16
датум израде: 6. јун 2016. датум ажурирања: 15. јун 2016. аутор: Милош Иваниш ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ 1 – СКРИПТА – (без задатака) skripteekof.weebly.com

ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ 1 - skripteekof.weebly.comskripteekof.weebly.com/uploads/7/9/8/4/79846732/principi_ekonomije... · - 3 - 1. Кд и зшто је нстл економиј

  • Upload
    vutram

  • View
    238

  • Download
    3

Embed Size (px)

Citation preview

датум израде: 6. јун 2016.

датум ажурирања: 15. јун 2016.

аутор: Милош Иваниш

ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ 1

– СКРИПТА – (без задатака)

skripteekof.weebly.com

САДРЖАЈ

1. Када и зашто је настала економија као наука?............................... 3

2. Зашто изучавамо економију? .......................................................... 4

3. Тржишта и конкуренција.................................................................. 5

4. Тражња – појам, крива, врсте, фактори ......................................... 6

5. Понуда – појам, крива, врсте, фактори ........................................... 7

6. Тржишта у равнотежи и тржишта у неравнотежи ......................... 8

7. Еластичност тражње .......................................................................... 9

8. Еластичност понуде ......................................................................... 10

9. Трошкови производње .................................................................... 11

10. Врсте трошкова ................................................................................ 12

11. Фактори производње ...................................................................... 13

12. Производна функција и маргинални производ рада ................... 14

Савети за припрему пријемног испита ........................................... 15

- 3 -

1. Када и зашто је настала економија као наука?

КРАТАК ИСТОРИЈАТ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУКЕ

16.-17. век МЕРКАНТИЛИЗАМ и ФИЗИОКРАТИЗАМ

o МЕРКАНТИЛИЗАМ

циљ сваког друштва и појединца треба да буде стицање и увећање

богатства путем трговине

држава мора да ограничи увоз

o ФИЗИОКРАТИЗАМ

основни фактор привредне делатности је земља а извор богатства

једног друштва је пољопривредна производња

држава не треба да се меша у привредни живот

КЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

o главни представник: Адам Смит („Богатство народа“)

дефиниција друштвене поделе рада

наглашавање значаја конкуренције

слободно тржиште

капитализам није пролазан

МАРКСИСТИЧКА И НЕОКЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

o МАРКСИСТИЧКА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

представник: Карл Маркс („Капитал“) – теорија радне вредности

капитализам је пролазан

o НЕОКЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

представник: Алфред Маршал

у први план: потрошња и појединац, а не производња

капитализам није пролазан

КЕЈНЗИЈАНИЗАМ И МОНЕТАРИЗАМ

o КЕЈНЗИЈАНИЗАМ (КЕЈНЗИЈАНСКА ЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА)

представник: Џон Мајнард Кејнз

укључује државу као учесника у привредној активности

економија почиње да се дели на микроекономију и макроекономију

незапосленост много већи проблем од инфлације

o МОНЕТАРИЗАМ (МОНЕТАРИСТИЧКА ЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА)

представник: Милтон Фридман

држава не треба да се меша у привредну активност

инфлација много већи проблем од незапослености

- 4 -

2. Зашто изучавамо економију?

ШТА ЈЕ ПОТРЕБА?

изувачавамо економију зато што свако од нас има различите потребе

ПОТРЕБА осећај незадовољства због одређеног недостатка и тежња да се тај

недостатак што пре отклони

КАКО ДЕЛИМО ПОТРЕБЕ?

према томе чиме су условљене:

o БИОЛОШКЕ (храна, ваздух, вода, одећа...)

o КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ (образовање, култура, комуникација, путовања...)

према томе како се задовољавају:

o ЛИЧНЕ – потребе које подмирује свако од нас појединачно

o КОЛЕКТИВНЕ (ЗАЈЕДНИЧКЕ) – потребе које подмирује група људи

(образовање, здравствена заштита...)

према томе у којој мери су задовољене:

o МИНИМАЛНЕ – егзистенцијалне

o ПРОСЕЧНЕ – уобичајене потребе у одређ. времену на одређеном простору

o ЛУКСУЗНЕ – одступају од онога што је уобичајено

ШТА СУ РЕСУРСИ?

све оно што употребљавамо да бисмо произвели добра или услуге

ШТА ЈЕ ОСКУДНОСТ (РЕТКОСТ)?

ситуација у којој су наше потребе или жеље веће од расположивих ресурса за

задовољење тих жеља

ШТА ЈЕ СУШТИНА ЕКОНОМИЈЕ?

