Горњи Милановац, 2010.

Приредили:

мр. Драган М. ГачићБорисав Челиковић

23. новембар – 19. децембар 2010.

ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA

Барака у дворишту логора Бањица

3

ДА СЕ ЖРТВЕ НА ЗАБОРАВЕ

Објављивање архивске грађе најмеродавнији је ослонац за писање истине, јер је она најпоузданији извор за реконструкцију прошлости. Произвољно одабирање података често је у историји злоупотребљавано и било у служби само једне стране или идеологије. Историјски архив Београда управо је и објавио бањичке књиге са намером да се сазна и саопшти истина о једном сегменту трагичне историје из Другог светског рата у Србији.

Разлог за објављивање сасвим је довољан, јер су књиге о којима је реч од непроцењивог значаја. Самим тим оне су и најважнији и најсигурнији извор за утврђивање броја и структуре заточеника Концентрационог логора Београд–Бањица 1941–1944. Такође су и сведочанство о томе како је нацистички поредак настојао да реализује своје планове на окупираном подручју. Сам логор припадао је нацистичком окупационом систему Хитлерове „Нове Европе’’ и заједно са европским логорима који су се простирали од Норвешке до Грчке, постао је синоним за репресију над цивилним становништвом, припадницима расних, етничких и религијских група, политичким и идеолошким противницима.

У осам бањичких књига је евидентирано 23.244 логораша, а њих 4.286 изгубило је живот. Претпоставља се да је у периоду 1941–1944. у логору било заточено око 30.000 људи.

Окосница ових књига су имена заточеника и жртава истоименог логора. Спискови као спискови, делују бледо и непрегледно, море бројева и имена, све док не почнете да их пажљиво анализирате. Тада имена поново добијају свој идентитет, који сакривен под одређеним бројем открива прошлост и садашњост људи које је судбина спојила да заједно у злочиначком логору проведу месеце и године, обележене страдањима, физичким мучењем, глађу, свакодневним стрељањима, болестима... И суочите се са поражавајућом истином да су то имена углавном обичних анонимних људи, мушкараца, жена, деце свих старосних доби, различитих националности. Довођени су

4

појединачно, у групама, транспортима и колони из свих крајева Србије, а касније и Балкана.

Рудничкотаковски крај је један од најважнијих простора на коме су се дешавали догађаји који су одређивали токове васколиког српства. Овде је пружен последњи отпор у одбрани српске деспотовине пред турском најездом. Први ослобођени град у устанку 1804. био је Рудник, а Други српски устанак подигнут је у Такову 1815. године, чиме је овај крај себе поставио у корене и темеље српске нововековне државности. На овом простору вођена је 1914. године Сувоборска битка, у којој је српска војска однела бриљантну победу над аустроугарском војском. Септембра 1941. године у заједничкој четничкопартизанској акцији ослобођен је Горњи Милановац, чиме је постао један од ретких слободних градова у поробљеној Европи. Све ово носило је са собом велике жртве. По рудничкотаковском крају још увек стоје многобројни споменици крајпуташи подигнути војницима изгинулим у ратовима са непријатељем. У сеоским црквама и на спомен чесмама уклесана стоје имена пострадалих. Ни цивилно становништво није бивало поштеђено...

Историјски архив Београда и Музеј рудничкотаковског краја Горњи Милановац на овај начин одају почаст и сећање свим заточеницима логора Бањица из горњомилановачког краја, и подсећају садашње и будуће генерације шта може једна погубна идеологија да изнедри. Мртве не можемо оживети, али их не смемо заборавити.

Мр Драган М. ГачићБорисав Челиковић

Заточеничке собе логора Бањица

Стрељање у Јајинцима

�

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР БЕОГРАД – БАЊИЦАУ ОКУПИРАНОМ БЕОГРАДУ

АРХИВСКА ГРАЂА

Трећи рајх је 1939. године отпочео ратни сукоб, тотални рат који је захватио и цивилно становништво, масовном и колективном репресијом, као и стварањем концентрационих логора – индустрија смрти. Припадници југословенских народа били су у 69 концентрационих логора и њихових подручних логора широм Европе.

Главни уред безбедности Рајха (RSHA) организовао је на окупираној територији Србије полицијски систем власти налик свом. Заповедник полиције безбедности и службе безбедности (BdS), њено IV одељење Тајна државна полиција (Gestapo) и Служба безбедности (SD) директно су одговарали за свој рад Главном уреду безбедности Рајха.

По угледу на немачке окупационе власти, извршена је реорганизација полицијских органа власти и у Београду. Предратна Општа полиција, која је обављала и послове политичке полиције променила је назив у Специјална полиција. Овај назив требало је да психолошки ефектније делује на становништво. Специјална полиција је, такође, имала IV одсек – антикомунистички. Управник града Београда, касније и шеф Српске државне безбедности Драгомир – Драги Јовановић је желео да Специјална полиција постане не само лојалан већ и ефикасан партнер Гестапоа. Сви формирани логори потпадали су под јурисдикцију RSHA. У пословима на формирању Концентрационог логора Београд – Бањица1 по налогу Гестапоа учествовао

1 Званичан назив логора на готово свим документима УГБ ОСП и Гестапоа. Немачки део логора се помиње и као Прихватни логор Дедиње. Колоквијално се логор помиње и као Бањички логор, логор на Бањици, пролазни логор, стални логор. ИАБ, УГБ ОСП и ИАБ, БдС.

8

је др Георг Кисел (Кiesel)2, заменик др Харалда Турнера, шефа немачке окупационе управе у Београду. Њему су били подређени председавајући комесарске управе Милан Аћимовић и управник града Београда Драгомир Јовановић. Логор је био у саставу Управе града Београда (1941–1944), најпре као логор Београда, а потом Србије и целог Југоистока. Одлуку о оснивању логора донели су немачки командант Београда Ернст фон Мориц Кајзенберг (Еrnst von Моritz Каysenberg), начелник IV одељења Оперативне групе Полиције безбедности (Sipo) и Службе безбедности (SD) Ханс Хелм, и СС мајор Краус Карл Лотар (Lотhar) шеф оперативне команде Гестапоа, а спровео ју је Драгомир Јовановић. О томе сведочи његово, по датуму закаснело, писмо председнику Општине града Београда3, упућено 10. јула 1941. године, у време када су први заточеници већ приспели у логор Бањица. Специјална полиција дала је апарат логорске управе и оружану стражу. Сав персонал био је ангажован из редова људства Специјалне полиције и Команде српске државне страже Управе града Београда.

