ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ · 2018-07-26 · ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ

ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА ПРОПИСА НА ЗАКОНУ О СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ

Бањалука, април 2015. године

2

Садржај I УВОД …………………………………………………………………………………….............……………….…………………………… 4 II ДЕФИНИЦИЈА ПРОБЛЕМА ………………………………………………………………............……………………………….. 5

2.1. Неблаговременост покретања поступка ………………………………………...................…………...… 5 2.2. Трајање поступка ……………………………………………………………....................………………………….… 6 2.3. Трошкови поступка …………………………………………………………………………….....................………… 6 2.4. Степен намирења повјерилаца ……………………………………………………………....................……… 7 2.5. Парнични поступци ……………………………………………………………………….....................…………….. 7 2.6. Недостатак и недовољност стечајне масе …………………………………………………...................... 7 2.7. Нема плана реорганизације ……………………………………………………………………....................…… 7 2.8. Велик ризик за лица овлашћена за покретање поступка ………….........................…………… 7 2.9. Недовољан број стечајних судија и стручност појединих стечајних управника .............. 8

III ЦИЉЕВИ ………………………………………………………………………………………………………………………….........…… 8 IV АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ……………………………………………………………………………………...........…… 8

4.1.Трошкови предујма као значајан предуслов покретања стечајног поступка ................… 9 4.2. Неблаговременост покретања стечајног поступка ………………………………..................……… 10 4.3. Стечајни управници …………………………………………………………………………..................…………… 11 4.4. Рјешавање стечајних поступака у судовима …………………………………….................…………… 12 4.5. Трајање стечајних поступака (од отварања до закључења) ………...................……………… 15 4.6. Исходи стечајних поступака ………………………………………………………………...................………… 16 4.7. Степен наплате потраживања …………………………………………………………..................…………… 17

4.7.1. Подаци из Пореске управе о њиховим потраживањима ……………........................... 17 4.7.2. Подаци Фонда ПИО о њиховим потраживањима …………...........................…………… 18 4.7.3. Фонд ЗО-потраживања и наплате у стечајним поступцима …...........................…… 20

4.8. Трошкови стечајног поступка …………………………………………………...................…………………… 22 4.9. Потраживања повјерилаца у стечајним поступцима и степен намирења ..................… 26 4.10. Објављивање података …………………………………………………………………....................…………. 28

V МЕЂУНАРОДНА ИСКУСТВА У ПОГЛЕДУ ИНСОЛВЕНТНОСТИ И СТЕЧАЈА ………………………….......... 31 5.1. EU acquis …………………………………………………………………………………………….................…………… 31 5.2. Стечајно законодавство у БиХ, региону и у свијету …………………………...................………… 34

5.2.1. Федерација БиХ ………………………………………………………………………........................…….… 34 5.2.2. Хрватска …………………………………………………………………..........................……………………… 34 5.2.3. Црна Гора ……………………………………………………………………………………...........................… 35 5.2.4. Србија ……………………………………………………………………………………………........................… 36 5.2.5. Француска …………………………………………………………………………..........................…………… 37 5.2.6. Њемачка ……………………………………………………………………………….........................…………. 37

5.3. Накнаде и награде стечајним управницима у земљама окружења и у свијету ……....… 38 5.3.1. Федерација БиХ …………………………………………………………………........................……………. 38 5.3.2. Србија ……………………………………………………………………………........................………………… 38 5.3.3. Словенија ………………………………………………………………………………….............................… 38 5.3.4. Хрватска ………………………………………………………………………………………..........................… 39 5.3.5. Македонија …………………………………………………………………………………..........................… 39 5.3.6. Њемачка …………………………………………………………………………..........................……………… 39 5.3.7. Канада …………………………………………………………………………………………….......................... 40 5.3.8. Велика Британија ……………………………………………………………………….........................…… 40

VI ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ .……………………………………………………………………………………………………........… 40 VII ОПЦИЈЕ (АЛТЕРНАТИВНА РЈЕШЕЊА ПРОБЛЕМА) ………………………………………………………….......…. 44

7.1. ОПЦИЈА А ………………………..……………………………………………………..............................…………… 44 7.2. ОПЦИЈА Б-РАДИКАЛНА РЕГУЛАТОРНА ПРОМЈЕНА …………………......…………......……………… 44

7.2.1. Подопција Б.1. Увођење института предстечајне нагодбе по узору на Хрватску .. 52

3

7.3. ОПЦИЈА В …………………………………………………….............……………………………………………………… 52 VIII ПРЕПОРУКЕ ……………………………………………………………………….............…………………………………………. 56 IX ИНДЕКС ТАБЕЛА …………………………………………………………………………………................……………………… 57 X ИНДЕКС ГРАФИКОНА ……………………………………………………………….............…………………………………….. 58

4

I УВОД Процјена утицаја прописа (ПУП) је процес који прати нацрте/приједлоге прописа, а у циљу пружања подршке процесу одлучивања, на основу детaљне анализе тренутног стања (проблема), циљева који се желе постићи, а са расположивим регулаторним опцијама и могућим утицајима који могу произаћи из њих. Процес пуне методологије ПУП (у даљем тексту: ПУП) спроводи се у Републици Српској од 2007. године и до сада је укупно проведено на 6 закона, и то на Закону о бањама, Закону о туристичкој накнади, Закону о раду (ова ПУП није до краја завршена, с обзиром да Синдикат није био вољан учествовати у даљој анализи ), Закону о МСП и предузетништву, Закону о регистрацији пословних субјеката и Закону о вину и ракији. Oдлуком о спровођењу процеса процјене утицаја прописа у поступку израде закона („Службени гласник Републике Српске“, број 2/13), Влада Републике Српске је у јануару 2013. године и формално правно увела примјену кратке методологије процеса ПУП на све нацрте/приједлоге закона, а пуну методологију процеса ПУП само на законе за које ресорно министарство да сагласност и за које Влада донесе одлуку. У посљедње двије године интензивно се радило на реформи регистрације пословања која је проистекла из спроведене пуне ПУП на Закону о регистрацији пословних субјеката, а која је у значајној мјери довела до значајног смањења времена, трошкова и процедура код регистрације пословних субјеката у пракси, односно „почетка пословања“. Да би се заокружио овај процес било би потребно и омогућити брз и јефтин „излазак са тржишта“ односно поступак затварања пословања. Ово је врло битно са аспекта свјетских извјештаја, а посебно Doing Business извјештаја Свјетске банке који, поред осталих 10 индикатора, мјери индикатор „почетак пословања“, као и индикатор „несолвентност“ и „извршење уговора“. Стога је, на приједлог Министарства за економске односе и регионалну сарадњу (и сагласност Министарства правде) Влада Републике Српске донијела Одлуку о спровођењу процеса процјене утицаја прописа на Закону о стечајном поступку 12.02.2015. године и Рјешење о именовању чланова Радне групе за спровођење процеса ПУП на овом закону („Службени гласник РС“, број 17/15). У програмима рада Владе РС и Народне скупштине РС такође је планирано доношење новог Закона о стечајном поступку. У Економској политици за 2015. годину, коју је усвојила Народна Скупштина Републике Српске, у децембру, 2014. године, од великог броја реформских мјера које су наведене, значајно је доношење новог Закона о стечајном поступку. Важећи Закон о стечајном поступку је усвојен 2002. године, а до сада је претрпио и неколико измјена и допуна, док је пречишћен текст овог закона усвојен 2010. године („Службени гласник Републике Српске“, број 26/10) и по овом Закону, проведен је стечај на око 1000 привредних субјеката у Републици Српској. Два основна циља стечаја су намирење повјерилаца, елиминисање дужника из привредног живота једне земље, да би се ресурси непрофитабилних предузећа преусмјерили тамо гдје ће бити ефикасно употријебљени, као и покушај реорганизације односнo ревитализације стечајног дужника пружајући му тзв, „другу шансу“. У одређеним документима истицана је потреба за анализом постојећег стања на основу које би се предложиле мјере за унапређење стечаја у циљу повећања степена наплате и елиминисања

5

предузећа која немају шансу на тржишту.1 Како је ријеч о веома комплексном Закону у области привреде, постојећи Закон о стечајном поступку, који је на снази од 2002. године, претрпио је неколико измјена и допуна. Даљом анализом ћемо се позабавити проблематиком појма и поступка стечаја у РС, анализирати тренутно стање, понудити алтернативне опције за рјешавање дефинисаног проблема, извршити компаративну анализу датих опција, изнијети коментаре и сугестије представника пословне заједнице и институција укључених у јавне расправе, те на основу добијених резултата овог процеса дати препоруке за израду новог Закона о стечајном поступку.

II ДЕФИНИЦИЈА ПРОБЛЕМА Да се подсјетимо свеопште прихваћене дефиниције стечаја која гласи: „Стечај је законом утврђен поступак који се проводи над имовином дужника ради намирења повјерилаца“. Поред намирења повјерилаца, стечајем се онемогућава даље лоше пословање привредног субјекта. Стечајем се постиже како равномјерно намирење повјерилаца, тако и заштита дужника од повјерилаца који се на сваки начин желе да намире из дужникове имовине. Послијератна дешавања на овим просторима су имала значајан утицај на ову проблематику. Велики број привредних субјеката није могао да издржи тржишну утакмицу, посебно након економске кризе, која погађа свјетске привреде већ неколико година. Застарјела технологија, неадекватан кадар са премало искуства, као и дугогодишње одсуствовање са тржишта, многе фирме су довеле до платежне неспособности. У складу са постојећим законским рјешењем сматра се да је привредни субјекат платежно неспособан ако не може да измирује своје обавезе дуже од 60 дана. Радна група за процјену утицаја прописа на Закону о стечајном поступку је посебно анализирала све проблеме који утичу на стечајни поступак y Републици Српској. Проблеме стечајног поступка можемо сврстати у 9 група: 1. Неблаговременост покретања поступака 2. Трајање поступка 3. Висина трошкова спровођења стечајног поступка 4. Степен намирења повјерилаца 5. Парнични поступци 6. Недовољност и недостатак стечајне масе 7. Недостатак плана реорганизације 8. Велики ризик за лица овлаштена за покретање поступка 9. Недовољан број стечајних судија 2.1. Неблаговременост покретања поступака

Стечајни поступци се често не покрећу у законски одређеним роковима или се уопште и не покрећу. Разлози могу бити у томе да су власници или директори привредних друштава и поред уочених проблема незаинтересовани и игноришу потешкоће у пословању и одбијају реструктуирање

1 Из извјештаја Ревизије учинка “Стечајни поступци у Републици Српској“, Главна Служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, Бања Лука, март 2012. године.

6

фирме. Такође, примјећено је да се стечајни поступци не покрећу и због неинформисаности, па власници или директори фирми често и не знају коју документацију треба да приложе да би се отворио стечајни поступак. С друге стране, није риједак случај да се поступци не покрећу због недостатка средстава за уплату предујма како код дужника тако и код повјерилаца. Суочавамо се са изостанком процесуирања одговорних лица за непоштивање законских рокова за подношење приједлога за покретање стечајног поступка у пракси. У пракси је честа ситуација да овлаштени подносилац у смислу Закона о стечајном поступку поднесе приједлог за покретање стечајног или ликвидационог поступка, али да тај приједлог буде одбачен, с обзиром да подносилац приједлога није у могућности предујмити потребан износ средстава на име трошкова провођења претходног стечајног поступка. У Републици Српској за сада не постоји јединствени регистар стечајних маса, односно електронска база података о стечајним масама стечајних дужника на које је стечајни поступак покренут, као ни централни регистар принудне наплате односно електронске базе података о збирним евиденцијама из пословних банака о неизвршеним принудним наплатама, блокади и деблокади рачуна и др. подацима значајним за правни промет (као што је нпр. у Србији или Македонији), а у циљу бољег праћења неликвидних привредних друштава и елиминисање истих из привредног система. 2.2. Трајање поступка

Стечајни поступци у Републици Српској трају дуже од законски одређених рокова, а дужина трајања зависи од благовремености покретања поступка, начина закључења и сложености поступка. Најдуже трају они поступци који су завршени диобом стечајне масе и реорганизацијом. Главни разлози за продужење поступка су неријешени имовинско-правни односи, неуспјешне лицитације, бројне процедуралне жалбене могућности и парнични поступци. Тако, у Републици Српској стечајеви у просјеку трају око 1 године за д.о.о. па до 3,5 године за а.д. Према истраживањима Свјетске банке, стечајни поступци у БиХ трају у просјеку 3,3 године, а према подацима из Службених гласника РС, процесуирање појединих стечајних поступака трајало је и до 7 година, наведено је у Извјештају Главне службе за ревизију. 2.3. Трошкови поступка

Високо учешће трошкова поступка у укупно оствареним приходима у стечају у вези је са дугим трајањем поступка, висинама накнада и бројем лица ангажованих у поступку те бројем пратећих парничних поступака. Трошкови стечајног поступка варирају од случаја до случаја и у структури у односу на укупно остварене приходе су се кретали од око 10% до око 90%.2 Високи трошкови стечајних поступака, као и мала наплата потраживања, доводе до губитака, а то све одбија потенцијалне инвеститоре.

2 Из извјештаја Ревизије учинка “Стечајни поступци у Републици Српској“, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, Бања Лука, март 2012. године.

7

2.4. Степен намирења повјерилаца

Структура резултата стечајних поступака указује на то да ови поступци нису испунили свој циљ. Према Извјештају Главне службе за ревизију учинака стечајних поступака, више од половине стечајних поступака се оконча због недовољности, односно недостатка стечајне масе. Повјериоци у стечајним поступцима нису наплатили више од 4/5 својих потраживања. Приликом исплате потраживања, иако буду сврстани у виши исплатни ред, прије радника се увијек подмирују трошкови суда, привремени стечајни управник, стечајни управник, вјештаци, адвокати, дугови стечајне масе и тек по подмирењу ових трошкова намирују се повјериоци по исплатним редовима. Највећи повјериоци у стечајном поступку су институције јавног сектора, радници и јавна предузећа, највећа потраживања имају институције јавног сектора, али и најмањи степен наплате. Посебан проблем представља заштита радника и њихових права у оним предузећима која су отишла у стечај. Кад се прогласи стечај у предузећу, радницима аутоматски престаје уговор о раду а о престанку радног односа их писмено обавјештава стечајни управник.3 Та лица се само могу наћи на евиденцији Бироа за запошљавање, са неисплаћеним примањима и неповезаним радним стажом. 2.5. Парнични поступци Најчешћи случај застоја тока стечајног поступка су неријешени имовинско-правни односи, те покретање многих парничних поступака који се појављују као неизбјежно рјешавање претходног питања без чијег рјешења стечајни поступак се не може окончати. Ови парнични поступци су прилично дуготрајни и исцрпљујући што директно негативно утиче како на трајање, трошкове, на стечајну масу, тако и на степен намирења стечајних повјерилаца. 2.6. Недовољност и недостатак стечајне масе У случају недовољности проблем је у томе да се подмире како је горе описано, трошкови суда, привремени стечајни управник, стечајни управник, вјештаци, адвокати, дугови стечајне масе, што значи да не остане довољно средстава из стечајне масе да би се подмирили повјериоци, посебно ПУРС (и фондови) и радници. У случају недостатка стечајне масе суочавамо се са проблемом да се не могу подмирити како је претходно наведено ни основни трошкови. Такви се случајеви одмах закључују, нема подмирења ни трошкова, ни потраживања. 2.7. Нема плана реорганизације

Незнатан број предузећа иде у реструктуирање, разлог лежи у томе што се тешко могу испунити услови за реструктуирање. 2.8. Велик ризик за лица овлаштена за покретање поступка

Подношење приједлога за покретање стечајног поступка од стране законски овлашћених лица, носи са собом велики ризик у смислу законске обавезе на уплату предујма на име трошкова претходног поступка као и судских такса, а исход истог је неизвјестан. У овој фази је непозната

3 Члан 78. Закона о стечајном поступку-пречишћен текст, СГ 26/10.

8

чињеница о квалитету стечајне масе и суочавамо се са „хазардерском“ активношћу законски овлашћених лица. 2.9. Недовољан број стечајних судија и стручност појединих стечајних управника

С обзиром на број предмета, број судија, посебно у већим судовима, као што је Бањалука, није довољан (двоје судија). Поједини стечајни поступци захтијевају стручност, искуство и додатне вјештине које треба да посједује стечајни управник, па се често доводи у питање њихова оспособљеност за вођење, посебно сложенијих поступака. Ово је блиско повезано са едукацијама, провјерама лиценци, старосном структуром, итд.