проучавање како да појединци, предузећа и друштва управљају својим ретким

ресурсима

- 5 -

3. Тржишта и конкуренција

ШТА ЈЕ ТРЖИШТЕ?

сви купци и сви продавци одређеног производа или услуге у одређеном

временском тренутку

КАКВО ЈЕ ТО САВРШЕНО КОНКУРЕНТНО ТРЖИШТЕ?

тржиште на коме постоји велики број купаца и велики број продаваца одређеног

добра, тако да ниједан купац и ниједан продавац не може значајније да утиче на

висину цене добра

две битне карактеристике:

o сва добра која се нуде на тржишту су иста

o број купаца и продаваца је велики па нико појединачно не може да утиче на

цену

- 6 -

4. Тражња – појам, крива, врсте, фактори

ШТА ЈЕ ТРАЖЕНА КОЛИЧИНА?

количина добра коју су купци спремни и у стању да купе

ШТА ЈЕ РАСПОРЕД ТРАЖЊЕ, А ШТА КРИВА ТРАЖЊЕ?

РАСПОРЕД (ШЕМА) ТРАЖЊЕ тражена количина одређеног добра за сваку цену

тог добра

КРИВА ТРАЖЊЕ графички приказ односа између тражене количине и цене

КАКАВ ЈЕ ЗАКОН ТРАЖЊЕ?

ЦЕНА РАСТЕ, ТРАЖЕНА КОЛИЧИНА ОПАДА

ЦЕНА ОПАДА, ТРАЖЕНА КОЛИЧИНА РАСТЕ

ШТА ЈЕ ИНДИВИДУАЛНА, А ШТА ТРЖИШНА ТРАЖЊА?

ИНДИВИДУАЛНА тражња сваког појединачног потрошача на тржишту

ТРЖИШНА укупна тражња свих потрошача заједно на датом тржишту

КОЈИ ФАКТОРИ УТИЧУ НА ПОМЕРАЊЕ КРИВЕ ТРАЖЊЕ?

ДОХОДАК ПОТРОШАЧА

o директна пропорционалност (доходак већи, тражња већа и обрнуто) код

нормалних (супериорних) добара – нпр. намештај, накит...

o обрнута пропорционалност (доходак већи, тражња мања и обрнуто) код

инфериорних добара – она која смо присиљени да користимо као замену за

друга која више не може због скупоће да купимо

ЦЕНЕ СРОДНИХ ДОБАРА

o супститути – два добра која се могу замењивати у потрошњи (директна

пропорционалност – пораст цене једног, пораст тражње другог добра)

o комплементи – добра која се допуњују у потрошњи (обрнута

пропорционалност – пад цене једног, раст тражње другог добра)

ПРОМЕНА УКУСА ПОТРОШАЧА

ПРОМЕНА ОЧЕКИВАЊА ПОТРОШАЧА

ПРОМЕНА БРОЈА КУПАЦА

- 7 -

5. Понуда – појам, крива, врсте, фактори

ШТА ЈЕ ПОНУЂЕНА КОЛИЧИНА?

количина неког добра представља количину тог добра коју су продавци спремни

и у стању да продају

ШТА ЈЕ РАСПОРЕД ПОНУДЕ, А ШТА КРИВА ПОНУДЕ?

РАСПОРЕД (ШЕМА) ПОНУДЕ количина одређеног добра коју продавци нуде при

различитим ценама тог добра

КРИВА ПОНУДЕ графички приказ односа између цене добра и понуђене

количине тог добра

КАКАВ ЈЕ ЗАКОН ПОНУДЕ?

ЦЕНА РАСТЕ, ПОНУЂЕНА КОЛИЧИНА РАСТЕ

ЦЕНА ОПАДА, ПОНУЂЕНА КОЛИЧИНА ОПАДА

ШТА ЈЕ ИНДИВИДУАЛНА, А ШТА ТРЖИШНА ПОНУДА?

ИНДИВИДУАЛНА понуда сваког појединачног продавца на тржишту

ТРЖИШНА укупна понуда свих продаваца заједно на том тржишту

КОЈИ ФАКТОРИ УТИЧУ НА ПОМЕРАЊЕ КРИВЕ ПОНУДЕ?

ЦЕНЕ ИНПУТА

o цене инпута РАСТУ, профит ОПАДА, понуда ОПАДА

o цене инпута ОПАДАЈУ, профит РАСТЕ, понуда РАСТЕ

ТЕХНОЛОГИЈА

o технологија БОЉА, цене инпута ОПАДАЈУ, профит РАСТЕ, понуда РАСТЕ

ПРОМЕНА ОЧЕКИВАЊА БУДУЋЕ ЦЕНЕ ПРОИЗВОДА

ПРОМЕНА БРОЈА ПРОДАВАЦА

Напомена: „Принципи економије 1“, стр.40-55. Обавезно прочитајте ове лекције и из

уџбеника и извежбајте рачунске задатке. Изузетно су написане, и вреди их изучити.