Архивска грађа – фондови

Немачке окупационе и српске колаборационистичке институције су у периоду 1941–1944. у свом раду и међусобној комуникацији стварале архивску грађу релевантну за проучавање историје Другог светског рата. Иако

2 На послератном саслушању у Бандботелу, 30. јуна 1946, др Г. Кисел је изјавио да је учествовао у оснивању логора Бањица. Са К. Краусом, Х. Хелмом и Д. Јовановићем израдио је спискове првих талаца.

3 У писму се не прецизира када је командант Београда потписао одлуку, па може доћи до недоумица о прецизном датуму оснивања логора. У историографији се најчешће помиње 5. јул 1941. године, дан од када се у логору налазио новоименовани шеф Концентрационог логора Београд – Бањица Светозар Вујковић. Први заточеници су доведени у логор Бањица 9. јула 1941. године. Писмо Драгомира Јовановића од 10. јула 1941. године упућено председнику Општине града Београда. ИАБ, ОГБ, к. 520.

9

није сачувана у целости, већ фрагментарно, грађа је значајна за проучавање историје догађаја и личности овог периода.

Историјски архив Београда је у периоду 1968 –2003. године од Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије, касније Министарства унутрашњих послова и на крају Безбедносно информативне агенције (БИА) преузео архивску грађу фонда Управа града Београда – Одељење специјалне полиције, фонд Заповедника полиције безбедности и службе безбедности (BdS Bеfеhlschаbеr der Sichеrhеitspоlizеi und Sichеrhеitsdiеnst) Архивску грађу чине: књиге, персонална досијеа агената и службеника Специјалне полиције, Српске државне страже, припадника Гестапоа, агената и службеника, досијеа лица хапшених од Гестапоа и Специјалне полиције, записници, извештаји, фотографије.

Књиге личних података притвореника

Концентрационог логора Београд – Бањица

Књиге личних података притвореника Концентрационог логора Бањица Историјски архив Београда преузео је октобра 19684, у оквиру фонда Управа града Београда – Одељење специјалне полиције. У записнику о преузимању наводи се да је преузето укупно осам књига.

Прва књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 10. јули 1941 – 30. октобар 1941, регистарски број 1–1.000, број страна 226, број листова 113, формат 21x33.5

Друга књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 31. октобар 1941 – 9. децембар 1941, регистарски број 1.001–1.9�0, број страна 200, број листова 100, формат 21x33.6

4 Записник о извршеној примопредаји архивске грађе фонда УГБ СП, бр. 04632/1 од 6. новембра 1968.

5 ИАБ, УГБ, инв. бр. 195/СП4.6 ИАБ, УГБ, инв. бр. 195/СП5.

10

Трећа књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 9. децембар 1941 – 26. децембар 1942, регистарски број 1.9�1–3.418, број страна 294, број листова 14�, формат 21x33.�

Четврта књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 31. децембар 1941 – 10. октобар 1942, регистарски број 3.419–�.�5�, број страна 596, број листова 298, формат 24x39.8

Пета књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 10. октобар 1942 – 25. март 1943, регистарски број �.�58–11.682, број страна 592, број листова 296, формат 24x39.9

Шеста књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 25. март 1943 – 11. јун 1943, регистарски број 11.683–14.426, број страна 392, број листова 196, формат 24x39.10

Седма књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 11. јун 1943 – 30. јул 1943, регистарски број 14.42�–15.�69.11

Осма књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица, 30. јул 1943 – 2. октобар 1944, регистарски број 15.��0–23.63�, број страна 992, број листова 496, формат 29x41.12

Књиге су рукописне, на српском језику, писане ћириличним писмом, црним, плавим, зеленим, црвеним мастилом. Крупним словима уношено је презиме и име, а затим нешто ситнијим занимање, датум и место рођења, име оца, име и девојачко презиме мајке, брачно стање, име мужа, односно жене и њено девојачко презиме, имена деце и адреса боравка. Код поједи

� ИАБ, УГБ, инв. бр. 19�/СП6. 8 ИАБ, УГБ, инв. бр. 198/СП�. 9 ИАБ, УГБ, инв. бр. 199/1, СП8. 10 ИАБ, УГБ, инв. бр. 199/2, СП9.11 Ова књига реконструисана је у ИАБ приликом дигитализације књига логора Бањица. По

сао је обављен под руководством Војислава Продановића, у периоду од 1998–1999. Године 2009. завршена је реконструкција на основу картотеке СЈТ и картотеке добијене од АЈ. Три броја нису пронађена: р. бр. 14.551, р. бр. 14.626 и р. бр. 15.644.

12 ИАБ, УГБ, инв. бр. 200/ СП10.

11

них заточеника уписиване су и раније кривице и казне. Веродостојност података је зависила и од самих заточеника, од њиховог образовања и година старости – некада ни они сами нису знали све личне податке који су им тражени. Треба нагласити да овако велики број података о сваком заточенику није уношен током целог периода постојања логора и вођења евиденције. У почетку је евиденција била врло детаљна и подаци су уношени педантно и прецизно, али како је време одмицало и како се повећавао број заточеника, тако се број података смањивао. Најдетаљније је вођена прва књига. По рукопису се може закључити да се у вођењу евиденције смењивало више писара различитог степена писмености, што је стварало приличне тешкоће у препознавању појединих слова и целих речи.

У новом реду навођен је датум доласка заточеника у логор и ко га је и одакле довео. Затим је следило неколико празних редова, у које су касније уношени подаци о кретању заточеника: одвођење на саслушање, упућивање у болницу и логорску амбуланту, одвођење на саслушања у СП или Гестапо, упућивање у друге логоре на рад, на слободан рад13, присилан рад, у заробљеништво у Немачку и друге логоре широм окупиране Европе, на рад у Банат, Борски рудник, рудник Трепчу или на друге радове по потреби немачких власти, пуштање из логора и насилна или природна смрт14. Од почетка 1942. године коришћена су три печата за уношење података:

ОДВЕДЕН НА РАД194г. од ГЕСТАПОА – УГБПУШТЕН У СЛОБОДУ194г. од ГЕСТАПОА – УГБ и СТРЕЉАН194г. У БЕОГРАДУ

13 Слободан рад подразумевао је слободу кретања и рада заточеника на пољима, у фабрикама, код породица.

