave RTL Hrvatska

RTL Grupa imenovala je Henninga Tewesa za novog predsednika Uprave RTL

Hrvatska. Tewes će na poziciji koju preuzima 1. jula naslediti Johannesa Zülla. Tewes se RTL Grupi pridružio 2005. Na novu funkciju dolazi sa pozicije direktora Enexa, jedinice RTL Grupe zadužene za razmenu informativnog sadržaja.

Moratorijum na kredite?

30 BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Najskuplji ručak

FORTUNE3. jun 2014.www.fortune.com

Na rang listi najvećih američkih kompanija Fortune 500, ove godi-ne je 24 koje na mestu

direktora imaju ženu. Iako brojka predstavlja najveću od kada je Fortune započeo sa prikupljanjem podataka o polu direktora 1998. godine, predstavlja tek 4,8 odsto od ukupnog broja direktora na prestižnoj listi.

Pre 16 godina na čelu najboljih kompanija nalazila se tek jedna žena, a 2009. bilo ih petnaest,

dok je njihov broj dve godine kasnije počeo da opada.

Ovogodišnja lista sadrži šest novih imena kada je ’nežniji’ pol u pitanju, od kojih će dve morati da se izbore sa velikim korporativ-nim krizama u svojoj prvoj godini na mestu generalnog direktora.

Marry Barra došla je na čelo General Motorsa u januaru ove godine i trenutno se suočava sa opozivom miliona vozila proizve-denih 2005. usled problema sa pa-

ljenjem. Lynn Good, direktor Duke Energy, došla je na rukovodeću poziciju prošlog avgusta i sada se suočava sa najvećom ekološkom krizom u poslednjih 100 godina koliko kompanija i postoji.

Na ovogodišnjoj listi primetno je da nedostaje jedna od naj-moćnijih žena kada su u pitanju tehnološke kompanije. Po prvi put nakon devet godina Yahoo se nije našao na listi Fortune 500, a Marissa Mayer je nakon debitovanja 2013. ove godine već ispala sa liste.

Dok žene čine tek mali proce-nat direktora sa prestižne For-tune liste, situacija u američkim kompanijama čini se da je nešto bolja nego u drugim zemljama.

Uprkos brojnim pokušajima i pod-strecima da žene zauzmu vodeće položaje u kompanijama, u Skan-dinaviji žene se nalaze na čelu tek tri odsto najvećih kompanija. ●

USA TODAY7. jun 2014.www.usatoday.com

Za ručak sa biznis mogulom Wa-rennom Buffettom ove godine trebalo je izdvojiti 2,16 miliona dolara, suma kojom je Andy Chua

pobedio na tradicionalnoj aukciji.Nakon pet dana, minimalne cene od

25.000 dolara i 121 ponude Chua je ponudio najveću sumu, čime je osvojio pravo da po-vede do sedam prijatelja na druženje sa jed-nim od najpoznatijih investitora današnjice.

Novac će i petnaestu godinu za redom biti dodeljen dobrotvornoj ustanovi Glide koja

pomaže beskućnicima u San Francisku.Od prve aukcije koja je održana 2000.

godine do sada, na ovaj način sakupljeno je više od 17 miliona dolara. Chua je peti dobit-nik koji je izdvojio više od dva miliona do-

lara za par sati koje će provesti uživajući u odresku sa Buffettom. Dosad najveća suma za priliku da se sedne za sto sa Buffettom plaćena je 2012. i iznosila je 3.456.789 dola-ra, što je najskuplji dobrotvorni atikal ikada

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

Ovogodišnja lista sadrži šest novih imena kada je ’nežniji’ pol u pitanju

Novac će i petnaestu godinu za redom biti dodeljen dobrotvornoj ustanovi Glide

Top pet

1. Mary Barra – General Motors (7. mesto Fortune 500 liste)

2. Margaret Whitman – Hewlett-Packard (17. mesto Fortune 500 liste)

3. Virginia Rometty – International Business Machines (23. mesto Fortune 500 liste)

4. Patricia Woertz – Archer Daniels Midland (27. mesto Fortune 500 liste)

5. Indra Nooyi – Pepsi Co (43. mesto Fortune 500 liste)

Mary Barra, direktor General Motorsa

Istorijski maksimum

31BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Nova revolucija?CNN MONEY16. jun 2014.www.money.cnn.com

PayPal napravio je revoluciju kada je u pitanju kupovina preko interneta, ali Klarna je sledeća velika stvar u sferi internet plaćanja, smatra

Michael Moritz, poznati investitor.Njegova kompanija Sequoia

Capital, poslednjih nekoliko godina ulaže milione u Klarnu. Moritz je impresioniran kako ova švedska tehnološka kompanija pojednostavljuje proces online tran-sakcija, izbegavajući lozinke i tradicional-no spori proces registracije korisnika.

„U transakcije ove vrste ulažemo još od '90-ih godina. Jedan smo od ranih investito-ra PayPala, ali to je bilo pre skoro 15 godina, a svet se kreće dalje i menja, naročito sa po-javom mobilnih uređaja. To je novi prostor koji treba osvojiti“, navodi Moritz.

Klarna je obradila preko 150 miliona tran-sakcija u Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj i Fin-skoj. Kompanija planira u narednim mesecima

da se proširi i na tržište Velike Britanije, ali još uvek se ne pominje kada bi mogla da stigne i na prostore Sjedinjenih Američkih Država.

Suosnivač i direktor švedske kompanije, Se-bastian Siemiatkowski, navodi da se korisnici retko odlučuju na kupovinu putem mobilnih uređaja. „Od stotinu ljudi koji će kliknuti

’kupi’ na svom mobilnom telefonu, tek troje će finalizovati kupovinu.“

Cilj Klarne je da se približi na jedan klik od kupovine. Za sada su smanjili proces registracije e-trgovine tražeći od korisnika

da unesu samo e-mail adresu i poštanski broj, dok servis ostale

informacije popunjava automatski. Pored

jednostavnosti Klarna pruža i različite mogućnosti plaćanja, a zanimljivo je da postoji i opcija odloženog plaćanja od 14 dana koja korisnicima omogućava da prvo dobiju naručenu robu, nakon čega će izvršiti i novčanu transakciju. ●

Cilj Klarne je da se približi na

jedan klik od kupovine

Pobedničke ponude

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

25.000 $

18.000 $

25.000 $

250.100 $

202.100 $

351.100 $

620.100 $

650.100 $

2.110.100 $

1.680.300 $

2.626.311 $

2.626.411 $

3.456.789 $

1.000.100 $

2.166.766 $

prodat na eBay-u.Za astronomske cene na tradicio-

nalnoj aukciji zaslužna je humanitarna organizacija, bar prema mišljenju glavnog čoveka Berkshire Hathaway-a, jer „niko ne ulaže novac bolje od Gli-de-a“ koji više od pet de-cenija pruža ljudima nadu. Pobednici aukcija pohvalili su Glide, ali su jasno nazna-čili da je Buffett razlog zašto su potrošili novac. Guy Spier, investitor koji je 2007. platio 650.100 dolara za ručak sa Buffettom napisao je i knjigu

koliko mu je par sati koje je proveo sa poslovnim mogulom pomoglo da izmeni pristup investiranju.

Pobednici aukcije najčešće ostaju anonimni. Među

onima koji su imali priliku da podele ’parče hleba’ sa Buffettom je i Ted Wes-chler koji je potrošio više

od pet miliona dolara što mu je dve godine za redom

obezbedilo ručak sa investito-rom koji ga je 2012. i angažovao kao jednog od investicionih menadžera Berkshire Hathaway-a. ●

Chua je peti dobitnik koji

je izdvojio više od dva miliona

dolara za par sati sa Buffettom

Tehnološki investitor

Milionski odresci

Moritz, nekadašnji član borda direktora kompanije Google, jedan je od ranih investitora u ovu tehnološku kompaniju, a sredstva je uložio i u deonice giganata kao što su LinkedIn, Yahoo i PayPal. U Silikonskoj dolini poznat je po investiranju u perspektivne start-up kompanije.

Pobednici aukcije obično obeduju u njujorškom restoranu Smith & Wollensky koji donira najmanje 10.000 dolara svake godine organizaciji Glide kako bi bio domaćin tradicionalnog godišnjeg ručka.

32 BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

Selidba u Irsku

U Etihadovom jatu

Pfizer odustao od AstraZenece

T-Mobile u japanskim rukama?

Ubedljiva ponuda

SAD - Američki proizvođač medicinske opreme Medtro-

nic otkupio je irsku grupaciju Covidien za 42,9 milijardi

dolara, odnosno 31,7 milijardi evra u akcijama i gotovini.

Medtronic, preseliće administrativnu upravu u Irsku

zbog povoljnijeg fiskalnog režima. Operacija bi trebalo

da bude završena u četvrtom kvartalu tekuće godine ili

u prvim mesecima 2015. Medtronic je obećao da će saču-

vati svoje operativno sedište u Mineapolisu i investirati

deset milijardi dolara u sektor medicinske tehnologije

na domaćem tržištu u narednih deset godina. Izvor: RTC/Tanjug

ITALIJA - Upravni odbor Alitalie prihvatio

je, posle višemesečnih pregovora, ponudu

Etihad Airwaysa da kupi 49 odsto vlasništva

italijanske aviokompanije. Kompanija iz Abu

Dabija spremna je da u Alitaliu investira do

1,25 milijardi evra u naredne četiri godine.

Izvor: RTC/Tanjug

SAD - Američki farmaceutski gigant Pfizer

odustao je od kontroverzne namere da

preuzme britansko-švedskog rivala Astra-

Zenecu, nakon što je ta kompanija odbila

konačnu ponudu vrednu 117 milijardi dolara.

Američka kompanija je u januaru iznela prvu

ponudu, navodeći da bi mogla da svoje sedi-

šte preseli iz Njujorka u London da bi dobila

poreske olakšice. Izvor: RTC/Tanjug

SAD - Američki mobilni operater Sprint navodno

je postigao sporazum za preuzimanje američke

poslovnice operatera T-Mobile za 40 dolara po

deonici, odnosno ukupno za oko 31 milijardu

dolara. Japanski mobilni operater Softbank, koji

je vlasnik Sprinta, i nemački Deutsche Telekom, koji ima u vlasništvu 67 odsto deonica T-Mobile USA,

još moraju da dogovore sve detalje vezane za sporazum. To se, između ostalog, odnosi na finansiranje i

naknadu za raskid ugovora ukoliko celi posao bude blokiran od regulatornih agencija. Bloomberg navo-

di kako Deutsche Telekom želi tri milijarde dolara odštete ukoliko posao bude blokiran od regulatora,

dok Softbank navodno nudi milijardu dolara odštete. Izvor: SEEbiz

FRANCUSKA - Kompanije Mitsubishi Heavy

Industries (MHI) i Siemens AG dale su zajedničku

ponudu francuskom međunarodnom konglomera-

tu Alstomu. MHI namerava da stvori širok indu-

strijski savez sa Alstomom i formira tri preduzeća

sa zajedničkim ulaganjem tako što će postati

vlasnik 40 odsto parnog i nuklearnog programa,

20 odsto mrežne industrije i 20 odsto hidro

industrije Alstoma. Rezultat ovih transakcija je da će MHI uložiti u Alstom 3,1 milijardu evra gotovine.

Siemens AG namerava da postane 100 procentni vlasnik gasne industrije Alstoma uključujući i za njega

vezane servisne ugovore, po ceni od 3,9 milijardi evra u gotovini. Siemens takođe namerava da zajedno

sa Alstomom istraži mogućnosti stvaranja evropskog šampiona u oblasti transporta. Siemens planira da

svoje evropsko sedište za kombinovane usluge u oblasti gasne industrije oformi u Francuskoj, a u tom

slučaju biće spreman da postane dugoročni akcionar u kombinovanoj oblasti transporta. Izvor: BIZLife

VESTI SVETBIZLIFE PORTAL

1 // Ali Rowaghnipodneo ostavku

Ali Rowghani, drugi čovek Twittera i glavni operativ-ni direktor rešio je da napusti tu poziciju, ali će ostati u kompaniji kao

strateški savetnik direktora Dick Costoloa. Twitter je saopštio da neće imenovati novog glavnog operativnog direktora.

2 // David Marcusprelazi u Facebook

Predsednik PayPala David Marcus napušta kompaniju i prelazi u Facebook i to na poziciju potpredsednika za poslovanje sa porukama. Marcus, koji je u poslednje dve godine bio na čelu

sektora za poslove plaćanja, napustio je firmu krajem juna. Dok neko ne zauzme Marcusovo mesto PayPal će voditi postojeći tim kompanije.

3 // Kadrovske promene u kompaniji Delhaize

Belgijski trgovački lanac Delhaize objavio je da Dirk Van den Berghe, izvršni direktor za tržišta Belgije i Luksemburga, napušta kompaniju. Odluka, koja stupa na snagu 31. jula, deo je niza kadrovskih promena u top menadžmentu Delhaize grupe, od kojih je

najznačajnije prošlogodišnje imenovanje Fransa Mullera za izvršnog direktora kompanije. Delhaize trenutno traga za osobom koja će preuzeti Bergheovu funkciju.

Nove pozicije

33BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

Michelin ubrzava u Brazilu

Povlačenje iz TAP-a

Milioni evra za supervizora

Ulazak u evrozonu

Rampa za Južni tok

Interesovanje za solunsku luku

PARIZ - Francuski proizvođač automobilskih guma Michelin

namerava da otkupi kompaniju Sascar, brazilskog lidera u

digitalnom upravljanju flotama i bezbednosti transporta robe,

kako bi poboljšao svoju ponudu usluga prevoznicima i ubrzao

rast na brazilskom tržištu. Vrednost ove brazilske kompanije

procenjena je na oko 520 miliona evra, koju čini vrednost akvi-

zicije od 440 miliona evra i dug u iznosu od 80 miliona evra.

Izvor: RTC/Tanjug

AZERBEJDŽAN - Francuski Total i nemački E.ON

planiraju da se povuku iz projekta izgradnje

Transjadranskog gasovoda (TAP) koji bi trebalo

da smanji zavisnost Evrope o ruskom gasu, kažu

zvaničnici azerbejdžanske energetske kompanije

SOCAR. Detalji odluke nisu poznati, a projekat

ima za cilj da do kraja decenije počne da isporu-

čuje gas sa azerbejdžanskih polja Shah Deniz II u

Kaspijskom moru. Deoničari TAP s udelom od po

20 odsto su britanski British Petroleum, SOCAR

i norveški Statoil, a slede belgijski Fluxys, sa 16

odsto udela, Total sa deset odsto, E.ON sa devet i

švajcarski Axpo s udelom od pet odsto.

Izvor: SEEbiz

NEMAČKA - Najveće banke u evrozoni pojedinačno će se suočiti sa godišnjim

troškom u visini do 15 miliona evra, koliko će plaćati za nadzor Evropske centralne

banke. Očekuje se da će troškovi povezani sa novom ulogom te institucije kao

jedinstvenog evropskog bankarskog supervizora, koju preuzima u novembru, dostići

sumu od 260 miliona evra u 2015. ECB će direktno nadgledati 130 institucija, koje

su klasifikovane kao ’važne’ zbog vrednosti aktiva koje premašuju 30 milijardi evra.

Sitnije banke će ostati pod kontrolom nacionalnih nadzornih vlasti. Izvor: RTC/Tanjug

LITVANIJA - Evropska ko-

misija pružila je podršku

Litvaniji da iduće godine postane devetna-

esta članica evrozone, čime je ova zemlja

preskočila ključnu prepreku ka usvajanju

evropske valute. Izvršni organ EU pohvalio

je baltičku državu zbog dugoročno razborite

fiskalne politike i ekonomskih reformi. EK

je predložila Savetu ministara EU da donese

odluku da Litvanija može da usvoji evro 1.

januara 2015. Izvor: RTC/Tanjug

BUGARSKA - Radovi na projektu Južni tok

obustavljeni su u Bugarskoj nakon što je EU

to zatražila. Predstavnica EK za energetiku

Sabine Berger, navela je dva pravna razloga za

takav korak, od kojih je prvi vezan za usagla-

šavanje bilateralnih sporazuma za izgradnju

gasovoda sa normama Trećeg energetskog

paketa. Pored toga, Brisel je osumnjičio Bugar-

sku za narušavanje evropskih pravila prilikom

raspisivanja tendera za izgradnju infrastruk-

turnih projekata i davanja privilegija ruskim i

bugarskim kompanijama. Izvor: RTC/Tanjug

GRČKA - Osam kompanija iz celog sveta izrazilo je interesovanje za kupovinu 67

odsto akcijskog kapitala Javnog preduzeća Solunska luka. Na toj listi su nemački

Invest Equity Partners, japanski Mitsui&Co, holandski APM Terminals B.V. i filipinski

International Container Terminal Services. U trci za luku su i holding Duferco Parti-

cipation Holding iz Luksemburga, rusko železničko preduzeće DD, londonska firma

P&O Steam Navigation Company, DP World i turski Yilport Holding. Za ovu godinu

Grčka je kao cilj privatizacije postavila prihod od 3,5 milijarde evra. Izvor: Beta

GEDŽETI

Pametna hidratacijaSavremen pristup klasičnom predmetu

Iako se ne radi o ’najuzbudljivi-jem’ piću, voda je od suštinskog značaja za život i zdravlje. Umesto da brojite preporučenih

osam čaša vode dnevno, u vašim rukama uskoro će biti pametna šolja koja može da identifikuje koliko ste tečnosti popili, kao i količinu unetog kofeina, masti, šećera ili drugog sadržaja poput natrijuma i proteina.

