РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 2-Vodic kroz sportski menadzment II.pdf · ИЗ ДА ВАЧ РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 11030 Бе о град,

РЕ ПУ БЛИЧ КИЗА ВОД

ЗА СПОРТ

ИЗ ДА ВАЧ

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ11030 Бе о град, Кне за Ви ше сла ва 72Тел. 011/35 49 491, 35 45 585, факс 3555 288web: rz sport.gov.rs • e-mail: rzs@rz sport.gov.rs

ЗА ИЗ ДА ВА ЧА

Ја смин ко По зде рац, ди рек тор РЗС

ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИК

мр Алек сан дра Са на дер, по моћ ник ди рек то ра РЗС

УРЕДНИК

Лела Бошковић

ПРИПРЕМА ТЕКСТОВА

Лела БошковићМилена ДрагојевићТатјана Миленковић

КОРЕКТУРА ТЕКСТА

Татјана Миленковић

ПРИ ПРЕ МА И ШТАМ ПА

Ју го сло вен ски пре глед, Бе о град

ТИ РАЖ

300 примерака

ISBN 978-86-NNNNN-NN-N

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ

ЗБОРНИК РАДОВА

Бе о град, 2009. године

СА ДР ЖАЈ 5

Са др жај

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Мр Драгиша СтаменковићУлога и значај Републичког завода за спорт у систему спорта и сарадња са спортским савезима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Војислав ТабачкиФункционисање општинских спортских савеза – Спортски савез општине Зрењанин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Небојша ЈевремовићДелатност спортских савеза – Веслачки Савез Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Ђорђе ВишацкиОрганизовање великих такмичења, дипломатија и протокол у спорту – EYOF 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Др Срђан СавићФормирање националних тренинг центара – начини и проблеми. . . . . . . . . . . . . . 28

ПРЕДГОВОР 7

Предговор

Републички завод за спорт већ више од пола века ради на праћењу стања спорта у земљи и на његовом развоју. Од 1956. године, када је основан Савезни завод за физичку културу, Установа је неколико пута мењала име, а данашњи назив утврђен је Законом о спорту из 1996. године.

Од самог почетка створени су добри материјални услови. Завод се нала зи на 43 ha платоа у Кошутњаку са поливалентним спортским центром, затворе-ним и отвореним спортским објектима. Најзначајније богатство Завода су ње-гови запослени (90), међу којима су поред спортских стручњака, лекари спе-цијалисти (спортске медицине и других специјалности), психолози, социолози, статистичари; укључујући магистре наука, докторанте и докторе наука.

Рад на стручном усавршавању кадрова који раде у спорту увек је био ва-жан и континуиран задатак Завода. Пре свега зато што је услов за развој сваке делатности квалитетан и образован кадар, а знања и информације се екстрем-но шире стварајући појаву названу „поплава информација“. Надлежне институ-ције система државе треба да пруже квалитетне информације које су значајне за рад стручњака и изабране из „мора“ информација.

По податку из 1981. године, за првих 25 година Завода организовано је преко 40 саветовања и семинара и на њима је учестововало више од 1500 струч-њака (25 година рада Југословенског завода за физичку културу и медицину спорта, ЈЗФКМС, Београд, 1981). Предавачи на овим скуповима, поред сарадни-ка Завода, били су признати стручњаци специјалисти за актуеалну проблемати-ку: спортски тренери, спортски лекари, спортски психолози, физилози и дру-ги стручњаци из земље и иностранства (СССР-а, САД-а, ДДР, Француске, Енглес-ке…) Посебан облик стручног скупа био је намењен тренерима врхунских спортиста од 1971. до 1986. године. Забележено је да је у првих десет година одржано 51 „трибина“ са просечно 40 предавача, а тираж штампаних публика-ција повећан са 150 на 550 годишње.

У текућем олимпијском циклусу Завод је интензивно приступио уна пре-ђењу свих својих делатности, а упоредо и стручном усавршавању како својих сарадника тако и осталих учесника у спорту, при чему постоји адекватна по др-шка Министарства омладине и спорта, као и сарадња са Олимпијским комите-

8 CONSTITUTIO ATHLETICAE – ВОДИЧ КРОЗ СПОРТСКИ МЕНАЏМЕНТ

том Србије, Спортским савезом Србије и гранским савезима. Наша активност је усмерена на организовање стручних скупова и објављивање одговарајућих публикација, као што је ова. Водич је уређен је према трећем Националном се-ми нару (III) за секретаре спортских и општинских савеза, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, технички, извршни). Детаљније информације о самом стручном скупу могу се наћи у Уводу Годишњака, као и на сајту Завода. Као и Завод, ССС има за собом вишедеценијски рад (основан je 1945. године) од заједничког интереса за спорт у Србији, као и за његове чла-нове. Чланови ССС су грански савези, општински, градски и покрајнски спорт-ски савези и друге заинтересоване спортске организације у области спорта са територије Србије (74 гранска савеза, 13 удружења и 94 општинских спротских савеза). Као невладина спортска организација у оквиру које делује више од 12.000 клубова, највећа је на Балкану. С обзиром да поред многих активност ССС учествује у пројектима који су едукативне природе и који обогаћују спорт-ску и научну мисао, он је нашао заједнички интерес да буде суорганизатор Се-минара. У последње три године одржана су три Семинара (I, II i III). У току про-шле године издата су три видео снимка са сваког семинара. Ове године плани-рано је издавање три Годишњака (I, II i III) и одржавање четвртог Семинара.

Наше опредељење за тему – менаџмент у спорту – је практичне природе. Да би једна спортска организација ефикасно функционисала, морају се корис-тити општа и специјалистичка знања из менаџмента, организације, система и економије. Без обзира да ли се ради о пословима топ менаџера (генерални ди-ректор, спротски директори), функционалних менаџера (маркетинг, финанси-је) и оперативних менаџера (руководиоци одељења, тренери), потребно је кон-тинуирано усавршавање на практичном и теоретском нивоу. У свету је спорт-ски менаџмент теоријски заснован и устаљен облик у спортским организација-ма, комитетима и другим облицима спортског испољавања, док је код нас ре-лативно нов и више се заснива на личним способностима и склоностима.

