Bugarska vojska u Jugoslaviji 1941-1945. Bugarska okupatorska vojska (april 1941 9. septembar 1944)

Saradnja izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske

Uee jedinica oteestvenofrontovske Bugarske u borbama na tlu Jugoslavije na kraju rata

MEUNARODNA POLITIKA Beograd, 1971.

pukovnik Boro Mitrovski

dr Vencesiav Glii

pukovnik Tomo Ristovski

Urednik ed ic i j e

NADA DRAGI

Tehniki urednik

SLOBODAN GAJ1

Lektor

DOBRILA BARA-AFARIK

Korektor

NATAA TANASIJEVI

Fotograf i je i f aks im i l i iz Foto arh ive Vojnog muzeja u Beogradu i Vo jno is to r i j skog inst i tu ta JNA

RE AUTORA

Ve due vremena osea se potreba da se naoj i svetskoj javnosti prikau uloga Bugarske i njenih oruanih snaga u drugom svetskom ratu, i to u tri njene najvanije dimenzije: prvoj, bugarska okupaci-ja dela jugoslovenske dravne teritorije i doprinos bugarskih oruanih snaga naporima sila Osovine da sprovedu svoje agresivne ciljeve na Balkanu; dru-goj, oblici i rezultati saradnje izmeu narodnooslo-bodilakog pokreta Jugoslavije i antifaistikog po-kreta otpora Bugarske, odnosno veza i saradnja iz-meu Komunistike partije Jugoslavije i Bugarske radnike partije tokom drugog svetskog rata i, najzad, treoj dimenziji, uee jedinica oteestvenofrontov-ske Bugarske u borbama protiv nemakih snaga na delu teritorije Jugoslavije na kraju rata.

O ovim pitanjima pisano je, ali najee parci-jalno i vezano samo za jednu uu temu. Ovo je, me-utim, pokuaj da se tri celovita pitanja, tri posebne teme, stave jedna pored druge i jasno razgranie a istorijski i kauzalno povezu.

Autori su se prihvatili veoma sloenog zadatka kazivanja istorijske istine o dogaajima iz bliske pro-losti koje su karakterisali razni interesi, razni uti-caji i uslovljenosti, ne uvek, i ne jednostavno, obja-njivi. Jer, odnosi izmeu Jugoslavije i Bugarske u drugom svetskom ratu zaista su bili veoma sloeni: troipogodinja okupacija i aneksija dela integralne jugoslovenske teritorije od strane faistike Bugar-ske, teror i zloini, morali su imati odraza na sveu-

kupne odnose izmeu dveju partija nosilaca antifa-istike borbe ovih zemalja Komunistike partije Jugoslavije i Bugarske radnike partije to se osealo i u toku rata, i pri kraju rata posle uspostav-ljanja oteestvenofrontovske vlasti u Bugarskoj, i u zajednikim dejstvima protiv nemakih snaga.

Knjiga je podeljena u tri dela, od kojih svaki za sebe obrauje posebnu dimenziju u odnosima Ju-goslavija Bugarska u toku drugog svetskog rata. U prvom delu dati su uloga i karakter okupatorske vojske carske Bugarske, njeno angaovanje u hitle-rovskoj koaliciji i, posebno, angaovanje u borbi pro-tiv narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije; u dru-gom delu iznose se vidovi saradnje izmeu Komu-nistike partije Jugoslavije i Bugarske radnike par-tije, izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugosla-vije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske, te nesla-ganja koja su se ispoljila posebno u odnosu na Make-doniju i makedonsko nacionalno pitanje, iz ega su proizlazila i razliita gledanja dveju partija na na-rodnooslobodilaku borbu makedonskog naroda; u treem delu iznose se injenice o ueu i stvar-nom doprinosu trupa oteestvenofrontovske Bugar-ske u zavrnim borbama u nekim delovima Jugosla-vije, kao i razlozi koji su bitno uticali na odluku ju-goslovenskog rukovodstva da odobri uee jedinica BNA u tim borbama. U bugarskoj istoriografiji naro-ito se ovo uee BNA predimenzionirano prikazuje, pa su autori, na osnovu arhivskih izvora, izneli kada i kako je do tog uea dolo, koliko je stvarno bilo i kakvi su njegovi stvarni efekti.

Pri izuavanju i korienju grae nailazili smo na razne tekoe. Zbog nedostupnosti bugarske iz-vorne grae iz perioda okupacije, neki dogaaji iz domena odnosa saveznitva Bugarske i hitlerovske Nemake nisu mogli biti do kraja istraeni, a neki tajni dogovori ostali su, verovatno, i neotkriveni. Za ovaj period koriena je raspoloiva bugarska uprav-no-policijska arhiva, jugoslovenska vojno-politika do-

kumentacija i nemaka dokumentacija iz arhiva u Vaingtonu, Bonu i Londonu.

Nemaka izvorna grada omoguila je da se neke manje poznate injenice iz okupacionog perioda o odnosima i sprezi izmeu nacistike Nemake i car-ske Bugarske, u celini ili pojedinostima, po prvi put bolje sagledaju i ocene.

Saradnja izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske, i odnos BRP prema makedonskom nacionalnom pita-nju, obraeni su uglavnom na osnovu partijske do-kumentacije i literature. Dokumentacija Kominterne autorima nije bila dostupna, te su odnosi Kominterne prema Komunistikoj partiji Jugoslavije i Bugarskoj radnikoj partiji, i stavovi prema njihovim meu-sobnim odnosima, ostali nedovoljno osvetljeni i obraeni.

Za obradu dejstava bugarskih oteestvenofron-tovskih jedinica u borbama na delu teritorije Jugo-slavije od oktobra 1944. do maja 1945. godine, zbog nedostupnosti bugarske izvorne grae, preteno smo se sluili bugarskom istoriografskom literaturom, za-tim jugoslovenskom izvornom graom i literaturom i nemakom dokumentacijom. Sva koriena graa i literatura navedeni su u knjizi sa tanom nazna-kom izvora.

Posebno istiemo da su iz narodnooslobodila-ke borbe Jugoslavije obraeni dogaaji samo u onom opsegu koji smo smatrali neophodnim da bi se shvatila zbivanja koja se uklapaju u osnovnu temu knjige. Zbog nedostatka bugarske izvorne gra-e iz perioda zajednikih borbi, nismo mogli dati verodostojne podatke o gubicima oteestvenofron-tovskih jedinica i gubicima koje su one nanele ne-makim snagama na tlu Jugoslavije. To nismo inili ni za jedinice Jugoslovenske armije.

Radei na ovoj ozbiljnoj tematici, autori su izneli i ocenili najhitnije istorijske injenice o ovom sple-

tu sloenih odnosa izmeu Jugoslavije i Bugarske u toku drugog svetskog rata.

Zahvaljujemo svima onima koji su nam pomogli tokom rada na knjizi. Zahvaljujemo i Izdavau koji je, zainteresovan za ovu temu u njenom irem istorijskom i uvek aktuelnom kontekstu, omogu-io da, pored izdanja na engleskom, francuskom, ruskom i nemakom jeziku, ova knjiga izae i na makedonskom, slovenakom i srpskohrvatskom je-ziku, i tako postane dostupna brojnim itaocima irom Jugoslavije.

BUGARSKA OKUPATORSKA VOJSKA APRIL 1941 - 9 . SEPTEMBAR 1944.

OKUPACIJA MAKEDONIJE I JUGOISTONE SRBIJE

Faizacija Bugarske i pristupanje Trojnom paktu

Odmah po dolasku na vlast, poetkom 1933. godine, Hitler je, da bi ostvario ekspanzionistike cil jeve, pristu-pio saradnji sa faist ikom Itali jom i mi l i tar is t ik im Japa-nom, podravajui one reakcionarne pokrete i polit iare koji su u evropskim zemljama mogli da dovedu faizam na vlast.

Popustl j ivost uticajnih krugova zapadnih sila prema sve agresivnijem faizmu, i njihovo antisovjetsko raspolo-en/e, nacistika Nemaka koristila je za pripreme da u pogodnom trenutku pone otvoreno naoruavanje. Oktobra 1933. godine istupa iz Drutva naroda, a dve godine kasnije otkazuje odredbe Versajskog ugovora i sve tenje sarauje sa faist ikom Itali jom. Uvodi optu vojnu obavezu i ener-gino razvija sve vidove oruanih snaga.1) Nemaka i Ita-lija svoje ci l jeve usklauju Oktobarskim protokolom o voj-noj i pol i t ikoj saradnji (sklopljen 25. X 1936), stvorivi tako osovinu Rim Berlin. Protokol je pored ostalog pred-viao: el iminisanje svih snaga koje ugroavaju nacifaizam, u prvom redu komunista; odbacivanje Drutva naroda i lo-karnskih ugovora; izolaciju SSSR od drugih zemalja Evrope; zajedniku vojnu intervenciju u paniji.2)

Drugi svetski rat, Vo jno i s to r i j sk i ins t i tu t Jugoslovenske narodne armi je , (dal je V I I ) Beograd, 1957, knj . 1, str . 3435.

2) Kada je 1936. godine u pani j i izbio graanski rat, dobrovo l jc i iz 54 zeml je sveta pohr l i l i su da bi pomogl i panskom narodu u borbi prot iv faizma; iako su Nemaka i I ta l i ja prui le generalu Franku ob i la tnu pomo u ivoj s i l i i ratnom ma-te r i j a l u , zapadne ve les i le nisu preduzele nikakve korake (Vo jna enciklopedija dalje l / ) , Beograd, 1967, t om 9. s t r . 421; tom 6, s t r . 582).

Protiv meunarodnog radnikog pokreta i progresivnih snaga sveta angauje se i mi l i tar ist iki Japan, koji 25. XI 1936. godine sa Nemakom zakljuuje Antikominterna pakt.3) Ubrzo se Antikominterna pakt razvio u Trojni pakt, vojni savez izmeu Nemake, Italije i Japana, koji je potpi-san 27. IX 1940. godine u Berlinu sa vanou od 10 godi-na.4) Paktu su pristupile i profaistike vlade drugih dra-va: u novembru 1940. godine Maarska, Rumunija, Slova-ka; 1. marta 1941. Bugarska, a 25. marta 1941. Kraljevina Jugoslavija, u kojoj je dva dana kasnije narodnim otporom i vojnim puem pakt oboren.

Na Balkanu je nemaki imperijalizam imao uporite na bugarskom carskom dvoru. Ferdinandov sin Boris III nasta-vio je pronemaku poli t iku svoga oca i oslanjajui se na najreakcionarnije snage u zemlji i vojsci, jo 9. juna 1923. izvrio dravni udar, oborio ustavnu vladu Stamboli jskog, uspostavio u zemlji monarhofaistiku diktaturu i zaveo kurs potpunog potinjavanja Bugarske interesima nemake imperi jal ist ike poli t ike.

Nova vlada, sa Aleksandrom Cankovim na elu, kao prvi zadatak postavila je razbijanje BRP5) Komunisti Bugar-ske, suprotstavljajui se diktaturi organizovali su septem-barski ustanak u noi izmeu 22. i 23. septembra koji je

3) Spec i ja ln i ta jn i pro toko l , predviao zajednike mere za borbu pro t iv SSSR i obavezivao i Nemaku i Japan da sa SSSR ne potp iu po l i t i ke ugovore. An t i -kominterna paktu I ta l i ja je p r i s tup i la 6. XI 1937, Maarska 24. II 1939, panija 27. I l l 1939, a kasni je i svi osta l i nemaki i japanski sa te l i t i (VE, tom 1, s t r . 177).

4) Pakt je predstav l jao agresivni savez radi ostvar ivan ja svetskog gospodarstva fa i s t i k ih s i la . Strane ugovornice obavezivale su se da jedna drugoj prue svaku po-l i t i ku , ekonomsku i vo jnu pomo u ratu i da meusobno podele ut ica jne sfere, pr i-znavajui Nemakoj i I t a l i j i vodeu ulogu u Evropi, a Japanu na Dalekom istoku. U tom c i l j u obrazovane su po l i t i ke , ekonomske i vo jne komis i j e u Ber l inu, Rimu i Toki ju, koje su razmenj ivale in fo rmac i je i razraivale planove prvenstveno usmerene pro t iv SSSR (Arch iv der Gegenwart 1940, s t r . 4714).

5) Na XX kongresu 1919. par t i ja tesn ih soc i ja l i s ta preimenovana je u Bu-garsku komunis t iku par t i ju (TS) BKP( ts ) . U toku 19381939, BKP i RP ob jed in ju ju se u jednu par t i ju pod imenom Bugarska radnika part i ja (BRP), a od 9. septembra 1944. nosi naziv Bugarska radnika par t i ja (komunista) BRP(k). Na V kongresu BRP(k), 1948, pre imenuje se u Bugarsku komunis t iku par t i ju BKP. (Kratka blgarska enci-k lopedi ja , Sof i ja , 1963, t om I, s t r . 409412).

vlada uguila u krvi. Od 1923. do 1925. godine pobijeno je 25.000 ljudi . . .6)

Posle dolaska Hitlera na vlast, car Boris III i vlada Kjoseivanova7) 29. maja 1934. godine zabranili su rad svim naprednim pol i t ikim partijama i radnikim sindikatima, a sva demokratska prava stavljena su van zakona. Istovreme-no, dvor i vlada su otvoreno podravali osnivanje i delat-nost faist ikih i profaist ikih organizacija,8) i j i su pro-grami bili proeti duhom antisovjetizma, velikobugarskim ovinist ikim nastojanjima i nacionalnom mrnjom prema susednim balkanskim narodima.