14 Дешавало се да писари нису свуда уписивали овај податак. На пар места писар није уписао, тј. изоставио је, податке о довођењу у логор и податке шта је са заточеником даље било, а врло ретко нема оба податка: Четврта књига, р. бр. 2.829, први пут наилазимо да нема података о довођењу заточеника у логор. Прва књига, р. бр. 306, први пут наилазимо да нема података шта је са заточеником даље било. Осма књига, р. бр. 21.389, први пут наилазимо да нема података о довођењу заточеника у логор и о његовој даљој судбини.

12

Писари су попуњавали датуме и додатне напомене о заточенику. За велики број заточеника није забележено шта се са њима дешавало после довођења у логор. Таква места обележавана су знаком [*].

У књигама постоји одређен редослед код уноса података. Понекад је тај редослед, у занемарљивом броју случајева, поремећен. Подаци о заточеницима уношени су хронолошки, по датуму доласка у логор. Испред сваког имена уписан је редни (регистарски) број.

1. Редни (регистарски) број у распону од 1 до 23.63�.У књигама је укупно евидентирано 23.63� заточеника. Број евидентира

них мањи је од броја заточеника који су прошли кроз логор Бањица. Некада мање, а понекад и веће групе хапшених и заробљених довођене су у логор, где су само преноћиле, а већ сутрадан одвођене на стрељање или у друге логоре. Поједине групе проводиле су само пар сати у логору15. У досијеима фондoва БдС и УГБ СП наилазимо на спискове хапшених који се упућују у логор Бањица, а тих имена нема регистрованих у логорским књигама16. Процењује се да је у логору Бањица било око 30.000 заточеника1�.

2. Презиме и име заточеника или заточенице увек је уписивано.Допуњавана су и исправљана само у случајевима када су нам на ра

сполагању били други извори (изјаве чланова породица, картотека житеља Београда, фондови Управа града Београда Одељење специјалне полиције,

15 Успело бекство тројице заточеника логора Бањица са стрељања у Јајинцима 8. децембра 1942. потврђује да су ухапшени довођени на Бањицу и одвођени на стрељање, а да нису евидентирани у књиге логора Бањица. Сећања двојице преживелих заточеника, др Радомира Милутиновића и Стевана Стевановића, изведених са групом од 20 логораша на стрељање. ИАБ, БЛ 603. Трећи који је са њима побегао био је Лазар Спалевић. Он је евидентиран у четвртој књизи логора Бањица под р. бр. �.544.

16 Многе групе Јевреја и других хапшеника Гестапоа и СП довођене су у логор Бањица, а њихова имена у логорској евиденцији нису записана. Спискови хапшених који се упућују у логор Бањица. ИАБ, БдС542, А61�, А616, Б1439, Д400, Д1093, Т681...

1� Искази Светозара Вујковића, Божидара Бећаревића и Драгомира Јовановића са суђења, истражни и судски предмети ИАБ, ОСБ, К 1; ИАБ, БИА, Ф I / П 2; БИА, Ф IX / П �; и БИА, Ф II / П 1.

13

Заповедник полиције безбедности и службе безбедности (БдС) и друга архивска грађа тог периода која се чува у Историјском архиву Београда, документа Црвеног крста Југославије, матичне књиге Јевреја рођених и венчаних у Београду, по подацима добијеним из Јеврејског историјског музеја у Београду, документа организације Рома Југославије). Како су презимена и имена унета и уписана у књиге зависило је од низа околности: како је заточеник изговорио своје презиме и име, како је то писар чуо, како је записао. То је најјасније код заточеника који су недвосмислено блиски рођаци истог презимена, а презимена су различито записана. Код презимена и имена, највећу тешкоћу представљало је препознавање самогласника. Различити писари различито су писали слова а, е, о. Од сугласника типичан пример је слово ј: презиме Коен постоји и у облику Којен, а име које би данас вероватно изговарали и писали Михајло налазимо у разним облицима (Мијајло, Мијајило, Мијаило, Михаило и Михајло). Који је од ових облика тачан тешко је утврдити без провере из других извора. Поуздано се зна да се неколико припадника левичарских организација, комуниста18 и Јевреја19 представљало под лажним именима. У свим случајевима када смо одступили од онога што је забележено у књигама евиденције, постоји одговарајући коментар писан у угластој загради.

3. Датум рођења уписиван је у највећем броју случајева. Код једног броја заточеника постоји само година рођења или године старости у тренутку довођења у логор. У неколико случајева није уопште уписан датум рођења, а

18 Пета књига р. бр. 10.��1 Чобановић Љубица, лажно име за Десанку Лежајић; шеста књига р. бр. 11.910 Маријана Обрадовић, лажно име за Ђуку Динић; шеста књига р. бр. 12.164 Јовановић Стојан, лажно име за Миланко Стевана; осма књига р. бр. 21.�63 Јовановић Никола, лажно име за Буха Василија.

19 Прва књига логора Бањица р. бр. 269 Демајоровић Лазар (Демајо Елизар); четврта књига р. бр. 6.858 Розенберг Анита као Марковић Бранка. извор: ИАБ, УГБ СП IV191/2; четврта књига р. бр. 6.859 Роземберг Ерна као Михајловић Вера. СП IV191/А; и четврта књига р. бр. 6.860 Фројтер (Фрухтер) Марта као Стојановић М. Јелица. СП IV191/1.

14

код мањег броја постоји само месец и година рођења. Датуми су писани на различите начине: арапским и римским бројевима и словима. Тај податак код свих заточеника писали смо на исти начин: датум арапским бројевима, месец римским и година арапским бројевима. На исти начин уписивали смо и датуме довођења у логор и податке о даљем кретању заточеника. Тамо где су уписане само године старости додавано је (стар–стара). Дешавало се да су писари датум довођења у логор или само годину грешком уписивали као датум рођења. Провером је тај проблем разрешен, као и у случајевима када уопште није био уписан датум рођења заточеника, па је истражени податак уписан у угластим заградама.

4. Занимање је уписивано код свих заточеника, са малим изузецима. Заточеници су били различитих занимања. Највише је било земљорадника, који су уписивани и као земљоделци и ратари. Радници су уписивани уопштеним називом, понекад и као раденик. Било је доста ученика и студената, професора и учитеља, правника, лекара, инжењера, чиновника, занатлија разних струка. Занимање је често уписивано у скраћеном облику и разрешавано је без угластих заграда. У случајевима где би скраћени облик могао да се тумачи вишезначно, остављана је скраћеница. Скраћенице за институције разрешаване су само на првом месту. На крају књиге дат је списак скраћеница и списак ретких и мање познатих занимања.