Vessyl (www.myvessyl.com) je još jedan od brojnih gedžeta koji se pridružio tehnološkim

uređajima koji brinu o zdravlju. Pametna šolja koristi senzore koji identifikuju tečnosti, bilo da se radi o vodi, gušćim napicima

poput jogurta, gaziranim pićima, alkoholu, a čak

identifikuje i pojedine brendove. Vessyl ne funkcioniše na osnovu mora informacija koje

je proizvođač prethod-no uneo, već očitava

podatke i za ona pića koja korisnici naprave sami.

Proizvođač polazi od činje-nice da svaki pojedinac ima različite potrebe kada je hidra-tacija u pitanju, što zavisi od brojnih faktora, a ova magična šolja podatke pokazuje u real-nom vremenu. Poseduje displej koji pokazuje informaciju koju želite. Možete da se fokusirate na ono što vam je bitno i postavite cilj za svaki dan, bilo da se radi o hidrataciji, praćenju količine kofeina ili kalorija.

Svi podaci unose se u Vessyl apli-kaciju putem bloothootha, a takođe, moguće je povezivanje i sa drugim ’nosivim’ pametnim uređajima.

Senzori se nalaze na čitavoj površini šolje, ali ostaje nera-zjašnjeno kako tačno funkcio-nišu. Proizvođač navodi da je tehnologija u istom domenu kao i ona koja može da se koristi za kontrolu kvaliteta u objektima za proizvodnju hrane.

Veličine je gotovo 400 ml i do-lazi u bojama snega, senke i pare. Na raspolaganju je i paleta od osam tonova za gornji deo koji se nalazi ispod poklopca. Baterija će obezbediti funkcionalnost tokom pet do sedam dana, a potpuno je puna za svega 60 minuta. Ova magična šolja na tržištu se očekuje početkom 2015. godine i to po ceni od 199 dolara, dok se u pretprodaji može nabaviti za 99 dolara. ●

Svaki pojedinac ima

različite potrebe

kada je hidratacija u pitanju

Saznajte više

Skenirajte QR kod telefonom i saznajte više o tome kako funkcioniše Vessyl

Laka proveraOno što Vessyl izdvaja od drugih uređaja iz ove oblasti, je činjenica da nakon početnih podešavanja, šolju možete da koristite i bez aplikacije. Na samoj šolji nalazi se indikator u vidu linije koji će pokazati nivo hidratacije. Kako dan odmiče možete proveriti da li je neophodno da sipate novu čašu vode prostim pokretom koji će aktivirati akcelerometar unutar uređaja.

TEKST:Ivana Lakić

BIZLIFEXXX 35

36 BIZLIFEINTERVJU

„Poslovna ekspanzi-ja na druga tržišta danas je sastavni deo globalne ekonomije.

Međutim, to se ne dešava pre oz-biljne analize ciljnih tržišta koja moraju da zadovoljavaju neke uslove, među kojima su najbitnije politička stabilnost i pravna sigurnost. Potom, tu su troškovi poslovanja i podrška stranim in-vestitorima. I, na kraju, isto tako

važno, raspoloživost obrazovnog kadra i kvalitetne radne snage“, kaže dr Ronald Seeliger, predsed-nik Nemačko-srpskog privrednog udruženja i generalni direktor Hemofarma Srbija u intervju za BIZLife portal.

● Nemačke kompanije su najavile dalja ulaganja i povećanje broja zaposlenih. - Rezultati ovogodišnje ankete Nemačko-srpskog privrednog

udruženja pokazuju da je najveći broj naših članova zadovoljan tr-žištem rada kada su u pitanju ka-drovi. Ali, mnogo manje kada je u pitanju pravna sigurnost. Zna-čajan obim dosadašnjih nemačkih investicija i aktuelna ula-ganja u nove proizvodne pogone, time i nova zapošljavanja, govore da srpsko tržište zadovoljava određene kriterijume, ali da ipak ima još prostora za una-pređenje privrednog ambijenta. Uprkos tome, nemačka preduze-ća novim ulaganjima pokazuju

poverenje u ovu zemlju. Niži troškovi poslovanja, danas nisu odlučujući kriterijum, jer u okru-ženju imamo i druga tržišta koja Srbiji prave veliku konkurenciju ili čak u ovom trenutku imaju i bolje uslove, zbog čega su neki značajni nemački investitori oda-brali druge lokacije. Zato Srbija treba da ubrza svoje konkretne privredne reforme. Ukoliko se to ne desi, kapital će ići dalje, tamo gde se nude bolji uslovi.

● Da li su dobrim kretanjima u povećanju balansa u trgovinskoj razmeni Srbije i Nemačke više doprinele nemačke kompanije svojim izvozom?- Širom Srbije u proizvodnoj

delatnosti aktivno je oko 40-tak kompanija čiji

su osnivači nemačka pravna lica koja su uglavnom izvozno orijentisana. Najveći

izvoznici iz Srbije u Ne-mačku bili su naši članovi:

Siemens, Leoni Wiring Systems Southeast, DAD Draxlmaier Au-tomotive, Hemofarm, Fresenius Medical Care, IGB Automotive i Panasonic Lighting Devices, kao i kompanije FIAT automobili Srbija, NIS, Impol Seval. Zajednički izvoz samo nabrojanih kompanija činio je 49 odsto ukupnog izvoza Srbije u Nemačku. To istovremeno znači da su bitne i manje firme koje izvoze, odnosno, da su nemačka preduzeća u Srbiji zainteresovana za paralelno jačanje srpske pri-vrede, jer dosta ovdašnjih izvo-znika upravo iz Nemačke uvozi sirovine i repromaterijal za svoje proizvode. Do kraja ove godine očekujemo da spoljnotrgovinski saldo dve zemlje dostigne tri mi-lijarde evra prometa, kao i dalji siguran rast izvoza iz Srbije.

Očekivali smo i poresko rasterećenje ovdašnje privrede, naročito malih i

srednjih preduzeća

Poverenje nemačkih firmi u SrbijuSrbija treba da ubrza konkretne privredne reforme. Ukoliko se to ne desi, kapital će ići dalje, tamo gde se nude bolji uslovi

Nepredvidivost političkih odluka onemogućava

dugoročno korporativno

planiranje

INTERVJU DR RONALD SEELIGER, PREDSEDNIK NEMAČKO-SRPSKOG PRIVREDNOG UDRUŽENJA I GENERALNI DIREKTOR HEMOFARMA SRBIJA

Snabdevanje domaćeg tržišta

Do kraja ove godine očekujemo da spoljnotrgovinski saldo Srbije i Nemačke dostigne tri milijarde evra prometa, kao i dalji siguran rast izvoza iz Srbije.

37BIZLIFEINTERVJU

● Ima dosta primedbi privrednika na privredni i poslovni ambijent u Srbiji. Da li su pravna nesigur-nost i (ne)predvidivost najveće zamerke?- U istraživanju Nemačko-srp-skog privrednog udruženja to je navedeno kao najveći problem sa kojim se suočavaju, ne samo strane, već i domaće kompanije u Srbiji. Nepredvidivost političkih odluka onemogućava dugoročno korporativno planiranje. To je re-zultiralo značajnim promenama u poslovnim modelima na osno-vu kojih su prvobitno donesene odluke o investicijama.

● Koji bi, prema vašem mišljenju, trebalo da budu prvi potezi nove vlade kako bi privredi bilo lakše i bolje?- Do sada je mnogo najava ključnih privrednih reformi, ali one još nisu zaživele. Dovoljno je pogledati godinama unazad našu anketu ili 'Belu knjigu' Saveta stranih investitora, pa videti da su najbitniji reformski zahtevi ostali isti. Zato, ako je ovdaš-nja privreda u teškim uslovima poslovanja već imala tako dugo strpljenja, svakako i novom premijeru treba da damo malo vremena i sačekamo da vidimo gde ćemo se svi zajedno naći krajem ove godine. Do tada je do-voljno vremena za izmene nekih ključnih zakona, kao što je Zakon o radu. Ukoliko Zakon o radu ne doživi suštinske već samo kozmetičke promene izmenom samo par njegovih paragrafa, sumnjam da ćemo moći da kre-nemo napred. Iskreno, očekivali smo i poresko rasterećenje ov-

dašnje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća koja jedino kroz poreska olakšanja mogu da apsorbuju značajniji broj neza-poslenih. Međutim, u aprilu smo bili iznenađeni neočekivanim na-

metima i izmenama oporezivanja na imovinu što predstavlja novi udar na privredu, što bi moglo da utiče na rast nezaposlenosti.

● Ima li interesovanja i najava da bi neka od srpskih kompanija u restrukturiranju, a ima ih oko 150, mogla da dobije vlasnike iz Nemačke?- To, naravno, nije isključeno. Znamo da će uskoro biti izgla-san novi Zakon o privatizaciji. Predloženim rešenjem stvara se mogućnost da se kroz proces privatizacije ili strateška par-tnerstva očuvaju one kompanije i radna mesta koja imaju tržišnu

perspektivu. Srbija je svojevre-meno planirala da svoj proces privatizacije završi do kraja 2007. U međuvremenu, ovde je bilo dosta slučajeva neuspelih pri-vatizacija. Dosadašnja praksa u tranzicionim zemljama pokazala je da je najteže naći adekvatnog partnera za velike sisteme, koji su nekada pokrivali mnogo veća tržišta. Radi se, uglavnom, o zapuštenim kompanijama, sa za-starelom tehnologijom koje više ne mogu biti tržišno konkuren-tne. Sve to zajedno ne doprinosi fleksibilnosti u restruktuiranju za koje su potrebne ogromne investicije. ● Izvor: BIZLife portal

Dosadašnja praksa u tranzicionim zemljama pokazala je da je najteže naći adekvatnog partnera za velike sisteme

Ukoliko Zakon o radu ne doživi suštinske već samo kozmetičke promene izmenom samo par njegovih paragrafa, sumnjam da ćemo moći da krenemo napred

Moderno obrazovanje

Naša pomenuta anketa pokazala je da su naši članovi zadovoljni ovdašnjim kadrovima, ali da bi Srbija trebalo paralelno da radi i na reformama svog obrazovnog sistema koji treba da bude u skladu sa ovdašnjim privrednim potrebama. Ne mogu svi da studiraju i budu profesori i menadžeri, a da istovremeno Srbija najavljuje reindustrijalizaciju. Mora da postoji jedna jasna pravovremena selekcija, kao što je to slučaj u dualnom sistemu obrazovanja u Nemačkoj. Samo na taj način Srbija može bolje da se pripremi za velike izazove koje svetska ekonomija permanentno doživljava.

38 BIZLIFEINTERVJU

O privrednom ambijentu Srbije, mogućim privatizacijama velikih srpskih kompanija,

kao i ekonomskoj pomoći Nemačke Srbiji, razgovarali smo sa Martinom Knappom, direktorom Nemač-ko-srpskog privrednog udruženja.

● Da li su privredni ambijent i ne-sređen pravosudni sistem glavni razlozi što nema više nemačkih investitora u Srbiji?

- U Srbiji već ima veći broj investi-tora iz Nemačke. Procenjujemo da je 25.000 srpskih radnika zaposle-no kod investitora iz Nemačke. Pri-znajem, da bi ih moglo biti i više. Ne smemo da zaboravimo, da se veliko premeštanje proizvodnje iz Nemačke u inostranstvo desilo 90-tih godina, kada Srbija nije dolazila

u obzir. Naravno, i lokacija igra važnu ulogu. Pre svega, birokratija i nedovoljna pravna sigurnost se uvek spominju u tom kontekstu.

Sem toga, ako Srbin sa nemač-kim pasošem otvori kancelariju u svojoj staroj domovini u kojoj i sam radi, pojaviće se u statistici kao nemačko preduzeće. S druge strane, veliki nemački koncerni investirali su preko svojih bečkih ćerki firmi i pojavljuju se u sta-tistici kao austrijski investitori.

● Kakav je interes nemačkih kompanija za najavljene pri-vatizacije Telekoma, EPS, Lutrije...- Svi očekuju novi talas privatizacije. Radi se o dve vrste preduzeća. Ona kao što su Telekom i EPS, koja postoje u svakoj zemlji u nekoj formi i uvek će postojati, kao i proizvodne i uslužne firme, koje su u državnom vlasništvu još od doba socijalizma i čija se privatizacija zadnjih deset godina stalno odlaže. Ako bi po-stojalo zainteresovanih s nemačke strane, bilo bi to za prvu kategoriju.

● Da li su po vašem mišljenju koncesije, naročito kada je reč o infrastrukturi, dobro rešenje?- Ovde se prvenstveno radi o finan-

siranju. Ako država nema dovoljno novca za velike projekte infrastruk-ture, rado se okreće alternativnim modelima finansiranja. Prednost je da se projekti pre ostvaruju i da se budžet države ne opterećuje novim dugovanjima. Još jedna prednost je što za projekat plaćaju korisnici projekta, a ne poreski obveznici, koji u određenim okolnostima nemaju nikakve koristi od projekta, jer žive na drugom mestu.

Sigurnost nemačke privrede u velikoj meri počiva na takozvanim srednjim kompanijama. Srednja

preduzeća nastaju od malih. Važno je da se pospeši

osnivanje malih pre-duzeća, i to pre svega u onim branšama, u kojima postoji odre-

đena verovatnoća da se ta preduzeća jednog dana

razviju u srednja. Nemačka strana podstiče ciljano osnivače i u Srbiji, preko programa HELP.

Bez obzira na političke odnose, Nemačka uvek ekonomski pomaže Srbiji. Krajem aprila imali smo priliku u Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju u Bonu da razgovaramo o svim aspektima pomoći za Srbiju. Zaista postoji veliki broj aktivnosti od strane države, ali i sa privatne strane. ● Izvor: BIZLife portal

Birokratija i nedovoljna pravna sigurnost su uvek

prepreka za investicije

Zainteresovanost za privatizacijuNemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 25.000 radnika

Važno je da se pospeši

osnivanje malih preduzeća

INTERVJU MARTIN KNAPP, DIREKTOR NEMAČKO-SRPSKOG PRIVREDNOG UDRUŽENJA

Zapošljavanje mladihAko govorimo o nezaposlenosti kod mladih, često se postavlja pitanje dualnog sistema školovanja, koji je poznat u Nemačkoj i Austriji. U međuvremenu je za to zainteresovan ceo svet, između ostalog zemlje kao što su Kina, Indija, SAD. Ubeđen sam da bi to bio dobar model i za Srbiju. Međutim, za to su potrebne privredne komore koje imaju solidnu finansijsku i institucionalnu osnovu. Dualni sistem školovanja se naime organizuje na samom preseku između privatno i državno organizovanog sektora, a taj presek čine komore. Tako da je tužno da je pre izvesnog vremena ukinuto zakonsko članstvo u komorama. Ali to se može korigovati.

39BIZLIFEINTERVJU

Šta će na položaj Srbije u očima njenih kreditora najviše uticati pitali smo Jürgena Welschofa, direk-

tora KfW Kancelarije u Beogradu.

● KfW je do sada sarađivao sa više banaka u Srbiji i na različitim projektima. - U poslednjih deset godina sarađi-vali smo sa više od deset banaka - partnera u Srbiji. Odobrili smo više od 20 kreditnih linija i značajan iznos tehničke pomoći. Ukupan iznos kreditnih linija, ugovorenih u sklopu finansijske saradnje između Srbije i Nemačke, trenutno iznosi 350 miliona evra. Naša iskustva su veoma pozitivna. U međuvremenu se položaj finansijskog sektora pogoršao, kao posledica skromnog ekonomskog rasta, smanje-nja kreditne tražnje, viso-ke likvidnosti u sektoru i rasta nenaplativih kredita. Definitivno očekujemo da nastavi-mo uspešnu saradnju sa našim partnerima u Srbiji, ali možda na donekle nižem nivou.

● Koja je uloga KfW-a kao ra-zvojne banke Vlade Nemačke u podsticanju nemačkih investicija u Srbiji?- Kao nemačka razvojna banka, KfW ima mandat nemačke vlade da pomogne u pripremi, finansiranju i monitoringu implementacije ve-likog broja projekata koji su pret-hodno dogovoreni između srpske i nemačke vlade. Osim aktivnosti u

finansijskom sektoru, ovo se odnosi uglavnom na važne infrastrukturne projekte u energetskom sektoru i sektoru vodosnabdevanja. Ukupna namenjena sredstva Nemačke Srbiji za projekte naše zajedničke finansijske saradnje iznose oko 1,6 milijardi evra. Oko 50 odsto ovog značajnog iznosa namenjeno je projektima u energetskom sektoru

i 250 miliona evra za projekte u sektoru vodosnabdevanja. Mnogi od projekata su već implementira-ni, neki su u fazi implementacije, a neki u fazi pripreme. Održive in-

vesticije su uvek naš krajnji cilj. Trenutno, na primer,

radimo sa 15 opština i njihovih javnih preduzeća, kako bismo poboljšali njihove siste-

me za vodosnabdevanje i sisteme za otpadne vode, ili

sa 20 toplana kako bismo poboljšali efikasnost i pouzdanost sistema za daljinsko grejanje.