III ЦИЉЕВИ Општи циљ:

Благовремено покретање стечајног поступка;

„ друга шанса“ зa предузећа;

Специфични циљеви:

Осигурати благовременост поступка

Скратити вријеме трајања стечајног поступка

Смањити трошкове самог стечајног поступка, нарочито трошкове предујма

Дефинисати прецизно начин именовања стечајних управника уз поштовање принципа равномјерности и равноправности приликом именовања, као и старосну границу за стечајне управнике и висину накнада за исте

Заштитити права повјерилаца у стечајном поступку

Унаприједити процес реорганизације, у смислу његовог поједностављења

Прилагодити законска рјешења стечајног поступка реалним привредним токовима и захтјевима тржишта

IV АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

Ефикасан стечајни систем неопходан је дио тржишне економије јер обезбјеђује сигурност повјериоцима, опоравак предузећа са финансијским потешкоћама и бржe враћање блокираних средстава у употребу. Стечајни поступак је хитан по дефиницији. Кључни разлог за то је чињеница да средства у власништву предузећа сваким даном губе на својој вриједности и зато је неопходно да стечајни поступак буде ефикасан и временски ограничен, како би се кроз очување вриједности средстава заштитили интереси и повјерилаца који се наплаћују из тих средстава и запослених који користе та средства. У квалитетном стечајном поступку сви добијају – и повјериоци и запослени и друштво у цјелини. Стечајни поступак за посљедицу има оздрављење предузећа и на тај начин, кроз ефикасну прерасподјелу заробљених средстава, представља предуслов за брже и успјешније оздрављење цјелокупне привреде. У теорији и пракси стечај се спроводи поштовањем одређених начела од којих су најважнија:

Начело једнакости – подразумјева да су сви повјериоци једнаки приликом намирења из стечајне масе (изузетак су излучни и разлучни повјериоци);

9

Начело универзалности – у стечајну масу улази сва имовина дужника; Начело уновчења имовине – врши је стечајни управник на јавној продаји; Начело ограничења – ограничење дужникове активности у погледу располагања

имовином; Начело атракције – се односи на принцип проглашавања надлежности суда када се

приједлог за покретање стечајног поступка поднесе мјесно ненадлежном суду, наведени суд ће се прогласити ненадлежним и доставити приједлог мјесно надлежном суду.

Органи стечајног поступка су: стечајни судија, привремени стечајни управник, стечајни управник, скупштина повјерилаца, привремени одбор повјерилаца и одбор повјерилаца. Закон о стечајном поступку наводи у члану 2. два циља стечајног поступка од којих је први да стечајни поступак дефинише као правни механизам за збирно намирење повјерилаца стечајног дужника, односно привредног друштва које је неспособно да врши плаћање својих обавеза (за разлику од извршног поступка који представља правни механизам за појединачно намирење повјерилаца). Као други циљ у члану 2. Закон наводи појам реорганизације стечајног дужника која уређује правни положај стечајног дужника и његов однос према повјериоцима и даје могућност ревитализације друштва ради одржавања његовог пословања. Међутим код нас се стечајни поступак искључиво доживљава као фатални исход, односно као «смрт» предузећа. Иако Закон допушта израду стечајног плана у којем се може одступити од законских одредби о уновчењу стечајне масе, овај се институт врло ријетко или готово никако не примјењује у пракси. Као разлог зашто је то тако, могло би се претпоставити да ниједно друштво које испуњава услове за покретање стечајног поступка није испунило услове за примјену модела реорганизације. 4.1. ТРОШКОВИ ПРЕДУЈМА КАО ЗНАЧАЈАН ПРЕДУСЛОВ ПОКРЕТАЊА СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА Како смо горе навели да би се покренуо стечајни поступак, исти захтјева у складу са Законом уплату предујма на име трошкова поступка. Шта ово значи? – Уколико нема новца за уплату предујма, нема ни поступка, а уколико нема поступка нема ни могућности намирења повјерилаца привредног друштва које је несолвентно већ дужи временски период. У пракси је честа ситуација да овлашћени подносилац у смислу Закона о стечајном поступку поднесе приједлог за покретање стечајног или ликвидационог поступка, али да тај приједлог буде одбачен, обзиром да подносилац приједлога није у могућности предујмити потребан износ средстава на име трошкова провођења претходног стечајног поступка. Пореска управа је један од највећих повјерилаца у стечајним поступцима и требало би у правилу да буде посебно заинтересована да се ови поступци покрећу благовремено, односно да сама у већини случајева својим приједлогом покреће стечајне поступке. Међутим, за Пореску управу РС као и за остала законом дефинисана овлашћена лица за покретање стечајног поступка проблем су значајна средства која се морају издвојити на име предујма трошкова поступка. Остаје нејасно на основу којих критеријума стечајни судија на приједлог стечајног управника (ради се о слободној процјени и стечајног судије и стечајног управника) одређује износ предујма који се мора уплатити за финансирање претходног поступка. Законодавац је у члану 14. дефинишући обавезу плаћања предујма за покриће трошкова поступка, фактички поставио институт „уплатe предујма“ изнад института „стечајног поступка“, чиме jе провођење стечајног поступка условљено уплатом одређеног износа новца.

10

Недостатак средстава за уплату предујма често је био разлог нереализованих приједлога за покретање стечајног поступка. Изражена је варијабилност трошкова предујма за вођење поступка, а они су се кретали у високом распону, између 400,00 и 13.000,00 КМ. Просјечна висина предујма коју одређују судови за акционарска друштва била је за око 1.000,00 КМ већа него просјек који се одређивао за друштва са ограниченом одговорношћу. Уколико се из ликвидационог поступка прелазило у стечајни, и тада је просјечна висина предујма била око 1.000,00 КМ, а просјечна висина предујма за претходни поступак износила је око 3.000,00 КМ. 4 Међутим, ови трошкови се сада према подацима стечајних управника крећу од 800,00 КМ за ликвидацију до минимално 3.000,00 КМ за стечај. 4.2. НЕБЛАГОВРЕМЕНОСТ ПОКРЕТАЊА ПОСТУПКА Тренутно важећи Закон о стечајном поступку дефинише разлоге за покретање стечаја над привредним субјектом, и то, платежну неспособност гдје приједлог за отварање стечајног поступка може поднијети дужник или повјериоци и пријетећа платежна неспособност код које приједлог за отварање стечајног поступка може поднијети дужник, по директору и законском заступнику. Када погледамо одредбе члана 4. Закона које дефинишу овлашћена лица за покретање стечајног поступка, примјетићемо да исте нису у пракси императивне природе (императивне су само на папиру), односно испуњење разлога за покретање стечајног поступка дефинисани чланом 6. Закона, не значе аутоматско подношење приједлога за покретање стечајног поступка. Ово у пракси често доводи до стечајног поступка који постаје сам себи сврха, јер је најчешће стечајна маса већ истопљена. Члан 6. став 3. гласи: „У правилу се сматра да је стечајни дужник платежно неспособан ако 60 дана непрекидно не измирује своје доспјеле новчане обавезе“. Нејасноћа и непрецизност законских одредби у овом случају доводи до немогућности правовременог примјењивања истих у пракси у смислу обавезности на покретање стечајног поступка када се по сили закона стекну услови. Опште прихваћено мишљење као и многобројни примјери у пракси указују на то, да се не ради о императивним нормама, већ дискреционом праву овлашћеног лица да поднесе приједлог за покретање стечајног поступка. У складу са одредбама Закона о стечајном поступку којима се утврђују казне за одговорно лице у случају неподношења приједлога за отварање стечајног поступка, долазимо до једног парадокса, односно непримјењивости ових одредаба у пракси. Наиме, постојеће законско рјешење обавезује одговорно лице да поднесе у законом утврђеним роковима захтјев за отварање стечајног поступка, како због пријетеће платежне неспособности, тако и због платежне неспособности која је већ наступила. Предвиђена је и прекршајна казна за непоступање, али није дефинисан орган који идентификује наведени прекршај, издаје прекршајни налог и стара се о његовом извршењу. Наиме, прекршајна казна је прописана само у случају ако се не поднесе приједлог за покретање стечајног поступка, без обзира на уплату предујма за трошкове. Тако, ако одговорно лице благовремено поднесе овај приједлог, а не уплати предујам на име

4 Из извјештаја Ревизије учинка “Стечајни поступци у Републици Српској“, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, Бања Лука, март 2012. године, страна 15.

11

трошкова поступка, судија ће у складу са чланом 14. став 2. донијети рјешење о одбацивању приједлога. 4.3. СТЕЧАЈНИ УПРАВНИЦИ Кроз спроведене јавне расправе истакнути су и сљедећи проблеми везани за поједине стечајне управнике:

- Питање оспособљености једног физичког лица за вођење врло комплексних случајева - Питање стручности појединих управника (потребно је познавање бројних области). Са

овом темом је врло блиско повезана и старосна структура - Питање сталне едукације - Професионализација стечајних управника као основ за квалитетнији рад, али и већу

одговорност (стечајним управницима је то допунска дјелатност) Члан 28. став 1. Закона о стечајном поступку каже да „... један стечајни управник може водити један стечајни поступак, а изузетно кад то захтијевају нарочито оправдани разлози, један стечајни управник може истовремено водити два стечајна поступка, под условом да појединачна вриједност стечајне масе не прелази износ од 5.000.000,00 КМ.“ Тренутно у РС имамо листу која броји 122 стечајна управника, чији регистар се води у Министарству правде (према подацима из априла 2014. године). Према овим подацима, по један стечајни поступак воде 23 стечајна управника, док остатак води два и више стечајних поступака. Према Закону један стечајни управник може водити више од два стечајна поступка мање вриједности. Такође се поставља и питање ко врши надзор над радом стечајних управника, да ли је то само дискрециона оцјена стечајног судије и одбора повјерилаца?

Графикон 1: Укупан број стечајних управника према броју стечајних поступака који воде

Извор података: Министарство правде РС Анализа ревизије учинка, коју је вршила Главна служба за ревизију јавног сектора РС за период 2008-2011. године, показује да је у стечајним поступцима примјетна прилично неуједначена и разнолика пракса избора стечајног управника. Наиме, стечајне судије се углавном опредјељују за оне стечајне управнике за које по својој слободној оцјени сматрају да су стручни и квалитетни да одговоре захтјевима конкретног стечајног поступка.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК ВОДИ 1 СТЕЧАЈНИ

ПОСТУПАК

СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК ВОДИ 2 СТЕЧАЈНА

ПОСТУПКА

СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК ВОДИ ВИШЕ ОД 2

СТЕЧАЈНА ПОСТУПКА

2316

83

12

Током јавних расправа стечајни управници су истакли чињеницу да свих 122 стечајних управника са листе Министарства правде нису једнако стручни, па се судије, по својој слободној оцјени, радије одлучују за оне управнике у које имају више повјерења. Члан 30. став 2.: “стечајни управник је обавезан непосредно након преузимања службе закључити код осигуравајућег друштва осигурање од одговорности за све ризике који су повезани с његовом дјелатношћу. Најнижа осигурана сума износи 50.000,00 КМ…“ Међутим, код нас још није заживио институт осигурања стечајних управника, нити је законом дефинисано ко плаћа премију, тј. да ли се она плаћа из стечајне масе или из личних средстава стечајног управника?5 Члан 35. став 1.: Стечајни повјериоци се према врсти њихових потраживања сврставају у исплатне редове. Повјериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто буду у цијелости намирени повјериоци претходног исплатног реда. Стечајни повјериоци истог исплатног реда намирују се сразмјерно величини својих потраживања. Трошкови стечајног поступка се први намирују, а то су, трошкови привременог стечајног управника, стечајног управника, запослeни ако су ангажовани код стечајног дужника, након тога се намирују дугови стечајне масе, а од остатка средстава се врши диоба по исплатним редовима. Виши исплатни ред чине исплата плата осталим радницима најдуже за 9 мјесеци од отварања стечајног поступка и то у висини најниже плате у РС, значи највише 9х370=3330 КМ. Општи исплатни ред чине потраживања повјерилаца које је стечајни управник признао и тако их сврстао и у суштини чине сва потраживања која не спадају у нижи исплатни ред, разлучне и излучне повјериоце. Статус стечајних управника је доста различит. Неки од њих су пензионери, с обзиром да Закон не ограничава старосну структуру стечајних управника, некима је то додатни посао, док су неки професионално ангажовани у стечајним поступцима. Према подацима Окружног привредног суда Требиње, а тиче се старосне структуре стечајних управника, највише су заступљени стечајни управници старосне доби од 45 до 65 година, њих 88. Изнад 65 година, ангажовано је њих 32, а у доби од 30 до 45 година само 13 стечајних управника је ангажовано. Ово је укупан број за период 2008-2014. година. Управљање имовином и вршење службе стечајног управника подлијеже надзору стечајног судије. Највише промјена привремених стечајних управника је на захтјев стечајног управника, укупно 36 и због осталих разлога 12, а рјеђе због сукоба интереса и на захтјев одбора/скупштине повјерилаца, 1. (ИЗВОР ПОДАТАКА: сви окружни привредни судови). Немамо податак о изреченим казнама стечајним управницима у складу са ЗСП по члану 237. и 238. 4.4. РЈЕШАВАЊЕ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА У СУДОВИМА Како смо горе већ описали, стечајни поступак може ићи у два правца. Први правац који је много више у оптицају, је стечај, односно продаја имовине предузећа као цјелине, затим намирење повјерилаца од новца добијеног продајом. Други правац је „реорганизација“, односно реструктурирање предузећа (у најширем смислу те ријечи) при чему, након успјешне имплементације реструктурирања, предузеће наставља да функционише и успјешно сервисира све своје обавезе према повјериоцима. У складу са чланом 148. Закона о стечајном поступку, након отварања стечајног поступка, може се одступити од уновчења и расподјеле стечајне масе и приступити изради стечајног плана, а у сврху настављања пословања стечајног дужника.

5 Из извјештаја Ревизије учинка “Стечајни поступци у Републици Српској“, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, Бања Лука, март 2012. године, страна 21.

13

Међутим, овај план, након отварања стечајног поступка могу поднијети само стечајни управник и стечајни дужник, а израду стечајног плана могу наложити повјериоци стечајном управнику. Одговор на питање којим ће правцем ићи ток стечајног поступка, тј. да ли ће предузеће банкротирати или ће се реорганизовати, није познат на самом почетку, односно након отварања стечајног поступка. Реорганизација представља комбинацију преко економских, правних и оперативних инструмената који омогућавају договор између дужника и повјерилаца, односно одржање и будуће стабилно пословање предузећа на здравим основама. Када не постоје услови за спровођење реорганизације, суд доноси одлуку да се стечај оконча кроз поступак банкротства. Да би аргументовано приказали и описали садашње стање потребно је квантитативно анализирати област „резултати стечајних поступака“ за период 2010-2014 године, за што су нам потребни сљедећи подаци:

- Укупан број стечајних поступака у периоду 2010-2014 (покренути и закључени) у свим окружним привредним судовима

Табела 1: рјешавање предмета у свим окружним привредним судовима по годинама

ПРЕДМЕТИ (СВИ СУДОВИ)/ ГОДИНА 2010 2011 2012 2013 2014

2010-2014

1. Број неријешених предмета на дан 01. јануара – стечајни поступци

309 365 376 411 399 1860

2. Број примљених предмета - отворени стечајни поступци

211 217 265 231 197 1121

3. Укупно у раду (1+2) 520 582 641 642 596 2981

4. Броj ријешених предмета/закључених стечајних поступака

155 206 240 249 230 1080

5. Број неријешених предмета на дан 31. децембра – стечајни поступци

365 376 401 398 361 1901

Извор података: сви окружни привредни судови РС Највише примљених предмета је било 2012. године, 265, а број предмета у раду се кретао од 520 (2010. године), па до 642 (2013. године). Најмање закључених стечајних поступака је било 2010. године, 155, а највише 2013. године, 249 поступака.

14

Графикон 2: број примљених, предмета у раду и ријешених/закључених стечајних поступака

Графикон 3: степен рјешавања предмета по судовима

Извор података: сви окружни привредни судови Од укупног броја предмета у посматраном периоду у судовима који се узимају у рад, буде ријешено у просјеку око 36%. Број судија који су одређени систематизацијом да воде стечајни поступак је различит, креће се од 1 у Окружном привредном суду Бијељина, па до 5 судија колико је систематизовано у Добоју. Окружни привредни суд у Бања Луци има двојицу стечајних судија, који рјешавају предмете и највећи број предмета за рјешавање, па је и најоптерећенији. У овом суду у 2014-ој години је било укупно 339 предмета који су у току, а у осталим привредним судовима тај број се кретао од 58 предмета у Окружном привредном суду Требиње, 61 у Добоју, до 69 предмета у Бијељини и Источном Сарајеву. Од укупног броја предмета који су у току (2981 поступак), у свим oкружним привредним судовима у Републици Српској, за период 2010-2014. година, на Окружни привредни суд Бања Лука отпада 1502 поступка или 50,38 %. Окружни привредни суд Бања Лука запошљава само двоје судија који раде на овим предметима и може се примјетити да су ангажоване судије много оптерећеније у односу на колеге из других судова.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

2010 2011 2012 2013 2014 2010-2014

БРОЈ ПРИМЉЕНИХ ПРЕДМЕТА-ОТВОРЕНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ

УКУПНО У РАДУ

РИЈЕШЕНИ/ЗАКЉУЧЕНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ

РИЈЕШЕНИ/ЗАКЉУЧЕНИ

СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ

36%

НЕРИЈЕШЕНИ ПРЕДМЕТИ

64%

СТЕПЕН РЈЕШАВАЊА ПРЕДМЕТА У СВИМ ОКРУЖНИМ ПРИВРЕДНИМ СУДОВИМА

15

4.5. TРАЈАЊЕ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА (од отварања до закључења) Чланом 9. став 1. Закона о стечајном поступку је дефинисано је да је стечајни поступак хитан, и може трајати, у правилу, годину дана, а у случају из члана 28. став 1. овог закона двије године. У периоду 2010-2014. година, према подацима Окружног привредног суда Бања Лука, највећа је заступљеност оних поступака који су трајали до годину дана, јер се ту ради већином о оним поступцима који се закључују због недовољности или недостатка стечајне масе. Поступци који трају три године или више су они у којима долази до диобе и уновчења стечајне масе. Такви поступци су у правилу оптерећени великим бројем имовинско-правних спорова, што продужава вријеме трајања стечајног поступка.