Poetkom drugog svetskog rata car Boris i faistika vlada ubrzali su pripreme za pristupanje Bugarske faisti-kom lageru. Jedna od vanijih mera bila je rasputanje XXIV redovnog Narodnog sobranja u kome je, pored germanofil-ske veine, bilo i deputata antidemokratski i antisovjetski raspoloenih ali koji su t i t i l i interese onog dela bugarske buroazije koja je teila uspostavljanju ue saradnje sa Velikom Britanijom i Francuskom. Novim izborima dvor je uspeo da za novo sobranje obezbedi potpuno poslunu germanofi lsku veinu.

Kabinet Kjoseivanova rasputen je 15. II 1940. godine jer je, iako je vodio poli t iku potpunog priklanjanja Hitlero-voj Nemakoj, uspostavio i neke privremene veze sa Veli-kom Britanijom i Francuskom. Pored toga, posle potpisiva-nja pakta o nenapadanju izmeu SSSR i Nemake, 23. VIII 1939. godine, Kjoseivanov je inio, mada samo formalno, neke korake za poboljanje odnosa sa SSSR. To su bil i razlozi zbog kojih je svoje mesto morao prepustit i politi-arima vre ruke.

' ) Georgi D im i t rov : 0 novoj Bugarskoj- Zbornik lanaka i govora, VIZ, Beograd 1947, str . 1617, Kratka is to r i ja na Blgari ja, Sof i ja 1962, Nauka i iskustvo st r . 240252.

7) Kjoseivanov, u per iodu 1935. do 1940. godine, obrazovao sedam kabineta; b io naklonjen i Zapadu. Vodei po l i t i ku izmirenja sa Jugos lav i jom, potpisao 24. I 1937. jugoslovensko-bugarski pakt o venom pr i j a te l j s tvu (Oteestvenata vojna na Blgar i ja 19441945, Sof i ja 1961, knj . 1, s t r . 25).

8) Takve su b i le; po luvo jne organizaci je Borci bugarskog progresa, na ov in i -s t i k im i nac iona l i s t i k im osnovama; fa is t ika organizaci ja Savez bugarskih nacional-nih legionara, poluvojna organizaci ja , i j i je osnovni c i t j bio borba prot iv bugarskog an t i fa is t i kog pokreta; legionari su ideoloki b i l i na jb l i i nemakom fa izmu. Trea fa is t i ka organizaci ja, koja je vaspi tavala budue saradnike Gestapoa, b i la je savez Otac Pajsij, pod rukovodstvom profesora Geneva. (Goo Agne: 'Od Drave do Mure', Budimpeta 1965, str . 910 p r e v o d ) .

Novi kabinet, pod predsednitvom istaknutog nema-kog eksponenta Bogdana Filova, energino se angaovao u sprovoenju niza profaist ikih mera u poli t ikom, eko-nomskom i ideolokom pogledu. U Narodnom sobranju iz-glasani su zakoni sa otvorenom faist ikom sadri-nom,9) stvorene su birokratske dravne faist ike organi-zacije,10} otpoela je snana ideoloka priprema masa da bi se stvori la vera u snagu i nepobedivost nemake fai-stike armije.

Posle izbijanja italijansko-grkog rata vlada Filova po-jaala je vojne pripreme zemlje. Mobil isano je nekoliko divizija radi obezbeenja june granice i crnomorske obale.11)

U toku 1939. i 1940. godine Nemci su, u sklopu svojih osvajakih planova, za kratko vreme ovladali Norvekom, Danskom, Holandijom, Belgijom, Francuskom i tako umno-gome poveali svoj vojno-ekonomski potencijal. Hitler se sada oseao dovoljno snanim za napad na Sovjetski Savez. Sa vojnostrategijske take gledita, radi obezbeenja neo-metanog mara za planirani napad s juga, vanu meru u pripremi napada na SSSR predstavljala je okupacija balkan-skih zemalja; osim toga, preko Balkana je vodio put za osvajanje britanskih kolonija na Bliskom i Srednjem istoku. U tom ci l ju Italija je prva otpoela agresivna dejstva na Balkanu napala je Grku, koristei kao bazu okupiranu Albaniju, ali je pretrpela neuspeh. Da bi otklonio posledice ovog napada, Hitler je ubrzao akciju za ovlaivanje Bal-kanom. Situacija mu je bila olakana t ime to su se nema-ke snage ve nalazile u Maarskoj i Rumuniji, a Bugarska je, prema sporazumu sa Hit lerom, dozvolila da u toku de-cembra 1940. i januara 1941. godine jedan broj nemakih

') Zakon za zatitu naroda, Zakon o organizovanju bugarske mladei, Zakon o graanskoj mobilizaciji, Zakon protiv Jevreja. (Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, knj . 1, s t r . 27; D imo Kazasov: Burni godin i 19181944, Sof i ja 1949, s t r . 660663).

,0) Po ugledu na H i t l e r jugend stvorena je organizaci ja Branik, koja j okupl ja la omlad inu iz raznih omlad insk ih organizaci ja u jed ins tvenu ce l inu pod kont ro lom vlade. Sva kolska omladina morala je da stupi u Branik. Organizaci ja je vaspi tavala omla-dinu u ov in is t i kom, nac iona l i s t i kom i an t isov je tskom duhu; odredi Branika uestvo-val i su u proganjanju rodol juba, a kasnje u t raganju za part izanima i o tkr ivan ju pr ipadnika pokreta otpora. (Godo Agne, n. d. str . 12).

") U vo jsku je mob i l i sano 125.846 l jud i ; u radne jed in i ce 18.000; graanskom mob i l i zac i j om obuhvaeno je 110.000; u BD 23.126 l jud i , (Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, knj . 1, str . 2728).

oficira doe na bugarsku ter i tor i ju radi priprema za napad na Grku.'2)

Pristupanje Bugarske Trojnom paktu biio je od velikog znaaja za sile Osovine, a i za samu bugarsku progerman-sku vladu, koja je smatrala da je nastupio pogodan mome-nat za osvajanje tuih teri tor i ja. Za poetak, na primer, posredstvom Nemake, Bugarska je od Rumunije dobila Junu Dobrudu. U oktobru 1940. nemaki poslanik u So-f i j i upoznao je bugarskog ministra spoljnih poslova Ivana Popova da vlada nacistike Nemake predlae Bugarskoj da se prikl jui Trojnom paktu. U novembru, vodei sa Hit lerom pregovore o tome, car Boris je postavio pitanje Makedonije. Hitler je uveravao bugarskog cara da e lino podrati ostvarenje bugarskih nacionalnih ideala, iako je u isto vreme garantovao Jugoslaviji ter i tor i ja lni integritet. Konano dogovaranje o pristupanju Bugarske Trojnom pak-tu zavrio je Bogdan Filov poetkom januara 1941. u Salc-burgu, a pakt je potpisan 1. marta 1941. godine u Beu. Ovim aktom Bugarska je dozvolila ulazak nemakih trupa na svoju ter i tor i ju. Za to je dobila nemako oruje za kop-nenu vojsku i avione zaplenjene u Poljskoj. Obeani su joj i ter i tor i ja lni ustupci na raun susedne Jugoslavije i Gr-ke. Jo istog dana su iz Rumunije, preko Dunava kod grada Ruse, ule hit lerovske jedinice u Bugarsku i pretvori le je u placdarm za napad na Jugoslaviju i Grku.13) Bugarska vlada je pokuavala da opravda pristupanje nacifaisti-kom bloku perspektivom za ostvarivanje nacionalnih ideala; lansirane su razne verzije: da Bugarska nije bila u mogunosti da se suprotstavi nemakoj vojsci; da drugog izlaza nije bilo do pristupit i Trojnom paktu ij i je ci l j ou-vanje mira na Balkanu; tvrdi lo se da to nije protiv interesa Sovjetskog Saveza jer je s nemakom vladom imao sklop-ljen ugovor o nenapadanju.14)

12) Drugi svetski rat, kn j . 1, s t r . 394395; Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, knj . 1, s t r . 2728).

13) A rh i v V I I (da l je ; A V I I ) fond NDH, k. 4, reg. br. 4/41; Drugi svetsk i rat, kn j . 1, s t r . 394395; Godo Agne, n. d. s t r . 16; Oteestvenata vojna na Blga-r i ja, knj . 1, s t r . 29.

, 4) F i lov u svom dnevniku pie da je u Beu p r im io p ismo od Ribentropa i grofa ana ko j im se Bugarskoj pr iznaje pravo da p r ipo j i kra jeve izmeu r. Strume i r. Mar ice . (Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, kn j . 1, s t r . 2930). Drugog septem-bra 1941. Fi lov je iz jav io da je rat ko j i je Nemaka povela neizbean i nuan da bi

No, iako je Bugarska zvanino odravala diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom, bugarski ministr i i druge zvanine linosti javno su drali antisovjetske govore. Za-branjene su organizacije za bugarsko-sovjetske kulturne veze i rasturanje sovjetske tampe i knjiga.15)

Sovjetska vlada nije mogla ostati ravnoduna prema ovakvoj bugarskoj pol i t ici , t im vie to je vlada Filova od-bila da potpie pakt o pri jatel jstvu i uzajamnoj pomoi koji jo j je 26. novembra 1940. godine predloio Sovjetski Savez. Zato je sovjetska vlada notom od 3. marta 1941. upozorila bugarsku vladu na posledice takve pol i t ike; u noti se kae da se sovjetska vlada ne moe sloiti sa postupkom bugar-ske vlade, jer vodi irenju sfere rata, te da sovjetska vlada, verna svojoj pol i t ic i mira, ne moe iz t ih razloga da prui nikakvu podrku bugarskoj vladi u sprovoenju njene sadanje politike.16)

Bugarska radnika partija (BRP), u toku 1940. go-dine i prvih meseci 1941, povela je borbu protiv poli t ike faist ike vlade Filova, protiv aktivnog svrsta-vanja Bugarske u faist iki blok i pristupanja Trojnom pak-tu. Otvoreno je govorila o pravim ci l jevima potpisivanja Trojnog pakta pokuavajui da sprei novu nacionalnu ka-tastrofu u koju su gurali bugarski narod njegovi faist iki upravljai, zalagala se za zakljuivanje ugovora o uzajam-noj pomoi izmeu Bugarske i SSSR-a. Al i , na alost, jo ta-da je i BRP u zalaganju za pakt sa Sovjetskim Savezom isti-

se jednom u in io kraj komun is t i ko j propagandi, te da je nemaki udar us led io u pos ledn jem asu. (A V I I , fond NDH, k. 4, reg. br. 5 /41) .

U svom govoru u Narodnom sobranju 19. novembra 1941. F i lov je istakao da su dogaaj i , kao to je b io i ta l i jansko-grk i rat ko j i je preduzet da bi se spre i lo prodi ran je br i tanske vo jske u Grko j i uspostav l jan je Jednog novog balkanskog f ronta , ugroz i l i bugarske interese, te je v lada b i la pr inuena da pr is tup i Tro jnom paktu. Rekao je : Svi ste vi jednoduno odobr i l i p r is tupanje Bugarske Tro jnom paktu i pokazali svo je zadovol js tvo jednodunom man i fes tac i jom. Na ta j nain Bugarska je konano stala na stranu s i la Osovine i n j i hov ih saveznika. Ona e do kraja b i t i verna preduzet im oba-vezama i uvek e, prema svo j im mogunost ima, na j isk ren i je saraivat i . . . Nama je ta j rat doneo os loboenje bugarsk ih krajeva u zapadnim pokra j inama, u Trak i j i i Ma-kedoni j i . . . " (A V I I , fond NDH, k . 4 , reg. br. 4 /41) .

'5) L. B. Velev: Od is tor i ja ta na b lgarsk i jo t pa t r io t i esk i f ront, Budimpeta 1951, s t r . 28; Godo Agne, n. d. s t r . 13.

) Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, knj . 1, s t r . 30, 3839; Godo Agne, n. d. s t r . 14.

cala nacionalne ideale i ukazivala na perspektivu izlaska Bugarske na Egejsko more dobijanjem jednog dela Egejske Makedonije.17)

Uloga Bugarske u nemakim planovima za napad na Jugoslaviju, Grku i Sovjetski Savez

Jo u toku priprema za pristupanje Trojnom paktu, bugarska vlada je odobrila grupi nemakih oficira da pri-preme teren i uslove za brz ulazak nemakih trupa u Bu-garsku. Prema nemakoj proceni, postojala je opasnost da radovi na podizanju mostova preko Dunava sa rumunske obale otkri ju ovu nameru, a to bi izazvalo nemir na Bal-kanu i u SSSR-u. Odlueno je da bi u tom sluaju trebalo odgovorit i da Nemaka ne moe trpeti eventualno uvr-enje Engleza na Balkanu i da se Rumunija mora zatit i t i , jer je lanica Trojnog pakta. Prema tome, ova koncentra-cija snaga nije, navodno, bila uperena protiv bilo koje zemlje, pa ni protiv Sovjetskog Saveza. Nemaki glavni stan je procenio da je vano uverit i Sovjetski Savez da Nemaka nema agresivnih namera prema Jugoslaviji i Turskoj;18) u stvari, Hilter i Musolini u svojim imperija-l ist ikim planovima od 19371940. bavili su se milju da l ikvidiraju Jugoslaviju kao dravu ekajui pogodan trenu-tak da bude potpuno izolovana i okruena, te da to izvedu okupacijom bez krvi.

