Siva knjiga 6

Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji 2013/14

NALEDSIVA KNJIGA 6

NALEDSIVA KNJIGA 6Preporuke za uklanjanje administrativnihprepreka za poslovanje u Srbiji 2013/2014

4

SIV

A K

NJIG

A 6

© 2013 Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbijawww.naled-serbia.org

Sva prava zadržana.Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a.Ovaj dokument je proizvod izvršne kancelarije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta. Izrada ove publikacije delom je podržana kroz grant Fondacije za otvoreno društvo.

OBAVEŠTENJE O AUTORSKOM PRAVU

5SI

VA

KN

JIGA

6

SADRŽAJREČ PREDSEDNIKA __________________________________________________________________________________________________________________ 8UVOD _____________________________________________________________________________________________________________________________ 10

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.1 UKINUTI OBAVEZU DOSTAVLJANJA GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA NA VIŠE MESTA _____________________________________________ 151.2 PRODUŽITI ROKOVE ZA PODNOŠENJE PORESKIH PRIJAVA _________________________________________________________________________ 161.3 OMOGUĆITI DOBIJANJE POTVRDA O IZVRŠENOJ PORESKOJ OBAVEZI ELEKTRONSKIM PUTEM _________________________________________ 171.4 PROPISATI DA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENJE DO KONAČNOSTI PORESKO-UPRAVNOG AKTA _____________________________________________ 181.5 PROPISATI U KOJIM SLUČAJEVIMA ZA PENZIONERE TREBA DA SE OBRAČUNAVAJU I PLAĆAJU POREZI I DOPRINOSI ______________________ 181.6 PROPISATI DA SE OBRAČUN PDV-A VRŠI NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA __________________________________________ 191.7 UJEDNAČITI PRAKSU DOSTAVLJANJA OBRASCA PDV PRIJAVE _______________________________________________________________________ 201.8 UJEDNAČITI KAZNENU POLITIKU U VEZI EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST _______________________________________________ 211.9 IZMENITI PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV, TAKO DA SE POJEDNOSTAVI VOĐENJE PDV EVIDENCIJA _______ 221.10 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA BEZGOTOVINSKE NAPLATE USLUGA PREKO FISKALNE KASE _______________________________________ 231.11 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA PIĆA PREKO FISKALNE KASE NA FESTIVALIMA __________________________________________ 241.12 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA USLUGA PROJEKTNOG BIROA PREKO FISKALNE KASE ___________________________________ 251.13 PROMENITI NAČIN OBRAČUNA UMANJENJA PDV-A PO OSNOVU RASHODA (KALO, RASTUR, KVAR I LOM) ______________________________ 261.14 IZMENITI ZAKON O PDV-U TAKO DA SE SMANJENA STOPA PDV-A PRIMENJUJE I NA REPROMATERIJAL ZA PROIZVODNJU LEKOVA _________ 261.15 PROPISATI KRAĆI ROK ZA POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO ___ 271.16 OMOGUĆITI 100% KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA I

PROŠIRITI LISTU ULAGANJA NA KOJA SE ODNOSI OVA OLAKŠICA ___________________________________________________________________ 271.17 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA BEZ VREMENSKOG OGRANIČENJA________ 281.18 POJEDNOSTAVITI POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA _______________________________________________________ 281.19 OMOGUĆITI PRIZNANJA NA TERET RASHODA TAKO DA BUDU U SKLADU SA MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA ___ 291.20 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU POVRAĆAJA PLAĆENOG PDV-A FIZIČKIM LICIMA PRILIKOM KUPOVINE PRVOG STANA ____________________ 301.21 NEIZBALANSIRANA KAZNENA POLITIKA PO ZAKONU O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI _________________________________________________ 311.22 USKLADITI RADNO VREME PORESKE UPRAVE SA POTREBAMA STRANAKA ___________________________________________________________ 321.23 KONTROLA I NADZOR NAD STICANJEM PROFESIONALNIH ZVANJA _________________________________________________________________ 321.24 UKINUTI OBAVEZU SERTIFIKACIJE SOFTVERA ZA RAD SA FISKALNIM UREĐAJIMA _____________________________________________________ 331.25 OBEZBEDITI SOFTVERSKO EVIDENTIRANJE UPLATA POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE, KOJE ISKLJUČUJE PREDAJU

OBRAZACA NA ŠALTERIMA PORESKE UPRAVE ____________________________________________________________________________________ 331.26 OMOGUĆITI UPLATE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE NA JEDAN RAČUN _________________________________________________________ 341.27 DODATNO UNAPREDITI USLOVE ZA OTPOČINJANJE POSLOVANJA __________________________________________________________________ 351.28 SMANJITI DOPRINOSE I POREZE NA ZARADU _____________________________________________________________________________________ 361.29 POJEDNOSTAVITI POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE ___________________________________________________________________________________ 371.30 IZMENITI PRAVILNIK O METODOLOGIJI I NAČINU UTVRĐIVANJA TROŠKOVA PRUŽANJA JAVNE USLUGE TAKO DA SE METODOLOGIJA

PROPIŠE NA NAČIN KOJI ĆE OMOGUĆITI KONTROLU USKLAĐENOSTI TAKSI I NAKNADA SA TOM METODOLOGIJOM ____________________ 381.31 USVOJITI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KOJIM ĆE SE OBUHVATITI SVE NAKNADE KOJE SE NAPLAĆUJU ZA

KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA __________________________________________________________________________________________________ 391.32 SPREČITI FREKVENTNA POVEĆANJA VISINE LOKALNE KOMUNALNE TAKSE ZA ISTICANJE FIRME NA POSLOVNOM PROSTORU _____________ 401.33 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ODREĐIVANJA LOKALNIH KOMUNALNIH TAKSI I NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA ___ 411.34 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA POLUGODIŠNJIH I GODIŠNJIH EVIDENCIJA U VEZI SA PROMETOM DUVANSKIH PROIZVODA ____________ 421.35 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA TROŠKOVA OPOMENE ZA NEPLAĆENU TAKSU U POSTUPKU PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI __________ 421.36 UKINUTI ADMINISTRATIVNE TAKSE U POSTUPCIMA PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI ____________________________________________ 431.37 POJEDNOSTAVITI PRIVREMENI UVOZ ____________________________________________________________________________________________ 431.38 OMOGUĆITI REALIZACIJU HIPOTEKE U VANSUDSKOM POSTUPKU __________________________________________________________________ 441.39 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE ZA EKSPRESNE POŠILJKE ___________________________________________________________________________ 451.40 POSTUPAK BRISANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA ___________________________________________________________________________________ 461.41 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE „PEJPAL" NAČINA PLAĆANJA ____________________________________________________________________________ 47

2. MINISTARSTVO PRIVREDE2.1. UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA EVIDENCIJE PRODATIH TURISTIČKIH PUTOVANJA NA DNEVNOM NIVOU _________________________________ 482.2. BRISANJE REGISTRACIJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI I NAKON PROTEKA ROKA OD 6 MESECI ___________________________________________ 49

6

SIV

A K

NJIG

A 6

SADRŽAJ3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.1 UKINUTI ZDRAVSTVENE KARTICE - KNJIŽICE _____________________________________________________________________________________ 503.2 OBEZBEDITI REALIZACIJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA _________________________________________________________________ 513.3 IZJEDNAČITI USLOVE FINANSIRANJA BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE REHABILITACIJE SA

FINANSIRANJEM BOLOVANJA IZ DRUGIH RAZLOGA _______________________________________________________________________________ 523.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ZA OSTVARIVANJE NADOKNADE ZARADE ZA VREME BOLOVANJA ______________________________________ 533.5 IZJEDNAČITI PRIVATNE I DRŽAVNE PRUŽAOCE ZDRAVSTVENIH USLUGA ____________________________________________________________ 543.6 UKINUTI ZABRANU OBAVLJANJA ODREĐENIH VIDOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE PRIVATNOM SEKTORU _________________________________ 553.7 OMOGUĆITI UTVRĐIVANJA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI ZA RAD (ODREĐIVANJA BOLOVANJA)

OD STRANE ZDRAVSTVENE USTANOVE OSNOVANE PRIVATNIM KAPITALOM ________________________________________________________ 553.8 OBEZBEDITI USPOSTAVLJANJE INSTITUCIONALENIH KAPACITETA KOJI BI SE BAVILI PITANJIMA BEZBEDNOSTI HRANE,

U CILJU OLAKŠANJA UVOZA I IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA ______________________________________________________________ 56

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.1 UKINUTI RADNU KNJIŽICU _____________________________________________________________________________________________________ 574.2 POJEDNOSTAVITI OSTVARIVANJE PRAVA NA PORODILJSKU NADOKNADU ___________________________________________________________ 584.3 UKINUTI OBAVEZU PREDAJE FONDU PIO OBRAZACA ZA UPIS STAŽA ________________________________________________________________ 594.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIJAVE ZAPOSLENIH NA OBAVEZNO OSIGURANJE ___________________________________________________ 604.5 OMOGUĆITI ZAPOŠLJAVANJE RADNIKA NA ODREĐENO VREME DUŽE OD GODINU DANA_____________________________________________ 614.6 PROPISATI DA SE ZAPOSLENOM, KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH

PROMENA KOD POSLODAVCA, OTPREMNINA ISPLAĆUJE U ZAVISNOSTI OD DUŽINE STAŽA PROVEDENE KOD TOG POSLODAVCA _________ 624.7 PROPISATI DA POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU ZBOG OZBILJNO POREMEĆENIH ODNOSA,

UZ ISPLATU VISOKE NADOKNADE ŠTETE, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE ZAPOSLENI ODGOVORAN ZA TAJ POREMEĆAJ ____________________ 634.8 RAZRADITI ODREDBE ZAKONA O RADU KOJIMA SE GARANTUJU PRAVA PORODILJAMA TAKO DA NE IDU NA ŠTETU POSLODAVACA ______ 64

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.1 UBRZATI I POJEFTINITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE ________________________________________________________ 655.2 PRIBAVLJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE UVOĐENJEM JEDINSTVENOG, CENTRALIZOVANOG ONLINE SISTEMA ZA IZDAVANJE DOZVOLA ____ 665.3 PROPISATI ROK ZA UPIS PRAVA SVOJINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI _____________________________________________________________ 675.4 OMOGUĆITI UPIS PRAVA PREČE KUPOVINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI __________________________________________________________ 685.5 OMOGUĆITI ZAKUPACU DA U KATASTAR UPIŠE UGOVOR O KRATKOROČNOM ZAKUPU ______________________________________________ 695.6 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I KOMUNALNE NAKNADE _________________________ 705.7 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRADSKOM GRAĐEVINSKOM

ZEMLJIŠTU BEZ NAKNADE ______________________________________________________________________________________________________ 715.8 UBRZATI PROCEDURU LEGALIZACIJE OBJEKATA __________________________________________________________________________________ 725.9 OMOGUĆITI INVESTITORIMA DOBIJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA PRIKLJUČNE DALEKOVODE NA NJIHOVO IME,

AKO IH GRADE SVOJIM SREDSTVIMA ZA SOPSTVENE POTREBE _____________________________________________________________________ 73

6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA6.1 UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA KEPU KNJIGE ZA PRAVNA LICA KOJA VODE POSLOVNE KNJIGE PO SISTEMU DVOJNOG KNJIGOVODSTVA _____ 746.2 UKINUTI OBAVEZU OGLAŠIVAČA NA INTERNET PORTALU DA DOSTAVLJA DEKLARACIJU SA PODACIMA _________________________________ 75

7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA7.1 OMOGUĆITI PREUZIMANJE BILATERALNIH DOZVOLA ZA PREVOZ NA GRANIČNIM PRELAZIMA ________________________________________ 767.2 POJEDNOSTAVITI I MODERNIZOVATI PROCEDURU PRIJAVLJIVANJA I REGISTRACIJA MEĐUMESNIH I MEĐUNARODNIH AUTOBUSKIH LINIJA ____ 77

8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE8.1 POJEDNOSTAVITI IZVOZ ZAŠTIĆENIH BILJNIH VRSTA ______________________________________________________________________________ 788.2 DONETI PODZAKONSKA AKTA ZA PRIMENU ZAKONA O ENERGETICI _______________________________________________________________ 788.3 UNAPREDITI PRAKSU DODELE PODSTICAJA RECIKLERIMA _________________________________________________________________________ 798.4 UKINUTI OBAVEZU INVESTITORA DA UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE ENERGETSKE DOZVOLE DOSTAVLJAJU

BANKARSKU GARANCIJU U IZNOSU OD 2% OD VREDNOSTI INVESTICIJE _____________________________________________________________ 808.5 IZMENITI VAŽEĆI UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE (PPA) ZA PROJEKTE PREKO 5 MW, TAKO ŠTO ĆE SE USKLADITI

SA ZAHTEVIMA MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA ______________________________________________________________________ 81

7SI

VA

KN

JIGA

6

SADRŽAJ9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.1 SPROVESTI REFORMU INSPEKCIJA_______________________________________________________________________________________________ 829.2 UČINITI SUDSKU ZAŠTITU DOSTUPNOM UKIDANJEM NEKIH SUDSKIH TAKSI _________________________________________________________ 839.3 UKINUTI TAKSU NA OPOMENU ZA PLAĆANJE SUDSKE TAKSE _______________________________________________________________________ 849.4 PROMENITI OBRAZAC APOSTILLE TAKO DA BUDE VIŠEJEZIČAN ____________________________________________________________________ 849.5 UKINUTI PRAKSU SUDOVA DA PRILIKOM OVERE DOKUMENATA NA STRANOM JEZIKU TRAŽE DA STRANKE PRILAŽU

PREVOD TIH DOKUMENATA NA SRPSKI JEZIK ____________________________________________________________________________________ 859.6 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA UVID I FOTOKOPIRANJE SPISA PREDMETA U KOJIMA JE

PODNOSILAC STRANAKA U POSTUPKU ILI NJEN PUNOMOĆNIK, ODNOSNO ZASTUPNIK ______________________________________________ 86

10. MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA10.1 UBRZATI PROCEDURU IZDAVANJA LIČNE KARTE __________________________________________________________________________________ 87

11. MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA11.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE UMETNIČKIH DELA __________________________________ 88

12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE12.1 OBEZBEDITI MEHANIZAM IZDAVANJE SERTIFIKACIONIH - EVIDENCIONIH MARKICA ZA PROIZVODE SA GEOGRAFSKIM POREKLOM ________ 8912.2 UKINUTI OBAVEZU NAKNADE ZA UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU PČELINJE ZAJEDNICE _________________________________________ 9012.3 OBEZBEDITI UJEDNAČENU POLITIKU PRAVA NA PODSTICAJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA - STOČARA ____________________________ 91

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.1 PROPISATI DA SE U POSTUPKU INSPEKCIJSKE I PORESKE KONTROLE NE MOGU TRAŽITI REŠENJA I DOKUMENTA

IZ KOJIH PROISTIČU NAKNADNA REŠENJA _______________________________________________________________________________________ 9213.2 ELIMINISATI OBAVEZU PRIBAVLJANJA IZVODA IZ JAVNIH REGISTARA I EVIDENCIJA ZA UPOTREBU U ADMINISTRATIVNIM POSTUPCIMA ____ 9313.3 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE UVOZA PROIZVODA ______________________________________________________________________________ 9413.4 IZMENITI PODZAKONSKA AKTA KOJIMA SE U ADMINISTRATIVNIM PROCEDURAMA TRAŽE IZVODI IZ

MATIČNIH KNJIGA I UVERENJA O DRŽAVLJANSTVU ________________________________________________________________________________ 9513.5 PRILIKOM IZRADE PROPISA VODITI RAČUNA DA SE PROPISUJU PRIMERENI ROKOVI ZA IMPLEMENTACIJU REŠENJA

KOJI PODRAZMEVAJU IZMENU SOFTVERSKIH REŠENJA ____________________________________________________________________________ 9613.6 PREISPITATI POLITIKU VISOKIH TAKSI KOJE NAPLAĆUJU MINISTARSTVA ZA IZDAVANJE MIŠLJENJA U VEZI SA

PRIMENOM PROPISA IZ NJIHOVE NADLEŽNOSTI I OBEZBEDITI IZDAVANJE TIH MIŠLJENJA U PRIMERENOM ROKU ________________________ 9713.7 POJEDNOSTAVITI OBRAČUN ZARADA ___________________________________________________________________________________________ 98

14. NARODNA BANKA SRBIJE14.1 USVOJITI ZAKON O ELEKTRONSKOM NOVCU ____________________________________________________________________________________ 9914.2 UKINUTI OBAVEZU IZVEŠTAVANJA O POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM ___________________________________________________________ 100

15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE15.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU IZDAVANJA DOZVOLE ZA LETNJE BAŠTE U KAFIĆIMA I RESTORANIMA _________________________________ 10115.2 PREISPITATI POLITIKU TAKSI KOJE NAPLAĆUJE LOKALNA SAMOUPRAVA ____________________________________________________________ 10215.3 USPOSTAVITI JEDNOŠALTERSKI SISTEM ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, OMOGUĆITI ELEKTRONSKU

KOMUNIKACIJU U TOJ PROCEDURI, KAO I ELEKTRONSKU PROVERU TOKA PREDMETA ______________________________________________ 103

ANEKS: MEĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI ____________________________________________________________________________________ 104O NALED-U _______________________________________________________________________________________________________________________ 108

8

SIV

A K

NJIG

A 6

REČ PREDSEDNIKA

Poštovani članovi i partneri,

Pred vama je šesto izdanje Sive knjige birokratskih procedura, koje donosi 100 preporuka za izgradnju boljeg poslovnog ambi-jenta u Srbiji. Sve su to nepotrebne prepreke bržem razvoju privrede i rastu našeg standarda, a ono što ne raduje jeste činjenica da se broj preporuka svake godine povećava. U ovom izdanju naći ćete 29 novih.

Skromno sprovođenje preporuka iz Sive knjige V (svega sedam) i naše kvartalne analize regulatorne aktivnosti pokazale su da 2013. nije ispunila očekivanja. To pokazuje i stanje na svetskim listama konkurentnosti – prema izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja, Srbija je u poslednjih godinu dana pala za 9 mesta i sada zauzima 96. poziciju od 189 zemalja. Lošija ocena stiže i od Svetskog ekonomskog foruma – Srbija je nazadovala za 6 mesta u odnosu na prethodnu godinu i sada je 101. na listi od 148 po-smatranih zemalja, što je slabiji rezultat u odnosu na sve zemlje u okruženju. To govori o slici koju strani investitori imaju o nama.

Pred nama je puno posla i donošenje važnih propisa kao što su zakoni o radu, građevinskim dozvolama i inspekcijama, ali i borba protiv sive ekonomije. NALED će nesmanjenom upornošću davati pozitivne impulse predstojećim reformama i zato s ponosom ističem da smo uz direktnu podršku USAID-a i najznačajnijih kompanija u Srbiji pokrenuli dvogodišnji program za suzbijanje sive ekonomije, pojave koja odnosi najmanje četvrtinu našeg bruto domaćeg proizvoda. Podršku stručnom timu NALED-a koji priprema pravne analize i preporuke za unapređenje regulatornog okvira za poslovanje dala je i Fondacija za otvoreno društvo. Ništa manje važan je doprinos šire javnosti. U partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije nastavljamo nacio-nalnu medijsku kampanju „Pitajte KADA“ i svim građanima i privredi pružamo šansu da utiču na rešavanje administrativnih problema s kojima se svakodnevno suočavaju. Pokazali smo da gomilanje birokratije direktno utiče na rast sive ekonomije i zato našu misiju na suzbijanju nelegalnog poslovanja vidimo kao pionirsku i ključnu za motivisanje nadležnih državnih institucija da se pokrenu i reaguju.

Za uspešno rešavanje 100 preporuka neophodno je nesebično angažovanje sva tri sektora društva – privatnog, javnog i civilnog – i u radu NALED-a vidimo da takva spremnost postoji. Samo tako uspećemo da probudimo reformski duh administracije kojoj ponovo nudimo dobronamerna, konkretna i većinom lako sprovodiva rešenja. Na nadležnima je da njihovim prihvatanjem pokažu odgovornost, a mi nikada nećemo prestati da pitamo KADA?

Vladan AtanasijevićPredsednik Upravnog odbora NALED-a

9SI

VA

KN

JIGA

6

10 KLJUČNIH PREPORUKA SIVE KNJIGE 6

BROJ PREPORUKE SK OPIS PREPORUKE NADLEŽNO MINISTARSTVO

1.26 Omogućiti uplate poreza i doprinosa na zarade na jedan račun Ministarstvo finansija

1.28Smanjiti doprinose i poreze na najniže zarade i uvesti veću progresivnost

oporezivanjaMinistarstvo finansija

1.36Ukinuti administrativne takse u postupcima

pred katastrom nepokretnostiMinistarstvo finansija

1.40Korigovati postupak brisanja privrednih društava i preduzetnika iz

registra privrednih subjekataMinistarstvo finansija

3.2 Pojednostaviti overu zdravstvenih knjižica Ministarstvo zdravlja

4.1 Ukinuti radnu knjižicuMinistarstvo rada, zapošljavanja i

socijalne politike

4.2 Pojednostaviti ostvarivanje prava na porodiljsku nadoknaduMinistarstvo rada, zapošljavanja i

socijalne politike

4.6Propisati da se otpremnina isplaćuje prema stažu

kod poslednjeg poslodavcaMinistarstvo rada, zapošljavanja i

socijalne politike

5.2Pojednostaviti proces izdavanja građevinskih dozvola uvođenjem jedinstvenog, centralizovanog online sistema za izdavanje dozvola

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

9.1Sprovesti reformu inspekcija kako bi se

omogućila njihova koordinacija i obezbedila zaštita fer tržištaMinistarstvo pravde i državne uprave

10

SIV

A K

NJIG

A 6

Šesto godišnje izdanje Sive knjige donosi Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima 100 ključnih preporuka privrede i lokalnih samouprava za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ekonomskom razvoju u Srbiji. Kao i do sada – Siva knjiga nudi konkretna, izbalansirana rešenja za efikasnije procedure i propise, kako u smislu sadržaja tako i primene, uvaža-vajući pritom različite interese članova NALED-a i šire poslovne javnosti. Na ovaj način, NALED kao najveća privatno-javna asocijacija u Srbiji, uzima aktivno učešće u zagovaranju stimulativnog poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva i privrede, te smanjenja sive ekonomije i nelojalne konkurencije kao ključnog problema domaće ekonomije.

REFORMATORSKI DUH ADMINISTRACIJE

I pored navedenog, brojne NALED-ove preporuke iz Sive knjige do danas nisu sprovedene ili su sprovedene samo delimično. Svesni smo da neke od tih preporuka, tačnije one koje su usmerene na smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, Vlada RS nije sprovela jer u ovom momentu nije uspela da obezbedi alternativne izvore finansiranja. Ipak, smatramo da je bilo moguće da Vlada, odnosno resorna ministarstva, do sada zauzmu stav i u odnosu na te preporuke, te da predvide rokove u kome će biti moguća njihova implementacija.

Međutim, veći broj preporuka kojima se predlaže pojednostavljenje procedura i drugi vidovi poboljšanja rada državne uprave nisu sprovedene iako za to ne postoje opravdani razlozi – kao što su preporuke da se ukinu zdravstvene i radne knjižice, ili da se pojednostavi procedura za dobijanje građevinskih dozvola. Očigledno je da ćemo na implementaciju preporuka NALED-a za ukidanje brojnih izuzetno napornih procedura pred Fondom PIO i RZZO čekati sve dok se ne obezbedi puno funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koji je osnovan još u maju 2010. godine, usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. I pored toga što je ta centralna elektronska baza podataka o svim osiguranicima i uplatama obaveznog osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013. to se nije desilo. Potpuno je neprihvatljivo da zbog nežurnosti republičkih organa, koji su tu bazu trebali da ažuriraju, svi građani Srbije prolaze kroz složene i duge procedure dokazivanja radnog staža i prava po osnovu zdravstvenog osiguranja, kad god treba da ostvare neko svoje pravo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede punu funkcionalnost Centralnog registra, jer će na taj način rešiti veliki broj značajnih problema na koje ukazujemo u ovoj Sivoj knjizi.

Skrećemo pažnju da su neke preporuke čak toliko jednostavne za sprovođenje, da je nepostupanje po njima očigledno posledica previda resornih ministarstava, kao što su razni administrativni poslovi pred katastrom (ukidanje administrativne takse, propisi-vanje roka za upis prava svojine, upis prava preče kupovine u katastar itd), preporuka da se ukine obaveza evidentiranja zaključe-nih spoljnotrgovinskih poslova, preporuka da se ukine radna knjižica, da se promeni obrazac apostille tako da bude višejezičan...

Može se pretpostaviti da je razlog indiferentnosti u odnosu na gore navedene, opravdane zahteve NALED-ovog članstva, pre odsustvo reformatorskog duha unutar same administracije, nego nedostatak političke volje da se te reforme sprovedu. U to nas uverava činjenica da je, bez obzira na promene vladajuće strukture, postupanje po preporukama NALED-a sporo, a da se politička volja za sprovođenje reformi do sada manifestovala pre svega kroz palijativne reformske aktivnosti Vlade kao što

UVOD

11SI

VA

KN

JIGA

6

UVOD

su Sveobuhvatna reforma propisa i ukidanje parafiskalnih nameta, koje su ostale nedovršene, a čiji rezulati su umanjivani naknadnim retrogradnim regulatornim ativnostima.

PRISTUP REGULATORNOJ REFORMI

Imajući u vidu navedeno, neophodno je da Vlada nastavi reforme koristeći svoje postojeće institucionalne kapacitete (Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa), koji garantuju sveobuhvatnost, kvalitet i kontinuitet reformi uz obezbeđenje javnosti regulatornog procesa.

Na žalost, ne možemo se oteti utisku da se prilikom izrade zakona analiza efekata propisa primenjuje više pro forme nego suštinski, a da se javne rasprave o nacrtima zakona organizuju samo onda kada je potpuno očigledno da je to obaveza po članu 41. stav 2. tačka 1. Poslovnika Vlade, tj. ako je reč o novom sistemskom zakonu, a skoro nikad u ostalim slučajevima iz druge, treće i četvrte tačke istog stava. Na to koliko je degradirao kvalitet javne rasprave prilikom donošenja zakona, ukazuje i činje-nica da je od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu, a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine, po hitnom postupku usvojeno čak 20 odnosno 69%!

Čak i kada postoji javna rasprava ona se često sprovodi mimo usvojenog programa, bez namere da se inputi dobijeni u toku ra-sprave koriste za poboljšanje teksta zakona. Takođe, evidentno je i odsustvo primene drugih metoda koje podrazumeva procedura izrade propisa uz primenu analize efekata propisa, kao što su organizovanje okruglih stolova u početnoj fazi izrade propisa i for-miranje fokus grupa po vrstama regulisanih subjekata, u cilju pribavljanja relevantnih inputa na početku i tokom izrade propisa.

Ovakvo stanje rezultira usvajanjem propisa čiji efekti nisu sagledivi, a takvi propisi se u praksi pokazuju kao neprimenjivi i/ili štetni. Dešava se da uprvo takvi propisi ostaju na snazi godinama i uzrok su nepovoljnom poslovnom ambijentu, koji odbija inve-stitore. Upravo takvi propisi su razlog zbog čega se Srbija tako loše kotira u Doing Bussines studiji Svetske banke. Za razliku od prošle godine kada se u generalnom plasmanu ipak popela za 9 pozicija, sa 95. na 86. mesto od ukupno 185 zemalja, ove godine je pala za šest pozicija pa se nalazi na 93. mestu od 189 ocenjivanih ekonomija. Takav plasman ne obećava veći priliv investicija.

NOVE PREPORUKE SIVE KNJIGE

Siva knjiga 6 sadrži ukupno 100 preporuka, od kojih su 29 nove. Stare preporuke su i ove godine dorađene ili modifikovane, u meri u kojoj su to nalagale izmene propisa nakon objavljivanja prethodnog izdanja, aktivnosti u vezi sa implementacijom tih preporuka, kao i dodatne inicijative privrede. Neke stare preporuke su dopunjene u skladu sa zahtevima privrede. U ovo izdanje nismo preuzeli 6 preporuka koje su se vodile kao rešene u Sivoj knjizi 5. Od novih preporuka posebno skrećemo pažnju na značaj hitnog sprovođenja preporuka koje se odnose na:• izmene Zakona o radu (omogućavanja zapošljavanja radnika na određeno vreme duže od godinu dana; obračun otpremnine

u zavisnosti od dužine staža provedene kod poslodavca; mogućnost otkazivanja ugovora o radu zbog ozbiljno poremećenih odnosa, uz obavezu poslodavca da isplati visoku nadoknadu na ime pretpostavljene štete koju zaposleni trpi usled otkaza)

12

SIV

A K

NJIG

A 6

UVOD

• ubrzanje procedure izdavanja građevinske dozvole i svih procedura koje joj prethode u postupku pribavljanja građevinske dozvole, kao i na uspostavu jedinstvenog, centarlizovanog online sistema za izdavanje tih dozvola na republičkom nivou

• sprovođenje reforme inspekcija• potrebu hitnog donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i izmenu Pravilnika o metodologiji i načinu

utvrđivanja troškova pružanja javne usluge• unapređenje prakse dodele podsticaja reciklerima• izmenu važećih tipskih ugovora o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW• uspostavljanje institucionalenih kapaciteta koji bi se bavili pitanjima bezbednosti hrane, u cilju olakšanja uvoza i izvoza

poljoprivrednih proizvoda• propisivanje primerenih rokova za implementaciju propisa koji podrazmevaju izmenu softverskih rešenja.