Графикон 4: трајање стечајних поступака (период 2010-2014)

Извор података: Окружни привредни суд Бањалука

Графикон 5: заступљеност стечајних поступака по времену трајања (случај Суд БЛ)

Извор података: Окружни привредни суд Бања Лука На основу података Окружног привредног суда Бања Лука, почетком 2012. године, имамо 343 активна стечајна поступка (укупан број неријешених стечајних поступака из претходних година и укупан број примљених, отворених стечајних поступака у 2012. години), а од којих је 112

020406080

100120140160180200

до годину дана до двије године до три године више од три године

197

41

10 9

ТРАЈАЊЕ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА

до годину дана77%

до двије године16%

до три године4%

више од три године

3%

до годину дана

до двије године

до три године

више од три године

16

стечајних поступака ријешено (закључено) на крају 2012. године. То нам даје податак да се у овом суду годишње оконча око 33% стечајних поступака, а ако узмемо период 2012-2014. година, добијемо сличне резултате (36%). 4.6. ИСХОДИ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА

Табела 2: исходи стечајних поступака у свим судовима у периоду 2010-2014. година

ИСХОД СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА/ГОДИНА 2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО Недовољност стечајне масе 6 27 5 8 8 54

Недостатак стечајне масе 78 57 75 102 99 411

Реорганизација 1 3 1 2 2 9

Уновчење и диоба стечајне масе 23 34 35 43 38 173

Обуставе стечајног поступка 32 26 26 15 17 116

Извор података: сви окружни привредни судови Када је ријеч о исходу стечајних поступака, на основу табеле можемо видјети да је највећи број поступака окончан због недостатка стечајне масе и то њих 411 у периоду 2010-2014. година. Због недовољности стечајне масе, окончано је 54 поступка, а уновчењем и диобом стечајне масе окончано је 173 поступка. До обуставе је дошло у 116 стечајних поступака. Важно је нагласити да је за овај период, на основу података из табеле, реорганизацијом окончано свега 9 поступака и то 1 поступак у Окружном привредном суду у Бања Луци, 2 у Добоју, 1 у Источном Сарајеву и 5 у Требињу. У Окружном привредном суду у Бијељини ни један стечајни поступак није окончан на овај начин.

Графикон 6: исходи стечајних поступака (%) у периоду 2010-2014. година

Извор података: привредни судови Републике Српске У периоду 2010-2014. година, реорганизацијом је завршено само 1% стечајних поступака, док је 54% поступака окончано због недостатка стечајне масе. Уновчењем и диобом стечајне масе окончано је 23% поступака, док је 15% поступака обустављено.

Недовољност стечајне масе

7%

Недостатак стечајне масе

54%Реорганизација1%

Уновчење и диоба стечајне

масе23%

Обуставе стечајног поступка

15%

ИСХОДИ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА

17

4.7. СТЕПЕН НАПЛАТЕ ПОТРАЖИВАЊА Када говоримо о заступљености подносилаца приједлога за покретање стечајног поступка и даље су стечајни дужници заступљени највише, затим ликвидациони управници, па тек онда радници и повјериоци јавног сектора (Пореска управа). Такође, треба нагласити да ПУРС пријављује своја потраживања и потраживања Фонда ПИО, а опет, Фонд ПИО засебно пријављује своја потраживања, па имамо често ситуацију неусклађених евиденција, те се због тога одређен дио потраживања и не призна. Од 2014. године су ове евиденције усклађене. 4.7.1. Подаци из Пореске управе о њиховим потраживањима (пријављеним, признатим и наплаћеним) у стечајним поступцима

Табела 3: ПУРС потраживања и наплате у стечајним поступцима од 01.01.2010. до 31.12.2014. године

Ред.бр.

Потраживања Пореске управе у стечајним поступцима

Година

Укупно 2010 2011 2012

2013 2014

1 Пријављена потраживања 68.477.254,83 147.810.432,02 57.572.337,27

142.568.561,28 13.651.852,81 430.080.438,21

2 Призната потраживања 45.845.686,66 124.881.969,10 48.586.442,34

111.532.318,96 9.795.412,87 340.641.829,93

3 Наплаћена потраживања до 31.12.2014.

1.695.497,95 3.157.035,88 1.169.379,66

109.734,07 129.544,25 6.261.191,81

Напомена: у реду наплаћено, садржана је наплата потраживања до 31.12.2014. године, само за стечајне поступке отворене у периоду 2010-2014. (нису сви поступци закључени) Извор података: Пореска управа Републике Српске

Графикон 7: потраживања ПУРС у стечајним поступцима

0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

350000000

400000000

450000000

500000000

2010 2011 2012 2013 2014

Потраживања ПУРС у стечајним поступцима

пријављена потраживања призната потраживања наплаћена потраживања

18

Из ових података, видимо да је нпр. у 2010-ој години, од укупно пријављених потраживања (68.477.254,83 КМ), признато 45.845.686,66 КМ или 67%, а наплаћено 1.695.497,95 КМ, или 3,69% признатих потраживања. У 2011-ој и 2012-ој години, од укупно пријављених потраживања, признато је 84%, наплаћено 2,5%, односно 2,4% признатих потраживања, у 2013-ој 78%, а наплаћено 0,09% и у 2014-ој признато је укупно 71% потраживања, а наплаћено свега 1,32% признатих потраживања.

Графикон 8: степен наплате пријављених потраживања Пореске управе

Извор података: Пореска управа Републике Српске

Од укупно пријављених потраживања за временски период 2010-2014. година, наплаћено је 1,45% потраживања.

4.7.2. Фонд ПИО: потраживања и наплате у стечајним поступцима

Табела 4: потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима Потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима 2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО: Пријављена потраживања 19.375.030,52 26.864.846,97 11.352.153,18 16.778.769,04 5.088.812,00 79.459.611,71

Призната потраживања 17.821.217,65 26.572.964,43 10.995.311,39 16.748.271,03 4.856.111,57 76.993.876,07

Наплаћена потраживања по Програму социјалног збрињавања радника 12.401.520,46 3.580.220,09 1.253.812,96

619.311,22 12.199,63 17.867.064,36

Средства из стечајне масе 1.283.975,69 1.617.488,92 747.432,35 89.393,69 8.371,41 3.746.662,06

Враћено у буџет 90.422,68 0,00 0,00 0,00 0,00 90.422,68

Извор података: Фонд ПИО Републике Српске

1.45%

98.55%

СТЕПЕН НАПЛАТЕ ПРИЈАВЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА

НАПЛАЋЕНА ПОТРАЖ. НЕНАПЛАЋЕНА ПОТРАЖ.

19

Графикон 9: потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима

Извор података: Фонд ПИО Републике Српске На основу података из табеле, од укупно пријављених потраживања Фонда ПИО, за период 2010-2014, који износе 79.459.611,71 КМ, признато је 76.993.876,07 КМ или 97%, а наплаћено 3.746.662,06 КМ или 4,7% пријављених потраживања.

Графикон 10: степен наплате пријављених потраживањa Фонда ПИО

У овом контексту потребно је напоменути да је Влада Републике Српске за Програм социјалног збрињавања радника за ову намјену у периоду 2010-2014. издвојила 46.130.569,36 КМ.6

6 Подаци Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, фебруар 2015. године.

0.00

20,000,000.00

40,000,000.00

60,000,000.00

80,000,000.00

100,000,000.00

2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО:

потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима

пријављена потраживања

призната потраживања

наплаћена потраживања из стечајне масе

4.71%

95.29%


наплаћена потраживања ненаплаћена потраживања

20

4.7.3. Фонд ЗО - потраживања и наплате у стечајним поступцима Подаци из табеле се односе на укупна пријављена потраживања ФЗО РС и то по евиденцијама канцеларија у Бања Луци, Приједору, Добоју, Бијељини, Источном Сарајеву, Зворнику, Требињу и Фочи.

Табела 5: потраживања Фонда ЗО у стечајним поступцима

Извор података: Фонд здравственог осигурања Републике Српске

Графикон 11: потраживања ФЗО РС у стечајним поступцима

Извор података: Фонд здравственог осигурања РС

0.00

10,000,000.00

20,000,000.00

30,000,000.00

40,000,000.00

50,000,000.00

60,000,000.00

2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО

Потраживања ФЗО РС у стечајним поступцима

УКУПНО ПРИЈАВЉЕНИХ ПОТР. УКУПНО ПРИЗНАТИХ ПОТР.

УКУПНО НАПЛАЋЕНА ПОТР.

2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО

УКУПНО ПРИЈАВЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА 10.997.160,04 16.209.100,15 7.984.710,84 11.792.979,15 2.022.611,97 49.006.562,15

УКУПНО ПРИЗНАТИХ ПОТРАЖИВАЊА 9.465.352,26 12.874.707,33 7.904.453,54 5.893.906,51 2.010.288,85 38.148.708,49

УКУПНО НАПЛАЋЕН. ПОТРАЖИВАЊА 332.853,66 532.350,86 262.881,93 51.669,19 165.631,20 1.345.386,84

2010 2011 2012 2013 2014 УКУПНО

РАЗЛИКА ПРИЈАВЉЕНО-ПРИЗНАТО 1.531.807,78 3.334.392,82 80.257,30 5.899.072,64 12.323,12 10.857.853,66

РАЗЛИКА ПРИЗНАТО-НАПЛАЋЕНО (ДУГ) 9.132.498,60 12.342.356,47 7.641.571,61 5.842.237,32 1.844.657,65 36.803.321,65

21

Графикон 12: степен наплате пријављених потраживања ФЗО РС

Од укупно пријављених потраживања ФЗО РС у стечајним поступцима, за период 2010-2014. година, који су износили 49.006.562,15 КМ, признато је 38.148.708,49 КМ, или 78%. За исти период, ФЗО РС је наплатио мање од 3% потраживања (2,74%).

Графикон 13: пријављена, призната и наплаћена потраживања ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС

Извор података: ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС

2.74%

97.26%


НАПЛАЋЕНО ПОТРАЖИВАЊА НЕНАПЛАЋЕНО ПОТРАЖИВАЊА

0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

ПУРС Фонд ПИО ФЗО РС УКУПНО

пријављена, призната и наплаћена потраживања

ПРИЈАВЉЕНА ПОТРАЖИВАЊА ПРИЗНАТА ПОТРАЖИВАЊА

НАПЛАЋЕНА ПОТРАЖИВАЊА

22

Графикон 14: степен наплате пријављених потраживања ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС

Извор података: ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС Укупна пријављена потраживања ПУРС-а, Фонда ПИО и ФЗО РС, као највећих повјерилаца јавног сектора за овај период износе око 558,5 милиона КМ, признато им је око 455,8 милиона, а успјели су да наплате око 11,3 милиона КМ. Буџет РС и фондови на основу ових података нису наплатили око 444,5 милиона КМ својих признатих потраживања. Степен наплате пријављених потраживања ПУРС-а, Фонда ПИО и ФЗО РС, као највећих повјерилаца јавног сектора износи око 2%. По подацима Главне службе за ревизију, из 2012. године, степен наплате пријављених потраживања ових повјерилаца за период 2008-2011. година износио је у просјеку око 10%, али је Главна служба за ревизију узимала у обзир само закључене стечајне поступке, за тај период. С обзиром да се у овом извјештају узимају подаци и о стечајним поступцима који су још у току, постоји могућност да је наплата потраживања за јавни сектор нешто већа од 2%. НАПОМЕНА: постоји могућност одступања у обрачуну пријављених потраживања као и степену наплате повјерилаца јавног сектора, због различитих евиденција ПУРС и фондова. 4.8. ТРОШКОВИ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА/УКУПНО Накнаде стечајним управницима, накнада привременом стечајном управнику, вјештаци, адвокати, експерти ако их има, чланови одбора повјерилаца, путни трошкови, дневнице, таксе за покретање поступка, уплата предујма, уплата повјерилаца (најмање 50 КМ такса или 1% на пријављена потраживања), поштанске услуге, чувари (ако требају), ревизор, ако се ангажује, књиговодствене услуге, телефон, струја, огласи, канцеларијски материјал, израда печата, трошкови парничног поступка ако се спроводи, банкарске услуге-отварање рачуна… Што се тиче трошкова стечајног поступка, највећа издвајања су трошкови адвоката, накнада стечајном управнику, накнада за књиговођу и вјештака и награда ревизору. Трошкови стечајних поступака варирају, посебно у зависности од момента покретања поступка и дужине трајања поступка.


2%

НЕНАПЛАЋЕНА ПОТРАЖИВАЊА

98%

степен наплате пријављених потраживања


НЕНАПЛАЋЕНА ПОТРАЖИВАЊА

23

У наставку су на два различита примјера (и то случај недовољност стечајне масе и случај недостатак стечајне масе) приказани трошкови. Извори података су стечајни управник и окружни привредни суд. Табела 6: Случај по узорку трошкови стечајног поступка када је стечајни поступак закључен због

недовољности стечајне масе-по извору стечајног управника

ПОТРАЖИВАЊА:

укупна пријављена потраживања повјерилаца 15.973.607,73

призната потраживања повјерилаца 10.688.731,65

износ оспорених потраживања 5.284.876,08

УКУПНО 15.973.607,73

књиговодствена вриједност имовине 2.439.335,00

процијењена вриједност имовине 2.217.859,00

износ уновчене непокретне имовине 71.123,40

износ уновчене покретне имовине 930.239,07

остали приходи у стечају 236.512,82

износ укупних прихода у стечајном поступку 1.237.875,29

стечајна маса 1.237.875,29

исплаћени трошкови стечајног поступка 283.111,38

исплаћени дугови стечајне масе 215.714,59

средства резервисана из главне диобе за трошкове стечајног 18.149,11

поступка до закључења поступка

износ намирења повјерилаца вишег исплатног реда 617.686,71

износ намирења повјерилаца општег исплатног реда 103.213,50

расположива средства за намирење стечајних повјерилаца 720.900,21

накнада за адвоката 52.000,00

накнада стечајном управнику 44.200,00

накнада за вјештака 8.480,00

накнада за књиговођу 7.829,00

ревизор 6.000,00

накнада члановима Одбора повјерилаца 5.526,00

трошкови вођења парнице 4.950,00

трошкови објаве огласа 3.588,00

банкарски трошкови 2.463,00

остали трошкови (исплаћени из стечајне масе) 148.075,38

трошкови стечајног поступка 135.036,00

24

Графикон 15: трошкови стечајног поступка

Ако посматрамо учешће трошкова стечајног поступка у укупним трошковима стечајног поступка, највећи трошкови иду у накнаде адвокату (38,51%), затим стечајном управнику 32,73%, накнада вјештаку (6,28%), накнада књиговођи (5,80%), ревизору (4,44%), Одбору повјерилаца (4,09%), док су трошкови вођења парнице (3,67%), трошкови објаве огласа (2,66 %) и банкарски трошкови (1,82%) најмање заступљени у укупним трошковима стечајног поступка. Трошкови стечајног поступка, у овом случају чине 10,91% од укупних прихода који су остварени у стечајном поступку, а укупно исплаћени трошкови (заједно са дуговима стечајне масе), чине 40,29% од укупних прихода у стечајном поступку.