Pored aktivnosti KfW Razvojne banke u Srbiji, DEG-članica KfW grupe, finansira investicije privatnih kompanija. Nedavno je portfolio DEG-a u Srbiji prešao 100 miliona evra.

● Kakva je vaša ocena kre-ditnog rejtinga Srbije i šta po vašem mišljenju najviše utiče na

takvu ocenu?- Po mišljenju KfW-a, kreditni rejting Srbije se pokazao dosta otpornim uprkos negativnim de-

šavanjima i uglavnom zbog drugih povoljnih faktora. U svakom slu-čaju, iz naše perspektive buduća dešavanja predstavljaju rizik. Kratkoročno, pravne i strukturne reforme koje su najavljene već pre izvesnog vremena još uvek čekaju odluke Vlade i njihovo sprovođe-nje ima odlučujuću ulogu. Kreditni rejting, takođe, zavisi od brze fiskalne stabilizacije, uključuju-ći poboljšanje strukture javne potrošnje i kontrole javnog duga, i u ovom kontekstu, dogovora sa MMF-om. Na srednji i duži rok, na položaj Srbije u očima njenih kreditora uglavnom će uticati zna-čajno poboljšanje okvirnih uslova za privatne investicije i posledično aktivnosti malih i srednjih predu-zeća i stranih direktnih ulaganja, razvoj bankarskog sektora u Srbiji, ozbiljni pregovori sa EU i konkret-ni koraci koji će utabati put Srbije na putu za Evropsku uniju. ● Izvor: BIZLife portal

Srbiji odobreno 350 miliona evraUkupna namenjena sredstva Nemačke Srbiji za projekte naše zajedničke finansijske saradnje iznose oko 1,6 milijardi evra

Nedavno je portfolio

DEG-a u Srbiji prešao 100

miliona evra

Kreditni rejting Srbije se pokazao dosta otpornim uprkos negativnim dešavanjima i uglavnom zbog drugih povoljnih faktora

INTERVJU JÜRGEN WELSCHOF, DIREKTOR KFW KANCELARIJE U BEOGRADU

razvoj novih proizvoda

Uz našu podršku banke su razvijale svoje poslovanje u novim, razvojno orijentisanim tržišnim segmentima. Na primer, kreditne linije za projekte energetske efikasnosti, kao i kreditne linije za finansiranje opštinske infrastrukture, uz pomoć kojih je finansirano više od 400 malih projekata u 80 opština i javnih komunalnih preduzeća. Podstičemo razvoj kreditiranja poljoprivrede i ruralnih područja, specijalizovane kreditne linije za energetsku efikasnost u opštinama i poslednje, ali ne manje važno, finansiranje obrazovanja, posebno u poslednje dve godine.

40 BIZLIFEEKONOMSKI ODNOSI SRBIJE I NEMAČKE

EKONOMSKI ODNOSI SRBIJE I NEMAČKE

Biznis partner broj dva

Ukupna robna razmena dve zemlje za prva tri meseca 2014. iznosi 1,2 milijardi dolara i veća ja za 25 odsto u odnosu na isti period 2013.

Privredna saradnja Srbije i Nemačke je u stalnom usponu, što dokazuju i po-slednje dve veće investicije

Mercedesa i Dr Oetkera. Nemačka je jedan od vodećih investicio-nih partnera Srbije, a globalna ekonomska kriza nije značajnije negativno uticala na konstan-tan priliv nemačkih investicija u Srbiju. Prema podacima NBS o prilivu stranih direktnih ulaganja u Srbiju, za period 2005. do 2010, Nemačka je bila na četvrtom mestu sa ulaganjima u iznosu od 983,3 miliona evra. Nemačke inve-sticije u Srbiji su 2012. iznosile oko

45 miliona evra, dok su u prvoj polovini 2013. dostigle 12 miliona evra. Nemačka se na listi od 69 zemalja nalazi na petom mestu.

U 2013. Nemačka je par-tner broj dva Srbiji i u izvozu, i u uvozu. Uku-pna robna razmena Sr-bije i Nemačke iznosila je 4,2 milijarde dolara i veća je za 20 odsto u odnosu na 2012. Srpski defi-cit se smanjio za 14 odsto i iznosi 600 miliona dolara. Srpski izvoz se povećao za 30 odsto i iznosio je 1,8 milijardi dolara u 2013. Uvoz se, takođe, povećao za 14 odsto, i

iznosio je 2,4 milijarde dolara.Ukupna robna razmena za

prva tri meseca 2014. iznosi 1,2 milijardi dolara i veća ja za 25 odsto u odnosu na isti period 2013. Deficit Srbije se povećao u odnosu na 2013. za 50 odsto i iznosi 200 miliona dolara. Srpski izvoz se povećao za 20 odsto i iznosi 500 miliona dolara, ali se i uvoz povećao za 30 odsto, i iznosi 700 miliona dolara.

U Srbiji posluje 360 firmi, čiji su osnivači pravna lica iz Nemačke i zapošljavaju 25.000 ljudi. Njihove investicije su od 2000. dostigle 1,6 milijardi evra.

Zahvaljujući primeni trgovin-skog sporazuma sa EU, struktura srpskog izvoza se postepeno menja u pozitivnom smeru, od oslanjanja na skoro isključivo sirovine i proizvode za reprodukciju do pla-

smana proizvoda sa većom dodatom vrednošću:

medicinski instrumenti i oprema, automobili i delovi, delovi za ma-šine, putnička vozila,

čarape i drugo.Sam podatak da je izvoz

preduzeća iz Srbije u Nemačku u prvom kvartalu 2014. porastao u odnosu na prethodnu godinu za 20 odsto, govori u prilog činjenici da kompanije iz Srbije

porast izvoza

Izvoz preduzeća iz Srbije u Nemačku u prvom kvartalu 2014. porastao u odnosu na prethodnu godinu za 20 odsto.

Izvoz UvozZa prva tri meseca 2014. dominantni izvozni proizvodi

na nemačko tržište bili su: električne mašine, aparati i uređaji (23,9%); pogonske mašine i uređaji (14,6%); obojeni metali (21,8%); odeća (6,8%); povrće i voće (8,6%); žitarice i proizvodi (2,4%); organski hemijski proizvodi (3%) i medicinski i farmaceutski proizvodi (2,8%).

Dominantni uvozni proizvodi iz Nemačke bili su: drumska vozila (24,3%); pogonske mašine i uređaji (6,6%); industrijske mašine za opštu upotrebu (4,9%); hemijske materije i proizvodi (11,3%); medicinski i farmaceutski proizvodi (5,8%); obojeni metali (4,3%) i proizvodi od metala (2,9%).

Srpski deficit se

smanjio za 14 odsto

i iznosi 600 miliona dolara

41BIZLIFEINTERVJU

Predstavništvo Pri-vredne komore Srbije u Nemačkoj posebno će se posvetiti pove-

zivanju srpskih proizvođača sa nemačkim srednjim i manjim preduzećima, kaže Marko Čadež novi direktor predstavništva PKS-a.

„Pored toga, bavićemo se organizacijom ciljanih B2B susreta, prezentacija, i poseta nemačkih menadžera Srbiji. Ukoliko pogledate nemačku privredu videćete da više od pola ukupne pri-vredne aktivnosti Nemačke čine upravo mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju 60 odsto radnika.“

● Koji su trenutni prioriteti predstavništva PKS?- Nakon poplava nam je prioritet bio angažovanje na prikupljanju pomoći za nastradale, kome smo se po-svetili u onoj meri koliko su nam to resursi dozvolili. Na

sreću naišli smo na podršku nemačke javnosti i nemačkih kompanija. Nemačko druš-tvo je generalno osetljivo po ovom pitanju i ima visoku kulturu spremnosti da se pomogne u nevolji. Dodatno, Nemačka je pre samo godinu dana i sama doživela teške poplave i slike katastrofe još uvek su žive u svesti građana. I pored tragičnih događaja, predstavništvo Privredne komore u Ne-mačkoj nastavlja sa svojim planovima. Pomoći ćemo

srpskim preduzećima da kroz pristup nemačkom tr-žištu i nemačkim potencijal-nim partnerima razviju svoj posao, što je možda i najefi-kasnija pomoć u prevazilaže-nju teških posledica poplave po srpsku privredu.

● Da li je zastupljenost srpskih kompanija na tržištu

Nemačke zadovoljavajuća ili bi mogla da bude bolja?- Postoji veliki broj kompa-nija u Srbiji koje su sa svojim proizvodima i uslugama pri-sutne na nemačkom tržištu. Podsetio bih da je izvoz pre-duzeća iz Srbije u Nemačku u prethodnoj godini dostigao rekordni nivo od 1,74 milijar-de dolara sa tendencijom da-ljeg rasta. Naravno, potencijal za dalji razvoj je ogroman. Ne mislim da je samo ta linearna komponenta saradnje, u kojoj nemačke kompanije kupuju

usluge ili robu od neko-ga iz Srbije, sama po sebi najvažnija. Transfer znanja, razvoj zajedničkih projekata, obuka je nešto što srpskoj privredi na srednji i duži rok otvara mogućnosti da jednog dana bude konkurentna na velikom, otvorenom tržištu Evropske unije. ● Izvor: BIZLife portal

Predstavništvo PKS u Nemačkoj će se baviti oganizacijom ciljanih B2B susreta, prezentacija, i poseta nemačkih menadžera Srbiji

Kvalitet i konkurentost

Prošlogodišnjem izvoznom učinku Srbije na nemačkom tržištu najviše je doprineo izvoz električnih mašina, aparata i uređaja, pogonskih mašina i uređaja, povrća i voća, odeće i obojenih metala. Kompanije iz Srbije sada moraju da posvete najviše energije stvaranju kvalitetnih i konkurentnih proizvoda kako bi bile u mogućnosti da uđu na zahtevno tržište kakvo je nemačko.

Raste izvoz srpskih proizvoda

Rekordni nivo izvoza od 1,74 milijarde dolara sa tendencijom daljeg rasta

INTERVJU MARKO ČADEŽ, DIREKTOR PREDSTAVNIŠTVA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U NEMAČKOJ

sve uspešnije prevazilaze prepreke i pronalaze put ka nemačkom tržištu. Naravno, jednim delom rast izvoza rezultat je i dolaska nemačkih kom-panija koje u Srbiji otvaraju svoje proizvodne pogone. Dolazak nemač-kih kompanija u Srbiju i stvaranje lokalnih partnerstva sa srpskim preduzećima ima višestruke pozi-tivne efekte među kojima je najvaž-niji transfer znanja i tehnologija, koji je neophodan srpskim preduze-ćima kako bi i sama bila konku-rentna na velikim tržištima poput nemačkog. Partnerstvo Mercedesa i Ikarbusa, koje dodatno uključuje na desetine domaćih proizvođača, je jedan od primera takve saradnje za

koji se nemačke kompanije sve više interesuju pri dolasku u Srbiju.

Sudeći po konstantnim inve-sticijama nemački investitori su zadovoljni uslovima poslovanja kod nas. Naravno, iako nemaju neke posebne zahteve za dalje ulaganje u Srbiju, unapređivanje privrednih odnosa dve zemlje će zavisiti od sveukupnog popravljanja poslovnog ambijenta u zemlji, a to obuhvata donošenje modernog Zakona o radu, prilagođenog evropskim normama. Od toga će svakako zavisiti i dola-zak novih nemačkih investitora. ●

Izvor: Privredna komora Srbije

Ukupna robna razmena za prva tri meseca 2014. iznosi 1,2 milijardi dolara

i veća ja za 25 odsto u odnosu na

isti period 2013

42 BIZLIFEKOMENTAR

U Srbiji trenutno posluje blizu 400 preduzeća čiji su osnivači nemačka pravna lica. Ona, ujed-

no, zapošljavaju preko 25.000 ljudi. A moglo je da ih bude bude daleko više, jer Srbija, umesto da omogući mnogo veću pravnu sigurnost i time kreira povoljniji privredni ambijent, najčešće sama koči svoj privredni razvoj. Ovo je, ukratko, rezime posled-nje ankete, koju je u prvom poslovnom kvartalu, među 260 članova, sprovelo Nemačko-srp-

sko privredno udruženje u Srbiji (DSW), koje već punih 11 godina radi na unapređivanju privredne saradnje između dve zemlje.

DSW svake godine sprovodi pomenutu anketu među svojim članovima kao preliminaran rezultat očekivanja svojih članica

kada je reč o tekućoj poslovnoj godini. Prema rezultatima ankete procena ekonomske situacije u Srbiji za 2014, u odnosu na pret-hodnu, nije se znatno poboljšala: 2013. je 80 odsto anketira-nih preduzeća ocenilo ekonomsku situaciju kao lošu. Za 2014. ovaj rezultat je nešto pozitivniji, s obzirom da 67 odsto anketiranih očekuju nepovoljno stanje privrede. Trećina ispitanika smatra da je generalno privredno

stanje u Srbiji zadovoljavajuće. Međutim, oni se, kao u rezul-tatima protekle četiri godine, ne nadaju skorom završetku ekonomske krize.

Preko jedne trećine ispitanika ocenilo je sopstveno privredno stanje kao ’dobro’, skoro 60 kao

’zadovoljavajuće’, a samo četiri odsto kao ’nepovoljno’. Time je prošlogodišnji optimizam do-nekle zadržan. Nemačko-srpski privrednici gledaju pozitivno na

tekuću poslovnu godinu: više od polovine njih

očekuje poboljšanje svog privrednog stanja, dok 40 odsto prognozira stabilnu i

nepromenjenu situaciju svog preduzeća. Samo

šest odsto predviđa pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu.

Pozitivan razvoj u poslovanju očekivan je i u investicionim, kao i u planovima zapošljavanja. Skoro svako drugo preduzeće, u poređenju sa prethodnom godinom, očekuje povećanje broja zaposlenih. Nepromenjenu situaciju kod broja zaposlenih predviđa 45, dok samo osam od-sto računa na pad zapošljavanja u svom preduzeću. Ukupno 38 odsto kompanija želi da poveća investicije u tekućoj godini, dok

Na pitanje da li bi ponovo investirali u Srbiju, čak 92 odsto je odgovorilo pozitivno

Srbija treća poželjna investiciona destinacijaNemačke kompanije u Srbiji žele ubuduće da ulažu i zapošljavaju još više, ali, pre toga, žele privredni ambijent koji obuhvata punu pravnu sigurnost, manju i efikasnu administraciju i novi moderan zakon o radu

67 odsto anketiranih

očekuju nepovoljno

stanje privrede u 2014.

KOMENTAR

Piše: Milan Vučković, nadležan za odnose sa javnošću i upravljanje projektima u ’Delegaciji nemačke privrede u Srbiji’

43BIZLIFEKOMENTAR

samo 16 odsto planira suprotno. Spremnost da dalje investiraju i zapošljavaju novu radnu snagu pokazuju posebno preduzeća iz sektora proizvodne delatnosti, koja su izvozno orijentisana i sa više od 250 zaposlenih.

Naravno, sve pomenute pozi-tivne rezultate treba, posmatra-no iz današnje perspektive nakon razornih poplava koje su, u međuvremenu, pogodile direktno i privredu i privrednike, posma-trati sa rezervom. I pored toga što su neke nemačke kompanije u Srbiji još tokom prošle i počet-kom ove godine već pristupile proširenju svojih proizvodnih ka-paciteta, nekima od njih, naročito u centralnoj Srbiji, poplave su na-nele direktnu štetu zaustavivši, privremeno, realizaciju njihovih planova. Pored ovoga, oko 40-tak nemačkih preduzeća širom Srbije u proizvodnoj delatnosti, koja su potpuno izvozno orijentisa-na, suočila su se sa problemom isporuke proizvedene robe u predviđenim ugovornim rokovi-ma usled direktne ugroženosti od poplava. Svi oni dele sudbinu domaćih privrednika i, kao i oni, priželjkuju što bržu realizaciju privrednih reformi u zemlji. I to, ako je moguće, još do kraja tekuće godine. Baš kako je nova Vlada i obećala.

Prilikom procene anketiranih preduzeća o uslovima poslova-nja, kao i prethodnih godina, posebno se ističu nedostaci u obezbeđivanju opšte prav-ne sigurnosti, predvidivosti ekonomske politike i efikasnosti javne uprave. Takođe je skrenuta pažnja na nedostatak transpa-rentnosti u javnim tenderima i poreskom sistemu, kao i pore-skim upravama. Na pitanje koje su najvažnije i najhitnije mere Vlade, najčešće su navedene neophodne reforme aktuelnog Zakona o radu (ZOR), borba pro-tiv korupcije, politička stabilnost, manja birokratija i napredak u poslovnom ambijentu. Dakle,

ukratko, nemačka preduzeća ne žele ni manje ni više od onoga što priželjkuju i domaće firme. Zapravo, nemačka preduzeća u Srbiji žele ravnomerno i ubrzano razvijanje domaće privrede kako bi u zdravijoj konkurenciji mogli još bolje da posluju i ujedno se snabdevaju kvalitetnim delovima od domaćih dobavljača.