5. Место рођења уписивано је скоро увек; ретки су случајеви где је тај податак испуштен. Уз место рођења по правилу је уписиван и срез. Без податка о срезу било би скоро немогуће проверити називе места, поготово називе села и заселака, којих је и највише. За проверу назива места коришћени су регистри и пописи насељених места20. Неки називи места нису разрешени. Називи места ван територије Краљевине Југославије су, такође, проверавани, а неки називи места нису разрешени. Називи места рођења и

20 Детаљно наведени у списку коришћених извора и литературе.

15

боравка, као и називи срезова који су погрешно уписани разрешавани су у угластим заградама, у номинативу. У рукопису књиге задржана је аутентична промена кроз падеже, без једначења сугласника по звучности и месту творбе.

6. Име оца и мајке уписивани су код свих евидентираних заточеника, са ретким изузецима. Девојачко презиме мајке уписивано је у мањем броју случајева, а понегде су писари уписали само Н. или н. н. Истражени подаци разрешавани су у угластој загради.

�. Брачно стање је редовно уписивано, али не и име жене и њено девојачко презиме, или име мужа. Само у првој књизи детаљно су уписивана имена брачних партнера, чак и код разведених. Брачно стање је уписивано различито: ожењен, жењен; удата, жењена; неожењен, нежењен, није жењен или само није; удовац, удов; удовица, удова.

8. Имена деце и њихов број уписивани су врло прецизно и педантно само у првој књизи. Касније је навођен само број деце, и то словима или чешће цифрама.

9. Место боравка и адреса уписивани су скоро увек. Писари најчешће нису писали место боравка за заточенике који су из Београда. Место боравка разрешавано је на исти начин као и место рођења. Називи улица осталих већих места су проверавани. Разрешења су, такође, стављана у угласте заграде.

10. Народност није уписивана код свих заточеника. Најчешће је уписивана код Јевреја и Цигана (Рома), ређе код Срба21 (јер се подразумевало да Срби живе на простору где се налазио логор, и шире на целој окупираној територији) и Хрвата и код појединих страних држављана.

11. Вероисповест је уписивана само код мањег броја заточеника.

21 Сима Беговић, Логор Бањица 1941−1944, Београд, 1989. Према проценама аутора књиге, са којима се и ми оквирно можемо сложити, Срби су чинили 88% свих заточеника логора Бањица.

16

12. Код појединих заточеника уписивани су и подаци о казнама и кривицама уочи рата и за време рата. Углавном се то односило на комунисте и левичарски опредељене грађане, хапшене на основу Закона о заштити државе или за разне криминалне и иступне радње. Лица осуђивана за кривична дела довођена су у логор од Управе града Београда Одељења кривичне полиције22. Прве групе приспеле су у логор од 9. до 11. децембра 1941. године. Неки од њих осуђени су још пре рата, неки у току окупације у разним местима Србије, за тешка кривична дела: убиства, крупне и ситне криминалне радње, на дуже и краће временске казне затвора. Изузетно бројно велика група криминалаца доведена је у логор Бањица 13. фебруара 1942. У њој је било 230 лица преузетих из Казненог завода Сремска Митровица. Већина их је стрељана23, нарочито они осуђени за тешка кривична дела и на дуже временске казне. Мањи број криминалаца упућен је на рад у немачке логоре или у сасвим занемарљивом броју у Казнени завод Пожаревац, на даље издржавање казне.

13. Датум довођења у логор уписиван је редовно. Постоји неколико случајева где је изостављен. У неким случајевима није тачан, што је утврђено провером и исправљено кроз угласте заграде. Писари су најчешће писали у логор дошао, затим у логор спроведен понекад у логор доведен, веома ретко у логор дотеран, врло често само у логору од, па затим следи датум и од кога је доведен. Није увек уписано одакле је заточеник доведен. Највећи број заточеника хапшен је и довођен у логор од Гестапоа, као извршног органа немачких полицијских и безбедносних служби и београдске Специјалне полиције, која је имала своје експозитуре на подручју целе Србије. Спро

22 Друга књига логора Бањица: мања група од р. бр. 1.869 до 1.8�3 сви по решењу добили I категорију и стрељани. Један је избегао стрељање јер је био у болници, а по изласку из болнице одведен је на рад; већа група од р. бр. 1.903 до 1.932 по решењу о упућивању у логор окатегорисана К II.

23 Четврта књига логора Бањциа, од р. бр. 4.238 до 4.463.

1�

вођења у логор вршиле су и јединице Вермахта АК24, ОКW и СС. Знатно ређе у хапшењима и у упућивању у логор учествовале су фелдкомандатуре, крајскомандатуре, углавном за мање прекршаје окупацијских наређења неполитичке природе. Земљораднике који нису испунили превисоке квоте за обавезни откуп житарица хапсила је најчешће Фелдкомандатура Дирекција за исхрану.

Од колаборационистичких власти, поред Управе града Београда – Одељења специјалне полиције, Одељења кривичне полиције и Одељења за надзор цена25, хапшења и спровођења у логор вршили су најпре жандармерија, затим Недићеве и Љотићеве оружане формације: Српски добровољачки корпус, Српски добровољачки одред, Српска државна стража, Српски оружани одред, Српска државна пољска стража, Српска пољска стража, Српска гранична стража, а по селима у првим годинама рата четничке команде Косте Миловановића Пећанца и касније Драгољуба Драже Михаиловића, као и окружна и среска начелства Недићеве администрације, која су поново заживела после пада Ужичке републике. У већим градовима била су успостављена Предстојништва градске полиције. Ухапшеници су често били накнадно саслушавани у затворима Специјалне полиције и Гестапоа, врло често и у самом логору. У логор су довођени: предратни опозиционари државног режима, интелектуалци, патриоте и демократе, заробљени партизани, илегалци, комунисти и левичарски опредељени грађани, припадници четничког покрета Драгољуба Михаиловића, грађани захваћени полицијским

24 Шеста књига, од р. бр. 13.250 до 13.283 регистрована је група од 34 особе, од тога 15 деце, готово сви рођени у Немачкој. Одрасли су по занимању били уметници–артисти. Извесно време живели су у Загребу у истој кући. Затекли су се у Нишу, одакле их је АК (Аbwеhrкоmmаndо – команда немачке обавештајне службе) Ниш транспортовала у логор Бањица. Из логора су одведени од СС, није познато где. У картонима БдС код имена Шмит Вилхема и Шмит Селме стоји напомена на немачком, која у преводу гласи: Штете немачком угледу у иностранству.

