Evropski okvir interoperabilnosti (EIF) i uticaj na e-Business

Tajana Repulec

SADRŽAJ

1. Od ministarske deklaracije do EIF-a

2. Pozicioniranje okvira interoperabilnosti

3. Izazovi interoperabilnosti

4. Ključni koncepti iz EIF2.0

5. Interoperabilnost: preduvjet e-Poslovanja

6. Generička arhitektura IT sistema javne uprave

7. Interoperabilnost u EK praksi

8. e-Javna uprava u e-Poslovanju

OD MINISTARSKE DEKLARACIJE DO EIF-A

• Ministarska deklaracija o e-Upravi, Malmö, 2009.

• Strategija Europa 2020, 2010.

• Digitalna agenda za Europu, 2010.

• COM(2010) 744 Towards interoperability for European public services

– Evropska strategija interoperabilnosti

– Evropski okvir interoperabilnosti 2.0

POZICIONIRANJE OKVIRA INTEROPERABILNOSTI

Izvor: EIF v2.0, slika 1-1

Vladanje

Dizajn

Implementacija

Operacije

Okvir

Smjernice i preporuke

Usluge i alati

Strategija

EIF 2.0

ISA

ICT PSP

IZAZOVI INTEROPERABILNOSTI Građani i poslovni subjekti • Imaju slobodu raditi, nastaniti se, poslovati gdje žele • Očekuju od (svojih) Vlada / javne uprave da im osiguraju

elektronsku komunikaciju Vlade / Javna uprava • Poboljšavaju svoje poslovne procese • Poboljšavaju svoju ICT infrastrukturu • Smanjuju administrativna opterećenja i prepreke • Smanjuju troškove (interne, građana, poslovnih subjekata) • Efikasnije i efektivnije pružaju usluge

KLJUČNI KONCEPTI IZ EIF2.0

• Načela interoperabilnosti

• Konceptualni model pružanja usluga javne uprave

• Razine interoperabilnosti

• Sporazumi o interoperabilnosti

• Vladanje interoperabilnosti (eng. Interoperability governance)

INTEROPERABILNOST: PREDUVJET E-POSLOVANJA

Pravna interoperabilnost: zakonska podloga za realizaciju poslovnog procesa

Procesna interoperabilnost: omogućava interoperabilnost na organizacijskoj razini (poslovni procesi)

Semantička interoperabilnost: osigurava da je (poslovno) značenje (semantika) svakog pojedinog podatka jednoznačno definirano

Tehnička interoperabilnost: osigurava da su protokoli razmjene podataka međusobno kompatibilni i da omogućavaju sigurnu razmjenu podataka (npr. web servisi, AS2, http, messaging)

GENERIČKA ARHITEKTURA IT SISTEMA JAVNE UPRAVE

FRONT OFFICE

GRAĐANIDRŽAVNA TIJELA I

LOKALNA SAMOUPRAVA KOMPANIJE

MIN1 MIN2 MIN3 KOMPANIJA 1 KOMPANIJA 2

G2C G2G G2B

usluga usluga e-Usluga e-Usluga

e-USLUGEKONVENCIONALNE USLUGE

Konvencionalni

kanali:

- pisarnica

- pošta

- šalter

- službenik

- dostavljač

e-Kanali:

- portal- e-mail- web-servis- mobilni uređaj- EDI

- katalog usluga -- prava -

· STRATEGIJE

· ZAKONODAVSTVO

· RAZVOJNI

PROGRAMI

· REZULTATI

· STANJA

· GPM KPI’s

BACK OFFICE

REGISTAR REGISTAR REGISTAR REGISTAR

BPM

repozitorijWEB SERVISI

- podaci -- pravila -

IZVORNI REGISTRI OSTALI JAVNI REGISTRI

GSB / SOA

FINANSIJE HRM ICT

Modeli postupaka

e-GOV operations

aplikacijska platformaElektronski dokumenti

(XML)

Servisne sabirnice

drugih upravnih nivoa

Servisne sabirnice

drugih institucija

INTEROPERABILNOST U EK PRAKSI

Upravna područja u kojima EK regulira (direktivama, uredbama…) potrebu za interoperabilnošću:

• Unutrašnje tržište

• Unutrašnji poslovi i pravosuđe

• Carine, oporezivanje i trošarine

• Zdravstvo

• Zdravlje životinja i sigurnost hrane

• Informacije javnog sektora

• Elektronski identitet

• ICT standardizacija

• Evropska statistika

• Javna nabava i e-Račun

• Evropski fondovi

E-JAVNA UPRAVA U E-POSLOVANJU e- Javna uprava svojim inicijativama učestvuje u e-Poslovanju. e- Javna uprava je i korisnik/potrošač i pružatelj e-Usluga. e- Javna uprava se transformira iz „čistog” regulatora i inspektora u učesnika na tržištu e-Usluga. Razvoj e-Javne uprave može imati pozitivan uticaj na razvoj e-Poslovanja.

Vlade koje prepoznaju priliku mogu strategijskim usmjeravanjem svojih aktivnosti i

inicijativa u razvoju e-Javne uprave ubrzati razvoj i apsorpciju e-Poslovanja u privatnom sektoru,

posebno od strane malog i srednjeg poduzetništva.

Hvala na pažnji!