Sa druge strane, u anketi su pozitivno ocenjeni radni kadrovi i tržište rada: kvalifikacija i mo-tivacija radnika, njihovo ukupno akademsko obrazovanje, produk-tivnost i dostupnost kvalifikova-nih radnika kao i troškovi rada ocenjeni su kao dobri. Međutim, pojedina nemačka preduzeća zbog nedovoljno definisanog ZOR, od svojih centrala imaju sugestiju da ne primaju praktikante. Tako-

đe, mnoga nemačka i inostrana preduzeća u Srbiji (ukupno oko 2.500), naviknuta su u svojim ma-tičnim zemljama na saradnju sa agencijama za zapošljavanje kada obim posla nalaže veći angažman osoba na takozvanim privreme-no-povremenim poslovima. I pored toga što u zemlji posluje preko 60 agencija, među kojima

oko 15-tak renomiranih sa me-đunarodnim pedigreom, aktuelni ZOR nije precizirao njihov rad ili lizing radne snage preko njih. Čak ovo nije ni tema u aktuelnom socijalnom dijalogu na relaciji po-slodavci-sindikati-država, i pored činjenice da u ovom trenutku u Srbiji preko agencija radi preko 20.000 ljudi. Takva situacija je,

jednostavno, neshvatljiva inostra-nim i nemačkim direktorima na privremenom radu u Srbiji. Kao i mogućnost da, na primer, u svojoj kompaniji moraju da pregovaraju i dogovaraju se sa čak do osam različitih sindikata istovremeno.

Na kraju, na pitanje da li bi ponovo investirali u Srbiju, čak 92 odsto je odgovorilo pozitivno (prošle godine 88 odsto). Srbija se ovim procentom pozicionirala

na treće mesto među zemljama srednje i jugoistočne Evrope, posle Poljske i Estonije. Time su nemački poslodavci, i pored svih nabrojanih privrednih proble-ma koji predstavljaju samo vrh ’ledenog brega’, iskazali nadu u započete privredne reforme i jedno bolje sutra. Ipak. ●

Izvor: BIZLife portal

Ukupno 38 odsto kompanija želi da poveća investicije u tekućoj godini, dok samo 16 odsto planira suprotno

44 BIZLIFEINTERVJU

Siemens je po rečima gene-ralnog direktora Tihomira Rajlića, više od jednog veka prisutan u Srbiji,

i trenutno je u regionu najveća kompanija porodice Siemens, koja je i po broju zaposlenih i po obimu prometa ostvarila značajan rast.

„Naša fabrika u Subotici, jedna je od najvećih fabrika za proizvodnju generatora za vetro-elektrane na svetu. Prošle godine smo obeležili deset godina uspešne proizvod-nje fabrike, a od 2003. do danas

u Subotici je proizvedeno više od 15.000 generatora. Zahvaljujući ovoj fabrici Siemens Srbija je jedan od deset najvećih izvoznika iz Srbije. Rezultati koje ostvarujemo omogućili su nam da trenut-no zapošljavamo ukupno 1.100 ljudi. Takođe, dali smo mogućnost

domaćim malim privrednicima da rade sa nama i postanu naši dobavljači. Na taj način Siemens direktno utiče na čitav privred-ni lanac – dobavljače, druge prateće industrije i otvara brojne

mogućnosti za jačanje privrede i industrijske proizvodnje kod nas.

Naš doprinos u projektima razvoja infrastrukturnih sistema u Srbiji je na izuzetno viso-kom nivou i poslujemo u svim oblastima u kojima je aktivna i naša matična kuća. Angažovani smo na projektu rehabilitacije železničkih pruga za Železnice Srbije. Radili smo na moderniza-ciji sistema u termalnoj elektrani Nikola Tesla B1, a značajne pro-jekte sprovodimo i u oblasti indu-strije, kao što su automatizacija fabrike FIAT u Kragujevcu, kao i rudarskim basenima Kolubara i Bor. Zadovoljni smo postignutim, i sigurni da i u budućnosti mo-žemo da ponudimo ekonomična i visokokvalitetna rešenja u svim oblastima u kojima poslujemo."

Osnovni parametri: ocena poslovne klime u datim zemljama, nivo poslovnih rizika, pravna

zaštita i sigurnost u svim aspektima poslovanja, način na koji je uređena oblast zakonodavstva,

postojanje adekvatne infrastrukture

Ključ uspeha su ulaganja u inovacijeMi smo domaće preduzeće, koje razmišlja lokalno i aktivno učestvuje u rešavanju problema

INTERVJU TIHOMIR RAJLIĆ, GENERALNI DIREKTOR SIEMENSA U SRBIJI

45BIZLIFEINTERVJU

● Koji su osnovni parametri koji-ma se Siemens rukovodi prilikom donošenja odluke u koju zemlju da se investira?- Kao i svi veliki sistemi, i Siemens se rukovodi parametrima kao što su ocena poslovne klime u datim zemljama, nivo poslovnih rizika, pravna zaštita i sigurnost u svim aspektima poslovanja, način na koji je uređena oblast zakonodav-stva, postojanje adekvatne infra-strukture. To su neki od osnovnih parametara po kojima se ocenjuje investiciona privlačnost jedne zemlje. Nažalost, kada je reč o Srbiji, i dalje ima dosta problema i potrebno je značajno unaprediti ove parametre da bi investicije bile intenzivnije. Ipak, moram da napomenem da su naša iskustva pozitivna, zato i jesmo ovde i nastavljamo da se razvijamo. Odlično smo se pripremili i informi-sali, što nam je omogu-ćilo da iskoristimo sve pogodnosti koje su pružene kroz mogućnost poslovanja u slobodnoj zoni. Po-red carinskih i poreskih olakšica koje pruža takav koncept, od zna-čaja je bilo i to što je u slobodnoj zoni prisutna i dostupna državna i lokalna administracija sa kojom svakodnevno sarađujemo što do-prinosi efikasnosti u poslovanju.

● Po vašem mišljenju, a imajući celokupnu situaciju Srbije u vidu, gde vidite posebno ulogu Siemensa?- Mi radimo ovde, zapošljavamo, i kao uspešna domaća kompani-ja naše poslovanje nastavljamo da razvijamo u svim oblastima: industrija, energetika, medicinska oprema i sigurnosni sistemi. Srbiju čeka ozbiljan privredni oporavak, potrebno je oživeti industrijsku proizvodnju, stvarati mreže kva-litetnih domaćih dobavljača i pre-duzeća, ne bi li se pokrenuo čitav industrijski lanac gde ćemo jedni drugima omogućiti saradnju, koja će dovesti do podizanja kvaliteta

proizvodnje, otvaranja novih trži-šta i rasta čitave ekonomije. Naša uloga je tu višestruka, jer sa jedne strane predstavljamo pouzdane partnere u izgradnji infrastruk-ture, donoseći najsavremenije tehnologije, a sa druge strane prenosimo naše znanje na sve sa kojima radimo. Naša strateška usmerenja u Srbiji ostaju u svim oblastima u kojima smo i do sada ostvarili značajne rezultate.

● Da li ste mišljenja da su izostale očekivane investicije nemačkih kompanija u Srbiju?- Ne mislim da su izostale, došao je Bosch, Mercedes, takođe, ima određenu proizvodnju, Knauf Insulation ima fabriku u Srbiji... Ako me pitate zašto ih nema više,

verujem da je to upravo zbog toga što je potreb-

no stvoriti bolje uslove kada je u pitanju privlačenje investitora iz bilo koje zemlje.

Generalno, važno je da država obezbedi lakšu,

bržu i efikasniju komunika-ciju potencijalnih investitora,

nadležnih republičkih institucija i lokalne samouprave, te da popravi sve one parametre po kojima se ocenjuje investiciona privlačnost. Srbija ima velikih potencijala da bude zemlja sa velikim stranim ulaganjima, i na tome treba da se radi, na njenoj promociji i poziciji.

● Siemens nije koristio subvencije. Kakav je vaš stav o podsticajima?- Siemens se nije oslanjao na po-moć države, sami smo prepoznali potrebe tržišta, gde možemo da plasiramo naše proizvode, kao i prednosti proizvodnje u Subotici. Tržište koje izražava potrebu za vetrogeneratorima, koje mi pro-izvodimo u Subotici, omogućava

nam da konstantno povećavamo obim poslovanja, povećamo inve-sticije i broj zaposlenih. Oslanjamo se na sopstvene resurse i to je

naša poslovna politika. Veru-jem da pored podsticaja u vidu subvencija, država pre svega treba da obezbedi adekvatan poslovni ambijent koji će dugoročno doneti bolje uslove poslovanja, kako za investitore, tako i za domaće kompanije. ● Izvor: BIZLife portal

Važno je da država obezbedi lakšu, bržu i efikasniju komunikaciju potencijalnih investitora, nadležnih republičkih institucija i lokalne samouprave

Siemens se nije oslanjao

na pomoć države, sami smo prepoznali

potrebe tržišta

Planovi Prethodnu godinu obeležilo je uvećanje obima poslovanja usled povećanja broja porudžbina generatora koji se proizvode u našoj fabrici u Subotici. Zahvaljujući tome, za samo godinu dana duplirali smo broj zaposlenih u fabrici. Plan nam je da takav trend poslovanja nastavimo i u ovoj godini i da kroz nove cikluse zapošljavanja i veću saradnju sa domaćim dobavljačima nastavimo sa rastom. Zato smo i organizovali Sajam dobavljača i trenutno smo u procesu finalnog odabira najboljih malih i srednjih firmi koje mogu da zadovolje standarde, kvalitet i količinu koju propisuje Siemens kvalitet. Očekujemo da ćemo na taj način direktno pomoći privredi i ambijentu u kome poslujemo.

46 BIZLIFEINTERVJU

Uspešnost kompanije može da se meri na mnogo načina, ali deo koji je možda najteže

meriti, a najviše doprinosi uspehu kompanije, jeste posvećenost zaposlenih da aktivno učestvuju u postignuću uspeha kompanije, ističe Duška Babić, HR direktor DHL-a u Srbiji.

● Po vašem mišljenju, šta je bilo presudno za ovako laskavu titulu?- To je razlog što smo posvetili toliko pažnje investiranju ne samo u razvoj naše globalne mreže, već značajno i u razvoj zaposle-nih i njihovu motivaciju. Izazovi u savremenom poslovanju su mnogobrojni gde se uglavnom rukovodimo postignućima koja se izražavaju brojkama, profitom, ali magični krug uspeha zaista isklju-čivo vodi preko motivisanih za-poslenih koji pružaju fantastičnu uslugu, time obezbeđuju lojalnost naših klijenata, koji naravno utiču na stvaranje naše profitabilne mreže. To vodi u krug, daljem in-vestiranju u motivisane zaposlene, koji sve ovo i omogućavaju.

● Koji faktori najviše utiču na zadovoljstvo zaposlenih u odre-đenoj firmi?

- Uspeh naše kompanije na polju zadovoljstva zaposlenih je nešto na šta smo se već navikli i održavanje tog nivoa motivacije zaposlenih koji su posvećeni i entuzijastični u želji da aktivno doprinose uspehu kompanije jeste naša svakodnevna praksa.Ali to je dug proces. Organizaciona kultura u velikoj meri proističe iz interne komunikacije koja u sebi

sadrži bezbroj elemenata. Veliki broj kompanija ima uglavnom sve ili makar većinu medija interne komunikacije koje aktivno koristi, kao što su: oglasne table, intranet, forumi, interni časopis, sastanke svih zaposlenih, i mnoge druge. Po meni, izuzetno je važno da se

svi ti mediji stave u pravi kontekst i da postoji usaglašenost, kon-gruentnost između onoga što se formalno sprovodi, radi, priča sa onim što se istinski oseća i u šta se zaista iskreno veruje.

Ako na svim nivoima rukovo-đenja imamo ljude koji brinu o poslovnim rezultatima i pri tome imaju razvijenu emocionalnu inte-ligenciju i jak sopstveni integritet

vi imate osnovne elemente u ostvarivanju zadovoljstva zapo-slenih. U okviru ovog istraživanja zaposleni izražavaju svoje mišlje-nje o aktivnom liderstvu, koje je po meni ključ uspeha o kome mi danas pričamo.

Ukoliko sve to radi, rukovodilac

Najbolji poslodavac među malim i srednjim preduzećimaAko na svim nivoima rukovođenja imamo ljude koji brinu o poslovnim rezultatima imate osnovne elemente u ostvarivanju zadovoljstva zaposlenih

INTERVJU DUŠKA BABIĆ, HR DIREKTOR DHL-A U SRBIJI

47BIZLIFEINTERVJU

će od svojih zaposlenih dobiti po-verenje koje generiše nove vredno-sti. U izveštaju Aon Hewitt iz 2013. kaže se da jedan odsto uvećanja na polju zadovoljstva zaposlenih daje 0,6 odsto povećanja u prodaji.U DHL-u svaka priča o uspehu, o postignutim rezultatima počinje od motivisanih zaposlenih. Naša kultura rukovođenja bavi se, pre svega, aktivnim liderstvom, koje ima za cilj da kroz poštovanje koje ukazujemo jedni drugima, ne kom-promitujući rezultate, motivišemo zaposlene da u svakom trenutku

budu posvećeni besprekornoj uslu-zi koju pružaju našim klijentima.

● Koje su to korporativne vred-nosti koje neguje DHL?- Verujem da se naše korporativne vrednosti ne razlikuju mnogo od drugih multinacionalnih kompa-nija. Osnovna vrednost po meni jeste poštovanje koje ukazujemo

jedni drugima i zahvalnost koju izražavamo jedni drugima za dobro obavljen posao. Korpora-tivne vrednosti pokrivaju pre svega posvećenost pružanju besprekorne usluge kako bismo naše klijente učinili uspešnim, integritet, društvenu odgovornost, preduzetničko delovanje, otvorenost. Ubeđena sam da nije teško sve ove vrednosti usvojiti kao mrtvo slovo na papiru, ali pravi je izazov živeti te vrednosti, i

to svakog dana u svakoj interakciji sa našim internim i eksternim klijentima. Tek onda te vrednosti imaju smisla.

● U kojoj meri je DHL posvećen stručnom usavršavanju svojih zaposlenih?- Svaki zaposleni u DHL Express-u ima najmanje dva pasoša. Jedan

koji nam omogućava da upoznaje-mo nove zemlje, ljude i obogaćuje-mo svoje životno iskustvo i drugi

’pasoš do uspeha’, koji svim zaposlenima obezbeđuje

putovanje kroz koje stiču znanja i veštine kako bi bili prepozna-ti kao sertifikovani

međunarodni stručnjaci. U pasošu se nalaze pečati

koji govore o razvoju karijere svakog zaposlenog. Čitav program predstavlja jedinstvenu platformu, kombinaciju najsavremenijih me-toda učenja, ali i motivacioni pro-gram koji je potpuno identičan u svih 220 zemalja gde DHL Express posluje. U ovaj program uloženo je 75 miliona evra i predstavlja po-svećenost kompanije u smislu ra-zvoja zaposlenih. Cilj programa je-ste da svaki zaposleni od kurira pa sve do prvog čoveka u kompaniji postane pouzdani savetnik našim klijentima i ima veoma ozbiljna znanja iz domena logistike. Pored znanja koje je minimalni zajednič-ki imenitelj za svakoga bez obzira na to koje radne zadatke zaposleni izvršava na svom radnom mestu tu su i mnogobrojne specijalističke obuke koje svakom zaposlenom pre svega ulivaju samopouzda-nje, ali i realno znanje za koje verujemo da je značajan pokretač i motivator zaposlenih. Zašto je ovaj ceo program značajan za nas? Zato što motiviše zaposlene, oni su ponosni na to što rade za DHL, a kroz dobijena stručna znanja osećaju se zaista stručnjacima u oblasti kojom se DHL bavi. ● Izvor: BIZLife portal

Jedan odsto uvećanja na polju zadovoljstva zaposlenih daje 0,6 odsto povećanja u prodaji

U pasošu se nalaze pečati

koji govore o razvoju karijere svakog

zaposlenog

Obuka mladihNaše angažovanje u partnerstvu sa različitim studentskim organizacijama kao i visokoškolskim ustanovama traje preko 20 godina. To je za nas pre svega ogromno zadovoljstvo u smislu rada sa mladim ljudima koji su uvek spremni za nove izazove, motivisani, vredni, predani i moram priznati da je za mene lično ovakva saradnja mnogo više od poslovnog odnosa. Rad sa mladim ljudima je obostrano inspirativan. Broj mladih ljudi koji su obavili neki vid stručne prakse i usavršavanja je veliki ali s obzirom da kompanija u periodu od 2008. ima veoma skroman rast u broju zaposlenih zadovoljni smo što i u takvim okolnostima imamo praktikante koji su deo našeg tima.

48 BIZLIFEINTERVJU

„U prvom kvartalu ove godine izvoz u evrima u Nemačku raste za 21,5 odsto,

a uvoz za 13,8 odsto. Udeo Ne-mačke u izvozu iznosi 13 odsto, a u uvozu Srbije 12,3 procenata, pa neće biti iznenađenja ako ukupna robna razmena bude premašila tri milijarde evra”, na početku razgovora kaže dr Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.