Табела 7: Случај по узорку трошкови стечајног поступка када је стечајни поступак закључен завршном диобом - извор Окружни привредни суд Добој




износ оспорених потраживања 419.258,52

УКУПНО 1.715.276,90

књиговодствена вриједност имовине 8.815.149,00


износ уновчене непокретне имовине 1.143.136,00



износ укупних прихода у стечајном поступку 1.371.396,15

стечајна маса 1.371.396,15



неисплаћени трошкови стечајног поступка

38.51%

32.73%

6.28%5.80%4.44%4.09%3.67%2.66%1.82%

накнада за адвокатанакнада за вјештакаревизортрошкови вођења парнице

банкарски трошкови

Учешће трошкова стечајног поступка у укупним трошковима стечајног поступка

25

средства резервисана из главне диобе за трошкове стечајног

поступка до закључења поступка

расположива средства за намирење стечајних повјерилаца 1.058.627,70



Трошкови стечајног поступка 121.934,40


остали трошкови (објава огласа, банкарски трошкови...) 7.675,15

трошкови вођења парница 19.962,90

Накнада адвокату 28.200,00


награда стечајном управнику 0.00




трошак осигурања стечајног управника 0.00

остало 165.007,72

Исплаћени трошкови (укупно) 286.942,12


Из графикона видимо да највише средстава иде за накнаду адвокату, 23,12%, затим стечајном управнику, 21,81%, вјештаку 16,54%, за трошкове парница, 16,37%. Трошкови стечајног поступка

3.83% 6.29%

16.37%

21.81%16.54%

6.53%

5.47%

23.12%

трошкови стечајног поступка

трошкови награђивања ревизора

трошкови објаве огласа и банкарски трошкови

трошкови вођења парница

накнада стечајном управнику

накнада за вјештака

накнада за књиговођу

накнада члановима Одбора повјерилаца

накнада за адвоката

26

износе 8,89% од укупних прихода у стечајном поступку, а укупно исплаћени трошкови стечајног поступка (заједно са дуговима масе) износе 18,23% од укупних прихода у стечајном поступку. 4.9. ПОТРАЖИВАЊА ПОВЈЕРИЛАЦА У СТЕЧАЈНИМ ПОСТУПЦИМА И СТЕПЕН НАМИРЕЊА Када говоримо о потраживањима повјерилаца у стечајним поступцима, видимо да су у већини стечајних поступака потраживања повјерилаца далеко већа од средстава која улазе у стечајну масу из којих се повјериоци и намирују. Колика ће бити стечајна маса у стечајном поступку, зависи од више фактора, а то су вријеме покретања стечајног поступка (да ли је над привредним субјектом покренут стечајни поступак у законски утврђеном року, или након двије, три године, то наравно утиче на топљење стечајне масе), степен уновчења процијењене имовине дужника, могућност за остварење осталих прихода, а то све улази у укупне приходе у стечајном поступку, од којих се формира стечајна маса. Са одуговлачењем покретања стечајног поступка, гомилају се обавезе дужника, а потраживања повјерилаца расту. На основу података из табеле 6. и 7. (извори: стечајни управник и Окружни привредни суд Добој), видимо колика су потраживања повјерилаца у оба случаја, да су она већа од остварених прихода у стечајном поступку. Такође, из стечајне масе се како је горе наведено, прво исплаћују трошкови стечајног поступка и дугови масе, па од преосталих расположивих средстава се намирују повјериоци по исплатним редовима. Разлучни повјериоци (најчешће банке) се намирују одвојено. Затим слиједи виши исплатни ред, гдје су сврстани радници, а након вишег исплатног реда, намирују се повјериоци општег исплатног реда (ПУРС, фондови…). На основу доле приказаних података из табеле 6. и 7., имамо увид у потраживања повјерилаца: Потраживања из табеле 6:


укупна пријављена потраживања повјерилаца 15,973,607.73

призната потраживања повјерилаца 10,688,731.65

износ оспорених потраживања 5,284,876.08

УКУПНО 15,973,607.73

расположива средства за намирење стечајних повјерилаца 720,900.21

износ намирења повјерилаца вишег исплатног реда 617,686.71

износ намирења повјерилаца општег исплатног реда 103,213.50

27

Графикон 17: степен намирења повјерилаца

У наведеном случају, степен намирења повјерилаца у односу на укупне приходе у стечајном поступку је 58,24%, а у односу на призната потраживања 6,75%, (износ намирења повјерилаца вишег исплатног реда износи 5,78% а износ намирења повјерилаца општег исплатног реда износи 0,97%). У односу на расположива средства, повјериоци су у цјелости намирени. Покретна и непокретна имовина је уновчена у износу 45,15% у односу на њену процијењену вриједност на тржишту. Потраживања из табеле 7:





УКУПНО 1.715.276,90

расположива средства за намирење стечајних повјерилаца 1.058.627,70



10,688,731.65

617,686.71103,213.50

0.00

2,000,000.00

4,000,000.00

6,000,000.00

8,000,000.00

10,000,000.00

12,000,000.00

призната потраживања повјерилаца

износ намирења повјерилаца вишег

исплатног реда

износ намирења повјерилаца општег


Степен намирења повјерилаца у односу на призната потраживања

28

Графикон 18: степен намирења повјерилаца

Што се тиче потраживања повјерилаца, од укупно пријављених потраживања, признато им је 75,55%. У односу на призната потраживања, повјериоци су намирени у износу 81,68% и то повјериоци вишег исплатног реда 4,68%, а повјериоци општег исплатног реда 77%. У односу на расположива средства за намирење, повјериоци су намирени у износу 100%. Покретна и непокретна имовина је уновчена у износу 54,42% у односу на њену процијењену вриједност на тржишту. Неблаговремено покретање стечајног поступка, те скуп и временски дуготрајан стечајни поступак директно утичу на брзо опадање вриједности стечајне масе. У пракси имамо велики број случајева гдје су предузећа у стечају на лицитацији и по више од 10 пута чиме се имовина још више обезврјеђује. 4.10. ОБЈАВЉИВАЊЕ ПОДАТАКА Повјериоци могу да ангажују стручно лице које би извршило анализу пословања и радњи стечајног дужника, мимо стечајног управника. Окружни привредни судови не објављују податке о стечају у електронској форми на својим web страницама. Те податке су обавезни да објављују или да их шаљу у АПИФ, па да они објављују. Према одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о АПИФ-у („Службени гласник РС“, број 68/13), надлежност ове агенције је да води регистре блокираних и деблокираних рачуна, принудне наплате и регистар стечајне масе који до данас није успостављен. И поред ових законом утврђених регистара, у пракси се сусрећемо са недостатком званичних података и евиденција о платежној неспособности привредних друштава и других пословних субјеката. У АПИФ-у постоји евиденција о броју обвезника који су дужни да предају финансијске извјештаје, броју оних који су предали те извјештаје, као и стање активних, блокираних и угашених рачуна.

0.00

200,000.00

400,000.00

600,000.00

800,000.00

1,000,000.00

1,200,000.00

1,400,000.00




износ намирења повјерилаца

општег исплатног реда

степен намирења повјерилаца у односу на призната

потраживања

29

Евиденције о предатим финансијским извјештајима, активним, блокираним и угашеним рачунима

Табела 8: подаци АПИФ-а о предаји финансијских извјештаја

Обвезници који су обавезни предати финансијске извјештаје

Година АД ДОО Остало * Остало** Укупно

2010 570 7,494 3,558 8,247 19,869

2011 558 7,323 2,387 8,800 19,068

2012 567 8,196 4,084 8,537 21,384

2013 563 8,293 4,264 9,674 22,794

2014 0

Обвезници који су предали финансијске извјештаје

Година АД ДОО Остало* Oстало** Укупно Предузетници

2010 549 6,686 2,404 3,161 12,800 0

2011 548 6,769 1,673 4,291 13,281 1,579

2012 537 7,010 2,187 4,700 14,434 1,525

2013 514 6,998 2,545 5,360 15,417 1,416

2014 0 Остало*: ОДП, ЗДП, ЈП, земљорадничке задруге, занатске задруге, омладинске, стамбене, студентске. Остало** : Јавне институције, фондови, политичке партије, ЗЕВ, удружење грађана Извор података: АПИФ Графикон 19: Укупан број обвезника који су обавезни предати финансијске извјештаје и укупан

број обвезника који су предали финансијске извјештаје у периоду 2010-2013. године.7

7 АПИФ није ажурирао податке за 2014. годину (предају финансијских извјештаја за 2014. је у току), па стога нисмо били у могућности да их добијемо.

19,86919,068

21,38422,794

12,800 13,28114,434

15,417

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

2010 2011 2012 2013

Обвезници који су обавезни предати фин.извјештајеОбвезници који су предали финансијке извјештаје

30

Банке у Републици Српској свакодневно достављају АПИФ-у податке о блокираним рачунима, а у Службеном гласнику мјесечно објављују податке о блокираним рачунима. АПИФ податке о блокираним рачунима доставља Министарству финансија РС. Ови подаци нису прилагођени и не користе се у контексту праћења и контроле правовремености покретања стечајних поступака. Резултат тога је непостојање информација о броју несолвентних привредних субјеката и тенденцијама у овој области. Приказ табеле и графикона за период 2010-2014. године8

Табела 9: подаци о активним, блокираним и угашеним рачунима

Правна лица*: АД, ДОО, ОДП, ЗДП, ЈП, земљорадничке .задруге, занатске задруге, омладинске, стамбене, студентске Остали** : Јавне институције, фондови, политичке партије, ЗЕВ, удружење грађана (без предузетника)

Графикон 20: активни, блокирани и угашени рачуни

Извор података: АПИФ

8 Јединствени регистар рачуна је до 15.10.2012. године функционисао са старијом верзијом софтвера, а након тога је почео ЈРР. У складу са процедурама усаглашеним са МФ РС и пословним банкама, код иницијалног пуњења нове базе података, банке су доставиле све активне и блокиране податке, те угашене рачуне који су гашени у току 2012. године. У том смислу треба посматрати податак о броју угашених рачуна, односно "пад" укупног броја угашених са 57,775 у 2011. на 13,286 у 2012. години. Значи, број угашених рачуна за 2010. и 2011. годину је кумулативни податак од почетка рада старог ЈРР (2004. године), а за преостале године почевши од 2012. па на овамо - АПИФ

Година A Б У A Б У A Б У A Б У

2010 24,393 9,647 14,618 12,526 621 5,930 34,911 10,162 29,614 71,830 20,430 50,162

2011 23,421 10,902 16,863 13,077 714 7,020 32,691 12,224 33,892 69,189 23,840 57,775

2012 28,332 14,410 5,352 13,186 855 1,588 28,329 12,635 6,346 69,847 27,900 13,286

2013 34,658 20,118 10,076 15,917 1,124 3,290 31,699 17,210 11,691 82,274 38,452 25,057

2014 35,247 21,036 13,654 16,529 1,144 4,623 33,035 18,260 14,951 84,811 40,440 33,228

Правна лица* Остали** Предузетници Укупно

0

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

80,000

90,000

2010 2011 2012 2013 2014

Укупан број активних, блокираних и угашених рачуна (са предузетницима)

A Б У

31

V МЕЂУНАРОДНА ИСКУСТВА У ПОГЛЕДУ ИНСОЛВЕНТНОСТИ И СТЕЧАЈА

5.1. EU ACQUIS

Процес глобализације, а прије свега економске глобализације, условио је све већу економску међузависност држава као субјеката међународних економских процеса и односа. Отуда је управо економска глобализација каналисала потребу држава на европском континенту да једно, не само правно, већ и социјално и политичко питање-стечајни поступак, регулише на правно хармонизован начин. Крајем претпоследње деценије двадесетог вијека, настала је идеја о томе да једно сложено питање, попут стечајног поступка, начина његовог спровођења, али и посљедица које адекватно спровођење истог има на социјалну и политичку структуру самих држава, буде регулисано на мултилатералан начин. Постојећи оквир ЕУ у погледу несолвентности:

Европска конвенција о одређеним међународним аспектима стечаја, потписана у Истанбулу, 05.06.1990. године;

Уредба Вијећа Европске заједнице, број 1346/2000 од 29.05.2000. године о стечајном поступку.

Истанбулска конвенција била је отворена за треће државе које су хтјеле да јој приступе. Кључне одредбе овог акта углавном можемо сврстати у двије категорије:

1. Конвенција је предвиђала да када стечај обухвата више од једне државе, стечајни управник може да дјелује директно у држави у којој су стечајна средства лоцирана. У том случају, предвиђено је да стечајни управник мора да дјелује у складу са националним законодавством дотичне државе.

2. Предвиђена је могућност отварања секундарног стечаја, али тек након што је донијета одлука суда у првобитном поступку.

Конвенција је као међународни уговор била подложна ратификацији у државама потписницама. Сам текст овог акта предвиђао је да се нота, тј. инструмент о ратификацији доставља генералном секретару Савјета Европе. Такође, било је предвиђено да Конвенција ступа на снагу првог дана мјесеца након три мјесеца од ратификације бар три државе чланице Савјета Европе. Од тадашњих држава чланица Европске Заједнице, Конвенцију су потписале Француска, Савезна Република Њемачка, Италија, Луксембург, Белгија и Грчка. Иако су државе имале могућност, по основу одредби ове конвенције, да у тренутку потписивања или ратификације, одређују и територију, односно територије на којима ће се она примјењивати, ову одредбу је једино ратификовао Кипар. То је драстично утицало на легитимитет оваквог акта и показало неспремност држава да ово питање регулишу на мултилатералан начин. На приједлог Савезне Републике Њемачке и Финске, Савјет министара ЕУ је 2000.године донио Уредбу 1346/2000, којом је регулисана процедура стечајног поступка на територији држава чланица. Доношењу ове уредбе претходило је најприје мишљење Економско-социјалног комитета, а потом и мишљење Европског парламента. У самом тексту уредбе, као разлог за њено доношење, наводи се да несолвентност посебно утиче на функционисање унутрашњег тржишта, што условљава потребу да се комунитарним актом координирају мјере (Council of European Union, 2000:1) у вези средстава дужника. Истовремено, једна од кључних намјера доносилаца ове уредбе била је да се избјегне могућност за “fraus legis“, тиме што би дужник могао да одабере повољнији правни третман пред неким од судова у државама чланицама. Уредба је

32

директно примјенљива у свим државама чланицама, осим Краљевине Данске, на основу одредби Уговора о Европској унији и Уговора о Европским заједницама. Она се не односи на банке, као ни на осигуравајућа друштва. Кључне одредбе овог важног комунитарног акта су:

1. Уредбом се прописује да су сва потраживања колективна, односно потраживања повјерилаца не могу бити индивидуално наплаћена из имовине стечајног дужника;

2. Дефинише се да је дужник несолвентан, тј. да не може да испуњава своје финансијске преузете обавезе;

3. Способност располагања средствима у случају стечајног поступка је под контролом стечајних управника, уз посебно дефинисане критеријуме за њихов избор.

Уредба је ипак, супротно основној намјери доносилаца, оставила одређену правну и етичку дилему. Наиме, суд који има надлежност и мандат да води стечајни поступак је онај у држави чланици у којој се налази средиште дужниковог главног интереса, што може оставити простора да се закон ипак у коначном исходу изигра кроз тражење повољнијег третмана за дужника, будући да остаје отворено питање на основу чега се процјењује његов главни интерес и ко има мандат да такав интерес процијени (иако би се могло претпоставити да је ријеч о судској инстанци). У случају компаније, то је сједиште његове централе, односно главне управе. Уредбом се предвиђа да уколико се стечајни поступак истовремено покрене у више држава чланица, мора бити координиран међу њима, прије свега кроз активности постављених стечајних управника. Истовремено, све одлуке надлежног суда у једној држави чланици се аутоматски признају у другим државама, без претходне судске ревизије таквих одлука. Европска Комисија је у децембру, 2012. године, представила пакет мјера за побољшање ових правила о несолвентности (IP/12/1354, MEMO/12/969). Европски парламент је 05.02.2014. године изгласао прихватање Приједлога Комисије, који, како би био озакоњен, требају одобрити министри у Вијећу (MEMO /14/88). Препоруку Комисије је одобрио европски парламент, а она ће омогућити пружање свеобухватног оквира за национална правила о несолвентности при чему се од држава чланица захтијева да:

олакшају реструктурирање предузећа на самом почетку њихових финансијских потешкоћа;

омогуће дужницима реструктурирање својих предузећа без отварања стечајног поступка;

пруже предузећима у финансијским потешкоћама могућност привременог останка у трајању од 4 мјесеца (с могућношћу обнове до највише 12 мјесеци) како би донијели план реструктурирања прије него дужници против њих покрену поступке;

олакшају поступак доношења плана реструктурирања, узимајући у обзир интересе и дужника и повјерилаца, с циљем повећања могућности спашавања одрживих предузећа;

смањити негативан утицај стечаја на будуће прилике предузетника у контексту покретања пословања, посебно опростом дугова унутар највише три године.