REZULTATI SIVE KNJIGE I REFORME U 2013.

Izmenama propisa tokom 2013. godine sprovedeno je ukupno 7 preporuka NALED-a iz Sive knjige 5, pa ukratko skrećemo pažnju na iste. Ukinuta je obavezu dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja na više mesta, pa je sada jedino APR državna instanca kojoj se ti izveštaji podnose. U odnosu na tražene izmene propisa koji uređuju PDV sprovedene su dve preporuke: pro-duženi su rokovi za podnošenje poreskih prijava za PDV i ujednačena je praksa dostavljanja obrasca PDV prijave. Ukinuta je i obaveza evidentiranja prometa pića preko fiskalne kase na festivalima. Kao rešenu preporuku smo ocenili i naš zahtev upućen Ministarstvu energetike da donese podzakonska akta za primenu Zakona o energetici, s obzirom da je to ministarstvo u 2013. donelo skoro sve podzakonske akte neophodne za implementaciju tog zakona.

Takođe, od 1. januara 2014. očekuje se puno sprovođenje preporuke da se omogući preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da prilikom isplata zarada, vrše uplatu jedinstvenog iznosa po osnovu poreza i doprinosa, na jedan račun, a da taj državni organ vrše raspodelu tih sredstava.

Što se tiče ukupnih regulatornih aktivnosti tokom 2013. godine, moramo konstatovati da nisu ispunjena očekivanja ni privrede ni lokalnih samouprava, pre svega zbog toga što izmene propisa koji uređuju poreze i doprinose na zarade nisu uticali na smanjenje obaveza poslodavaca (već samo na smanjenje budžeta lokalnih samouprava), što nije sprovedena reforma izdavanja građevinskih dozvola, niti izmena Zakona o radu. Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, a republički organi i dalje naplaćuju takse i naknade koje nisu utvrđene u skladu sa metodologijom koja bi obezbedila sprovođenje pravila propisanog članom 17. Zakona o budžetskom sistemu da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge. RGZ i dalje postupa izuzetno sporo u procedurama koje sprovodi, neza-konito naplaćuje dve takse za jednu uslugu i umesto da sprovede jasne i jednostavno sprovodive preporuke u odnosu na rad Katastra, on u praksi dodatno komplikuje procedure koje sprovodi. Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvele su prekratke i nerealne rokove za postupanje stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze.

13SI

VA

KN

JIGA

6

UVOD

BIROKRATIJA KAO UZROK SIVE EKONOMIJE

Podsećamo da visoko administrativno opterećenje poslovanja podstiče preduzeća i pojedince da svoje poslovne aktivnosti oba-vljaju u sferi sive ekonomije. Brojni empirijski nalazi ukazuju na značajnu pozitivnu korelaciju između regulatornog opterećenja privatnog sektora i učešća sive ekonomije, kao što se može videti na grafikonu ispod. Srbija se nalazi u vrhu posmatranih ze-malja, pri čemu su neki podaci dobijeni na osnovu direktnog obračuna korišćenjem modela standardnog troška, dok su drugi podaci o visini administrativnih troškova dobijeni indirektnim metodama.

ZAKLJUČAK

NALED će kroz Sivu knjigu i druge projekte nastaviti da insistira na rešavanju evidentnih administrativnih problema koji ome-taju poslovanje i razvoj privrede, a nadamo se da će regulatorna tela, pre svega Vlada RS i nadležna ministarstva, prepoznati ove naše preporuke kao dobronamerne inicijative i da će početi da ih rešava ubrzanijim tempom.

1.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

30.00%

Italija (2003)

Belgija (2000)

Slovenija (2003)

Poljska (2003)Grčka (2003)

R2 = 0.3969

Poljska (2009)

Mađarska (2003)Španija (2003)Portugal (2003)Belgija (2003)

Češka (2003)

Švedska (2003)

Finska (2003)

Belgija (2012) Irska (2003)

Danska (2003) Slovačka (2003)

Nemačka (2003)Norveška (2006)

Germany (2009)

V. Britanija (2003)

Danska (2006)Holandija (2003) Holandija (2003)

Austrija (2003)

Austrija (2006)

Srbija

35.00%

2.00% 3.00% 4.00% 5.00% 6.00% 7.00%

Direktni pristup merenja administrativnih troškova

Indirektni pristup merenja administrativnih troškova

14

SIV

A K

NJIG

A 6

R.BR. NADLEŽNA INSTITUCIJA UKUPAN BROJ PREPORUKA

REŠENI PROBLEMI

DELIMIČNO REŠENI

PROBLEMI

NEREŠENI PROBLEMI

NOVE PREPORUKE

1. Ministarstvo finansija 40 4 7 21 8

1.a Ministarstvo finansija i NBS 1 - 1 - -

2. Ministarstvo privrede 2 - - 1 1

3. Ministarstvo zdravlja 8 - 2 5 1

4. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 8 1 - 3 4

5. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 9 - - 7 2

6.Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i teleko-munikacija

2 - - 2 -

7. Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2 -

8.Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

5 1 - 1 3

9. Ministarstvo pravde i državne uprave 6 - - 2 4

10. Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 1 - - -

11. Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1 -

12Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede

3 - - - 3

13. Više ministarstava 7 - 1 3 3

14. Narodna banka Srbije 2 - 1 1 -

15. Lokalna samouprava 3 - 1 2 -

UKUPNO 100 7 14 51 29

IZLAZ IZ LAVIRINTASIVA KNJIGA 6: PRESEK STANJA, DECEMBAR 2013.

15SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.1 UKINUTI OBAVEZU DOSTAVLJANJA GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA NA VIŠE MESTA

OPIS PROBLEMA PREDLOG REŠENJA

Postoji zakonska obaveza istovremenog dostavljanja godiš-njeg finansijskog izveštaja Narodnoj banci Republike Srbije, Poreskoj upravi i Agenciji za privredne registre. Pri tome se plaća posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja NBS, kao i posebna taksa za dostavljanje ovog izveštaja Agenciji za pri-vredne registre. Posebnom odlukom NBS je predviđeno da samo pravna lica koja dostavljaju izveštaj u elektronskoj formi (na disketi, odnosno CD-u besplatno dobijenom od NBS) ne plaćaju ovu naknadu. Sva ostala pravna lica za dostavljanje i obradu izveštaja plaćaju dve takse – NBS i APR.

Smatramo da dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja različitim državnim institucijama predstavlja nepotrebno na-gomilavanje obaveza privrednim subjektima. U tom smislu predlažemo bolje povezivanje i bolju međusobnu saradnju između državnih institucija kojima su potrebni finansijski izve-štaji. Predlažemo da se ovaj izveštaj dostavlja samo Agenciji za privredne registre, a ostale službe mogu da ga elektronskim putem preuzimaju od te agencije.

PROPISI• Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13) - član 63. st.2

Izmenama Za¬kona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", broj 46/2006 i 111/2009) kao i Zakona o registraciji privrednih sub-jekata ("Službeni glasnik RS", broj 55/2004, 61/2005 i 111/2009 - dr. zakoni) koje su stupile na snagu krajem 2009. godine ukinuta je obaveza za pravna lica da podnose finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije. Nakon ovih izmena ostala je obaveza podnošenja finansijskih izveštaja APR-u, u cilju njegove registracije, a Poreskoj upravi uz obrazac PDP i finansijski izveštaj (poreski bilans), na osnovu koga se određuje dobit, postojala je obaveza podnošenja i finansijskih izveštaja kojise podnese nadležnom organu u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovi-ma gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i dr.).Izmenama člana 63. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih licaod 17.12.2012, ukinuta je obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja koji se podnese nadležnom organu u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, tako da je ova preporuka konačno rešena

REŠENO

16

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.2 PRODUŽITI ROKOVE ZA PODNOŠENJE PORESKIH PRIJAVA


Redovna mesečna obaveza svih poreskih obveznika je i preda-ja poreskih prijava za sve oporezive isplate od 01.-05.-tog u tekućem mesecu za predhodni mesec, a obveznici PDV prijave predaju do 10-tog u mesecu.Ovakva obaveza u praksi oduzima dosta vremena zbog čeka-nju u redovima. Postupanje u rokovima otežava to što ti roko-vi često ističu tokom vikenda ili praznika. Samo u 2011. godi-ni u januaru je taj rok realno trajao 3 dana, u februaru i martu 4 dana, u aprilu 3 dana, u maju 4 dana, u junu i julu 3 dana.

Produžiti rokove za dostavljanje poreskih prijava.Predlog:- U članu 41. stav 3. Zakona o preskom postupku i poreskoj administraciji iza broja: “5” dodaje se reč “radnih”.- U članu 50. stav 1. Zakon o porezu na dodatu vrednost iza broja “10” dodaje se reč “radnih”.

PROPISI• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05,

62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13)• Zakon o porezu na dodatu vrednost "Službeni glasnik RS", br.84/04, 86/04, 61/05, 61/07 i 93/12)

Izmenama člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i pores-koj administracijiiz maja 2013. godine preporuka je sprovedena. Izmenama člana 50. stav 1. Zakon o porezu na dodatu vrednost od 28.09.2012. godine rok za podnošenje poreske prijave je produžen sa 10 na 15 dana, čime je sprovedena preporuka.

REŠENO

17SI

VA

KN

JIGA

6

PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05,

62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13)

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.3 OMOGUĆITI DOBIJANJE POTVRDA O IZVRŠENOJ PORESKOJ OBAVEZI ELEKTRONSKIM PUTEM


Kada je poreskom obvezniku potreban tačan podatak o po-reskoj obavezi, odnosno potvrda da je izmirio sve poreske obaveze, a radi ostvarenja određenih prava (učestvovanje na tenderu, overa zdravstvenih knjižica, podnošenje zahteva za kredit, podnošenje zahteva za vize i sl.), mora lično da ode u određenu poresku službu (kancelariju), da preuzme obrazac zahteva, da lično popuni taj zahtev, plati određenu naknadu (različito po poreskim upravama), da ukoliko ima određe-nih obaveza izvrši sravnjenje poreske evidencije, plati razliku dospelih obaveza (ukoliko iste postoje), a onda ponovo ode po “uverenje o izvršenim poreskim obavezama”. Problem je u tome da ne postoji mogućnost da se elektronskim putem obavi ovaj posao (kontroliše poreska obaveza, podnese zah-tev, preuzme uverenje).Dodatni problem predstavlja to što se u praksi radnici Po-reske uprave pozivaju na rok od 15 dana, propisan članom 161. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, koji je propisan kao krajnji rok za izdavanje uverenja iz evidencija. Ovo i pored toga što ta odredba izričito propisuje da se ta-kvo uverenje izdaje stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istog dana. Primena ovog zakona na poreski postupak propisana je članom 3. Stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.Ovakva praksa Poreske uprave u velikoj meri otežava efika-sno poslovanje, a stvara i uslove za korupciju, jer je uverenje o izmirenim poreskim obavezana poreskim obveznicima po pravilu hitno potrebno.

Poreska uprava treba da omogući pribavljanje potvrda o iz-vršenoj poreskoj obavezi elektronskim putem, bez naplate troškova.Predlažemo da se do stvaranja uslova za pribavljanje ovog uverenja elektronskim putem, internim aktima Poreske upra-ve propiše da se potvrda o izvršenoj poreskoj obavezi izdaje poreskom obvezniku na licu mesta odmah po podnetom zah-tevu, a s obzirom da se provera stanja poreskih obaveza može izvršiti jednostavnim uvidom u informacioni sistem Poreske uprave.Takođe, predlažemo da se iz sadržine potvrde o izmirenju po-reskih obaveza izbaci rečenica koja onemogućava poreskom obvezniku da potvrdu koristi u bilo koju svrhu.

18

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.4 PROPISATI DA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENJE DO KONAČNOSTI PORESKO-UPRAVNOG AKTA


Član 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji propisuje da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Ova odredba u praksi izaziva probleme poreskim obveznicima, na-ročito kad se ima u vidu rok u kojem nadležni organi rešavaju žalbe. Iako je propisan rok za rešavanje žalbe 60 dana, u praksi postupci po žalbi traju znatno duže i za to vreme Poreska administracija ima ovlašćenja da u redovnom postupku, naplati obaveze po osnovu javnih prihoda sa računa poreskih obveznika. Čak i kada se rešenje ukine, poreskom obvezniku se novac vraća uz zakašnjenje.Nesporno je da zbog ovakvog zakonskog rešenja obveznici često dolaze u situaciju blokade računa i otežanog poslovanja, a krajnji rezultat može biti i stečaj. Podnosioci inicijative za ovu preporuku ukazuju da u praksi ovaj problem ne rešava diskreciono pravo Po-reske uprave iz člana 147. stav 2. Zakona da odloži izvršenje, ako obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza pre konačnosti po-bijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku štetu.

Predlažemo izmenu člana 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (''Službeni glasnik RS” br. 80/2002; 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09 i 72/09), tako što će se propisati da žalba odlaže izvr-šenje do konačnosti poresko-upravnog akta.

PROPISI • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05,

62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13)

1.5 PROPISATI U KOJIM SLUČAJEVIMA ZA PENZIONERE TREBA DA SE OBRAČUNAVAJU I PLAĆAJU POREZI I DOPRINOSI


U praksi postoje različita tumačenja u vezi sa obavezom plaća-nja poreza i doprinosa za penzionere koji ponovo zasnuju radni odnos, kao i kada registruju preduzetničku radnju ili osnuju pri-vredno društvo.Takođe, po nekim tumačenjima za penzionere ne treba da se plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok se po drugima ovi doprinosi plaćaju.Navedene dileme je neophodno razrešiti izmenom relevantnih propisa, jer će u suprotnom ova pravna praznina stvarati pravnu nesigurnost u pogledu zakonitog postupanja u ovoj materiji.

Izmeniti Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osigu-ranje i Zakon o porezu na dohodak građana tako da se jasno propiše u kojim slučajevima za penzionere treba da se obraču-navaju i plaćaju porezi i doprinosi.

PROPISI • Zakon o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i 47/13)

• Zakon o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13)

NOVO

19SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.6 PROPISATI DA SE OBRAČUN PDV-A VRŠI NA DAN KADA JE IZVRŠEN PROMET ROBE I USLUGA


Prema odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, oba-veza obračunavanja i plaćanja PDV-a nastaje najranije dana kada je izvršen promet robe i usluga, bez obzira na činjenicu kada će biti izvršena naplata potraživanja od kupaca. Oba-veza obračuna PDV-a koja nastaje danom prometa dobara i usluga dovodi do čestih situacija da poreski obveznik duguje PDV za robu koju ni sam nije naplatio. Sa druge strane, uko-liko je roba plaćena avansno, Zakon nameće obavezu obraču-navanja PDV-a danom kada je izvršeno plaćanje. Očigledno je da navedena rešenja nisu uzela u obzir potrebe privrede, odnosno destimulativne efekte primene pravila o nastanku obaveze na obim prometa robe i usluga.

Razmotriti izmenu odredbe člana 16. Zakona o PDV-u, u smi-slu da se utvrdi da poreska obaveza nastaje danom kada su potraživanja od kupaca naplaćena, a ne danom kada je pro-met dobara i usluga izvršen.

PROPISI • Član 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12)

Preporuka da se PDV pla-ća po naplati potraživanja, a ne po fakturisanju, deli-mično je sprovedena kroz izmene Zakona o porezu na

dodatu vrednost i to samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije bio veći od 50.000.000 dinara, pod uslovom da je konkretan obveznik u tom periodu nepre-kidno bio evidentiran za obavezu plaćanja PDV-a. Odlaganje plaćanja PDV-a limitirano je na 6 meseci od dana izvrše-nog prometa. Međutim, ovakvim selektivnim pristupom dovedeni su u neravnopra-van položaj veći privredni subjekti, koji takođe imaju problem u na-plati potraživanja, tj. “kreditiranju” PDV-a, koji je u međuvremenu povećan na 20%.

20

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.7 UJEDNAČITI PRAKSU DOSTAVLJANJA OBRASCA PDV PRIJAVE


Poreska uprava dostavlja poreskim obveznicima obrazac poreske prijave za PDV, za svaki poreski period posebno. U praksi, PPPDV za svaki poreski period Poreska uprava štam-pa i dostavlja obveznicima za PDV koji su upisani u registar obveznika PDV-a preko pošte na njihovu adresu iz evidenci-one prijave. Poreska uprava štampa poreske prijave do 20. u mesecu, prijave se predaju pošti 21. u mesecu, a uručivanje prijava poreskim obveznicima se vrši do poslednjeg dana u mesecu. Specifičnost te prijave se ogleda u tome što svako preduzeće na poreskoj prijavi ima svoj bar-kod (broj pod ko-jim se preduzeće evidentiralo kao poreski obveznik). Popunje-ne poreske prijave se podnose 10 dana po isteku poreskog perioda (mesec, tromesečje). Izgleda da neke filijale Poreske uprave prihvataju i poreske prijave (PPPDV obrasce) koje nisu popunjene u originalnom obrascu, ako sadrže sve podatke iz originalnog PPPDV obrasca. Ove poreske prijave su štampane u posebnim računovodstvenim programima koji omogućava-ju unošenje na ispis PPPDV-a bar-koda (svi ostali popunjava-ju poresku prijavu ručno i lepe markicu sa bar-kodom koju su dobili od Poreske uprave).

Pravilnik o obliku i sadržini poreske prijave za evidentiranje obveznika PDV-a, postupku evidentiranja i o obliku i sadržini poreske prijave PDV-a ne sadrži uputstvo o tome na koji na-čin obveznici PDV-a obezbeđuju obrasce poreske prijave za PDV, ali ne sadrži ni zabranu da se poreska prijava dostavlja odštampana na računaru sa automatski generisanim bar-ko-dom. Predlog – samo ujednačiti praksu postupanja i dozvoliti podnošenje prijave sa automatski generisanim bar-kodom.

PROPISI • Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i o obliku i sadržini poreske prijave PDV

(“Službeni glasnik RS”, br. 94/04, 108/05 i 120/08).

Preporuka je sprovedena usvajanjem novog Pravilnika od 28.12.2012. godine

REŠENO

21SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.8 UJEDNAČITI KAZNENU POLITIKU U VEZI EVIDENCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST


Zakonom o porezu na dodatu vrednost, član 42, propisano je koje podatke mora da sadrži faktura, odnosno drugi doku-ment koji služi kao faktura, za svaki promet dobara i usluga. Poreska inspekcija, ukoliko utvrdi da faktura nema neki od propisanih podataka, osporava obračunat porez i preduzima propisane sankcije. Kontrolni organ poreskom obvezniku ne ostavlja čak ni rok u kojem bi mogao od dobavljača da pribavi ispravljen račun sa svim potrebnim podacima. U praksi je reč o slučajnim greškama, odnosno propustima koji nemaju ne-gativnog efekta na naplatu poreskih obaveza.Kod poreskog obveznika koji ima značajan broj faktura do-bavljača, i pored prethodne kontrole i ažurnog vođenja po-slovnih knjiga, može se desiti, i u praksi se dešava, da se prethodni PDV iskaže na osnovu dokumenta koji nema neki od propisanih podataka. Ovako nepostupanje po Zakonu o PDV-u je prekršaj iz člana 60. Zakona o PDV-u, za koji je pro-pisana novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Usaglasiti praksu postupanja Poreske tako da se obveznicima plaćanja PDV-a uvek ostavi dodatni rok od pet radnih dana za pribavljanje fakture sa svim podacima ispostavioca fakture, u slučajevima kada postoje greške u evidenciji (u smislu da u evidenciji ima neku fakturu/račun bez propisa¬nih podataka na njemu).

PROPISI • Član 42, 46. i 60. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12)

• Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u (“Službeni glasnik RS”, br. 120 od 21. decembra 2012).

Iako je Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u (“Službeni glasnik RS”, br. 107/04 i 67/05) satavljen van snage novim pravilnikom istog naziva, koji je usvojen 28.12.2012. godine, problem nije rešen.

22

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.9 IZMENITI PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV,

TAKO DA SE POJEDNOSTAVI VOĐENJE PDV EVIDENCIJA


Usvajanjem novog Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV, PDV evidencija je značajno iskomplikovana. Osnovni elementi PDV prijave (obračunat PDV, prethodni PDV i iznos za uplatu) su ostali identični, ali se uvođenjem novih pravila znatno otežava knjiženje dokumenata.Nova poreska prijava omogućuje uvid u čisto statističke podatke koji nisu bitni za obračun PDV, a sa druge strane otežavaju kon-trolu i generisanja PDV prijave. Do sada se svaki dokument knjižio samo jednom u KUF ili KIF, na osnovu čega se kasnije pravila po-reska prijava, a nakon izmena Pravilnika se neki dokumenti knjiže i po više puta (na primer, uvozna faktura sa prometom u jednom periodu a plaćen PDV u drugom periodu), što potpuno ruši izvorni koncept i jako usložnjava obradu. Priprema obračuna je znatno teža, jer sad treba obraditi i fakture koje nemaju uticaja na PDV i ranije se nisu evidentirale (fakture van sistema PDV i sl). Poseban problem predstavljaju razni dodaci na originalni obračun PDV kao što je „interni obračun PDV“ u slučaju sekundarnih siro-vina i uvoza softvera koji kvari izvorne principe knjiženja PDV-a.

Izmeniti Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidenci-je o PDV ("Sl. glasnik RS", br. 120/12) tako da se pojednostvi vođenje PDV evidencija, na način da to ne bude kompliko-vanije nego što je to bilo po ranije važećem pravilniku koji je uređivao ovu materiju.

PROPISI • Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV ("Sl. glasnik RS", br. 120/12)

NOVO

23SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.10 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA BEZGOTOVINSKE NAPLATE USLUGA PREKO FISKALNE KASE


Zakon o fiskalnim kasama propisuje da postoji obaveza evi-dentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno pre-duzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).Ova obaveza nema svrhu jer u knjigovodstvu postoje podaci da je usluga naplaćena (izvod sa računa kod poslovne banke), pa nema potrebe da se uplata od fizičkih lica za izvršene usluge evi-dentira dva puta (putem izvoda iz banke i putem fiskalne kase).

Zakon o fiskalnim kasama propisuje da postoji obaveza evi-dentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno pre-duzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).Ova obaveza nema svrhu jer u knjigovodstvupostoje podaci da je usluga naplaćena (izvod sa računa kod poslovne banke), pa nema potrebe da se uplata od fizičkih lica za izvršene usluge evidentira dva puta (putem izvoda iz banke i putem fiskalne kase). Brisati odredbu iz člana 3. stav 2. Zakona o fiskalnim kasama jer nema potrebe da se ista uplata dva puta evidentira.Obaveza evidentiranja preko fiskalne kase bi trebalo da po-stoji samo u slučaju kada se uslu¬ga od fizičkih lica naplaćuje u gotovom. Fiskalne kase su i uvedene radi evidentiranja pro-meta koji se obavlja u gotovom.

PROPISI • Član 3. stav 2. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12)

24

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.11 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA PIĆA PREKO FISKALNE KASE NA FESTIVALIMA


Pravna lica su obaveza da evidentiraju promet pića i ulaznica preko fiskalne kase na festivalima, koncertima na otvorenom i sl. Ova obaveza podrazumeva kupovinu fiskalne kase za svako prodajno mesto (šank), prijavu promene adrese Poreskoj up-ravi najmanje 3 dana pre događaja, obavezu ovlašćenog ser-visera da na licu mesta, pre početka evidentiranja prometa na novom mestu prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, a u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, izvrši odgovara-juću promenu podataka u operativnoj memoriji fiskalne kase i istu upiše u servisnu knjižicu.

Predlažemo da se organizatori festivala, koncerata, sportskih i sličnih događaja, gde se očekuje veliki broj kupaca, izuzmu iz obaveze fiskalizacije svakog prometa na licu mesta ili da se bar izuzme obaveza prijavljivanja promene adrese fiskalne kase.Problem bi se delimično rešio tako što bi određena prodajna mesta mogla biti registrovana kao “pokretne tezge” u smislu Zakona o fiskalnim kasama, iako ne predstavljaju vozila, pa kao takva nemaju registarsku oznaku za vozila.

PROPISI • Član 3. stav 2. i član 12. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12)

Izmenama člana 3. Zakona o fiskalnim kasama iy septembra 2012. godine ukinuta je obaveza korišćenja fiskalne kase za preduzetnike „paušalce“, koji u okviru proizvodne delatnosti prodaju sopstvene proizvode, odnosno pružaju usluge fizičkim licima.Dopunama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase(“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13) iz jula 2013. godine propisano je da ne postoji obaveza evidentiranja prome-ta preko fiskalne kase isporuka hrane i pića i prigodnih suvenira na kul-turnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, malo-prodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.

REŠENO

25SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.12 UKINUTI OBAVEZU EVIDENTIRANJA PROMETA USLUGA PROJEKTNOG BIROA PREKO FISKALNE KASE


Projektni biro za arhitekturu ne kupuje sirovine, nema pro-izvodnju, nema zalihe materijala, nema utvrđenu cenu za usluge projektovanja po metru kvadratnom, sve slično kao i advokatska kancelarija. Međutim, po Zakonu o fiskalnim ka-sama mora da poseduje fiskalnu kasu i da naplatu usluga od fizičkih lica evidentira preko iste, sve za razliku od advokatske kancelarije.Ova obaveza je propisana čak i za sve preduzetnike, koji pruža-ju usluge u oblasti arhitektonske i inženjerskedelatnosti i nauč-nog istraživanja i razvoja, a imajući u vidu da od te obaveze nisu izuzeti uredbom koja određuje delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.Izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavlja-nja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, iz septembra 2012. godine, propušteno je da se u krug izuzetih preduzetnika uvrste i preduzetnici koji obavljaju gore navedene delatnosti.

Hitno izvršiti odgovarajuću izmenu i dopunu Uredbe o odre-đivanju lica na koja se, usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju, ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fi-skalne kase, u smislu da se od predmetne obaveze izuzmu pre-duzetnici, u koje spadju i agencije za pružanje tih usluga koje nisu registrovane kao pravnih lica, koji obavljaju delatnosti iz sektora 71. i 72. Uredbe o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 54/10).Razmotriti mogućnost da se od obaveza evidentiranja prome-ta preko fiskalne kase izuzmu i privredna društva koji obavlja-ju delatnosti iz sektora 71. i 72. navedene uredbe.

PROPISI • Zakon o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12)

• Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13)

Iako je Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Službeni glasnik RS”, br. 61/2010, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13) menjana u julu 2013 u cilju izuzimanja obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, ovaj problem nije rešen.

26

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.13 PROMENITI NAČIN OBRAČUNA UMANJENJA PDV-A PO OSNOVU RASHODA (KALO, RASTUR, KVAR I LOM)


Uredbom o količini rashoda robe (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, propisano je da se rashod robe na koji se ne plaća PDV izražava u procentu od količine robe koja je u određenom poreskom periodu nabav-ljena, prerađena, proizvedena ili prodata. Količina rashoda se utvrđuje popisom koji je relativno složen i dugotrajan postu-pak, naročito za pre¬duzeća i preduzetnike koji imaju širok asortiman dobara, proizvedenih ili prodatih. Količina rashoda se utvrđuje popisom koji je relativno složen i dugotrajan po-stupak, naročito za preduzeća i preduzetnike koji imaju širok asortiman dobara.

Predlažemo izmenu člana 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, tako što će se propisati da se rashodi utvrđuju samo na godišnjem nivou, a na osnovu podataka godišnjeg popisa.Skrećemo pažnju na to da bi korist od pedložene izmene imao i Budžet RS jer bi poreski obveznici sve do kraja godine uplaćivali iznos PDV-a i na vrednost neupotrebljive robe, koja bi se ot¬pisala tek na kraju godine (kreditiranje budžeta od strane poreskih obveznika)

PROPISI • Član 4. stav 3. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 124/04)

Prema nalazima FREN-a obveznici PDV-a u Srbiji trenutno popisuju robu radi izuzimanja od PDV-a manjka na ime kala, rastura, kvara i loma u proseku 2,7 puta godišnje. Ako bi im bilo dozvoljeno da odbiju iznos manjka nastao tokom čitavog perioda od prethodnog popisa, troškovi vezani za obav-ljanje popisa smanjili bi se za oko 4,45 milijardi dinara (odnosno 43,2 mil-iona evra), ako bi obveznici PDV-a rešili da popisuju robu jednom godišnje.