Nikolić posebno naglašava da posle dramatičnih 90-ih, već od oktobra 2000. dolazi do intenzi-viranja razmene sa Nemačkom. U prvoj deceniji 21. veka prosečna stopa rasta robnog izvoza Srbije bila je 15,7 a uvoza 13,2 odsto. Za značajno povećani izvoz Srbije

u Nemačku najzaslužnija su ne-mačka preduzeća u Srbiji, koja su izvozno orijentisana ka Nemač-koj i Evropskoj uniji. Među deset najvećih srpskih izvoznika u Ne-mačku, čak njih pet predstavljaju nemačke kompanije, a trenutni izvozni lider je Siemens.

Razmenu dve zemlje, sudeći po podacima, karakteri-še visok robni deficit na srpskoj strani, nepovoljna struktura robe u izvozu, ali i konstantan trend ra-sta pokrivenosti uvoza izvozom, koja bi ove godine trebalo da bude blizu dve trećine. Dobijanjem statusa kandidata za EU, a i ranije primenom SPP, Srbija je fazno otvorila tržište za robe iz EU, a time i Nemačke. U 2014. carina će biti nula odsto, osim za deo agrara.

„Veoma je važno što je Srbija je u poslednjih nekoliko godina značajno proširila saradnju sa pojedinim, razvijenim, nemačkim pokrajinama, pa su u okviru tih akcija postignuti opipljivi rezultati u proširenju ekonom-skih veza sa Bavarskom i Baden

Virtembergom“, podseća naš sagovornik.

Sva istraživanja ukazuju da su nemačke firme zainteresovane za ulaganja u infrastrukturu, proizvodnju auto-delova, rudar-stvo i energetiku, poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Zbog

prirodnih resursa, strukture privrede, veličine tržišta

i tehnološke poveza-nosti, Srbija je važan partner Nemačke u regionu Jugoistočne

Evrope. Oko 75 odsto mašina i opreme u srp-

skim fabrikama je nemačke proizvodnje.

„Ne sme se nijednog trenutka zaboraviti kako je Nemačka najveći neto finansijer u Evropi i od značaja je za Srbiju da obez-bedi njenu podršku za sredstva od Svetske, Evropske razvojne i Evropske investicione banke. U ukupnoj sumi bilateralne pomoći Nemačke, Srbija je na 16. mestu od 151 države, koje dobijaju pomoć. BiH je na 39. mestu, Hr-vatska 49, Makedonija 67, Crna Gora na 78. mestu. Od početka demokratskih promena, ova zemlja je Srbiji na raspolaganje stavila milijardu evra bilateralne pomoći i oko 400 miliona pomoći kroz razne evropske fondove. Ta sredstva su uglavnom investira-na u infrastrukturu, energetiku, vodosnabdevanje, podizanje kapaciteta lokalnih samouprava, kao i za humanitarne potrebe”, naglašava dr Nikolić. M.Z.

Nemačka najvažniji trgovinski partner Srbije

Interesovanje nemačkog kapitala za ulaganje u Srbiju je veliko bez obzira na niz manjkavosti koje postoje kada je reč o srpskom investicionom ambijentu

INTERVJU DR GORAN NIKOLIĆ, NAUČNI SARADNIK INSTITUTA ZA EVROPSKE STUDIJE

Odlični pokazatelji„Procene su da bi razmena mogla da bude udvostručena u narednih nekoliko godina. Srbija povećava uvoz iz Nemačke ne zato što je kupovna moć u zemlji jača, nego zbog toga što velike investicije zahtevaju uvoz opreme i mašina koje velikim delom dolaze iz Nemačke. Većina onog što Srbija uvozi iz Nemačke stvara novu vrednost i važan je deo proizvodnog procesa. ”

Razmenu dve zemlje, karakteriše visok

robni deficit na srpskoj strani

49BIZLIFEINTERVJU

„Srpsko tržište, kao i svetsko, u velikoj meri je pogođeno globalnom ekonom-

skom krizom. To je dovelo do toga da poslovna klima u našoj zemlji postane vrlo promenljiva i puna izazova, ali Srbija ima veliki po-tencijal koji pruža dosta prilika za razvoj i unapređivanje. Na prvom mestu, verujemo u moć lokalnog poslovanja, menadžment i kvalitet naših zaposlenih. Taj tržišni po-tencijal u Srbiji prepoznat je pre 12 godina, kada je i doneta odluka da se privatizuje kruševačka Merima, što se pokazalo kao odličan poslov-ni potez. Privatizacija Merime se smatra jednom od najuspešnijih u Srbiji, do današnjih dana“, kaže za BIZLife Gordana Brašić, predsedni-ca Henkela Srbija.

● Henkel je krajem 2013. najavio ulaganje u fabriku u Kruševcu od 30 miliona evra i otvaranje novih 100 radnih mesta. Kolika su uku-pna ulaganja Henkela do sada?- Iznos koji pominjete je deo poslednjeg investicionog ciklusa u proširenje proizvodnje u našoj fabrici u Kruševcu. Krajem ove godine planiramo otvaranje novog proizvodnog pogona što će stvoriti mogućnost zapošljavanja oko 100 novih radnika. Nedavno smo, takođe, završili izgradnju i svečano otvorili novo skladište

u fabrici u Kruševcu, investiciju vrednu više od četiri miliona evra. Od svog dolaska u Srbiju, Henkel je investirao više od 140 miliona evra na srpskom tržištu, šireći proizvodne kapacitete i beležeći

izvanredne rezultate u održivoj proizvodnji. Henkel Srbija snabde-va više od 55 miliona potrošača iz svojih fabrika u Inđiji i Kruševcu.

● Koji su budući planovi Henkela u Srbiji?- Henkel ostaje fokusiran na razvoj i investicije, tako da će naš sva-kodnevni strateški pristup i dalje uključivati kontinuirana ulaganja u modernizaciju proizvodnje, naj-savremenije tehnologije i održivi razvoj, u cilju postizanja što boljih poslovnih rezultata i zadovoljenja potreba naših klijenata i potrošača.

Naša vizija je da nastavimo da razvijamo dostignuća ostvarena u dosadašnjem poslovanju u Srbiji. U prethodnoj godini zabeležili smo rezultate kojima možemo da budemo zadovoljni i u potpunosti

ostajemo posvećeni ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Henkel Srbija će nastaviti dalje da se razvija zahva-ljujući ulaganjima koja planiramo i u budućnosti.

Iskustvo Henkela na globalnom nivou pokazalo je da su inovacije jedan od najvažnijih faktora za uspešnost čak i u teškim makroe-konomskim uslovima. Trudimo se da klijentima i potrošačima ponu-dimo individualizovana rešenja, dok u isto vreme razvijamo vodeće tehnologije što povećava značaj i vrednost investicija za tu oblast. ● Izvor: BIZLife portal

Krajem 2014. planiramo otvaranje novog proizvodnog pogona što će stvoriti mogućnost zapošljavanja oko 100 novih radnika

Investicija od preko 140 milliona evra„Privatizacija kruševačke Merime se smatra jednom od najuspešnijih u Srbiji, do današnjih dana“

INTERVJU GORDANA BRAŠIĆ, PREDSEDNICA HENKELA SRBIJA

Regionalni centarHenkel Srbija je danas regionalni centar za snabdevanje i izvozi svoje proizvode u više od 20 zemalja regiona i Evropske unije. To pokazuje da smo, zahvaljujući sve povoljnijem poslovnom okruženju, postali značajan faktor u ukupnoj srpskoj privredi. Tokom proteklih nekoliko godina predstavili smo nekoliko novih proizvoda i investirali u poboljšanje naših proizvodnih i skladištenih procesa. Time je Henkel Srbija postao vredan i važan deo velike svetske Henkelove porodice.

BIZLIFEXXX50

www.BIZLife.rs

51BIZLIFETRENDOVI

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Poslovna komunikacija// Ubice vremena Vođenje efikasnih poslovnih sastanaka

Uspešni preduzetnici// Dizajn prestiža Svetlana Mojić Dizajner jahti

Poslovni savet// Hrana za mozak Neka vaše sive ćelije nikada ne budu gladne

S54S52 S56

52 BIZLIFEUSPEŠNI PREDUZETNICI

USPEŠNI PREDUZETNICI

Dizajn prestiža

Kompromis između željenog i mogućeg

Kada je posao ujedno i strast teško je povući jasnu granicu između ka-rijere i privatnog života.

Zato je ponekad teško napraviti balans, ali ključ uspeha leži u

dobroj organizaciji i prioritetima. Tako je u životu Svetlane Mojić, jedine žene koja se na ovim pro-storima bavi dizajnom jahti.

Svetlana je nedavno dobila i svetsku nagradu ’International Yacht & Aviation Awards 2014’ za dizajn ’boeinga 787 VIP’ koji je na-

budućnost JE u ’promenljivom dizajnu’ baziranom na upotrebi inovativne tehnologije i novih materijala koji mogu da izmene korišćenje prostora

TEKST:Ivana Lakić

foto:Salt & Water

53BIZLIFEUSPEŠNI PREDUZETNICI

stao u saradnji sa kompanijom za opremanje aviona VIP Cpmpletions Ltd. Ovo prestižno priznanje koje dodeljuje vodeći engleski časopis ’Design et al’ samo je potvrdilo njen status jednog od najboljih dizajnera luksuznih plovila, aviona, reziden-cijalnih objekata.

Svetlana vidi budućnost u ’pro-menljivom dizajnu’ baziranom na upotrebi inovativne tehnologije i novih materijala koji mogu da izmene korišćenje prostora, tako da elementi dizajna odgovaraju pojedincu, a ne širokom krugu ko-risnika. Upravo ovaj stav izražen je i u okviru projekta koji joj je doneo poslednju u nizu nagrada.

Unutrašnji prostor oslobođen je pravih linija i naglašava korišćenje svetlosti i refleksije. Najizraženiji element je vodeni zid u salonu koji stvara utisak dubine prostora i kretanja. Salon odiše crnim, belim, sivim i srebrnim tonovima, koji su dopunjeni kožnim crnim nameštajem i teksturom drveta. Potpuna promena ambijenta nastupa odabirom boje pozadin-skog osvetljenja vodene siluete, koja je moguća putem aplikacije pametnog telefona. Salon lako može da se transformiše iz sale za sastanke u prostor za zabavu, pa čak i bioskop.

Poštenje i kvalitetno vreme provedeno u razgovorima sa klijentima garantuju uspeh

svakog projekta, kaže Sve-tlana, a pravi je izazov

uskladiti bezbednosne standarde sa željama klijenata, maksimalno iskoristiti prostor i

završiti sve na vreme i u okviru budžeta. ●

Kvalitetno vreme

provedeno u razgovorima sa

klijentima garantuju uspeh

svakog projekta

Od kada je 2010. u Novom Sadu osnovala kompaniju Salt & Water (www.saltandwater.rs), specijalizovanu za dizajn jahti, enterijer i eksterijer, Svetlana Mojić dobila je više međunarodnih priznanja, a kako kaže, posebno joj je važan ’Cvet uspeha za ženu zmaja’ koju je dobila 2013. za podsticanje inovativnog preduzetništva od Udruženja poslovnih žena Srbije.

Priznanja

Pravi je izazov uskladiti bezbednosne standarde sa željama klijenata, maksimalno iskoristiti prostor i završiti sve na vreme i u okviru budžeta

54 BIZLIFEPOSLOVNA KOMUNIKACIJA

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

Ubice vremenaVođenje efikasnih poslovnih sastanaka je veština koja se može naučiti

Prema određenim istraži-vanjima poslovni sastanci ne samo da oduzimaju dragoceno vreme, već

predstavljaju i znatan trošak. U Sjedinjenim Američkim Državama svake godine potroši se više od 37 milijardi dolara na neproduk-tivne sastanke, a čak 67 odsto menadžera smatra da su sastanci upravo takvi.

Više od 15 odsto vremena u okviru jedne organizacije potroši se na sastanke različite vrste. Srednji menadžment 35 odsto svog vremena provodi na njima,

viši čak polovinu. Za pripremu poslovnih okupljanja koja služe samo za saopštavanje najnovijih informacija uglavnom se utroši četiri sata nedeljno.

A šta je to što koči produktiv-nost? Na prvom mestu multita-sking (www.fuze.com) – čak 92 odsto zaposlenih nije potpuno fo-kusirano, jer obavlja dodatne poslo-

ve tokom sastanka, a polovina njih obavlja i poslove koji nisu vezani za sam sastanak. Sledi proveravanje elektronske pošte što na sastanci-ma praktikuje 69 odsto osoba.

Problem predstavljaju i sastanci u vidu konferencijskih poziva, jer je učesnicima teško da prate tok i budu dovoljno angažovani. Do-datna opstrukcija u ovom slučaju

obavezno ilineobavezno prisustvo

Budite precizni i navedite čije prisustvo je obavezno, a čije opcionalno. Što veći broj ljudi prisustvuje sastanku, tako opada i produktivnost.

Larry Page, jedan od osnivača kompanije Google, pronašao je recept za vođenje efikasnih sastanaka i u velikim kompanijama: „Neophodno je samo da se ponašate kao da je u pitanju start-up na početku razvoja, a ne kao da radite u kompaniji od 30.000 ljudi.“ Prema njegovom mišljenju svaki sastanak mora da ima jasno definisanog donosioca odluka. Ukoliko on ne postoji, a naročito ukoliko nema odluke koja bi trebalo da se donese, takav sastanak ne bi trebalo da se održi. Sastanku ne treba da prisustvuje više od deset ljudi, a svako prisutan mora da da svoj doprinos. U suprotnom ne bi trebalo da bude tu.

Savet uspešnih

U SAD svake godine potroši se više od 37 milijardi dolara na neproduktivne sastanke

TEKST:Ivana Lakić

55BIZLIFEPOSLOVNA KOMUNIKACIJA

je i činjenica da se sagovornici ne vide. Naime, 80 odsto poruka koje primamo predstavljaju neverbalnu komunikaciju i govor tela koji je potpuno isključen tokom konfe-rencijskih poziva.

Vođenje efikasnih sastanaka je veština koja može da nauči, a s obzirom na vreme koje se utroši na ovakve poslovne skupove, kompanije bi morale ozbiljno da se pozabave ovim problemom. I u ovoj oblasti neophodan je time management. Pomoću planiranja, postavljanjem ciljeva, delegi-ranjem poslova, određivanjem prioriteta, sastanci mogu postati efikasniji.

Pre zakazivanja bilo kog sa-stanka, najpre bi trebalo postaviti tri pitanja:

1. DA LI JE SASTANAK ZAISTA NEOPHODAN? Treba istražiti da li postoje

opcije koje će zaposlenima oduzeti manje vremena, a dovesti do tra-ženih rezultata.

2. KO BI TREBALO DA PRISUSTVUJE? Budite precizni i navedite čije

prisustvo je obavezno, a čije opcionalno. Što veći broj ljudi prisustvuje sastanku, tako opada i produktivnost. Većina prisutnih složiće se sa mišljenjem kolega, umesto da izraze svoje mišlje-nje i ideje. Jeff Bezos, osnivač Amazona, ima zanimljivo rešenje

za ovaj problem. Bezos je uvek želeo decentralizovanu kompaniju koja će posebnu prednost davati pojedinačnom, umesto grupnom mišljenju. Stoga je ustanovio kon-cept ’dve pice’ – nikada ne držite sastanak ukoliko dve pice ne mogu da nahrane sve prisutne.

3. KAKO OBEZBEDITI FOKUS NA TEMU SASTANKA I INTERAKCIJU SVIH PRISUTNIH?Organizujte kratke sastanke od

maksimalno 30 minuta. Pritom poštujte tuđe vreme – potrudite se da sastanci počinju i završavaju se na vreme. Odredite jasne ciljeve svakog okupljanja koji će biti naglašeni u materijalu ne-ophodnom za sastanak. Sav neophodan ma-terijal pošaljite ranije svima koji će učestvo-vati, a vreme iskoristite za diskusiju. Obezbedite plan. Svaki sastanak trebalo bi da ima agendu kako bi prisutni

znali na šta treba da se fokusiraju i kako bi pratili raspored.

Izbegavajte monologe. Mnogi poslovni sastanci traju u nedogled i ne vode nikuda zbog nekoliko ljudi koji dominiraju. Prema Leigh Thompsonu, profesoru Kellogg škole menadžmenta i autoru knjige ’Kreativna zavera’, na tipičnom sastanku od osam osoba, tri će pričati 70 odsto celokupnog

vremena. Ovakva situacija u pot-punosti blokira komunikaciju.

Umesto da svako izloži svoju ideju, bolje rešenje je da ih svako zapiše, predlaže Thompson. Nek budu anonimne i zabranite

deklarisanje i nagađanje autora pojedinačne ide-

je. Odredite koje ideje smatrate najboljim i dodelite ih timu. Ova tehnika će značajno

doprineti broju predloga i stvoriti novu perspektivu

predloženih ideja. Preskakanjem izlaganja sprečićete dominantne ličnosti da preuzmu diskusiju.

Svaki sastanak završite sumi-ranjem koraka koji su neophodni kako bi se postigao cilj. Takav plan, sa tačno utvrđenim osobama koje su odgovorne za izvršenje pojedinih koraka pošaljite svima koji su prisustvovali sastanku. Na ovaj način izbećićete moguću konfuziju, kao i eventualno još je-dan sastanak na kom bi razjasnili ponovo šta se od koga očekuje.