Несолвентност је животна чињеница у свијету динамичне и модерне привреде. Отприлике половина предузећа послује краће од пет година, а отприлике 200 000 предузећа у ЕУ сваке године постане несолвентно. То значи да неких 600 предузећа у Европи сваки дан пропадне. Четвртина тих несолвентности прекограничног су карактера. Али, тај је број у порасту – број несолвентности удвостручио се од почетка кризе, а тај ће се тренд наставити и у 2014. Надаље, докази упућују на то да предузетници уче из својих грешака и да су пуно успјешнији у свом другом покушају пословања. До 18% предузетника који су трајно успјешни у првом су пословном подухвату доживјели неуспјех. Стога је неопходно постојање модерних закона и ефикасних поступака како би се предузећима, која имају довољну имовину, помогло да преброде финансијске потешкоће и добију “другу прилику ”. Међутим, оквирима несолвентности у многим се државама ЕУ одржива предузећа у финансијским потешкоћама усмјеравају према ликвидацији

33

умјесто реструктурирању. Утврђивањем дугих раздобља реорганизације ови оквири представљају препреке пружању других прилика поштеним предузетницима након несолвентности. Искуство показује да предузећа у потешкоћама која имају могућност реструктурирања у раној фази имају веће могућности за успјех. Но, реструктурирање у раној фази (прије почетка стечајног поступка) није могуће у неколико држава (нпр. Бугарској, Мађарској, Чешкој Републици, Литванији, Словачкој, Данској), а у онима у којима је могуће поступци су неефикасни и скупи чиме се смањује подстицај предузећима да наставе с пословањем. Разлике међу законима у државама чланицама утичу на стопе поврата прекограничних повјерилаца, одлуке о прекограничном улагању и реструктурирање групе предузећа. Свеобухватнијим приступом на нивоу ЕУ-а побољшали би се поврати повјериоцима и ток прекограничног улагања, као и позитиван учинак у погледу предузетништва, запошљавања и иновација. Упоредо с тим, Комисија је у јулу, 2013. године, покренула јавно савјетовање о европском приступу пословном неуспјеху и несолвентности (IP /13/655), ради прикупљања мишљења о кључним проблемима, као што су вријеме потребно за опрост дугова, услови за отварање поступка, правила за планове реструктурирања и мјере потребне за МСП. Неколико држава чланица ЕУ примиле су препоруке у контексту Европског семестра – циклус усклађивања економске политике ЕУ – у којима их позивају на реформе неких од аспеката њиховог система несолвентности (ријеч је о Шпанији, Летонији, Малти и Словенији). Неколико других држава тренутно се налазе у поступку реформирања својих закона како би побољшали могућности спашавања предузећа у финансијским потешкоћама, смањили раздобља реорганизације за предузетнике или у начелу побољшали ефикасност својих оквира несолвентности (ријеч је о Холандији, Луксембургу, Пољској, Летонији, Кипру, Естонији, Хрватској и Уједињеном Краљевству).9 Што се тиче Републике Српске, тренутно важећи Закон о стечајном поступку је у великој мјери усаглашен са ЕУ законодавством у погледу несолвентности и стечаја, с тим што су одредбе европског законодавства усмјерене на прекогранични, односно међународни стечај. У том смислу, на све чланице ЕУ, примјењује се Уредба 1346/2000 Вијећа Европе о стечајном поступку. Ова одредба се не примјењује на Данску, Велику Британију и Сјеверну Ирску (у случају В. Британије и С. Ирске, док год је то супротно обавезама које у вези са стечајем произилазе из договора са Commonwealthom, у вријеме ступања на снагу ове Уредбе). Потребно је размотрити, а у циљу усклађивања Закона о стечајном поступку Републике Српске са ЕУ законодавством, препоруке Европске Комисије из 2014. године, а тичу се олакшавања реструктурирања предузећа, поступка доношења плана реструктурирања, опрост дугова унутар 3 године и слично.

9 http://ec.europa.eu/justice/newsroom/civil/news/140312_en.htm http://ec.europa.eu/justice/civil/commercial/insolvency/index_en.htm

http://ec.europa.eu/justice/newsroom/civil/news/140312_en.htm

http://ec.europa.eu/justice/civil/commercial/insolvency/index_en.htm

34

5.2. СТЕЧАЈНО ЗАКОНОДАВСТВО У БИХ, У РЕГИОНУ И СВИЈЕТУ

5.2.1. Федерација БиХ У Федерацији БиХ, важећи Закон о стечајном поступку је готово исти као и Закон о стечајном поступку Републике Српске. Неке од разлика ће бити овде наведене:

У члану 6. став 3. Закона о стечајном поступку ФБиХ, у правилу се сматра да је стечајни дужник платежно неспособан ако у непрекидном трајању од 30 дана не измирује своје доспјеле новчане обавезе. У Закону о стечајном поступку РС, у питању је 60 дана;

У члану 9. став 1. пише да је стечај хитан, али није наведено колико може трајати, док у нашем Закону о стечајном поступку (члан 9. став 1.), пише да стечајни поступак може трајати годину дана, изузев у случају из члана 28. став 1. ЗОСП, кад може трајати двије године;

У Федералном ЗОСП, није одређено колико стечајних поступака може водити један стечајни управник, за разлику од нашег закона, гдје је то регулисано чланом 28.;

У Нацрту Измјена и допуна Закона о стечајном поступку Федерације БиХ, у члану 143. став 2. предвиђа се измјена, тако што се предлаже продужење рока за подношење стечајног плана, са 30 на 60 дана од дана одржавања скупштине повјерилаца. У Закону о стечајном поступку Републике Српске, тај рок је 30 дана. 5.2.2. Хрватска

Закон којим се регулише стечајни поступак у Хрватској донесен је у мају 1996. и до сад је мијењан, тј. допуњаван седам пута. Код доношења измјена и допуна, 2012. године, законодавци су покушали ријешити проблем дугог трајања стечајног поступка, као и још неке проблеме уочене у пракси. Овај Закон је у доброј мјери преузео одредбе њемачког Закона о стечају (Insolvenzordnung), као разлог за покретање стечајног поступка наводи се и презадуженост (у случајевима кад су обавезе дужника веће од укупног капитала). Доношење закона о финансијском пословању и предстечајној нагодби био је довољан разлог за доношење измјена и допуна важећег Закона о стечајном поступку. Идеја за писање овог закона потиче од словеначког “Zakona o finančnem poslovanju, postopkih zaradi insolventnosti in prisilnem porahnanju“, у којем се обрађује предстечајни и стечајни поступак, као и предстечајна (присилна) нагодба. Додатак овоме је и проучавање стечаја појединца, односно стечаја потрошача. Поступак предстечајне нагодбе је знатно утицао на инсолвенцијско право. Његова законска рјешења обавезују неликвидног и несолвентног дужника на покретање поступка предстечајне нагодбе и његовог односа према повјериоцима на начин да се прије покретања стечајног поступка мјерама финансијског реструктурирања настоји остварити ликвидност и солвентност дужника, а повјериоцима омогуће повољнији услови намирења њихових потраживања. Измјене и допуне Закона о стечајном поступку (ЗСП) ствара подлогу за продају имовине стечајног дужника као цјелине. Имовина пословног субјекта као цјелина готово увијек је веће вриједности него поједини њени дијелови, а то омогућава већи степен намирења повјерилаца. Стечајни судија може исту особу именовати за стечајног управника у највише 3 стечајна поступка у којима се отворени стечајни поступак проводи код тог судије. Стечајни управник који је разријешен дужности због несавјесног обављања, лишен је награде. У случају да стечајни управник не покрене парницу ради надокнаде штете јер је скупштина повјерилаца тако одлучила, поједини повјериоци имају, за вријеме трајања стечајног поступка, могућност остварења тог права, уз одређене претпоставке. Стечајни управник је дужан

35

прибавити сагласност одбора повјерилаца за ангажовање адвоката и давање у закуп пословног простора. У циљу остварења ефикасности стечајног поступка и омогућавања стечајном управнику да уновчи имовину, у случајевима кад стечајни повјериоци не желе преузети активну улогу у стечајном поступку, омогућава се стечајном управнику да одлучи о условима и начину продаје. Скраћење рокова-ограничавањем трајања претходног поступка на 60 дана, осигурава се убрзање стечајног поступка. Према ЗСП, завршно рочиште одредиће се најкасније у року од 1,5 године од одржаног извјештајног рочишта, осим ако то није било могуће ради вођења управног или судског поступка. Вођење овог поступка (који је претходно питање) није препрека за завршетак стечајног поступка. По измјенама ЗСП, вођење управних или судских поступака не спречава провођење завршне диобе, ако су сви остали предмети стечајне масе уновчени. Измјене Закона спомињу као приједлог одредбе медијације, тј. мирења у рјешавању спорова.10 Све наведене новине су садржане у новом Стечајном закону Хрватске, који би требао да ступи на снагу 01.05.2015. године. У Нацрту приједлога Стечајног закона, који је предложило Министарство правосуђа Републике Хрватске, у децембру 2014. године, уводи се предстечајни поступак. У члану 4. као разлог за покретање предстечајног поступка наводи се постојање пријетеће неспособности за плаћање. Пријетећа неспособност за плаћање постоји ако суд стекне увјерење да дужник своје већ постојеће обавезе неће моћи испунити по доспијећу. Предстечајни поступак се може отворити ако дужник више од 30 дана касни с исплатом плате која раднику припада према уговору о раду, правилнику о раду, колективном уговору или посебном пропису односно према другом акту који уређује обавезе послодавца према раднику и ако у року од 30 дана не уплати доприносе и порезе према плати, рачунајући од дана када је раднику био дужан исплатити плату (члан 4. став 2.). По новом Закону, предлагач за покретање стечајног поступка је и ФИНА (Финансијска агенција). „Ако правна особа, односно дужник појединац у „очевиднику“ редослиједа основа за плаћање има евидентиране неизвршене основе за плаћање у непрекинутом раздобљу од 120 дана, Финанцијска агенција је дужна у року од три дана од истека тог раздобља поднијети приједлог за отварање стечајнога поступка. У том случају Агенција је ослобођена од плаћања судске пристојбе на приједлог за отварање стечајнога поступка и додатне пристојбе за вођење стечајнога поступка.“ (члан 67. став 9.). „Особе овлаштене за заступање дужника по закону, односно дужник појединац дужни су поднијети приједлог за отварање стечајнога поступка у року од 21 дан од дана наступања неспособности за плаћање осим ако у том року не покрену предстечајни поступак.“ (члан 67. став 7.). 5.2.3. Црна Гора

Важећи Закон о стечајном поступку је донесен 2011. године и нема пуно разлика у односу на Закон о стечајном поступку Републике Српске (СГ 26/10). У ЗСП Црне Горе као разлог за покретање стечајног поступка наводи се презадуженост11. Кад су у питању награде и накнаде стечајном управнику, по овом Закону, коначна висина накнаде на мјесечном нивоу не може бити већа од двије и по просјечне нето зараде у Црној Гори, на мјесечном нивоу у вријеме одређивања награде.12 Закључење стечајног поступка, ако је уновчена сва или највећи дио

10 Стечај и оврха, Нови Информатор, Загреб, 24.01.2013.године 11 Члан 12. Закона о стечају Ц.Горе 12 Члан 40. Закона о стечају Ц.Горе

36

имовине стечајног дужника, а постоје парнице које су у току, стечајни судија, на приједлог стечајног управника, може донијети рјешење о закључењу стечајног поступка.13 Предложене измјене ЗСП Црне Горе, које је усвојила тамошња Влада, садрже нека нова рјешења:

Приједлог да се брише одредба да стечајни управник има статус службеног лица у смислу одредби Кривичног закона Црне Горе;

Стечајни управници ће убудуће моћи самостално одлучивати о узимању кредита или набавци опреме веће вриједности;

Стечајни управник сада има могућност да прво покуша продају имовине по њеној процијењеној вриједности, а затим у сваком наредном кругу да снизи цијену за петину, а на крају имовину може продати по принципу “ највише понуђене цијене “.14

5.2.4. Србија

Народна Скупштина Србије је усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о стечају, 02.08.2014..године. Најзначајније новине су:

Утврђује се обавеза суда да на дан доношења релевантног рјешења и другог акта суда, огласи на огласној и електронској табли суда све поднеске. Такође, поднесци стечајног управника и учесника у стечају објављују се по пријему на јавном порталу надлежног привредног суда да би јавност била упозната са током стечајног поступка;

Стечајни управници добијају легитимације као службена лица;

Стечајни управници морају, поред стечајног судије обавјештавати и чланове одбора повјерилаца о предузетим радњама у стечајном поступку, најмање 15 дана прије предузимања неке радње;

Имају рок од 15 дана да доставе тромјесечни извјештај овлашћеној организацији, која је дужна да то објави на својој интернет страници;

Чланови одбора повјерилаца сада могу бити стечајни повјериоци без обзира на висину свог потраживања;

Дефинисано је ко су разлучни, а ко излучни повјериоци и искључена је могућност да се заложни повјериоци именују у скупштину и одбор повјерилаца;

Продужен је рок за покретање парничног поступка у случају оспореног потраживања са 8 на 15 дана;

По измјенама и допунама ЗОС, завршној диоби се може приступити и ако у току стечајног поступка, стечајни управник, послије више покушаја уновчења имовине стечајног дужника, није успио да уновчи цјелокупну стечајну масу или њен претежни дио;

Прецизиран је и уређен поступак реорганизације;

Обавезни елементи плана реорганизације;

Забрана заложним повјериоцима да гласају о плану реорганизације, уз изричите мјере да се њима не могу мијењати или умањити права планом реорганизације;

Рок за одржавање рочишта за унапријед припремљен план реорганизације је 30 дана од дана објављивања огласа о покретању претходног поступка;

Новине су и одредбе које уређују међународни стечај-за разлику од ранијих законских рјешења, по измјенама и допунама ЗОС Србије, одредбе упућују на искључиву надлежност судова у Србији у случају главног стечајног поступка (кад се средиште главних интереса стечајног дужника – мјесто одакле он управља својим интересима -налази на територији Републике Србије). 15

13 Члан 155. Закона о стечају Ц.Горе 14 Извор: ИН4С Портал, објављено 14.01.2015..године 15 Закон о изменама и допунама Закона о стечају, Службени гласник Републике Србије, број 83/14

37

У измјенама и допунама тамошњег закона, у 2012-ој години, била је уведена обавеза покретања стечајног поступка по службеној дужности и аутоматско брисање предузећа из регистра, ако им је рачун блокиран дуже од годину дана. Од 926 предузећа из 2010. и 2011. године, процесуирано је тек њих 10%, што значи да су повјериоци и покренули стечајни поступак како би намирили своја потраживања, док у 90% случајева повјериоци нису били заинтересовани за покретање стечаја, односно у року од 60 дана нису уплатили трошкове покретања стечаја, тако да су предузећа ишла у аутоматски стечај и брисана из регистра. Сва уновчена имовина, послије намирења трошкова, преноси се у власништво државе Србије. Управо из тог разлога, у јулу 2012. године, Уставни суд је одредбе овог закона о аутоматском покретању стечајног поступка прогласио неуставним. У Републици Србији постоји добро рјешење за ограничавање права лицима која су намјерно довела фирму до стечаја, да поново региструју, односно оснују други привредни субјекат. Закон о привременим ограничењима права је у форми нацрта, а његово усвајање очекује се у октобру 2015. године. Према члану 3. овог нацрта закона, основи за настанак привременог ограничења права јесу:

1) Блокада располагања средствима са рачуна лица у Републици Србији преко којих се врши платни промет, усљед неликвидности (неспособности плаћања) дужој од 120 дана непрекидно;

2) Отварање стечајног поступка над правним лицем; 3) Отварање поступка принудне ликвидације над правним лицем; 4) Изречене правоснажне или извршне судске забране и мјере безбједности у судском

поступку, мјере забране у управном поступку и друге изречене мјере у поступцима које воде друга правна лица као вршиоци јавних овлашћења, које за правну посљедицу имају ограничење стицања или вршења права лица у привредном субјекту или обављање привредне дјелатности.16

5.2.5. Француска

У француском стечајном законодавству, акценат се ставља на реорганизацију дужника, а правно уређење се често посматра као непријатељски настројено ка стечајним повјериоцима. Основни циљ је очување пословања привредног субјекта, очување радних мјеста, па тек онда исплата потраживања. Суд има право, да у случају продаје привредног субјекта, прихвати нижу понуду, ако ће тиме обезбједити већу запосленост, чак и на штету повјерилаца, чији дугови неће бити тиме измирени. 17 Осигурани повјериоци не спадају у први исплатни ред и неће бити намирени из стечајне масе, као што је то обичај. Стечајни дужник има право да се задужи у току стечајног поступка, чиме ће нови дуг добити првенство у исплати, у односу на тренутне повјериоце, у поступку реорганизације. За ту одлуку стечајном дужнику није потребна дозвола повјерилаца, што је у осталим земљама уобичајено. 5.2.6. Њемачка

Тренутно важећи Закон о стечају у Њемачкој (Insolvenzordnung), помјера фокус са ликвидације предузећа на реорганизацију, иако већина критичара сматра да је ликвидација и даље његов примарни циљ. Ипак, поступак реорганизације је уређен по одредбама федералног Закона о стечају САД-а. Тако, у случају да је реорганизација покренута у САД над имовином дужника из Њемачке, поступак ће на исти начин бити извршен. Стечајни дужник (добровољно) или повјерилац могу покренути стечајни поступак, с тим да, уколико стечајни дужник у року од три

16 Нацрт Закона о привременим ограничењима права, почиње се примјењивати 01.10.2015. године 17 „Компаративна анализа економских аспеката стечаја“, докторска дисертација, мр Вуле Миздраковић, Универзитет “Сингидунум“, Београд, 2012. године

38

седмице, након што су привредном субјекту блокирани рачуни, не покрене поступак, може бити кривично и грађански кажњен. За разлику од стечајног поступка у Француској, у Њемачкој ће повјериоцима бити прво исплаћена потраживања, стечајни дужник мора добити сагласност повјерилаца за прихватање плана реорганизације и не обуставља се привремено наплата потраживања повјерилаца. У том случају, не постоји временски период у ком би стечајни дужник могао да преговара са стечајним повјериоцима о евентуалном износу опроста дуга (тада ће стечајни дужник бити у неповољнијој ситуацији у односу на правно уређење стечајног поступка у Француској, гдје је то дозвољено).

