Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije

Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini

suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa većinskim narodom

i u prožimanju raznolikih kulturnih izraza.

Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u

?

Da li smo zadovoljni načinom i kvalitetom afirmacijeove specifičnosti?

Koliko u stvari znamo o nacionalnim zajednicamakoje žive u Vojvodini?

Nacionalne zajednice prepoznajemo najčešće u okviru nekih preuzetih stereotipa. Njih potkrepljuje u većoj ili manjoj meri

zatvorenost zajednica u sopstvene okvire i nedovoljna želja svih aktera kulturnog života – manjinskih, većinskih - da koristeći

potencijale kreativnih i inovativnih pristupa prikažu raznolikost na nove načine.

Umrežavanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u Kreativni klaster Vojvodine usledilo je kao želja da se produktima koji nastaju kao rezultat delovanja kulturnog sistema Slovaka dodaje uvek nova i nova vrednost.

Da probleme rešavamo novim pristupima i da postanemo generator novih ideja u cilju očuvanja, unapređenja i razvoja slovačke kulture u Vojvodini, što je i primarni cilj naše ustanove.

Svaki čovek je na svoj način kreativan. Izazov današnjice – kako upotrebiti vlastiti kreativni potencijal na najbolji mogući način?

Da bi se oslobodio ovaj veliki potencijal – potrebno je stvoriti uslove.

U slučaju manjinskih zajednica, o kulturnoj politici brinu nacionalni saveti nacionalnih manjina –

najviše legalne i legitimne institucije, osnovane u skladu sa Zakonom. Saveti imaju institucionalne,

zakonske i finansijske okvire, pomoću kojih mogu direktno ili indirektno da utiču na krajnju kulturnu

produkciju.

U kojoj meri su ove institucije koristile kreativne i inovativne načine da unaprede kulturne sisteme

pokazala bi dublja istraživanja.

Razvojem stvaralačkih potencijala stvaramo mogućnost za razvoj kreativne ekonomije.

Naš kulturni proizvod – atraktivna i kvalitetna publikacija, kvalitetan festival... privlače pažnju

javnosti i javnost je spremna da za nju izdvoji finansijska sredstva.

Čak i u vremenu krize.

U sledećoj tabeli prikazan je model na koji način Evropska komisija shvata pojam kreativne

industrije. U okviru ovog modela, razlikuje se kulturni i kreativni sektor.

U kulturni sektor se svrstava oblast tradicionalne kulture i oblast kulturne industrije – njihov glavni rezultat ima

primarno kulturni karakter.

U kreativni sektor se ubrajaju oblasti kreativne industrije i sve aktivnosti koje su sa njima u vezi. Ove industrije umetnost i kulturu shvataju kao dodatu vrednost pri

izradi krajnjeg proizvoda ili u pružanju usluga.

Oblast Grana Podgrana

KULTURNISEKTOR

OBLASTTRADICIONALNE UMETNOSTI

Likovna umetnost Dramska umetnost, pozorište

stari zanati, slikarstvo, vajarstvo, fotografija pozorište, ples, cirkus, festivali

Kulturno nasleđe muzeji, biblioteke, arheološka nalazišta, arhivi

OBLAST KULTURNIH INDUSTRIJA

Film i video Televizija i radioVideo-igre

Muzika

muzička industrija, živa muzička izvođenja

Knjige i štampa Izdavaštvo, objavljivanje knjiga, časopisa i novina

KREATIVNISEKTOR

OBLAST KREATIVNIH INDUSTRIJA I AKTIVNOSTI

Dizajn modni dizajn, grafički dizajn, arhitektura enterijera, industrijski dizajn

Arhitektura

Reklama

SRODNE OBLASTI Proizvođači PC, MP3, mobilnih telefona itd.

Tabela: Definisanje kulturnog i kreativnog sektora The Economy of Culture (2006) KEA, MKW, Turun Kauppakorkeakoulu.

Kulturne industrije mogu se odnositi na oblast manjinske kulture, jer se one fokusiraju na kulturni

karakter proizvoda, budući da on nije u mogućnosti da ima komercijalni potencijal. On ne može biti večiti gubitaš već mora da pronalazi kvalitetna

rešenja za prevazilaženje ovih nedostataka.

Kulturne industrije i zajednica stvaralaca značajno doprinose povećanju dijaloga među različitim

kulturama.

Osnovu kreativnih industrija čine ljudska kreativnost i stvaralački talenat i potencijal.

Danas stvaralaštvo koje je zasnovano na ideji postaje utoliko značajno koliko je značajan i kapital

i ljudski rad. Stvaralački faktor je neograničen, ujedno ga je i teško definisati. Kreativna ekonomija

je danas predmet mnogih naučnih disciplina, koje se između ostalog bave stvaranjem novih

ekonomskih modela.

Za pripadnike nacionalnih zajednica ne treba da važe niži kriterijumi. Polje kreativnosti je široko

koliko i kreativnost sama i zato je potrebno definisati pravila koja omogućuju da svaka dobra

ideja može da dobije šansu i da bude realizovana.

U tom smislu potrebno je:

Podržavati nacionalnu kulturu i kulture nacionalnih zajednica i etničkih grupa u njihovoj raznovrsnosti, različitosti umetničkih formi i novih trendova sa akcentom na jednakost šansi

Stvarati sredinu, koja svima omogućuje stvaranje i širenje kulturnih vrednosti, angažovanje u vlastitim stvaralačkim aktivnostima i omogućuje pristup kulturnim vrednostima

Povećavati efektivnost kulturnih institucija u javnom sektoru – njihovog upravljanja, finansiranja i vrednovanja njihove efikasnosti

Stvarati sredinu, koja omogućuje da umetnost i kultura budu nezavisan i dinamičan faktor razvoja društva

Podržavati obrazovanje u oblasti kulture i umetnosti

Podržavati razvoj međunarodne saradnje i razmene

Stvarati uslove za efikasno uključivanje kulture u procese razvoja kulturnog turizma

Kreativne industrije crpe pre svega iz kvalitetnog obrazovanja na svim nivoima obrazovnog procesa i iz sredine koja pruža mogućnost

kvalitetnog razvoja nauke.

Uz sredstva za razvoj nauke i podršku obrazovanju u ovoj oblasti potrebno je ukloniti barijere, koje ne dozvoljavaju pretakanje ideja

nastalih na akademskom nivou u njihovu upotrebu u realnoj praksi.

Ukoliko bi donosioci odluka na manjinskom ili većinskom nivou iskazali veću podršku kreativnom sektoru i kulturnim industrijama, i kulture nacionalnih zajednica bi postale vidljivije i prepoznatljive

u nekim novim oblicima i formama, koje su u skladu sa savremenim trendovima i standardima u njihovom očuvanju,

ali i svestranom razvoju.

Hvala na pažnji.