No, dogaaji u Jugoslavij i od 27. marta znatno su po-remeti l i Hitlerove planove i za napad na Sovjetski Savez i za konaan obraun sa Englezima u Grkoj i na Sre-dozemlju.

Svenarodnim otporom jugoslovenski narodi su dva dana posle potpisivanja Trojnog pakta zbacili vladu i odbili bilo

i?) Oteestvenata vo jna na Blgari ja, knj . 1, str . 4042; Lazar Mo jsov : Bu-garska radnika par t i ja (komunista) i makedonsko nacionalno pi tanje, Beograd 1948, str . 5758.

, s) Prema izvta ju od 21. X I I 1940. godine u Bugarskoj se tada nalazio Stab za pr ibav l jan je podataka Sof i ja , na i j e m je e lu generaltabni pukovnik Ca jc le r ; osnovni zadatak taba bio je da pr ip remi bugarsku t e r i t o r i j u za ulazak nemakih trupa i obez-bedi us love za n j ihovu akc i ju . Rukovodi lac taba b io je ovlaen da od bugarskog Generaltaba trai da se, uz nemaku f inans i j sku pomo, po jaa ju drumsk i mostov i zbog prelaska nemakih tenkova. (Kriegstagebuch des Oberkomandos der Wermacht Wermacht fhrungstab, Band I, 1, August 1940 31. Dezember 1941, str . 995).

kakav savez sa nacistikom Nemakom. Ogoren ovim ot-porom, Hitler je istog dana, 27, marta, doneo definit ivnu od-luku da, uz pomo njenih suseda, l ikvidira Jugoslaviju munjevit im napadom. Da se ne bi suvie dugo odlagao na-pad na Sovjetski Savez (poduhvat Barbarosa), napad na Jugoslaviju (poduhvat Br. 25) trebalo je izvesti to pre, jednovremeno s napadom na Grku (plan Marita), kako bi se onemoguilo sadejstvo grkih i jugoslovenskih snaga, a britanske oruane snage proterale sa Balkanskog poluo-strva. Na konferencij i sa vrhovnim komandantima kopnenih snaga i vazduhoplovstva odranoj 27. marta, Hitler je izja-vio da je Jugoslavija nesiguran faktor s obzirom na predsto-jei napad na Grku i docniju akciju prema Sovjetskom Sa-vezu, te da je zbog toga reio da razbije Jugoslaviju i voj-niki i kao dravu, ne ekajui moguu izjavu lojalnosti no-ve jugoslovenske vlade. Tom pri l ikom je izjavio:

Rat protiv Jugoslavije mogao bi da bude veoma popu-laran u Itali j i, Maarskoj, Bugarskoj, poto ovim dravama treba stavit i u izgled dobijanje izvesnih jugoslovenskih ter i tor i ja: Itali j i dalmatinsku obalu, Maarskoj Banat, Bugarskoj Makedoniju.19)

Zato je istog dana Hit ler lino obavestio maarskog i bugarskog ambasadora o svoj im namerama, traei da i njihove zemlje uestvuju u napadu na Jugoslaviju, dok bi Rumunija trebalo da poslui kao zatita prema Sovjetskom Savezu. Istovremeno je pismom izvestio Musolini ja o no-vonastaloj situaci j i , a sutradan, 28. marta, po specijalnom izaslaniku uputio konkretan predlog o koordinacij i dejstava nemakih i i tal i janskih snaga na Balkanu. Musolini se sa-glasio sa predlogom i o tome istog dana pismom obave-stio Hitlera.20)

Odmah po zavretku konferencije, Hit ler je izdao Di-rektivu br. 25,21) sa razraenim planom napada na Jugosla-viju. Osnovna ideja Hitlerovog plana bila je da se koncen-t r in im napadom sa prostora Rijeka Grac s jedne strane, i prostora Bugarske s druge strane, upadne u Jugoslaviju

"J Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda (da l je Zbornik], t om I I , kn j . 2. dok. 1.

) -Drug i svetsk i rat, kn j . 1, s t r . 405408 , 415; A V I I , k. 1, reg. br . 3 /2 ; Helmuth Greiner : -D ie Oberste Wehrmacht fhrung 19391943, L imes Ver lag, Wies-baden, 1951, s t r . 274275.

21) Zbornik, tom I I , kn j . 2, dok. 2, s t r . 475477.

optim pravcem prema Beogradu, uniti jugoslovenska voj-ska, a krajnji juni deo ocepi od ostale jugoslovenske teri-tor i je i na taj nain stvori baza za produenje nemako-ita-lijanske ofanzive protiv Grke.

Za napad iz rejona Sofije u pravcu Nia i dalje ka Beo-gradu, i sa prostora ustendil Gornja Dumaja u pravcu Skoplja i Velesa, predviala su se dejstva svih raspoloivih snaga u Bugarsko i Rumuniji, s t im to bi za osiguranje naftonosnih podruja u Rumuniji trebalo ostavit i snage ja-ine oko jedne divizi je. Osiguranje prema turskoj granici za prvo vreme je trebalo prepusti t i Bugarima, a iza njih, kao oslonac, postavit i 16. nemaku oklopnu divizi ju. Zadatak bugarskih snaga bio je da t i te pozadinu nemakih snaga od eventualne akcije Turske.

Hit ler je raunao na jai otpor jugoslovenske vojske pa je predviao i mogunost da bugarske oruane snage uestvuju u napadu na Jugoslaviju. Pretpostavljao je da e Bugarska, poto joj je bila obeana Makedonija, bez ikak-vog prit iska od strane Nemake uestvovati u napadu.22) U tom sluaju, prema uputstvu za strategi jski razvoj, bu-garsko vojno rukovodstvo trebalo je da se sporazume sa vrhovnom komandom nemake 12. armije. Prema sporazu-mu, bugarske snage koje bi bile angaovane protiv Jugo-slavije, potini le bi se nemakoj komandi. Meut im, po-voljan razvoj operacija nemakih snaga u Jugoslavij i nije zantevao dejstva i bugarskih oruanih snaga.23)

U svim ovim kombinacijama, bugarska vlada je bila veoma angaovana u akcij i za napad i razbijanje Jugosla-vije. Poto je Hit ler 27. marta 1941. podsetio bugarskog po-slanika u Nemakoj Prvana Draganova da su dogaaji u Jugoslavij i istakli makedonsko pitanje, bugarska vlada je preduzela niz akcija u pogledu uea u okupacij i i raspo-deli Jugoslavije. Ribentrop je 11. aprila zatraio od posla-nika Draganova sudelovanje bugarskih divizija protiv Jugo-slavije i prekid diplomatskih odnosa s Jugoslavijom. Zbog toga je car Boris III izrazio elju da se lino sastane sa Hit lerom. Na sastanku, 19. aprila 1941, uglavnom se razgo-varalo o mestu i ulozi Bugarske i njenih oruanih snaga u

Hitlerova direktiva br. 26 od 3. IV 1941. A V I I , M ik ro teka , NAV-N-T-608, F. 1/474478.

23) 1 s t o.

hit lerovskoj koalici j i na Balkanu i o jugoslovenskim teritori-jalna koje treba pr ik l jui t i Bugarskoj.24)

U trenutku kada se Hitler pripremao za napad na Jugo-slaviju bez objave rata, za napad na Grku i, posebno, za na-pad na Sovjetski Savez, polit ika Bugarske u nacifaistikoj koalicij i pretvori la je bugarsku ter i tor i ju u nemaku bazu i placdarm za ove pohode. Bugarska je stavila na raspolaga-nje Nemcima sva pristanita na crnomorskoj obali Bur-gas, Varnu, B a l i k i pristanite Ruse na Dunavu, osposo-bivi ih da mogu sluiti nemakim podmornicama i ratnim brodovima. Za prevoenje vojske i ratnog materijala na sov-jetsko-nemaki front, Nemci su korist i l i bugarsku f lotu; najvanije eleznike pruge i komunikacije u Bugarskoj bile su stavljene na raspolaganje nemakim snagama radi pre-voenja trupa i ratnog materijala u pohodu na Jugoslaviju, Grku i Sovjetski Savez; pod kontrolom Nemaca, bil i su svi bugarski aerodromi sa kojih su nemaki bombarderi i lovci poletali na front.25)

Takvim saveznitvom i znaajnim ustupcima Bugarska je omoguila nemakim faist ikim trupama okruenje ju-goslovenske ter i tor i je i izvoenje udara nemake armije u pozadinu jugoslovenskih snaga, ija je glavnina bila grupi-sana na severnom frontu, i njihovo odsecanje od savezni-ka grkih i britanskih trupa. Pored toga, Bugarska je ve-zivala na utvrenoj Metaksasovoj l ini j i 57 grkih divizija, tol iko potrebnih na grkom frontu u Albani j i na kome se vodila odluna bitka protiv ital i janskih oruanih snaga.

Za vreme napada nemakih i i tal i janskih trupa na Ju-goslaviju i Grku, Bugarska je mobil isala 10% svog stanov-nitva i glavninu svojih oruanih snaga koncentrisala na granici prema Turskoj. Uputivi tako svojih deset divizija na front prema Turskoj i Grkoj, Bugarska je omoguila da deset nemakih divizija bude upueno na istoni front, i dejstva protiv saveznika.

Pored neposredne vojne pomoi, Bugarska je Nemci-ma omoguila da na samoj jugoslovenskoj i grkoj granici potpuno neometano izvedu pripremu svojih trupa.

3

Doprinos Bugarske silama Osovine pri napadu na Ju-goslaviju i Grku aprila 1941. godine bio je od istog znaaja kao da su bugarske trupe najneposrednije uestvovale u ovim poduhvatima.26)

Na sastanku odranom 5. I 1943. izmeu Hitlera i bu-garskog ministra vojske generala Nikole Mihova, Hitler je, govorei o apri lskom ratu protiv Jugoslavije i Grke, odao priznanje Bugarskoj i njenim oruanim snagama, i rekao:

Pretenzije Rusije stvori le su nam neminovan rat na Istoku, zbog ega smo morali brzo svri t i na Balkanu. Bla-godarei pomoi koju nam je Bugarska ukazala, na zada-tak je bio olakan i ubrzan. Kolika je bila ta pomo moe se shvatit i samo ako se ima u vidu da su Englezi tada vla-dali Kritom i Peloponezom.. . Pored toga bugarska vlada nam je osigurala crnomorsku obalu koju je severnije obez-beivala Rumunija.27)

Spremnost carske Bugarske i njenih oruanih snaga da se do kraja zaloe za pobedu sila Osovine podrali su svi vodei krugovi Bugarske. Prof. Aleksandar Cankov u svom govoru u Narodnom sobranju kae:28)

Bugarska se kroz niz deset leta i stolea borila za svoje osloboenje i ujedinjenje, te je svaki pedalj Balkana pokriven bugarskim kostima i bugarskom krvlju. Bugarska i danas vri ozbiljno i dostojno svoju dunost, podrava red na Balkanu, bitno pomae na taj nain Osovinu, a uvek je spremna da izvri svoje dunosti aktivno u ratu, kako je to car naglasio

Evo kako su ocenil i ove dogaaje rukovodioci ote-estvenofrontovske Bugarske.*) Pozdravljajui zasedanje Ant i faist ike skuptine narodnog osloboenja Srbije (ASNOS-a), odrano od 9. do 12. novembra 1944. godine u Beogradu, predstavnik Bugarske narodne armije (BNA) general Ivanov, pored ostalog je rekao:

. . . Bugarska imperi jal ist ika reakcija, pretvorena ka-snije u bugarski faizam, zabila je dva puta no u lea jugoslovenskih naroda. . . Bugarska vojska, bugarska an-

26) A V I I , k. 4, reg. br. 1/41.

=7) A V I I , fond Bugarska, k. 3, rg. br. 28/3 (prevod) . 28) I s t o, k. 4, reg. br. 12/41.

") 9. septembra 1944. sruen je fa is t i k i reim u Bugarskoj i uspostav l jena oteestvenofrontovska v las t .

darmerija i polici ja postali su andarmi na Balkanu. Oni su klali i pljakali mirno bratsko jugoslovensko stanovnitvo kao i stanovnitvo Grke i Trakije. Deveti septembar uinio je kraj toj stranoj sramoti koja je bila utisnuta na obraz bugarskog naroda.29)

Vasil Kolarov, lan CK BRP (k) , ocenjujui mesto i ulo-gu Bugarske i njenih oruanih snaga u hit lerovskoj koali-ci j i , kae:

Tri i po godine bila je Bugarska sauesnik hit lerovske Nemake u ratu protiv slobodoljubivih naroda. Bugarska je propustila kroz svoju ter i tor i ju nemaku vojsku prema granicama Jugoslavije i Grke i t ime pomogla Hitleru da osvoji zemlje koje su odbile da kapituliraju pred Nema-kom.