5.3. НАКНАДЕ И НАГРАДЕ СТЕЧАЈНИХ УПРАВНИКА У ЗЕМЉАМА У ОКРУЖЕЊУ И У СВИЈЕТУ

5.3.1. Федерација БиХ Када говоримо о наградама и накнадама стечајним управницима, у Закону о стечајном поступку Федерације БиХ, ова област је регулисана чланом 237. став 1. који каже: ...“висину накнада, односно награда, рјешењем одређује стечајни судац узимајући у обзир опсег послова и рад, те вриједности стечајне масе“. У Републици Српској је на исти начин ријешена ова област, чланом 243. став 1. Закона о стечајном поступку РС. У Федерацији БиХ, као и код нас, није тачно прецизирано колика је накнада за рад стечајног управника, иако у том БХ ентитету кажу да она не прелази износ двије просјечне плате (негдје око 1600 КМ). 5.3.2. Србија У Србији поступци мале вриједности награђују се у распону од 20.000,00 до 240.000,00 динара (320,00-3.800,00 KM). Коначну висину накнаде одређује стечајно вијеће у вријеме закључења стечајног поступка узимајући у обзир обим послова, вриједност стечајне масе и пословне резултате стечајног управника, а прелиминарну награду одређује стечајни судија (Правилник о основама и мјерилима за одређивање награде за рад и накнаде трошкова стечајних управника – Службени гласник Републике Србије, број 1/2011 и 10/2012). Награда се увећава за 30% ако стечајни управник поднесе завршни рачун у року од 12 мјесеци од дана покретања стечајног поступка. Награда се увећава за 20% ако су стечајни повјериоци намирени најмање 40% а највише 70% од укупно утврђених потраживања. Награда се увећава за 20% ако стечајни управник поднесе завршни рачун у року од 12 до 24 мјесеца од дана покретања стечајног поступка, а преко 70% награда се увећава за 30%. 5.3.3. Словенија Словеначки закон регулише право на накнаду нужних трошкова и награду, док Министарство надлежно за правосуђе прописује Уредбу којом се детаљније регулишу питања везана за накнаду и награду. Стечајни сенат одређује награду на основу образложеног приједлога стечајног управника, при чему се уважава мишљење одбора повјерилаца. Награда се одређује према вриједности диобне (опште и посебне) масе, наставку пословних активности послије почетка стечајног поступка, броју запослених, броју и висини пријављених потраживања, као и врсти и облику имовине стечајног дужника.

39

5.3.4. Хрватска У Хрватској је питање награде за рад и накнаде стечајним управницима уређено чланом 52. и 53. новог Стечајног закона Хрватске, који ступа на снагу 01.05.2015. године, као и Уредбом о критеријима и начину обрачуна и плаћања награда стечајним управницима, која важи док надлежни министар не донесе нови Правилник, односно Уредбу, у правилу, мјесец дана након ступања на снагу новог Закона. Стечајни управник има право на награду за свој рад те на накнаду стварних трошкова. Награду стечајном управнику рјешењем одређује суд према посебном акту којим Влада Републике Хрватске утврђује критеријуме и начин обрачуна и плаћања награде стечајним управницима. Обрачун стварних трошкова одобрава суд рјешењем на основу писаног, образложеног и документованог извјештаја стечајнога управника, а обавијест о одређивању награде и накнаде без назнаке износа објављује се на web страници е–огласна плоча судова, уз напомену да се у писарници може обавити увид у потпуни текст рјешења. Ако у стечајном поступку нема средстава за исплату награде и накнаде трошкова стечајног управника, награда и накнада трошкова ће се исплатити из средстава посебног Фонда, а ако је стечајни управник разријешен због несавјесног обављања својих дужности, нема право на награду за свој рад. Чланом 3. Уредбе ближе су прописани критеријуми на основу којих стечајни судија одлучује о коначној награди. Стечајни судија приликом одлуке о коначној награди узима у обзир вриједност уновчене стечајне масе (према прописаној скали), сложеност послова, рад стечајног управника и вријеме. Коначна награда је лимитирана и може се увећати уколико управник уновчи имовину прије рока (члан 5. Уредбе) или уколико због објективних околности то није у стању, остварено право на максималан износ награде може се увећати такође лимитираним годишњим износом. 5.3.5. Македонија Коначну висину награде одређује стечајни судија, по претходно прибављеном одобрењу одбора повјерилаца. Основ за висину награде стечајном управнику чине новчана вриједност за намирење потраживања повјерилаца, проценат намирења стечајних повјерилаца и сложеност стечајног поступка. Македонски систем, такође, лимитира вриједност основне награде (по основу новчане вриједности за намирење повјерилаца). За проценте намирења преко 50 одсто, увећање за сваки додатни проценат намирења једнако је увећању основне награде за један проценат. Коначно, по основу сложености поступка, износ се обрнуто сразмерно повећава у односу на основну награду, односно већа увећања за мање награде и обрнуто. 5.3.6. Њемачка У Њемачкој се стопе награде стечајним управницима одређују на основу вриједности продате имовине, а награду одређује стечајни суд. Награду чини неколико компоненти. Прва компонента награде је базирана на скали, која је прописана уредбом о накнадама о стечају, а одређује се по величини стечајне масе и по броју повјерилаца. Друга компонента је подстицајна. Трећа компонента зависи да ли стечајни управник обавља и неке друге послове, ревизор, порески савјетник, адвокат… У награду улазе и општи трошкови стечајног управника, а посебни трошкови се посебно одобравају и рефундирају.

40

5.3.7. Канада У Канади, чији је стечајни систем дијелом коришћен као узор приликом реформе стечајног система у Србији, према Закону о стечају и несолвентности, зарада (remuneration) је одређена преговорима између стечајних управника и повјерилаца, при чему стечајни управник прије преузимања случаја даје приједлог који повјериоци могу прихватити или одбацити. Уколико зарада управника није утврђена од стране повјерилаца у фиксном износу, зарада не може бити већа од 7,5 одсто од реализоване вриједности умањене за потраживања разлучних повјерилаца. Суд може увећати или умањити зараду по захтјеву управника, повјерилаца или дужника. Према Општим правилима о стечају и несолвентности, зарада управника укључује све услуге које су извршили управник и његови запослени, при чему управник не може укључивати посредне трошкове у издатке. Зарада и издаци управника су предмет ревизије од стране суда. 5.3.8. Велика Британија У Великој Британији (Енглеска и Велс), награду у већини случајева одређује одбор повјерилаца, али је могуће примјенити и скалу која је као алтернатива дата у Правилнику о стечајној пракси. Награда се може обрачунати или према проценту реализоване имовине стечајне масе или према утрошеном времену у стечајном поступку. Уобичајено је да прво стечајни управник и представници повјерилаца уговоре накнаду за рад (сатницу), коју одобрава одбор повјерилаца или у случају да одбор није формиран, онда се то одобрава на састанку повјерилаца. У случају да се то не догоди примјењује се званична скала. У пракси, најчешће се користи вриједност добијена по основу времена утрошеног на случају према уговореној сатници. Приликом одлуке узимају се у обзир сложеност случаја, посебна одговорност стечајног управника, резултати (ефикасност) стечајног управника, вриједност и облик имовине. Напомена: У стечајном законодавству земаља ЕУ, већ годинама постоји институт стечаја појединца, док код нас та пракса је још увијек непознаница. Земље окружења разматрају увођење овог Института у своје стечајне законе (Хрватска), док Словенија која је европска чланица од 2004. године, стечај физичког лица (појединца) увела је у своје законодавство још 2008. године.

VI ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ Јавне консултације су се одржале у сарадњи са Привредном комором Републике Српске 25. марта 2015. године у просторијама ПКРС. Одазив учесника је био солидан, те укратко износимо запажања пословне заједнице, стечајних управника, ПУРС, адвоката и др.

Представник Министарства правде и ПКРС су истакли проблеме које су детектовали када је у питању стечајни поступак, а који се углавном односе на благовременост покретања поступка, трошкове поступка, посебно висина накнаде предујма претходног поступка, накнаде стечајних управника, недостатак и недовољност стечајне масе, проблем спорог рјешавања многих имовинско-правних спорова везаних за стечај, неравномјерност ангажовања стечајних управника, недовољна стручност и квалитет рада стечајних управника, па и неких судија, недостатак едукација и сл.

Представник ПУРС је истакао да је ПУРС највећи повјерилац у већини стечајних поступака, и да проблем представља недостатак средстава ове институције на име уплате предујма за покретање поступка како би ПУРС као овлаштено лице могао испоштовати ЗСП. За наведено би требао много већи буџет ПУРС. Често се догађа да надлежни суд пошаље допис којим налаже ПУРС да изврши уплату одређених средстава како би се наставио поступак, али кад се размисли не види се сврха уплате истих јер више

41

није остало ништа од имовине да би ПУРС наплатио своја потраживања. Такође је истакнуто питање висине накнада стечајних управника, квалитет њиховог рада, њихово равномјерно ангажовање, као и њихова старосна структура, која је врло упитна. Затим упитне су и накнаде члановима одбора повјерилаца. ПУРС је углавном на репу догађаја, посебно што банке као разлучни повјериоци се одмах намирују, јер ПУРС нема квалитетно обезбјеђење као банке. Поставља се и питање код увођења института покретања стечаја по аутоматизму како би се омогућило благовремено покретање стечајних поступака, да ли би то у РС изазвало контраефекат (нпр. многа привредна друштва која запошљавају већи број радника отишла би у стечај) и шта би тиме добила ПУРС и фондови?

Представник стечајних управника је изнио проблем процедуралног рјешења појединих одредби ЗСП у смислу да су многе непрецизне као нпр. члан 4. став 5. гдје стоји да ако неко поднесе приједлог за покретање поступка а не уплати предујам, поступак ће се обуставити , а требало би да стоји да ће се „приједлог одбацити“. Затим кориговати члан 32. став 4. треба да стоји да ће скупштина повјерилаца одлучивати „релативном већином“ а не апсолутном како сад стоји, и кориговати члан 72. који утврђује предбиљежбу као најјаче обезбјеђење - представља црну рупу у Закону, јер шта је онда хипотека и др. Предложио је да се потраживања Фонда ПИО измирују као виши исплатни ред, дефинишући да се намирују, а не да ће се утврђивати, то би показало и социјалну осјетљивост. Затим све одредбе ЗСП којима се дефинише институт „побијања“, односно мора се рећи да су повезана лица знала за пријетећу платежну неспособност. Исто тако члан 120. често не поштују судови, тако да треба да стоји да страна која је дужна да покрене парницу, везано за стечајни поступак, мора да је покрене у року од 30 дана, треба додати „или да затражи наставак поступка“, јер ове парнице се углавном губе, брзо постижу правоснажност чиме се стављају у неравноправан положај остали повјериоци. Проблем је и код изазивања непотребних трошкова што се може све испитати уколико има воље за тим. Истакнут је и проблем саме професије „стечајног управника“, јер та професија фактички не постоји. Стечајни управници морају имати неко своје удружење као адвокати или агенцију, јер је то једини начин да се „осигурају од одговорности“. Затим проблем стручности појединих стечајних управника, њихова континуирана едукација не постоји, а и стручност појединих стечајних судија је врло упитна. Предложено је да се сваке двије године одржи едукативни семинар, те обавезна провјера лиценци стечајних управника на одређени временски период. У пракси се сусрећемо са чешћим ангажовањем одређеног броја стечајних управника и то због сложених поступака и потребе ангажовања стручнијих кадрова. Што се тиче уплате предујма, мишљења је да исти не би требао представљати проблем јер предујам је стечајни управник дужан вратити, чим себи исплати прву плату, што многи не раде или не знају. Наведене су у пракси и три успјешне реорганизације, тако да се иде и у смјеру оживљавања предузећа.

Представник адвоката је такође потврдио многа запажања која је истакао представник стечајних управника, поред чињенице да се поједини судови суочавају са проблемом недовољаног броја стечајних судија, и указао је на потребу едукације како стечајних управника, тако и судија које воде стечајни поступак, с обзиром на сложеност појединих поступака. Проблем што многе парнице које су проистекле из стечајних поступака, судије посматрају као да је ријеч о уобичајеним парницама и не дају им приоритет у рјешавању. Предлаже професионализацију стечајних управника из разлога што се не може тражити њихова већа одговорност, кривична и/или материјална, ако се овај позив не обавља у форми обављања професионалне дјелатности. Професионализација ће профилтрирати садашњи велики број стечајних управника, тако да ће остати само они најстручнији. Предлаже се да с обзиром на величину и с обзиром на дјелатност привредних друштава, стечајни управник поставља са статусом правног лица. Када је у питању реорганизација стечајног дужника, чак је и ЗСП предвидио прво уновчење имовине па тек онда

42

реорганизацију, а за реорганизацију су нам потребни врло стручни стечајни управници како у погледу књиговодствено-рачуноводствених евиденција, а посебно у погледу доброг познавања дјелатности тог стечајног дужника, анализу тржишта како би се видјело да ли такво предузеће може да опстане на тржишту. Потребно је инсистирати да стечајни поступак као и поступци који произилазе из стечаја буду хитни, и то не само првостепени поступци него и другостепени. То се мора односити и на управне поступке и РУГИП има довољно капацитета да може брзо и ефикасно рјешавати имовинско-правне поступке. Предлаже се да се размисли и о увођењу института „предстечајне нагодбе“ као нпр. у Хрватској, али са овим треба бити обазрив јер су могуће многе злоупотребе.

С обзиром да је припремљен упитник везан за проблеме стечајног поступка у пракси, а које је ПКРС прослиједила свим заинтересованим, одговори на исти би се могли резимирати како слиједи: Законске одредбе узрок

- Касно покретање стечајног поступка - Превелике и недефинисане надлежности стечајног управника - Непримјењивање законских одредби - Неадекватност у кажњавању због немогућности наплате потраживања, ради

неспособности стечајног дужника за плаћање - Радници не смију покренути стечај, јер доживљавају разне непријатности од стране

послодавца, који негира постојање платежне неспособности - Члан 16. Закона, да привремени стечајни управник процјењује у којем ће се правцу

водити стечајни поступак, уновчење и ликвидација или реорганизација - Трајање стечајног поступка, пуно траје - Превелик број судских спорова који дуго трају, споро се рјешавају, а поступак се не може

закључити без рјешења одређених спорних питања

Органи стечајног поступка (стечајни судија, стечајни управник, скупштина повјерилаца, одбор повјерилаца)

- Ограничити број поступака који може да води један стечајни управник - Прецизније дефинисати надлежности стечајног управника - Јачање одговорности стечајног управника - Повећати надзор над радом стечајног управника, путем методе случајног одабира

бирати стечајног управника, са листе - Имамо веома мали број судија, у Окружном привредном суду Бања Лука само два, прође

и година дана да се у неком предмету не одржи скупштина повјерилаца, што је можда продукт субјективних слабости поступајућих судија

- Скратити вријеме за попис имовине стечајног дужника - Брже заказивање испитног и извјештајног рочишта - Ангажованији рад стечајног управника и осталих органа стечајног поступка

Несолвентности и неликвидности привредних друштава

- Немогућност наплате потраживања - Финансијска недисциплина у погледу измирења доспјелих новчаних обавеза - Несолвентност и неликвидност привредних друштава је основни разлог за покретање

стечајног поступка, јер платежна неспособност 60 и више дана је већ разлог за покретање стечајног поступка

- У пракси прође година или двије, а да се не поднесе захтјев за покретање стечајног поступка

- Пуно се чека на покретање стечајног поступка

43

- Немогућност касније реорганизације стечајног дужника ако се одуговлачи, јер од правног лица након дужег времена остаје само љуштура

Унапређење стечајног поступка, у смислу да буде ефикаснији, једноставнији, бржи и јефтинији - Пооштравање казни за кршење законских одредби - Аутоматско покретање стечаја за сва предузећа која су у блокади годину дана - Увести институт „ћутање повјерилаца“ ако одбор повјерилаца не да одговор у

остављеном року на приједлоге стечајног управника, приједлог се сматра прихваћеним - Ограничити рок за вођење стечајног поступка, у односу на имовину стечајног дужника - Унапређивање стечајног поступка у смислу ефикасности, експедитивности и

економичности почев од судије који контролише рад стечајног управника, одбора повјерилаца. Судија мора имати већи надзор и више се ангажовати на провођењу радњи у стечајном поступку, да се радње чим прије окончају, да вријеме између скупштина повјерилаца буде што краће, да се немарност у раду стечајног управника санкционише смјеном.

- У вријеме доношења Закона (2002. год.), није било кадра, ни довољно судија, ни стечајних управника, па се самим тим са овим калкулисало. Стечајни управници су водили много случајева што се сигурно одражавало на дуго трајање поступка. Имамо дугу листу сада стечајних управника, којима недостаје одређено искуство, Закон прописује максимално 2 поступка, па је сасвим довољно да се законска одредба о броју стечајних поступака по сваком стечајном управнику испоштује.