Једна од општих дефиниција коју је дао др Данило Аћимовић, каже да се под спортским менаџментом подразумева организационо, стручно и адекват-но вођење спортских организација, у циљу стицања економске добити, на за-конит начин од спортског надметања, на свим нивоима једне државе – локал-ним, регионалним, националном. То је и мотив и обавеза свих учесника у том процесу да допринесу заједничком развоју спорта и Државе.

Главни и одговорни уредник

мр Александра САНАДЕР

УВОД 9

Годишњак CONSTITUTIO ATHLETICAE – Водич кроз спортски менаџмент, припремљен je као Зборник радова са II Националног семинара за секретаре. Као први, и овај зборник је припремљен на основу предавања еминентних струч-њака и професора физичког васпитања и спорта, али и других области које имају додирних тачака са спортом и без којих спорт не би могао да функцио-нише на потребан начин. Осим текстова предавача коришћени су и видео за-писи са Семинара на основу којих су сарадници Завода припремили текстове.

Други Национални семинар за секретаре спортских и општинских саве-за, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, техни-чки, извршни) одржан је 30. марта 2007. године у хотелу „Трим“ на Кошутња-ку. Организатори Семинара били су Републички завод за спорт и Спортски са-вез Србије. Као и први пут, веома посећен едукативни скуп организован је уз подршку и сагласност Министарства просвете и спорта, Управе за спорт и Олимпијског комитета Србије.

Пред око 100 учесника из целе Србије Семинар је отворио помоћник ди-ректора Републичког завода за спорт мр Драгиша Стаменковић са излагањем на тему „Улога и значај Републичког завода за спорт у систему спорта и сарадња са Спортским савезима“.

Учесници Семинара су могли чути практичнa искуства еминентних струч-њака у области спорта:

Војислава Табачког, председника Спортског савеза Србије, који је излагао на тему Функционисање општинских спортских савеза;

Слободана Павковића – Фудбалски савез Србије, који је излагао на тему Организовање стручне едукације у савезу, лиценцирање тренера, ангажман светски признатих стручњака;

Небојше Јевремовића, генералног секретара Веслачког савеза који је изла-гао на тему Делатност спортских савеза;

Ђорђа Вишацког генералног директора EYOF 2007. који је излагао на тему Организовање великих такмичења;

Увод

др Срђана Савића саветника РЗС који је излагао на тему Формирање На-ционалних тренинг центара – начини и проблеми;

Миладина Пантелића, дипл. правника, генералног секретара Ваздухопло-вног савеза Србије који је излагао на тему Правни аспекти фунционисања спорт-ских организација.

Уредник

Јелена ИВАНОВИЋ, проф.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СПОРТ У СИСТЕМУ СПОРТА И САРАДЊА… 11

Улога и значај Републичког завода за спорт у систему спорта и сарадња са спортским савезима

Мр ДРАГИША СТАМЕНКОВИЋ

Помоћник директора, Републички завод за спорт

Кључне речи: Републички завод за спорт, сарадња, интердисциплинарност

Републички завод за спорт је установа која има богато педесетогодишње искуство у раду на развоју физичке културе у целини и врхунског спорта по-себно, али се мора нагласити да је успешност рада Завода током овог периода у великој мери зависила од сарадње коју је Завод остваривао са спортским саве-зима и Олимпијским комитетом, као организацијама које на најбољи начин артикулишу потребе и интересе непосредне спортске праксе.

Постојећи Закон о спорту дефинисао је улогу појединих субјеката у разво ју спорта у Републици, који почива на три ослонца, један стожер чини друштвено организовање спорта чији врх представљају Олимпијски комитет и Спортски савез Србије, други је државна подршка која се остварује преко Министарства про-свете и спорта и Управе за спорт а трећи је Републички завод за спорт, који је ос-новни носилац стручне подршке развоју спорта и непосредној спортској пракси.

Без добре и тесне сарадње наведених субјеката – нема успешног функци-онисања система спорта у Републици, нема успешног развоја спортског под-млатка, нема даљег развоја врхунских резултата наших спортиста, нема доно-шења добрих одлука.

Зато сви наведени субјекти имају посебан значај у систему спорта а озбиљ-ност њихове улоге управо је у томе, што представљају део система, и што од њиховог деловања зависи и функционисања осталих субјеката и система спор-та у целини.

Према члану 41. актуелног Закона о спорту Републике Србије делатност Републичког завода за спорт обухвата:

› Периодично праћење стања физичких способности деце, омладине и одраслих;

› Контролу тренираности врхунских спортиста и стручно саветодавну помоћ врхунски спортистима и кадровима у спорту;

› Информациону делатност и орджавање база података за потребе во ђе ња матичних евиденција и припрему аналитичке документације за пла ни-рање, програмирање, валоризацију ефеката и друге стручне потребе спорт ских организација и савеза;


› Издавачку, пропагандну и истраживачко – развојну делатност;

› Утврђивање опште и посебне здравствене способности врхунских спор-тиста такмичара.

Републички завод може, у складу са статутом, обављати и друге делат-ности, уз сагласност Владе Републике Србије.

Републички завод за спорт је 50 година незаобилазна станица на путу ка освајању медаља на највећим спортским такмичењима, има најбогатију базу података о карактеристикама врхунских спортиста и нормативе сачињене на бази тих података, који су јединствени и може се слободно рећи да у поједи-ним спортовима имају карактеристике светских, јер су израђени на основу ка-рактеристика спортиста који су били освајачи највиших светских одличја или били у самом светском спортском врху.

Завод поново, захваљујући сопственим напорима и помоћи Олимпиjског комитета и Управе за спорт, има савремену мерну опрему за тестирање спор-тиста и примењује, данас у свету, актуелне методе мерења.

Оно што је најважније – Републички завод за спорт има интердисципли-нарни приступ спортисти и интердисциплинарни тим стручњака за све се-гменте спортске припремљености (спортски технолози, специјалисти медици-не спорта, биомеханичари, спортски психолози, информатичари, ...) са бога-тим искуством у раду са врхунским спортистима.

Мора се нагласити да су управо спортисти који су раније тестирани у За-воду по правилу постизали најбоље резултате на великим међународним такмичењима, а да су ти резултати бивали слабији у случајевима када нису ко-ристили услуге Завода.