- 8 -

6. Тржишта у равнотежи и тржишта у неравнотежи

ШТА ЈЕ РАВНОТЕЖА, РАВНОТЕЖНА ЦЕНА И РАВНОТЕЖНА КОЛИЧИНА?

РАВНОТЕЖА ситуација када је понуђена количина једнака траженој количини

добра

РАВНОТЕЖНА ЦЕНА цена добра за коју је понуђена количина једнака траженој

количини

РАВНОТЕЖНА КОЛИЧИНА количина добра за коју постоји равнотежна цена и

једнакост понуђене и тражене количине добра

При равнотежној цени, количина добра коју су купци спремни и у стању да купе

потпуно се подудара са количином коју су продавци спремни и у стању да продају

(ТРАЖЊА = ПОНУДА)

ШТА ЈЕ ВИШАК ДОБРА, А ШТА МАЊАК ДОБРА?

ВИШАК ДОБРА (ПРЕКОМЕРНА ПОНУДА) ситуација на тржишту када је понуђена

количина добра већа од тражене количине

МАЊАК ДОБРА (ПРЕКОМЕРНА ТРАЖЊА) ситуација на тржишту када је тражена

количина добра већа од понуђене количине

КАКО ГЛАСИ ЗАКОН ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ?

као резултат понашања купаца и продаваца, цена добра се прилагођава тако да

се понуђена и тражена количина тог добра доведе у равнотежу

- 9 -

7. Еластичност тражње

ШТА ЈЕ ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ?

показује степен промене тражене количине добра када се мења цена тог добра

КОЈИ ФАКТОРИ УТИЧУ НА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ?

РАСПОЛОЖИВОСТ СУПСТИТУТА

o ВЕЛИКИ број расположивих супститута = ВЕЋА еластичност тражње

o МАЊИ број расположивих супститута = МАЊА еластичност тражње

ВРСТА ДОБРА

o што ЛУКСУЗНИЈИ производ, еластичност тражње ВЕЋА

o што НЕОПХОДНИЈИ производ, еластичност тражње МАЊА

ВРЕМЕНСКИ ОКВИР

o ДУЖИ временски оквир = ВЕЋА еластичност тражње

o КРАЋИ временски оквир = МАЊА еластичност тражње

КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ?

путем КОЕФИЦИЈЕНТА ЦЕНОВНЕ ЕЛАСТИЧНОСТИ ТРАЖЊЕ количник % промене

тражене количине и % промене цене добра

КАКО ИНТЕРПРЕТИРАМО ЦЕНОВНУ ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ?

ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА (Еd > 1)

НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА (0 < Еd < 1)

ЈЕДИНИЧНО ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА (Еd = 1)

САВРШЕНО НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА (Еd = 0)

САВРШЕНО ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА (Еd = ∞ )

Напомена: „Принципи економије 1“, стр.62-67. Извежбати и рачунске задатке из

ове области. Такође изучити и графике из уџбеника.

Коеф. цен. еластичности тражње (Е𝑑) = % промене тражене количине

% промене цене

- 10 -

8. Еластичност понуде

ШТА ЈЕ ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ?

показује степен промене понуђене количине добра када се мења цена тог добра

КОЈИ ФАКТОРИ УТИЧУ НА ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ?

ВРСТА ДОБРА

o цена добра РАСТЕ, понуђена количина РАСТЕ

o цена добра ОПАДА, понуђена количина ОПАДА

посебан случај са појединим добрима, нпр. златом

ВРЕМЕНСКИ ОКВИР

o ДУЖИ временски оквир = ВЕЋА еластичност понуде

o КРАЋИ временски оквир = МАЊА еластичност понуде

КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ?

путем КОЕФИЦИЈЕНТА ЦЕНОВНЕ ЕЛАСТИЧНОСТИ ПОНУДЕ количник % промене

понуђене количине и % промене цене добра

КАКО ИНТЕРПРЕТИРАМО ЦЕНОВНУ ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ?

ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА (Еs > 1)

НЕЕЛАСТИЧНА ПОНУДА (0 < Еs < 1)

ЈЕДИНИЧНО ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА (Еs = 1)

САВРШЕНО НЕЕЛАСТИЧНА ПОНУДА (Еs = 0)

САВРШЕНО ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА (Еs = ∞ )

Напомена: „Принципи економије 1“, стр.67-73. Извежбати и рачунске задатке из

ове области. Такође изучити и графике из уџбеника.