1.14 IZMENITI ZAKON O PDV-U TAKO DA SE SMANJENA STOPA PDV-A PRIMENJUJE I NA REPROMATERIJAL ZA PROIZVODNJU LEKOVA


U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, smanjena stopa PDV-a od 8% se između ostalog primenjuje na lekove. Zakon međutim ne predviđa povlašćen tretman repromateri-jala koji se koriste u proizvodnji lekova.Ovakvim propisom su domaći proizvođači lekova oštećeni, budući da se materijali koji su neophodni za proizvodnju leko-va oporezuju po opštoj stopi od 20%, što uzrokuje probleme sa likvidnošću domaćih proizvođača.Nametanjem obaveze plaćanja većeg PDV-a prilikom kupovi-ne materijala i manjeg PDV-a prilikom prodaje gotove robe, poreski obveznik je u situaciji da svaki mesec zahteva povraćaj više plaćenog poreza, što je procedura koja značajno otežava njegovo poslovanje.

Predlažemo izmenu člana 23. stav 2. Zakona o porezu na do-datu vrednost, tako što će se posle tačke 3) dodati nova tačku 3a) koja glasi: “3a) repromaterijala za proizvodnju lekova, odnosno sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje lekova; ”

PROPISI • Član 23. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12)

Na ovaj problem domaće farmaceutske industrije je ukazao Hemo-farm a.d. Vršac, koji je značajna domaća kompanija koja posluje u ovoj oblasti.

27SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.15 PROPISATI KRAĆI ROK ZA POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG PDV-A PORESKOM OBVEZNIKU KOJI PRETEŽNO VRŠI PROMET

DOBARA U INOSTRANSTVO

1.16 OMOGUĆITI 100% KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA I PROŠIRITI LISTU ULAGANJA NA KOJA SE ODNOSI OVA OLAKŠICA

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Članom 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost, pro-pisano je da se više plaćen PDV, iskazan u poreskoj prijavi, vraća poreskom obvezniku koji pretežno vrši promet dobara u ino-stranstvo, u roku od 15 dana od dana predaje poreske prijave.Ovaj rok je nepotrebno dug i utiče na smanjenje likvidnosti pre-duzeća.

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, u članu 48, propisa-ni su slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se uma-nji pore¬ska obaveza. Između ostalog, propisane su i olakšice po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Međutim, ova olakšica je ograničena. Poreskom obvezniku koji iz¬vrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registro-vanoj de¬latnosti, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Za malo pravno lice priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% od izvršenog ulaganja, s tim što isti ne može biti veći od 70% od obra¬čunatog poreza.Takođe, ova poreska olakšica obvezniku nije priznata i za dru-ga investiciona ulaganja, iako su vezana za poslovanje.

Izmeniti član 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost tako da se propiše kraći rok za povraćaj PDV-a obveznicima koji pretežno vrše promet do-bara u inostranstvo. Predlaže-mo da se propise rok od 5 dana.Usvajanjem predloženog rešenja bi se poboljšala likvidnost izvo-znika i smanjili njihovi ras¬hodi po osnovu kamata na kredite.

Predlažemo izmenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica i preduzetnike iznosi 100% od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu.Ovakvim rešenjem bi se stimulisali po¬reski obveznici da vrše zna-čajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada.Takođe, predlažemo da se dopuni član 48. Zakona, tako što će se ova olakšica proširiti i na druga investiciona ulaganja obveznika.

PROPISI

PROPISI

• Član 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12)

• Član 48. stav 1 i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 i 47/13)

Izmenama Zakona iz maja 2013. godine menjan je član 48. i prošireno je priznava-nje ove olakšice i na ulaga-nja u "nematerijalnu imo-

vinu". Medjutim radi se o vrlo ograničenim investicijama tzv. ulaganju u razvoj(rezultati istraživanja ili drugog znanja radi proizvodnje novih značajnije poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju).Imajući u vidu navedeno, u vezi sa sprovođenjem ove preporuke gotovo da nije bilo pomaka.

28

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.17 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE PORESKOG KREDITA PO OSNOVU ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA BEZ VREMENSKOG OGRANIČENJA

1.18 POJEDNOSTAVITI POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, u članu 48. stav 4, propisano je da poreski obveznik, pri obračunu obaveze za porez na dobit preduzeća, prvo koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koji je ostvario u tekućoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih godina. Na ovaj način se može desiti da poreski ob¬veznik nikada ne iskoristi poreske kredite na koje je stekao pravo u predhodnim godinama. Naime, istim članom, u stavu 3, propisano je da se neiskorišćeni kredit tekuće godi¬ne može koristiti u narednim godinama, ali ne duže od deset godina.

Kada je u poreskom bilansu za utvrđivanje poreza na dobit iskazana preplata, Poreska uprava vrši povrat više plaćenog poreza tek pošto izvrši prethodnu kontrolu, ali ponekad traži da izvrši kontrolu poslovanja za protekih pet godina, iako ovo uslovljavanje prava poreskog obveznika da traži povrat prepla-ćenog poreza na dobit uopšte nisu utvrđena u zakonu. Ovo se od strane poreskih obveznika shvata kao svojevrstan pritisak da odustanu od svog zahteva za povrat više plaćenog poreza.

Predlažemo izmenu član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski kredit, po osno-vu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina, poreski obveznik ima da prvo koristi bez vremenskog ograničenja.Alternativno, predlažemo izmenu navedene odredbe, tako da se propiše da se poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sred-stva koristi redosledom po kome je nastalo pravo na poreski kredit.

Potrebno je ujednačiti praksu postupanja Poreske uprave – kako bi se podnosiocu zahteva uvek na njegov zahtev, bez postavljanja dodatnih uslova, omogućilo da koristi zakonsko pravo na povrat više plaćenog poreza. Smatramo da je postojeće zakonsko rešenje dobro s obzirom da je jasno predviđeno pravo poreskog obveznika na povrat preplaćenog poreza na dobit uz prethodno podnošenje zahte-va Pore¬skoj upravi. Međutim, imajući u vidu pomenutu prak-su prvostepenih organa Poreske uprave, pred¬lažemo dono-šenje uputstva na nivou Poreske uprave, odnosno pravilnika od strane Mini¬starstva finansija, kojim bi se jasno obavezali prvostepeni organi Poreske uprave na jednoobrazno postupa-nje i izričito poštovanje ove norme bez prethodnog ili naknad-nog uslovljavanja poreskih obveznika.

PROPISI

PROPISI

• Član 48. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 10/2011)

• Član 66. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/11, 119/12, 47/13)

Iako je član 48. Zakona menjan u maju 2013. godine, ova preporuka nije sprovedena.

29SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.19 OMOGUĆITI PRIZNANJA NA TERET RASHODA TAKO DA BUDU U SKLADU SA MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA


Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, rezervisanja za nena-plativa potraživanja su rashodi priznati za poreske svrhe samo ukoliko su u kašnjenju više od 60 dana na dan 31. decembar fi-skalne godine u kojoj su uknjižena. Pitanje je šta se dešava kada se rezervisana potraživanja, koja poreske vlasti smatraju poreski ne-priznatim rashodima u tom trenutku, dospeju na plaćanje i ispune sve uslove poreski priznatih rashoda u nekom drugom trenutku. Srpski Zakon o porezu na dobit pravnih lica ne pruža odgovor za takve situacije. Usled razlika između finansijskog računovodstva koje se prime-njuje na međunarodnim finansijskim tržištima i poreskih računo-vodstvenih propisa u Srbiji, značajne razlike mogu proisteći izme-đu knjiženja finansijskog prihoda i oporezivog prihoda. Budući da finansijsko računovodstvo mora prikazivati eksternim investitori-ma najverodostojniju finansijsku sliku poslovanja, neophodno je da zakon obezbedi priznavanje poreskih olakšica i obaveza koje će nastati u budućim periodima usled računovodstvenih unosa u tekućoj fiskalnoj godini, čak i ako formalni uslovi priznavanja rashoda u poreske svrhe nisu ispunjeni.Kako član 39 Međunarodnih računovodstvenih standarda navo-di: “… rezervisanje za ispravku vrednosti potraživanja je utvrđeno kada postoji objektivan dokaz da Kompanija neće biti u moguć-nosti da naplati iznose koji dospevaju u skladu sa prvobitnim uslovima potraživanja. Značajne finansijske poteškoće dužnika, verovatnoća da će dužnik pasti u stečaj ili ući u drugu finansijsku reorganizaciju i insolventnost ili zaostalo plaćanje smatraju se po-kazateljima da se vrednost potraživanja mora ispraviti “.Iz navedenoj je potpuno očigledan konflikt između međunarodnih i srpskih poreskih normi i standarda.

Predlažemo izmenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, tako da se propiše mehanizam koji omogućuje da ukoliko kompani-ja izvrši rezervisanja “suviše rano” da bi bila priznata u poreske svrhe u jednoj godini (kako bi investitorima dali najjasniju sliku o solventnosti kompanije i rizicima sa kojima se suočava u ovom pogledu kako propisuju Medjunarodni standardi finansijskog izve-stavanja), ta kompanija bude u mogućnosti da odbije rezervisanja koja su prethodno smatrana poreski nepriznatim rashodima kada se ispune pravni uslovi za priznavanje rashoda u poreske svrhe.Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica su neophodne kako bi se popunila ova pravna praznina i omogućila korekcije poreskog bilansa kompanije, bez bilo kakvog narušavanja verodostojnosti finansijskog izveštavanja.U smislu navedenog predlažemo da se član 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica izmeni tako da se dodaju novi stavovi koji glase: “Kada su rezervisanja za potraživanja izvršena u trenutku kada su ispunjeni zahtevi za priznavanje takve ispravke vrednosti u poreske svrhe koje su propisane Zakonom, otpis takvih potraživanja će biti priznat u poreske svrhe u bilo kojoj sledećoj poslovnoj godini.Čim prethodno poreski nepriznata rezervisanja dospeju na plaća-nje, postaju poreski priznati rashodi i obveznik je dužan da poreski bilans koriguje u skladu s tim.Sva otpisana, rezervisana i ostala potraživanja koja su smatrana po-reski nepriznatim rashodima i koja su kasnije prijavljena u stečajnom postupku mogu biti priznata u poreskom bilansu obveznika odmah nakon otvaranja stečajnog postupka nad njegovim dužnikom.”

PROPISI • Zakon o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/11,

119/12, 47/13)

Na ovaj značajan problem domaćih pravnih lica koja pokušavaju da privuku strani kapital ukazao je Hemofarm a.d. Vršac.

NOVO

30

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.20 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU POVRAĆAJA PLAĆENOG PDV-A FIZIČKIM LICIMA PRILIKOM KUPOVINE PRVOG STANA


Za povracaj poreza za prvi stan Poreska uprava traži od obve-znika da joj dostavi izvod iz matične knjige rodjenih i uverenje o državljanstvu, iako su ti dokumenti sadržani u novim ličnim kartama.Takodje, tražii potvrdu o prebivalištu, za sve adrese od usvajanja zakona i potvrde sa svih tih opština da obveznik nije zadužen porezom, kao da Poreska uprava nije republički organ koji u svojim elektronskim bazama ima sve te podatke, koji se vode po JMBG obveznika. Ova procedura Poreske uprave je propisana članom 10a Pra-vilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o na-činu i postupku refakcije i refundacije PDV, koji je potpuno zastareo i ne uzima u obzir unapređenje sistema elektronskih evidencija Poreske uprave i ličnih dokumenata. Takva proce-dura stvara obveznicima nepotrebne troškove i odlaže reali-zaciju njihovog prava, obzirom da potvrde treba da traže iz svih filijala Poreske uprave na kojima su ranije imali prijavljeno prebivalište.

Izmeniti član 10aPravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV, tako da se u članu 10a stav 5. Brišu tačke: 1,2.i 3, a u stavu 6. tačka 2.Izmeniti interne procedure Poreske uprave, po kojima se u postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV traže potvrde o tome da obveznik nije zadužen porezom i izmeniti uputstvo filijalama Poreske uprave, u smislu naloga da tu proveru vrše uvidom u elektronsku bazu Poreske uprave.

PROPISI • Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV (“Sl. glasnik RS”, br. 107/04;

65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13)

I pored toga što je sporni Pravilnik od prethodnog izdanja Sive knjige, u kome je ova preporuka uneta kao nova, menjan tri puta (u no-vembru i decembru 2012. godine i avgustu 2013 godine),ova pre-porukanije sprovedena, iako neprihvatljivo da Poreska uprava Traži od podnosioca da joj dostavi podatke i dokumente kojima već raspolaže.

31SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.21 NEIZBALANSIRANA KAZNENA POLITIKA PO ZAKONU O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI


Novčane kazne propisane članom 46. Zakona o računovod-stvu i reviziji za pravna lica koja postupaju suprotno odred-bama tog zakona su veoma visoke, nezavisno od toga da li se radi o malom, srednjem ili velikom pravnom licu. Suprotno tome, članom 47. Zakona o računovodstvu, pro-pisane su niže novčane kazne za preduzetnike, koji poslovne knjige vode po odredbama ovog zakona.Imajući u vidu da je poslovanje malih pravnih lica, po obimu i složenosti, «slično» poslovanju preduzetnika, podnosioci predloga smatraju da bi ih trebalo izjednačiti i po pitanju nov-čanih kazni za nepostupanje po odredbama Zakona o raču-novodstvu i reviziji.

Kaznenu politiku Zakona o računovodstvu treba prilagoditi stvarnoj ekonomskoj snazi malih pravnih lica i preduzetnika. U tom smislu naročito ukazujemo na visoke maksimalne ka-zne koji su predviđeni za kažnjavanje u prekršajnim postupci-ma i postupcima po privrednim prestupima.Kao meru zaštite malih pravnih lica predlažemo smanjenje mi-nimalnih propisanih kazni (100.000 dinara) i potpuno izjed-načavanje visine kazni za mala pravna lica i preduzetnike za period od 5 godina počev od dana osnivanja malog pravnog lica. Predlog - izmeniti član 46. Zakona o računovodstvu u smislu da se i za mala pravna lica propišu niže novčane kazne, kao i za preduzetnike, a kao i člana 47. u kome treba smanjiti minimalne novčane kazne.

PROPISI • Član 46. i 47. Zakona o računovodstvu («Službeni glasnik RS», br. 62 od 16. jula 2013)

I pored toga što je u julu 2013. godine donet potpuno nov Zakono računovodstvu, taj zakon na potpuno isti način uređuje kaznenu poli-tiku kao što je to činio član 68. i 69. Zakona o računovodstvu i reviziji («Službeni glasnik RS», br. 46/06, 111/09, 99/11)Dodatno, umesto da se uvaži preporuku i smanji minimalna kaznu za mala pravna lica, ista se povećava 20 puta i za preduzetnike. U smislu navedenog ova preporuka nije sprovedena iako je donet pot-puno nov zakon koji uređuje računovodstvo.

32

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.22 USKLADITI RADNO VREME PORESKE UPRAVE SA POTREBAMA STRANAKA

1.23 KONTROLA I NADZOR NAD STICANJEM PROFESIONALNIH ZVANJA

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Rad Poreske uprave sa strankama je ograničen na prepodnevne sate, a određene službe Poreske uprave primaju stranke samo određenim radnim danima, u kratkom vremenskom intervalu. Područne jedinice Poreske uprave rade sa strankama u različi-tim intervalima, pa je očigledno da samoinicijativno određuju kada će i koliko dugo raditi sa strankama.Ovakva praksa obveznicima komplikuje komunikaciju sa tim organima, jer podrazumeva izlazak sa posla ili odlaga-nje re¬dovnih poslovnih aktivnosti, po pravilu tokom rad-nog vreme¬na. Pošto ove aktivnosti po pravilu podrazu-mevaju čekanje u redovima, ovakva praksa privredi nanosi veliku štetu, a zapo¬slenim građanima onemogućava učešće u procedura¬ma koje ti organi sprovode.

Poslovi računovodstva se obavljaju od strane “nelicenciranih” računovođa, s obzirom da ne postoji zakonska obaveza da fizička lica koja osnivaju agencije za pružanje knjigovodstvenih usluga moraju da poseduju određene kvalifikacije. Ovaj problem je veoma izražen u praksi, naročito nakon izmena Zakona o računovodstvu i reviziji, kojim je ukinuta obaveza po-laganja ispita za određena računovodstvena zvanja. Ova izmena je, pored ostalog, dovela i do pojave nestručne primene propisa iz oblasti računovodstva i poreskog sistema. Bilo bi potrebno za-konski urediti ovu oblast, kao što je to učinjeno za revizore.

Poreska uprava i uprave javnih prihoda jedinica lokalne sa¬mouprave, kao i drugi organi državne uprave i lokal-ne samo¬uprave treba da organizuju radno vreme za rad sa strankama tako da šalter sale rade sa strankama najkraće do 18:00 časova bez pauza, a kancelarije za prijem stranaka to-kom celog radnog vremena.

Predlažemo da se izvrši dopuna Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik“ br. 62/2013) u smislu propisivanja zakonske i pro-fesionalne kontrole i nadzora nad sticanjem profesionalnih zvanja „računovođa, ovlašćeni računovođa i ovlašćeni javni računovođa“.

PROPISI

PROPISI

• Interni propisi u državnim organima i organizacijama o radnom vremenu i postupanju sa strankama

• Zakon o računovodstvu («Službeni glasnik RS», br. 62 od 16. jula 2013)

I pored toga što je u julu 2013. godine donet potpuno nov Zakono računovodstvu, taj zakon nije rešio ovaj problem u skladu sa ovom preporukom, pa ostaje identična preporuka za izmenu zakona kakva se isticala i u odnosu na ranije važeći Zakon o računovodstvu i reviziji («Službeni glasnik RS», br. 46/06, 111/09, 99/11)

33SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.24 UKINUTI OBAVEZU SERTIFIKACIJE SOFTVERA ZA RAD SA FISKALNIM UREĐAJIMA

1.25 OBEZBEDITI SOFTVERSKO EVIDENTIRANJE UPLATA POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE, KOJE ISKLJUČUJE PREDAJU OBRAZACA NA ŠALTERIMA PORESKE UPRAVE

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Prema Zakonu o fiskalnim kasama, softver koji se koristi za iz-davanje fiskalnih isečaka i druge operacije sa fiskalnim uređajem mora se sertifikovati. Zakon je donet 2004. godine i zbog brojnih problema nikada nije počela primena.

Podaci o izvršenom obračunu zarada i plaćenim porezima i do-prinosima na zarade, dostavljaju se Poreskoj upravi, posle sva-ke izvršene isplate. Predaja se vrši na šalteru Poreske uprave, na propisanim obrascima. Često se dešava da radnici Poreske upra-ve, prilikom unošenja podataka iz dostavljenih obračuna u svoje evidencije, naprave neke greške (knjiženje zaduženja ili uplate na pogrešnog poreskog obveznika i sl). Da bi se ove greške kasnije ispravile, potrebno je dosta posla i vremena (po¬trebno je pod-neti zahtev za izlistavanje poreskih kartica, platiti nadoknadu za izlistavanje poreskih kartica, zatim preuzeti kartice, izvšiti upore-đenje stanja iz kartica sa evidencijom pore¬skog obveznika, pa ukoliko su uočena neslaganja potrebno je podneti zahtev za usa-glašavanje sa odgovarajućom dokumentacijom).

Izmeniti član 6. Zakona o fiskalnim kasama tako da se ukine obaveza sertifikacije softvera.

Uvođenjem „elektronske uprave” te sačinjavanjem odgovarajućeg softvera na jednostavan način moguće je evidentiranje i sravnjivanje svih uplata po osnovu uplata poreza i doprinosa za zaposlene, te je na taj način moguće potpuno isključiti predaju obrazaca na šalte-rima Poreske uprave na ime uplate poreza i doprinosa za zaposle-ne. Ovo bi za efekat osim smanjenja administracije za poslodavce imalo i daleko efikasniji i ekonomičniji rad same Poreske uprave. Predlažemo da se omogući preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da elektronskim putem, na osnovu svoje “lozinke”, mogu u svako vreme, kod Poreske uprave, da provere stanje svojih obaveza po svim osnovama, kako bi isto tako elektronskim putem bla¬govremeno zahtevali ispravku eventualnih neslaganja. U ovom trenutku, pravna lica su u obavezi da plaćaju taksu i kada traže ispravku stanja zbog greške u knjiženju same Poreske uprave (pre-knjiženje sa računa na račun, otpis kamata itd.).

PROPISI

PROPISI

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002, 23/2002, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009 i 53/2010, 101/11, 2/12, 93/12 i 47/13)

• Zakon o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 93/12)

Poreska uprava i dalje radi na portalu ePorezi kako bi on bio u potpunosti funkcionalan. Predviđeno je da portal nudi mogućnost bržeg, jednostavnijeg i lakšeg podnošenja poreskih prijava. Kada portal postane potpuno funkcionalan, poreski obveznici će između ostalog vršiti podnošenje elek-tronskih prijava preko portala, moći će da štampaju prijave i obaveštenja o podnetim prijavama, moći će da vrše pretragu i pregled prijava podnetih preko portala ili u papirnom obliku na šalteru, i da vrše pregled stanja na računima poreskog obveznika.

34

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.26 OMOGUĆITI UPLATE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE NA JEDAN RAČUN


Da bi izvršio isplatu zarada za jedan mesecposlodavac mora da obračuna i uplati odgovarajuće poreze i doprinose.Propisi nalažu da se uplata poreza vrši po opštinama stano-vanja zaposlenih, dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje uplaćuju prema regionalnim zdravstvenim centrima, a dopri-nosi za PIO prema sedištu pravnog lica. Problem je što je isplatiocu zarada nametnuta obaveza da vrši raspored javnih prihoda, a to bi trebalo da čini nadležni dr-žavni organ.

Omogućiti preduzećima, preduzetnicima i drugim pravnim licima da prilikom isplata zarada, vrše uplatu jedinstvenog iznosa po osnovu poreza i doprinosa, na jedan račun (npr. Poreska uprava), a da taj državni organ vrše raspodelu tih sredstava.Naravno, ovim ne treba isključiti mogućnost da se uplate vrše i na posebne račune, ako obveznik ima interes da to čini

PROPISI • Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa (“Službeni glasnik RS”, br.

104/11, 10/12, 18/12, 95/12, 99/12, 22/13, 48/13, 61/13)

35SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.27 DODATNO UNAPREDITI USLOVE ZA OTPOČINJANJE POSLOVANJA


Iako je u predhodnom izdanju Sive knjige konstatovano da je sprovedena preporuka da se pojednostavi izdavanje PIB-a, što je, između ostalog, omogućilo da Srbija u studiji Svetske banke Doing Business 2013,u kategoriji “Otpočinjanje poslo-vanja” napreduje za 49 pozicija, i dalje ima dosta mesta za na-predak u ovoj oblasti. Naime, Srbija je čak i u ovoj kategoriji tek na 45. od ukupno 189 pozicija.U navedenoj studiji je konstatovano da procedure u vezi sa otpočinjanjem poslovanja u Srbiji traju ukupno 12 dana (ove-ra osnivačkih akata 1 dan; registracija u APR 3 dana; izrada pečata 1 dan; registracija kod Poreske uprave 5 dana; regi-stracija zaposlenih u Fondu PIO 1 dan; uplata taksi 1 dan). Imajući u vidu liberalizaciju otpočinjanja poslovanja propisa-nu Zakonom o privrednim društvima iz 2011. godine, koja je i omogućila pomenuti napredak Srbije u navedenoj kompara-tivnoj studiji, evidentno je da propisi više nisu problem kada je reč o nepotrebnom komplikovanju otpočinjanja poslovanja.Problem očigledno stvara praksa Poreske uprave i poslov-nih banaka.Naime, član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisuje da društvo ne mora upotrebljavati pečat ako zakonom nije drugačije propisano. Dakle, samo društva za koja je to posebnim zakonom propisano mora-ju imati pečat.Iako je prilikom izrade studije Svetske banke Doing Business 2013 napravljena greška, kada je obraču-nato 5 radnih dana na ime registracije kod Poreske upra-ve, obzirom da se PIB izdaje u proceduri registracije kod APR-a, evidentno je da Poreska uprava i dalje nepotrebno komplikuje ovu proceduru. Naime, procedura u APR-u u praksi traje 3 dana, od čega 2 dana koristi Poreska uprava za automatsko generisanje PIB-a.

Poslovne banke ne treba da otvaranje poslovnog računa pri-vrednom subjektu, kao i dalje poslovanje u vezi sa tim raču-nom, uslovljavaju posedovanjem u upotrebom pečata, obzi-rom da zakonom nije propisana obaveza upotrebe pečata u takvom poslovanju. Propisivanje takve obaveze podzakonskim aktima NBS ili internim uputstvima,u direktnoj je suprotnosti sa članom 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima.Poslovne banke trebaju da omoguće privrednim subjektima da se opredele da li je upotreba pečata na nalozima za plaća-nja uslov za njihovu valjanost. Ovo isključivo u cilju sprovođe-nja poslovne politike samih privrednih subjekata.Poslovne banke ne treba da otvaranje poslovnog računa pri-vrednom subjektu uslovljavaju prezentacijom potvrde Poreske uprave o dodeli PIB-a, jer je dovoljan dokaz o toj registraciji rešenje APR-a o registraciji u Registar privrednih subjekata, ob-zirom da to rešenje sadrži podatak o izvršenoj registraciji PIB-a.Poreska uprava treba da izmeni praksu i omogući APR-u pre-uzimanje potvrda o dodeli PIB-a u formi elektronskog doku-menta tokom celog radnog dana.

PROPISI • Zakon o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11)

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10, 101/11, 2/12, 93/12i 47/13)

Pomak je ostvaren u po-stupku izdavanja PIB-a, istog dana po podnošenju zahteva Agenciji za pri-vredne registre, čime je

omogućena registracija privrednih subjekata u toku jednog dana. Problem sa insistiranjem na upotrebi pečata i dalje postoji, a Narod-na banka Republike Srbije bi trebala da naloži poslovnim bankama da omoguće privrednim subjektima da naloge za plaćanje primaju bez pečata ako privredni subjekat to želi.

36

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.28 SMANJITI DOPRINOSE I POREZE NA ZARADU


Član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osi-guranje propisuje visoke stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprino¬si na zaradu (za obavezno penzijsko i inva-lidsko osiguranje - 24%, za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%, za osiguranje za slučaj ne¬zaposlenosti - 1,5%), a član 16. Zakona o porezu na dohodak građa¬na propisuje da se zarada oporezuje po stopi od 10%. Osnovica za obračun je bruto zarada, tako da ona sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (s obzirom na to da je zarada tako defini-sana čla¬nom 105. stav 2. Zakona o radu), pa ove obaveze u odnosu na neto zaradu koja se isplaćuje zaposlenom realno iznose oko 63%.Ovako visoke obaveze su za poslodavce prevelik teret, pa u praksi rezultiraju povećanjem “sive ekonomije” i nekonku-rentnošću poslo¬davaca koji prijavljuju radnike i uplaćuju ove obaveze na pun iznos zarade koju isplaćuju zaposlenima. Takođe je prisutan trend da po-slodavci radnike, a naročito menadžment isplaćuju u manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate koje vrše iz podignute dividende, koja je po Za¬konu o porezu na dohodak građana oporezovana po stopi od 15%.Kako bi se eliminisala siva ekonomija, a poslodavcima, koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zaposle-nima, omogućilo konkurentno poslovanje, neophodno je da se smanji visina tih oba¬veza. U suprotnom će se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova prilaziti u zonu “sive ekonomije”, dok će oni privredni subjekti koji uredno izmiruju oba¬veze po osnovu isplate zarada zbog nekonkurentnosti ili smanjivati obim po-slovanja ili gasiti poslovanje.

Izmeniti član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje i član 16. Zakona o porezu na dohodak građana tako što će se smanjiti stope po kojima se obračuna-vaju i plaćaju doprinosi i porezi na zaradu za najmanje 30% u odnosu na sada važeće stope (za najniže zarade) uz uvođenje progresivnog oporezivanja zarade u skladu sa Zakonom o po-rezu na dohodak građana.Usvajanjem ove preporuke, opterećenja na isplatu zarada biće bar donekle usklađena sa uporednom evropskom praksom, što će poslodavcima omogućiti konkurentnost na tržištu EU.

PROPISI • Zakon o doprinosima za obavezno socijal¬no osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i

47/13)• Zakon o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,

91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13)

Nakon uvršćenja ove preporuke u prethodno izdanje Sive knjige, u maju 2013. godine, vršene su izmene navedenih propisa, pa su povećani doprinosi na teret zaposlenog za 2%, a smanjene obaveze poslodavca po osnovu poreza na zaradu takođe za 2%. Tako je samo formalno smanjena obaveza poslodavaca dok je faktički zbirni pro-cenat obaveza ostao identičan. Tačno je da je ukupan iznos obaveza nešto smanjen izmenama Za-kona o porezima na dohodak građana, u delu kojim je povećana os-novica preko koje se plaća poreza na zaradu (podignuta je sa 5.000 na 11.000 dinara). Međutim, ova promena je neznatna u odnosu na ukupan iznos obaveza koje opterćuju zaradu, a čiji trošak na kraju ipak snosi poslodavac, tako da preporuku vodimo kao nerešenu.

37SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.29 POJEDNOSTAVITI POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE


Složena procedura eksproprijacije zemljišta, otežava, a često i u potpunosti blokira „velike građevinske investicije“ - izgrad-nju saobraćajne infrastrukture, energetskih objekata i velikih industrijskih objekata. Eksproprijacija podrazumeva tri postupka koji se ne mogu vo-diti uporedo i zbog toga mogu trajati godinama: - postupak utvrđivanja javnog interesa (član 20. Zakona o ek-sproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, a protiv koga se može pokrenuti upravni spor; - postupak ekspropijacije (čl.25-36. Zakona), koji sprovodi opštinska-gradska uprava, a protiv koga se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za finansije i nakon toga voditi uprav-ni spor; - postupak za određivanje naknade (čl.56-62. Zakona), koji sprovodi opštinska uprava, odnosno sud ako se visina ne može utvrditi sporazumno. Eksproprijaciju posebno komplikuje i prolongira član 34. Zakona koji propisuje da korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravo-snažnosti odluke o naknadi. U praksi to podrazumeva prav-nosnažnost sudske odluke o visini naknade za eksproprijaciju, koji postupak može trajati izuzetno dugo i stopirati celoku-pnu investiciju, zbog nerealno postavljenog zahteva od strane vlasnika jedne jedine parcele. Ovakvo rešenje nema opravda-nje, naročito imajući u vidu obavezu korisnika eksproprijaci-je iz člana 28. Zakona, da podnese garanciju banke na iznos dinarskih sredstava potrebnih za obezbeđenje naknade za ek-sproprisanu nepokretnost.

Izmeniti član 34. i 35. Zakon o eksproprijaciji tako da se stu-panje u posed eksproprisane nepokretnosti omogući korisniku eksproprijacije odmah po konačnosti rešenja o eksproprijaciji.Takođe, obezbediti eksproprijaciju u korist svih pravnih lica, jer i ta pravna lica mogu sprovodti javni interes.Omogućiti da se službenost može uspostaviti i u korist prav-nih lica, a ne samo države, lokalne samouprave, preduzeća u njihovom vlasništvu i fizičkih lica.

PROPISI • Zakon o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, 23/01, 20/09)

38

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.30 IZMENITI PRAVILNIK O METODOLOGIJI I NAČINU UTVRĐIVANJA TROŠKOVA PRUŽANJA JAVNE USLUGE TAKO DA SE

METODOLOGIJA PROPIŠE NA NAČIN KOJI ĆE OMOGUĆITI KONTROLU USKLAĐENOSTI TAKSI I NAKNADA SA TOM METODOLOGIJOM


Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pruža-nja javne usluge, koji je ministar finansija i privrede usvojio u februaru mesecu 2013. godine, nije proizveo efekte na sma-njenje troškova koje privreda i građani plaćaju u postupcima pred republičkim organima.Propisana metodologija je nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametare za utvrđivanje troškova koji mogu uče-stvovati u formiranju cene javne usluge i jasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imaju-ći u vidu njihovu vrstu i složenost. Takođe, Pravilnik ne uva-žava ni različitost organizacije poslovanja različitih pružaoca javnih usluga, pa je u praksi nemoguća njegova primena.Iz navedenih razloga propisana metodologija ne daje moguć-nost sprovođenja kontrole da li su takse i naknade pravično odmerene.Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, pro-pisuje pravilo da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, tako da usvojeni pravilnik ne omo-gućava ostvarenje ovog zakonskog cilja.

Dopuniti Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troš-kova pružanja javne usluge tako da se propiše precizna me-todologija za utvrđivanje visine taksi i naknada koje za svoje usluge naplaćuju pružaoci javnih usluga, tako da ta metodo-ligija bude primenjiva na sve pružaoce javnih usluga i da se precizno propiše koji troškovi mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasna metodologija kako se ti troškovi ras-poređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i složenost.Obezbediti mehanizam za proveru usklađenosti taksi i nakna-da koje za svoje usluge naplaćuju pružaoci javnih usluga sa Pravilnikom.

PROPISI • Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 14 od 13. februara 2013,

25/13, 99/13)

NOVO

39SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.31 USVOJITI ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA, KOJIM ĆE SE OBUHVATITI SVE NAKNADE KOJE SE

NAPLAĆUJU ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA


Ministarstva finansija već duže vreme obećava da će okončati izradu Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih do-bara. Proklamovani cilj donošenja ovog zakona je onemogu-ćavanje nekontrolisanog uvođenja parafiskalnih nameta, a taj cilj je trebalo postići normom koja bi bila sastavni deo tog zakona, a koja bi propisivala da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, mogu da budu propisane isključivo tim zakonom.Stalno odlaganje finalizacije ovog propisa je napravilo velike probleme u praksi jer su time blokirane najavljivane izmene sektorskih zakona, koji između ostalog uređuju i naknade za korišćenje javnih dobara. Naime, ostala ministarstva ne mogu da predlažu izmene sektorskih zakona, dok se ne zauzme kona-čan stav o tome da li će naknade za korišćenje javnih dobara biti regulisane tim zakonima ili jedinstvenim zakonom, čije je predlaganje u nadležnosti Ministarstvo finansija. Reč je o vrlo značajnim zakonima iz oblasti energetike, rudarstva, ekologi-je, vodoprivrede, šumarstva, saobraćaja i urbanizma, pa status quo po ovom pitanju blokira reforme u tim oblastima.

Što hitnije usvojiti Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim će se obuhvatiti sve naknade koje se naplaćuju za korišćenje javnih dobara.U taj zakon obavezno uneti odredbu kojom će se propisati da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlašćenja napla-ćuju privredi, a nisu porezi i takse, mogu da budu propisane isključivo tim zakonom.Istovremeno je neophodno odredbe o naknadama za korišće-nje javnih dobara staviti van snage u svim propisima koji ure-đuju tu materiju.

PROPISI • Svi propisi koji uređuju naknade za korišćenje javnih dobara

NOVO

40

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.32 SPREČITI FREKVENTNA POVEĆANJA VISINE LOKALNE KOMUNALNE TAKSE ZA ISTICANJE FIRME NA POSLOVNOM PROSTORU


Obaveza plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru propisana je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i odlu¬ka o lokalnim komunalnim taksa-ma za teritoriju grada/opštine.Članom 17. Zakona propisa-no je da se jedinica lokalne samouprave, prilikom utvrđivanja visine ove tak¬se, rukovodi: vrstom delatnosti pravnog lica, površinom i tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta i terito¬rijom, odnosno zonom na kojoj se dati objekat nalazi. Je¬dinica lokalne samouprave svojim aktom utvrđuje visinu ove takse, olakšice, rokove i način plaćanja.

Izmeniti Zakon o finansiranju lokalne samouprave tako što bi se uveli jasni kriterijumi za utvrđivanje visine ove takse, jer postojeći stvaraju pravnu nesigurnost. Jasni kriterijumi bi po-većali pravnu sigurnost privrednih subjekata u pogledu visine ove takse i onemogućili bi frekventne izmene njene visine. Ta-kođe bi ujednačili praksu utvrđivanja visine takse za teritoriju cele Republike Srbije.

PROPISI • Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012)

• Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada/opštine

Izmenama Zakona finansi-ranju lokalne samouprave iz 2012. godine preduzet-nici i mala pravna lica su izuzeti od obaveze plaćanja

lokalne komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru. U odnosu na privredne subjekte za koje ova taksa nije ukinuta, odre-đeni su precizniji kriterijumi za utvrđivanje njene visine, ali su ti krite-rijumi doveli do toga da se u praksi utvrđuju enormne firmarine koje je neophodno smanjiti.

41SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.33 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ODREĐIVANJA LOKALNIH KOMUNALNIH TAKSI I NAKNADE ZA KORIŠĆENJE

GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA


Novoosnovani privredni subjekti, kako preduzetnici, tako i privredno društva su u obavezi da kod nadležne uprave javnih prihoda podnesu svu potrebnu dokumentaciju radi određiva-nja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Uz obrazac koji se nalazi na sajtu www.finansijebgd.org prilaže se i slede-ća dokumentacija:1) fotokopija rešenja o registracij organa kod koga je obve-znik registrovan, sa svim eventualnim promenama podataka;2) fotokopija ugovora o zakupu ili drugi dokaz o osnovu kori-šćenja poslovnog prostora;3) kopija uplatnice info stana, kada su u pitanju preduztnici;4) fotokopija rešenja o PIB, ukoliko nije sastavni deo rešenja o osnivanju;5) fotokopija OP obrazca ili kartona deponovanih potpisa iz banke.Reč je istoj dokumentaciji koja se već podnosi poreskoj up-ravi, s tim što se ovde traži i dokaz o vlasništvu zakupodavca.

Prilikom sprovođenja procedure u kojoj određuju lokalne ko-munalne takse i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, lokalne uprave javnih prihoda ne treba da traže od obveznika dokumentaciju koja im je javno dostupna na internet stranici Agencije za privredne registre (podaci o registraciji, PIB-u), niti podatke koji nisu neophodni za postupak koji sporovode (OP obrazac, karton deponovanih potpisa), niti podatke koje mogu razmeniti sa drugim organima.

PROPISI • Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/11, 93/12 i 99/03)

“Nekad se dogodi da su referenti za komunalnu taksu i građevinsko zemljište dve osobe, da sede ili u istoj sobi ili u susednim sobama, ali se dokumentacija predaje posebno za komunalnu taksu, a posebno za građevinsko zemljište!”

Unija poslodavaca Srbije

Izmenama Zakona finansi-ranju lokalne samouprave iz 2012. godine preduzet-nici i mala pravna lica su izuzeti od obaveze plaćanja

lokalne komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru, pa se ova preporuka posredno sprovela u odnosu na tu obavezu.

42

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.34 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA POLUGODIŠNJIH I GODIŠNJIH EVIDENCIJA U VEZI SA PROMETOM DUVANSKIH PROIZVODA

1.35 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA TROŠKOVA OPOMENE ZA NEPLAĆENU TAKSU U POSTUPKU PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Lica koja se bave maloprodajom duvanskih proizvoda su dužna da dostavljaju polugodišnje i godišnje izveštaje između ostalog i o koli-čini kupljenih duvanskih proizvoda po vrsti i nazivu robne marke po svakom trgovcu na veliko, količini prodatih cigareta po vrsti i nazivu robne marke i stanju zaliha po vrsti i nazivu robne marke. Sačinjava-nje ovih izveštaja zahteva vreme i predstavlja značajan administrativ-ni trošak, pri čemu traženi podaci mogu da se provere kroz kontrolu fiskalnih kasa i poslovnih knjiga.

Služba za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije, zaheva, na osnovu člana 5. Zakona o republičkim administrativnim taksama, da stranka plati taksu za zahteve i za dru-ge podneske u trenutku kada ih predaje organu nadležnom za prijem zahteva.Ukoliko stranka to ne učini, organ je, u skladu sa članom 14. Zakona, opominje da je dužna da to učini i za tu opomenu joj naplaćuje dodatnu taksu.Međutim, Služba za katastar nepokretnosti dozvoljava plaćanje taksi preko tekućeg računa, a fakturu uvek izdaje nakon prijema zahteva, a dokaz o uplati prima prilikom izdavanja dokumenta. Međutim, u tim slučajevima uvek uredno naplaćuje taksu za opomenu, iako stran-ka ne može biti kriva što nije platila taksu prilikom predaje zahteva, nego krivicu snosi organ koji nije na vreme izdao fakturu.Problem druge vrste, ali isto tako važan, nastaje kada ni sam organ ne zna kolika će biti visina takse. To se naročito dešava prilikom iz-davanja prepisa iz lista nepokretnosti, kada se taksa obračunava po broju listova. U tom slučaju ni organ ni stranka prilikom predaje za-hteva ne mogu da znaju iznos takse. Isto se dešava i sa taksama koje su određene u procentima.

Ukinuti ovu obavezu ili je pojednostaviti tako da se iskoriste druge evidencije koje se vode u okviru maloprodaje.

Potrebno je izmeniti član 14. Zakona o republičkim admini-strativnim taksama i to u smislu isključivanja slučajeva u koji-ma stranka fizički ne može da odgovori obavezi u propisanom terminu ili u kojima ni sam organ ne zna iznos takse. Predlog izmena teksta:• U članu 14. stav 1. Zakona o republičkim administrativnim taksama, iza reči "DKP" dodaju se reči “i u slučaju da se visina takse ne može utvrditi u trenutku predaje zahteva, od-nosno ukoliko se plaćanje vrši na osnovu fakture izdate od organa nadležnog za prijem zahteva”

PROPISI

PROPISI

• čl. 7. Zakona o duvanu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/05 i 90/07, 95/10, 36/11, 93/12) • čl. 4. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja evidencija od strane proizvođača duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim

proizvodima, uvoznika i izvoznika duvana odnosno duvanskih proizvoda (“Sl. glasnik RS”, br. 114/05 i 118/07)

• Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03, 51/03, 61/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13)

43SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.36 UKINUTI ADMINISTRATIVNE TAKSE U POSTUPCIMA PRED KATASTROM NEPOKRETNOSTI

1.37 POJEDNOSTAVITI PRIVREMENI UVOZ

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

U procedurama koje sprovodi, Služba za katastar nepokret-nosti Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije, po-red naknada za korišćenje podataka i usluge utvrđene svojom tarifom, insisitira i na plaćanju republičkih administrativnih taksi propisanih glavom XXVII Zakona o republičkim admini-strativnim taksama.Dakle, stranke naknadu za istu uslugu plaćaju i ovoj republič-koj službi i Republici Srbiji u budžet, što je nedopustivo imajući u vidu odredbu člana 17. stav 8. Zakona o budžetskom sistemu (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 54 od 17. jula 2009, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12), kojom je izričito propisano da se za jednu javnu uslugu možen naplaćivati samo jedna taksa.

Za preduzeće koje se bavi razvojem softvera ili promocijom proi-zvoda, neophodan je uzorak (hardver) koji se uvozi iz inostranstva. Takva roba se privremeno uvozi, a privremeni uvoz ima ograniče-no trajanje. Ukoliko postoji potreba da takva roba ostane duže od roka na koji je odobren privremeni uvoz, postoji obaveza da se ona ocarini i konačno uveze u zemlju. Za carinjenje je neophodno pri-baviti RSO sertifikat. Glavni problem je što pribavljanje ovog serti-fikata zahteva vreme i novac, tako da privrednici često pribegavaju tome da uzorke vraćaju nazad u inostranstvo pa ponovo obavljaju privremeni uvoz, što stvara dodatne troškove.

U cilju usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu, po-trebno je izmeniti TARIFU koja je sastavni deo Zakona o re-publičkim administrativnim taksama i to tako što će se brisati cela glava XXVII te tarife.

Izmeniti carinske propise na način da se omogući veća fleksibil-nost u režimu privremenog uvoza, a prilikom uvoza praviti razli-ku da li se neki proizvod uvozi zbog dalje prodaje u Srbiji ili ne. Omogućiti uvoz bez sertifikata kad proizvod nije namenjen daljoj prodaji.

PROPISI

PROPISI


• Carinski zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012) • Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009)

• Tehnički propisi koji uređuju standarde

Ovu preporuku je više nego jednostavno sprovesti, a to je i obaveza Ministarstva finansija, jer propustom brisanja cele glave XXVII Tarife, Zakon o republičkim administrativnim taksama je ostao neusklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu.

I pored toga što je u novembru mesecu 2012. godine menjan Carinski zakon, po preporuci nije postupljeno, jer nisu menjane odredbe koje uređuju privremeni uvoz.

44

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.38 OMOGUĆITI REALIZACIJU HIPOTEKE U VANSUDSKOM POSTUPKU


Još je krajem 2005. godine usvojen Zakon o hipoteci („Sl. gla-snik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005), koji je u članu 49. stav 1. propisao da „Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu verodostojne isprave ili izvršne isprave, u skladu sa ovim zako-nom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem”. Stavom 2. tačkom 3. istog člana je citirana odredba obesmišljena, jer je propisano da: „prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana”.Citirana odredba je u suprotnosti sa institutom hipoteke, kao sredstvom obezbeđenja, jer se njenom primenom obesmiš-ljava i onemogućava realizacija same hipoteke. Naime, niko nema ineres da kupi nepokretnost koja će ostati opterećena hipotekama kasnijeg reda namirenja. Na ogroman problem koji ova odredba stvara u praksi već go-dinama ukazuju poslovne banke, koje međusobnim dogovo-rom uspevaju da prevaziđu problem. Međutim, na ovaj način se problem ne rešava suštinski i celovito i jedino ga je moguće rešiti tako što bi se sporna odredba izmenila.

Potrebno je izmeniti Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005), tako što će se u članu 49. stav 2. brisati tačka 2).

PROPISI • Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115 od 27. decembra 2005)

Neverovatna je inercija Ministarstva finasija da postupi po ovoj opravdanoj preporuci, koja još od usvajanja Zakona o hipoteci, dakle već osam godina, u potpunosti obesmišljava vansudsku real-izaciju hipoteke.

45SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.39 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE ZA EKSPRESNE POŠILJKE


Postoje problemi u implementaciji Carinskog zakona (Sl. Gla-snik Republike Srbije br. 18/2010) i Uredbe o carinski dozvo-ljenom postupanju s robom (Sl. glasnik Republike Srbije br. 93/2010), u vezi sa pojednostavljivanjem procedure carinje-nja ekspresnih pošiljki.Implementacija navedenih propisa zavisi od razvijanja carin-skog informacionog sistema i zbog toga pojednostavljene procedure za ekspresne pošiljke još uvek nije implementirana u praksi. Ukazujemo i na to da je neophodno obezbediti povezivanje carinskih i kompanijskih servera, sa dvosmernom razmenom podataka, kako bi se omogućilo unapređenje trgovine, stan-dardizacija i pojednostavljenje procedura. To bi omogućilo izuzetno brzo carinjenje ekspresnih pošiljaka. Ovo pitanje je veoma značajno za dalju ekonomsku liberalizaciju i jedan je od uslova za povećanje stranih investicija.Takođe, potrebno je propisati pojam de-minimis pošiljaka, na koje se, do propisane vrednosti, ne plaćaju ni carinske dažbi-ne ni PDV. Sadašnja definicija malih pošiljaka nekomercijalne prirode je takva da se na te pošiljke (vrednosti do 50 evra) ne plaćaju carinske dažbine, ali plaća se PDV. De-minimis meha-nizam je uveden u Evropi jer je skuplje organizovati naplatu dažbina za takve pošiljke, nego što same dažbine iznose. Ovo pitanje je veoma značajno za dalji razvoj e-trgovine.

Kako bi se osigurao dalji napredak u oblasti carina, neophod-no je da se: - razvije efikasan carinski informacioni sistem i obezbedi im-plementacija pojednostavljenih procedura, uključujući i po-vezivanje sa serverima kompanijama i automatsko carinjenje;- omogući puna implementacija pojednostavljenih procedura koje su predviđene pravnim okvirom;- uvede i definiše pojam de-minimis pošiljake, odnosno poši-ljake na koje se, do propisane vrednosti, ne plaćaju ni carinske dažbine ni PDV;- obezbedi dalje unapređenje procedura pojednostavljenog izvoznog carinjenja za pošiljke do 1,000 evra i da se razmotri mogućnost povećanja vrednosnog limita na 5,000 evra;- obezbedi efikasna edukacija carinskog osoblja kako bi se obezbedila i implementacija novog zakonskog okvira u prak-si i ujednačenost sprovođenja procedura, s ciljem stvaranja predvidjivog poslovnog ambijenta za trgovinu i priliv investi-cija;- smanjenje diskrecionih prava carinskih službenika i uvođenje odgovornosti za zadržavanje/kontrolu pošiljki bez pravog os-nova, uz primenu analize rizika.

PROPISI • Carinski zakon (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 18/2010);

• Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 93/2010);• Drugi podzakonski akti koji obezbeđuju implementaciju relevantnih odredbi Carinskog zakona

NOVO

46

SIV

A K

NJIG

A 6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA1.40 POSTUPAK BRISANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA


Stavom 6. člana 29. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji otežan je postupak brisanja privrednih društava i preduzetnika iz Registra privrednih subjekata koji vodi APR jer se prethodno mora pribaviti i istovremeno sa predajom registracione prijave brisanja privrednog društva, odnosno preduzetnika predati „dokaz o prestanku poreskih obaveza“- poresko uverenje, koje izdaje Poreska uprava koji ne sme biti stariji od pet dana. S obzirom da poresko uvere-nje izdaju i lokalna i republička poreska administracija, deša-va se često da zbog kratkog roka važenja poreskog uverenja (5 dana), istekne jedno poresko uverenje dok drugo pristigne (poreska administarcija ima rok od 15 dana da izda uverenje).

Na moguće rešenje ovog problema već je ukazano u preporuci 1.3.; međutim kako je ova preporuka i dalje samo delimično rešena, do njenog potpunog usvajanja predlažemo da se član 29, stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji izmeni tako što će se rok od 5 dana važenja poreskog uverenja produžiti na 15 dana.

PROPISI • Zakona poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/2002,84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004,

61/2005, 61/2007,20/2009 (pogledaj i čl. 28, 29, 30. i 31), 53/2010 (pogledaj i čl.47-51), 101/2011 (pogledaj i čl. 51-54), 2/2012, 93/2012(pogledaj i čl. 36-44,) 47/2013 (pogledaj i čl. 45-49) i 108/2013(pogledaj i čl. 10-11). Vidi: čl. 431. Zakonika - 85/2005-30.

Vidi: čl. 58. st. 2. Zakona - 62/2006-12. Vidi: čl. 189. al. 2.Zakona - 72/2009-53.

NOVO

47SI

VA

KN

JIGA

6

1. MINISTARSTVO FINANSIJA I NARODNA BANKA1.41 OMOGUĆITI KORIŠĆENJE „PEJPAL" NAČINA PLAĆANJA


Građani Republike Srbije ne mogu da koriste pune usluge «Pejpal» sistema, s obzirom da im je zabranjeno držanje devi-znih sredstava na računima banaka u inostranstvu.

Predlažemo da se razmotri mogućnost izmene Zakona o de-viznom poslovanju ili Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računima kod banke u inostranstvu, u smislu omogućavanja rezidentima Srbije da mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osno-vu elektronske kupoprodaje roba i usluga.Takođe je neophodno Carinski zakon uskladiti sa potrebama izvoznika koji bi koristili ovaj sistem

PROPISI • Zakon o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11, 119/12)

• Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu («Službeni glasnik RS», br. 31/2012)

• Carinski zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012)

Izmenama Zakona o de-viznom poslovanju od de-cembra 2012.. u članu 32. Zakona, dodati su novi sta-vovi 2. i 3. koji propisuju

da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.Međutim, izmenom propisa je problem samo delimično rešen, a «Pejpal»sistem je zaživeo jednosmerno. Naime, izmena propisa nije omogućila upravo ono za čim Republika Srbija ima najveći interes, a to je povećanje izvoza putem ovog sistema, koji podrazumeva mo-gućnost povraćaja novca kupcu u inostranstvu i vraćanje reklamirane robe u jednostavnoj proceduri.

48

SIV

A K

NJIG

A 6

2. MINISTARSTVO PRIVREDE2.1. UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA EVIDENCIJE PRODATIH TURISTIČKIH PUTOVANJA NA DNEVNOM NIVOU


Turističke agencije se žale da im propisani način vođenja Knji-ge evidencije prodatih turističkih putovanja stvara problem u poslovanju.Naime, Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije ugovora zaključenih sa trećim licima kojima je povereno izvr-šenje usluga iz programa putovanja i prodatih turističkih pu-tovanja („Sl. glasnik RS, br. 37 od 31. maja 2011) propisuje da se Knjiga evidencija ažurira na dnevnoj bazi, tako da su u turističke agencije u obavezi da iste podatke unose dva puta, prvo u ugovor o turističkom putovanju, a zatim i u navedenu evidenciju.Takođe, navode da su u obavezi da istom državnom organu - turističkoj inspekciji, dva puta dostavljaju ove iste podatke o prodatim turitičkim aranžmanima. Turističkim agencijama problem stvara i obaveza predviđena članom 8. Pravilnika, po kojoj turistička agencija posrednik u prodaji dnevno dostavlja organizatoru turističkog putovanja podatke koji se unose u Knjigu evidencije prodatih turističkih putovanja, uključujući i broj i datum fiskalnog isečka. Ovakva birokratija turističkim agencijama stvara probleme u poslovanju naročito u vreme sezone, kada ne mogu blagovre-meno da ispoštuju ove procedure.

Ukinuti obavezu dnevnog vođenja evidencije prodatih turistič-kih putovanja, propisanučlanom 45. stav 1, tačka 4. Zakona o turizmu.Imaući u vidu da stav 2. istog člana prenosi u nadležnost Mini-stru da propiše oblik, sadržinu i način vođenja evidencije pro-datih turističkih putovanja, po kom osnovu je i donet sporni Pravilnik, navedeni problem verovatno može biti delimično rešen i izmenama tog Pravilnika. Obzirom da je Pravilnikom predviđena mogućnost elektronskog vođenja knjiga eviden-cije, smatramo da bi nadležno ministarstvo problem moglo da reši obezbeđivanjem jednostavnog softvera turističkim agencijama, koji bi obezbedio automatsko generisanje jed-nom unetih podataka u ugovor o turističkom putovanju i u elektronsku Knjigu evidencije prodatih turističkih putovanja i slanjem kroz elektronsku poštu organizatoru turističkog pu-tovanja i eventualno turističkoj inspekciji.Ovo je način da se malim turističkim agencijama pomogne da na najednostavniji mogući način sprovode zakonsku obavezu čiji je cilj zaštita korisnika usluga.

PROPISI • Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS, br. 36/09, 88/10, 99/11, 93/12)

• Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije ugovora zaključenih sa trećim licima kojima je povereno izvršenje usluga iz programa putovanja i prodatih turističkih putovanja („Sl. glasnik RS, br. 37 od 31. maja 2011)

49SI

VA

KN

JIGA

6

2. MINISTARSTVO PRIVREDE2.2. BRISANJE REGISTRACIJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI I NAKON PROTEKA ROKA OD 6 MESECI


Članom 33. Zakona o postupku registracije u Agenciji za pri-vredne registre je propisana mogućnost poništaja registracije isključivo u odnosu na registraciju osnivanja privrednog druš-tva, ali ne i utvrđivanje ništavosti registracije drugih prome-na, kao što je prenos udela, promena zakonskog zastupnika i slično. Jasno je da taj procesni zakon nije moga propisati ništavosti mimo razloga propisanih Zakonom o privrednim društvima. Međutim, ovakva regulativa ne omogućava licu, čiji je identi-tet zloupotrebljen prilikom registracije promene člana udela ili zakonskog zastupnika, brz i efikasan mehanizam zaštite. Ceo problem je dodatno iskomplikovan odredbom člana 30. ovog zakona, jer je propisano da se brisanje registrovanog po-datka ili dokumenta po službenoj dužnosti može izvršiti naj-kasnije u roku od 6 meseci računajući od narednog dana od objave istog.

Iz navedenog razloga predlažemo da se član 30. stav 1. Za-kona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre izmeni tako što će se propisati mogućnost brisanje registracije po službenoj dužnosti i nakon proteka roka od 6 meseci (a najkraće na period od 2 godine) od dana registracije.

PROPISI • Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS, br. 99/01)

NOVO

50

SIV

A K

NJIG

A 6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.1 UKINUTI ZDRAVSTVENE KARTICE - KNJIŽICE


Članom 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da zdravstveni osiguranici svoj status dokazuju posedovanjem zdravstvene kartice.Članom 8. Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite, propisa-no je da sezdravstvena knjižica periodično overava.Takođe je propisano daoveru zdravstvene knjižice vrši matična filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a na osnovu raspoloživih podataka unetih u matičnu evidenciju. Ukoliko dospeli doprinosi nisu plaćeni overa neće biti izvršena.Član 16e Pravilnika propisuje da promene nastale u toku tra-janja zdravstvenog osiguranja kao i prestanak zdravstvenog osiguranja, na osnovu podnete prijave promene u zdravstve-nom osiguranju i odjave sa zdravstvenog osiguranja, u karticu unosi matična filijala elektronskim putem.Obaveza posedovanja zdravstvene kartice osiguranicima ne-potrebno komplikuje zdravstvenu zaštitu i podrazumeva za-starelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe zdravstvene kartice. Obzirom da na republičkom nivou posto-ji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osi-guranici poseduju savremene čipovane lične karte, nije jasno čemu služe zdravstvene kartice. Dodatno, potpuno je besmislena procedura da osiguranici, zbog promene sedišta poslodavca, moraju da se odjavljuju u jednoj, a prijavljuju u drugoj matičnoj filijali jednog te istog republičkog Fonda.

Ukinuti zdravstvene kartice knjižice kroz izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i ukidanje Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite. Obezbediti da se putem čipovanih ličnih karti vrši on line provera prava na zdravstevu zaštitu direktnim linkom prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osi-guranja.U međuvremenu, omogućiti osiguranicima overu zdravstvene kartice u bilo kojoj filijali – organizacionoj jedinici Republič-kog fonda, obzirom da postoji Centralna elektronska baza podataka, a posebno ukinuti besmislenu proceduru odjave u jednoj, a prijave u drugoj matičnoj filijali u slučaju selidbe, jer takva duplirana procedura nema nikakvo opravdanje.

