Светски самит о одрживом развоју“Рио + 20”

Мирослав ТадићМинистарство животне средине, рударства

и просторног планирања

Увод

• Светски самит о животној средини и развоју, Рио де Женеиро, 1992. године;

• Светски самит о одрживом развоју у Јоханесбургу, 2002. године;

• Светски самит о одрживом развоју – Рио + 20, Рио де Женеиро, 20-22. јун 2012. године;

• Рио декларација, 1992.г;• Агенда 21, 1992.г;• План за имплементацију одлука из Јоханесбурга;

Празнина у имплементацији циљева Светског самита у Јоханесбургу 2002:

• Укључивање вредности природе и природног капитала у креирање фискалне политике

• Интеграција три компоненте одрживог развоја• Усклађивање привредних активности са природним

капацитетима Планете• Превазилажење раскорака науке и процеса

доношења одлука• Успостављање синергије између мултилатералних

споразума• Креирање услова за партнерства јавног и приватног

сектора• Приступ адекватним технологијама

Циљеви Рио + 20 самита

• Обнављање политичке подршке одрживом развоју – глобална економска криза;

• Разматрање напретка;• Анализа празнина у имплементацији одлука;• Нови изазови;• Иновативна решења за имплементацију одлука;

Кључне теме самита Рио + 20

• Две су кључне теме самита Рио + 20:– Институционални оквир за одрживи развој;– Зелена економија у контексту одрживог развоја и

искорењивање сиромаштва;

1. Зелена економија – одрживи развој и искорењивање сиромаштва

Економија која за циљ има постизање добробити човека,

социјалне једнакости уз упоредно значајно смањење еколошких

недостатака (ресурси и екосистемске услуге) и ризика у

животној средини.

Зелена економија је она у којој се узајамно подстичу економски развој и одговорност према

животној средини уз истовремену подршку друштвеном

напретку/развоју;

изналажење нових и алтернативних стратегија друштвено-економског развоја;

“дугорочно, свако улагање у сировинску и енергетску ефикасност, у смањење штетних емисија, у замену фосилиих горива енергијом из обновљивих извора, као и смањење трошкова производње, већу конкурентност на све захтевнијем тржишту и одрживи економски раст”;

нова радна места - успостављање социјалне равнотеже и већи животни стандард.

• „мапа пута“ за зелену економију – очекивани циљ;– специфични циљеви,– очекивании резултати, – конкретне активности у контексту одрживог

развоја и смањења сиромаштва; – policy toolbox (пакет мера/практичних политика),

• Принцип добровољног обавезивања;• Прилагођено националним околностима и потребама

– без “one solution fits all” приступа;• Основе:

– извештаји из 2009. и 2011. г. - вебсајт УНЕП посвећен зеленој економији;

Рио + 20 - Привреда и индустрија

• Од 1992. године пословни сектор укључен у дефинисање елемената глобалног партнерства за одрживи развој;

• Компаније широм света интегрисале су принципе одрживог развоја у своје пословне политике;

• Business Action for Sustainable Development 2012 (BASD 2012) – глас пословног сектора;

• Иницијатива: међународне привредне коморе (ICC), Светског пословног форума за одрживи развој (WBCSD) и УН Global Compact (UNGC);

• Циљ за Рио + 20: – допринос одрживом и инклузивном тржишту;– Подршка политичкој декларацији Рио + 20 самита са сетом

конкретних активности;– Подршка досадашњој и будућем ангажовању пословне

заједнице на питањима одрживог развоја;

• Допринос пословног сектора зеленој економији – на глобалном нивоу - кроз систем вредности (Value chain) –

у целокупном животном циклусу производа;– На националном нивоу – нове технологије, експертиза,

иновативна решења за нове производе, најбоље праксе;

• Успех зелене економије = исплатива рачуница – развој такси, субвенција, подстицајних средстава уз поштовање:– анализе трошкова и добити, – транспарентности, – економске одрживости, – одрживости животне средине – социјалне осетљивости

Кључни елементи за успех конференције

Омогућити привреди и индустрији да се прилагоди на тржишне инструменте – већа флексибилност у односу на стандардне обавезујуће и рестриктивне законске мере;

Трошкови креирања зелених радних места не смеју да угрозе укупан број раних места;

Принцип озелењавања радних места а не само формирања зелених радних места;

Развој вештина и знања за зелене послове – глобални програм образовања за одрживи развој;

Десет системских предуслова за транзицију ка зеленој економији - International Chamber of Commerce (ICC)

Размена информација и најбољих пракси кључ озелењавања економије – хемијска индустрија развила Стратегију глобалног производа – систем безбедног управљања хемикалијама кроз цео вредносни сустем (value chain) тј. производни процес;

У пословном свету све се мери односом профита и губитака, рачуноводственим процедурама;

Зелена економија да обезбеди комерцијално исплативе и одрживе производе и услуге;

Одржива производња и потрошња – решење за баланс између регулаторних и тржишних механизама;

• Допринос пословног сектора глобалним циљевима одрживости (приступање иницијативама): – Смањење еколошког отиска – Друштвено-одговорно пословање– Иницијатива за глобално извештавање – GRI (индустрија),

“Responsible Care” и сл.– WBCSD’s Cement Sustainability Initiative (CSI), – The International Chamber of Commerce (ICC) Business

Charter for Sustainable Development – World Business Council for Sustainable Development (WBCSD)

Vision 2050; – Partnership for Clean Fuels and Vehicles (PCFV), – Глобални сет принципа за постизање зелене економије;