- Накнаде требају бити ниже, с обзиром на вријеме у којем живимо, па самим тим и поступак јефтинији.

Мотивација за благовремено покретање стечајног поступка - Санкционисати одговорно лице - Прецизирање законских одредби у вези с тим да се покретањем стечаја рјешавају

проблеми у пословању, односно да се стечај покреће док још има имовине коју би требало заштитити.

Главни узроци стечаја - Закон о приватизацији државних предузећа - Финансијска недисциплина - Пословни амбијент - Неизвршавање доспјелих обавеза - Одгађање плаћања потраживања - Прекомјерно задуживање - Склапање штетних и фиктивних уговора - Необезбјеђивање потраживања - Лош рад менаџмента

Реорганизације, односно ревитализације пословања стечајног дужника

- Обавезно, мора унапријед бити припремљен план реорганизације који се подноси заједно са приједлогом за отварање стечаја

- Уколико се води рачуна о платежној неспособности дужника и благовремено поднесе захтјев за покретање стечајног поступка, веће су могућности да се спроведе реорганизација. Ако нема благовремености илузорно је говорити о појму реорганизације стечајног дужника

- Измјене законских рјешења и финансијска помоћ државе

Трошкови покретања (предујам, накнаде стечајним управницима, таксе…) стечајног поступка - Треба их смањити, превисоки су

44

- Смањити предујам и накнаде - Законом прецизно дефинисати трошкове - Дуго трају стечајни поступци, па су трошкови велики, а у већини се повјериоци не наплате - У досадашњој пракси просјечна наплата је око 10 % од признатих потраживања - Накнаде требају бити ниже, али у сваком случају оставити могућност судијама или неком

другом тијелу да се ефикасно проведе стечајни поступак и на крају одреди награда стечајном управнику, одбору повјерилаца, што би и другима био мотив за брже и ефикасније провођење стечајних поступака

VII ОПЦИЈЕ (АЛТЕРНАТИВНА РЈЕШЕЊА ПРОБЛЕМА)

7.1. ОПЦИЈА А – status quo - не радити ништа, оставити све онако како је прописано важећим Законом о стечајном поступку

ПРЕДНОСТИ: Нема додатног ангажовања обрађивача прописа на изради нове регулативе. МАНЕ: Горе описан проблем ће се све више продубљивати што ће узроковати негативне посљедице на цјелокупно пословање у Републици Српској, а посебно негативне посљедице по републички буџет и буџете јединица локалне самоуправе. Појава „заробљеног капитала“ ће све више утицати на укупне инвестиционе токове и даљу неликвидност привреде.

7.2. ОПЦИЈА Б – радикална регулаторна промјена Доношење новог Закона о стечајном поступку којим ће се значајно унаприједити сам поступак стечаја на начин да се: уведе институт покретања стечајног поступка у законском року по службеној дужности, смањи висина износа предујма на име трошкова претходног поступка и смање остале трошкови, дефинише хитност у рјешавању стечајног поступка као и осталих поступака који исти изазове, побољша квалитет рада стечајних управника, утврди њихова одговорност и смање накнаде, поједностави поступак за реорганизацију стечајног дужника.

1) Покретање стечајног поступка у законском року - благовременост Да би се у пракси остварио принцип благовременог покретања стечајног поступка потребно је увести институт ex officio, односно покретање поступка по службеној дужности прецизирајући орган одговоран за покретање. Надлежност за ове послове би се могле повјерити ПУРС-у или АПИФ-у-. У сваком случају стечајни дужник, као и стечајни повјериоци би даље остали овлаштени субјекти за покретање стечајног поступка, који би се законски обавезали да обавијесте орган надлежан да по службеној дужности покреће овај поступак. Зашто ПУРС? У складу са Законом о пореском поступку („Службени гласник РС“ број 102/11) ПУРС између осталог, обавља регистрацију и идентификацију пореских обвезника, врши редовну и принудну наплату пореза и споредних пореских давања, контролу и обрачун бруто плата запослених, итд. ПУРС је, према горе описаној анализи садашњег стања, највећи повјерилац јавног сектора, а има најмањи степен намирења, те би требао да буде највише заинтересован за покретање стечајног поступка по службеној дужности.

45

Зашто АПИФ? У складу са одредбама Закона о АПИФ-у („Службени гласник РС“ бр. 96/05, 74/10 и 68/13) АПИФ обавља између осталих, послове успостављања и вођења регистара, води регистар принудне наплате (збирне евиденције из пословних банака о неизвршеним принудним наплатама, са свим релевантним подацима о дужнику, повјериоцу, основ, стартни износ, досадашња извршења и сл. као и о преузимању новопристиглих налога у банкама, информације о датумима и износима уплата, блокади, деблокади и др.), регистар стечајних маса, као електронску базу података о стечајним масама стечајних дужника, затим регистар финансијских извјештаја (подаци о имовинском, приносном и финансијском положају правних лица и предузетника), затим јединствени регистар пословних субјеката који представља електронску базу података о пословним субјектима који подлијежу судској регистрацији у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и базу података предузетника у складу са законом којим се уређује регистрација занатско-предузетничке дјелатности. У овом случају би требало доћи до потпуне реорганизације АПИФ-а.

Једна од варијанти за побољшање благовремености поступка би могла да понуди овакво законско рјешење: Орган коме би се повјерио овај задатак, би подносио приједлог за покретање стечајног поступка у року од 30 дана од дана наступања платежне неспособности неког привредног субјекта. Међутим, уз подношење приједлога за покретање стечајног поступка, обавезно би било и подношење доказа о његовој стварној немогућности да измирује своје доспјеле обавезе као и непостојање имовине која би се могла брзо уновчити и ријешити финансијске потешкоће. Ово би подразумјевало и да се анализира могућност опстанка тог привредног субјекта, с обзиром на његову дјелатност, на тржишту. То значи да би се члан 13. садашњег ЗСП измјенио за случајеве покретања поступка по службеној дужности у смислу да стечајни судија на основу понуђених доказа одмах цијени да ли су испуњени услови за отварање стечајног поступка, а да не именује привременог стечајног управника. Тиме би се искључила обавеза уплате на име предујма за претходни поступак, а искључио би се и трошак накнаде за привременог стечајног управника. За остала законом овлаштена лица поступак би био исти као у садашњем ЗСП. Било би потребно успоставити механизам за праћење и контролу благовременог покретања стечаја, кроз бољу координацију институција у циљу евиденције несолвентних привредних субјеката. У одредбама Закона о стечајном поступку којима се утврђују казне за одговорно лице у случају неподношења приједлога за отварање стечајног поступка, поред обавезе одговорног лица да поднесе у законом утврђеним роковима захтјев за отварање стечајног поступка, како због пријетеће платежне неспособности, тако и због платежне неспособности која је већ наступила и казне за прекршај за непоступање, потребно је дефинисати орган који идентификује наведени прекршај, издаје прекршајни налог и стара се о његовом извршењу. У новом законском рјешењу, увести одредбу о привременом ограничењу права на оснивање новог привредног субјекта оним лицима који су намјерно фирму довели до стечаја. Забрана би се могла односити на период 2-5 година, или овај проблем ријешити кроз законско рјешење. Нпр. случај у Србији, гдје је у форми нацрта, Закон о привременим ограничењима права.

46

2) Смањити висину предујма на име трошкова претходног поступка и смањити остале трошкове Формирати посебни фонд, из ког ће се финансирати предујам за претходни поступак и трошкови стечајног поступка, ако се исти покрене. Једно од могућих рјешења јесте да се средства за овај фонд прикупљају од стране свих привредних субјеката у минималном износу нпр. у распону од 20 КМ за микро предузећа, 50 КМ за мала предузећа, 100 КМ за средња и 200 КМ за велика, а према категоризацији предузећа утврђена Законом о МСП и предузетништву и Законом о рачуноводству и ревизији, и то само на годишњем нивоу. На овај начин би се успоставила и једна врста солидарности између привредних субјеката. Из фонда би се намиривали трошкови поступка само код оних привредних субјеката који немају довољну имовину за покриће наведених трошкова, а то доказују потврдом из надлежног органа. Надлежност за управљање овим фондом би се додијелила окружним привредним судовима или неком другом органу. Ово је једно од рјешења у региону (нпр. Хрватска).

Смањити накнаду на име трошкова предујма за покретање претходног стечајног поступка. Према подацима стечајног управника, износ предујма се кретао у распону од 800,00 КМ до 10.000,00 КМ, а висину овог износа одређује стечајни судија на основу његове слободне процјене о величини предузећа. С обзиром да нису прецизиране одредбе Закона које јасно дефинишу параметре на основу којих стечајни судија одређује висину ове накнаде, потребно је бар оквирно поставити јасно дефинисане параметре на основу којих би се одредила висина трошкова предујма. Сходно наведеном ново законско рјешење треба да иде у правцу смањења ове накнаде тако да не може прелазити износ у распону 200,00 КМ - 2.500,00 КМ. Напомињемо да су у претходном ставу објашњени услови за ослобађање плаћања овог предујма када се поступак покреће по службеној дужности. Исти износи треба да буду и за покретање ликвидационог поступка да би се избјегле ситуације у којима дужници предлажу покретање ликвидационог умјесто стечајног поступка, јер је износ предујма значајно мањи за ликвидациони поступак. Смањити накнаду на име трошкова објављивања у Службеном гласнику РС за 50%.

3) Хитност у рјешавању стечајног поступка

Утврдити приоритет за рјешавање стечајних и ликвидационих поступака, јер су хитне природе на начин да се без обзира на вријеме подношења захтјева узимају ови предмети одмах у рад (у року од 24 сата). Дати приоритет парничним, управним и другим поступцима који се појављују као претходно питање стечајног поступка, и због којих се стечајни поступак често обуставља, на начин да се ови предмети узимају у року 24 сата од пријема захтјева. Тако нпр. од рјешења претходних поступака често зависи утврђивање обима стечајне масе, такође ту су и многи радноправни спорови којима се утврђује и статус многих повјерилаца итд. Утврдити временски рок за рјешавање имовинско-правних односа, односно послови везани за регистрацију имовине, укњижбе хипотека, власништва и сл. код РУГИП, на начин да се прецизирају одредбе релевантних законских и других прописа којима ће се омогућити да се у року од 24 сата од дана подношења захтјева узму у рад ови предмети са разумним роком како би се стечајни поступак окочнао у законом предвиђеном року.

47

Размотрити приједлог стечајног управника (дио-јавне консултације) да се члан 120. постојећег ЗСП у дијелу у којем се утврђује да је странка дужна да покрене парницу везану за оспорено потраживање у року од 30 дана, допуни: „или да затражи „наставак поступка“, из разлога што се најчешће ове парнице губе, судске одлуке брзо постижу правоснажност, чиме се стављају у неравноправан положај остали повјериоци. Овим би се постигла већа ефикасност стечајног поступка. Утврдити прецизно услове по којима се може приступити завршној диоби ако је сва или претежно сва имовина уновчена (преко 70%), а одлуку о томе доноси стечајни судија на приједлог стечајног управника. Размотрити могућност да се уновчење имовине разлучних и излучних права врши у складу са одредбама Закона о извршном поступку, а да се уновчење осталих права алтернативно врши по Закону о стечајном поступку.

4) Стечајни управници

Редефинисати услове за стечајног управника у смислу да се ограничи старосна доб нпр. до 65 година и уведе обавеза на редовне едукације у организацији Коморе стечајних управника која би се, између осталог, бавила и едукацијама уз издавања лиценце, а Министартсво правде би вршило надзор и контролу нада радом ове коморе. Члан 243. Закона о стечајном поступку, утврђује да висину накнада, односно награда за стечајне управнике, рјешењем одређује стечајни судија узимајући у обзир обим послова и рад те вриједност стечајне масе. Појам награде треба брисати јер нема своју сврху. Обавезати Министарство правде да донесе подзаконски акт о накнадама вјештака и стечајног управника. Новим законским рјешењем утврдити обавезу да стечајни управници свака 3 мјесеца предају извјештаје члановима одбора повјерилаца и стечајном судији. Обавезати стечајне управнике да достављају податке о пријављеним и признатим потраживањима, како на почетку стечајног поступка, тако и након завршне диобе, с циљем да се види степен намирења повјерилаца. Новим законским рјешењем потребно је прецизирати одредбе за разрјешење стечајног управника у смислу таксативног набрајања ових услова.

Надлежно министарство би требало да размотри могућност прописивања посебних услова којим ће да се обезбиједи ефикасан систем надзора над радом стечајних управника, утврди једнообразност у оцјени рада стечајних управника, стандардизује рад свих лиценцираних стечајних управника, обезбједи већи ниво стручности и стандарда саме професије као и квалитет рада стечајних управника подизањем стручних критеријума неопходних за успјешно обављање ове дјелатности, обезбједи али и обавеже на континуирану едукацију и на обавезну провјеру лиценци стечајних управника за одређени временски период (нпр. сваке 2 године), промовише и унаприједи професија стечајног управника, утврди већи степен одговорности. Утврдити законску обавезу стечајног судије да приликом доношења одлуке о именовању стечајног управника поштује принцип равномјерности и равноправности.

5) Права радника

Најмање што се може учинити за заштиту запослених код стечајног дужника је да се уведе одредба која би прописала да се потраживања из радног односа, која су већ постојећим законским рјешењем сврстана у виши исплатни ред и имају предност у намирењу, али да

48

ова потраживања буду најдуже за посљедњих 12 мјесечних брутоплата (садашње рјешење је 9 нето плата у вишем исплатном реду, а доприноси се намирују у општем исплатном реду).

6) Реорганизација

Унаприједити поступак реорганизације у смислу да се исти максимално поједностави, и тако скрате рокови. Исто тако, требала би се размотрити могућност да се уз приједлог за покретање стечајног поступка поднесе извјештај о економском и финансијском положају стечајног дужника, како би се на самом почетку поступка дошло до сазнања о могућим условима за реорганизацију. Ово посебно, ако овај приједлог подноси сам дужник.

Прихватањем ове опције у ново законско рјешење, утицаће се на измјену и допуну одредаба многих закона, као што су:

- Закон о управном поступку - Закон о парничном поступку - Закон о имовинско-правним односима - Закон о унутрашњем платном промету - Закон о извршном поступку - Закон о судским таксама - Закон о административним таксама - Закони о АПИФ или Закон о пореском поступку - Закон о регистрацији пословних субјеката

На основу трошкова стечајног поступка, на примјеру једне фирме (према подацима стечајног управника), направићемо симулацију, у којој ће бити наведени трошкови стечајног поступка, ако би се усвојила опција „Б“ о покретању стечајног поступка по службеној дужности (након 60 дана несолвентности):

Табела 10: потраживања повјерилаца и трошкови стечајног поступка


укупна пријављена потраживања повјерилаца 399.251,50

призната потраживања повјерилаца 391.266,47


УКУПНО 399.251,50

књиговодствена вриједност имовине 720.435,00





износ укупних прихода у стечајном поступку 796.215,15

стечајна маса 796.215,15


исплаћени дугови стечајне масе



49

средства резервисана из диобе за трошкове стечајног поступка 30.200,00

разлучни повјериоци









накнада за књиговођу 800,00


накнада члановима Одбора повјерилаца 480,00

Трошкови стечајног поступка (укупно) 12.624,30

У овом случају, стечајни поступак се покреће по службеној дужности. С обзиром на то, предузеће још увијек има приходе у стечајном поступку, имовина је очувана, па је у добром дијелу и уновчена, као и 2 службена аутомобила, која су уновчена. Од процијењене вриједности имовине, уновчено је 57% имовине. С обзиром да је стечајни поступак покренут на вријеме, очувана је стечајна маса, а трошкови самог стечајног поступка нису велики, као ни потраживања повјерилаца.


Из графикона видимо да највећи трошак иде за накнаду стечајном управнику (26,73%), затим на накнаду адвокату, 19,01%, остале трошкове, 15,89%. Трошкови стечајног поступка у овом случају, у односу на укупан приход у стечајном поступку износи свега 1,58%. У односу на податке из

9.90%

15.89%

26.73%8.81%

6.33%

3.80%

9.50%

19.01%


ревизор

остали трошкови






накнада адвокату

50

табела 6. и 7. (извор стечајног управника и суда), гдје су трошкови стечајног поступка били 8%, односно 10 %, из ове симулације видимо да би трошкови били значајно мањи, ако би се стечајни поступци покретали на вријеме, као што смо предложили у опцији Б. Такође, из табеле видимо да од укупно пријављених потраживања повјерилаца, признато им је 98% потраживања и сви повјериоци су намирени 100 %, у односу на призната потраживања.