Pokušajte da uvedete alternativ-ne strukture poslovnih sastanaka kao način da se izađe iz kolotečine i dođe do novih ideja. ●

Organizujte kratke

sastanke od maksimalno

30 minuta

nove ideje

Pokušajte da uvedete alternativne strukture poslovnih sastanaka kao način da se izađe iz kolotečine i dođe do novih ideja.

Mnogi poslovni sastanci traju u nedogled i ne vode nikuda zbog nekoliko ljudi koji dominiraju

Najnovija istraživanja o efikasnosti brainstorminga pokazala su kako ovakav pristup najčešće ne dovodi do željenih rezultata. Istraživanja pokazuju da individualci samostalno smišljaju bolje ideje od onih iznesenih u grupi. „Što je grupa veća, produktivnost je manja“, tvrdi Keith Sawyer, psiholog Univerziteta u Vašingtonu, koji je dokazao kako su brainstorming grupe manje efikasne od identičnog broja ljudi koji rade svaki za sebe. Mnogo ideja nije garancija uspeha, stoga treba ograničiti broj beskorisnih ideja i pomoći onim kvalitetnim da se probiju na površinu. Takođe, dokazano je da su ljudi kreativniji kad vode raspravu ili se nađu na udaru kritike.

Brainstorming ne funkcioniše

POSLOVNI SAVET

Hrana za mozak

Pored brojnih saveta kako što bolje organizovati dan i povećati produktiv-nost, ne treba zanemariti

ishranu, jer ono što jedemo može da utiče na to kako mislimo. Mozak je najveći potrošač kiseo-nika i energije u telu i treba mu obezbediti dovoljno adekvatnog ’pogonskog goriva’ kako bi bio u stanju da završi sve zadatke i izbori se sa stresom.

Za mozak, kao i za ostatak tela, optimalno je imati više malih obroka dnevno, čime se postiže kontinuiran i aktivan rad. Masti grade mozak, proteini ga ujedi-njuju, ugljeni hidrati mu daju sna-gu, a mikronutrijenti brane. Stoga ishrana treba da bude raznovrsna, kako bi uneli sve neophodne sastojke ●

Moćna kombinacija antioksidanasa koju sadrži

bobičasto voće može da poboljša sposobnost pamćenja

2 // ŽitariceOpšta je preporuka da se za pravilnu ishranu mozga i uopšte celog organizma uzimaju takozvani sporo razgradivi ugljeni hidrati, koje najvećim delom unosimo preko žitarica.

1 // Bobičasto voćeMoćna kombinacija antioksidanasa koju sadrži bobičasto voće može da poboljša sposobnost pamćenja i motoričke sposobnosti. Ukoliko se jedu sa orašastim plodovima punim ulja ili avokadom, održavaju mladalačku fleksibilnost ćelijskih membrana mozga. Avokado takođe snižava krvni pritisak, a hipertenzija je jedan od uzročnika pada kognitivnih sposobnosti. Borovnica je kraljica među antistres namirnicama. Samo jedna šaka ovog voća obezbediće vam dovoljno vitamina C, koji direktno utiče na moždane impulse, stvaranje neurotransmitera i štiti mozak od slobodnih radikala.

3 // Snažni antioksidansiNeuroni su veoma osetljivi na dejstvo slobodnih radikala, stoga ih treba zaštititi antioksidansima. Najbolji izbor su citrusi – što šareniji, to bolji. Postoje dokazi da likopen, crveni pigment iz paradajza, koji je snažan antioksidans, takođe čuva moždane ćelije od slobodnih radikala.

Neka vaše sive ćelije nikada ne budu gladne

57BIZLIFEPOSLOVNI SAVET

Primenom najsavremenijih tehnologija, znanja i iskustava iz višedecenijske farmaceutske prakse, Hemofarm je na tržište Srbije lansirao efikasan, bezbedan, kvalitetan, a dostupan

proizvod najnovije generacije - Midol 100. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, Dr Milan Jova-

nović Batut, Srbija je u samom vrhu Evrope po smrtnosti od kardio-vaskularnih oboljenja, odmah iza Bugarske i Rumunije. Imajući to u vidu i osluškujući potrebe tržišta, stručni tim Hemofarma lansirao

je Midol 100, preparat namenjen prevenciji kardioloških oboljenja kao što su srčani infarkt i oboljenja krvnih sudova. Lek je ujedno i prvi domaći, generički ’aspirin’ prisutan i proizveden u Srbiji.

Novi lek, koji je po sastavu acetilsalicilna kiselina, nalazi se u formi gastrorezistentnih tableta. Pakovanje Midola 100 sadrži 30

tableta, obloženih posebnim filmom koji štiti želudac, što je dodat-na prednost preparata jer je pogodan za svakodnevnu primenu.

Midol 100 može da se nabavi u svim apotekama bez lekarskog recepta. ●

Čuvar srcaPrvi domaći, generički ’aspirin’

ADVERTORIJAL

Špargle su bogate jednim od vitamina B kompleksa – folnom kiselinom, koja dokazano umanjuje loše raspoloženje i stres.

Riba je bogata vitaminima B6 i B12 koji su najvažniji za sintezu seratonina, hormona sreće.

Tripofan koji se nalazi u ćurećem mesu je aminokiselina koja mozgu ’naređuje’ da luči seratonin, hormon sreće.

Banane, čiji su plodovi bogati vitaminima B kompleksa i raznim mineralima, smiriće vas ukoliko ste napeti i time vam omogućiti jasan tok misli i konstruktivno rešavanje zadataka u momentima stresa.

Borci protiv stresa

Preparat namenjen prevenciji kardioloških oboljenja

4 // Jezgrasto voćeOrašasti plodovi, poput badema, oraha, lešnika, pistaća, su na samom vrhu lestvice namirnica bogatih vitamninima B2 i E, magnezijumom i cinkom. Magnezijum je iskusan borac protiv stresa i umora, vitamin E antioksidans, a cink umanjuje stres.

6 // PovrćeZeleno lisnato povrće, poput spanaća i zelene salate, sadrži folate, posebnu grupu jedinjenja koja razlažu toksične supstance nakupljene u mozgu. Kelj, spanać, peršun i brokoli su najbogatiji vitaminom K koji takođe pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja. To čini sprečavanjem oksidativnih procesa nervnih ćelija, iako sam vitamin K nije antioksidans.

7 // RibaNovija istraživanja kao jednu od najvažnijih komponenti u pravilnoj ishrani mozga preporučuju Omega-3 masne kiseline. Riba, a pogotovo losos i sardine, veoma su bogate ovim supstancama neophodnim za sve moždane aktivnosti.

5 // Crna čokoladaSadrži snažne antioksidanse i prirodne stimulanse koji pojačavaju koncentraciju i stimulišu proizvodnju endorfina.

58 BIZLIFEBELEŽIMO

BELEŽIMO

Virtuelne kancelarije u srcu Beograda

Dodeljeno priznanje ’Kapetan Miša Anastasijević’

Priznanje za FreseniusNajuspešniji menadžer

Napredna rešenja

Nesvakidašnji prizor u Noći muzeja

Kompanija SEEOffices otvorila je novi

biznis centar na ekskluzivnoj gradskoj

lokaciji. „Zahvaljujući uslugama flek-

sibilnih biznis centara, kako u Austriji

tako i u Srbiji, naša kompanija je pravi

partner svim firmama koje žele da

racionalizuju troškove i uz pomoć

fleksibilnosti u poslovanju koju im

omogućavamo, izgrade profesionalni

imidž i primene visok standard uslova

rada“, izjavio je Konstantin Varendor-

ff, direktor kompanije SEEOffices.

Odlukom stručnog žirija, Natalija

Popović, direktorka Komunikacija

i održivog razvoja kompanije He-

mofarm, dobitnica je prestižnog

priznanja ’Kapetan Miša Anasta-

sijević’ za doprinos i zapažene

domete u oblasti marketinga

i komunikacija. Ova prestižna

nagrada dodeljuje se od 2000. u

okviru projekta 'Put ka vrhu’, sa

ciljem afirmacije preduzetničkih

vrednosti, stvaralaštva i društve-

no odgovornog poslovanja.

Nagrada Biznis partner za 2014. godinu, u oblasti proizvod-

nje medicinskih sredstava, dodeljena je kompaniji Fresenius

Medical Care Srbija nakon analize poslovanja velikog broja

kompanija i institucija, a na osnovu predloga poslovnih par-

tnera kompanije i rezultata nezavisnih istraživanja tržišta.

Nagrada se dodeljuje već 20 godina kompanijama i organi-

zacijama sa ciljem da ih afirmiše i podstakne da nastave da

se rukovode visokim profesionalnim standardima i čvrstim

etičkim normama iskazujući dobre poslovne rezultate.

Na tradicionalnom Simpozijumu

uspešnih privrednika Srbije, srpski

preduzetnici i menadžeri dodelili

su Tihomiru Rajliću, generalnom

direktoru kompanije Siemens

Beograd priznanje za najuspešnijeg

menadžera za prethodnu godinu.

Domaći privrednici i menadžeri

po četvrti put, dodelili su nagrade

’Najbolji – najboljima’, svojim naj-

uspešnijim kolegama za njihov rad,

zalaganje, doprinos i rezultate, kao i

za uticaj na privrednu sliku Srbije i

njen razvoj. Kompanija Canon organizovala je poslov-

ni skup ’Canon for Business – Činimo

poslovanje izuzetnim’, koji se bavio ključ-

nim izazovima i njihovim rešenjima u

upravljanju podacima. Uvaženi govornici

iz sveta biznisa govorili su o načinima

kako da se značajno poboljšaju i ubrzaju

poslovni procesi i smanje troškovi kroz

brzo, efikasno i bezbedno upravljanje

poslovnim informacijama.

Povodom obeležavanja 145 godina Staropramena, ovaj češki

pivski brend, u Noći muzeja doneo je Beograđanima duh

Praga na poseban način. Takozvane ’žive’ statue, prerušeni

pantomimičari, dočarali su posetiocima Noći muzeja istori-

ju i mitove glavnog grada Češke na pet lokacija u Beogradu.

Rajko Hrvačević, generalni direktor Fresenius Medical Care Srbija

59BIZLIFEBELEŽIMO

Donacija od svakog pakovanja Obeležen Dan mleka

Najuspešniji poljoprvrednici

Spoj reciklaže i umetnosti

Centar koji čuva okolinu

U želji da pomogne meštanima poplavljenih područja,

kompanija Tikkurila Zorka započela je humanitarnu akciju

odvajanjem po dva evra od svakog prodatog pakovanja

Linea disperzione boje, te će na taj način donirati ukupni

iznos od 20.000 evra. Polovina ove sume namenjena je

sanaciji poplavama ugroženih područja u Srbiji, a polovina

područjima u Bosni i Hercegovini.

Kompanija Imlek je povodom svetskog Dana

mleka tradicionalno donirala svoje proizvode u

devet ustanova koje zbrinjavaju bolesnu i decu bez

roditeljskog staranja. Mlečne poklon pakete lično

su štićenicima Doma za nezbrinutu decu ’Jovan

Jovanović Zmaj’ odneli predstavnici kompanije

kao i čuveni Mića i Aćim, junaci dečije serije ’Na

slovo na slovo’.

Komercijalna banka je nagradila šest najuspeš-

nijih poljoprivrednika, korisnika Kombank agrar

kredita, odlaskom na Internacionalni poljoprivred-

ni sajam u Bolonji, u novembru ove godine. Ovim

nagradama Komercijalna banka želi da pomogne

klijentima da steknu nova znanja i na taj način

doprinesu daljem razvoju proizvodnje. Od 13

projekata koji su ušli u najuži izbor najkvalitetnijih

ulaganja, izabrano je šest, na osnovu kriterijuma

ekonomske održivosti investicije i samog kvaliteta

poljoprivrednog gazdinstva.

Mlade umetnike i dizajnere iz Ex

Yu regiona spojili su reciklaža i

zaštita životne sredine. Više od 30

studenata iz Beograda, Ljubljane

i Zagreba predstavilo je nesvaki-

dašnja umetnička dela - kostime i

instalacije stvorene od reciklažnog

materijala, na izložbi „Reciklaža” u

KomBank Art holu.

UŠĆE Shopping Center dobio je prestižni LEED EBOM

sertifikat u oblasti postojećih, operativnih objekata, i tako

postao jedan od najvećih LEED sertifikovanih šoping cen-

tara u regionu i Evropi. Na ovaj način potvrđeno je da Ušće

primenjuje najviše standarde u pet ključnih oblasti koje su u

vezi sa zaštitom životne sredine i zdravljem čoveka: održivi

razvoj, ušteda vode, energetska efikasnost, adekvatno kori-

šćenje resursa i materijala i kvalitet unutrašnjeg prostora.

Kao društveno odgovorna kompanija, Bambi je donaci-jom u iznosu od 50.000 evra, namenjenih za otklanjanje posledica poplava i znatnom količinom svojih proizvoda,

pomogla najugroženijim građanima Srbije. Donacija kompa-nije upućena je Kriznom štabu koji je dalje distribuirao pomoć opštinama koje su u kritičnom stanju.

Pored volonterske pomoći i donacija u proizvo-

dima, ćebadima, čizmama, garderobi i higijenskim sredstvima, zaposleni kompanije Bambi odrekli su se dela svojih ličnih primanja za pomoć ugroženima od poplava. Prikupljena sred-

stva se i dalje odvajaju i uplaćuju na otvoreni račun Vlade Republike Srbije za sanaciju štete od vodene stihije.

U trenutku kada se Srbija nalazila u vanrednoj situaci-ji, kompanija Bambi nije podigla cene svojih proizvoda i time u potpunosti podržala odluku Vlade Republike Srbije u nameri da se cene hrane i pića ne povećavaju.

Svi brendovi, kompanije Bambi, su preko svojih zvaničnih Facebook stranica aktivno pozivali svoje

fanove da se pridruže akciji pokrenutoj u cilju podrške žrtvama poplava, slanjem sms poruke podrške na broj 1003. Na taj način, Bambi aktivno poziva sve građane, ali i ostale kom-panije da se priključe akciji pomoći najugroženijima. ●

Pomoć kompanije Bambi ugroženima

Bambi je donacijom od

50.000 evra pomogao

najugroženijim građanima

60 BIZLIFEBELEŽIMO

BELEŽIMO

Druženje sa sportistima

Pomoć posetilaca i menadžmenta

Pehar za kvalitet

Duh Brazila

Za poslovne korisnike

U susret letnjoj sezoni

Šećerna repa u fokusu

Deca zaposlenih u kompaniji Delhaize

Srbija imali su jedinstvenu priliku da

se na jedno popodne druže sa olimpi-

jcima Srbije, članovima ’Maxi tima za

Rio’. Mališani su kroz brojne radionice

učili su o važnosti sporta, fer pleja i

timskog duha. Svoja iskustva preneli

su im veslač Radoje Đerić, plivač Ivan

Lenđer, rvač Aleksandar Maksimović

i reprezentativke Srbije u streljaštvu

Ivana Maksimović i Zorana Arunović.

Kompanija Delhaize Srbija je krajem

prošle godine potpisala ugovor o ge-

neralnom sponzorstvu sa Olimpijskim

komitetom Srbije.

U želji da pomognu meštanima

poplavljenih područja, posetioci i

menadžment UŠĆE Shopping Centra u

organizovanoj akciji sakupili su i uku-

pno donirali više od 1.370.000 dinara

za pomoć žrtvama poplava. Zaposleni

u kompaniji Confluence Property Management samostalno su sakupili pomoć u vidu hrane, odeće i

baterijskih lampi, a velika količina garderobe, hrane, vode i sredstava za higijenu prikupljena je i u

velikoj humanitarnoj akciji u UŠĆE SC gde su građani danima donosili neophodne artikle za ugrožene.

Takođe, ogranak kompanije Confluence Property Management koji upravlja Alta Shopping Centrom u

Sarajevu, uplatio je 1.500 evra na račun Vlade Federacije Bosne i Hercegovine.

Odlukom stručnog žirija, kompanija Carnex

osvojila je Šampionski zlatni pehar na 81. Među-

narodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, za

odličan kvalitet proizvoda od mesa i gotovih jela.

Pored šampionskog pehara, Carnex je u kategori-

ji najboljih proizvoda, osvojila čak dvadeset i pet

zlatnih i velikih medalja za vrhunski kvalitet.

U želji da i dame ovog leta osete duh Brazila, sva-

kog petka i subote do kraja Svetskog prvenstva u

fudbalu Doncafe organizuje jedinstvene ture otvo-

renim autobusom. U okviru prve takve ture pod

sloganom ’Da i Vama zamiriše Brazil’ predstavlje-

na je limitirana serija kafe koja će se u prodajnim

objektima nalaziti do kraja oktobra 2014.