PROPISI • Član 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13)

• Pravilnik o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite(“Službeni glasnik RS”, br. 68/06, 49/07, 50/07, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11, 91/11, 34/12, 78/12, 81/12, 96/12, 98/12)

Podsećamo da je još Centralni registar obaveznog socijalnog osigu-ranja osnovan usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja,još u maju 2010.godine i da pored toga što je ta baza svih osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013 godine, to se nije desilo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i da ukinu zdravstvene knjižice, jer nije prihvatljivo da zbog neažurnosti republičke uprave svi građani Sr-bije prolaze kroz suvišnu proceduru overe zdravstvenih knjižica.

51SI

VA

KN

JIGA

6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.2 OBEZBEDITI REALIZACIJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA


Član 142. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju i član 17. stav 3. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisuju da se prava iz zdravstvenog osi¬guranja ostvaruju na osnovu overene ispra-ve o osiguranju (zdrav¬stvene kartice).Član 142. stav 2. Zakona propisuje da se overa zdravstvene karti¬ce vrši na osnovui dokaza da je uplaćen dospeli dopri-nos u skladu sa zakonom.Član 8. stav 1. i član 9. Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osigu¬ranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zašti-te propisuju da se zdravstvena knjžica periodično overava na šest meseci.Dakle, uslov za realizaciju prava iz zdravstvenog osiguranja za za¬poslena lica i članove njihovih porodica je dokaz da po-slodavac uredno izmiruje doprinose po tom osnovu, iako oni na ispunjenje ove obaveze poslodavca nemaju uticaj. Ovakva odredba zaposlena lica stavlja u teži položaj od nezaposlenih.S druge strane, poslodavcima se u slučaju kašnjenja prilikom upla¬te doprinosa obračunava kamata, tako da je realizacija prava iz zdravstvenog osiguranja obveznicima uskraćena iako se naplata za taj period vrši, uz uredno zaduživanje kamatom.

Iako je naša osnovna preporuka da se zdravstvene kartice (knji-žice) ukinu kao suvišne, obzirom na postojanje centralizovane baze podataka o osiguranicima, dok se one ne ukinu, neophod-no je pojednostaviti proceduru overe. U tom smislu, moguće je preduzeti među korak koji bi se ogledao u sledećem:1. Izmeniti član 142. stav 2. Zakona o zdravstvenom osigura-nju tako da glasi:“Overu dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši matična fili-jala na osnovu raspoloživih podataka, odnosno na osnovu doka¬za da je osiguranik prijavljen u skladu sa zakonom, kao i po¬slodavac kome je matična filijala, na osnovu dokaza o prijavi zaposlenog, izdala posebno sredstvo (markica i dr.), kojim se vrši overavanje isprave o osiguranju u skladu sa pro-pisima do¬netim za sprovođenje ovog zakona.”U stavu 6. zapeta i reči: „samo u slučaju hitne medicinske po-moći“ brišu se.2. U članu 17. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja pra-va iz obaveznog zdravstvenog osiguranja brisati stav. 4.3. Proceduru overe zdravstvene kartice (knjižice) i izdavanja markica za overu sprovoditi bez zahteva za dostavu dokaza o uplatama doprinosa, a obezbediti blagovremnu razmenu po-dataka o uplatama u komunikaciji.

PROPISI • Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13)

• Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Službeni glasnik RS”, br. 10/10, 18/10, 46/10, 52/10, 80/10 i 1/13)

• Pravilnik o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite (“Službeni glasnik RS”, br. 68/06, 49/07, 50/07, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11, 91/11, 34/12, 78/12, 81/12,

96/12, 98/12)

52

SIV

A K

NJIG

A 6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.3 IZJEDNAČITI USLOVE FINANSIRANJA BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE REHABILITACIJE SA

FINANSIRANJEM BOLOVANJA IZ DRUGIH RAZLOGA


Članom 102. stav 2. Zakon o zdravstvenom osiguranju pro-pisano je da naknadu zarade zaposlenom u slučaju bolova-nja (privremene sprečenosti za rad), ako je duže od 30 dana, obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Sta-vom 3. je propisan izuzetak po kome poslodavac tu naknadu obezbeđuje za sve vreme trajanja bolovanja u slučaju ako je uzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću za-poslenog.Ovo zakonsko rešenje komplikuje ostvarivanje prava iz zdrav-stvenog osiguranja, a u praksi često dovodi do diskriminacije prilikom zapošljavanja. Naime, poslodavcima nije u interesu da zapošljavaju radnike koji su skloniji profesionalnim bole-stima, zbog prethodnog radnog angažovanja ili predispozici-ja za te bolesti. S druge strane, povreda na radu u velikom procentu nije uzrokovana krivicom ili nemarom poslodavca, a ako jeste on je po tom osnovu odgovoran za materijalnu i nematerijalnu štetu samom zaposlenom.

Predlažemo izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, tako što bi se u članu 102. Zakona brisali st.3, 4, i 5. Na ovaj na-čin će se izjednačiti uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade u svim slučajevima privremene sprečenosti za rad za-poslenih lica.Alternativno je moguće propisati obavezu poslodavca na na-doknadu štete Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, u visini isplaćenih zarada konkretnom radniku, sve dok je u random odnosu kod tog poslodavca, a ukoliko se u sudskom postupku dokaže da je povreda na radu ili profesionalna bo-lest direktna posledica krivice ili nemara tog poslodavca.


53SI

VA

KN

JIGA

6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU ZA OSTVARIVANJE NADOKNADE ZARADE ZA VREME BOLOVANJA


Procedura ostvarivanja prava na refundaciju zarade ili ostva-rivanja nadoknade zarade za vreme bolovanja je nepotrebno iskomplikovana i nehumana, imajući u vidu da kroz nju pro-lazi bolesna osoba. Članom 81. Pravilnika o načinu i postup-ku ostvarivanja prava iz obavezno zdravstvenog osiguranja je propisana obaveza dostavljanja 9 dokumenata radi ostvari-vanja prava na naknadu zarade za vreme privremene spreče-nosti za rad. Međutim, u praksi je sve još komplikovanije, a dodatni je problem što se i prilikom produžavanja bolovanja ponovo dostavlja veći broj identičnih dokumenata.Tako se za 1. mesec bolovanja dostavlja 11 dokumenata (Izveštaj lekarske komisije, Obrazac OZ-6 -Doznaka Obra-zac OZ-7 - potvrda o ostvarenoj zaradi, Obrazac OZ-10 –spisak obracunatih naknada zarada , Ugovor sa bankom o otvaranju namenskog racuna za bolovanje, Fotokopija DEPO KARTONA, Dokaz o tome da je poslodavac isplatio zarade za ostale radnike – overen OD obrazac, Dokaz o izvrsenoj isplati zarada za ostale radnike - overen OPJ obrazac, Izjava poslo-davca da su plaćeni doprinosi za sve radnike, kopija prijave za radnicu koja ide na trudničko bolovanje , kopija ugovora o radu između poslodavca i radnice koja ide na trudničko bolo-vanje). Za 2. i 3. mesec podnosi se 8 dokumenata, a za svaki naredni mesec po 9 dokumenata, od čega se brojni nepotreb-no ponavljaju.

Izmeniti Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obavezno zdravstvenog osiguranja tako da se ove procedure pojednostave i da se prava osiguranika ne uslovljavaju izvrše-njem obaveze poslodavca prema trećim licima, jer ta prava nisu u vezi sa stečenim pravima osiguranika.Predlažemo da se uspostavi elektronski servis za prijem dokume-nata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolo-vanja, jer je nehumano očekivati od bolesnika i trudnica da sa-tima stoje u redovima pred šalterima radi ostvarenja tog prava.


• Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 10/10, 18/10, 46/10, 52/10, 80/10 i 1/13)

Pravilnik nije izmenjen, ali je RFZO po predlogu NALEDa uputio instrukci-ju svim svojim filijalama o promeni načina postupanja

prilikom ostvarivanja prava zaposlenih trudnica na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

54

SIV

A K

NJIG

A 6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.5 IZJEDNAČITI PRIVATNE I DRŽAVNE PRUŽAOCE ZDRAVSTVENIH USLUGA


Lica koja su obavezno zdravstveno osigurana ne mogu da zdrav-stvene usluge koje su tim osiguranjem pokrivene primaju u pri-vatnim zdravstvenim ustanovama ili pri¬vatnim praksama.Ovakvim rešenjem se diskriminišu privatni pružaoci zdravstve-nih usluga, a osiguranici ostaju uskraćeni za bržu i efikasniju zdravstvenu zaštitu.

Izmeniti propise tako da se licima koja imaju obavezno zdravstve-no osiguranje omogućikorišćenje zdravstvenih usluga u privatnim zdravstvenim institucijama i privatnoj praksi, s tim što će iznos troš-kova za takvo lečenje, koji osiguranje priznaje, biti nadoknađen osi-guraniku od strane Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje.

PROPISI • Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13)

• Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 109/05, 57/11, 119/12, 55/13)

Izmenama Zakona o zdrav-stvenoj zaštiti iz decembra 2012. stvoreni su početni uslovi za finasiranje usluga privatne prakse, odnosno

uslovi da se osiguranikuomogućikorišćenje zdravstvenih usluga u pri-vatnim zdravstvenim institucijama i privatnoj praksi.Međutim, implementacija ovog rešenja treba da se unapredi kako bi izmena Zakona zaživela u praksi.

55SI

VA

KN

JIGA

6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.6 UKINUTI ZABRANU OBAVLJANJA ODREĐENIH VIDOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE PRIVATNOM SEKTORU

3.7 OMOGUĆITI UTVRĐIVANJA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI ZA RAD (ODREĐIVANJA BOLOVANJA) OD STRANE ZDRAVSTVENE USTANOVE OSNOVANE PRIVATNIM KAPITALOM

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Članom 48. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjeno je da se privatnim kapitalom osnivaju institucija koje obav-ljaju hitnu medicinsku pomoć, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, čuvanje i presađivanje organa i delova ljudskog tela.

Da bi zdravstvena ustanova osnovana privatnim kapitalom mogla da utvrđuje privremenu sprečenost za rad (određuje bo-lovanje), neophodno je da o tome ima zaključen odgovarajući Ugovor sa Republičkim Zavodom za zdravstveno osiguranje.Imajući u vidu da Republički fond za zdravstveno osigu¬ranje sa zdravstvenim ustanovama osnovanim privatnim kapitalom ne zaključuje pomenute ugovore (iz samo njima poznatih ra-zloga ili ta praksa još nije zaživela), dolazi do diskriminisanja zdravstvenih ustanova osnovanih privatnim kapitalom.

Izmeniti član 48. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti tako što će se brisati ova odredba i omogućiti i privatnom sektoru da osniva institucije za pružanje ovih vidova zdravstvene zaštite.

Obezbediti doslednu primena propisa i otpočeti zaključivanja ugovora sa pružaocima zdravstvenih usluga koji su osnovani privatnim kapitalom.

PROPISI

PROPISI

• Član 48. stav 3. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13)

• Nije potrebna promena propisa.

Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz decembra 2012. nije uvažena ova preporuka i ni jedna od pobrojanih delatnosti nije omogućena privat-nom sektoru, većsu sve ostale rezervisane isključivoza državni sektor.

56

SIV

A K

NJIG

A 6

3. MINISTARSTVO ZDRAVLJA3.8 OBEZBEDITI USPOSTAVLJANJE INSTITUCIONALENIH KAPACITETA KOJI BI SE BAVILI PITANJIMA BEZBEDNOSTI HRANE,

U CILJU OLAKŠANJA UVOZA I IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA


Članovi Grupacije laboratorija za ispitivanje hrane insistiraju na izmeni važećeg Zakona o bezbednosti hrane i pratećih pod-zakonskih akata, kao i na formiranju Agencije za bezbednost hrane. Kao razlog za to navodi se da postojeća regulativa ne obezbeđuju adekvatan nadzor u ovoj oblasti, pa se stiče uti-sak da se Srbija ne bavi analizom rizika u vezi sa hranom, što u praksi jako opterećuje i uvoz i izvoz pojedinih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.Posebno se insistira na izmeni Pravilnika o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i Vodiča za primenu mikrobioloških kriterijuma za hranu, zbog neprimenjivosti u praksi.Iako je Zakon o bezbednosti hrane donet 2. juna 2009. go-dine, u cilju usaglašavanja sa propisima Evropske unije, taj propis nije uzeo u obzir specifičnosti domaće proizvodnje, pa ga je potrebno uskladiti sa realnim potrebama.

Izmeniti Zakon o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/09) tako što će se u skladu sa uporedno pravnom prak-som tim zakonom propisati osnivanje Agencije za bezbednost hrane i hrane za životinje, čija će nadležnost, pre svega, biti da upravlja rizikom u vezi sa bezbednošću hrane (verovatnoća i težina štetnog delovanja hrane na zdravlje ljudi), odnosno da vrši procenu tog rizika, donosi mere ograničenja stavljanja te hrane na tržište i povlačenja sa tržišta, kao i da nadležne državne ograne, subjekte u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošače i druge nadležne institucije i zainteresova-ne strane obaveštava o tim rizicima, uključujući identifikaciju hrane i hrane za životinje koje nose rizike, rizike koje predstav-ljaju i mere koje se preduzimaju ili će se preduzimati u cilju eliminacije, sprečavanja ili uklanjanja tih rizika. Nadležnost te agencije bi bila i da na osnovu analize efekata važećih propisa predlaže Vladi donošenje i izmenu propisa kojima se uređuje kvalitet hrane, a u cilju zaštite interesa potrošača i proizvođa-ča hrane, vodeći računa da se utiče na poboljšanje kvaliteta hrane i podsticanja izvoza i kontrole uvoza hrane i hrane za životinje.Ako trenutno ne postoje finansijski kapaciteti da se osnuje na-vedena agencija, Zakon treba izmeniti tako da se obezbediti efikasno obavljanje ove značajne funkcije u okviru postojećih institucionalnih kapaciteta, sve dok se ne steknu uslovi za osnivanje navedene agencije.

PROPISI • Zakon o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/09)

NOVO

57SI

VA

KN

JIGA

6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.1 UKINUTI RADNU KNJIŽICU


Izdavanje radne knjižice i vođenje evidencije o njima predstav-lja nepotrebno administrativno opterećenje i za poslodavce (privredne subjekte) i za zaposlene.Podaci sadržani u radnoj knjižici se već nalaze u bazama po-dataka i evidencijama drugih nosilaca javnih ovlašćenja, pre svega Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osigura-nje. U tom smislu uverenje o podacima iz matične evidencije („uverenje o penzijskom-radnom stažu“) koje izdaje taj organ sadrži sve podatke neophodne za ostvarenje prava koje sadrži i radna knjižica.Obaveza posedovanja radne knjižice u praksi samo stvara probleme – negativne efekte (npr. zadržavanje knjižice od strane poslodavca, rekonstrukcija izgubljene knjižice i sl) koje može zaposlenom onemogućiti ostvarivanje budućih prava iz radnog odnosa.Ukidanjem ove obavezeprivreda Srbijeuštedela bi oko 3,6 mil. EUR na godišnjem nivou, a dodatno bi bila onemogućena na-vedena zloupotreba od strane poslodavaca.

Izmeniti Zakon o radu tako što će se brisanjem člana 204, ukinuti obaveza posedovanja radne knjižice.Ukinuti Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS“, broj 17/97).

PROPISI • Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09);

• Pravilnikoradnojknjižici („Službeni glasnik RS“, broj 17/97)

Podsećamo da je još Centralni registar obaveznog socijalnog osigu-ranja osnovan usvajanjem Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja,još u maju 2010.godine i da pored toga što je ta baza svih osiguranja na republičkom nivou trebala da postane ažurna još od 01. januara 2013 godine, to se nije desilo. Apelujemo na Fond PIO, RZZO, Poresku upravu, Centralni regis-tar obaveznog socijalnog osiguranja i resorna ministarstva da urade sve što je u njihovoj moći da obezbede funkcionisanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i da ukinu radne knjižice, jer nije prihvatljivo da zbog neažurnosti republičke uprave svi građani Srbije prolaze kroz suvišnu proceduru dokazivanja radnog staža radnom knjižicom.

58

SIV

A K

NJIG

A 6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.2 POJEDNOSTAVITI OSTVARIVANJE PRAVA NA PORODILJSKU NADOKNADU


Procedura ostvarivanja prava na porodiljsku nadoknadu je veoma komplikovana. Za ostvarivanje prava iz zdravstvene za-stite (trudničko i porodiljsko bolovanje) dostavlja se preko 12 raznih dokumenata, od izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu, preko rešenja iz APR, ugovora o radu, fotokopije prijava na Fond za PIO i Fond za zdravstvo, fotokopije radne knjižice, reše-nja o porodiljskom odsustvu, rešenja o odsustvu radi nege deteta, potvrdu o broju zaposlenih, pa do obračuna zarada za poslednjih 12 meseci koji predhode mesecu kada počinje bolovanje,izvodi banke o plaćenim doprinosima itd. Ukupno se traži čak 86 listova.

Neophodno je da se ova procedura maksimalno pojednostavi i to tako što se od korisnika neće tražiti dokumentacija koju je već dostavljao ili dokumente sa podacima koji su sadržani u elektornskim registrima.Takođe, potrebno je informaciono povezati Poresku upravu i Fond za socijalno osiguranje kako bi mogli da razmenjuju po-datke, (npr, Poreska uprava ima podatke o obračunatim i pla-ćenim porezima i doprinosima koji se isplaćujupo svim osno-vama, pa ih Fond može odatle preuzeti elektronskim putem).

PROPISI • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", 16/02, 115/05 i 107/09)

Da bi porodilja ostvarila pravo na naknadu, poslodavac prvo mora da dostavi zahtev za porodiljsko odsustvo. Uz taj zahtev on mora da pri-loži još 86 raznoraznih papira – fotokopija i originala. Taj nepotreb-no veliki broj dokumenta u praksi prikupljaju zajedničkim snagama zaposlena žena, buduća porodilja i poslodavac. Verovatno svako od njih ponaosob ne bi imao dovoljno ni snage a ni živaca da sam nabavi toliku količinu dokumenata. Đerđ Pap, UVRA

59SI

VA

KN

JIGA

6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.3 UKINUTI OBAVEZU PREDAJE FONDU PIO OBRAZACA ZA UPIS STAŽA


Iako je u mogućnosti da razmenjuje podatke sa ostalim dr-žavnim organima, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nepotrebno komplikuje proceduru upisa staža.Insistira na predaji M4 obrasca, uz koji je potrebno fizički do-neti na uvid PP OD obrasce za celu godinu, obračune zarada i izvode o izvršenim ispaltama doprinosa, takođe za celu godi-nu za koju se vrši upis staža. Ovo je nepotrebno jer se u toku godine obrasci o izvršenim isplatama predaju Poreskoj upravi, a za svaku isplatu posebno.Identičan je problem i sa predajom M-UN obrazaca.Iako je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja donet još 2010. godine nije obezbeđena njegova implementacija, koja bi eliminisala ovu proceduru.

Hitno implementirati Zakon o Centralnom registru obave-znog socijalnog osiguranja i ukinuti proceduru pred Fondom PIO, u kojoj se predaju i overavaju obrazci za upis staža.U konkretnom slučaju, čak i ako opstane obaveza overe obra-zaca za upis staža (Obrazac M4 i MU-N), Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u toj proceduri treba da preuzima po-datke o izvršenim isplatama direktno od Poreske uprave, a ne da traži dostavu dodatnih dokaza.

PROPISI • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - odluka usrs, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr.

zakon, 63/06 - odluka usrs, 5/09, 107/09, 30/10, 101/10, 93/12, 62/13)• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)

60

SIV

A K

NJIG

A 6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.4 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIJAVE ZAPOSLENIH NA OBAVEZNO OSIGURANJE


Prilikom prijave novozaposlenih radnika na obavezno osigu-ranje potrebno je izvršiti prijavu radnika kod tri ra¬zličite in-stitucije, i to kod: Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fonda za zdravstveno osiguranje. Za ove institucije, kada je u pitanju isti radnik, po-trebno je izvršiti prijavu i dostaviti skoro 90% identičnih poda-taka (podaci o firmi, podaci o radniku, podaci o zaposlenju). Pri tome je potrebno popuniti 6 (šest) različitih obrazaca u nekoliko kopija – sva tri obrasca (E1, E3 i M1) se predaju u originalu i dve kopije. Prilikom odjave radnika potrebno je po-noviti proceduru za svakog radnika ponaosob.

Pojednostaviti proceduru prijave i odjave radnika organizova-njem jedinstvene službe koja bi primala kompletnu dokumen-taciju i dalje je raspoređivala Nacionalnoj službi za zapošlja-vanje, Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Uvesti mogućnost da se obrasci za prijavu radnika preuzima-ju, popunjavaju i dostavljaju elektronskim putem.


• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09m 101/10, 93/12, 62/13)

• Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10)

Rešenje ove preporuke takođe zavisi od pune implementacije Za-konao Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

REŠENO

61SI

VA

KN

JIGA

6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.5 OMOGUĆITI ZAPOŠLJAVANJE RADNIKA NA ODREĐENO VREME DUŽE OD GODINU DANA


Još je 2001. godine, sagledavši potrebu za sprovođenjem re-forme propisa koji regulišu radne odnose, Vlada RS usvojila prilično napredan Zakon o radu. Taj zakon je stavljen van sna-ge važećim Zakonom o radu („Sl. glasniku RS“, br. 24 od 15. marta 2005, 61/05, 54/09, 32/13), na koji je privreda isticala primedbe još od njegovog usvajanja. I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za izmenu važećeg Zakona o radu, isti je praktično ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina.Član 37. Zakona o radu onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže od godinu dana. To poslodavce od-vraća od dodatnih zapošljavanja, jer preuzimaju rizik isplate velikih otpremnina u slučaju neostvarenja poslovnih planova ili ih navodi da stalno menjaju zaposlene, angažujući ih ugo-vorima o radu na određeno vreme ili sa prekidima, jer taj na-čin angažovanja obezbeđuje da zaposlenima radni odnos na određeno vreme ne pređe u stalni radni odnos.Dakle, ovo rešenje u praksi nanosi štetu i poslodavcima i za-poslenima i nezaposlenima, pa ga pod hitno treba izmeniti.

U članu 37. stav 1. Zakona o radu reči: "12 meseci" zameniti rečima: "tri godine" i na taj način produžiti period na koji se radnici mogu zaposliti (na određeno vreme), a da njihov radni odnos ne preraste u stalni radni odnos.

PROPISI • Član 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)

NOVO

62

SIV

A K

NJIG

A 6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.6 PROPISATI DA SE ZAPOSLENOM, KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI

ORGANIZACIONIH PROMENA KOD POSLODAVCA, OTPREMNINA ISPLAĆUJE U ZAVISNOSTI OD DUŽINE STAŽA PROVEDENE KOD TOG POSLODAVCA


Član 158. Zakona o radu obavezuje poslodavca da zaposle-nom koji je dobio otkaz kao „tehnološki višak“ isplati otpre-mninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž, bez obzira na vreme provedeno kod tog poslodavca.Efekat ovakvog zakonskog rešenja je da poslodavci nerado zapošljavaju radnike sa dužim radnim stažom. Takođe, kako bi izbegli plaćanje visokih otpremnina u slučaju „tehnoloških viškova“, poslodavci ili menjaju zaposlene angažujući ih ugo-vorima o radu na određeno vreme ili iste zaposlene angažuju sa prekidima koji obezbeđuju da im radni odnos na određeno vreme ne pređe u stalni radni odnos.S druge strane neki zaposleni zloupotrebljavaju pravo na ot-premninu, tako što je naplaćuju na više mesta, računajući da je poslodavcima lakše da ih otpuste sa posla kao "tehnološki višak", u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9, nego otkazom iz ostalih razloga propisanih tim članom, koji po pravilu vode u skup i dugotrajan radni spor.

U članu 158. stav 2. Zakona o radu posle reči: "rada u rad-nom odnosu" dodati reči: "kod tog poslodavca", a posle reči: "preko 10 godina provedenih u radnom odnosu" dodati reči: "kod tog poslodavca".Predloženom izmenom bi zaposleni ostvarivao pravo na ot-premninu čija visina zavisi od dužine staža provedenog kod poslodavca koji mu otkazuje radni odnos kao tehnološkom višku.

PROPISI • Član 158. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)

NOVO

63SI

VA

KN

JIGA

6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.7 PROPISATI DA POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU ZBOG OZBILJNO POREMEĆENIH ODNOSA,

UZ ISPLATU VISOKE NADOKNADE ŠTETE, BEZ OBZIRA NA TO DA LI JE ZAPOSLENI ODGOVORAN ZA TAJ POREMEĆAJ


Član 179. Zakona o radu propisuje osnove po kojima poslo-davac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Ti osnovi su limitirani i onemogućavaju fleksibilnost vođenja kadrovske politike, uz vođenje računa o interesima zaposlenih. Članom 191. stav 5. Zakona je propisano da sud neće vratiti na rad zaposlenog, bez obzira što je utvrdio da mu je poslo-davac nezakonito otkazao radni odnos, ako to zahteva po-slodavac, pozivajući se na okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć. U tom slučaju sud obavezuje poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 36 zarada koje bi ostvario da radi.Ovu odredbu sudska praksa sprovodi tako što zaposlenog ne vraća na rad ako su odnosi između poslodavca i zaposlenog ozbiljno narušeni, bez obzira što se to ne može pripisati u kri-vicu zaposlenom. Dakle, sud svojom odlukom prekida radni odnos, iako je otkaz bio nezakonitNeprihvatljivo je da poslodavac ne može otkazati zaposle-nom ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos. Ovo poslodavcu stvara nepotrebne, a enormne troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identi-čan - prestanak radnog odnosa.

U članu 179. Zakona o radu posle tačke 9) dodaje se tačka 10) koja glasi:"10) ako poslodavac oceni da nastavak radnog odnosa nije moguć zbog ozbiljno poremećenih odnosa sa zaposlenim".U članu 189. Zakona dodaju se st. 5. i 6. koji glase:"Ako je zaposlenom ugovor o radu otkazan u skladu sa čla-nom 179. tačka 10) ovog zakona, otkaz stupa na snagu da-nom njegovog uručenja zaposlenom, a poslodavac je dužan da u narednih 15 dana zaposlenom isplati naknadu štete u visini trostrukog iznosa otpremnine, obračunate u skladu sa članom 158. stav 2. ovog zakona, jer u suprotnom otkaz neće imati pravno dejstvo prema zaposlenom.Ako je za otkaz ugovora o radu u skladu sa članom 179. tačka 10) ovog zakona, između poslodavca i zaposlenog ugovoren viši iznos naknade štete, od iznosa obračunatog u skladu sa prethodnim satvom ovog člana, poslodavac je obavezan da u slučaju otkaza po ovom osnovu zaposlenom isplati taj veći iznos."Predloženom izmenom bi se izbeglo vođenje dugotrajnih radnih sporova u slačejivima kada je poslodavac spreman da zaposlenom isplati značajniju sumu novca, pa bi se i sudovi rasteretili velikog broja radnih sporova.

PROPISI • Član 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)

NOVO

64

SIV

A K

NJIG

A 6

4. MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE4.8 RAZRADITI ODREDBE ZAKONA O RADU KOJIMA SE GARANTUJU PRAVA PORODILJAMA TAKO DA NE IDU NA ŠTETU POSLODAVACA


Dana 08.04.2013. godine Skupština je usvojila Zakon o izmena-ma i dopunama Zakona o radu kojima se, između ostalog, ispu-njavaju obaveze preuzete ratifikacijom konvencije MOR broj 138 o zaštiti materinstva. Međutim, ovim izmenama se nije izašlo u su-sret osnovanim zahtevima poslodavaca da se olakšaju procedure ostvarivanja prava po osnovu porodiljskog i trudničkog odsustva. Izmenama Zakona je država teret sprovođenja socijalne politike prebacila na poslodavce, a mogući efekti ovakvog rešenja krajnje su sporni i problematični.Spornim izmenama Zakona o radu propisano je sledeće:- Član 93a. Zakona propisuje da je poslodavac dužan da zapo-slenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođe-nja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova;- Izmenjeni stav 2. u članu 187. Zakona propisuje da se porodilji radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.Sa stanovišta interesa poslodavaca, nameće se pitanje zbog čega zakonodavac nije predvideo da poslodavci imaju pravo na refun-daciju dela zarade i sporednih obaveza, srazmerno skraćenom radnom vremenu propisanom članom 93a Zakona (radi se o skra-ćenju radnog vremena za 18,75%).Kada je reč o izmenama stav 2. člana 187. Zakona, nameće se pitanje kako će se ova odredba tumačiti u korelaciji sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu, koja propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. U konkretnoj si-tuaciji, po pravilu će doći do produženja radnog odnosa nakon isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, pa će porodilji radni odnos prerasti u stalni radni odnos, što je za poslodavce neprihvatljivo i u suprotnosti je sa konceptom Zakona o radu, koji omogućava zapošljavanje na određeno vreme.