Поред врхунских спортиста, стручњаци Завода већ преко 20 година (од 1984. године) континуирано прате био – психо – социјални статус и физичке способности перспективних младих спортиста Србије, анализирају ниво њихо-ве спортске припремљености и дају предлоге тренерима за унапређење њихо-вог тренажног процеса. Годишње се измери између 500 и 700 младих спорти-ста у преко 20 спортских грана на више различитих локација.

Посебан значај у раду Завода има делатност на пружању стручно савето-давне помоћи спортистима, тренерима и осталим спортским стручњацима, која се обавља након сваког тестирања, али и по посебном захтеву.

Оно што је посебно важно у сарадњи Републичког завода за спорт и оста-лих спортских субјеката, свакако је ИНДОК делатност. Завод је годинама при-купљао документацију о свим ресурсима физичке културе (спортистима, спорт-ским резултатима, спортским организацијама, спортским објектима, кадрови-ма у спорту), али та је делатност након промена у Држави сужена. Управо се предузимају активности у циљу оживљавања ове делатности, посебно у делу који се односи на законску обавезу око вођења матичних евиденција, у чему Завод очекује сарадњу управо спортских савеза и спортских организација.

Републички завод за спорт путем семинара (какав је и овај данашњи) и других стручних скупова (Тренерска трибина), оживљава рад на стручном уса-вршавању спортских кадрова и кадрова у спорту, што ће постати редовна го-дишња делатност. Томе ће посебан допринос дати и обнављање издавачке де-латности Завода, која ће се огледати кроз објављивање најновијих стручних и

УЛОГА И ЗНАЧАЈ РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СПОРТ У СИСТЕМУ СПОРТА И САРАДЊА… 13

научних достигнућа преведених из стране стручне литературе и периодике (попут Избора превода, за поједине спортове или Савременог тренинга), на-мењених стручњацима у непосредној спортској пракси.

Републички завод за спорт ће у наредном периоду покренути рад на пе-риодичном праћењу физичких способности деце, омладине и одраслих у Репу-блици, у чему очекује посебну помоћ како Државних ресорних органа тако и спортске структуре локалних заједница.

Републички завод за спорт је спреман да све своје ресурсе стави у функ-цију даљег развоја спорта у Републици. Међутим, као што је већ речено, у циљу реализације предвиђених задатака, Републички завод за спорт очекује квали-тетну и ефикасну сарадњу свих субјеката спортске организације, пре свега се-кретара спортских савеза на свим нивоима, секретара клубова, спортских удру-жења и осталих спортских организација.

Познато је да од квалитета рада секретара у спортским организацијама у највећој мери зависи ефисност функционисања саме спортске организације, али пошто је та организација део система, квалитет њеног функционисања одражава се на читав систем. Уредна и ажурна евиденција у клубу или савезу, богата документација, правовремено достављање информација, представљају основне предпоставке успешног деловања једне канцеларије спортске органи-зације или савеза.

Републички завод за спорт од спортских секретара очекује пре свега да спортске организације и спортске стручњаке на терену информишу о могућ-ностима стручне помоћи коју нуди РЗС непосредној спортској пракси.

Поред тога, Републички завод за спорт очекује правовремено достављање свих тражених информација, а пре свега оних, који се односе на податке веза-не за матичне евиденције, што подразумева све ресурсе спорта на нивоу једне спортске средине (спортске организације, чланство, објекти, кадрови, спорт-ски резултати и др.). Добијање ових информација неопходно је за потпуније сагледавање стања спорта у појединим срединама у Републици, као и сагледа-вање стања спорта у целини и могућности његовог даљег развоја.

Такође, Републички завод за спорт очекује сарадњу и помоћ у прикупљању одређених информација и података, који захтевају истраживања на терену.

Са своје стране Републички завод за спорт ће пружити све неопходне ин-формације и понудити одговарајуће обрасце и поступке за међусобну комуни-кацију као и сваку врсту стручне помоћи и сарадњу у организовању актив-ности спортских савеза на терену на стручном усавршавању и стручном инфо-рмисању тренера и осталих спортских стручњака, стручну помоћ у организо-вању спортских школа и спортских кампова на општинском и гранском нивоу и републичких спортских кампова и тренажних центара, и сл…


Функционисање општинских спортских савеза – Спортски савез општине Зрењанин

ВОЈИСЛАВ ТАБАЧКИСпортски савез Србије

Текст на основу видео записа припремилаЈелена Ивановић, Републички завод за спорт

Кључне речи: спортски савез, Зрењанин, делатност

Спортски савез је носилац свих активности у области спорта у зрењанин-ској општини. Спортски савез зрењанинске општине оформљен је као наслед-ник Општинског савеза организација за физичку културу (ОСОФК) 17. децем-бра 1992. године. Данас настоји да свим заинтересованим омогући несметану активност, како на плану такмичарског спорта, тако и у виду масовније рекре-ације на објектима који су му поверени на одржавање и коришћење.

Чланом 77. Закона о спорту Србије дефинисано је да се потребе грађана у области спорта задовољавају у општини и граду. Средства за задовољавање потреба грађана обезбеђују се у буџету општине, односно града. У Зрењанину је још 1968. године потписан уговор Спортског савеза општине са Скупшти-ном општине да ради све послове физичке културе и спорта за Скупштину Општину Зрењанин. Тим чврстим уговором су, на неки начин, затворена вра-та свима који би желели да буду на буџету, да познанствима или пријатељстви-ма дођу до средстава или до некаквих програма које није неко већ селектирао.

Спортском савезу Општине Зрењанин је поверено неколико капиталних објеката на управљање и одржавање, што је донело велику стабилност Савезу и чланицама Савеза.

› Градски стадион,

› Хала спортова,

› Спортско – рекреациони центар – Терени,

› Стадион ФК „Банат“,

› Стадион ФК „Раднички“,

› Стадион ФК „Борац“,

› Дом „Партизан“,

› Спортско – рекреациони центар „Југ“ – Базени,

› Тениски терени,

› сала Зрењанинске гимназије...