Telenor je predstavio novi paket ’Moja

Firma’ namenjen poslodavcima malih i

srednjih preduzeća. U zavisnosti od pa-

keta predviđeni su besplatni razgovori

u timu, određen broj minuta izvan grupe

i za razgovore sa partnerima u inostran-

stvu, minuti u Telenor mreži i internet,

kao i mogućnost kupovine najnovijih

pametnih telefona po ceni već od jedan

dinar i Telenor Space usluga.Povodom početka letnje sezone na Kopao-

niku, svim ljubiteljima planinskog odmora

predstavljena je ponuda tokom letnjih me-

seci i najavljena promocija aktivnog odmora

’Kopaonik Open Summer Tour’. Po rečima

organizatora, kompanije MK Mountain Re-

sort i JP Skijališta Srbije, četvorodnevna pro-

mocija aktivnog odmora, omogućiće gostima

da na samom početku sezone, sami kreiraju

svoj aktivan odmor u prirodi, odabirom

nekih od brojnih adrenalinskih aktivnosti.

Na imanju Agrounije kod Inđije, tradicionalno je

održan ’Dan polja šećerne repe’, u organizaciji

Sunoko i Agroglobe, kompanija članica MK Gro-

up. Na manifestaciji, kompanije su poljoprivred-

nicima predstavile aktuelno stanje na tržištu

šećerne repe, nove tehnologije i najsavremeniju

poljoprivrednu mehanizaciju koja se koristi u

cilju povećanja prinosa šećerne repe.

61BIZLIFEAFTER HOUR

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Na poslovnom ručku// Diplomatski pristup problemimaSrđan Lazović, direktor korporativnih i regulatornih poslova CEFTA regiona i Bugarske, (BAT)

Hrana za dušu / Gost// Savršen je svaki dan koji je bez žurbe Nataša Miljković novinar

Leksikon poslovne žene// Na štiklama se lakše trči Nela Bojović, direktor Samostalnog sektora za korporativni marketing i velike korisnike u javnom preduzeću Pošte Srbije

S64S63 S74

62 BIZLIFEHRANA ZA DUŠU

HRANA ZA DUŠU

Opustite se u letnjim mesecima koji slede uz zvuke muzike koja prija vašoj duši. Ukoliko niste neko ko uživa u takvoj vrsti provoda i volite da vaša leta provodite lenjo, palanački, posetite bioskop ili u vrele dane pronađite svoju gradsku oazu u kojoj ćete na miru uživati uz knjigu

Muzika za vaše uši

42

3

1

// Majka Hrabrost i njena decaNarodno pozorište

// Knjiga ’Krive su zvezde’

// Beogradski karneval brodova5. jul

// Film ’Kuvar’od 26. juna u bioskopima

Od početka juna na Velikoj sceni igra se ovo kultno delo Bertolta Brechta u režiji Ane Tomović, sa Dušankom Stojanović Glid u naslovnoj ulozi. Predstava prikazuje kako društveno-političke okolnosti bacaju ’malog’ čoveka u različite situacije i ima snažnu antiratnu poruku. Uloge su ostvarili i Jelena Trkulja, Milutin Milošević, Nada Šargin, Milenko Pavlov, Slobodan Beštić i drugi. www.narodnopozoriste.rs

Knjiga leta u celom svetu koja je nakon izlaska istoimenog filma postala jedna od najčitanijih i u Srbiji. Autor knjige John Green je napisao dirljivu priču o devojci koja nakon godina borbe sa teškom bolešću pronalazi ljubav. Knjiga je priča o onima koji odlaze sa ovog sveta i onima koji za njima ostaju, o ljubavi, prijateljstvu i smislu života osuđenom da bude prekinut pre nego što je proživljen. www.knjizare-vulkan.rs

Jedanaesti po redu Beogradski karneval brodova tradicionalno će se održati na Savi između Brankovog mosta i Ušća. Ovaj karneval je nastao sa idejom da promoviše dve reke koje prolaze kroz srpsku prestonicu kao i sve događaje u vezi sa njima, doprinoseći na taj način razvoju rečnog turizma. Pored parade brodova, posetioci će moći da uživaju i u bogatom zabavnom programu. www.tob.rs

Ovaj atipični holivudski film obiluje holivudskim zvezdama. Duhovita priča o kuvaru kome je propao restoran i u pokušaju da iznova stane na noge otvara kiosk sa hranom usput pokušavajući da popravi odnos sa svojom porodicom. Glavna uloga i režiser filma je Jon Favreau, a pored njega glume i Scarlett Johansson, Dustin Hoffman, Sofia Vergara, Robert Downey Jr. www.cineplexx.me

63BIZLIFEGOST

Natašu Miljković će nakon ’Jutarnjeg programa’ od jeseni gledaoci imati priliku da gledaju u novoj autorskoj

emisiji, o kojoj se još uvek ne zna mnogo, ali ako je suditi po njenoj prethodnoj autorskoj emisiji, očekivanja su velika. Danas, kada je više niko ne kritikuje, njen entuzijazam nije opao, a ljubav prema poslu je još veća. Od posla više voli ljude u njenom životu, one koji joj daju snagu, poput njenog sina koji zna kako da je nasmeje, koji su i njena hrana za dušu.

● Da li u skorije vreme planirate novu au-torsku emisiju ili ćemo vas i dalje gledati u ‘Jutarnjem programu’?- Radim sa kolegama na novom televizijskom projektu. Ideja je vrlo autorska, ali će za reali-zaciju biti potrebna čitava nova redakcija i veliki tim ljudi iz raznih segmenata televizije. To što radimo, videćete u novoj jesenjoj šemi.

● Šta najviše cenite kod ljudi koje srećete u poslovnom svetu?- Cenim tačnost, konciznost, pravu reč. Volim kada se ljudi drže teme, bilo da su u emisiji ili da smo na zajedničkom sastanku. Ipak, najviše od svega, cenim entuzijazam i ljubav prema poslu.

● Šta najviše cenite kod prijatelja?- Kod prijatelja cenim to što postoje. Luksuz je to, u ovo vreme.

● Gde obavezno vodite goste koji nisu iz Beograda?- U Skadarliju i Zemun. Onda, u Muzej Nikole Tesle, Košutnjak, provozam ih malo Dedinjem, a onda im pokažem i Kaluđericu sa auto puta. Ostalo obave sami.

● Šta je to što vam uvek vrati osmeh na lice?- Moj sin. I kad sam ljuta na njega zna da

namesti osmeh samo da me šarmira.

● Šta vam poslednjih dana okupira pažnju?- Ovih dana najviše to kako se ljudi upinju da odbrane neobranjivo i kako time balast gluposti i poltronstva postaje tolko očigledan da će uskoro raskrinkati sami sebe.

● Ko je vaš najveći kritčar?- Bio je Tijanić, sad više niko. Mnogi drugi kritikuju samo iza leđa. Ako izuzem majku, naravno.

● Dve najvrednije knjige na vašoj polici...- Enciklopedija aforizama od pre pola veka i Andersenove bajke u kožnom povezu. Njiho-va vrednost je u uspomenama i darodavcu, ne u ceni.

● Vaš savršen dan...- Na nekom putovanju, u miru i bez žurbe. Kad spustim kriterijume, savršen je svaki dan koji je bez žurbe.

● Vaša tri velika NE?- Tri velika ne: lenjost, zavist i korumpiranost.

● Šta biste sami sebi poklonili?- Poklonila bih sebi osmi dan u nedelji, 25. sat u danu, trinaesti mesec u godini i opet ne bi bilo vremena..

● Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?- Ovih dana svemu dajem šansu da me obra-duje, moj sin, novi posao, novo radno vreme, neki medijski treninzi sa strane, prijatelji, knjiga i poneko putovanje. Kad ne tražite mnogo, lako je.

● Najbolja hrana za vašu dušu...- Ljudi koje volim, oni za koje uvek imam snage, kojima dajem snagu i koji su tu kad ostanem bez nje. ●

Savršen je svaki dan koji je bez žurbe

GOST NATAŠA MILJKOVIĆ5

6

7

// EXIT Festival10.-13. jul, Novi Sad

// Sea Dance Festival15-17 jul, Budva

// Sabor trubača Guča5.-11. avgust

Nakon proglašenja za Najbolji veliki evropski festival na ceremoniji u Groningenu, interesovanje za dolazak u Srbiju na ovogodišnji EXIT festival poraslo je u celom svetu. Za sve redovne posetioce, kao i za one koji će ove godine posetiti Petrovaradinsku tvrđavu u periodu od 10.-13. jula, organizatori su spremili pravi spektakl za posetioce koji će moći da uživaju u nastupima: Suedea, Pet Shop Boysa, Glorie Gaynor, Hurtsa, Rudimentala, Stromaea, Skrillexa, Disclosurea i mnogih drugih. www.exitfest.org

Morsko izdanje EXIT Festivala će se održati na jednoj od najlepših plaža Jadrana, plaži Jaz i u tri dana će predstaviti publici tri najveće bine sa Petrovaradinske tvrđave. Uživajte u suncu, moru i nastupima: Jamiroquaia, Underworlda, Examplea i velikog broja muzičara iz regiona. www.seadancefestival.me

Ukoliko ste ljubitelj trube posetite Dragačevo u avgustu i doživite autentično iskustvo tradicionalnog srpskog gostoprimstva. Uživajte u bogatom festivalskom programu, svakodnevnim koncertima i navijajte za svog favorita na međunarodnom takmičenju trubačkih orkestara. travel.dragacevo.info

64 BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

Na pitanje koja je za njega pozicija adekvat-nija, da li prethodna, kada je radio u Vladi

Srbije ili danas u British American Tobacco (BAT-u), Srđan Lazović, je mišljenja da se i tada, a i sada trudi da da maksimum kako bi se stvari pomerile. „Danas je

bezmalo deset godina kako sam u BAT-u, i posao mi je upućen na Vladu i komunikaciju sa državnim

organima ne samo Srbije, nego i drugih zemalja bivše Jugosla-vije, uključujući od pre godinu

Diplomatski pristup problemimaRazgovor sa predstavnicima država vodim uvek imajući u vidu ne samo interese kompanije koju predstavljam, nego i šta je tu dobro za samu tu državu

duvanska industrija predstavlja jedan od najvažnijih delova srpske ekonomije, jer učestvuje sa 14 odsto u budžetu Srbije

NAŠ GOSTSRĐAN

LAZOVIĆ,DIREKTOR

KORPORATIVNIH I REGULATORNIH POSLOVA CEFTA

REGIONA I BUGARSKE,

BRITISH AMERICAN

TOBACCO (BAT)

tekst: Tatjana Ostojić

foto:Marko Rupena

NA POSLOVNOM RUČKU RESTORAN KLUB KNJIŽEVNIKA

● Voćni ili čokoladni kolač?- Čokoladni, uvek.● Kafa sa ili bez mlekom?- Ristretto. ● Šta niste voleli da jedete kao dete, a danas u tome uživate?- Grašak. Verovali ili ne. Danas ga obožavam.● Da li brojite kalorije obrocima?- Ne, nikad.● Koje jelo znate da pripremate?- Apsolutno ništa. Supruga je sjajan kuvar, tako da uopšte se ne trudim da se mešam u njen deo. Ako se kuvanjem može smatrati spremanje roštilja to je to, maksimum. ● Gde bi otputovali na dobru

večeru?- Fensi odgovor bi veorvatno bio neki London, Pariz, Rim. Imao sam i imam prilike da večeram u vrhunskim restoranima, ali ovog puta bih nešto narodno, tipa mlada jagnjetina kod Nade i Tome na Kosmaju. ● Koga biste iz sveta biznisa poveli na ručak?- Verovatno više ljudi, kako iz sveta biznisa, tako i iz sveta politike. Prijatelj mi se skoro vratio pun impresija sa ručka sa Jacques Attaliem, francuskim filozofom, ekonomistom, prvim predsednikom Evropske

banke za obnovu i razvoj, inače dugogodišnjim Mitterrandovim saradnikom. Pročitao sam dve njegove knjige, fascinanta ličnost koja gleda stalno u budućnost. Ili Peter Mandelsona, koji je tri puta bio ministar u Velikoj Britaniji, a zatim komesar za trgovinu u Briselu od 2004. do 2008. Jedan zaista impresivan karakter koji je, inače, bio i jedan od idejnih tvoraca Blairovog političkog pokreta, New Labour koji je dominirao britanskom političkom scenom punu deceniju.● Kako odaberete restoran za poslovni ručak?

- Idem na mesta gde znam šta mogu da očekujem. Tu ne eksperimentišem previše, mada zaista ima fenomenalnih restorana u Beogradu i svaki dan se otvori neko dobro mesto. Volim mesta gde postoji doza diskrecije, gde može da se razgovara, s druge strane gde imaš kvalitetnu uslugu i hranu. ● Da li preskačete doručak?- Ranije sam preskakao, to moram da priznam. U poslednje vreme ne, deca su me ’disciplinovala’.● Brza hrana – da ili ne?- Nažalost, ponekad da, iako se trudim da je izbegavam. Ali vreme u kojem živimo to je

Brzo i kratko

65BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

dana i Bugarsku. Razgovor sa predstavnicima država u regionu vodim uvek imajući u vidu ne samo interese kompanije koju predstavljam, nego i šta je tu dobro za samu tu državu. Fer sam i korektan u smislu toga šta nudim, pretpostavljajući šta je politički moguće sa pozicije same države i koje su konkretne koristi države od predloga koji zastupam. Pogotovu je to bitno u Srbiji, imajući u vidu da duvanska industrija predstav-lja jedan od najvažnijih delova srpske ekonomije, jer učestvuje sa 14 odsto u budžetu Srbije, za-pošljava direktno oko 2.000 ljudi, a indirektno desetine hiljada, počev od farmera na njivama do maloprodavaca koji prodaju final-ni proizvod, odnosno cigarete”, priča moj gost Srđan Lazović u Klubu književnika.

Zato se godinama unazad dešavalo da kada sam imala po-trebu da razumem stavove obe strane, da se čujem sa Srđanom i dobijem tumačenje i države i du-vanske industrije. Što i ne treba da čudi kada se pogleda njegova biografija. Lazović je završio ekonomiju, kao jedan od najbo-ljih studenata generacije. Dobio je Svetosavsku nagradu Vlade Sr-bije, a zatim su usledile i ponude tadašnjih ekonomskih ministara: Božidara Đelića, Aleksandra

Vlahovića, Slobodana Milosavlje-vića, ali je od Gorana Pitića dobio najkonkretniju ponudu. Radilo se o potpuno novom ministarstvu

za ekonomske integracije. „Pitića sam poznavao još

sa fakulteta, gde mi je bio profesor. Bio sam jedan od pionira procesa evropskih

integracija u Srbiji i, iz današnje perspektive

kada su evropske integra-cije dominantna politička tema, zaista sam ponosan na taj deo svoje karijere. U Ministarstvu sam radio od rane 2002. do

2004. kada sam prešao u tek for-miranu Kancelariju za evropske integracije, da bih krajem 2005. prešao u BAT. U BAT-u sam prve dve godine bio menadžer za kor-porativne i regulatorne poslove za bivšu Jugoslaviju i Albaniju, a 2008. sam preuzeo funkci-ju direktora za korporativne i regulatorne poslove za region bivše Jugoslavije i Albanije kao i poziciju člana upravnog odbora kompanije. Posle toga su se trži-šta menjala, ali sam uvek ostao lociran u Beogradu, a istovreme-no bio zadužen za više tržišta u regionu”, priča Lazović.

U proteklih godinu i po dana došlo je do eksplozije šverca, nelegalnog prometa duvanskih proizvoda

nekada najlakše. S druge strane, i deca je vole, ali se zaista trudim da tu postoji granica koliko toga može. ● Da li ste nekad bili na dijeti?- Nikada. U stvari, jesam jednom, sad sam se setio. Ima tome sigurno sedam, osam godina. Imao sam povišen holesterol. Izdržao sam mesec dana, smanjio holesterol, pa sam posle sve to opet nadoknadio. ● Da li biste probali specijalitete sa crvima, insektima ili žabama?- Često putujem i imam priliku da probam dosta toga interesantnog. Međutim, nisam pristalica takvog eksperimentisanja. Ostala mi je urezana poseta Vašingtonu u periodu dok

sam radio u Vladi Srbije, gde smo bili u restoranu sa specijalitetima iz, na primer zemalja sub Sahare. Kada sam pitao tadašnjeg srpskog diplomatu koji je bio sa nama u društvu šta smo jeli, rekao mi je da ne želim da znam. Volim da eksperimentišem sa drugim kuhinjama, ali ne volim da eksperimentišem sa nekim stvarima koje su za mene ekstremne. Ja sam čovek sa Balkana i želim da znam šta je u tanjiru. Konkretno i tačka.● Da li ima nešto što ne volite da jedete?- Rekao bih da ne, to se vidi po stomaku.● Šta je omiljeno na vašem meniju?- Kombinujemo, supruga sprema sjajno i meso, testeninu, ribu, salate. Opet trudi se da tu bude i naših jela, što bi naš

narod rekao da se ’zahvati kašikom’. Tako da volim onako, što bismo rekli, domaćinsku hranu. ● Kad se kaže hrana, na šta prvo pomislite?- Pomislim na porodicu. To je za nas neka vrsta rituala, obzirom na posao, obaveze i sve. Doručak ujutru i kada dođem sa posla, taj kasni ručak, odnosno večera, je nešto gde smo svi zajedno. I kad pomislim hrana, to me asocira na momenat kada ćemo sesti i provesti neko vreme zajedno. ● Da li kinesku hranu jedete štapićima? - Obavezno.● Da li se dešava da ste nezadovoljni

porcijom u restoranu i šta onda?- Retko. Ako sam možda nezadovoljan, ne porcijom, nego restoranom kao takvim, onda promenim restoran. ● Kada bi imao priliku da večeraš sa viđenim ljudima iz sveta politike šta bi bilo na meniju? - Sigurno da ako bih ja bio domaćin ovde u Srbiji, onda bi to bila neka srpska tradicionalna jela. Da ih na taj način približim Srbiji. To bi bile sarmice, neizostavan roštilj, prebranac, pihtije… Imam često priliku da ugostim strance u Srbiji i oduševljeni su hranom. Naravno, žale se na veličinu porcije, da im je teško sutradan, kako im je jako...ali su veoma zadovoljni hranom. ●

Uzorci pojave šverca

Razlog pojave šverca je, u dobrojmeri, ogromno povećanje akcizekoje je stupilo 2012. To je i daljedaleko ispod onoga što propisanou EU, ali u odnosu na ono što jekupovna moć to je, u tom trenutku,verovatno bilo previše.