Poto je okupirala zapadnu Trakiju, Makedoniju i vei deo Srbije, Bugarska je u t im zemljama uzela na sebe sramnu ulogu hit lerovskih andarma, bugarske okupator-ske vlasti, zajedno sa Nemcima, pljakale su te oblasti i surovo se obraunavale sa stanovnitvom .. ,30)

Ocenjujui pristupanje Bugarske Trojnom paktu, Geor-gi Dimitrov*) je, opisujui martovske dogaaje 1941. godine kada su narodi Jugoslavije bil i spremni da se brane od Nemaca i kada je grka vojska tukla Italijane na svojoj i al-banskoj ter i tor i j i , rekao da je i Bugarska, oslanjajui se na narod, mogla sauvati svoju neutralnost. Al i :

. . . Bugarski vladajui krugovi odbacili su taj narod-ni zahtev prikl juivi Bugarsku dravama Osovine i pustiv-i nemaku vojsku u zemlju. Oni su zarili no u lea Ju-goslavij i i Grkoj i omoguil i hi t lerovskim hordama da po-bede jugoslovensku i grku vojsku. Svi dogaaji posle toga pokazali su da su t im akcijama bugarski upravljai upravo pomogli da se sfera rata proiri na Balkan i da se Bugar-ska uvue u rat. . . Bugarska igra ulogu Hitlerovog andar-

) Prirunik za politike radnike NOV I POJ, 1945, br . 1, s t r . 8081.

"J I s t o , s t r . 4058, Vas i l Kolarov: Bugarska na novom putu, lanak objav-l jen u Boljeviku br. 19 od 22. X 1944.

*) Georgi D im i t rov (18821949) poznati revo luc ionar meunarodnog radnikog pokreta, prot iv koga je voen uveni Lajpciki proces 1933. Neko vreme bio sekretar Kominterne. Po povratku iz SSSR-a, kra jem 1945, do svo je smr t i , stajao na e lu bu-garske vlade i komunis t ike par t i je . Dosledno se bor io za dobrosusedske odnose sa Jugos lav i jom.

ma na Balkanu. Bugarske jedinice nalaze se u Jugoslaviji i Grkoj kao okupatori. Car Boris je stavio Nemcima na raspolaganje bugarske divizije, koje su na Balkanu zame-nile nemake divizi je, upuene na sovjetsko-nemaki front.31)

Ulogu jednog od najvernij ih saveznika nacifaistike Nemake carska Bugarska i njene oruane snage igrale su sve do 9. septembra 1944. godine kada je ustankom zbaen faist iki reim i uspostavljena oteestvenofron-tovska vlast.

Dogovori i sporazumi oko podele Makedonije i Srbije

Prvi nacrt za podelu Jugoslavije usledio je posle Hitle-rove odluke 27. marta 1941. da se Jugoslavija uniti kao drava.

U Privremenim smernicama za podelu Jugoslavije od 12. aprila 1941.32) stoj i da e podruje naseljeno bugarskim Makedoncima pripasti Bugarskoj. Ue podruje Srbije stavlja se pod nemaku vojnu upravu, potinjenu vrhovnoj komandi suvozemne vojske.

lako je Smernicama Hit ler reio samo u osnovnoj l ini j i pitanje podele jugoslovenske dravne ter i tor i je, uolj ivo je da se u prvi plan ist iu vojno-privredni interesi Nema-ke, pa tek onda interesi njenih saveznika. Tano razgrani-avanje raskomadane Jugoslavije ostavljeno je za kasnije dok nemaki vojno-privredni eksperti ne pripreme zahteve koji bi udovoljavali nemakim ratnim interesima.

Sedamnaestog aprila u nemakom ministarstvu spolj-nih poslova33) odrano je savetovanje na kome su razmo-trene ove smernice. Ponovo je istaknuto da oblast nase-ljena Makedoncima treba da pripadne Bugarskoj i da je Firer Bugarima ve odobrio vojno posedanje do linije Pirot Vranje Skoplje dolinom Vardara. Za Srbiju je

31) Georgi D im i t rov : Govor i , lanc i I iz jave- (lanak Kuda ide Bugarska), s t r . 10, 12.

M) Zbornik, t o m I, kn j . 2, dok. 14, s t r . 545547. 33) A V I I , M ik ro teka, Nacionaln i arh iv Vaington, nemaki fond (NAV-N)

NAV-N-T-77, F.1295/799801.

reeno da potpada pod nemaku vojnu upravu pod vrhov-nom komandom kopnene vojske. Sledeeg dana vrhovna komanda kopnene vojske iznela je svoj stav o razgranie-nju i istakla: da Ni u svakom sluaju treba da pripadne Srbij i ; da ne bi trebalo dati Bugarima elezniku prugu Za-jear Ni; da je za granicu sa Bugarima podesan planin-ski venac izmeu Nia i Pirata.34) U meuvremenu, u ne-makom ministarstvu spoljnih poslova formirane su potko-misi je koje su radile na pripremi predloga za obezbeenje privredno-ekonomskih i pol i t ikih interesa Nemake.35)

U toku priprema za sastanak o podeli Jugoslavije po-zvani su na razgovore predstavnici Maarske i Bugarske; oni su izloili svoje ter i tor i jalne zahteve i stavove u pogle-du okupacionih podruja, kako bi vlada Rajha ova pitanja razmotrila sa Rimom. Hit ler je primio cara Borisa 19. aprila, sasluao zahtev da se Bugarskoj dodeli itava Makedoni-ja, a posebno predeo Ohrida koji Bugarska smatra svoj im nacionalnim draguljem, i priznao bugarskom suverenu opravdanost ovog zahteva.36)

Poto je nemaka vlada sa svoj im ekspertima utvrdila vojno-privredne i poli t ike interese Nemake, a sa Bugar-skom i Maarskom njihove ter i tor i jalne zahteve, sazvana je konferencija na kojoj su uestvovali nemaki i italijan-ski predstavnici. Konferencija je odrana 21. i 22. aprila 1941. u Beu. Na elu delegacija nalazili su se ministr i ino-stranih poslova Ribentrop i ano. Ribentrop je u uvod-nom izlaganju istakao da je glavni zadatak novog ureenja na Balkanu da se ubudue zauvek sprei ponavljanje izdaje koju je poinila Srbija nakon pristupanja Jugoslavije Troj-nom paktu. Srbija vie nikada ne bi smela postati arite nemira, te bi je trebalo nainiti tako malenom i slabom kako vie nikada ne bi mogla podii buntovnu glavu. U sklopu deobe jugoslovenske dravne ter i tor i je razgovarano je o bugarskom okupacionom podruju, o proirenju Velike Albanije na istok, kao i o rudnicima Srbije na Kosovu i rudnicima u Makedonij i za koje je zainteresovana Nemaka. O svim pitanjima postignuta su kompromisna reenja uz

I s t o , F.1295/799803, 796797. K ) I s t o , F . 1295/792795 i 789791.

Archiv der Gegenwart 1941, s t r . 4984; dr Ferdo u l i n o v i , n. d. str . 6063.

obostrano uveravanje da e se mala razmimoilaenja ne-kako uskladiti. Meutim, dogaaji su pokazali da su spo-rovi i sporna pitanja ostali nereeni.37)

Demarkaciona linija, dogovorena izmeu nemake i itali janske vrhovne komande, a koju je odobrio i Hitler 23. aprila 1941,38) trebalo je da poslui kao osnova za razgra-nienje. Meutim, od nje se dosta odstupilo. Bilo je spo-rova pa i sukoba izmeu Italije i Bugarske, i tada i kasnije. Obe zemlje teile su da zgrabe to vei deo jugoslovenske ter i tor i je, te je obeleavanje demarkacione linije zavreno tek sredinom maja 1941. godine.

Ovakvom demarkacionom l ini jom nisu bile zadovoljne ni jedna ni druga strana. Bugarska vlada je otvoreno traila i deo ter i tor i je koji je bio pod ital i janskom okupacijom, od-nosno njenom vetakom tvorevinom Velikom Albanijom.

Mi nismo zadovoljni granicom u zapadnoj Makedo-nij i , niti stavom Italije. Ta granica ne odgovara niti istorij-ski, niti strategijski, nit i ekonomski, i ona je neodriva, izjavljuje Filov septembra 1941. godine.

Bugarski ministar vojske, general Daskalov, to pot-vruje:

Granicu prema Itali j i ne priznajemo konanom, niti emo je priznati.39)

S druge strane, i itali janska vlada je imala ter i tor i jalne zahteve prema nekim podrujima bugarske okupacione te-r i tor i je. Ovo nezadovoljstvo neminovno se odraavalo na odnose izmeu Bugarske i Italije, pa je bilo i oruanih

Dr Ferdo Cu l inov i , n. d. s t r . 6065. x ] Vrhovna komanda Vermahta dostav i la je 27. IV 1941. granice bugarskog

okupacionog podruja na t e r i t o r i j i Makedon i je : Od Vranja u jugozapadnom pravcu du june obale Bin ike Morave St. Kaanik t rpce (mesto uk l juno) Mun ikovo ( isk l juno) K. 2587 ( i sk l juno) Leak (uk l juno) k. 1748, 20 km jugo is tono od Tetova ( isk l juno) Raste (uk l juno) Srb ica V. Crsko (oba isk l juno) Liska (uk l juno) obala Ohr idskog jezera 5 km severno od Ohr ida do 5 km juno od Ohr ida Resen (uk l juno) k. 2600 (uk l juno) odat le u jugo is tonom pravcu od grke granice juno od B i to l ja , zat im u potezu stare grke granice. (A V I I , M ik ro -teka, NAV-N-T-77, F.1295/10741075; Zbornik, t o m I I , kn j . 2, dok. 22, str . 570).

*>) A V I I , fond Bugarska, k. 4, dok. 5/41 I 8/44.

incidenata.40) Zategnuti odnosi trajal i su sve do kapitula-cije Italije, ali je, sa nekim malim korekcijama u korist jedne ili druge strane, demarkaciona linija ostala ovakva. Znaajnija promena nastala je septembra 1943. kada je ka-pitulirala faistika Ital i ja i kada je nemaka vojska zapo-sela podruja svojevremeno dodeljena Itali j i , te su bugar-ske okupatorske snage mogle zaposesti vei deo Prespe.

Organizacija okupacionog sistema na anektiranom podruju Makedonije i Srbije

Zajedno sa nemakim vojnim okupacionim trupama koje su prodrle u Makedoniju, iz Bugarske je stigla u Sko-plje velikobugarski ori jentisana grupa makedonskih poli-t ikih emigranata, koji su odmah po dolasku osnovali Bu-garski centralni akcioni komitet za Makedoniju sa sedi-tem u Skoplju; komitet i su formirani i u unutranjo-sti Makedonije. Ovaj komitet je u neku ruku preuzeo vlast za vreme interegnuma, do dolaska bugarske administra-tivne i upravne vlasti.4 ')

Da bi sa pravne take gledita opravdala ulazak svojih trupa na jugoslovensku ter i tor i ju, bugarska vlada je 15. aprila 1941. prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavi-jom. U noti upuenoj jugoslovenskom poslanstvu u Sofi j i kao razlog je navela da su, navodno, jugoslovenske jedinice

) A V I I , M ik ro teka London, F.2 298212 i 29821315. I ta l i jansk i opunomo-eni m in is ta r u So f i j i , Mag is t ra t i , u izvetaju od 2. X I I 1941. i z jav l ju je : Za loe odnose izmeu Bugarske i I t a l i j e umnogome je razlog granina l i n i j a u Makedon i j i . . . Makedonci i Bugari mnogo se ale na tu demarkacionu l i n i j u , pa sam uveren da bi to t reba lo isprav i t i , i to to pre. CA V I I , fond Bugarska, k. 4, reg. br. 6 /44) .

41) Nedostatak dokumentac i je oteava jasn i je sagledavanje c i l j a stvaranja ovog komi te ta . Formalni i n i c i j a to r i su l j ud i iz redova makedonske emigrac i je u Bugarskoj. Po svo jo j ak t ivnost i Komi te t is tupa kao ekspozi tura ekspanz ion is t ike po l i t i ke bugarske buroazi je, a n jegov i t vo rc i dolaze s nemak im Jedinicama i sarauju sa Gestapoom i nemakom vo jnom komandom. Dokumentac i ja ne prua jasnu predstavu o odnosu i kombinac i jama Hi t le rove Nemake sa VMRO, t j . sa Vanom M i h a j l o v i m , potom I s bu-garskom v ladom, kao I n j i hov odnos I kombinac i je sa Komi te tom. Ulogu Komi te ta zamagl ju je i to to se vlada Fi lova ogradi la od njega I to n i je b i la obavetena da je organizovan. Kada je bugarski vo jno admin is t ra t i vn i i po l i c i j s k i aparat preuzeo v las t u Makedon i j i , tadanj i skopski oblasni d i rek to r raspust io je 7. ju la 1941. Komi te t . (A V I I , fond Bugarska, k. 1, reg. br. 5/111; 'Istorija na makedonskiot narod, Skopje 1969, kn j . 3, s t r . 280282; dr Ferdo u l inov i , n. d. s t r . 595; Istorijski arhiv KPJ, t om V I I , dok. 5 ) .

u toku aprila napadale na bugarske granine delove, da su jugoslovenski avioni nadletali i napadali bugarske grado-ve, da je stradalo civi lno stanovnitvo iako Bugarska nije bila umeana u ratni sukob, da su lanovi jugoslovenskog poslanstva u Sofij i odravali vezu sa bugarskim ruilakim elementima koji su pripremali nemire i dravni udar.42)

Svi ti razlozi bili su, naravno, izmiljeni.

Predsednik fa is t ike bugarske vlade Bogdan Filov v r i smotru bugarskih po l i c i j s k ih snaga u Skopl ju 1941.