25 При УГБ је августа 1941. године образовано Одељење за надзор цена.

18

рацијама, таоци26, криминалци, умоболни, земљорадници, дирисовци2�. Заточеници су били разне старосне доби, старци28, мајке са децом, тек рођеним бебама, нека деца су рођена у самом логору29, мушкарци и жене разних националности30. Највише заточеника било је у младалачком добу од 20 до 30 година.

14. Подаци који нису код свих заточеника увек уписивани односе се на њихову даљу судбину. У књигама је бележено одвођење и враћање заточеника у логор из разних разлога: одвођење на саслушања у Специјалну полицију или Гестапо; упућивање у болницу и логорску амбуланту, поновно враћање у логор; потом подаци о стрељању, кад, где и од кога; пуштен и кад и од кога; одведени кад, где и од кога; упућивање у друге логоре на рад, присилан рад у заробљеништву – нарочито официри и друга војна лица31, на слободан рад (драговољно, добровољно) у Немачку, Норвешку, Фран

26 Сви заточеници према којима су се могле применити мере одмазде били су таоци. Чланови породица одбеглих у шуму чинили су посебну категорију заточеника. За припаднике четничког покрета у логор је таоце доводио Гестапо, а за припаднике левичарских партија и комунисте УГБ СП. Немачке власти су као таоце сматрале и групу од око 200 интелектуалаца и угледних грађана, проглашених за масоне. Ту су се нашле истакнуте личности културног и научног живота Србије.

2� Посебну групу ухапшених у немачким рацијама чинили су дирисовци (житари) – лица која нису била у стању да подмире квоту за обавезни откуп житарица. У логор су довођени обично у јесен, остајали су пар месеци, а онда пуштани на слободу. Веће групе довођене су из околине Пожаревца, Великог Орашја, Врчина.

28 Седма књига, р. бр. 14.861, најстарији заточеник Јовановић Вуксан, бивши књижар, рођ. 1843. у Даниловграду. Овај стогодишњак је провео девет месеци у логору Бањица.

29 Осма књига, р. бр. 23.5�9, Марковић Слободанка, рођ. 11. септембра 1944, задња је беба рођена у логору. Уместо у матичну књигу рођених, уписана је у књигу личних података заточеника логора Бањица.

30 Поред већих и мањих група странаца – Грка, Италијана, Албанаца, Руса, Енглеза, Француза, Пољака – у логору се нашла и једна Белгијанка; осма књига, р. бр. 1.�60, Ванденбуше Марија, католкиња, кројачица, рођ. 1904. у Белгији, са боравком у Марсеју, доведена у логор 5. децембра 1941. године и после два месеца пуштена на слободу од Гестапоа.

31 Логори за ратне заробљенике: за официре Офлаг (Oflag), за подофицире и војнике Сталаг (Stalag), који су радили у пољопривреди и индустрији.

19

цуску, на рад у Банат, Борски рудник или на друге радове по потреби немачких власти, и ОТ32. Заточенике млађе старосне доби, средњошколце и студенте Управа града Београда Одељење специјалне полиције слала је у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Многи су одвођени у друге концентрационе логоре широм окупиране Европе: Аушвиц, Маутхаузен, Дахау, Равенсбрик, Бухенвалд, Корген, Озен, Лунд, Потсдам... Заточеници су одвођени од или у Команду 100533, Дулаг 1�234. Из логора Бањица је велики број заточеника одвођен на стрељање у Јајинце, на Централно гробље – Маринкову бару, Јеврејско гробље, место Јабука код Панчева и друга стратишта у Београду и околини. Многима се живот у логору завршавао насилном смрћу после тешких ислеђивања и мучења ради изнуђивања признања у затворима Гестапоа и Специјалне полиције или вешањем и стрељањем на грудобрану у самом логору. Неки заточеници су умирали природном смрћу. Поједини заточеници су пуштани на слободу после краћег или дужег временског периода проведеног у логору. Тај податак писари су писали у већини случајева пуштен у слободу, а само понегде пуштен на слободу, на пар места су уписали враћен у слободу. Одлуке о пуштању на слободу доносиле су војне јединице Вермахта АК, ОКW, СС, полицијске власти Гестапоа, Фелдкоманде, српске полицијске и војне власти, Министарство унутрашњих послова, Шеф Српске државне безбедности,

32 У окупираној Србији значајну улогу у организовању и чувању радних логора, осим полицијских органа, имала је и војнопривредна Организација Тот (Оrgаnisаtiоn Тоdt).

33 Посебна немачка команда Sоndеrkоmmаndо 1005, радила је од касне јесени 1943. на спаљивању лешева жртава стрељаних у Јајинцима, користећи радну снагу заточеника – логораша из логора Сајмиште и Бањица. Од почетка марта 1944. ова команда уништавала је трагове злочина и на другим стратиштима – у Јабуци и у Нишу.

34 На ушћу Саве у Дунав постојао од јесени 1943. пролазни заробљенички логор Дулаг 1�2, Земун (Dulag 1�2, Semlin) у којем су заточени италијански, совјетски, партизански и други ратни заробљеници. У ускршњем савезничком бомбардовању 16/1�. априла 1944. овај логор је готово потпуно уништен, а преживели заробљеници пребачени су у новоформирани заробљенички логор у Милишићевој циглани Дулаг 1�2, Београд (Dulag 1�2, Belgrad) на Звездари у Београду.

20

Команда српске државне страже. Овај податак није свуда уписиван. Код појединих заточеника на крају текста пише пуштен, одведен или стрељан, а затим примедба (на интервенцију или по наређењу) г. Шуберт (Friedrich Schubert), Фридрих (Villi Friedrich), Кригер (Peter Krieger)35, Ледерер36, Хубер(т)3� г. Паранос, Вујковић, Јовановић…

15. Код појединих имена заточеника логора Бањица наилази се на податке о категоризацији у самом тексту, а понегде је тај податак написан поред р. бр. и презимена, у форми К=I или К=II; за остале категорије у оригиналним књигама логора Бањица нема података38.

** *

Обим изворне грађе (осам књига) условљавао нам је научни апарат. Због недостатка простора, специфичности и количине архивске грађе која се објављује одступили смо од класичног начина приређивања изворног

35 Фридрих Шуберт, Вили Фридрих и Петер Кригер – вршиоци дужности команданта логора Бањица у краћем или дужем периоду. Најдуже је на тој дужности био П. Кригер, фолксдојчер из Црвенке, некадашњи разносач робе у београдској робној кући Митић.