U članu 93a stav 2. Zakona o radu posle reči: "uvećane za mi-nuli rad" dodati zapetu i reči: "s tim što poslodavac ima pra-vo na refundaciju iznosa zarade isplaćenog po ovom osnovu".U članu 187. stav 2. Zakona o radu posle reči: "prava na od-sustvo" dodati zapetu i reči: "s tim što se po osnovu ovog produženja radni odnos na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 4. ovog zakona".Predloženim izmenama bi se poslednje izmene Zakona o radu usaglasile sa ostalim odredbama i principima ovog zako-na i eliminisala bi se pravna nesigurnost koju te nedorečene odredbe stvaraju u praksi.

PROPISI • Član 93a i 187. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13)

NOVO

65SI

VA

KN

JIGA

6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.1 UBRZATI I POJEFTINITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE


Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od glavnih uzroka visokih cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji. Kada se na to doda problem skupih investicionih kredita i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa građevinskim zemljištem, investitori u Srbiji su u značajno težem položaju od svojih kolega u regi-onu i svetu. To je i razlog što je Srbija tako loše kotirana u Doing Busi-nes studiji Svetske banke. Na 182 mestuje u odnosu na 189 rangiranih država (to je pad za dodatnih 7 pozicija u odnosu na prethodnu godinu). Izdavanje građevinske dozvole u Srbiji prosečno traje 269 dana (u zemljama Evrope i Centralne Azije prosečno 192 dana, u zemljama OECD-a 147 dana), a cena te dozvole, u Srbiji prosečno košta 1.433% BDP po glavi stanov-nika ili 3 ½ puta više nego u regionu (cena u zemljama Evrope i Centralne Azije prosečno iznoasi 327% BDP-a, u zemljama OECD-a samo 84% BDP-a)Ovakva politika u građevinarstvu je neizdrživa i mora se uči-niti sve da se pojednostavi i pojeftini gradnja u Srbiji. Dobru polaznu osnovu za reformu u vezi sa procedurama izdavanja građevinske dozvole daje Analiza efikasnosti postupka izdava-nja građevinskih dozvola u Republici Srbiji, koja je izrađena u okviru USAID-ovog projekta za bolje uslove poslovanja.

Predlažemo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji tako da se: - skrate rokovi za izdavanja građevinskih dozvola;- propišu sankcije za nepoštovanje rokova; Predlažemo usaglašavanje različitih sektorskih zakona sa Za-konom o planiranju i izgradnji tako da se:- redefiniše uloga javnih preduzeća i drugih organa u procedu-rama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola;- optimizuju procedure;- urede imovinsko pravni odnosi na građevinskom zmljištu i obezbedi donošenje neophodnih prostornih i urbanističkih planova; - racionalizaciju naknade i takse kroz njihovo ukidanje i sma-njenje Predlažemo da se na lokalnom nivou uspostave „one-stop-shop“ sistemi za izdavanje građevinskih dozvola, kao i da se razmotri mogućnost uspostave istog sistema na republičkom nivou za veća investiciona ulaganja.Bilo bi neophodno da se u doglednom roku propiše ukidanje naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a da se propiše odloženo dejstvo takve odredbe, kako bi se u medjuvremenu lokalnoj samoupravi obezbedio alternativni izvor finansiranja, jer bi momentalnim gubitkom ovog prihoda bilo dovedenou pitanje funkcionisanje lokalne samouprave.

PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

U proceduri je Nacrt novog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji jeizuzetno sadržajan, ali ne daje garancije da će popraviti stanje u građevinarstvu. Iskustvo je da su potpune izmene ovog zakona samo do-datno paralisale procedure za vreme dok se ne protumače nejasne i nepot-pune odredbe. Pre svega ne ukida naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, što je osnovni preduslov za pojeftinjenje gradnje. Ne propisuju se rokovi u postupcima koji se vode u cilju izdavanja

građevinske dozvole i sankcije za nepostupanje u tim rokovima. Dodatno, ne formira jednošalterski sistem na republičkom nivou za ak-tivnu podršku u pojedinačnim procedurama izdavanja građevinskih doz-vola, čime bi se uspostavio paralelan mehanizam preko koga bi investitori mogli pribavljati građevinske dozvole, što je preduslov za prevazilaženje institucionalnih problema koji se ne mogu prevazići promenom propisa (lokalni i republički organi, Katastar, javna preduzeća i svi ostali kojima se investitori obraćaju u cilju gradnje).

66

SIV

A K

NJIG

A 6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.2 PRIBAVLJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE UVOĐENJEM JEDINSTVENOG, CENTRALIZOVANOG ONLINE SISTEMA

ZA IZDAVANJE DOZVOLA


Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja gra-đevinskih dozvola, koja uključuje i brojne procedure pred javnim preduzećima, Katastrom i organima lokalne samouprave, je jedan od najvećih problema poslovanja u Srbiji. Građani i privreda se već godinama suočavaju sa izuzetnim problimima u ovim procedura-ma, uključujući i koruptivno ponašanje pojedinaca koji sprovode te procedure. Iako privreda već godinama ukazuje na potrebu formiranja „jed-nošalterskog sistema“ za izdavanje građevinskih dozvola na repu-bličkom nivou, kao alternativnog šaltera za izdavanje građevinskih dozvola, ni Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji je trenutno u proceduri javne rasprave, nije iskoristio mogućnost da ovu funkciju poveri ili Kancelariji za brze odgovore ili bilo kojoj od brojnih republičkih agencija čija je uloga protekom vremena posta-la sporna (Agencija za privatizaciju, Agencija za regionalni razvoj, SIEPA....).Bez ovog alternativnog šaltera, bez obzira na to koliko se zakonom pojednostavljuju procedure, nemoguće je promeniti praksu sporog izdavanja građevinskih dozvola na lokalnom nivou, kao ni praksu gradskih i republičkih instanci i javnih preduzeća, u procedurama u kojima se izdaju akta koja su uslov za dobijanje građevinske dozvole.U praksi bi se usluge ovog jednošalterskog sistema koristile pre sve-ga na teritoriji jedinica lokalne samouprave koje građanima i privre-di stvaraju najveće probleme u proceduri izdavanja građevinskih do-zvola, kao i pred drugim nadležnim instancama u procedurama koje prethode proceduri izdavanja građevinske dozvole. Pored toga što bi značajno poboljšala praksu izdavanja građevinskih dozvola, ova funkcija bi obezbedila ujednačenost primene propisa na celoj terito-riji Republike Srbije i dijagnostifikaciju i rešenje uzroka loše prakse u proceduri pribavljanja građevinskih dozvola na svim instancama. Suprotno tome, Nacrtom zakona su Kancelariji za brze odgovore prenete strateške funkcije, koje bi trebalo da obavlja samo resorno ministarstvo, pa su krajnje sporni efekti ovakovog rešenja.

Kako bi se osiguralo transparentno i dosledno sprovođenje Zakona, a time i ubrzanje procesa izdavanja građevinskih do-zvola, neophodno je da se hitno uspostavi na republičkom ni-vou centralizovani, elektronski i javno dostupni sistem praće-nja izdavanja građevinskih dozvola. Predlažemo Vladi RS da usvoji zaključak kojim će resorno ministarstvo zadužiti da ot-počne sa realizacijom projekta uspostave tog sistema. Usvaja-nje takvog zaključka bilo bi dovoljan osnov da se od donatora obezbede sredstva neophodna za realizaciju tog projekta.Obzirom da smo svesni da ovaj predlog podrazumeva bitnije resurse koji u ovom momentu na rapubličkom nivou možda ne mogu biti obezbeđeni, alternativno predlažemo da se u članu 256. Nacrta zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji propisuje nadležnosti u ovoj materiji Kancelarije za brze odgo-vore, dodaju novi st. 3. i 4. koji glase:„Kancelarija na zahtev fizičkih i pravnih lica zastupa ista pre-ma organima lokalne samouprave, javnim preduzećima i svim drugim nadležnim instancama u cilju pribavljanja građevinske dozvole, a za te usluge naplaćuje naknadu u skladu sa tarifni-kom koji donosi uz prethodnu saglasnost Vlade RS.Kancelarija je dužna da aktivnosti iz prethodnog stava predu-zima bez odlaganja, a da nepravilnosti u radu organa lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih instanci, koje primeti u postupku pribavljanja građevinske dozvole, prijavi nadležnim organima u cilju sankcionisanja.“Ako Kancelarija za brze odgovore nema kapacitete za ovu aktivnost, onda ta nadležnost može biti dodeljena nekoj od pomenutih agencija.

PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

• Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji

NOVO

67SI

VA

KN

JIGA

6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.3 PROPISATI ROK ZA UPIS PRAVA SVOJINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI


Procedura upisa prava svojine u Katastar nepokretnosti traje i duže od godinu dana. Prekoredni upis se naplaćuje duplo, u kom slučaju upis traje preko mesec dana.Zakona o državnom premeru i katastru ne propisuje rok za potupanje po zahtevu.Poseban problem je ako postoji nerešen predhodan zahtev za upis, pošto se u tom slučaju ne odobrava prekoredni upis. U praksi je to najčešće predbeležba predugovora o istoj ku-poprodaji (koja se po zakonu upisuje na rok do 90 dana, ali sam postupak upisa traje daleko duže), tako da procedura pred Republičkim geodetskim zavodom prerasta u agoniju. Tokom 2012. godine je u toj službi uvedena praksa da zapo-sleni ne primaju stranke bez predhodne najave, a na telefon koji je ostavljen za zakazivanje sastanka, permanentno se niko ne javlja.Na kraju, kada se rešenje konačno izradi, ako propustite da u Pošti podignete rešenje o uknjižbi, služba Katastra ga mo-mentalno arhivira i više ga ne možete dobiti. Jedino možete tražiti prepis rešenja, za koji ponovo plaćate naknadu. Ako postoje greške u rešenju o uknjižbi, to ceo postupak produ-žava u nedogled.Poseban problem imaju investitori, ako u cilju pribavljanja građevinske dozvole moraju da upišu stečeno pravo svojine u Katastar ili da spoje građevinske parcele. Njima ova procedu-ra može da obesmisli celu investiciju.Nema nikakvog opravdanja da procedura pred Katastrom bude ovako komplikovana, jer se radi o jednostavnom unosu malog broja podataka iz jednostavnih kupoprodajnih ugovo-ra u elektronsku bazu podataka.

Predlažemo izmenu Zakona o državnom premeru i katastru tako što će se Republičkom geodetskom zavodu propisati rok u kome mora da izvrši upis u Katastar po zahtevu.Sugerišemo da taj rok bude odmeren u skladu sa rokovima propisanim Agenciji za privredne registre za upis u registre koje vodi ta agencija, pošto se radi procedurama sličnog tipa i složenosti. Imajući u vidu da su Agenciji za privredne registre za dono-šenje rešenja propisani uglavnom rokovi od 5 dana od dana podnošenja zahteva, ako se propiše identičan rok, potrebno je propisati i odloženu primenu togroka, kako bi se RGZ osta-vilo vreme za ažuriranje procedura.Napominjemo da bi bilo neprimereno propisivanje roka du-žeg od 30 dana za upis u Katastar nepokretnosti.

PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13)

Neažurno postupanje Katastra je, između ostalog i jedan od razloga sporog pribavljanja građevinske dozvole.Mesto da RGZ shvati ozbiljnost dugogodišnjih prigovora na njegov rad, ta republička institucija ni posle više od 10 godina od reforme upisa prava na nepokretnostima ne uspeva da ažurira funkcionisanje najvažnije javne knjige - Katastra nepokretnosti.Izmenama Zakona o državnom premeru i katastru ni jedna od dosadašnjih preporuka Sive knjige nije sprovedena.RGZ nam je ovog leta priredio neprijatno iznenadjenje kada je šaltere za katastarske opštine Stari Grad i Vračar preselio u Dušanovu 1. Tako su razdvojeni šalteri centralnih gradskih opština u Beogradu, koji su do tada bili na jednom mestu u ul. 27. Marta. Pošto su podele ulica u cen-tru Beograda izmedju četri centralne katastarske opštine (Savski ve-nac, Vračar, Stari grad i Palilula) nejasne, ovakvo rešenje RGZ-a je do-datno iskomplikovalo proceduru provere parcela i podnošenja zahteva za upise, jer podrazumevaju obaveznu šetnju izmedju Zoološkog vrta i ulice 27. Marta.

68

SIV

A K

NJIG

A 6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.4 OMOGUĆITI UPIS PRAVA PREČE KUPOVINE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI


Za razliku od novog Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72 od 3. septembra 2009, 18/10, 65/13), ranije važeći Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima je članom 58e stav 2. izričito propi-sivao da se pravo preče kupovine može upisati u katastar nepo-kretnosti. Odsustvo ovakve odredbe stvara pravnu nesigurnost u pogledu mogućnosti upisa u javne knjige ovog značajnog pra-va, čija je svrha da ima dejstvo prema trećim licima.

Obzirom da član 60. stav 3. novog Zakona o državnom pre-meru i katastru propisuje da se: „U katastar nepokretnosti mogu upisati i određena obligaciona prava koja se od trenut-ka upisa mogu suprotstaviti trećim licima”, Direktor RGZ-a ima dovoljan osnov da u Pravilniku o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti, čije donošenje očekujemo, izričito predvidi da se i pravo preče kupovine upisuje u katastar nepo-kretnosti. Na taj način će biti otklonjena pravna nesigurnost koju je uneo propust da se ovo pitanje jasno propiše zako-nom. Direktor RGZ-a treba da stavi van snage zastareli Pravil-nik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46 od 8. novembra 1999) i donese novi pravilnik, koji će izričito propisati da se pravo preče kupovine upisuje u katastar nepokretnosti.

PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13) • Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46/99)

Obzirom da je Zakon o državnom premeru i katastru donet u sep-tembru 2009. godine, Direktor RGZ-a je trebao da donese novi Pravilnikjoš pre 3 godine. Sugerišemo Direktoru RGZ-a da ispuni svoju zakonsku obavezu i usvoji novi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti,kojim će sprovesti i ovu preporuku.

69SI

VA

KN

JIGA

6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.5 OMOGUĆITI ZAKUPACU DA U KATASTAR UPIŠE UGOVOR O KRATKOROČNOM ZAKUPU


Iako je Zakon o državnom premeru i katastru stupio na snagu još 11.09.2009. godine, pa je po članu 198. tog zakona još pre više od tri godine istekao rok ostavljen Direktoru RGZ da uskladi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46 od 8. novembra 1999) sa novim za-konskim rešenjima,taj pravilnik još nije donet.U praksi se s toga i dalje primenjuje stari pravilnik, koji čla-nom 82. propisuje da se u Katastar nepokretnosti upisuju samo dugoročni zakupi i to zakupi na period od 10 ili više godina. Primenom tog pravilnika se uskraćuje zakonsko pravo zakupaca da upišu u katastar svoj ugovor bez obzira da li je reč o dugoročnom ili kratkoročnom zakupu. Član 77. Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br.72 od 3. septembra 2009, 18/10) izričito propisuje mogućnost zabeležbi ugovora o zakupu u katastar nepokret-nosti. Za razliku od ranije važećeg Zakona o državnom preme-ru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, novi zakon ovaj upis ne ograničava na dugoročne zakupe (izmenama iz 1996. godine - članom 58e, ovo je ograničenje uvedeno u po-menuti zakon)

Imajući u vidu navedeno, neophodno je da direktor RGZ bez odlaganja donese Pravilnik o katastarskom premeru i kata-stru nepokretnosti, kojim će ovo pitanje urediti u skladu sa zakonskim rešenjem tj. kojim će se dozvoliti upis u katastar svih zakupa bez ograničenja.

PROPISI • Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13) • Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS", br. 46/99)

Obzirom da je Zakon o državnom premeru i katastru donet u septem-bru 2009. godine, Direktor RGZ-a je trebao da donese novi Pravil-nik još pre 3 godine. Sugerišemo Direktoru RGZ-a da ispuni svoju zakonsku obavezu i usvoji novi Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti,kojim će sprovesti i ovu preporuku.

70

SIV

A K

NJIG

A 6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.6 UKINUTI OBAVEZU PLAĆANJA NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I KOMUNALNE NAKNADE


Nakon reforme svojinskog režima na gradskom građevinskom zemljištu, sporno je zadržavanje ove naknade u pravnom si-stemu. Nelogično je da vlasnik građevinske parcele plaća i porez na vlasništvo nepokretnosti (vrednost nepokretnosti faktički čine i vrednost objekta i vrednost parcele) i naknadu za korišćenje svoje sopstvene parcele.Ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je propisanočlanom 220. Zakona o planiranju i izgradnji, ali sa odloženim dejstvom počev od 2014. godine, „kada će se ta naknada integrisati u porez na imovinu“.Međutim, od već od početka iduće godine, od 01.01.2014. godine će vlasnici gradskog građevinskog zemljišta po čl. 27. i 45. Zakona o komunalnim delatnostima, usvojenim 2011. godine moratida plaćaju i komunalnu naknadu, koju će utvr-đivati jedinice lokalne samouprave u limitima koje propiše Vlada RS.

Predlažemo da se izmenama člana 220. Zakona o planiranju i izgradnji ukine obaveza plaćanja naknade za korišćenje gra-đevinskog zemljišta.Takođe, predlažemo da se izmenama čl. 27. i 45. Zakona o komunalnim delatnostima ukine komunalna naknada.

PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

• Zakon komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, br. 88/11)

Zbog bliskosti roka u kome će početi da se naplaćuje komunalna na-knada, što pretreba postupiti po ovoj preporuci jer će u suprotnom vlasnici zemljišta isti namet plaćati po dva osnova: kroz porez na imov-inu, kroz komunalnu naknadu, što je u direktnoj koliziji sa odredbom člana 17. stav 8. Zakona o budžetskom sistemu.

71SI

VA

KN

JIGA

6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.7 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRADSKOM GRAĐEVINSKOM

ZEMLJIŠTU BEZ NAKNADE


Član 101. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje pravo be-splatne konverzije prava korišćenja u pravo svojine na grad-skom građevinskom zemljištu:- nosiocima prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu;- vlasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova;- vlasnicima objekata izgrađenim na građevinskom zemljištu za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09.Međutim, stav 5. istog člana propisuje da upis prava svojine u korist tih lica vrši organ nadležan za poslove vođenja evidenci-je nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.Problem nastupa kod upisa prava na građevinskom zemljištu ispod stambenih zgrada, jer po pravilu svi vlasnici stanova nisu zainteresovani da istovremeno podnesu zahtev za konverziju. S druge strane, u Katastru često ne postoje podaci o površina-ma stanova u stambenim zgradam, pa se shodno tome udeo vlasništva na građevinskom zemljištu ne može odrediti (poda-ci Infostana nisu validni za dokaz vlasničkih prava)

Izmeniti član 101. Zakona o planiranju i izgradnji tako da se propiše da se besplatna konverzija prava korišćenja u pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu, u slučajevima predviđenim tim članom, vrši po sili zakona, a da je po službe-noj dužnosti u javne knjige upisuje organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima. Praktič-no bi se upis sproveo naisti način kako kada je društvena svo-jina na zemljištu prevedena u državnu (u javnim knjigama su samo ispečatirali tekst sa takvom promenom).Vlasnike objekata, odnosno vlasnike posebnih delova objekta, treba upisati po službenoj dužnosti kao suvlasnike zemljišta "u srazmeri koja odgovara odnosu površina objekata, odno-sno posebnih delova objekta koje poseduju, a koji su upisani u tu evidenciju nepokretnosti na njihovo ime, ne uzimajući u obzir površinu zajedničkih prostorija u objektu".Ovakva opisna odredba, u slučaju postojanja više objekata ili u slučaju vlasništva na posebnim delovima objekta (stanovi-ma i sl.), obezbedila bi jednostavan upis vlasništva nad zemlji-štem, koji bi trajno pratio sve promene, uključujući i legalna proširenja i adaptacije objekata, odnosno posebnih delova objekata.

PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/2009, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

U nacrtu novog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, ovaj problem takođe nije rešen, paće konverzuija praktično biti nesprovodiva.

72

SIV

A K

NJIG

A 6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA5.8 UBRZATI PROCEDURU LEGALIZACIJE OBJEKATA


Član 185-200. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje lega-lizaciju bespravno podignutih objekata. Iako je Zakon donet još 2009. godine, poslovi legalizacije su se odvijali izuzetno sporo pa jeuočena potrebva da se taj propis menja.. Dodatni problem u praksi je stvarao nedostatku resursa za obavljanje poslova legalizacije. Čak je i u Gradu Beogradu pojedine op-štine obrađivao samo po jedan referent.Na ovaj način, pored građana korisnika legalizacije, štetu trpi i sama lokalna samouprava, koja zbog svoje sporosti ostaje uskraćena za prihode po osnovu poreza na imovinu na te iste objekte.Naknadno doneti Zakono posebnim uslovima za upis prava svojine na objektimaizgrađenim bez građevinske dozvole, ta-kođe se teško sprovodi u praksi.Novousvojeni Zakon o legalizaciji objekata iz oktobra 2013. godine takođe nije rešio sve slučajeve u kojima legalizaciju tre-ba dozvoliti. Reč je o višespratnicama zidanim na najskupljim lokacijama, u kojima su savesnim kupcima prodavani stanovi. Takvi objekti se ne mogu legalizovati jer po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susdnih objekata u manjoj meri odstupaju odPravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Službeni glasnik RS", broj 50/11). U praksi će to značiti da ne mogu biti legalizovani objekti koje su gradile stambene zadruge pre više decenija, kao ni objekti koji su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a za koje objekte je izdata građevinska dozvolu, ali je od iste odstuplje-no, bilo u pogledu gabarita, bilo u pogledu spratnosti. U tom smislu je kupcima takvih stanova i poslovnih prostora, koji su najsavesniji od svih ostalih vlasnika „nelegalnih objekata“, uskraćeno pravo na legalizaciju kupljene nekretnine, iako pri-likom kupovine nisu mogli znati da je investitor odstupio od građevinske dozvole.

Propise koji uređuju pitanje legalizacije treba izmeniti i/ili pri-menjivati tako da legalizacija bude efikasna i pravična.Sekretarijati lokalne samouprave nadležni za sprovođenje po-stupka legalizacije treba da obezbede adekvatan broj izvrši-laca koji će raditi na poslu legalizacije, kako bi se ti poslovi okončali u primerenom roku.

PROPISI • Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/2009, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)• Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole(“Službeni glasnik RS”, br. 25/2013)

• Zakon o legalizaciji objekata(“Službeni glasnik RS”, br. 95/2013)

Veliki broj zakona koji uređuju materiju legalizacije bespravnih ob-jekata, a da pri tome ne rešavaju sva sporna pitanja na pravičan način, stvaraju pravnu nesigurnost za sva zainteresovana lica.

73SI

VA

KN

JIGA

6

5. MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA I URBANIZMA 5.9 OMOGUĆITI INVESTITORIMA DOBIJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA PRIKLJUČNE DALEKOVODE NA NJIHOVO IME,

AKO IH GRADE SVOJIM SREDSTVIMA ZA SOPSTVENE POTREBE


Investitori se žale da u situacijama kada zemljište na kome grade investicione objekte nema adekvatnu infrastrukturu, moraju sami da ulažu u infrastrukturu, a da pri tome dozvole za izgradnju tih infrastrukturnih objekata po pravilu glase na lokalnu samoupravu, koja po tom osnovu postaje vlasnik istih.Investitori dakle finansiraju izgradnju infrastrukturnih obje-kata koji postaju tuđe vlasništvo, a pri tome im se naplaćuje naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja se po članu 94. stav 4. Zakona može umanjiti za te troškove krajnje ogra-ničeno (najviše do 60% od visine naknade).

Izmeniti član 94. Zakon o planiranju i izgradnji tako što će se propisati da pravna lica stiču svojinu na infrastrukturnim objektima koje grade svojim sredstvima za sopstvene potrebe.

PROPISI • član 94. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 i 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

NOVO

74

SIV

A K

NJIG

A 6

6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA6.1 UKINUTI OBAVEZU VOĐENJA KEPU KNJIGE ZA PRAVNA LICA KOJA VODE POSLOVNE KNJIGE

PO SISTEMU DVOJNOG KNJIGOVODSTVA


Vođenje evidencije prometa u trgovini na veliko po odredba-ma Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, kod prav-nih lica i preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva i odredbama Međunarodnih računo-vodstvenih standarda, gubi smisao. Ovo iz razloga što se u knjigo¬vodstvu podaci o prometu robe u trgovini na veliko iskazuju po nabavnim cenama, a podaci u KEPU knjizi po prodajnim cenama, te ne postoji moguć¬nost upoređivanja podataka iz ove dve evidencije. Osim toga, pravnim licima i preduzetnicima koji poslov-ne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, podaci iz KEPU knjige praktično ne služe ničemu. Evidencija prometa robe na veliko po odredbama Pravilnika o evidenciji prome-ta robe i usluga, ima smisla kod preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knji¬govodstva ili su paušalno oporezovani, s obzirom da oni u tim evidencijama ne obezbe-đuju podatke o prometu robe i usluga.

Ukinuti obavezu evidencije prometa robe na veliko za predu-zeća i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvoj-nog knjigovodstva.

PROPISI • Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 45/96, 48/96, 9/97, 6/99, 109/09 i 7/10).

75SI

VA

KN

JIGA

6

6. MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA6.2UKINUTI OBAVEZU OGLAŠIVAČA NA INTERNET PORTALU DA DOSTAVLJA DEKLARACIJU SA PODACIMA


Prilikom postavljanja oglasa na internet portalu korisnici mo¬raju oglašivaču da daju brojne podatke o ličnosti (ime i prezi¬me, adresa stanovanja, matični broj, broj lične karte, mesto izdavanja lične karte i sl.), sve na posebnom obrascu – deklaraciji. Većina ovih podataka je funkcionalno potpuno nepo¬trebna za sam čin postavljanja oglasa, a dodatno ugro-žava privatnost korisnika i podstiče nelojalnu konkurenciju u praksi jer neki oglašivači koji ne poštuju ovu obavezu na taj način privlače nove korisnike.

Brisati član 11. Zakona o oglašavanju, tako da se ukinuti oba-vezadostave popunjenog obrazca – deklaracije, koja sadrži podatke o oglašivaču, jer je funkcionalno nepotrebna, a može da ugrozi privatnost i selektivno se primenjuje u praksi čime podstiče nelojalnu konkurenciju.Alternativno, predvideti tu obavezu samo u slučaju ako se konkretnim oglašavanjem mogu povrediti autorska prava.

PROPISI • Član 11. Zakona o oglašavanju („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005).

76

SIV

A K

NJIG

A 6

7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA7.1 OMOGUĆITI PREUZIMANJE BILATERALNIH DOZVOLA ZA PREVOZ NA GRANIČNIM PRELAZIMA


Dobijanje dozvola za bilateralni prevoz u drumskom saobra-ćaju uzima dosta vremena, a prevoznici koji nisu iz Beograda moraju da dolaze u Beograd da bi dobili dozvolu koja je po-trebna da bi se obavio prevoz između Srbije i neke zemlje.

Izmeniti Uredbu o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima, tako da se omogući preuzimanje odgovarajućih dozvola na carinskim prelazima ili da se ovlaste odgovarajuće carinarnice da izdaju ove dozvole.

PROPISI • Uredba o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima

(“Sl. glasnik RS”, br. 88/05, 113/07, 6/09)• Uredba o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima ("Sl. glasnik RS", br. 73/13)

Novom uredbom nije rešen problem na koji je ukazano u ovoj preporuci.

77SI

VA

KN

JIGA

6

7. MINISTARSTVO SAOBRAĆAJA7.2 POJEDNOSTAVITI I MODERNIZOVATI PROCEDURU PRIJAVLJIVANJA I REGISTRACIJA MEĐUMESNIH I

MEĐUNARODNIH AUTOBUSKIH LINIJA


Postojeća proceduraregistracije međumesnih i medunarodnih autobuskih linija je nepotrebno komplikovana i sprovodi se samo jednom godišnje, bez obzira kada je zahtev za registra-ciju nove linije podnet, uz učešće svih prevoznika.Procedura datira još od samog početka uspostavljanja linij-skog autobuskog prevoza putnika u FNRJ. Sada se postupak kontrole obavlja, ručno, tako što se predloženi red vožnje za novu liniju upoređuje sa hiljadama redova vožnje kako bi se proverili zaštitni kriterijumi vremena i relacija.Neprihvatljivo je da Opšte uslove prevoza i poslovanja auto-buskih stanica utvrđuje Privredna komora Srbije

Predlažemo da se automatizuje proces kontrole zaštitnih vre-mena korišćenjem informacionih tehnologija, što bi omogu-ćilo da se zahtevi zadodelu međumesnih i medunarodnih au-tobuskih linija podnose tokom cele godine i smanje troškovi celog procesa (troškovi stručne službe u Privrednoj komori Srbije, višenedeljni plaćeni rad Komisije, višednevni skup pre-voznika na usaglašavanju redova vožnje, komisijsko rešavanje primedbi, prosleđivanje prečišćenog i usaglašenog materi¬jala nadležnom Ministarstvu itd.)Preuzeti nadležnosti za utvrđivanje uslova u pogledu zaštitnih vremena i opštih uslova prevoza i poslovanja autobuskih sta-nica od Privredne komore Srbije.