Савез има радну заједницу од педесет и шест радника од којих једанаест запослених обављају директно за клубове или за савезе, административне по-слове, књиговодствени сервис, благајничке послове, секретара, заменика секре-

ФУНКЦИОНИСАЊЕ ОПШТИНСКИХ СПОРТСКИХ САВЕЗА – СПОРТСКИ САВЕЗ ОПШТИНЕ ЗРЕЊАНИН 15

тара, док су остали распоређени на спортским објектима. Савез чини стошеснаест чланица, разврстаних у тридесет и четири спорт ске гране, четрнаест удружења и савеза, који имају сасвим пристојне услове за рад, финансирају се из буџета, не плаћају тренинге у салама, термине на стадиону, у хали, на базену…

Из буџета се посебно издвајају средства за програме клубова који су ранги-рани у седам категорија, постоје критеријуми за расподелу средстава, најважнији критеријум је степен такмичења, показало се да је ситуација таква да већина клу-бова жели резултат и више пута се догодило да неко и направи резултат који је кратког даха, нешто се не испланира претерано добро, нема финансијске под-логе, онда се догоди да се неки клубови на пречац угасе (нпр. ФК Пролетер).

Савез је у организационом смислу чврсто везан са Скупштином општи-не. Сваки члан спортског савеза је делегат у Скупштини, на изборној скупшти-ни је изабрано руководство. Због проблема који су се јавили избори су били та-ко конципирани да је свако могао да предложи кога хоће и колико хоће људи. Сваки клуб, свака чланица је могла да предложи представнике, и за председни-ка скупштине и за председника управног одбора, за чланове управног одбора, за надзорни одбор. Имали су неограничену могућност. Гласање је било тајно.

У 2006. години је издвојено 28.000.000,00 динара програмских средстава клу-бовима који су рангирани у седам категорија. У Спортском савезу се труде да увек средства добије клуб коме су најпотребнија и увели су праксу да клубови или чла-нице које имају потребу за средствима попуне формулар са програмом за који им се средства одобравају. Процедура одобравања средстава не траје дуго, уколико се средства одобре клубови морају утрошена средства да правдају.

Управни одбор Спортског савеза раније је чинило 5 чланова из редова де-легата Скупштине Спортског савеза а 4 члана је делегирала Скупштина општине, значи директно из политике која је издвајала паре, Спортски савез је одлучио, у договору са Градом, да је боље да имају још два члана Управног одбора из по-литике, па да на неки начин имају пуну контролу. У Спортском савезу је у сваком моменту све транспарентно, не плаше се никаквих контрола и притисака, једнос-тавно раде онако како мисле да треба како мисле да је најбоље за спорт у Зре ња-нину, имали су разне буџетске инспекције али никада није било проблема.

Изузев програмског дела Спортски савез издваја средства, финансира и део струковних савеза, Савез за школски спорт и олимпијско васпитање, где имају два професионалца који раде тај посао.

Савез за спортску рекреацију са три професионалца и програмским сред-ствима која су неопходна да би се те активности спровеле.

Са Савезом за рекреацију инвалидних лица остварили су јако добру са-радњу. Помажу спорт инвалида преко Савеза који је врло амбициозан, и увек има репрезентативаца, са врхунским резултатима.

На челу Скупштине Спортског савеза је прослављено спортско име Милош Грбић, који је цео живот у спорту. На челу Управног одбора је Милорад Станулов, веслачка легенда, који добро познаје проблематику спорта. У управном одбору су све бивши врхунски спортисти, два кошаркаша, рукометаши, који су дуго година у спорту. Покушали су и увек су имали разумевања да у овом делу по-литике бар двоје троје људи буду некадашњи спортисти којима не морају мно-го да објашњавају како би шта требало да изгледа и шта би то требало да се ра-ди. Од шест чланова свих шест су спортске личности које јесу страначки ан-


гажоване, делегирала их је Скупштина Општина, страначки су дошле али у ра-ду Спортског савеза се ништа није приметило и све функционише на најбољи могући начин. Чланови Управног одбора Спортског савеза општине Зрењанин одрекли су се својих хонорара у корист Фонда за физичку културу и спорт, та-ко да за стипендије врхунским спортистима који додељује Спортски савез, део фонда чине средства од хонорара којих су се одрекли чланови Управног одбора.

На нивоу Савеза направљени су обрасци који су припремљени за кому-никацију са клубовима. Састанци на нивоу Клуб – Савез се заказују, састанцима присуствују само одговорна лица из клуба, лица које је овластио орган упра-вљања клуба, одржавају се седнице са разном проблематиком и на обострано задовољство увек се нађе решење.

У спорту увек има проблема, било је проблема и у Спортском савезу Зрења-нина али су увек успевали да их реше, износили су аргументе, али су у таквим ситуацијама имали помоћ Скупштине Општине која је и у обавези да помогне. Тражили су да онај део арбитраже, где није спорт у питању, да ту арбитражу даје Скупштина општине.

Спортски савез има добре позиције када је у питању стручно усаврша-вање. Поред тога, издваја се и део финансијских средстава за стварање што бољих услова за несметано одвијање тренажних и такмичарских процеса. Свес-ни да клубови не могу увек сами да сносе све трошкове, сваке године Спортски савез финансијски помаже мале клубове у погледу побољшавања услова рада, куповине потребних реквизита, спортске опреме која је квалитетнија.

Спортски савез уз сагласност Скупштине Општине финансира двадесет и два тренера професионалаца. За сваког тренера који направи резултат, за кога се процени да има квалитете, потенцијале, тражи се начин да се ангажује, да му се обезбеди радно место и добри услови за рад (пример – тренер Ленђера).

Постоје спортисти са великим потенцијалом који, на жалост, не могу да се прате и које су приморани да уступе другим срединама (пример – Ивана Шпановић). На велику срећу, када су у питању лобирање, комуникација са Општином, Спортски савез има коректне саговорнике у Општини јер су већи-на њих бивши спортисти, председник Општине, градоначелник, што је јако важно и добро. Чињеница је да Зрењанин има квалитетне људе у спорту, са којима се до договора долази јако брзо.

Зрењанин је успео, захваљујући људима који воде спорт у последњих тридесетак година, да сачува спорт од свих политичких малверзација и не-пријатности. У Зрењанину спорт воде врхунски спортисти, честити људи, без лоше прошлости. Општина Зрењанин има среће што има тридесетчетири спортске гране а 120.000 становника. У овако малој средини велики број ста-новника директно или индиректно су везани за спорт.

Спортисти и спортски радници у Зрењанину имају респект и према вла-сти и према људима који воде град, воде рачуна поготово када су у питању по-литичка превирања јер су пуно пута хтели да злоупотребе спортисте. Никада нису имали неких великих проблема, политичких притисака. Увек постоји нешто за критику, додатна питања, али се увек аргументима одговара.