Коеф. цен. еластичности понуде (Е𝑠) = % промене понуђене количине

% промене цене

- 11 -

9. Трошкови производње

ШТА ЈЕ ЕКОНОМСКИ (ОПОРТУНИТЕТНИ) ТРОШАК?

трошак нечега јесте све оно чега се морамо одрећи да бисмо то стекли овај

принцип дефинише појам ОПОРТУНИТЕТНОГ ТРОШКА

ШТА СУ ЕКСПЛИЦИТНИ, А ШТА ИМПЛИЦИТНИ ТРОШКОВИ?

ЕКСПЛИЦИТНИ ТРОШКОВИ

o плаћања (новчани издаци) које предузеће врши према власницима и

добављачима ресурса

o нпр. плате, материјал, гориво...

ИМПЛИЦИТНИ ТРОШКОВИ

o опортунитетни трошкови инпута који предузећу не намећу новчани издатак

o нпр. камата коју си остварити штедњом у банци, уместо што си уложио новац

у отварање нове продавнице

ШТА ЈЕ УКУПАН ПРИХОД, УКУПАН ТРОШАК И ПРОФИТ?

УКУПАН ПРИХОД

o износ који предузеће стиче продајом својих производа или услуга

УКУПАН ТРОШАК

o износ који предузеће плаћа за набавку свих инпута које користи у

производњи

ПРОФИТ

o разлика између укупног прихода и укупног трошка

ШТА ЈЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИ, А ШТА ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ?

РАЧУНОВОДСТВЕНИ ПРОФИТ

o разлика између укупног прихода и укупних експлицитних трошкова

ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ

o разлика између укупног прихода и укупних економских трошкова

(укључујући и експлицитне и имплицитне трошкове)

- 12 -

10. Врсте трошкова

ШТА ЈЕ ФИКСНИ, ШТА ВАРИЈАБИЛНИ, А ШТА УКУПНИ ТРОШАК?

ФИКСНИ ТРОШКОВИ (FC = Fixed Cost)

o трошкови који се НЕ МЕЊАЈУ са променом количине аутпута

ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ (VC = Variable Cost)

o трошкови који се МЕЊАЈУ са променом количине аутпута

УКУПАН ТРОШАК (TC = Total Cost)

o збир фиксног и варијабилног трошка

ШТА ЈЕ ПРОСЕЧАН ФИКСНИ, ПРОСЕЧАН ВАРИЈАБИЛНИ И ПРОСЕЧНИ

УКУПНИ ТРОШАК?

ПРОСЕЧАН ФИКСНИ ТРОШАК (АFC = Average Fixed Cost)

o количник фиксног трошка и количине аутпута

ПРОСЕЧАН ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШАК (АVC = Average Variable Cost)

o количник варијабилног трошка и количине аутпута

ПРОСЕЧАН УКУПНИ ТРОШАК (АTC = Average Total Cost)

o количник укупног трошка и количине аутпута

ШТА ЈЕ МАРГИНАЛНИ (ГРАНИЧНИ) ТРОШАК?

износ за који се укупан трошак мења када се количина аутпута мења за једну

јединицу

Напомена: „Принципи економије 1“, стр.76-87. Извежбати и рачунске задатке из

ове области. Такође изучити и графике из уџбеника.

ТС = FC + VC

Маргинални трошак (МС) = промена укупног трошка (∆ТС)

промена количине аутпута (∆Q)

- 13 -

11. Фактори производње

КОЈИ СУ ТО ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ?

1. РАД (ХУМАНИ, ЉУДСКИ РЕСУРСИ)

o што је већи број радника и њихова образованост, то је већа способност

земље да произведе добра и услуге

2. КАПИТАЛ (МАТЕРИЈАЛНИ РЕСУРСИ)

o оруђа која служе да би се уз помоћ њих произвела друга добра и услуге

3. ЗЕМЉА (ПРИРОДНИ РЕСУРСИ)

o плодно земљиште на којем се узгајају пољопривредне културе или разни

минерали попут угља или нафте

КАКВА ЈЕ ТРАЖЊА НА ТРЖИШТУ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ?

изведена је из одлуке тог предузећа да понуде финални производ или услугу на

неком другом тржишту

- 14 -

12. Производна функција и маргинални производ рада

ШТА ЈЕ ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА?

однос између количине инпута који се користе у производњи неког добра и

количине аутпута тог добра

ШТА НАМ ПОКАЗУЈЕ МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД РАДА?