Графикон 22: укупно исплаћена потраживања у односу на укупно призната потраживања

Када се намире призната потраживања повјерилаца и подмире сви трошкови стечајног поступка, привредном субјекту би остало финансијских средства, тако да би могао да настави своје пословање, односно да се проведе реорганизација. Напомена: Ова симулација је рађена на основу података о трошковима стечајног поступка по подацима стечајног управника. Подаци о потраживањима, укупним приходима у стечајном поступку, као и трошковима стечајног поступка су произвољни, јер се узимају у обзир смањења трошкова, већи приход у стечајном поступку, јер се поступак покреће на вријеме, па је имовина очувана и може се уновчити, а и фирма још послује. Такође, потраживања повјерилаца су мања, јер се нису гомилале обавезе фирме према њима, с обзиром на благовремено покретање поступка (ex officio). ПРЕДНОСТИ: Стечајни поступак ће бити значајно ефикаснији, бржи и јефтинији, благовремено ће се покретати, односно одмах након наступања законских предвиђених услова, што ће се позитивно одразити прије свега, на могућност очувања стечајне масе и бољег намирења повјерилаца из исте. С обзиром да се трошкови смањују у неким случајевима и до 75%, отвара се могућност за већу заинтересованост за овлаштена лица да исти покрећу. Ово омогућава да се консолидује привреда у смислу отклањања тзв. спавајућих предузећа, те да се створи реалнија слика о привредним токовима Републике Српске, а на основу којих би се могло приступити креирању реалних оквира за даљи развој привреде. Ова опција би омогућила лакше ослобађање капитала и његово усмјерење ка профиту. Новим законским рјешењем које би се базирало на овој опцији, имали би ефикаснији и бржи стечајни поступак са мање трошкова, што би утицало на могућност располагања са више средстава из стечајне масе за намирење повјерилаца у поступку. Исто тако, благовремено детектовање оних

0.00

50,000.00

100,000.00

150,000.00

200,000.00

250,000.00

300,000.00

350,000.00

400,000.00






391,266.47

149,251.50

242,014.97

призната и исплаћена потраживања

51

привредних субјеката који су стекли услове да се над њима покрене стечајни поступак довешће и до могућности да већи број ових субјеката испуни услове за реорганизацију, јер ће се створити претпоставке да се на вријеме спаси њихова имовина. Како ова опција предвиђа и увођење посебног фонда за случајеве када није могуће покрити трошкове поступка из стечајне масе или исте предујмити, то омогућава провођење стечајног поступка над несолвентним привредним субјектом и када исти није у могућности да предујми трошкове поступка, што би институт стечајног поступка ставило изнад института уплате предујма на име трошкова поступка. На овај начин би се у пракси створиле претпоставке за остварење два основна циља овог закона, а то су, да се стечајни поступак проводи ради намирења повјерилаца стечајног дужника и ради могућности провођења реорганизације стечајног дужника. Много лакше и безболније би се излазило са тржишта, а могуће је очекивати и већи прилив инвестиција, како домаћих тако и страних. Такође, ова опција пружа више шансе за реорганизацију, односно ревитализацију стечајног дужника пружањем друге шансе. МАНЕ: Трошкови времена потребног за израду новог законског рјешења и могућа потреба за додатним ангажовањем судија због већег броја пристиглих приједлога за покретање стечајног поступка, што ће изазвати већа буџетска издвајања на име трошкова плата новозапосленим судијама. Увођењем института фонда у којим би се прикупљала средства за намирење трошкова претходног поступка за оне стечајне дужнике који нису исте у могућности сервисирати, додатно ће оптеретити привредне субјекте на име горе предложених накнада које је обавезно уплаћивати на годишњем нивоу (напомињемо да је предложен износ симболичан). Међутим постоји оправдан разлог да би се ова средства тешко или готово никакао прикупила у пракси (примјер у пракси је отежано прикупљање чланарине за ПКРС), што би довело до немогућности намирења ових трошкова и утицало би директно на даљи ток поступка. Орган којем би се у складу са овом опцијом повјерило вршење послова покретања стечајног поступка по службеној дужности, као и управљање фондом, би додатно морала запослити раднике на име ангажовања због повјерених нових послова, а вјероватно би се указала потреба и за набавком додатне опреме. Надлежни судови би се, посебно у првој години примјене законског рјешења базираног на овој опцији, значајно оптеретили, односно број судија који ради на овим предметима не би могао да изнесе бројне стечајне поступке који би се по службеној дужности покренули по испуњавању законских услова. Ово би значило обавезно додатно запошљавање судија, што би изазвало додатне трошкове за буџет РС. Исто тако, ново законско рјешење које би уважило ову опцију би у почетној фази примјене, изазвало велики број покретања стечајних поступака, што би узроковало отпуштања одређеног броја радника и тиме би се повећала стопа незапослености. (Међутим, у каснијим фазама примјене када би се из тржишта уклонила нездрава предузећа, могуће је очекивати брз опоравак привреде). Ова опција би подразумијевала реорганизацију АПИФ-а из разлога успоставе нових кредибилних регистара који су неопходни у смислу могућности праћења платежне способности привредних субјеката као и могућег избора ове институције за надлежно тијело које би покретало стечајни поступак по службеној дужности. Исто тако, уколико би се ова надлежност повјерила ПУРС, такође је потребно овај орган припремити за ове активности. У сваком случају, наведено би изискивало додатна ангажовања, а и могућа додатна издвајања из буџета.

52

7.2.1. Подопција Б.1. – увођење института предстечајне нагодбе по узору на Хрватску Размотрити могућност увођења овог института предстечајне нагодбе (или предстечајног поступка) према узору на хрватски Стечајни закон, који је у форми нацрта. Поступак предстечајне нагодбе покретао би се по захтјеву дужника или повјериоца уз сагласност дужника пред судом. Овај институ би омогућио поштеним пословним субјектима и предузећима од посебног друштвеног интереса (велики број радника, специфична производња или услуге) да прије блокаде пословног рачуна ступе у преговоре са повјериоцима, те уколико се не постигне договор са свим повјериоцима путем суда склопе нагодбу на основу сагласности већине повјерилаца. Поступак предстечајне нагодбе морао би почети провјером плана финансијског реструктуирања од стране овлаштених лица и уколико је овај план неостварив потребно га је одмах одбацити без улажења у бројне судске поступке.18 ПРЕДНОСТИ: Овим би се повећала ефикасност намирења повјерилаца, јер би се избјегао редован стечајни поступак чиме би се значајно смањили трошкови, убрзао процес намирења потраживања и омогућило дужнику да настави своје пословање. МАНЕ: Велики ризик за злоупотребу овог института, посебно од стране дужника (многи случајеви злоупотребе института предстечајне нагодбе десиле су се у Хрватској). Недовољан број запослених судија, односно потребна су већа издвајања из буџета за ангажовање нових судија.

7.3. ОПЦИЈА В – регулаторна промјена

Доношење новог Закона о стечајном поступку који ће унаприједити поступак стечаја као и у опцији Б, али без увођења института покретање стечајног поступка по службеној дужности, а сва наведена унапређења и побољшања законских рјешења остају иста као код претходне опције. Направићемо симулацију покретања стечајног поступка, кад стечајни дужник поднесе приједлог за покретање, након 9 мјесеци несолвентности:

Табела 11: потраживања повјерилаца и трошкови стечајног поступка


укупна пријављена потраживања повјерилаца 492.318,36

призната потраживања повјерилаца 482.425,00


УКУПНО 492.318,36

књиговодствена вриједност имовине 720.435,00





износ укупних прихода у стечајном поступку 570.610,00

18 Предстечајне нагодбе погодују појединцима, интервју са судијом Трговачког суда у Загребу, Миславом Колакушићем, извор www.index.hr, објављено 10.12.2014. године.

http://www.index.hr/

53

стечајна маса 570.610,00





средства резервисана из диобе за трошкове стечајног поступка 40.000,00

разлучни повјериоци












трошак осигурања стечајног управника 0.00

Трошкови стечајног поступка (укупно) 53.260,00

У овој симулацији, стечајни дужник покреће приједлог за покретање стечајног поступка. Од укупно процијењене имовине, успјело се уновчити 56,3%, из разлога што је имовина атрактивна и нашао се купац за њу. У односу на претходни случај, потраживања повјерилаца су се повећала, из разлога што није одмах покренут стечајни поступак, па су се обавезе привредног субјекта увећавале, а остварен је и мањи приход у односу на претходни случај.

54


Када говоримо о трошковима стечајног поступка, они износе 9,33% од укупних прихода у стечајном поступку. Највише трошкова је за адвоката, 28,16%, стечајног управника 22,53%, затим трошкове вођења парница, вјештака, ревизора, књиговођу.

Графикон 24: укупно исплаћена потраживања у односу на укупно призната потраживања

Што се тиче потраживања повјерилаца, од укупно пријављених, признато им је 98% потраживања. У односу на призната потраживања, повјериоци су намирени 97,73% и то повјериоци вишег исплатног реда 39,64%, а повјериоци општег исплатног реда 58,09%.

9.38%4.01%

14.08%

22.53%12.57%

5.63%

3.60%

28.16%


ревизор

остали трошкови






накнада за адвоката

0.00

50,000.00

100,000.00

150,000.00

200,000.00

250,000.00

300,000.00

350,000.00

400,000.00

450,000.00

500,000.00






482,425.00

191,275.00

280,275.00

призната и исплаћена потраживања

55

Из ове друге симулације, видимо да се потраживања повјерилаца повећавају, а стечајна маса смањује са одуговлачењем покретања стечајног поступка. У овом случају су се успјели намирити повјериоци у износу 97,73% и исплатити трошкови поступка, али подаци би били другачији, да се нпр. стечајни поступак покренуо након годину дана, двије године или пет година. Овде је узето у обзир да је стечајни дужник поднио приједлог за покретање стечајног поступка, предујмио трошкове претходног поступка, па је стечајни поступак покренут. ПРЕДНОСТИ: Прихватањем ове опције поступак ће бити бржи, ефикаснији и јефтинији као код опције Б, али само за оне предмете за које је поднесен приједлог за покретање стечајног поступка. С обзиром да су смањени трошкови, могуће је очекивати да ће се ПУРС као један од највећих повјерилаца чешће појављивати као предлагач за покретање стечајног поступка јер неће имати трошкове на име предујма претходног поступка. Такође, ако се стечајни управници буду едуковали, ефикасније ће водити стечајне поступке, а одређивањем рока стечајним управницима за достављање извјештаја одбору повјерилаца, на највише три мјесеца, побољшаће се њихов рад и биће транспарентнији. Ако би се стечајни управници организовали у некакву асоцијацију или неки други вид професионализације њиховог занимања, могли би се онда осигуравати од одговорности, што би допринијело да се са више пажње односе према имовини дужника у стечајном поступку, а исто тако и према повјериоцима. Исто тако, њиховом едукацијом би добили сви, јер би то значило да би вођење стечајних поступака било квалитетније, а постоји могућност да едуковани стечајни управници проводе и успјешне реорганизације. Ако би се поштовало вријеме трајања поступка пред окружним привредним судовима, код РУГИП, у смислу хитности, те значајно скратило вријеме многих имовинско-правних спорова који су произашли из стечајног поступка код других надлежних судова, утицало би на већу ефикасност самог стечајног поступка. МАНЕ: С обзиром да у овој опцији немамо приједлог за увођење покретања стечајног поступка по службеној дужности, остаће и даље проблем благовременог покретања поступка. Што се дуже чека са покретањем поступка, топи се стечајна маса, па остаје питање да ли ће се уопште и у којој мјери моћи намирити повјериоци. То показује и овај случај на само 7 мјесеци прекорачења законски утврђеног рока. Такође, ако би се стечајни управници додатно усавршавали и едуковали, то изискује одређене финансијске издатке. Постоји могућност да нпр. РУГИП има пуно више запримљених предмета за рјешавање, што подразумјева обавезно да РУГИП мора оспособити капацитете за ово.

56

VIII ПРЕПОРУКЕ С обзиром да се ради о врло комплексној материји, као и врло израженим проблемима у пракси када је у питању пословање привредних субјеката, посебно са становишта њихове свакодневне неликвидности, те њиховим великим дуговањима посебно према ПУРС-у , а које проблеме је готово немогуће системски ријешити само новим законским рјешењем којим се регулише стечајни поступак, предлаже се слиједеће:

Приступити изради новог закона који регулише стечај и који ће поред процесних одредби садржавати и материјалне одредбе како би се неки појмови и значења у самом закону законски утврдила и тиме прецизирала;

У новом закону користити комбинацију предложених рјешења проблема (опције) водећи рачуна о финансијским могућностима органа надлежног за спровођење поступка;

Посебно се фокусирати на одредбе којима ће се безусловно унаприједити рад стечајних управника и стечајних судија, као и побољшати надзор и контрола над радом истих у смислу горе предложених рјешења (видјети опцију Б и подопцију Б.1.);

Одредбе новог закона морају се фокусирати на поједностављење стечајног поступка, смањење трошкова и времена потребног за спровођење поступка;

Посебно размотрити могућности које нуде горе поменуте опције када је у питању благовремено покретање стечајног поступка;

Идентификовати одредбе других законских прописа (наведени код опције Б) које је потребно измјенити и/или допунити, како би се обезбједила несметана примјена у пракси новог законског рјешења.

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ Министар Министар Антон Касиповић Златан Клокић

57

IX ИНДЕКС ТАБЕЛА Табела 1: Рјешавање предмета у свим окружним привредним судовима по годинама ……....… 13 Табела 2: Исходи стечајних поступака у свим судовима у периоду 2010-2014. година ……...…… 16 Табела 3: Потраживања ПУРС и наплате у стечајним поступцима од 01.01.2010. до 31.12.2014. године ………………………………………………….........................................................................…………………. 17 Табела 4: Потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима …………………............…………………….. 18 Табела 5: Потраживања Фонда ЗО у стечајним поступцима .......................................................... 20 Табела 6: Случај по узорку трошкови стечајног поступка када је стечајни поступак закључен због недовољности стечајне масе-по извору стечајног управника ……………………………………………. 23 Табела 7: Случај по узорку трошкови стечајног поступка када је стечајни поступак закључен завршном диобом - извор Окружни привредни суд Добој ………….…………………………… 24 Табела 8: Подаци АПИФ-а о предаји финансијских извјештаја ..................................................... 29 Табела 9: Подаци о активним, блокираним и угашеним рачунима ………………………………………….. 30 Табела 10: Потраживања повјерилаца и трошкови стечајног поступка (случај 1) …………....……… 48 Табела 11: Потраживања повјерилаца и трошкови стечајног поступка (случај 2) ……………………. 52

58

X ИНДЕКС ГРАФИКОНА

Графикон 1: Укупан број стечајних управника према броју стечајних поступака који воде ….… 11 Графикон 2: Број примљених, предмета у раду и ријешених/закључених стечајних поступака .............................................................................................................................................................. 14 Графикон 3: Степен рјешавања предмета по судовима ………………………………………………………….…. 14 Графикон 4: Трајање стечајних поступака (период 2010-2014) ………………………………………………..… 15 Графикон 5: Заступљеност стечајних поступака по времену трајања (случај Суд БЛ) ………………… 5 Графикон 6: Исходи стечајних поступака ( % ) у периоду 2010-2014. година ………………………….… 16 Графикон 7: Потраживања ПУРС у стечајним поступцима ……………………………………………………….… 17 Графикон 8: Степен наплате пријављених потраживања Пореске управе ………………………………… 17 Графикон 9: Потраживања Фонда ПИО у стечајним поступцима ………………………………………….…… 19 Графикон 10: Степен наплате пријављених потраживањa Фонда ПИО ………………………………..…… 19 Графикон 11: Потраживања ФЗО РС у стечајним поступцима ………………………………………………….… 20 Графикон 12: Степен наплате пријављених потраживања ФЗО РС ……………………………………..…..… 21 Графикон 13: Пријављена, призната и наплаћена потраживања ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС ..… 21 Графикон 14: Степен наплате пријављених потраживања ПУРС, Фонд ПИО и ФЗО РС …………..… 22 Графикон 15: Трошкови стечајног поступка (извор података: стечајни управник) …………………… 24 Графикон 16 : Трошкови стечајног поступка (извор података: Окружни привредни суд Добој) .............................................................................................................................................................. 25 Графикон 17: Степен намирења повјерилаца (извор података: стечајни управник) ………………... 27 Графикон 18: Степен намирења повјерилаца (извор података: Окружни привредни суд Добој) .............................................................................................................................................................. 28 Графикон 19: Укупан број обвезника који су обавезни предати финансијске извјештаје и укупан број обвезника који су предали финансијске извјештаје у периоду 2010-2013 године .. 29 Графикон 20: Активни, блокирани и угашени рачуни ………………………………………………………………… 30 Графикон 21: Трошкови стечајног поступка (случај 1) ……………………………………………………………..…. 49 Графикон 22: Укупно исплаћена потраживања у односу на укупно призната потраживања (случај 1) …………………………………………………………………………………………………………………………………..…… 50 Графикон 23: Трошкови стечајног поступка (случај 2) ………………………………………………………………… 54 Графикон 24: Укупно исплаћена потраживања у односу на укупно призната потраживања (случај 2) ………………………………………………………………………………………………………………………………..……… 54

Documents

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ · 2018-07-26 · ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