У спортском савезу Зрењанина се увек труде да се прилагоде средини и ситуацији да би што боље функционисали.

ДЕЛАТНОСТ СПОРТСКИХ САВЕЗА – ВЕСЛАЧКИ САВЕЗ СРБИЈЕ 17

Делатност спортских савеза – Веслачки Савез Србије

НЕБОЈША ЈЕВРЕМОВИЋ

Генерални секретар Веслачког савеза Србије


Кључне речи: грански савез, веслање, програмирање рада, финансирање

Веслачки савез Србије

› прва група категорисаних спортова› медаље са Светских првенстава сваке године › стабилно функционисање Савеза › могућност планирања будућности Веслачки савез Србије је преузео послове бившег Веслачког савеза Соција-

листичке федеративне републике Југославије (ВССФРЈ) 1990. До тада се седи ште Савеза налазило у Сплиту. После три године и успостављања основних прин-ципа рада успостављени су органи управљања који су били обједињени на вес-лачки савез Југославије, Србије и Црне горе и Србије што подразумева следеће:

Органи управљања Веслачког савеза Србије› скупштину Веслачког савеза Србије чине четрнаест Клубова (са по чети-

ри члана што је укупно двадесет и осам чланова)› Председник Савеза› Два Потпредседника Савеза› Извршни одбор чине: Председник и четири члана Извршног одбораПочетком деведесетих година прошлог века извршни одбор Веслачког

савеза се састојао од представника свих клубова, тада су раскинули са делегат-ским системом и самоуправљањем и практично увели систем да извршни од-бор има само пет чланова.

Више од 90% чланова управног тела Савеза чине веслачи, људи који су веза-ни за веслање, они који су тренирали и којима је веслање животно определење.

Оперативни део Савеза

Канцеларија Савеза:› генерални секретар› извршни секретар за програмске послове (Управа за спорт, Олимпијски

комитет Србије и Спортски савез Србије)


› извршни секретар за правно финансијске послове (уговори, финансије, Веслачки савез Београда)

Канцеларија руководи и Веслачким савезом Београда због принципа сма-њења администрације. Веслачки савез Београда нема велико чланство (четири клуба у Београду) због чега је одлучено да би било сувишно да организују по-себну канцеларију за послове Веслачког савеза Београда.

Спортски део Савеза

Спортски део Савеза чине:› селектор сениорске репрезентације,› селектор јуниорске репрезентације,› два тренера репрезентације,› један тренер опште физичке припреме,› доктор репрезентације,› физиотерапеут репрезентације.Спортски део Савеза је много значајнији. Селектори сениорске и јуниорс-

ке репрезентације су од 1992. године активно учествовали и допринели ос-вајању свих трофеја и медаља на свим нивоима. Током целе године се баве са-мо репрезентативним селекцијама.

Специфичност веслачког спорта је што тренажни процес репрезентације траје целе године, од 2000. године практично су организовали спортски део на тај начин да је тренажни процес перманентан и да се одвија током целе годи-не под окриљем Савеза.

Програмирање рада Савеза

Главну комисију савеза чини:Програмско-селекторска комисија:› селектор сениорске репрезентације,› селектор јуниорске репрезентације,› генерални секретарПрограмско селекторска комисија, у саставу селектори сениорске и јуни-

орске репрезентације и генерални секретар, бави се израдом пројекта рада ре-презентације. Програми рада сениорске и јуниорске репрезентације практич-но производе све остале програме Савеза а то су, пре свега, Програм финанси-рања Савеза односно предлагање програма ка институцијама које финансирају спорт у Србији, Спортски савез Србије и Управа за спорт, Олимпијски комитет и град Београд.

Програмско-селекторска комисија бави се израдом годишњих програма рада репрезентативних селекција који представљају основ за израду следећих програма, планова и докумената:

› програм ка институцијама које финансирају област спорта,› програм набавке опреме (чамци, весла и ергометри),


› календар такмичења.Календар такмичења је уско повезан са потребама репрезентације и у

складу је са међународним календаром и програмом набавке опреме јер без добре опреме у веслању нема постизања врхунских резултата.

Три фазе развоја Веслачког савеза Србије

› 1989–1995: стварање основе за будући развој, прве медаље,› 1996–2000: успостављање органа управљања и континуитет освајања

медаља,› 2001 – данас: стабилизација буџета, набавка основних средстава и ула-

зак у прву групу категорисаних спортова.Прва фаза – прва медаља 1989, Јуниорско првенство у Сегедину, криста-

лишу се кадрови који ће преузети развој веслања. У том периоду Веслачки са-вез Србије није имао довољно финансијских средстава, морало је много да се улаже, клубови су преузели део финансирања и практично допринели да се од 1995. године до данас сваке године са Светских купова, Светских и Европских првенстава доносе медаље.

Од 1996. године успостављен је систем органа управљања и континуитет освајања медаља и практично до 2000. године се функционисало на исти на-чин. Од тренутка када је системски решено финансирање спорта у веслачком спорту у Србији резултати константно расту.

Године 2000. веслачи Србије су наступили на Олимпијским играма, тада се установио и систем квалификација.

Ово је последњи период и плански развој са обезбеђеном финансијском подршком и са оним што је допринело да у периоду од 1989. до 2006. године веслачи Србије освоје на Светским првенствима:

› Десет златних медаља› Једанаест сребрних медаља› Седам бронзаних медаља

Слика 1. Стојић и Јагар Слика 2. Ива Обрадовић


Систем финансирања Веслачког савеза Србије

› из буџетских средстава – 70%: Република Србија, Олимпијски комитет Србије и Градска управа,

› из спонзорства и донаторства – 30%.У Веслачком савезу Србије константно се ради на повећавању спонзор-

ског – донаторског удела, међутим, генерално веслање у Свету није спорт који се у основи финансира из донаторства – спонзорства.

Основни принцип у финансирању Савеза је тотално јасно финансијско пословање, таквом стању је умногоме допринео и однос и став чланова Савеза и руководства Савеза, свако у сваком тренутку има увид у финансијско посло-вање, тачно се зна како се новац троши и не постоје нејасноће.