за колико се повећава количина аутпута запошљавањем још једне додатне

јединице рада

ШТА ЈЕ ОПАДАЈУЋИ МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД?

својство да маргинални производ неког инпута опада са повећањем количине тог

инпута

Напомена: „Принципи економије 1“, стр.124-126. Извежбати и рачунске задатке из

ове области. Такође изучити и графике из уџбеника.

𝑀𝑃𝐿 = промена количине аутпута (∆Q)

промена броја радника (∆L)

- 15 -

Савети за припрему пријемног испита

Литература: Пријемни испит из основа економије спрема се из књига „Основи

економије“ за прву и другу годину средње економске школе, као и књига „Принципи

економије“ за прву и другу годину средње економске школе (не уче се књиге у целости).

Детаљније информације, и комплетан списак лекција које су потребне за припрему

пријемног, можете пронаћи на веб-страници Факултета. По овој литератури је рађена и

ова скрипта – обухваћене су обавезне лекције и лекције означене са „информативно“.

Садржина теста: Сви добијају иста питања; разлика је у томе колико бодова вреде.

Садржина пријемног испита из основа економије

ако полажете основе и још нешто: ако полажете само основе:

24 питања = 40 бодова 24 питања = 60 бодова

Питања су најчешће „нимало лака“, али то не треба да вас плаши. Учите темељно теорију из

књиге (скрипта може да вам послужи као подсетник), увек будите сигурни да учите са

разумевањем и све ће доћи на своје. Такође, тест садржи и неколико РАЧУНСКИХ

ЗАДАТАКА, која су прилично решива уколико сте вредно и детаљно провежбали задатке из

области које се траже на пријемном.

Конкретни савети за припрему за прве године „Принципа“ :

Уколико не долазите из средње економске школе, најтоплије саветујем да прво

информативно прочитате потребне лекције из књиге „Принципи економије за

прву годину“ (укључујући и информативне лекције), а затим исто тако и ову

скрипту. Читајте пажљиво и са разумевањем, без оптерећења. Градиво зна да буде

помало апстрактно, али уколи сте прешли прву годину основа, и имате добру моћ

визуелизације и логичког повезивања, не би требало да имате проблема. Ако пак,

долазите из средње економске, и даље сматрам да је добро да се још једном

упознате са градивом пре него што почнете са учењем. Затим можете да пређете

на „исцрпно“ учење, првенствено из књиге, а скрипта може да вам послужи за

понављање и подсећање. Напомињем:

скрипта је максимално скраћена, са циљем продуктивног понављања и

лакшег разумевања – НИКАКО НЕ УЧИТЕ САМО ИЗ СКРИПТЕ!

у скрипти нису обрађени рачунски задаци, али – НА ЊИХ ТРЕБА ОБРАТИТИ

ПОСЕБНУ ПАЖЊУ ПРИЛИКОМ УЧЕЊА! ВЕЖБАЈТЕ ЗАДАТКЕ СА ПРЕТХОДНИХ

ПРИЈЕМНИХ и ПРИМЕРЕ ИЗ КЊИГЕ!

Уколико сте у прилици, корисно је да одете и на припремну наставу које

организује Економски факултет. Лично нисам ишао на њу, с обзиром да не

полажем основе за пријемни, али сам чуо да су једне од најкорисних припрема од

свих предмета – доста помажу приликом разумевања тешко разумљивог

теоријског градива, као и вежбања рачунских задатака.

Иако је тежиште стављено на лекције из „Основа“, не подцењујте „Принципе“.

- 16 -

То би било све. Нажалост, не могу пуно савета лично да дам, јер не спремам основе за

пријемни и нисам зашао толико дубоко у тематику. Уколико спремате основе за пријемни и

имате неке савете за своје будуће колеге које бисте додали овде, слободно ми се јавите. Сви

савети, предлози, примедбе су добродошле.

Још бих вам само најискреније пожелео пуно среће, али и мотивације за рад, јер труд и рад

се увек исплате! Верујте у себе, редовно учите без оптерећења и стреса, и ако Бог да, да

будемо будуће колеге.

Без обзира што не спремам основе за пријемни, уколико вам нешто није јасно тј. имате неко

питање у вези градива, слободно ме контактирајте – можда ја не знам, али готово сигурно

знам људе који могу да помогну.

- путем мејла: [email protected], [email protected]

- на фејсу: http://www.facebook.com/mivanis97, 6. јун 2016.

http://www.facebook.com/skripteekof Милош Иваниш,

аутор скрипте

За још скрипти и тестова посетите:

skripteekof.weebly.com