Akt o kapitulacij i Jugoslavije potpisan je u Beogradu 17. aprila 1941, a Hither je 18. aprila odobrio ulazak bugar-skih trupa u Trakiju na podruju izmeu reke Strume i l inije Dede Aga - Mustafa Paa. Poto jo nije bio obavljen dogo-vor sa Itali jom oko definit ivne podele Jugoslavije i povlae-nja demarkacione linije, bugarskim trupama je istog dana odobren ulazak na ter i tor i ju Jugoslavije, s t im da ne preu liniju Pirot Vranje Skoplje tok Vardara do zapadne grke granice. Kako su operacije bile jo u toku zahtevalo

42) Archiv der Gegenwart 1941, s t r . 4980.

se da komunikacije ustendil Skoplje i Gornja Duma-ja Veles Skoplje ostanu do daljeg prvenstveno na raspolaganju nemakoj vojsci. Odreeno je da bugarska komanda u Makedonij i odrava vezu sa nemakom koman-dom 50. armijskog korpusa u Skoplju, a u Trakiji sa koman-dom 30. armijskog korpusa u Kavali.43)

Na osnovu ovog odobrenja bugarska 5. armija sa ge-neralom Nikolom Mihovim na elu otpoela je 18. aprila okupaciju dela jugoslovenskog dravnog podruja. Do 23. aprila bugarska 1. brza divizija nalazila se na prostoru Pi-rot Surdulica Kriva Feja, delovi u Skoplju; 6. peadij-ska divizija jugozapadno od Sofije, delovi u Velesu; 7. pe-adijska divizija na prostoru Vranje Radovite. tab 5. armije razmestio se u Skoplju.44)

U drugoj polovini aprila bugarska 5. armija okupirala je itavu Makedoniju, sem krajeva u zapadnoj Makedonij i (deo strukog, debarskog, kievskog, gostivarskog i tetov-skog sreza i deo Prespe), koji su pripali i tal i janskom pro-tektoratu Velikoj Albanij i. Ove jedinice okupirale su i deo jugoistone Srbije, koji je prema administrativno-teritori-jalnoj podeli u Kraljevini Jugoslaviji obuhvatao pirotski i vranjski okrug, i deo izmeu Timoka i granice kod Zajeara. U oblasti na jugu Srbije, Kosovu, okupirali su deo gnjilan-skog sreza severno od Pasjana, te Vit inu, Kaanik i Siri-niku upu. U toku 19421943. godine, sa Hit lerovim odo-brenjem bugarska okupaciona zona proirena je na labski, mitrovaki i vuitrnski srez.45)

Okupacijom ovih krajeva Srbije i Makedonije postignut je osnovni ci l j bugarskih vladajuih krugova ostvarivanje nacionalnih ideala i stvaranje Velike Bugarske. No, za sile Osovine, koje su bile u punom osvajakom zamahu, po-stignut je jo jedan mnogo znaajniji c i l j : bugarske divi-zije zamenile su nemake divizije i tako oslobodile znatne nemake snage za preduzimanje operacija u Grkoj, a kas-

43) A V I I fond Bugarska, k. 4, reg. br. 6/44. *) I s t o , k . 4, reg. br . 6/47; Mikro teka, NAV-N-T-312, F.425/800325960;

Is tor i ja na makedonskiot narod, knj . 3, s t r . 282. 4S) Tada su okupirani srezovi : p i ro tsk i , lun ik i , v lasot inak i , car ibrodsk i , bo-

s i l j g radsk i , v ran jsk i , preevsk i , masur ik i i p in jsk i . Oslobodi laki rat naroda Ju-gos lav i je 19411945, Beograd 1963, kn j . 1, s t r . 3435; A l i Hadr i : Okupacioni s i s tem na Kosovu i Me toh i j i 19411944, Jugoslovenski istorljski asopis br. 2 (dal je J l ) , 1965, s t r . 4041.

nije i za dejstva na istonom frontu protiv Sovjetskog Sa-veza. Na ovoj ter i tor i j i ostale su samo manje nemake je-dinice za obezbeenje transporta i snabdevanje, aerodrom-ske i protivavionske jedinice u Skoplju, inst i tuci je za eks-ploataciju rudnika i sl ino.

Radi obezbeenja boka nemakih trupa (koje su na-padale na Sovjetski Savez) prema Turskoj i obezbeenja pozadine snaga u Grkoj, nemaka Vrhovna komanda za-traila je pojaanje bugarskih oruanih snaga na Balkanu. Da bi udovolji la ovom zahtevu, bugarska Vrhovna komanda mobil ie nove snage i u julu i avgustu 1941. reorganizuje jedinice. A poto je posednutu ter i tor i ju smatrala svojom, formirala je i mirnodopski sastav 5. armije od 14. i 15. peadijske divizije i 1. konjike brigade. Sa posednute teri-tor i je povuene su 6. i 9. peadijska i 1. brza divizija.46)

Pored snaga koje su bile dislocirane na podruju Ma-kedonije i Srbije u rejonu Vranja, u Pirotu, razme-ten je 50. peadijski puk, koji je pirpadao bugarskoj 1. peadijskoj divizi j i ; na jugu Srbije, na Kosovu, bila su dva ojaana bataljona graniara.47) Na anektiranom podru-ju su, pored ovih snaga bile rasporeene i dve granine brigade, koje su obezbeivale demarkacionu l ini ju; po na-logu nemake vojne uprave bugarske etapne jedinice obezbeivale su elezniku prugu Beograd evelija preko Nia i Kraljeva, a poetkom 1943. i prugu Kraljevo aak Uice i Vardite. U svakom peadijskom puku for-miraju se takozvane lovne druine lovaki bataljoni. To su bile jedinice specijalno obuene za borbu protiv jugoslovenskih partizana,") naoruane automatskim oru-jem i uvek spremne za brzo dejstvo. im bi bio otkriven poloaj partizanskih jedinica, lovne druine hitno su upu-ivane na teren i odmah stupale u borbu. Pored ovih lov-

") Stab 14. peadi jske d iv i z i j e u Skopl ju : 15. peadi jsk i puk u Skopl ju ; 52. peadi jks i puk u Vranju; 53. peadi jsk i puk u Kumanovu; 56. peadi jsk i puk u Velesu i 14. a r t i l j e r i j s k i puk u Skopl ju .

Stab 15. peadi jske d i v i z i j e u B i to l ju ; 45. peadi jsk i puk u Pri lepu; 54. pea-d i j sk i puk u B i to l ju ; 55. peadi jsk i puk u Ohr idu i 15. a r t i l j e r i j s k i puk u Pr i lepu.

Stab 1. konj ike br igade u Skopl ju ; 1. kon j ik i puk u t i p u i 2. kon j ik i puk u Skopl ju . (A V I I , fond Bugarska, k. 4, reg. br. 10/11).

47) A l i Hadri , n. lanak, s t r . 57.

*) V id i : Jugoslavija u II svetskom ratu, Meunarodna po l i t i ka, Beograd, 1967. Izdanja na engleskom, f rancuskom, panskom, ruskom i nemakom jez iku.

nih druina posebnim zakonom bugarske vlade od 1. ja-nuara 1944. formirana je specijalna andarmerija; za skop-sku oblast formiran je jedan andarmerijski bataljon i j i je iskl juivi zadatak bio da vodi borbu protiv partizana.48)

Uporedo sa zaposedanjem jugoslovenskih ter i tor i ja, bugarske okupacione vlasti organizuju i vojno-teritori jalne jedinice, ustanove i organe preko kojih, izmeu ostalog, poetkom jeseni 1941. godine poinju mobilizaciju i regru-taciju na anektiranom podruju, gazei t ime sve meuna-rodne pravne norme i obaveze.49)

U duhu sklopljenih ugovora i sporazuma izmeu Tre-eg rajha i Bugarske, bugarska 2. armija posela je od 20. aprila do 9. maja 1941. godine zapadnu Trakiju i istoni deo Egejske Makedonije.50)

Bugarske trupe posele su ter i tor i ju ogranienu sa za-pada rekom Strumom, s juga obalama Egejskog mora, uklju-ujui ostrva Tasos i Samotraku, i sa istoka takozvanom neutralnom zonom (tako je nazvan koridor na granici iz-meu Grke i Turske du reke Mar ice) , koju su posele ma-nje nemake jedinice. Tako su istoni deo Egejske Make-donije, na istoku od reke Strume, i zapadnu Trakiju, oku-pirale bugarske trupe priblino u isto vreme kada i deo Vardarske Makedonije i Srbije. I na ovoj ter i tor i j i uspostav-ljena je celokupna bugarska okupatorska vlast admini-strativno-polit ika, vojna i sudska.51)

) Izjava Asena Bogdanova, oblasnog po l i c i j skog naeln ika Skopske ob las t i Mik ro f i lmovana dokumentac i ja u Skopl ju , F.10/2292.

*) M. Apos to l sk i , A. Hr is tov , R. Torz ioski : Poloaj okupirane Makedon i je u drugom svetskom ratu (19411944), JI br. 3/1963, s t r . 49.

5) Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, kn j . 1, s t r . 26; Hr is to Andonovsk i : Ma-kedonci te pod Grc i ja vo borba pro t iv fa izmot (19401944), Skopje 1968, s t r . 45.

51) Sredinom 1941. godine jed in ice bugarske 2. a rm i je smenjene su novofor-m i ran im Belomorsk lm odredom (sastav: Kavalsk i , Dumurd i jsk i puk) . U toku 1942. godine u zapadnu Trak i ju dovedena je bugarska 16. d iv iz i ja sa sed i tem u Ksant i ju , pod i j o m komandom je i 2. konj ika br igada. U j u l u 1943. bugarske snage u Trak i j i pojaane su sa 7. pead i jskom d i v i z i j om koja je posela so lunsku ob las t (Ha lk id iko po luos t rvo) . Novembra 1943. godine u zapadnoj Trak i j i f o rm i ran je bugarski 2. korpus ko j i je u svom sastavu imao 7, 12. i 28. d iv iz i ju , a pod svo jom komandom i Egejsku f l o tu , Kavalsku i Dedeagaku a r t i l j e r i j u i sve granine i manje jed in ice . Na ta j nain Nemci su odbranu zapadne Trak i je pover i l i bugarskim jed in icama. U toku 1944. godine na ovom podru ju n i je b i lo ve ih promena u sastavu bugarskih snaga koje su osta le tamo sve do kap i tu lac i je fa is t i ke Bugarske. (Oteestvenata vo jna na Blgar i ja, kn j . 1, s t r . 267280; A V I I , fond NDH, k. 302, reg. br. 18/7, 6/9; A V I I , fond Bugarska, k. 1, reg. br. 2 /7; A V I I , M ik ro teka Minhen N-3, reg. br. 679688 izvod iz ratnog dnev-nika Komande Grupe a rm i ja H za 1. VI 1944; A V I I , M ik ro teka , NAV-N-T-78, F.332/6289508, 628954852, 628956671).

Sa bugarskim okupacionim trupama na anektirano pod-ruje doao je i posebno pripremljen pol ici jski aparat. Po-stojale su dve oblasne i t r i gradske polici jske komande (Skoplje, Bitolj, Pri lep) i 21 sreska polici jska uprava sa preko 4.000 policajaca. Na zahtev Nemaca, Bugari su for-mirali i posebnu rudarsku polici ju, sa zadatkom da obezbe-uje i brani rudnike koje su Nemci eksploatisali. Bugarska rudarska polici ja bila je pod nemakom komandom.

Pored policajaca koji su prekri l i celo anektirano pod-ruje, bugarska polici ja imala je posebno organizovane mo-bilne jedinice: bojne polici jske ete, motorizovanu polici ju i konjike polici jske eskadrone. Njihova osnovna namena bila je brzo intervenisanje na podrujima u kojima su se pojavlj ivale partizanske jedinice. Kao rezerva, bugarskoj pol ici j i sluil i su pitomci Policijske kole otvorene 1943. godine u Skoplju.

U 19421943. godini bugarske vojno-polici jske vlasti pokuavaju da izazovu bratoubilaki rat i uspevaju da stvo-re nekoliko kontra eta u koje su ulazili ranij i emigranti, pripadnici VMRO,*) pripadnici bal ist ikih organizacija,**' albanski reakcionari i razni deklasirani i probugarski orijen-tisani elementi. Pripadnici kontra eta bi l i su plaeni kao i pol ici jski slubenici. Ove su ete, sem odreda Birman, partizanske snage razbile do sredine 1944. godine.

Pokuaj bugarske okupacione vlasti da od metana or-ganizuje seoske oruane strae radi odbrane od parti-zana, nije uspeo; oruje je ostajalo nepodeljeno po seoskim magacinima, ili su ga seljaci predavali partizanima. Bugar-ske vlasti doivele su neuspeh i sa formiranjem obavetaj-nih grupa.52)

Civi lnu vlast okupator je organizovao po ugledu na dr-avni aparat u Bugarskoj, te je svoje celokupno zakonadav-

*) VMRO Vnotrena makedonska revolucionarna organizaci ja , osnovana no-vembra 1893. i j i je g lavni c i l j b io nacionalno os loboenje makedonskog naroda. Posle balkanskih ratova gubi svo j p rvob i tn i znaaj i ideoloku o r i j en tac i j u i de l i se na razne s t ru je .

* * ) Naziv za pr ipadnike albanskog nacionalnog pokreta Bali Kombetar, osnovanog 1939. za borbu p ro t i v i ta l i j anskog okupatora. Zbog svo j i h ov in i s t i k ih tendenci ja za stvaranje Vel ike A lban i je na raun te r i t o r i j e Jugos lav i je i Grke, pre tvor io se za vreme II svetskog rata u orue fa is t i kog okupatora i bor io pro t iv snaga narodno-os lobod i lakog pokreta Jugos lav i je i Grke.