36 Карл Ледерер, СС подофицир, био је на челу реферата IV Ц 2 (до краја септембра 1942). У овом реферату вођена је централна картотека БдС. Ту су састављани спискови за стрељање у одмаздама и за упућивање на принудни рад и у друге концентрационе логоре. ИАБ, картотека припадника БдС.

3� У архиви Државне комисије за утврђивање ратних злочина, инв. бр. 14.951 означено, је да је у БдС радио Хубер, подофицир који је имао службену ознаку 41–водио је реферат у отсеку IV Ц. Тај одсек се бавио администрацијом по питањима: потере, затвори, логори, транспорти, спискови хапшеника за одмазде. Овом одсеку је касније прикључен одсек IV Д, надлежан за Јевреје. ИАБ, картотека припадника БдС.

38 Од јуна 1942. у досијеима СП наилази се на спискове заточеника разврстаних у четири категорије и на решења о категоризацији хапшеника и о њиховом упућивању у логор. Касније III и IV категорија добијају и поткатегорије. Августа 1944. Милан Недић уводи V и VI категорију. Комисија о категоризацији прво је радила у Одељењу СП, касније у самом логору Бањица. Имала је сталне чланове и замену. ИАБ, УГБ СП IV33/46; СП IV211/198; СП IV236/36; СП IV243/А; СП IV2�5; СП IV358/А.

21

текста и писања фуснота и анотација. Заменили смо их краћим коментарима, објашњењима и изворима, писаним у угластим заградама иза основног текста. Приређујући каталог изложбе Логор Бањица 1941–1944, заточеници: Општина Горњи Милановац, одустали смо од основних архивистичких принципа да нам бројеви и имена иду континуираним редом почевши од Прве књиге и р. бр. 1. Одлучили смо се да објавимо податке по насељеним местима данашње општине Горњи Милановац, поређаних по азбучном реду и у оквиру насељеног места по бројевима књига растућим редом и по р. бр. под којима су заточеници уписивани. За заточенике који су два пута били у логору спајали смо бројеве, тј. писали смо их један испод другог. Коментари су писани код заточеника где смо провером утврдили да је писар погрешно написао неки податак, па смо урадили исправке и навели извор. Дали смо изворе за оне заточенике који су хапшени од УГБ, ОСП или Гестапоа а за њих постоје досијеа или други значајни подаци који се налазе у фондовима који се чувају у Историјском архиву Београда. Разрешења смо давали и за скраћенице али само на првом месту појављивања са назнаком у угластој загради, даље, па скраћеница. Овим нам је такође била и намера да иницирамо и упутимо научну и ширу јавност на тематику, значај и количину архивских фондова који се чувају у Историјском архиву Београда, а које смо овом приликом користили за допуну података о заточеницима логора Бањица, архивска грађа фондова: Управа града Београда (Административно – персонално одељење, Одељење кривичне полиције, Одељење специјалне полиције); Заповедник полиције безбедности и службе безбедности (BdS – Bеfehlshаbеr der Sichеrhеitspоlizеi und des Sishеrhеitsdiеnstеs) и Општина града Београда. Поред тога користили смо и обимну мемоарску и документарну грађу.

** *

Као прилог уз оригиналну грађу осам књига личних података притвореника Концентрационог логора Београд – Бањица објављујемо и неколико блокова фотографија, и факсимиле докумената значајних за ову тему, а ве

22

зано за личности из рудничкотаковског краја, који ће бити презентовани на изложби у електронском облику − слајд шоу, на паноима и нотним сталцима.

I Немачка окупациона и српска колаборационистичка власт: фотографије припадника немачких и српских квислишких представника власти.

II Концентрациони логор Београд – Бањица: фотографије спољашњег изгледа логора и унутрашњости, са снимцима ходника, врата соба и крвавог степеништа.

III Стратишта: снимци немачких казнених мера у окупираној Србији.IV Заточеници логора Бањица: објављују се само фотографије ухапше

ника са простора данашње општине Горњи Милановац снимљених за време ислеђивања у Специјалној полицији или Гестапоу. Сви су они после ислеђивања прошли кроз логор Бањица, што потврђујемо додавањем уз свако име њиховог редног броја под којим су регистровани у логорским књигама. Неке од ових фотографија су залепљене у досијеа ухапшеника Специјалне полиције и налазе се на трећој страници омота досијеа, испод личног описа и отиска прстију.

V Асанација терена: представљена је са 3 снимка стрелишта у Јајинцима, од којих је један авионски.

VI Ексхумација, идентификација и сахрана жртава логора Бањица: ексхумација је обављена 22. и 23. новембра 1944. године на Јеврејском гробљу, где је ексхумирано 128 земних остатака заточеника логора Бањица. После обављене идентификације, сви су пренети испред капеле на Новом гробљу и сутрадан, 24. новембра 1944. године, уз присуство великог броја грађана, сахрањени на Новом гробљу39.

39 За потребе Ванредне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за логор Бањица, снимио и фотографије израдио фотограф Комисије Љубомир Рајковић. ИАБ, ГО СУБ НОР к 94; ИАБ, БЛ 529.

23

Фотографије су у власништву Историјског архива Београда, Збирка фотографија Радничког покрета и Народноослободилачке борбе и фондова Управе града Београда Одељења Специјалне полиције, Градског одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Београда.

Од докумената објављујемо (приказујемо) факсимиле: записника о саслушању притвореника УГБ, ОСП или Гестапоа; спискове ухапшених лица који се спроводе у логор Београд – Бањица и решења о упућивању у логор Бањица за лица са подручја данашње општине Горњи Милановац.

Евица Мицковић, архивски саветникМилена Радојчић, архивски саветник

Прва страна I оригиналне књиге личних података притвореника Концентрационог логораБеоград – Бањица, почевши од заточеника под редним бројем 1.

25

БЕЛО ПОЉЕ

2053. [књ. БЛ III] Јаковљевић Миодраг, земљорадник; рођ. [14. III] 1906. у Бело Поље, [Белом Пољу, срез] таковски; од Војислава и Лепосаве – Радовановић; ожењен, 2 деце; са станом у Бело [Белом] Пољу [срез таковски]. У логор дошао 13. XII 1941. од Одељења специјалне полиције [даље ОСП]. Одведен на рад 31. VIII 1942. од Тајне државне полиције – Geheime Staatspolizei [даље Гестапоа]. [Извор: Историјски архив Београда, Управа града Београда, одељење Специјалне полиције, отсек IVантикомунистички, даље ИАБ, УГБ, СП IV 16/13 к. 211/6 и СП IV 46/143 к. 286/20.]