PROPISI • Čl. 11. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju (“Sl. glasnik RS” br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) • Opšti uslovi prevoza u međumesnom i međurepubličkom drumskom prevozu putnika (“Sl. glasnik RS”, br. 1/06, 129/07)

78

SIV

A K

NJIG

A 6

8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE8.1 POJEDNOSTAVITI IZVOZ ZAŠTIĆENIH BILJNIH VRSTA

8.2 DONETI PODZAKONSKA AKTA ZA PRIMENU ZAKONA O ENERGETICI

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Da bi se zaštićene biljne vrste sakupljale potrebna je dozvola za sakupljanje. Ta dozvola se izdaje na osnovu konkursa koji raspisuje Mi¬nistarstva poljoprivrede svake godine.Prilikom izvoza je potrebno priložiti i dozvolu za sakupljanje i dozvolu za izvoz. Ne vidi se potreba za postojanje dozvole za izvoz, pošto se ona izdaje na osnovu dozvole za sakupljanje.

Članom 195. Zakona o energetici je propisano da će propisi za izvršavanje tog zakona (podzakonski akti) biti doneti u roku-od jedne godine od dana stupanja na snagu tog zakona. Iako je, shodno tome, rok za donošenje podzakonskih akata bio 09.08.2012. godine podzakonski akti uglavnom nisu doneti, što blokira investiranje u energetski sektor i stvara probleme privrednim subjektima koji obavljaju energetsku delatnost.Privrednici skreću pažnju na to da zbog ovog kašnjenja do da-nas nema ni jedne velike investicije u obnovljive izvore energije, navodeći da su neke kompanije spremne da projekte vredne preko 700 miliona evra realizuju tokom 2013. i 2014. godine. Navode da bi na taj način uposlili stotine ljudi tokom izgrad-nje, brojne transportne i građevinske kompanije i značajno doprineli punjenju republičkog budžeta kroz plaćanje poreza.

Ukinuti dozvolu za izvoz zaštićenih biljnih vrsta, pošto se kroz dozvole za skupljanje može zaštititi interes očuvanja biljnih vrsta.

Ministarstvo treba što hitnije da pripremi predloge uredbi koje treba da donese Vlada RS u skladu sa članom 56. stav 9, članom 59. stav 6. i članom 63. Zakona, kao i ostalih po-zakonskih akata koje treba da donese u skladu sa Zakonom o energetici.Takođe, Ministarstvo, odnosno Ministar treba da što hitnije usvoje podzakonska akta u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o energetici.

PROPISI

PROPISI

• Čl. 94-96 Zakona o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka)

• Zakon o energetici (“Sl. glasnik RS”, br. 57/11, 80/11 i 93/12)

REŠENO

79SI

VA

KN

JIGA

6

8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE8.3 UNAPREDITI PRAKSU DODELE PODSTICAJA RECIKLERIMA


Usvajanjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine funkci-ju Fonda je preuzelo ministarstvo nadležno za poslove zašti-te životne sredine. Međutim, tim zakonom nisu stavljeni van snage čl. 89. i 90. Zakona o zaštiti životne sredine, pa je Fond za zaštitu životne sredine po tom zakonu ostao nadležan za fi-nansiranje posticaja za zaštitu i unapređivanje životne sredine, iako je rasformiran. Takođe, propušteno je da se istovremeno izmeni i Zakon o zaštiti životne sredine, u cilju regulisanja načina i nadležnosti za dodelu podsticajnih sredstava, kako bi se na taj način omo-gućio kontinuitet dodele podsticajnih sredstava, pa su usled tog regulatornog previda recikleri postali kolateralna šteta ove reforme.Zbog navedenog se izuzetno kasni sa raspisivanjem konkursa za dodelu podsticajnih sredstava, ta sredstva se isplaćuju re-troaktivno i sa velikim zakašnjenjem, a inspektori koji vrše in-spekcijski nadzor na osnovu raspisanog konkursa neblagovre-meno vrše provere reciklera, a to je uslov za isplatu podsticaja. Dodatni problem su napravile prošlogodišnje izmene Zakona o budžetskom sistemu, koje su omogućile nenamensko tro-šenje sredstava naplaćenih po osnovu taksi za zaštitu životne sredine.

Izmeniti Zakon o zaštiti životne sredine tako da se jasno pro-pišu nadležnosti i postupak za dodelu podsticaja reciklerima. Obezbediti da se sredstva koja se naplaćuju od taksi za zaštitu životne sredine, koja su po svojoj prirodi namenska i moraju se koristiti upravo za zaštitu životne sredine, uplaćuju u po-seban namenski fond, kako bi se sprečila njihova nenamenska potrošnja.

PROPISI • Zakon o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 43/2011)

NOVO

80

SIV

A K

NJIG

A 6

8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE8.4 UKINUTI OBAVEZU INVESTITORA DA UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE ENERGETSKE DOZVOLE DOSTAVLJAJU BANKARSKU

GARANCIJU U IZNOSU OD 2% OD VREDNOSTI INVESTICIJE


Novim Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske do-zvole, kao i o uslovima za davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola, usvojenim u julu 2013. godine, uvedena obaveza investitora da uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskih obje-kata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste snagu vode dostave i bankarsku garanciju u iznosu od 2% od vrednosti investici-je u odnosu na koju traže tu dozvolu (član 5. stav 1. tačka 4) Pravilnika). Po ranije važećem pravilniku je bila dovoljna potvrda banke da podržava projekat za koji se energetska do-zvola traži.Dodatno, članom 4. ovog pravilnika je propisana sadržina deset obrazaca zahteva za izdavanje energetske dozvole (O-1 do O-10) u odnosu na različite vrste energetskih objekata, a u svim tim obrascima postoji tačka 4.1. kojom je predviđena obaveza investitora da uz taj zahtev dostave bankarsku garan-ciju u iznosu od 2% od vrednosti investicije. Do tog momenta su, po važećem Zakonu o energetici, oba-vezu dostavljanja bankarske garancije u iznosu od 2% od vrednosti investicije imali isključivo investitori koji su želeli da steknu privremni status povlašćenog proizvođača po osnovu buduće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora vetra i sunca (član 56. stav 4. Zakona) Na ovaj način se značajno povećao rizik velikih investicija u oblasti energetike, jer npr. za investicionu vrednost vetropar-ka od 100MW, potrebno je podneti bankarsku garanciju u iznosu od 3 miliona eura. Dakle, sporna izmena Pravilnika ne-osnovano poskupljuje investicije u energetski sektor, pa ju je neophodno staviti van snage.

Izmeniti član 5. Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje ener-getske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i o uslovima za davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola tako šti će se u stavu 1. brisati tačka 4) ili tu tačku izmeniti tako da se propiše druga vrsta obezbeđenja, koja neće poskupljivati investicije u energetskom sektoru. U svim obrascima iz člana 4. Pravilnika brisati tačku 4.1. ko-jom je predviđena obaveza investitora da uz taj zahtev dostave bankarsku garanciju u iznosu od 2% od vrednosti investicije ili tu tačku izmeniti tako da se propiše druga vrsta obezbeđenja, koja neće poskupljivati investicije u energetskom sektoru.

PROPISI • Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, kao i o uslovima za

davanje saglasnosti za energetske objekte za koje se ne izdaje energetska dozvola ("Sl. glasnik RS", br. 60/13)

NOVO

81SI

VA

KN

JIGA

6

8. MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE8.5 IZMENITI VAŽEĆI UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE (PPA) ZA PROJEKTE PREKO 5 MW, TAKO ŠTO ĆE SE

USKLADITI SA ZAHTEVIMA MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA


Važeći Ugovor o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW ne pruža investitorima u obnovljive izvore ener-gije dovoljan stepen pravne sigurnosti, odnosno garancija, u vezi sa budućim plasmanom energije iz te investicije po povla-šćenim cenama, što je uslov za isplativost investicije, pa samim tim i za dodelu povoljnih kredita za konkretne projekte od strane međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, WB...).Ovaj nedostatak blokira investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji.

Izmeniti Važeći Ugovor o otkupu električne energije (PPA) za projekte preko 5 MW u skladu sa primedbama međunarodnih finansijskih institucija, koje su dostavljene nadležnom resor-nom ministarstvu.

PROPISI • Tipski ugovori o otkupu električne energije

NOVO

82

SIV

A K

NJIG

A 6

9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.1 SPROVESTI REFORMU INSPEKCIJA


Privrednici se godinama žale na česte i nekoordinisane inspek-cijske kontrole.Još je tokom reforme SRP izvršena analiza takve prakse i za-ključeno je da ista privredni Srbije na godišnjem nivou nanosi štetu od skoro 13 mil. evra. Razlog tome je izuzetno veliki broj inspekcija koje su u sastavu različitih ministarstava, pa iz tog razloga između njih ne po-stoji koordinacija rada, niti su na pravi način iskorišćeni uku-pni resursi tih inspekcija. Iako Vlada RS već dugo radi na donošenju zakona koji će na jedinstvennačin urediti ovu materiju, u skladu sa dobrim pri-merima uporedne prakse, zakon još uvek nije usvojen.

Sprovesti reformu inspekcija u cilju njihovog efikasnijeg rada i sma-njenja troškova poslovanja privrednih subjekata i to tako što će se: 1. formirati jedan republički organ za inspekcijske poslove, u kome će se objediniti sve republičke inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane ili uspostaviti trajno međuresorsko telo koje će koordinirati rad svih inspekcija; 2. smanjiti broj teritorijalnih jedinica republičkih inspekcija na naj-manju moguću meru, kako bi se obezbedili uslovi za efikasniji rad inspektorata; 3. obavezati republičke inspekcije da uspostave sistem regionalne rotacije inspektora na terenu, tako da se poveća efekat njihovog rada i suzbije korupcija; 4. obavezati republičke inspekcije da uspostave efikasniju organiza-ciju posla, tako što će planirati i sprovoditi zajedničke kontrole i fo-kusirati rad na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa; 5. obezbediti povezan softver za republičke inspekcije, koji će omo-gućiti planiranje zajedničkih kontrola, praćenje rada inspekcije, raz-dvajanje poslova dodele pojedinačnih predmeta i rad na tim pred-metima, kontrolu rada u pojedinačnim predmetima i fokusiranje na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa; 6. obavezati inspekcije na transparentan rad, tako što će, uspo-stavljanjem javnog portala, javnosti učiniti elektronski dostupnim informacije o propisima koje primenjuju, stavovima – tumačenjima koje primenjuju u praksi i rezultatatima sprovedenih inspekcijskih kontrola, koji su bitne za javnost, a pravnim i fizičkim licima osnov-ne informacije o pojedinačnim procedurama koje se u odnosu na njih sprovode; 7. sprovoditi redovne obuke inspektora, kao radnu obavezu čije kr-šenje predstavlja razlog za otkaz radnog odnosa.

PROPISI • Usvajanje novog zakona iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove državne uprave

NOVO

83SI

VA

KN

JIGA

6

9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.2 UČINITI SUDSKU ZAŠTITU DOSTUPNOM UKIDANJEM NEKIH SUDSKIH TAKSI


Privredi i građanima ogroman problem stvara neprihvatljivo veliki broj vrlo visokih sudskih taksi koje se naplaćuju tokom jednog postupka, a koje im zaštitu prava na sudu čine nedo-stupnim. Možda je prihvatljiv argument da sud treba da na-plaćuje visoke takse na podneske kojima se započinju sudski postupci-sporovi, kako bi se građani i privreda ređe parničili, ali nije prihvatljivo da se tako visoke takse naplaćuju više puta, tokom istog postupka.Politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraži-vanja po pravilu prevazilaze visinu dobiti koja bi se ostvarala da je naplata izvršena, a često, zbog dužine trajanja spora, ti troškovi prevaziđu i vrednost celog duga.Apsurdno je da sud naplaćuje takse i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogreš-nih odluka suda (takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). Nema opravdanja ni da se naplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte. Nelogična je i visina takse za izdavanje rešenja o izvršenju i platnog naloga, obzirom da se radi o automatkoj proceduri.Zbog ovakve politike sudskih taksi, sudovi u praksi, tolerišu neplaćanje taksi, upravo u situacijama u kojima nije postojalo opravdanje za njihovo uvođenje (npr. taksa na odgovore na tužbu, žalbu i vanredne pravne lekove). Takođe, u cilju plaća-nja nižih sudskih taksi, tužioci umanjuju označenu vrednost spora, a sud im to toleriše upravo da bi im omogućio „jeftinije suđenje“.I pored ovako visokih taksi, sudovi ne uspevaju da naplate takse u visini koja bi bila dovoljna za njihovo finasiranje. Ovo je najverovatnije posledica odsustva analize strukture prihoda od sudskih taksi (prihoda po konkretnim sudovima i po kon-kretnim taksama).

Predlažemo izmenu člana 3. Zakon o sudskim taksama, kao i tarifnog broja 1. i 2, koji je sastavni deo tog zakona,tako što će se ukinuti sledeće sudske takse:- taksa na odgovor na tužbu;- taksa na prigovor protiv rešenja o izvršenju;- takse na prvostepenu odluku, ako nije pravnosnažna;- taksa na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka;- takse na drugostepenu odluku iodluku po vanrednom prav-nom leku, ako sudukinepresuduivratipredmetsudu nižeg ste-penanaponovnosuđenje.Predlažemo izmenu tarifnih brojeva 1., 2. i 3. tako da se sudske takse u privrednim sporovima izjednače sa sudskim taksama koje su propisane za sporove pred sudovima opšte nadležnosti, a kako bi se ukinula pomenuta diskriminacija u ostvarivanju prava na sudsku zaštitu.Ministartsvo nadležno za poslove pravosuđa treba da uspo-stavi sistem naplate sudskih taksi, koji će omogućiti:- analizu strukture prihoda od sudskih taksi i to kako po kon-kretnim sudovima, tako i po konkretnim taksama;- kontrolu i sprovođenje naplate sudskih taksi.Na osnovu analize strukture prihoda od sudskih taksi,izmeniti Zakon o sudskim taksama tako što će se propisati niže sud-ske takse od važećih, a imajući u vidu realne troškove suda u pružanju konkretne sudske zaštite, a ne isljučivo vrednost predmeta spora.

PROPISI • Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11, 93/12)

84

SIV

A K

NJIG

A 6

9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.3 UKINUTI TAKSU NA OPOMENU ZA PLAĆANJE SUDSKE TAKSE

9.4 PROMENITI OBRAZAC APOSTILLE TAKO DA BUDE VIŠEJEZIČAN

OPIS PROBLEMA

OPIS PROBLEMA

PREDLOG REŠENJA

PREDLOG REŠENJA

Član 37. stav 4. Zakona o sudskim taksama propisuje da "Za podnesak primljen preko pošte, a za koji taksa nije plaćena ili je plaćena nedovoljno, sud će podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od osam dana od dana dostave opomene i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku."Po traifnom broju 39. iz Taksene tarife koja je sastavni deo tog zakona, za opomenu kojom se neko poziva da plati taksu koju je bio dužan da plati i bez opomene, plaća se 390 dinara, a u postupku pred privrednim sudom 780 dinara.Sudske takse su izuzetno visoke, da bi se dodatno naplaćivala i taksa za opomenu za plaćanje te takse, naročito u slučajevima predaje preko pošte podnesaka na koje se te takse naplaćuju, jer stranke ne mogu same obračunavati i plaćati te takse unapred.

Ranije je obrazac apostille-a bio višejezičan (engleski, francu-ski i nemački) i popunjavao se na latiničnom pismu, tako da je mogao da se upotrebljava u inostranstvu bez prevoda, čak i u velikom broju zemalja u kojima ti jezici nisu maternji.Sada je taj obrazac isključivo ćirilični, pa za njegovu upotrebu u inostranstvu mora da se prevodi kod sudskog tumača, što našim građanima stvara nepotrebne troškove.

Predlažemo izmenu Zakona o sudskim taksama, tako što će se u članu 37. tog zakona brisati stav 4.Takođe, predlažemo brisanje traifnog broja 39. iz Taksene ta-rife, koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama.

Predlažemo da se izmeniobazac iz člana 107. Sudskog poslov-nika, koji je sastavni deo tog poslovnika i to tako da formu-larni tekst bude višejezičan (na srpskom, engleskom, francu-skom i nemačkom jeziku) i da se na zahtev stranke popunjava latiničnim pismom, a kako bi mogao da se upotrebljava u ino-stranstvu bez prevođenja od strane sudskog tumača.

PROPISI

PROPISI

• Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11, 93/12)

• Sudski poslovnik („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13)

I pored toga što je menjan u oktobru 2013. godine, u Poslovnik nisu unete izmene u skladu sa ovom preporukom.

85SI

VA

KN

JIGA

6

9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.5 UKINUTI PRAKSU SUDOVA DA PRILIKOM OVERE DOKUMENATA NA STRANOM JEZIKU TRAŽE DA STRANKE PRILAŽU

PREVOD TIH DOKUMENATA NA SRPSKI JEZIK


Sudovi u Republici Srbiji, nadležni su za obavljanje postupka overe dokumenata, uključujući i overu istovetnosti fotokopije sa originalom dokumenta.Službenici sudova u praksi neosnovano odbijaju overu isto-vetnosti fotokopije sa originalom u slučajevima kada su doku-menta na stranom jeziku. Dodatno, zahtevaju prevod takvog dokumenta od strane ovlašćenog sudskog tumača. Imajući u vidu da se prilikom overe takvog dokumenta overava istovet-nost fotokopije izvorniku, a ne sadržina tog dokumenta neo-snovana je ovakva praksa sudova, jer strankama neosnovano stvara troškove prevoda i gubitak vremena odlaska kod sud-skog tumača i čekanja na prevod tog dokumenta.Napominjemo da ovakva praksa nije propisana Sudskim po-slovnikom.

Predlažemo promenu prakse sudova tako što prilikom overe dokumenata na stranom jeziku neće tražiti od stranki da pri-lažu prevode tih dokumenata na srpski jezik.

PROPISI • Sudski poslovnik („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13)

NOVO

86

SIV

A K

NJIG

A 6

9. MINISTARSTVO PRAVDE I DRŽAVNE UPRAVE9.6 UKINUTI OBAVEZU PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA UVID I FOTOKOPIRANJE SPISA PREDMETA U KOJIMA JE PODNOSILAC

STRANAKA U POSTUPKU ILI NJEN PUNOMOĆNIK, ODNOSNO ZASTUPNIK


Pravo na sudsku zaštitu podrazumeva niz prava koja stranka ostvaruje u tom postupku, a između ostalog i pravo stranaka na uvid i razgledanje spisa, kao i fotokopiranje dokumenta u spisima.Iako je to pravo garantovano procesnim zakonima i to bez uslova, članom 98. st. 3. i 4. Sudskog poslovnika je propisano da čak i stranke u sporu i njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranjre dokumenata iz tih spisa. U praksi postupak po podnetim zahtevima nije jednak pred svim sudovima, jer u nekima po zahtevima odlučuje upravitelj pisarnice, a u nekima postupajući sudija u tom predmetu.

Predlažemo izmenu člana 98. tako što će se brisati st. 3. i 4. Sudskog poslovnika, čime će se strankama u sporu, njihovi punomoćnicima i zastupnicima omogućiti razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranjre dokumenata iz tih spisa do pravnosnažnog okončanja spora bez podnošenja posebnog zahteva, isključivo uz potpisivanje potvrde da su obavili konkretnu aktivnost.

PROPISI • Član 98. Sudskog poslovnika („Sl. glasnik RS”, br. 110/10, 70/11, 19/12, 89/13)

NOVO

87SI

VA

KN

JIGA

6

10. MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA10.1 UBRZATI PROCEDURU IZDAVANJA LIČNE KARTE


Procedura izdavanja novih ličnih karti je izuzetno spora i gra-đanima stvara velike probleme, naročito zbog toga što MUP ne raspolaže kapacitetima koji odgovaraju faktičkim potreba-ma za ovim dokumentom. Dodatno, u područnim policijskim stanicama nije omogućena dodela brojeva za naredne dane, tako da su građni prinuđeni da više puta za redom u ranim ju-tarnjim časovima čekaju u redu, u isčekivanju broj za taj dan.Predlagač ove preporuke je opisao proceduru za vađenje lične karte u SUP-u Loznica:1) zauzimanje reda ujutru u 6:30h i čekanje napolju, bez obzi-ra na vremenske uslove, u redu sa 50 ljudi do 7:30h;3) u 7:30hse ulazi u zgradu i čeka ispred kancelarije radi pod-nošenja zahteva;4) u kancelariju se primi samo oko 10 ljudi;5) ostali se obaveste da dođu narednog dana, a procedura se ponavlja sve dok ne dobijete broj za taj dan.

MUP treba da unapredi softversko rešenje i hardver tako da omogući brže sprovođenje procedure prilikom predaje zahtev za izdavanje nove lične karte. Alternativno, moguće je problem rešiti povećanjem broja lica koja rade na ovim poslovima.Takođe je neophodno omogućiti zakazivanje termina za pre-daju zahteva za ličnu karatu putem telefona ili maila.

PROPISI • Interna pravila MUP-a

REŠENO

88

SIV

A K

NJIG

A 6

11. MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA11.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE UMETNIČKIH DELA


Umetnička dela akademskih umetnika koja su kupljena u Sr¬biji mogu se izneti iz zemlje samo uz odgovarajuće rešenje koje izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a po¬tom i odgovarajuće dozvole za izvoz koju izdaje Ministar-stvo kulture u skladu sa članom 118. Zakona o kulturnim do-brima.Celokupna procedura obično traje nekoliko dana, a s obzirom da su kupci ovih dela često ljudi koji moraju da pu¬tuju iz zemlje ubrzo nakon kupovine, ova procedura je za njih kom-plikovana i predugo traje zbog čega oni često odustaju od ku-povine, što našim umetnicima umajunjuje šansu za zaradu.

Predlažemo izmenu Zakona o kulturnim dobrima tako što će se propisati da proceduru izdavanja dozvole za izvoz umetnič-kih dela – kulturnih dobara sprovodi isključivo jedan republič-ki organ, bez pribavlja prethodne dokumentacije kod drugih republičkih organa i to u roku od najviše tri dana od dana kada se zahtev podnese.

PROPISI • Član 80 i 118. Zakona o kulturnim dobrima („Sl. glasnik RS”, br. 71/94 i 52/2011-drugi zakon).

89SI

VA

KN

JIGA

6

12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE12.1 OBEZBEDITI MEHANIZAM IZDAVANJE SERTIFIKACIONIH - EVIDENCIONIH MARKICA ZA

PROIZVODE SA GEOGRAFSKIM POREKLOM


U praksi nije obezbeđeno izdavanje sertifikacionih - evidenci-onih markica za prehrambene proizvode sa geografskim po-reklom.Uspostava ovog mehanizma je izuzetno značajna za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Doneti relevantna podzakonska akta i bezbediti mehanizme izdavanje sertifikacionih - evidencionih markica za proizvode sa geografskim poreklom.

PROPISI • Podzakonska akta u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i implementacija tih akata

NOVO

90

SIV

A K

NJIG

A 6

12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE12.2 UKINUTI OBAVEZU NAKNADE ZA UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU PČELINJE ZAJEDNICE


U junu 2010. godine Vlada Srbije je usvijila uredbu kojom je podigla namet za izdavanje i produžavanje uverenja o zdrav-stvenom stanju po pčelinjoj zajednici sa 11 dinara na 64, što znači da je ovaj trošak povećan za čitavih 581%.Ovo Uverenje traje samo 3 meseca, pa se praktično mora va-diti ili obnavljati 4 puta godišnje. Obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnoju je drastično povećan, a to utiče na povećanje cene meda i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnom na evropskom tržištu.Napominjemo da izdavanje navedenog uverenja ne podrazu-meva bitnije angažovanje, niti troškove na strani veterinara koji izdaju uverenje, jer su veterinaru sve radnje koje su uslov za izdavanje tog uverenja već plaćene, a radi se samo o taksi (naknadi) za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere.

Izmeniti Uredbu o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja ("Sl. glasnik RS", br. 43/10) tako što će se u članu 2. stav 1. tačka 17) reči: "64,00 dinara" zameniti rečima "nenaplaćuje se".

PROPISI • Uredba o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja ("Sl. glasnik RS", br. 43/10)

NOVO

91SI

VA

KN

JIGA

6

12. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE12.3 OBEZBEDITI UJEDNAČENU POLITIKU PRAVA NA PODSTICAJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA - STOČARA


Novousvojeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i rural-nom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/13) i na osnovu njega doneti Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proi-zvodnju (Sl. glasnik br.38/13) favorizuje velike poljoprivredne proizvođače - "industrijske proizvođače stoke", u odnosu na male i srednje proizvođače - stočare u organskoj proizvodnji.Naime, Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proi-zvodnju propisuje da se podsticaji mogu dobiti samo za kva-litetnu priplodnu stoku, čime se diskriminišu stočari koji gaje priplodna grla koja taj uslov (još uvek) ne ispunjavaju.Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju osmišljen tako da onemogući korišćenje podsticaja od strane ogromne većine gazdinstava koja se bave organskim stočar-stvom.Ovakvim rešenjem su oštećeni proizvođači iz istočne i zapad-ne Srbije, gde iz brojnih razloga postoji najmanji broj kvalitet-nih priplodnih grla.

Izmeniti Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proi-zvodnju (Sl. glasnik br.38/13) tako da se prava malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača u organskoj stočarskoj proizvod-nji izjednače sa pravima velikih poljoprivrednih proizvođača.

PROPISI • Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (Sl. glasnik br.38/13)

NOVO

92

SIV

A K

NJIG

A 6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.1PROPISATI DA SE U POSTUPKU INSPEKCIJSKE I PORESKE KONTROLE NE MOGU TRAŽITI REŠENJA I DOKUMENTA IZ KOJIH

PROISTIČU NAKNADNA REŠENJA


Prilikom inspekcijske kontrole nadležni inspekcijski organi če-sto traže na uvid stara rešenja koja su bila osnov za izda¬vanje novih rešenja. Ta stara rešenja zbog vremena kad su izdata se često više ne čuvaju u arhivama postupajućih or¬gana. Ori-ginalna rešenja se često traže kao prilog prilikom dobijanja narednih rešenja, tako da ih privredni subjekti najčešće više nemaju u svom posedu. Uovakvim slučajevi-ma se nameće ne-opravdani teret privrednim subjektima da moraju da pribav-ljaju razna rešenja iz arhiva.

Podzakonskim aktima i uputstvima ograničiti zaposlenim u inspekcijama i poreskim orga¬nima da od stranke traže re-šenja i druga dokumenta, na osnovu kojih su već donetiva-žeći upravni akti, jer je urednost i sadržina takvih rešenja i dokumenata već jednom proveravana u postupku donošenja upravnog akta.Kada su inspekcije u pitanju, ovaj problem se efikasno može rešti usvajanjem zakona koji će na jedinstven način urediti in-spekcije, korodinaciju njihovog rada i postupak inspekcijske kontrole.

PROPISI • Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Službeni glasnik RS” br. 30/2010) i propisi koji uređuju rad

odgovarajućih inspekcija

93SI

VA

KN

JIGA

6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.2 ELIMINISATI OBAVEZU PRIBAVLJANJA IZVODA IZ JAVNIH REGISTARA I EVIDENCIJA ZA UPOTREBU U ADMINISTRATIVNIM

POSTUPCIMA


Prilikom obraćanja različitim državnim organima (vađenje ličnih dokumenata, prijave na tender, podnošenje različitih zahteva itd.) traži se od preduzeća i građana da podnose ra-zličite dokumente koji predstavljaju izvode iz evidencija koje vode drugi državni organi. Ove evidencije su u nekim slučaje-vima dostupne preko interneta (na primer evidencije koje vodi Agencija za privredne registre), a sve bi se mogle relativno lako učiniti dostupnim drugim državnim organi-ma korišće-njem mogućnosti koje pružaju informacione i komunikacione tehnologije.

Uvesti zakonsku zabranu državnim organima, da od stranaka traže podatke o kojima evidenciju vode drugi državni organi i organizacije već da se uvede obaveza da se ti podaci pribavlja-ju po službenoj dužnosti.Ipak, ovo je pre svega problem u praksi, a manje u zakonu jer je u Zakonu o opštem upravnom postupku u čl. 126. st. 3 propisano je da će službeno lice koje vodi postupak po službe-noj dužnosti pribaviti podatke o činjenicama o kojima službe-nu evidenciju vodi organ nadležan za staranje upravne stvari.

PROPISI • Zakon o državnoj upravi (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007)

Izmenama iz septembra 2012. Zakona o budžet-skom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12),

članom 17. Zakona propisano je da se taksa ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. Iako je ova izmena usmerena na rešavanje problema elimi-nisanja troškova pribavljanja izvoda iz javnih evidencija i registara za potrebe administrativnih procedura, ipak se njome ne rešava problem eliminacija suvišnih procedura pribavljanja uverenjazbog neadekvat-ne komunikacije državne uprave.