Недостају стандардизоване мере и рачуноводствени системи за мерење зелене економије тј, профита и губитака и успеха зелених инвестиција у односу на оне “business as usual”;

Озелењавање технологија и производа (нове пословне моделе и управљачке методе);

не треба фаворизовати зелене у односу на тзв. браон секторе – принцип “озелењавања” економије;

Ресурсна ефикасност и раздвајање привредног раста од коришћења природних ресурса и нарушавања животне средине (произвести више од мање); економска валоризација природног капитала;

Интернализација трошкова (екстерналија) у животној средини – потребно развити индикаторе и методологије за процене тих трошкова (екстерналија);

Државе ће бити позване да: Успоставе Систем за мерење напретка – модели и

индикатори - развој индикатора који су компламентарни са БДП-ом, али који на балансиран начин интегришу еколошке, социо-економске вредности и мере националну добробит;

усвоје десетогодишњи оквир програма одрживе производње и потрошње (10YFP);

Уведу иновације у области финансирања и подстицајних мера – уклањање субвенција штетних по животну средину (заштита природе, биодиверзитет и климатске промене) – пример Г20 и APEC земаља;

Мотивишу пословни сектор на иновације и улагања у зелене технологије, робу и услуге (таксе, субвенције, зелене јавне набавке...);

– 

–Final Green Economy Report released on 16th November Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty Eradication 

–––

http://www.unep.org/greeneconomy

Allocating a minimum of 1% of global GDP toraise energy efficiency and expand the use ofrenewable energy will create additional jobs,while delivering competitive energy

A green investment scenario of 2% of global GDP delivers long-term growth over 2011- 2050 that is at least as high as an optimistic business as usual case, while avoiding considerable downside risks such as the effects of climate change, greater water scarcity, and the loss of ecosystem services.

Зелена економија у Србији

• Процена тренутног стања и елемената зелене економије у Србији;

• успостављање синерије са постојећим сличним програмима и иницијативама (нпр. Low Carbon Emission Development strategies);

• Међусекторска анализа и идентификација приоритетних сектора за зелену економију:– Од инфраструктуре животне средине, преко обновљиве

енергије и енергетска ефикасности, тганспорта до биодиверзитета;

– Идентификација успешних модела и примера зелене економије

• Израда и анализа сценарија за зелену економију:– Поређење учинка политичких и фискалних “зелених” мера у

односу на уобичајено пословање (business as usual);– Мерење доприноса националном профилу одрживости;– Приказ трошкова насталих уобичајеним пословањем у

односу на “зелене мере”;– Укључује и процену стања – приходи, животни стандард,

квалитет животне средине, – Потенцијали за отварање нових “зелених радних места”– “SEEA”, “Green Acounting”, “Inclusive Wealth Accounting”

Nacrt formulara za prijavljivanjeNaslov aktivnosti koja predstavlja primer zelene ekonomijeKratak opis aktivnosti, sa opstim obrazlozenjem zasto smatrate da je aktivnost doprinos ZELENOJ EKONOMIJI

Pojedinacni opisi doprinosa u oblastima / dimenzijama:

Ekonomije Socijalne situacije Zivotne sredine

(Merljivi) indikatori (uspeha) koji pokazuju doprinos u:

Ekonomskom smislu U smislu socijalne, drustvene dimenzije

Smislu zastite zivotne sredine

Kontakt osoba:Podaci o preduzecu, organizaciji,……:

Prijava do ovde treba da ima maksimalno 3 strane ; podnosi se I na srpskom I na engleskom jeziku

Iskazivanje interesa za ucesce i podrsku PILOT istrazivanju PROCENE UTICAJA AKTIVNOST NA ODRZIVI RAZVOJ

Prateca dokumentacija koja potvrdjuje navode

Predlozi za poboljsanje formulara do 15. februaraPrijave KONTINUALNO u 3 ciklusa : do 31. januara, do 15. marta, do 20. aprilaOperativni kontakt : unrio2012.serbia@gmail.com

…jos neke aktivnosti i podrzavajuce aktivnosti….

Prezentacija primera ZELENE EKONOMIJE na Konferenciji EnE12 “Zivotna sredina ka Evropi” 22-23 maj (PKS / Ambasadori zivotne sredine)

Kontakt : unrio2012.serbia@gmail.comSubject: EnE12;

Popularizacija primera zelene ekonomije u tematskom regionalnom magazinu posvecenom Rio+20 (izdanje na engleskom jeziku) ECOLOGY WORLDWIDE

Kontakt: zoricavojnovic@gmail.com

Секторски специфичне активности

• Вода• Храна и пољопривреда• Одржива енергија и климатске промене (SEE4ALL)• Шумарство (REDD, FLEGT)• Управљање земљиштем (GSP, ELD)• Очување и одрживо коришћење биодиверзитета - SEEA –

интеграција физичких и монетарних вредности природног капитала у финансијску политику

• Хемикалије (SAICM)• Одрживо управљање отпадом (REE, PPP, технологије)• Одрживи урбани развој• Институционални оквир одрживог развоја – реформе

(глобални + национални ниво)

2. Институционални оквир у области одрживог развоја

• Јачање улоге ГС УН;

• Реформа Комисије УН за одрживи развој (CSD);

• процес реформе управљања у области животне средине – Београдски процес, “Наироби-Хелсинки”;

• Формирање нове организације за животну средину – реформа Програма УН за животну средину - UNEP (UNEO, WEO).

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

WWW.UNCSD2012.ORG (Major Groups)

WWW.EKOPLAN.GOV.RS