Основна средства

Oд 2000. године до данас набављен је:› двадесет и један веслачки чамац,› шест ергометара,› вучно возило,› комби,› приколица за превоз чамаца.Од 2000. године, када је држава почела програмски да улаже у веслање,

набављен је двадесет и један скиф. Кроз програме набавке опреме, стално ула-гање у развој и у резултате Веслачки савез Србије је успео да набави ова сред-ства, ово нормално није све, ова средства се односе само на део такмичарског погона, и на обезбеђивања услова за њихов развој.

Улагање у инфраструктуру

› Веслачки центар на Ади Циганлији:› хангар (500 m2),› свлачионице (105 m2),› канцеларија Савеза (105 m2).Тренажни центри:› Гружанско језеро (Кнић),› Сребрно језеро (Велико Градиште),› Рисан.Веслачки савез Србије је 2003. године организовао Светско првенство до

23 године, било је 1000 учесника у Београду. Кроз организовање овог првен-ства успели су да реновирају Веслачки центар на Ади Циганлији и с’ поносом истичу да сад имају оптималне услове за административни рад, а пошто су практично онемогућени да обављају тренажни процес током летње сезоне ор-ганизовали су и тренажне центре, где се спроводе припреме свих селекција то-ком лета.


Радни дан у Веслачком савезу Србије

› Организовање рада канцеларије Савеза› Техничка подршка› Стручна подршка› Комуникација са спортским организацијама› Сајт Савеза (www.serbian-rowing.org.yu)У Веслачком савезу Србије не постоји радно време, ради се онолико коли-

ко мора да се ради.


Организовање великих такмичења, дипломатија и протокол у спорту – EYOF 2007.

ЂОРЂЕ ВИШАЦКИГенерални директор EYOF 2007.


Кључне речи: EYOF, организовање, мултиспортско такмичење

Основне информације о самом такмичењу

Европски олимпиjски фестивал младих је највеће европско такмичење, поред Олимпијских игара када су у питање број такмичара и спортских дисци-плина који су на њему заступљени.

Европски олимпијски фестивал младих (European Youth Olympic Festival, EYOF) први пут је организован 1991. године под именом Европски олимпијски да-ни младих. Идејни творац јединог европског мултиспортског такмичења био је та-

дашњи председник Европских олимпијских комитета (ЕОК), Белгијанац Жак Рог (Jacques Rogge), данас пред-седник Међунаронок олимпијског комитета (МОК).

Разлог спуштања узрасне категорије спорти-ста на ниво младих спортиста је врло једноставан, Eвропа је носилац 65% медаља са летњих Олим-пијских игара и 85% медаља са зимских Олим-

пијских игара. У жељи да Европа добије једну мултиспортско такмичење, Ев-ропски олимпијски комитет у страху да не угрозе олимпијски покрет у целини организујући једно сениорско такмичење, одлучили су се на једноставно спуштање категорије на младе спортисте и тако се родило ово такмичење.

Такмичење у себи носи једанаест олимпијских спортова, четири екипна и седам појединачних. Београд до сада није имао прилику да организује једно овако велико такмичење, пре свега, у смислу великог броја објеката који ће бити у функцији и покривања велике транспортне инфраструктуре у једном момен-ту. Велики организациони подухват ће свакако бити транспорт учесника од Олимпијског села, које ће се налазити у Студентском граду, до петнаест спорт-ских објеката који ће бити у функцији за време трајања Европског олимпијског фестивала младих. EYOF је такмичење у власништву Европских олимпијских комитета и под покровитељством је Међународног олимпијског комитета.

Међународни олимпијски комитет је институционална капа овог такми-чења, испод њих се налази Олимпијски комитет Србије са Европским федера-цијама одређених спортова. Испод њих се налазе наши Национални грански

ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЛИКИХ ТАКМИЧЕЊА, ДИПЛОМАТИЈА И ПРОТОКОЛ У СПОРТУ – EYOF 2007. 23

спортски савези а испод локални савези односно Београдски спортски савези спортова који су на програму.

За организаторе је најважнија добра комуникација између Националних спортских савеза, односно Савеза Србије и Црне горе у моменту добијања кан-дидатуре и Спортских савеза на локалном нивоу, који би требало да буду најближи партнери организаторима овог такмичења, у реализацији самих до-гађаја на самим објектима. То је оно на чему се интезивно ради и Предузеће „EYOF 2007.“ је успело да пре свега укључи Националне савезе. Национални са-вези ће потписати уговоре о организовању такмичења тако да су Национални савези преузели на себе обавезу у организовању самог такмичења, тј. свега онога што се дешава на објектима када су у питању спортисти. Организатори такмичења обезбеђују комплетну инфаструктуру и све оно што је потребно да би дошло до тог такмичења. Када такмичење почне, спортисти се доводе до са-мих врата спортских објеката у којима је све припремљено за такмичења, а Спортски савези су одговорни за организовање активности и такмичења у одређеној спортској дисциплини која се на том спортском објекту дешава.

Организациона структура

У моменту кандидатуре и добијања овог такмичења, Град Београд је поред Олимпијског комитета и Државе (која је дала гаранције потписних уговора за Ев-ропски ОК и МОК) основао Организациони одбор. Чланови организационог од-бора су делом представници Олимпијског комитета, делом представници струк-туре Града као и представници једног броја партнера, ТВ, РТС, ЛАСТА. Поред Организационог одбора, као тела, формиран је и Извршни одбор који је структу-иран тако да су чланови директори свих спортских објеката који су на програ-му EYOF, као и секретари неопходних градских институција који ће бити анга-жовани да се ови програми реализују. Предузеће које је Град Београд основао да би се бринуло и било одговорно за организовање овог такмичења је јавно.