52) 1 s t o, s t r . 4952; Izjava Asena Bogdanova, F.10/2292; l i s t Celokupna Blgar i ja 1943. godine, Skopje, br. 536, s t r . 3.

stvo i pravni sistem proirio i na okupaciono podruje. Bu-garska vlada nije izriito zakonom objavila prisajedinjavanje dela jugoslovenske ter i tor i je Bugarskoj, ali je na njoj uvela svoj reim kao da faktiki jeste sastavni deo bugarske drave. Aneksi ju je ozakonilo bugarsko Narodno sobranje t ime to je donelo vie zakona u pogledu Makedonije i dela Srbije kao sastavnog dela bugarske drave.53) Prisajedinje-nje ovih jugoslovenskih krajeva Bugarskoj za vreme oku-pacije, dok jo traje rat, bilo je protivno meunarodnom ratnom pravu i Hakoj konvenciji od 1907. godine.

Na sve poloaje u novoobrazovanim instituci jama od oblasnog direktora i raznih naelnika i slubenika upra-ve pa do seoskih kmetova dovedeni su Bugari. Okupirani deo Makedonije i june Srbije administrativno je podeljen na oblasti, srezove i optine.54)

Posle organizovanja bugarske administrativne i poli-cijske vlasti, otpoelo je uvoenje i organizovanje i osta-lih institucija: graanskih sudova, f inansi jskih organa, ko-mesarstva za snabdevanje, inspekcijskih slubi, poreske uprave, itd. Pored graanskih sudova, osnovani su i preki vojni sudovi koji su sudil i civi l ima osumnjienim za delat-nost protiv bugarske drave.

Zakon o zatit i drave, koji je bio donet u septembru 1941, modifikovan je u tom smislu to su klauzule bile pro-irene, a sankcije jako pootrene. Na primer, za teu tele-snu povredu lica koje je na dunosti predviala se smrtna kazna; za irenje nepri jateljske propagande, rasturanje le-

53) U tom sm is l u karakter is t ian je Zakon o dravljanstvu, koj i se sv im Ma-kedoncima pr iznaje bugarsko dravl janstvo. Narodno sobranje Bugarske zak l juu je da je nestala Kral jev ina Jugoslav i ja pa je prema tome presta lo da posto j i jugos lovensko dravl janstvo makedonskog stanovnitva. Drugi zakon k o j i m je Sobranje legal izovalo fak t iku aneksi ju odnosio se na ov laenje dato bugarskoj v lad i da, u c i l j u us t ro js tva v las t i , moe na anekt i ranom podru ju donos i t i (umesto Sobranja) naredbe i druge odluke sa zakonskom snagom. Na osnovu tog ov laenja bugarska vlada donela je v ie normat ivn ih akata kao, na p r imer , Zakon za ubrzano ureenje vlasti u Makedoniji

i dr. (dr Ferdo ul inov i , n. d. s t r . 602605). M) Makedoni ja i deo Srb i je (sa v ran jsk im okrugom i de lom Kosova) podel jene

su u admin is t ra t i vnom pogledu na dve oblast i Skopsku i B i to l j sku dok je p i ro tsk i okrug pr ipo jen Sof i jsko j ob las t i . Gornjodumajskoj ob las t i , fo rmi rano j u 1943, pr ik l ju -ena su t r i sreza is tone Makedon i je . Pored ov ih ob las t i , kao na jv i ih ter i tor i ja lno-ad-m in i s t ra t i vn ih jed in ica , okupi ran i deo Makedoni je i jugo is tone Srb i je podel jen je , u admin is t ra t i vnom pogledu, na srezove i opt ine (Celokupna Blgar i ja br. 41 od 26. V I I 1941; M. Apos to lsk i , A. Hr is tov i R. Terzioski , n. . s t r . 5556).

i l

taka neprijateljske sadrine doivotna robija, za slu-anje stranih radio-stanica od 5 do 10 godina robije itd.

Ovaj zakon bio je pretea drugom zakonu po kome svim prestupnicima sude preki vojni sudovi. Ukazom Ministar-skog saveta Bugarske od 19. septembra 1941. stupio je na snagu Zakon za ratno stanje, koji je predviao smrtne kazne i za sitni je krivice.55)

Ustrojstvo sopstvenog sistema vlasti na okupiranom podruju, bugarska vlada sprovodi sa jasno odreenim ci-l jem da izbegne stvaranje posebnog okupacionog reima u ovim krajevima, kako bi . . .obezbedi la vre povezivanje sa krajevima starih predela carevine.56) Ovaj stav vlade Filova u celini je podravan i sprovoen za sve vreme oku-pacije, uprkos tome to je bugarska vlada znala da takvim aktom kri sva pravila meunarodnog prava.

Samo uspostavljanje administrativno-polit ikog apara-ta u Makedonij i i delu Srbije, i proirenje svih dravno-prav-nih instituci ja, nisu bil i dovoljni da obezbede ostvarenje cil jeva bugarske buroazije i vladajuih krugova potpu-no inkorporisanje okupacionog podruja u carevinu Bugar-sku. Bugarska vlada je nastojala da okupaciju prikae kao prirodno proirenje bugarske ter i tor i je, kao preuzimanje svoje nacionalne teri tor i je, kao posledicu kapitulacije Jugoslavije. U Makedonij i i jugoistonoj Srbij i stvara sna-an propagandni aparat sa zadatkom da preduzme znaaj-ne mere za ostvarenje poli t ike osvajanja tuih teri tor i ja ali da to osvajanje, tu okupaciju, prikae kao oslobodilaku misi ju Bugarske. Dodeljivanje ovako znaajnog mesta pro-pagandi u okupacionom sistemu dolazi uporedo sa donoe-njem jednostranog akta o promeni nacionalnog identiteta makedonskog stanovnitva: promena nacionalnosti izvre-na je donoenjem odluke bugarske vlade o promeni drav-ljanstva makedonskog stanovnitva! Makedoncem se niko nije mogao deklarisati.57) Ovim aktom pripadnost makedon-skoj naciji stavljena je pod udar Zakona o zatit i drave, a makedonski jezik proglaen je di jalektom bugarskog jezika.

55) I s t o , str . 56; dr D i m i t r i j e Ku l i : Bugarska okupaci ja 19411944, Ni 1970, knj . 1, s t r . 50;dr Ferdo Cu l inov i , n. d. s t r . 597; D imo Kazasov, i. d. str . 682683.

K) Iz govora Bogdana Fi lova, s tenografske beleke, XXV Obiknoveno Narodno sobranie, III redovna sesija, kn j . I, Sof i ja 1941, s t r . 204 (M. Apos to l sk i , A. Hr is tov, R. Terz ioski , n. lanak, s t r . 57).

57) Draven vesnik LXIV br. 124, s t r . 17 ( is to , s t r . 60); dr D. Ku l i , n.d. s t r . 50.

U iroko organizovanoj propagandi bugarska vlada koristi tampu, radio, pozorite, kulturno-propagandne ustanove i brojne faist ike i druge organizacije obrazo-vane sa ci l jem da probugarski utiu na makedonsko sta-novnitvo. U anektirano podruje, a naroito u Makedo-niju, dolaze mnogobrojne delegacije i misionari, nosioci kulturnog i javnog ivota Bugarske, organizuju predavanja i sveanosti s namerom da u makedonskom narodu po-bude saznanje o navodnoj zajednikoj istori j i i jedin-stvenoj borbi za nacionalno osloboenje jedinstvenog bugarskog naroda, te vekovnu borbu Makedonaca za nacionalno osloboenje prikazuju kao borbu bugarskog naroda. U toj upornoj denacionalizaciji ni crkva nije ostaja-la po strani: uporedo s dolaskom bugarske administrat ivne vlasti, crkva je proiri la svoju dijacezu i na okupirane teri-tori je, a svaku religioznu sveanost, ak i u najzabaenijim selima, korist i la za probugarsku propagandu.

Snanom pri t isku naroito je bila izloena omladina, a i celokupni kolski sistem bio je podeen za to bre spro-voenje denacionalizacije.58) Prosvetni kadar doveden je iz Bugarske; nastava se odvijala prema specijalno sainje-nom nastavnom programu za kole na anektiranom pod-ruju; izuavanje bugarskog jezika i bugarske nacionalne istori je predstavljali su glavne predmete nastave; vankol-ska omladina imala je posebne programe i organizacije za rad i vaspitanje.

Meu kolskom omladinom stvorene su faist ike i profaistike organizacije Branik, Otec Pajsij, Legio-neri, Ratnici. Pripadnost uenika organizaciji Branik omoguavala je sticanje posebnih privi legija u koli. Van-kolska omladina i graanstvo mogli su raditi u organiza-cijama Bojci od fronta, Opolenci, Zapasni oficiri, ilindenci, Junak, Trudi radost, i drugim i enskim or-ganizacijama samo u 1941. godini bilo ih je preko etrde-set. Al i , svrha ovih organizacija aktivno ukljuivanje makedonskog stanovnitva u propagandu i sprovoenje vladine i upravne poli t ike na okupiranom podruju - nije postignuta jer veina organizacija skoro i da nije imala lanova, niti je za sve vreme okupacije ispolj i la nekakvu

5B) Dr D. Ku l i , n. d. s t r . 50; I Kongres KPM, s t r . 5354; M. Apos to l sk i , A. Hr is tov, R. Ter,: ioski, n. lanak s t r . 6164; A l i Hadr i , n. lanak, s t r . 57.

aktivnosti; neke od njih Opolenci, Zapasni oficiri i Bojci od fronta postepeno su se osipale i prestale da postoje.

No, sve to to su ini le bugarske kolske vlasti nije bilo dovoljno da ugui revolucionarni duh omladine, pa su na osnovu posebnih instrukcija Ministarstva prosvete pre-duzimane i druge mere koje su ograniavale slobodan rad uenika.59)

Uitel j i i profesori bi l i su duni da obavetavaju vlasti 0 pol i t ikom raspoloenju omladine i naroda i odnosu pre-ma bugarskoj vlasti, a posebno o uticaju Komunistike par-t i je Jugoslavije u masama i kretanju partizanskih jedinica. Tako je i prosvetni kadar postao deo bugarskog administra-t ivnog i polici jskog aparata u sklopu okupacionog sistema.

Al i , ukoliko je prit isak kolskih vlasti bio jai utoliko je vie rastao otpor roditel ja i uenika. Mnogobrojne su i raznovrsne demonstracije protiv uvoenja bugarskog je-zika, bugarske istori je, protiv prinudnog upisa u faist ike organizacije .. .)

Bugarski okupator zaveo je na anektiranom podruju strog reim u svim oblastima ivota: u kulturi, prosveti, administraci j i , privredi. U privredi, pored otvorene prisi le 1 iznuivanja, uvedeni su i drugi vidovi pljake. Na primer, umesto kursa 100 dinara = 270 leva, uveden je novi kurs po kome je lev izjednaen s dinarom. To je omoguilo bu-garskim trgovcima da sa malo novca odvuku u Bugarsku velike koliine robe. . . Kao neizbena posledica rata i oku-pacije pojavila se besposlica. . . Na selu su sproveli rekvizi-ci ju penice, kukuruza, masti, mesa, vune. Zemlju su de-li l i bugarskim nacionalnim elementima, a radi bre asi-milaci je makedonskog ivlja poeli da doseljavaju Bugare. Srbi u Makedonij i odvedeni su u logore ili prinudno ra-seljeni, a imovina im je konfiskovana.61)

M. Apos to lsk i , A. Hr i s tov , R. Terzioski , n. lanak, s t r . 62. M) Otpor omlad ine i lus t ru je bugarski ko lsk i inspektor u Velesu. U izvetaju

iz 1942. godine kae: U ve l i kom bro ju sela rod i te l j i se javno supro ts tav l ja ju radu bugarskih u i te l ja . . . Mesno s tanovn i tvo odbi ja da daje stan i hranu u i te l j ima . . . U i te l j ima su p re t i l i da e ih ub i t i ako predaju bugarsku i s to r i ju i bugarski jez ik . Mogu decu da ue samo na makedonskom jeziku. A 1943. godine is t i inspektor p ie: Deca se u kole sakupl ja ju s i lom. ( Is to , str . 62).

41) I kongres KPM, t r . 5354.

PRVI BUGARSKI OKUPACIONI KORPUS U SRBIJI

Uee faist ike Bugarske i njenih oruanih snaga na t lu Jugoslavije nije se zavrilo okupacijom dela Makedo-nije i jugoistone Srbije. Posedanje novih jugoslovenskih ter i tor i ja usledilo je posle napada hit lerovske Nemake na Sovjetski Savez, to je od Nemake trailo ogromne snage i napore i na istonom frontu i u pozadini, na Balkanu, a posebno u Jugoslavij i . U takvoj situacij i Nemaka je od svog saveznika Bugarske zahtevala i nova ekonomska na-prezanja i nova vojna angaovanja, te su poetkom 1942. godine bugarske oruane snage u jaini jednog korpusa posele i delove Srbije, dotle pod nemakom okupacionom vlau, i t ime nemake snage oslobodile za dejstva na istonom frontu.

Jer, nije sluajnost to dolazak 1. bugarskog okupacio-nog korpusa u Srbiju, poetkom 1942. godine, pada upravo u vreme kada su sile Osovine, po prvi put od poetka dru-gog svetskog rata, zapale u ozbiljne tekoe.