94

SIV

A K

NJIG

A 6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.3 POJEDNOSTAVITI PROCEDURE UVOZA PROIZVODA

(MINISTARSTVO ZDRAVLJA, MINISTARSTVO FINANSIJA, MINISTARTVO PRIVREDE, MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOV-INE I TELEKOMUNIKACIJA, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE)


Problem nastaje kod utvrđivanja zdravstvene ispravnosti dije-tetskih proizvoda koji se uvoze. Sanitarnom inspektoru na granici nije dovoljno što proizvodi imaju Sertifikat zdravstvene ispravnosti već se nalaže uzimanje uzoraka koje se šalju na analizu. Analiza najčešće traje i do mesec dana, a za to vreme nije dozvoljeno prodavati robu po-što proces carinjenja još nije gotov. To izaziva velike troškove i zastoj u poslovanju.Pored ovoga, zahteva se i uverenje Agencije za lekove za koje je potrebna obimna dokumentacija. Neke od traženih doku-menata uvoznik i ne može da ima pošto mogu biti poslovna tajna ili zaštićeno pravo industrijske svojine proizvođača.Dodatni problem je i u tome što sanitarni inspektorat na gra-nici prima zahteve samo od 9 do 11:30h što dodatno otežava ceo postupak.

Omogućiti bez dodatnih procedura provera uvoz proizvoda koji imaju Sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti izdate od stra-ne država članica EU ili značajno smanjiti broj slučajeva u ko-jima je analiza proizvoda za uvoz potrebna. Pojednostaviti proceduru i uslove koji su potrebni da bi Agen-cija za lekove izdala odgovarajuća odobrenja za stavljanje u promet dijetetskih proizvoda.Produžiti vreme za prijem zahteva u graničnoj sanitarnoj in-spekciji.

PROPISI • Čl. 55. Zakona o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009)

• Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 107/2012)• Interni propisi o organizaciji sanitarne inspekcije.

95SI

VA

KN

JIGA

6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.4 IZMENITI PODZAKONSKA AKTA KOJIMA SE U ADMINISTRATIVNIM PROCEDURAMA TRAŽE IZVODI IZ

MATIČNIH KNJIGA I UVERENJA O DRŽAVLJANSTVU


U brojnim procedurama organi državne uprave i lokalne sa-mouprave traži od građana da im dostave izvod iz matične knjige rodjenih i uverenje o državljanstvu, iako su ti dokumen-ti sadržani - skenirani u novim ličnim kartama. Pravni osnov za takve zahteve su po pravilu zastarela podzakonska akta koja nisu izmenjena u skladu sa modernizacijom ličnih doku-menata.Ova podzakonska akta su u direktnoj suprotnosti sa članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku koji propisuje da se upravni postupci moraju voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku.

Nadležna ministarstva treba izmene podzakonska akta (po pravilu pravilnike) koja propisuju dostavu izvoda iz matičnih knjiga rodjenih i uverenja o državljanstvu, tako što će propisa-ti da ta dokumenta nadležni organi državne uprave i lokalne samouprave pribavljaju putem čitača sa čipovane lične karte.Dopuniti član 126. Zakona o opštem upravnom postupku, tako što će se dodati novi stav 4. koji glasi:„Službeno lice koje vodi postupak će podatke i dokumente sadržane u elektronskoj ličnoj karti pribaviti od stranke u po-stupku putem čitača sa važeće elektronske lične karte.“

PROPISI • Podzakonski akti u nadležnosti različitih ministarstava;

• Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. listu SRJ”, br. 33/97, 31/01, “Sl. glasnik RS”, br. 30/10)

96

SIV

A K

NJIG

A 6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.5 PRILIKOM IZRADE PROPISA VODITI RAČUNA DA SE PROPISUJU PRIMERENI ROKOVI ZA IMPLEMENTACIJU

REŠENJA KOJI PODRAZMEVAJU IZMENU SOFTVERSKIH REŠENJA


Više od 98% domaćih firmi vodi poslovanje na računarima, kori-šćenjem softvera za računovodstvo. Zbog toga u većini slučajeva primena novog propisa podrazumeva izmenu softverskih rešenja, a to zahteva vreme neophodno za izradu softvera. Pored izmene koda, neophodno je testiranje, instalacija novih verzija kod ko-risnika, a ponekad i dodatna obuka korisnika. U zavisnosti od izmena i broja korisnika, ovaj proces može potrajati i više meseci. Trenutno se propisi donose sa neprihvatljivo kratkim rokovima za implementaciju, tako da je nemoguće postupiti u skladu sa tim rokovima. Poseban problem je što mnogi propisi nisu dovoljno jasni, a zvanična uputstva za njihovu primenu postaju dostupna tek nakon roka za početak primene. Na ovaj način se softver-ske firme dovode u veoma nezgodnu situaciju, jer postaju direk-tno odgovorne za to što njihovi klijenti ne mogu da postupaju u skladu sa propisom. Dodatno, kratki rokovi uzrokuju greške u softveru, što dodatno povećava i onako veoma visoke troškove izmena softvera. Primeri propisa koji su napravili ovakve probleme u praksi su:- Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o evidenciji pro-meta robe i usluga (poslednje dve izmene i dopune): objavljen 25.12.2009, primenjuje se od 01.01.2010. Druga izmena objav-ljena 19.02.2010, primenjuje se od 20.02.2010;- Pravilnik o načinu i postupku obezbeđivanja izvoda podataka iz elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija poreskih ob-veznika – pravnih lica: objavljen 12.02.2010, primenjuje se od 20.02.2010;- Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o pdv: objavljen 21.12.2012, primenjuje se od 01.01.2013;- Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika pdv, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave pdv: objavljen 28.12.2012, primenjuje se od 01.01.2013;- Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana: objavljen 29.05.2013, primenjuje se od 30.05.2013;- Zakon o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za oba-vezno socijalno osiguranje: objavljen 29.05.2013, primenjuje se od 30.05.2013.

Predlažemo da Vlada IZMENI Poslovnik Vlade ili da bar usvoji zaključak, kojim će obavezati resorna ministarstva da prilikom izrade propisa, po pravilu, propisuju minimalni rok od 30 dana za početak primene svih rešenja iz propisa čija implementacija podrazumeva izmenu odgovarajućih softvera, a ako smatraju da je moguća primena u kraćem roku, da takav stav moraju detaljno obrazložiti i učiniti ga dostupnim javnosti na svojoj internet stra-nici, pre nego što takav propis usvoje ili predlože za usvajanje.

PROPISI • Poslovnik Vlade (“Sl. glasnik RS", br. 61/06, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13)

NOVO

97SI

VA

KN

JIGA

6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.6 PREISPITATI POLITIKU VISOKIH TAKSI KOJE NAPLAĆUJU MINISTARSTVA ZA IZDAVANJE MIŠLJENJA U VEZI SA PRIMENOM

PROPISA IZ NJIHOVE NADLEŽNOSTI I OBEZBEDITI IZDAVANJE TIH MIŠLJENJA U PRIMERENOM ROKU


Propisi koji se primenjuju u Republici Srbiji su u određenom broju slučajeva nejasni i sadrže pravne praznine zbog kojih je otežana njihova primena, pa su subjekti na koje se ti propisi primenjuju, kako bi postupali u skladu sa zakonom, često u situaciji da od resornog ministarstva zatraže mišljenje u vezi sa značenjem pojedinih odrebi. Ministarstva takva mišljenja izdaju u rokovima dužim od 30 dana, koji rok je propisan članom 80. stav 1. Zakona o dr-žavnoj upravi, a ista su u velikom broju slučajeva nejasna, pa strankama ne rešavaju problem zbog koga su se ministarstvu obratili.Međutim, takse koje ministarstva naplaćuju za izdavanje ta-kvih mišljenja su visoke, pa se strankama na taj način posred-no uskraćuje pravo da budu informisana u vezi sa propisima koji se na njih primenjuju.

Predlažemo Vladi RS i resornim ministarstvima da preispi-taju politiku taksi koje naplaćuju u proceduri po zahtevu za izdavanje mišljenja u vezi sa primenom propisa i da te takse ili ukinu ili ih značajno smanje, tako da postanu pristupačne strankama koje im se obraćaju upravo iz razloga nejasnosti i nepotpunosti propisa koje su sami izradili.Takođe, apelujemo na ministarstva da mišljenja po zahtevima stranaka izdaju u primerenom roku, u skladu sa članom 80. stav 1. Zakona o državnoj upravi, kako bi se tim strankama omogućilo postupanje u skladu sa zakonom.

PROPISI • Zakon o državnoj upravi (“Sl. glasnik RS", br. 79/05, 10/07, 95/10)


NOVO

98

SIV

A K

NJIG

A 6

13. PROBLEMI U NADLEŽNOSTI VIŠE MINISTARSTAVA13.7 POJEDNOSTAVITI OBRAČUN ZARADA


Više od 98% domaćih firmi vodi poslovanje na računarima, korišćenjem softvera za računovodstvo. Zbog toga u većini slučajeva primena novog propisa podrazumeva izmenu sof-tverskih rešenja, a to zahteva vreme neophodno za izradu sof-tvera. Pored izmene koda, neophodno je testiranje, instalacija novih verzija kod korisnika, a ponekad i dodatna obuka ko-risnika. U zavisnosti od izmena i broja korisnika, ovaj proces može potrajati i više meseci. Ogroman problem u praksi stvara važeći sistem obračuna za-rada, jer se radi o previše složenom algoritmu, sa mnoštvom izuzetaka. Osnovni bruto obračun je vremenom korigovan ra-znim dodacima, pri čemu veliki broj firmi i danas koristi nepo-stojeći neto obračun kao osnovni, a bruto obračun samo za iskazivanje završnih rezultata.Za budžetske ustanove su propisane neto zarade, čime se pot-puno ignoriše zakonski bruto obračun.Sistem bruto obračuna stvara niz tehničkih problema prili-kom obračuna. Dodatnu komplikaciju u obračun unosi i po-stojanje neoporezivog iznosa zarade, minimalne i maksimalne zarade za plaćanje doprinosa, razna poreska oslobođenja za određene grupe radnika, zakonska obaveza računanja prose-ka za naknade itd.

Predlažemo da se u doglednom roku izmene relevantni pro-pisi, tako da se za obračun zarada i obaveza koje se po tom osnovu isplaćuju koristi neto zarada, koja se isplaćuje za-poslenom.

PROPISI • Brojni propisi koji uređuju ovu materiju

NOVO

99SI

VA

KN

JIGA

6

14. NARODNA BANKA SRBIJE14.1 USVOJITI ZAKON O ELEKTRONSKOM NOVCU


Prema Zakonu o platnom prometu transakciju inicira nalogo-davac izdavanjem naloga poslovnoj banci, dok prema Zakonu o bankama niko osim banaka se ne može baviti primanjem depozita. Navedene odredbe zakona eliminišu mogućnost po-sredovanja u platnom prometu nebankarskih institucija. Postojeći zakonski okvir je uzrok komplikovanom i neefika-snom sistemu elektronske trgovine. Ovaj problem je najevi-dentniji u plaćanjima malih vrednosti, gde se za svaku tran-sakciju izdaje nalog za plaćanje i plaća odgovarajuća provizija poslovnoj banci.

Predlažemo izradu i usvajanje Zakona o elektronskom nov-cu kojim bi se stvorio regulatorni okvir i pravila za ulazak na tržište platnih usluga, kao i donošenje pravilnika kojim bi se uredio postupak sticanja licence za pružanje usluga platnog prometa i sticanja statusa institucije elektronskog novca.Navedenim propisima bi se smanjili transakcioni troškovi ko-risnika, pre svega u slučaju frekventnih plaćanja. Bankarski sektor bi bio rasterećen, usled smanjenja obima plaćanja ma-lih vrednosti, čime bi se smanjili i njihovi operativni troškovi.

PROPISI • Član 4. Zakona o platnom prometu (Sl. glasnik RS br. 43/04, 62/06, 111/09, 31/11)

• Član 5. st.1. Zakon o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05 i 91/10)

100

SIV

A K

NJIG

A 6

14. NARODNA BANKA SRBIJE14.2 UKINUTI OBAVEZU IZVEŠTAVANJA O POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM


Članom 37. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izvešta-vanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima plat-nog prometa iz čl. 32. i 34. Zakona.Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostran-stvom propisano je da su Rezidenti (obveznici izveštavanja) dužni da Narodnoj banci Srbije dostavljaju izveštaje u poslo-vanju sa inostranstvom, između ostalog i po osnovu: - direktnih investicija nerezidenata u zemlji; - direktnih investicija rezidenata u inostranstvu.Uputstvom NBS za sprovođenje napred navedene odluke u tački 4. propisano je: da su obveznici izveštavanja dužni da popunjene obrasce dostave najkasnije deset dana posle isteka izveštajnog perioda. Ovi propisi nameću obavezu pravnim subjektima da izvešta-vaju Narodnu banku, na kraju svakog tromesečja, o stanju pozicija čak i kada nije bilo promena (da vrši tzv. kursiranje) što predstavlja nepotrebno opterećenje za privredu u admini-strativnom smislu. U praksi ova regulativa stvara velike, a nepotrebne troškove, naočito kada je u pitanju obaveza privrednih subjekata sa inostranim ulogom da tromesečno izveštavaju NBS o stanju kapitala iako na kapitalu ne postoje promene. Pravilo je da obveznici ne znaju da postoji ova obaveza i da saznaju da su prekršili ove propise tek kada nadležni organ protiv njih po-krene prekršajne postupke.

Izmeniti Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa ino-stranstvom tako da se obaveštavanje ne odnosi na uloge u privredna društva u Srbiji, obzirom da su ti ulozi već evidenti-rana u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za pri-vredne registre i kao takvi su javno dostupni putem interneta.

PROPISI • Zakon o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/06, 31/11, 119/12)

• Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)• Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)

Ukidanjem deviznog in-spektorata, verovatno će prestati sankcionisanje zbog neizvršavanja obave-

ze tromesečnog obaveštavanja NBS o promenama na kapitalu pri-vrednih subjekata sa stranim ulogom.Nije jasno zbog čega NBS ne stavlja van snage Odluke o obavezi izve-štavanja u poslovanju sa inostranstvom, jer problem neće biti sistem-ski rešen. I pored toga što su u decembru mesecu 2012. godine vršene izmene Zakona o deviznom poslovanju, niti je sporni član 37. stavljen van snage, niti je Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa ino-stranstvom ukinuta.

101SI

VA

KN

JIGA

6

15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE15.1 POJEDNOSTAVITI PROCEDURU IZDAVANJA DOZVOLE ZA LETNJE BAŠTE U KAFIĆIMA I RESTORANIMA


Svake godine se za postavljanje letnjih bašti u kafićima i resto-ranima traže ista dokumenta (poput skica i potvrde). Dosta vremena se gubi od podnošenja zahteva do dobijanja dozvole čak i u situaciji kad se dozvola za istu baštu izdaje i nekoliko godina unazad.

Pojednostaviti i ubrzati proceduru za izdavanje dozvola za let-nje bašte u situaciji kad je u prethodnom periodu izdavana dozvola za istu baštu.

PROPISI • Odgovarajući propisi lokalnih samouprava kojima je uređeno postavljanje letnjih bašti

102

SIV

A K

NJIG

A 6

15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE15.2 PREISPITATI POLITIKU TAKSI KOJE NAPLAĆUJE LOKALNA SAMOUPRAVA


Proširenjem nadležnosti lokalnih samouprava, preneto im je i ovlašćenje za naplatu taksi u procedurama koje sprovode.U praksi lokalne samouprave naplaćuju takse i u slučajevima kada za to nema opravdanja, naročito kada je u interesu same lokalne samouprave da joj građani prijavljuju nezakonita po-stupanja koja kontroliše po službenoj dužnosti.Predlagač ove preporuke je naveo da se u Novom Sadu na-plaćuje taksa od oko 600,00 dinara za prijavu komunalnoj inspekciji za nezakonito postupanje komunalnog preduzeća.

Predlažemo da lokalne samouprave preispitaju politiku napla-te taksi u procedurama koje sprovode njeni organi i da ukinu ili iniciraju ukidanje svih taksi-naknada koje ti organi naplaću-ju za podnošenje prijava u vezi sa nezakonitim postupanjem, koje su i sami dužni da kontrolišu po zakonu.

PROPISI • Odgovarajući propisi lokalnih samouprava

103SI

VA

KN

JIGA

6

15. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE15.3 USPOSTAVITI JEDNOŠALTERSKI SISTEM ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE,

OMOGUĆITI ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU U TOJ PROCEDURI, KAO I ELEKTRONSKU PROVERU TOKA PREDMETA


Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od najvećih problema za ulaga-nja i razvoj lokalnih samouprava.Bez obzira na važeće propise u ovoj oblasti, evidentno je da su neke lokalne samouprave (npr. Inđija), svojim angažovanjem u pružanju pomoći investitorima u procedurama pribavljanja zemljišta i građevinskih dozvola, uspele da prevaziđu ovaj pro-blem i da omoguće svoj ubrzani razvoj.Međutim, i pored toga što su neke jedinice lokalne samoupra-ve učinile velike pozitivne pomake u cilju unapređenja ove svo-je usluge investitorima, činjenica je da njihove internet strani-ce ne omogućuju investitorima da imaju uvid o toku predmeta po podnetom zatevu (fazi u kojoj je predmet), niti da sa licem koje je zadužilo njihov predmet dokumenta razmenjuju elek-tronskim putem.

Predlažemo da se na lokalnom nivou uspostave „one-stop-shop“ sistemi za izdavanje građevinskih dozvola, koji će po-drazumevati aktivnu podršku od strane lokalne samouprave investitorima u pribavljanju dokumentacije neophodne za izdavanje građevinske dozvole. Ova podrška podrazumeva prosleđivanje dokumentacije nadležnim instancama i praće-nje procedura koje prethode samoj proceduri izdavanja gra-đevinske dozvole.Jedinice lokalne samouprave treba da obezbede internet stra-nice (sajtove) preko kojih će investitorima omogućiti uvid o toku predmeta po podnetom zatevu (fazi u kojoj je predmet) i blagovrene informacije u slučaju nedostajeće dokumentacije, kao i dostavu nedostajućih dokumenta elektronskim putem.

PROPISI • Interni propisi lokalne samouprave

104

SIV

A K

NJIG

A 6

ANEKS: MEĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTIIZVEŠTAJ O LAKOĆI POSLOVANJA

Doing Business Report odnosno Izveštaj o lakoći poslovanja u različitim zemljama sveta priprema Svetska banka na osnovu anali-ze regulatornog okruženja i podataka prikljupljenih anketiranjem privrede. Upitnici koji se koriste u istraživanju zasnovani su na specifičnoj studiji slučaja, kako bi se osigurala uporedivost privreda među državama i tokom vremena. Posmatrani slučaj podra-zumeva pretpostavke o pravnoj formi, veličini, lokaciji i načinu poslovanja preduzeća (po pravilu to su društava sa ograničenom odgovornošću srednje veličine). Analizom su obuhvaćeni samo glavni gradovi, pa ocena lakoće poslovanja ne mora biti reprezen-tativna i za ostale delove posmatrane države. Prema izveštaju za 2014. Srbija se kotira za 9 mesta lošije nego prethodne godine i zauzima 96. mesto od ukupno 189 zemalja koliko je obuhvaćeno analizom Svetske banke.

INDIKATORI 2014 2013 PROMENA NADLEŽNA INSTITUCIJA

Ukupan broja naliziranih zemalja 189 189 -

Lakoća poslovanja 96 87 9 VladaRepublike Srbije

Pokretanje poslovanja 45 38 7 Ministarstvoprivrede

Dobijanje građevinskih dozvola 182 182 - Ministarstvograđevinarstvaiurbanizma

Dobijanje priključka za struju 85 81 4 Ministarstvoenergetike,razvoja izaštiteživotne sredine

Registrovanje imovine 44 41 3 Ministarstvograđevinarstvaiurbanizma

Dobijanje kredita 42 40 2 Narodna bankaSrbije

Zaštita investitora 80 80 - Ministarstvoprivrede

Plaćanje poreza 161 157 4 Ministarstvofinansija

Prekogranično trgovanje 98 102 4 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Izvršenje ugovorenih obaveza 116 100 16 Ministarstvopravde

Rešavanje nesolventnosti 103 104 1 Ministarstvoprivrede

105SI

VA

KN

JIGA

6

ANEKS: MEĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTIIZABRANI INDIKATORI LAKOĆE POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI 2006-2014

Vreme u danima potrebno za pokretanje poslovanja

DB2006

0

5

10

15

20

25

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

Uplaćeni minimalni kapital u % BDPpc

DB2006

0

1

2

3

4

5

6

7

8

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

Administrativni troškovi pokretanja poslovanja u % BDPpc

DB2006

0

2

4

6

8

10

12

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

Vreme u danima potrebno za dobijanje građevinskih dozvola

DB2006

0

50

100

150

200

250

300

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

Troškovi dobijanja građevinskih dozvola u % BDPpc

DB2006

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

Broj plaćanja poreskih obaveza na godišnjem nivou

DB2006

0

10

20

30

40

50

60

70

DB2007

DB2008

DB2009

DB2010

DB2011

DB2012

DB2013

DB2014

106

SIV

A K

NJIG

A 6

ANEKS: MEĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTIGLOBALNI INDEKS KONKURENTNOSTI

Globalni indeks konkurentnosti (Global Competitiveness Index - GCI) Svetskog ekonomskog foruma meri kvalitet i konkurentnost poslovnog ambijenta u 148 zemalja sveta. GCI se dobija analizom više od 110 indikatora, na osnovu istraživanja stavo-va vodećih menadžera u zemljama obuhvaćenim istraživanjem, i izveštaja drugih međunarodnih organizacija kao što je Svetska banka i njen Izveštaj o lakoći poslovanja. U najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija zauzima tek 101. poziciju po konkurentnosti, što je pad za 6 mesta u odnosu na prethodnu godinu i lošiji rezultat u odnosu na sve zemalje u okruženju uključujući Albaniju (95. mesto), Bosnu i Hercegovinu (87. mesto), Hrvatsku (75. mesto), Makedoniju (73. mesto), Crnu Goru (67. mesto) i Mađarsku (63. mesto). U tabeli ispod nalazi se detaljniji prikaz pozicije Srbije prema izabranim indikatorima.

INDIKATOR POZICIJA GCI 2013/14

POZICIJA GCI 2012/13 PROMENA NADLEŽNO MINISTARSTVO

Koruptivno trošenje javnih fondova 94 95 1 Ministarstvo finansija

Rasipna potrošnja vlade 130 132 2 Ministarstvo finansija

Kvalitet standarda revizije i finasijskog izveštavanja 117 117 0 Ministarstvo finansija

Budžetski balans 132 90 -42 Ministarstvo finansija

Javni dug % BDP 114 92 -22 Ministarstvo finansija

Ukupna poreska stopa u odnosu na profit 53 50 -3 Ministarstvo finansija

Carinsko opterećenje 70 72 2 Ministarstvo finansija

Komplikovanost carinskog postupka 112 102 -10 Ministarstvo finansija/Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Inflacija 115 129 14 Ministarstvo finansija/NBS

Dostupnost finansijskih usluga 99 97 -2 Ministarstvo finansija/NBS

Pristupačnost kreditiranja 112 100 -12 Ministarstvo finansija/NBS

Raspoloživost preduzetničkog kapitala 129 126 -3 Ministarstvo finansija/NBS

Nezavisnost sudstva 124 129 5 Ministarstvo pravde i državne uprave

Efikasnost pravnog okvira u rešavanju sporova 137 138 1 Ministarstvo pravde i državne uprave

Efikasnost pravnog okvira u osporavanju propisa 136 133 -3 Ministarstvo pravde i državne uprave

Svojinska prava 130 130 0 Ministarstvo pravde i državne uprave

Zaštita interesa manjinskih akcionara 144 143 -1 Ministarstvo privrede

Zaštita investitora 69 65 -4 Ministarstvo privrede

Broj procedura potrebnih za osnivanje preduzeća 47 74 27 Ministarstvo privrede

Vreme potrebno za osnivanje preduzeća 57 59 2 Ministarstvo privrede

Uticaj propisa na poslovanje SDI 129 123 -6 Ministarstvo privrede

SDI i transfer tehnologija 115 123 8 Ministarstvo privrede

Stepen razvoja klastera 129 133 4 Ministarstvo privrede

107SI

VA

KN

JIGA

6

Zaštita intelektualne svojine 115 116 1 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kapacitet za inovacije 133 120 -13 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kvalitet naučno-istraživačkih institucija 66 67 1 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Saradnja između univerziteta i industrije na polju istraživanja i razvoja 104 99 -5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Nabavke napredne tehnologije od strane Vlade 123 115 -8 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Raspoloživi naučnici i inženjeri 85 78 -7 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kvalitet osnovnog obrazovanja 81 83 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Osnovno obrazovanje - stopa upisa 82 77 -5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Srednje obrazovanje - stopa upisa 62 58 -4 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Visoko obrazovanje - stopa upisa 50 52 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kvalitet obrazovnog sistema 111 111 0 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kvalitet prirodnomatematičkog obrazovanja 55 60 5 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Kvalitet škola iz oblasti menadžmenta 114 116 2 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Pristup internetu u školama 84 92 8 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Nivo saradnje zaposlenih i poslodavca 144 139 -5 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Fleksibilnost u određivanju plata 35 41 6 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Zapošljavanja i otpuštanja 103 98 -5 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Troškovi tehnološkog viška 23 21 -2 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Plate i produktivnost 118 106 -12 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Kvalitet puteva 119 122 3 Ministarstvo saobraćaja

Kvalitet železničke infrastrukture 95 102 7 Ministarstvo saobraćaja

Kvalitet infrastukture vazdušnog saobraćaja 121 130 9 Ministarstvo saobraćaja

Dostupan broj avio sedišta 90 92 2 Ministarstvo saobraćaja

Kvalitet sveukupne infrastrukture 115 120 5 Ministarstvo saobraćaja/Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

Fiksne telefonske linije 37 31 -6 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Pretplate na mobilni telefon 103 38 -65 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Internet korisnici 67 67 0 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Pretplate na širokopojasni (broadband)internet 61 53 -8 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Intenzitet lokalne konkurencije 138 137 -1 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Efektivnost antimonopolske politike 142 142 0 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija / Komisija za zaštitu konkurencije

Stepen tržišne dominacije 142 142 0 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija /Komisija za zaštitu konkrencije

Spoljnotrgovinske barijere 109 113 4 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija /Ministarstvo finansija

Troškovi privrede u vezi sa kriminalom i nasiljem 89 85 -4 Ministarstvo unutrašnjih poslova

Pouzdanost policije 81 78 -3 Ministarstvo unutrašnjih poslova

Regulatorno opterećenje 142 136 -6 Vlada RS

ANEKS: MEĐUNARODNE LISTE KONKURENTNOSTI

108

SIV

A K

NJIG

A 6

O NALED-uNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nezavisno udruženje kompanija, opština i organizacija civilnog društva koje rade zajedno na unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji. Od osnivanja 2006. godine do danas, NALED je okupio gotovo 200 članova i realizovao više od 40 projekata ekonomskog razvoja u saradnji sa najrelevantnjim međunarodnim organizacijama i državnim institucijama.

Svi projekti i aktivnosti NALED-a usmereni su na podršku privredi i lokalnim samoupravama kroz unapređenje regulatornog okvira za poslovanje, jačanje kapaciteta opština za lokalni ekonomski razvoj i njihovo umrežavanje.

NALED je lider u promociji dijaloga između privatnog i javnog sektora, i jedan je od vodećih autoriteta na polju monitoringa regulatorne aktivnosti i merenja performansi javne uprave. NALED-ove studije i analize, originalne inicijative i projekti kao što su Barometar propisa, Kalkulator lokalnih taksi i naknada, Inventar parafiskalnih nameta, Regulatorni indeks Srbije, Siva knjiga i kampanja javnog zagovaranja Pitajte KADA, dale su značajan doprinos reformama u Srbiji i administrativnom rasterećenju privrede.

Udruženja opština

Donatori

Državnauprava

Privreda

OCD

Lokalnasamouprava

Udruženjaprivrednika

109SI

VA

KN

JIGA

6

BELEŠKE

110

SIV

A K

NJIG

A 6

IMPRESUM

IZDAVAČ:Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED

ZA IZDAVAČA:Violeta Jovanović

UREDNIK:Jelena Bojović

PRIPREMA SADRŽAJA:Izvršna Kancelarija NALED-a

STRUČNI SARADNICI:Branko RadulovićĐorđe Vukotić

PRELOM I PRIPREMA:Zoran Zarković

ŠTAMPA:Gama Digital Centar d.o.o. TIRAŽ:500

Beograd, decembar 2013.www.naled-serbia.org

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

34

NALED. Siva knjiga : preporuke zauklanjanje administrativnih prepreka zaposlovanje u Srbiji / za izdavača VioletaJovanović. - 2008- . - Beograd :Nacionalna alijansa za lokalni ekonomskirazvoj, 2008- (Beograd : Gama digitalcentar). - 21 x 21 cm

GodišnjeISSN 2217-4273 = NALED. Siva knjigaCOBISS.SR-ID 180270860

Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbijat: 011 33 73 063, f: 011 33 73 061, e: [email protected]

www.naled-serbia.org