Danas je20 do

25 odsto tržišta pobeglo u

šverc

66 BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

I dok između zalogaja, nam razgovor skrene na neke manje formalne teme, deca, slobodne aktivnosti, zajednički poznanici, ponovo se vraćamo na Srđanov posao, a i moj.

A kako konkretno izgleda nje-gov posao moj gost objašnjava: „U proteklih godinu i po dana došlo je do eksplozije šverca, nelegalnog

prometa duvanskih proizvoda. Danas 20 do 25 odsto tržišta pobeglo je u šverc. Ovaj podatak, uz prošlogo-dišnje neprincipijalno usvajanje preferenci-jalne kvote na uvoz cigareta iz EU u Srbiju, a kao posledicom ulaska Hrvatske u EU, flagrantno

urušava konkurentnost domaće duvanske industrije. Razlog pojave šverca je, u dobroj meri, ogromno povećanje akcize koje je stupilo 2012. To je i dalje daleko ispod onoga što je propisano u EU, ali u odnosu na ono što je kupovna moć to je, u tom trenut-ku,verovatno bilo previše. Kada se na sve to još doda povećanje PDV u istom tom trenutku sa 18 na 20 odsto, sve to je uslovilo veliko povećanje cena duvanskih proizvoda, što je u redu, jer smo, do tada, imali najjeftinije cigarete u Evropi. Ali, tada kreće šverc rezanog duvana koji danas čini 70 odsto ukupnog šverca, a ostatak su falsifikovane cigarete. Pored državnog gubitka od 165 do 220 miliona evra godišnje, i svi ostali u lancu trpe. Legalna industrija ima 25 odsto manju prodaju, 25 odsto manju proizvodnju, manja kupovina duvana od seljaka, trafika prodaje drastično manje cigareta. Ceo proizvodno promet-ni lanac trpi. Procenjuje se da ta dodatna, indirektna šteta iznosi još 200 miliona evra godišnje”, naglašava Lazović

I dok kao i svi Srbi pretresa-mo aktuelne teme na političkoj i visokoškolskoj sceni Srbije, nedovoljnog broja inspektora,

kako prosvetnih tako i tržišnih, komunalnih i svih drugih,

kao i njihove letargije da se neki problem reši, Srđan je i dalje optimista i ubeđen da

će se rešenje naći, jer sve ostalo bi bilo nepo-

voljno za Srbiju. ●

Razmišljaj globalno delaj lokalnoU Savetu stranih investitora (FIC) sam angažovan na poziciji potpredsednika Saveta, koji je stvarno jedno sjajno telo u smislu konkretnih preporuka koje se daju Vladi Srbije kako da se unapredi investiciona klima i kako da se na taj način privuku novi investitori, koji su prekopotrebni za dalji ekonomski razvoj Srbije. Danas je u Savetu 130 vodećih multinacionalnih kompanija koje su prisutne u Srbiji, zapošljavaju direktno blizu 100.000 ljudi, koje su najzdraviji deo srpske ekonomije, i učestvuju u GDP Srbije sa nekih 17-18 odsto. Pored toga sam i u Upravnom odboru Srpske asocijacije menadžera (SAM). I dok FIC ima tu međunarodnu dimenziju, SAM ima tu lokalnu dimenziju, kako da srpski menadžeri unaprede Srbiju. Upravo taj balans između mog profesionalnog angažovanja u međunarodnom ali i lokalnom poslovnom ambijentu mi zaista pomaže da ostvarim realno sagledavanje ekonomskih problema Srbije kao i eventualnih načina rešavanja istih.

MUĆKALICA AL’A DORĆOLSASTOJCI:

- 250g svinjskog filea- 30g pečuraka (šampinjona)- 30g paprike (zelena šilja)- jedna ljuta paprika- 30g crnog luka- jedna veća tortilja- 30g kačkavalja- 20g kajmaka- 0,5dl belog vina- so, biber

NAČIN PRIPREME JELA:Meso pečemo na tiganju, na jačoj vatri. Zatim dodamo:crni luk (sečen na kolutove), pečurke,papriku,paradajz i papričicu. Kada se sve dobro izdinsta uz dodavanje belog vina, začini se po ukusu: so,biber… Masa se sipa u prepečenu tortilju, preklopi se, pospe se struganim kačkavaljem, zapeče se u salamanderu i servira se.

ŠPIKOVANI JUNEĆI RIBIĆ SA RIŽOTOM (SA PEČURKAMA)Juneći ribić se špikuje sa slaninom, belim lukom i karanfilićem. Stavi se u marinadu od povrća i tako odstoji jedan dan. Ribić se peče na vrelom ulju, pa se doda garni buket od povrća, zalije se crvenim vinom i nastavi da se dinsta. Nakon toga, napravi se sos od povrća u kome se dinstao ribić. Sos mora da bude: sladak, ljut i kiseo. Od pečuraka i pirinča napravimo rižoto i serviramo ga kao prilog uz ribić.

Preporuka restorana Klub književnika

Legalna industrija ima 25 odsto manju prodaju, 25 odsto manju proizvodnju, manja je kupovina duvana

od seljaka, trafika prodaje drastično manje cigareta. Ceo proizvodno prometni lanac trpi

Šverc rezanog

duvana danas čini 70 odsto ukupnog šverca

duvanskih proizvoda

BIZLIFEXXX 67

PUTOVANJA

Egzotične destinacije za pamćenjePlaže i more boje tirkiza koje vas ostavljaju bez daha

Daleke destinacije koje golicaju maštu. Od oaza, preko relaksacije do ekstravangcije i

tropskog raja. Odabrali smo pet top egzotičnih destinacija za ovo leto. Uživajte! ●

1 // Koralni greben Kamalame, BahamiAko želite da pobegnete od grada i nađete svoju malu egzotičnu oazu, koralni greben Kamalame je prava destinacija za vas. Ovaj greben može da se pohvali tropskom florom koja oduzima dah i daje utisak ušuškanosti ovom mestu. Plaže sa isključivo belim peskom, toplo more tirkizne boje i podvodni vrtovi korala samo su neki od razloga zašto je Kamalame jedna od najpoznatijih egzotičnih destinacija na svetu.

2 // Playa del Carmen, MeksikoPlaya del Carmen nalazi se u srcu rivijere Maya, samo par kilometara od Kankuna i jedan je od onih turističkih gradića koji mogu da ugode svakome. Playa del Carmen raspolaže svim načinima da zadovolji svoje turiste: od luksuznih odmarališta i takozvane shopping avenije (La Quinta Avenida), preko divnih plaža na Karipskom moru, pa do večernje žive svirke lokalnih izvođača reggaea i salse.

3 // Ostrvo Peter, Britanska Devičanska ostrvaOvo je jedno od najvećih privatnih ostrva na Karibima i idealna je destinacija za sve one koji teže da se malo osame tokom godišnjeg odmora. Luksuzne vile, spa centri sa najljubaznijim osobljem i pet privatnih plaža su recept za relaksaciju za sve one koji mogu da priušte ovu ekstravaganciju.

BIZLIFEPUTOVANJA68

4 // Costa Alegre, MeksikoDoslovni prevod ovog mesta je ’Srećna obala’ i to sa razlogom, ovo mestašce na jugu pacifične obale Meksika poznato je kao tropski raj sa očaravajućim zalascima sunca i peskom zlatne boje. Costa Alegre je poznata i po tome što je adekvatna kako za studentski, tako i za veći budžet.

5 // Zlatna obala, BarbadosOvo je jedna od omiljenih egzotičnih destinacija mladog Holivuda, mnogi misle da je to upravo zbog mnoštva barova na plaži zbog kojih Zlatna obala živi i noću i danju. Zbog zanimljive mešavine evropskog, azijskog i karipskog uticaja, ovo mesto ima veoma zanimljivu kuhinju, savršenu za one koji ostaju gurmani i na godišnjem odmoru.

BIZLIFEPUTOVANJA 69

FASHION&BEAUTY

Savršen kupaći kostim za savršeno letovanje

Ništa ne najav-ljuje uzbudljivo leto i nezabora-van odmor kao

odlazak u kupovinu novog kupaćeg kostima. Ove sezone pred vama je veliki izbor različitih stilova koji će zadovoljiti svačiji ukus. Trendovi za 2014. su neon-ske boje, modeli sa razli-čitim izrezima, heklani detalji ili detalji od čipke. Podjednako dobar izbor su i jednodelni kupaći kostimi i bikini. Pronađite model koji će laskati vašem telu i odslikavati vaš karakter. ●

7070 BIZLIFEFASHION&BEAUTY

BIZLIFEFASHION&BEAUTY 71

72 BIZLIFEWELLNESS

WELLNESS

Egzotična relaks zona Beograda

Već dugi niz godina, hram tradicionalne tajlandske masaže, Jai Thai, na Senjaku daje nam mogućnost da uronimo u čarobni svet Tajlanda. Ulaskom u ovaj luksuzni hram svoje brige i probleme ostavljamo ispred vrata i prepuštamo se dodiru koji ima moć da otvori sve prozore naše duše, dodiru koji opušta svaki mišić našeg tela

VAŠ KUTAK RAJA

73BIZLIFEWELLNESS

Tiha, relaksirajuća muzika, prigušeni odsjaj sveća, opijajući miris jasmina i drevni dodir istoka

povešće vas na put potpune regeneracije s kojeg ćete se vratiti opušteni, ali puni životne energije, s osmehom na licu i ubeđenjem da su vam upravo otkrili dugo čuvanu tajnu života.

U mističnoj atmosferi ovog raskošnog hrama možete da uživate u bogatoj ponudi masaža i tretmana za negu lica i tela, kao i specijalno osmišljenim paketima u kojima je mirisna penušava kupka relaksirajuća uvertira za dalji užitak. Sa dolaskom toplih dana i lagane garderobe akcenat, naravno, stavljamo na kožu koja je otkrivena i izložena. Tretmani lica i tela počinju nežnim pilingom kojim se uklanjaju sve nečistoće, nakon čega se na kožu nanose hranljive maske i pakovanja kojima se povećava elastičnost kože i ublaža-vaju znaci umora. Izbor tretmana je na vama: tretman lica lotosom za pojačavanje vlažnosti, jasminom za uspora-vanje starenja, nega lica frangipanom za osetljivu kožu ili zelenim čajem za problematičnu; tretman tela limunovim travama za mršavljenje, tretman tela ružama za usporavanje starenja, anticelulit tretman za zatezanje tela, Deep Blue tretman na bazi algi za de-toksikaciju. Nakon ovih tretmana bićete potpuno opušteni, osećaćete

se 'lagani kao pero', a vaša koža će biti glatka, sjajna i baršunasta.

Leto je pred nama i treba da ga dočekamo u top formi, a neizbežno pitanje je kako se najbrže oslo-boditi celulita. Najefikasniji način uklanjanja celulita, koji nastaje kao posledica poremećaja mikrocirkula-cije potkožnog tkiva, jesu manuelne

masaže uz konzumiranje većih količina tečnosti i korek-

ciju ishrane. Jai Thai može da se pohvali svojim GOOD MOOD anticelulit paketom od

deset tretmana kojima se ciljano utiče na regije

zahvaćene ovim problemom. Uz masažne pokrete bazirane na limfnoj drenaži ubrzava se cirkula-cija i razmena materija u organiz-mu, čime se pospešuje detoksikaci-ja i izbacivanje nakupljenih toksina i ostalih štetnih nusprodukata metabolizma. Iskoristite akciju od 30 odsto popusta na ovaj paket, a

po završetku preporučenog broja tretmana smelo zakoračite pešča-nim plažama obasjanim vrelim letnjim suncem.

Kada budete osetili potrebu da predahnete i makar na kratko po-begnete od svakodnevnih obaveza paketi sa mirisnim kupkama su pravi izbor. Voda ima moć da opu-sti i um i telo, a aromatični mirisi će vam vratiti vedro raspoloženje. Dvadesetominutna hidromasaža će opustiti napete mišiće olakšavajući terapeutu proces otklanjanja bolne napetosti i neprijatne zategnu-tosti. Izaberite paket koji najviše odgovara vašim potrebama: Srce Tajlanda, Glamur Istoka, Moć i Energija, Mistična Lepota, Total Relax… Podelite ovo nesvakidaš-nje iskustvo sa dragom osobom i prepustite se magiji Tajlanda. ●

Leto je pred nama i treba da ga dočekamo u

top formi

Sa celokupnom ponudom možete da se upoznate na sajtu www.jai-thai.net ili pratite akcije i dešavanja na facebook stranici Jai Thai Beograd. Takođe, sve informacije možete da dobijete na telefon 011/369-91-93 svakog dana, i vikendom, od 10 do -22 sata.

Prošetajte lagano do Senjaka, zalutajte u mir i tišinu prelepog istočnjačkog ambijenta u ulici Vase Pelagića 48 i zablistajte u punom sjaju nakon ovih osvežavajućih tretmana.

Kutak na Senjaku

Nakon ovih tretmana bićete potpuno opušteni, osećaćete se 'lagani kao pero', a vaša koža će biti glatka, sjajna i baršunasta

74 BIZLIFELEKSIKON POSLOVNE ŽENE

● Savet koji pamtite...- Od roditelja sam dobila jednostavna uputstva za život - ne laži, ne kradi, završi fakultet, imaj svoje parče hleba. Od učite-ljice Lepe - rad je stvorio čoveka. Ostalo sam učila sama. Ipak, čini dobro i dobrom se nadaj, obrazac je po kom živim i radim.

● Kada ste poslednji put ušli u patike i trenerku?- Nemam trenerku. Moja rekreacija je plivanje.

● Koliko često posećujete frizera?- Kosa mi je ’poslušna’, a frizer samouve-ren, ispraća me rečima - odlično sam te ošišao, nemoj da dolaziš četiri meseca.

● Šta prvo primetite kod sagovornika?- Ton i proaktivan nastup, ako ga ima. Pozitivna energija me uvek obraduje.

● Šta vas nervira kod poslovnih sarad-nika?- Inertnost. I stav „baš me briga, nije moj posao”.

● Ravne cipele ili na štiklu?- Štikle. Na njima se lakše trči.

● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu

garderobu?- Uvek. Sakoa i košulja nikad dosta.

● Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?- Zadaci koje postavlja jedan složen sistem koji zapošljava 15.000 ljudi su kompleksni i raznovrsni. Pred pedeset zaposlenih koji rade u marketingu najveći je izazov stalno odmeravanje sa konkurencijom na tržištu, jer Pošta Srbije uspeva u okruženju u kom posluje 50 velikih stranih igrača i značaj-nih domaćih kompanija.

● Imate li skriveno utočište od obaveza?- Dvorište naše porodične kuće u kojem se okupljaju tri generacije Bojovića.

● Da li majstorišete u kući?- Da. Što ne uspem sama, tražim pomoć prijatelja.

● Šta je savršen završetak dana?- Moje sestre i ja, okupljene, smejemo se.

● Šta ne propuštate na televiziji?- Informativni program.

● Šta je za vas poslovni uspeh?- Kada do cilja stižete radom, znanjem i dobrom komunikacijom.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?- Elegantno, udobno, odmereno, sa smislom za detalje čak i kada je u pitanju uniforma. Ali ličnost i stav nadilaze svaku uniformu.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- Kao i uvek, uz veliki trud. Ne poznajem drugi način.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Upornost.

● Poklon koji nikada nećete zaboraviti?- Oni koje smo sestra i ja dobijale od babe i dede, svake godine uoči 1. septembra. Neizmerna ljubav prema njima i velika dečja radost.

● Da li je vaš posao našao vas ili ste vi njega?- Ja njega, definitivno.

● Kako vidite sebe za pet godina?- Kao i uvek - vidim promene i njima težim.

● Da ne radite za novac, šta biste radili?- Ne radim prvenstveno za platu. Stvar je izbora i postavljanja granica - moje su iznad novca. ●

Na štiklama se lakše trčiNela Bojović je direktor Samostalnog sektora za korporativni marketing i velike korisnike u javnom preduzeću Pošta Srbije. Plata joj nije osnovni motiv u poslu, a uspehom smatra kada se do cilja stigne radom, znanjem i dobrom komunikacijom

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 322.88.82 ili na mail pretplata@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Terazije 3/6, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

5 brojeva = 10€

10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 322.88.82 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

BIZLIFEXXX76