Na istonom frontu, najveem ratitu u drugom svet-skom ratu, Crvena armija je pred Moskvom i u operacijama kod Tihvina i Rostova zaustavila nadiranje Hitlerove armije i razbila oko 45 nemakih divizija i jednu oklopnu armiju. Hitlerov plan da za 914 nedelja savlada Sovjetski Savez nepovratno je propao ruei i mit o nepobedivosti nema-kog oruja.62) Nemaka je pretrpela nenadoknadive gubitke u l judstvu i materi jalnim sredstvima. Od poetka napada na SSSR, 22. juna 1941. do kraja novembra 1941. izbaeno je iz stroja 743.112 nemakih vojnika, to je ini lo 23,5% nemakih snaga sa kojima je izvrena invazija.63)

a) Drugi svetski rat, Beograd 1961, knj. 2, s t r . 157, 166, 170, 200206. t 3) I s t o, str . 145.

Na afrikom ratitu Englezi su razbili i tali janske snage u Etiopiji i ovladali Istonom Afr ikom, a do kraja 1941. go-dine u Libiji zauzeli Kirenaiku i stabil izovali f ront kod El Egejle.

Posle iznenadnog napada Japana na ameriku pomor-sku bazu Perl Harbur, 7. XII 1941, Sjedinjene Amerike Dr-ave stupile su u rat na strani saveznika, ime su vojniki, materijalno i moralno ojaale snage antihit lerovske koa-licije.64)

U jesen 1941. godine, u srcu evropske tvrave, kako je Hitler esto nazivao porobljenu Evropu, otvoren je novi front, prvi takve vrste u borbi protiv faist ikih oku-patora: u Jugoslaviji, pod rukovodstvom KPJ, buktao je oruani ustanak u kome se krajem 1941. godine borilo oko 80.000 boraca (43 partizanska odreda, 10 bataljona, jedna brigada). Snage narodnooslobodilake vojske Jugoslavije vezivale su za sebe 26 okupatorskih divizija (18 italijan-skih, 5 nemakih i 3 bugarske) i kvisl inke formacije ukupno armiju od oko 500.000 dobro naoruanih vojnika.65)

Za Hitlera je taj novi front na t lu Jugoslavije bio kost u grlu: i zbog toga to je vezivao znatan deo snaga drago-cenih za operacije na drugim ratitima, i zbog toga to je svoj im primerom dokazao porobljenim narodima Evrope da je mogua borba protiv faist ike sile. Ocenjujui tu opasnost Hitler, posle rasplamsavanja prvih jaih ustani-kih arita u Jugoslavij i, izdaje 16. septembra 1941. speci-jalnu naredbu o guenju ustanka u tzv. prostoru Jugoistoka.

Za izvrenje tog zadatka u Srbij i, Nemci su angaovali oko 80.000 vojnika. Pored stacioniranih nemakih divizija (704, 714, 717. i delova 718. diviz i je), doveli su i nove sna-ge: 125. peadijski puk iz Grke, 342. diviziju iz Francuske, a novembra meseca i 113. diviziju sa istonog fronta. Ra-unali su i na kvisl inke snage (nedievce, Ijotievce, etnike) .*)

44J Oslobodi laki rat naroda Jugoslav i je 19411945, knj . 1, drugo izdanje, Beograd 1963, s t r . 175.

65) I s t o, str . 176. *) etn ic i Drae Miha i lov ia snage srpske reakcionarne buroazi je, u p rv im

danima okupac i je zati tnici srpskog naroda, a kasni je otvoreni saradnic i nepr i ja-te l j a . Sa parolom Ustanak je preuranjen, ekaj te pogodan trenutak! pokual i da raz-b i ju svenarodni otpor pod rukovodstvom KPJ. Do kraja rata vode ogorenu borbu pro t iv snaga NOVJ.

lako je tako vel ikom vojnom si lom i neuvenim repre-salijama nad stanovnitvom nemaki okupator prinudio glavne snage narodnooslobodilake vojske da napuste ve-liku osloboenu ter i tor i ju u zapadnoj Srbij i i da se povuku u Sandak, ustanak nije jenjavao. Teite oruane borbe preneto je u druge krajeve Jugoslavije u istonu Bosnu, Sandak, Bosansku krajinu, Baniju, Kordun, Liku i delove Slovenije. Jugoistona Srbija je i dalje ostala ustaniko podruje na kome je dejstvovalo 7 jakih partizanskih odre-da, ugroavajui okupatorsku i kvisl inku vlast i glavne komunikacije BeogradSkoplje i NiSofija.66)

Nepovoljna vojno-polit ika situacija po sile Osovine postavila je pred Hitlera problem iznalaenja novih ljudskih i materi jalnih snaga. Zbog toga preduzima niz mera voj-nih, privrednih, pol i t ikih, propagandnih da bi u ratu vie angaovao svoje saveznike i satelite. U tom ci l ju produe-na je i vanost Ant ikominterna pakta za jo pet godina.67)

Stabilizacija istonog fronta predstavljala je za nema-ko komandovanje najvaniji strategijski zadatak. A da bi se istoni front stabilizovao trebalo je sa okupiranih pod-ruja izvui to vie snaga ali tako da to ne oslabi nemake pozicije u t im podrujima. Hitlerova direktiva broj 39-a (od 15. decembra 1941. godine) o jo veem angaovanju bu-garskih trupa u Srbij i, trebalo je da poslui upravo tom cil ju.

Hitlerova direktiva o novom angaovanju bugarskih trupa

Sutina direktive 39-a sastojala se u sledeem: Iz Ju-goslavije izvui to vie nemakih divizija za istoni front, a za odravanje reda i mira na Balkanu angaovati trupe svojih saveznika Itali je i Bugarske; u direkt ivi je po-sebno podvueno da je za nemaku privredu od izuzetnog znaaja obezbeenje vanih industri jskih objekata.68)

) I s t o , s t r . 116131; o nemak im merama za guenje ustanka u Srb i j i v i d i i re dr Jovan Mar janov i : Ustanak i narodnooslobodi laki pokret u Srb i j i 1941, Beograd 1963, s t r . 211320.

7) Drugi svetski rat, Beograd 1961, knj . 2, s t r . 341, 342. 6S) Hitlers Weisungen fr die Kriegfhrung 19391945, Bernard und Grafe,

Frankfurt 1962, s t r . 175. Na Pavel ievo reagovanje H i t le r je odustao da 2. i ta l i janska armi ja preuzme komandovanje nad sv im oruanim snagama u Hrvatsko j .

lako je nemako poslanstvo u Beogradu predoilo Hit-leru da e novo bugarsko angaovanje izazvati u Srbiji naj-ei otpor, on se ipak, pr i t isnut nepovoljnom vojno-politi-kom situacijom, odluio na ovaj korak.

Direktiva 39-a znaila je zeleno svetio bugarskim tru-pama za posedanje novih srpskih ter i tor i ja i proirivanje bugarske okupacije na Balkanu.

Ostvarivanje ove Hit lerove direktive teklo je vrlo brzo. Komandant Jugoistoka, general Kunce, upozorio je 20. de-cembra 1941. godine najodgovornije vojne stareine sa osnovnim pretpostavkama za njeno sprovoenje.69) Saop-tio je da e komandovanje na celoj ter i tor i j i Srbije i dalje ostati u nemakim rukama, a bugarske trupe u Srbiji mo-raju se takt iki potinit i nemakoj komandi. Nemake sna-ge u Srbij i obezbeivae glavni grad Beograd, Bor (rudnici bakra), oblast oko Krupnja i Loznice (rudnici antimona, olo-va, proizvodnja el ika), Ivanjicu (ant imon), Kosovsku Mit-rovicu (rudnik olova i cinka Trepa); bugarske trupe pre-uzimaju obezbeenje ter i tor i je stare jugoslovensko-bugar-ske granice: Rgotina ( iskl juno), Kragujevac (ukl juno), elezniko koleno istono od Kraljeva, dolina Ibra (isklju-no), Kosovska Mitrovica ( iskl juno). Jaina nemakih sna-ga u Srbiji iznosila bi dve divizije sa po tr i puka ili tr i divi-zije sa po jedni m pukom (704, 714. i 715.), t r i landesicen bataljona i ostale jedinice koje su se ve tu nalazile. Jaina bugarskih snaga iznosila bi tr i divizije koje bi bile pod je-dinstvenom komandom. Predvien je i nain predislokacije jedinica, t j . zamenjivanje nemakih jedinica bugarskim i izvlaenje 113. nemake divizije za istoni front, a 342. di-vizi je za upotrebu u istonoj Bosni, s t im to bi kasnije i ona bila upuena na istoni front.

Ve 24. decembra 1941. godine komandant Jugoistoka je preko generala Zilkova, bugarskog oficira za vezu, pre-neo bugarskom Ministarstvu rata da Firer i Vrhovna koman-da Vermahta trae da bugarske trupe, u jaini od tr i divi-zije, posednu deo srpske ter i tor i je sa zadatkom da na njoj odravaju mir i poredak. Posebno je naglaeno da bugar-ske trupe moraju brzo dejstvovati, kako bi to pre osiobodi-

69) Prepis pretpostavka Vrhovne komande Vermahta za sprovoenje novih di-rekt iva (A V i l , Mikro tek ta , NAV-N-T-501, F.264/12571259).

le nemake snage za druge frontove. Za sedite bugarske komande predloen je Ni.70)

Bugarska strana reagovala je brzo i revnosno na Hit-lerov zahtev. Ernest Vishaupt, vii savetnik Nemakog voj-nog arhiva, zapisao je:

Bugarski generaltab izjasnio se odmah spremnim da odgovori svim predlozima i zahtevima zapovednika orua-nih snaga Jugoistoka. Ve 27. decembra voeni pregovori u Sofi j i zavreni su potpunim uspehom.7 ')

Dva dana kasnije, t j . 29. decembra 1941. godine, ko-mandant Jugoistoka upoznao je nemakog komandanta za Srbiju, generala Badera, sa nainom pregrupisavanja ne-makih snaga i dolaskom bugarskih trupa. Predvieno je da bugarske jedinice ponu posedanje odreene terito-ri je 31. decembra i da prvi delovi iz sastava 15, 35. i 13. peadijskog puka do 5. januara 1942. godine smene nema-ke trupe u Leskovcu, Niu, Knjaevcu, uprij i i Jagodini, a do 15. januara da jedinice 6, 17. i 21. bugarske divizije posednu tu celokupnu ter i tor i ju i budu spremne za pri jem zadataka.72) Ivan Popov, tadanji bugarski ministar spoljnih poslova, izjavio je da ih je nemaki zahtev iznenadio (misl i na hitnost sa kojom je postavl jen), ali da je vlada o njemu odmah veala i odluila da ga prihvati kad to Nemci trae.73)

Za dvadesetak dana bugarske trupe smenile su znatne nemake snage i posele u Srbiji 5 okruga (niki, leskova-ki, kruevaki, moravski i zajearski) sa 35 srezova.74) Glavne bugarske snage stigle su u Srbiju poetkom janu

70) A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-312, F.452/8036486; E. V ishaupt : Borba prot iv ustanikog pokreta u Jugois tonom prostoru I deo, s t r . 94 (A V I I , k. 70, reg. br. 98 prevod) .

71) 1 s t o, s t r . 95. 72) Komandant Jugoistoka 29. I 31. X I I 1941. obavetava pot in jene o planu

smene nemakih jed in i ca bugarsk im. (A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-312, F.452/803647980, 8036475).

73) Tjedni izvjetaj poslanika NDH u Sofiji od 17. januara 1942. (A V I I , fond NDH, k. 302, reg. br. 6 /3 ) .

74) Sastav bugarskih d iv iz i ja : 21. tab u N iu (2. i 69. peadi jsk i puk; 1/50. pead i jsk i puk, 2/6. etapni puk, 2 /2 . a r t i l j e r i j s k i puk ) ; 6. d i v i z i j a tab u u p r i j i (3, 15. i 35. peadi jsk i puk, 6. kon j i k i d iv iz ion I 2. a r t i l j e r i j s k i puk [bez 2 d iv iz iona) ; 17. d iv iz i ja , tab u Prokupl ju (13, 2/69. peadi jsk i puk, 3 /6 . etapni puk, 6. a r t i l j e r i j s k i d iv iz ion, 4/7. a r t i l j e r i j s k i puk) . A V I I , Mikro teka, NAV-N-T-501, F.248/65; Izjava Asena

ara i omoguile da prvi transport 113. nemake divizije krene na istoni front.75)

Brojno stanje 1. bugarskog okupacionog korpusa izno-silo je 2025.000 vojnika.76) Za komandanta je postavljen general Asen Nikolov, koji je 12. januara 1942. godine preu-zeo dunost i na njoj ostao sve do kapitulacije faist ike Bugarske. Sedite taba korpusa bilo je u Nikoj Banji.

im je preuzeo dunost, Nikolov je narodu okupacio-nog podruja izdao proglas u kome, pored ostalog, kae da se od danas bugarska vojska stara o redu i spokojstvu u ovoj oblasti, a zatim poziva partizanske borce da poloe oruje. Ako to ne uine do 1. februara 1942. godine, sma-trae se buntovnicima.77)

I pre dolaska 1. bugarskog okupacionog korpusa, u ovom delu Srbije bilo je manjih bugarskih jedinica koje su isklju-ivo obezbeivale prugu NiSkoplje i NiSofija. Do 21. novembra 1941. godine postojala su dva bugarska bataljona 6. etapnog puka, ali, zbog pojaane aktivnosti partizana, na insistiranje nemakog komandanta Srbije, doveden je i 2. motorizovani bugarski puk, ojaan divizionom art i l jer i je (sedite taba u Niu a bataljona u Niu, Leskovcu i Beloj Palanci).78) Pored ovih, i neke druge bugarske jedinice iz anektiranog dela Srbije prelazile su demarkacionu liniju, vodile borbu protiv partizanskih jedinica i sprovodile teki teror nad stanovnitvom.