Учесници

Све европске земље су се пријавиле за учешће на такмичењу, 3000 учес-ника је прелиминарно пријављено. Веома значајна информација, јер су се том пријавом европски Олимпијски комитети обавезали да ће у том броју наступи-ти на овом такмичењу. Предузеће „EYOF 2007.“ као организатор из овог броја пријављених учесника црпи све информације везане за организовање сме шта-ја, транспорта и свега осталог што је битно да ово такмичење у организационом смислу протекне у што бољем реду. (Слика 1. Организациона шема смештаја, транспорта, спортских дворана…)

Објекти

Организатор се трудио да спортске објекте на којима ће се одржавати такмичења групише у што ужој зони Београда, и да на тај начин смањи могуће


проблеме са транспортом спортиста. Када је у питању оваква врста такмичења многи организатори имају проблема са довођењем спортиста на време на од-редишта где се одржавају такмичења. (Слика 1. Организациона шема смештаја, транспорта, спортских дворана…)

Систем ВИЗА

Апсолутно сви гранични прелази морају бити организационо добро пок-ривени како би 5.000 учесника EYOF несметано ушли у нашу земљу у истом тренутку. Поред уласка учесника у Србију, велики проблем може да настане и са уношењем опреме такмичара. На такмичења се увек носи велика количина опреме, када је у питању спортска приредба са једанаест спортова, то постаје шири проблем и пројекат за себе. У блиској комуникацији са националним Олимпијским комитетима и преко њих са националним федерацијама у разли-читим спортским гранама добијене су листе свих ствари које ће бити унесене у Србију у том моменту, и са царинским властима су покренуте све процедуре када је овај сегмент и његова реализација у питању.

Слика 1. Организациона шема смештаја, транспорта, спортских дворана ...


Транспорт

Транспорт је „жила куцавица“ овог пројекта. С’ обзиром да је по програ-му једанаест спортских дисциплина на десет спортских објеката и бициклизам који ће се дешавати на улицама Београда, потребно је превазићи све могуће проблеме. Овај део пројекта ће свакако носити највеће оптерећење. Са „Град-ским превозом Београд“ и компанијом „Ласта“ у потпуности се дефинишу све потребе када је у питању превоз спортиста у нади да ће се превазићи очеки-вања свих који ће доћи у Београд. (Слика 1. Организациона шема смештаја, транспорта, спортских дворана…)

Акредитације

У организовању оваквих врста такмичења систем акредитација је мно-го шири појам, и организатори ће из базе података коју припремају за саме акредитације црпити све информације које су значајне касније за објављи-вање резултата и давање логистичке подршке када су одређени спортови у питању.

Биће прикупљена једна свеобухватна база података. Један од производа из те базе података су акредитације који ће сваки учесник имати. Оно што је занимљиво за ово такмичење је да се мора поштовати и стриктно пратити олимпијски протокол.

Обезбеђење

Обезбеђење је велики изазов и јако битан сегмент организовања овог ве-ликог такмичења. Оно што је Београд до сада имао углавном су велика такми-чења са малим бројем спортиста а великим бројем гледалаца. Сада је потпуно нова ситуација, потребно је чувати изузетно велики број спортиста. Министар-ство унутрашњих послова пружа велику подршку организаторима, али сигур-но је да је сама организација и комуникација на спортским објектима јако бит-на, како би њима умногоме омогућили да што боље обаве свој посао, с’ обзи-ром да је, поред циља заштите ових младих спортиста, јако битно да они ту заштиту у што мањој мери осећају. Најважније је да се спортисти не осећају као да су под сталном присмотром.

Осигурање

Осигурати 3.500 спортиста је велики и озбиљан посао. Организацио-ни комитет ће сносити трећину одговорности за личне повреде и оште ће-ња, за медицинске трошкове и индивидуалне незгоде за све спортисте и уче-снике EYOF.


Медицинске службе

У Студентском граду 24 часа дневно ће функционисати студентска по-ликлиника, за овај догађај додатно унапређена. Поред њих велики део овог пројекта понеће хитна помоћ с’ обзиром да је обавеза обезбедити амбуланту на самом борилишту као и амбулантна кола са екипом која ће бити испред бори-лишта у случају да дође до неких незгода. Поред тога, уколико дође до неких про-блема, партнер у делу медицинских услуга је и Војно медицинска академија (ВМА) која ће покривати читав сегмент када су у питању озбиљније повреде.

Допинг контрола

Агенција за борбу против допинга је партнер у овом сегменту. Организа-тор је у обавези да спроведе шездесет и пет тестова, што у оквиру самог такми-чења, што пре такмичења, што после.

Поред тога биће спроведен још непознат број тестова од стране самих Ев-ропских олимпијских комитета (АДО). И овај сегмент ће бити озбиљно покри-вен, многа искуства говоре да је ово практично последња категорија спортиста која је имуна на овакве ствари и надамо се да ће то тако и бити.

Смештај

Олимпијско село ће бити смештено у Студентском граду и одатле ће се вршити комплетна комуникација према спортским објектима. Судије ће бити смештене у хотелу „Парк“, а остали ВИП гости у хотелу Интерконтинентал. (Сли-ка 1. Организациона шема смештаја, транспорта, спортских дворана…)

У то време, што је јако интересантно боравиће у Београду и предедник МОК Жак Рог, председници свих Европских олимпијских комитета држава учесни-ца. Биће то прилика да са људима који у Европи заузимају веома висок положај (у рангу са премијерима држава) остваримо што бољи и више контаката.

Спортови који су на програму EYOF

За такмичења у атлетици предвиђен је стадион ФК „Партизан“. Орагни-затори се труде да обезбеде тренинг објекте на Војној гимназији за потребе загревања и сам тренинг спортиста који се налазе у близини стадиона ЈНА ка-ко би се избегли могући проблеми транспорта спортиста са Партизановог ста-диона на стадион Црвене Звезде.

Гимнастика је спорт који је код нас у развоју, овом приликом организато-ри покушавају да београдски сајам врате у функцију спорта. Хала 3 „Београд-ског сајма“ је одређена за такмичења у гимнастици. Комплетне справе за овај спорт ће бити купљена од стране Секретаријата за спорт, што је и нови поче-так за гимнастику у Србији. Један од циљева, када се приступило кандидатури је да кроз њега подигнемо неколико спортова који су последњих година били у запећку.


Тенис је на програму у Спортском центру „Олимп“, одбојка у хали „Шуми-це“, ватерполо на базену „Бањица“, финалне утакмице кошаркашког такми-чења ће се одржавати у Београдској „Арени“.

Пливање је на репертоару на базену Ташмајдан. Објекат у јако добром стању с обзиром да се низ такмичења последњих година одржало на њему.

Програм такмичења у стоном тенису ће се одржавати у Леденој дворани хале „Пионир“.

Битни датуми

Од 12. до 15. априла 2007. – 150 чланова представника европских комите-та боравиће у Београду и обићи ће комплетну инфраструктуру.