2428. [књ. БЛ III] Андрић Михаило, абаџија; рођ. 1915. у Белом Пољу, срез белопољски; од Живојина и Даринке, рођ. Илић; нежењен; са станом у Белом Пољу. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево.

50�3. [књ. БЛ IV] Андрић Љубосава, домаћица; [стара] 58 година, рођ. у Белом Пољу, [срез] таковски; од Вучића и Марице, рођ. Илић; 6 деце; живи у Б. Пољу. У логору од 5. IV 1942 – Српски оружани одред Горњи Милановац. Пуштена у слободу 11. V 1942. од Српског оружаног одреда [даље СОО].

50�4. [књ. БЛ IV] Андрић Чедољуб, земљорадник; рођ. 1910. у Белом Пољу, срез таковски; од Славка и Љубосаве, рођ. Стевановић; 2 деце;

живи у Белом Пољу. У логору од 5. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. [* овај знак обележава места где нема података о даљој судбини заточеника]

50�5. [књ. БЛ IV] Андрић Славко, земљорадник; рођ. 1882. у Белом Пољу [срез таковски]; од Јована и Станојке, рођ. Илић; 6 деце; живи у Б. Пољу. У логору од 5. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. Пуштен у слободу 11. V 1942. од СОО Гор. Милановац.

5080. [књ. БЛ IV] Достанић Радомирка, домаћица; рођ. 1922. у Брђанима, [срез] таковски; од Јездимира и Славке, рођ. Гавриловић; удата, без деце; живи у Белом Пољу [срез таковски]. У логору од 5. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. [*]

518�. [књ. БЛ IV] Јанићијевић Милић, земљорадник; стар 55 година; рођ. у Белом Пољу, [срез] таковски; од Миладина и Василије, рођ. Маринковић; 6 деце; живи у Б. Пољу. У логору од 9. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. Пуштен у слободу 9. XI 1942. од Управе града Београда [даље УГБ]

БЕРШИЋИ

1856. [књ. БЛ II] Ђоровић Дионисије, лекар; рођ. 9. [22.] II 1902. у Стојаково, [Стојакову, срез] ђевђелијски; од Ристе и Марије – Лазаревић; ожењен, 1 дете; са станом у [селу] Бершићи, [срез] таковски. У логор дошао 9. XII 1941. од УГБ.

26

Одведен на рад 24. IV 1942. од Заштитних одреда Schutzstaffeln [даље СС]. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV 49/5з к. 290/1� и СП IV 49/5л к. 290/21.]

2345. [књ. БЛ III] Видаковић Средоје, земљорадник; рођ. 1912. у Согатуши! [Готовуши], срез Н. [неродимски или пљеваљски]; од оца Вујадина и Петрије, рођ. Маринковић; са станом у Бершићима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево. [СС је 24. априла 1942. из логора Бањица транспортовао 693 заточеника на север Немачке од којих је добар део пребачен за Норвешку. То је био први транспорт логораша за Норвешку.]

2423. [књ. БЛ III] Тадић Радислав, земљоделац; рођ. [2�. IX] 1913. у Бершићима, срез [таковски]; од Божидара и Станије [Станојке], рођ. Жатовић [Жиживић]; са станом у Бершићима, срез таковски, [ожењен, отац двоје деце]. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Преузет 1. VI 1942. од УГБ, ради пуштања у слободу. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV 65/238 к. 316 и УГБ, СП IV �0/102 к. 333.]

50�8. [књ. БЛ IV] Дајч Матилда, домаћица; рођ. 6. XI 1903. у Београду; од Давида и Султане, рођ. Леви; 1 дете; Јеврејка; живи у Бершићу [Бершићима, срез таковски]. У логору од 5. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. Преузета 1�. IV 1942. од СС. [Извор Јеврејски историјски музеј даље ЈИМ: мајка рођ. Тајтацак; муж Арпад; дете Елвира Рина.]

50�9. [књ. БЛ IV] Дајч Александар, трговачки путник; рођ. 8. XII 190�. у Београду; од Жике и Берте, рођ. Бесоломон; 1 дете; Јеврејин; живи у Бешићу, [Бершићима, срез] таковски. У логору од 5. IV 1942 – СОО Горњи Милановац. Преузет 1�. IV 1942. од СС. [Извор ЈИМ: име заточеника Арпад; отац Сигмунд; мајка рођ. Соломон; жена Матилда Леви; деца Елвира и Рина.]

10361. [књ. БЛ V] Тодоровић Тихомир, ковач; рођ. 1903. у Бешићу [Бершићима, срез таковски]; од Ненада и Лепосаве Мијатовић; ожењен, 2 деце; са боравком у Бешићима [Бершићима]. У логор од 18. I 1943. од Начелства среза [даље НС] таковског. Пуштен у слободу 22. IX 1944. од МУП.

12313. [књ. БЛ VI] Соловић Здравко, активни подпоручник; рођ. �. IX 1905. у Бершићу [Бершићима, срез таковски]; од Илије и Радојке; ожењен, 1 дете; живи у Бадовинцима [срез мачвански]. У логору од 9. IV 1943. од СС. Одведен 29. IV 1943. од немачких власти, ради упута у заробљеништво.

1�41�. [књ. БЛ VIII] Солујић Крста, земљорадник; од Милојка и Даринке; рођ. 1922. у Бешићу [Бершићима, срез] таковски; нежењен; живи у Бешићу [Бершићима]. У логору од 13. X 1943 – СС. Пуштен у слободу 3. XI 1943. од Гестапоа. Предат СДК.

20364. [књ. БЛ VIII] Узуновић Јарослав, земљорадник; [родитељи] Никодин, Драга; рођ. 1928.

2�

у Бершићима, среза таковског; неожењен; живи у Бершићу [Бершићима]. У логору од 18. III 1944 – СС. Пуштен у слободу 14. IV 1944. од Гестапоа.

БОГДАНИЦА

1951. [књ. БЛ II] Симеоновић Војислав, земљорадник; рођ. 8. X 1888. у Богданићу [Богданици, срез таковски] пожешки. У логору од 9. XII 1941. од Гестапоа. Пуштен у слободу 4. II 1942. од УГБ.