Ulazak 1. okupacionog korpusa u Srbiju izazvao je ogorenje, nemir i nezadovoljstvo stanovnitva; ak je vrlo otro reagovala i tadanja kvislinka vlada, posebno njen

Nikolova, b iveg komandanta 1. bugarskog okupacionog korpusa u S rb i j i , ko ju je dao 5. septembra 1945. godine (A V I I , fond Bugarska, k. 3, reg. br. 2 / 3 ) ; Izvetaj vo jnog izaslanika NDH u Sof i j i od 21. januara 1942. (A V I I , fond NDH, k. 89, reg. br. 10/4); A V I I , fond Bugarska, k. 3. reg. br. 1/11 (pregled sastava 1. bugarskog okupacionog korpusa od 1942. do 1944); V. Popovi, n. . Vojnolstori/ski glasnik (da l je V IG) ) br. 3/1952, s t r . 38.

U sv im navedenim izvor ima prv i sastav i numeraci ja d iv iz i ja i pukova bugar-skog okupacionog korpusa is tovetn i su sa man j im razl ikama u n i im jed in icama.

75) E.Vishaupt, n. d. s t r . 97. 76) A V I I , fond NDH, k. 89, reg. br. 10/4; A V I I , M ik ro teka, NV-N-T-501,

F.249/444.

") V. Popovi, n. 5. str . 40. 78) A V I I , Mikro teka, NAV-N-T-501, F.250/1411, 1408, 1428, 14041405.

predsednik general Milan Nedi*) Kada mu je 27. decem-bra 1941. godine saoptena odluka o proirenju bugarske okupacione zone, on je rekao: . . .Sada mi ne ostaje nita drugo sem da opalim sebi kurum u elo, pa je zajedno sa svojim ministr ima zapretio ostavkom, to je, naravno, bio samo pokuaj da se bar donekle ublae posledice Hitlerove odluke.79)

U odgovoru Nediu, koji je 4. januara 1942. uruio ne-maki opunomoeni ministar spoljnih poslova u Beogradu, Bender, kae se:

Vlada Rajha ne moe nemake vojnike u nedogledno vreme upotrebljavati u polici jske svrhe. Nemaki vojnici moraju biti upotrebljeni na drugom frontu, t j . na drugom mestu, za vojne zadatke. Zato je vlada Rajha prisil jena da zadatak osiguranja, u jednom delu Srbije, poveri drugim pouzdanim snagama. Ona se i sama iz tog razloga ponovo obratila bugarskim trupama. . .so)

Nediu je tada strogo predoeno da su bugarske trupe posele Srbiju jedino radi guenja ustanka, a dva dana ka-snije nemaki poslanik u Beogradu izvetava Ministar-stvo spoljnih poslova da je Nedi preboleo prvi ok oko zaposedanja delova Srbije bugarskim trupama, ali da je ono izazvalo ustro vrenje u narodu.81) Zato je komandant Sr-bije naloio feld i krajskomandanturama da smiljeno stanovnitvu objasne da se radi o isto vojnikoj, a ne po-l i t ikoj upravnoj meri.82)

Bugarska vlada je, opet, u ovom potezu videla veliku ansu da prisustvom svojih trupa na iroj ter i tor i j i Srbije iznudi od Nemaca prikl juenje novih srpskih podruja Bu-garskoj. Te tenje nedvosmisleno je potvrdio dalji tok do-gaaja: to je bugarski okupacioni korpus due boravio na srpskoj ter i tor i j i , bugarske aspiracije bile su sve izraenije. Jo dok su jedinice 1. okupacionog korpusa posedale teri-

*) Nedi , M i lan 18771946.). a rm i j sk i general Kra l jevske jugoslovenske vo jske. Posle kap i tu lac i je i rasparavanja Jugos lav i je , avgusta 1941. s tav l ja se na elo kvi-s l inke tzv. Srpske vlade u okupiranoj Srb i j i . Za borbu pro t iv NOP-a fo rmi rao Srpsku dravnu strau.

") Izvetaj nemakog poslanstva u Beogradu od 30. decembra 1942. A V I I , Mi -kroteka, NAV-N-T-120, F.200/15347577); J. Mar janov i , n. d. s t r . 391.

) A V I I , M ik ro teka, Bon 2/878; A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-120, F.200/15348284. 81) 1 s t o , F.200/15348586. s2) A V I I , Mikro teka, NAV-N-T-501, F.257/1351, 1352.

tor i ju Srbije, bugarska vlada traila je pomeranje demarka-cione linije kod Vlasotinaca83) i na nekim drugim podru-jima, a kasnije razvila jaku propagandu o prikl juenju nis-kog podruja Bugarskoj.

Nemaki of icir i , koji su septembra 1942. godine obili tab bugarskog okupacionog korpusa, izvetavaju: . . . Bu-gari potajno sprovode izvanredno intenzivnu propagandu za prikl juenje ove oblasti Bugarskoj. . . esto se ve danas uju tvrdnje da u nikom rejonu ivi oko 50% Bugara. Pu-kovnik Botmer*) je povodom toga izjavio da na tom podru-ju ne ivi ni jedan Bugarin.84)

Status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji

Nemaka komanda u Srbij i raznim nareenjima i uput-stvima odreivala je celokupni status bugarskih okupacio-nih trupa u Srbiji.85) U tu svrhu u Beogradu je 16. januara 1942. odran sastanak, sa nemakim generalom Baderom i bugarskim generalom Nikolovim na elu, na kome su preci-zirane osnove u odnosima dveju strana.86) Osim toga, ne-maka komanda je 17. januara 1942. godine izdala Smernice o odnosu bugarskih okupacionih trupa u Srbiji prema usta-novama Vermahta u kojima se ukratko kodif ikuje sve to je do tada ve bilo utvreno.87) U svim ovim dokumentima ja-sno je podvueno da su bugarske okupacione trupe poti-njene nemakom komandantu u Srbiji i da im je osnovni za-datak odravanje javnog reda i mira i zatita pruge Beo-

s3) Izveta] nemakog poslanstva u Beogradu od 14. januara 1942. (A V I I , Mi -kroteka, NAV-N-T-120, F.200/153491).

*) Botmer, komandant Feldkomandanture 809 u Niu.

") A V I I , Mikro teka, NAV-N-T-501, F.248/687, 689. 85) Nareenje komandujueg generala za Srb i ju od 16. januara 1942. o zadacima

bugarskog okupacionog korpusa. ( Is to . F.247/727729). 86) I s t o , F.247/746748; sastanku su sa nemake strane pr isustvoval i Bader,

Kevi, Kogard, Parcer, Turner, a sa bugarske Niko lov, Stanev i Ivanov. 87) Smernice o odnosu bugarskih okupacionih trupa u Srbiji prema ustanovama

Vermahta. A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-77. F.884-56338913.

gradNiSofi ja i NiSkoplje;83); u hitnim sluajevima mogu preduzeti i nune mere, ali o tome moraju najhitnije izvestit i nemaku komandu; kontakti bugarskih trupa sa srpskim vlastima obezbeivae se preko nemakih feld i krajskomandantura, odnosno preko nemake upravne vlasti u Srbij i ; utvruje se da bugarski okupacioni korpus, po odobrenju nemakog komandanta za Jugoistok i uz saglas-nost bugarskog Ministarstva rata, moe biti upotrebljen i izvan okupiranih oblasti. U pogledu odnosa prema stanov-nitvu, Smernice su u svemu izjednaile bugarske trupe sa nemakim: za prestupe prema bugarskim trupama, re-presalije sprovode bugarski trupni komandanti; odmazda za ubijenog ili ranjenog bugarskog vojnika ista je kao za pripadnike Vermahta: za jednog ubijenog Nemca ili ubije-nog Bugarina strelja se 50 talaca, za jednog ranjenog Nemca ili Bugarina 25 talaca.89) Inae, bugarski trupni koman-danti obavezni su da potpomau nemake vlasti u sprovo-enju odmazde prema stanovnitvu (posle sabotaa, ru-enja saobraajnica, postrojenja, raznih drugih diverzija, i td.), a ovlauju se da to ine i sami u toku borbenih ope-racija ili kada ocene da je to potrebno zbog reda i mira na okupiranoj ter i tor i j i . Prema zarobljenim ustanicima bu-garske vlasti primenjivale su isti postupak kao i nemake: uhvaene ustanike veali su il i strel jal i ; komandante, poli-t ike komesare i kurire prethodno sasluavali; lica koja neovlaeno nose oruje il i pomau ustanike, veali ili strel jal i . . 90)

Posebnim propisima i sporazumima izmeu Vrhovne ko-mande Vermahta i Ministarstva vojske Bugarske regulisana su i materijalna pitanja oko izdravanja bugarskog oku-

s8) Tadanj i bugarski m in is ta r vo jske Daskalov ovako je odredio zadatak je-d in ica bugarskog okupacionog korpusa: Zadatak im je odravanje reda i spreavanje i legalne akc i je e tn iko-komunis t i k ih bandi (A V I I , fond NDH, k. 89, reg. br. 12/4) ; Komandant Jugoistoka u depei od 6. septembra 1942. napisao je VK Vermahta: Kor-pus je dobio zadatak da posedne pros to r i je Zajear Svi la jnac Kragujevac Pri- t ina i da razbi je nepr i ja te l jske bande na ovoj te r i t o r i j i . (A V I I , M ik ro teka , NAV-N-T-312, F .467/80565324).

89) Postupak u pogledu odmazde ponovo je aktue l iz i ran Uputs tvom komandu-jueg generala za Srb i ju od 28. februara 1943 izbornik, t om I, knj . 5, dok. 163).

) Nareenje komandujueg generala za Srb i ju od 25. marta 1942. o postupku sa uhvaenim ustan ic ima. (A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-501, F.247/1055, 1056).

pacionog korpusa.91) Po tom sporazumu nemaki Vermaht snosi trokove mobilizacije i angaovanja bugarskih jedinica kao okupacionih trupa u jugoistonoj Srbij i ; bugarski vojnici primaju novani dodatak kao i vojnici Ver-mahta; bugarske jedinice snabdevaju se iz Bugarske, osim sveeg voa, povra i mesa za deetaovane manje jedinice... Deo poveanih trokova isplauje bugarskom korpusu is-kljuivo u dinarima centralna blagajna Vermahta za Srbiju, a celokupne trokove u rajhsmarkama. U prvoj polovini ja-nuara 1942. godine, za trokove korpusa bila je doznaena suma od dva puta po 5 miliona dinara (najavljeno uplaiva-nje jo 6 mil iona), raunato 120 dinara po vojniku.92) Prevoz srpskom eleznicom i korienje ureaja veza bilo je bes-platno. Pripadnici bugarskog korpusa i bugarski vojni tran-sporti nisu bili podloni carinskoj vojnoj kontroli. . .93)

Ovako regulisanim statusom Nemci su teil i da funk-ciju bugarskog okupacionog korpusa svedu iskljuivo na vojna dejstva, da izbegnu meanje bugarskih vojnih vlasti u unutranju upravu na okupiranoj ter i tor i j i Srbije. No, zbog znatno smanjenih nemakih snaga, brojni bugarski okupaci-oni korpus vrlo brzo je postao osnovna okupaciona, oru-ana snaga u Srbiji, koja je esto krila utvrene normative i ponaala se kao samostalna okupaciona sila.

Vee formacije bugarskih jedinica, pukovi i divizije, dejstvovale su, u naelu, po nareenju nemakog ko-mandanta za Srbiju. Ja sam imao ovlaenje kae Ni-kolov u svojoj izjavi da poduzimam samostalne akcije sa-mo kada sam u t im akcijama upotrebljavao bataljone i manje jedinice. Vee poduhvate protiv narodnooslobodila-kog pokreta planirali su i vodil i Nemci, podreujui svojoj komandi i bugarske snage. Za dejstva manjeg zna-aja, manje jedinice bugarskog korpusa imale su punu sa-mostalnost. Specijalne trupe, lovne rote, na primer, pot-injene su bile neposredno komandantima bugarskih divi-

91) Sporazum izmeu Vrhovne komande Vermahta i Vojnog min is tars tva kra-l jev ine Bugarske o nainu uprave povodom angaovanja k ra l jevsk ih bugarskih jed in ica u jugo is tono j Srb i j i . (A V I I , M ik ro teka, NAV-N-T-71, F.59/55663538).

) A V I I , Mikro teka, NAV-N-T-501, F.252/4648; prema nek im podacima Ne-maka je za jednomeseno izdravanje korpusa u Srb i j i isp la iva la Bugarskoj 3,5 do 4 mi l iona maraka. (NAV-N-T-59/656610, 656613, 656623).

) I s t 0 , F.247/875886.

zija, a postojale su i u okviru bugarskih okupacionih trupa u Makedoniji.94)

U toku 1943. godine 1. bugarski okupacioni korpus or-ganizovao je i svoju samostalnu obavetajnu slubu95) i j i je glavni zadatak bio prikupljanje podataka o snazi i ak-t ivnost i partizanskih jedinica i raspoloenju stanovnitva. U toku jula i