Од 21. до 28. јула 2007. – EYOF 2007.Кроз овакав вид организовања и повезивање свих Гранских савеза чије

су спортске дисциплине на програму такмичења, умногоме ће олакшати при-прему за организовање предстојеће Универзијаде која ће сигурно организаци-оно бити још већи подухват.


Формирање националних тренинг центара – начини и проблеми

Др Срђан Савићсаветник, Републички завод за спорт

Кључне речи: тренинг центри, млади надарени спортисти, врхунски спортисти, значај, организовање

Изванредне потенцијалне могућности спортисте, његова жеља да трени-ра и упорност и оптимални систем тренинга и његова правилна организа-ција, чине златну тријаду фактора који обезбеђују врхунско спортско достиг-нуће и где непостојање било ког од њих чини спортски тренинг безперспек-тивним.

Улога Националних тренажних центара је веома значајна јер:› помажу проверу потенцијалних могућности спортисте,› доприносе оптимализацији система спортског тренинга,› подржавају жељу спортисте да тренира (ЗБОГ оптималних услова за

тренинг и стручне бриге која му се посвећује.)Национални тренажни центри су:› Важна подршка у реализацији укупног тренажног процеса спортиста,

усмереног ка врхунским достигнућима› Системска организација стварања нивоа услова за оптимализацију це-

локупног тренажног процеса у складу са растом, развојем и степеном тренираности

› Корекција грешака у тренажном процесу, иновација метода тренинга, коришћење посебних средстава за унапређење тренинга (тренажера)

› Примена савремених средстава опоравкаПрактично, постоје два могућа вида тренинг центара на републичком

нивоу:1. Спортски кампови надарених младих спортиста Србије2. Тренажни центри за припреме врхунских спортиста

1. Спортски кампови надарених младих спортиста Србије

Улога спортских кампова је вишеструка: › Објективизација генетских и других предиспозиција младих спорти-

ста, едукација спортиста и тренера и размена искустава у раду

ФОРМИРАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ТРЕНИНГ ЦЕНТАРА 29

› Утврђивање фактора значајних за даље усмеравање у одређени спорт:

– степена физичког развоја,

– функционалних могућности,

– моторичког потенцијала и

– психолошког и социјалног статуса.

Значај оваквог вида тренинг центара огледа се и у чињеници да се на камповима младих надарених спортиста прати:

› здравствени статус

› физички развој – биолошка старост

› функционалне могућности– кардиореспираторни систем– нервно-мишићни систем

› моторичке способности– снага– брзина– издржљивост– покретљивост

› психолошке карактеристике (когнитивне и конативне)

› социјални статус

› брзина адаптирања на тренажна оптерећења

Услови реализације (стандарди)

› стандардизована, уредна, одржавана и опремљена спортска борилишта и терени

› конфоран смештај и адекватна исхрана, суплементи

› медицинско обезбеђење тренажног процеса који је у току

› учешће интердисциплинарног тима (спортски технолози, специјали сти медицине спорта, биохемичари, психолози и др.)

Организацији ових кампова могу предходити окупљања и тренинзи мла-дих спортиста на нивоу гранских и општинских савеза, који се могу третирати као предселекциони и имају и друге циљеве.

Циљеви предселекционих окупљања – ниво гранских и општинских савеза

› субјективно или делимично објективно утврђивање спортске надарености

› утврђивање или подржавање мотивације за даље бављење спортом

› утврђивање промена физичког развоја и прираст моторичких способ-ности (идентификација ретарданата)

› едукација тренера и спортиста (спортска хигијена)

2. Тренажни центри за припреме врхунских спортиста

Улога тренажних центара за припрему врхунских спортиста је оптимал-на спортска припрема за значајна међународна такмичења репрезентативаца (кадета, јуниора и сениора оба пола).


Програм тренажних центара за припреме врхунских спортиста

› Објективна провера укупне реализације плана и програма тренажног процеса према његовој усмерености на: – физичку припремљеност – техничку припремљеност – тактичку припремљеност – психолошку спремност

› Објективизација утицаја карактеристичних појединачних тренинга ус-мерених на постизање одређених циљева: – подизање моторичких способности, – побољшање технике, – унапређење тактике, – подизање психолошке припремљености и др.

› Спровођење тренажног процеса у оптималним условима

Услови реализације (стандарди)

› стандардизована, уредно одржавана и опремљена спортска борилишта и терени,

› теретана и фитнес – центар,› конфоран смештај и адекватна специјална спортска исхрана, укључу ју-

ћи и суплементе,› медицинско обезбеђење тренажног процеса који је у току, укључујући

и могућности примене средстава опоравка,› учешће интердисциплинарног стручног тима (спортски технолози, спе ци-

јалисти медицине спорта, биохемичари, психолози, физиотерапеути и др.)› едукација тренера и спортиста по потреби

Могућност обостраног коришћења

Центри који испуњавају основне стандарде, могу се користити у обе на-мене, посебно тренажни центри за децу у току летњих распуста.

Организовање националних тренинг центара

1. Локализација2. Финансирање 3. Принципи избора центара

1. Локализација

› Услови:– незагађеност средине,– добра комунокација, – повољни природни услови

› Могућности:– коришћење постојећих ресурса и њихово функционално обједињавање – адаптација (доградња) постојећих ресурса и њихово функционално

обједињавање– изградња нових националних тренинг центара према стандардима

ФОРМИРАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ТРЕНИНГ ЦЕНТАРА 31

2. Финансирање

› нова законска решења-доношење новог Закона о спорту, › проблем приватизације и укидања друштвене имовине, самофинансирање, › помоћ Државе – Република, општина› донаторство, спонзорство

3. Принципи избора центара

› Да испуњавају наведене стандарде› Да обухватају што више спортова (спортске игре, борилачки спортови)› Да су везани за специфичност спортске активности(атлетика,стрељаштво,

тенис, спортови на води, зимски спортови...)› Да у избору учествују сви релевантни субјекти – Министарство просвете

и спорта, Управа за спорт, Спортски савез Србије, грански спортски са-вези, Олимпијски комитет Србије, Републички завод за спорт и општи-не и општински савез где се формира центар

› Могућност избора путем Конкурса


CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

Documents

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 2-Vodic kroz sportski menadzment II.pdf · ИЗ ДА ВАЧ РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 11030 Бе о град,