6230. [књ. БЛ IV] Максимовић Илија, земљорадник [пиљар]; рођ. 15. VI 1903. у Богданици, [срез] пожешки; од Милете и Живке, рођ. Марић; 3 деце; живи у Чачку. У логору од 10. VI 1942. од Предстојништва градске полиције [даље ПГП] Чачак. Пуштен у слободу 8. XI 1942. од УГБ. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV25/122 к. 232/1�.]

14569. [књ. БЛ VII] Мијатовић [Матијевић] Радомир, земљорадник; рођ. 12. I 1902. у Богданици [срез пожешки]; од оца Богосава и мајке Драгиње; са станом у Богданици. У логору од 23. VI 1943. од СС. Одведен 25. VI 1943. у Немачку, као слободан радник. [Јевтовић Милка из Београда, радила је као истраживач у читаоници ИАБа на Хроници села Леушићи и дала исправке 26. августа 2009. за поједина имена, презимена, називе места, рођења или боравка за поједине личности из таковскоруд

ничког краја – даље у тексту исправка Јевтовић Милка]

15385. [књ. БЛ VII] Марковић Добрица, земљорадница; рођ. 1922. у Богданици, срез пожешки; од оца Вукашина и мајке Госпаве; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Пуштена �. X 1943. од Гестапоа.

15386. [књ. БЛ VII] Марковић Будимир, земљорадник; рођ. 1903. у Богданици, срез пожешки; од оца Вукашина и мајке Госпаве; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Пуштен �. X 1943. од Гестапоа.

15392. [књ. БЛ VII] Милетић Радоје, земљорадник; рођ. �. I 1892. у Богданици, срез пожешки; од оца Владимира и мајке Јелене; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

15393. [књ. БЛ VII] Милетић Душан, земљорадник; рођ. 1902. у Богданици, срез пожешки; од оца Владимира и мајке Јелене; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

15394. [књ. БЛ VII] Милетић Љубинко, земљорадник; рођ. 1900. у Богданици, срез пожешки; од оца Новка и мајке Персе; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

28

15395. [књ. БЛ VII] Милетић Радован [Радовин], земљорадник; рођ. 1914. у Богданици, срез пожешки; од оца Живојина и мајке Крстине; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду. [Исправка имена Јевтовић Милка.]

15413. [књ. БЛ VII] Продановић Христивоје, земљорадник; рођ. 1902. у Богданици, срез пожешки; од оца Светолика и мајке Марице; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

15414. [књ. БЛ VII] Продановић Радојле, земљорадник; рођ. 1902. у Богданици, срез пожешки; од оца Радована и мајке Стане; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

15458. [књ. БЛ VII] Стефановић Милош, земљорадник; рођ. 1924. у Богданици, срез пожешки; од оца Миљка и мајке Круне; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. [*]

154�0. [књ. БЛ VII] Сретеновић Радован, земљорадник; рођ. 1924. у Богданици, срез пожешки; од оца Станише и мајке Видосаве; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

154�1. [књ. БЛ VII] Сретеновић Станиша, земљорадник; рођ. 1903. у Богданици, срез пожешки; од оца Арсенија и мајке Петре; са станом

у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 25. IX 1943. у Београду.

15509. [књ. БЛ VII] Чоловић Драгутин, земљорадник; рођ. 1899. у Богданици, срез пожешки; од оца Јеврема и мајке Стајке; са станом у Богданици. У логору од 20. VII 1943. од СС. Стрељан 1. X 1943. у Београду.

БОЉКОВЦИ

48�9. [књ. БЛ IV] Аксовић Милосав, земљорадник; рођ. 1924. у Бољевцу [Бољковцима, срез] качерски; од Лене Аксовић; нежењен; живи у Бољевцу [Бољковцима]. У логору од 18. III 1942 – Жандармерија Ужичка Пожега. Одведен на рад 24. IV 1942. од СС.

5119. [књ. БЛ IV] Еровић Милутин, земљорадник; рођ. 1920. у Бољковцу, [Бољковцима, срез] качерски; од Животе и Лепосаве, рођ. Жижовић; неудата(!) [неожењен]. У логору од 8. IV 1942 – од Окружне војне команде – Kreiskommandantur [даље КК] Крагујевац. Одведен на рад 24. IV 1942. од СС.

5148. [књ. БЛ IV] Пантић Миодраг, опанчар [обућар]; рођ. 1990 [ 10. II 1890] у Банковцу, [Бољковцима, срез качерски]; од Зарије и Јеле, Радаковић; 4 деце. У логору од 8. IV 1942. – КК Крагујевац. Пуштен у слободу 10. XI 1942. од УГБ. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV 139 и СП IV 11/�0 к. 194/29.]

29

6903. [књ. БЛ IV] Живадиновић Славољуб, земљорадник; четник; рођ. 10. VIII 1922. у Бољковцу [Бољковцима, срез качерски]; од Глигорија и Смиљане – Растковић; неожењен; са боравиштем у Бољковцу [Бољковцима]. У логору од 1�. VIII 1942. од немачке војске, Крагујевац – СС. Одведен на рад 18. IX 1942. од Гестапоа.

�069. [књ. БЛ IV] Чаушевић Драгољуб, земљорадник; рођ. 3. VII 1921. у Бољковцу [Бољковцима, срез качерски]; од Живана и Десанке; неожењен; са боравиштем у Бољковцу [Бољковцима]. У логору од 2. IX 1942. од СС. Одведен на рад 18. IX 1942. од Гестапоа.

10391. [књ. БЛ V] Рељић Миладин, ташнер; рођ. 1�. VIII 1919. у Бољковцу, [Бољковцима, срез] качерски; од Божидара и Јулке Јевтић; нежењен; са боравком у Бољковцу [Бољковцима]. У логору од 20. I 1943. од СС. Одведен на рад 26. I 1943. од Гестапоа.

1�423. [књ. БЛ VIII] Пантић Панта, земљорадник; од Илије и Марте Нешовић; рођ. 1898. у Бољковцима, [срез] качерски; ожењен, 5 деце; живи у Бољковцима. У логору од 13. X 1943 – СС. Пуштен у слободу 20. XII 1943. од Гестапоа.

1�42�. [књ. БЛ VIII] Пантић Драгослав, земљорадник; од Љубомира и Адријане; рођ. 1905. у Бољковцима, [срез] качерски; жењен, 5 деце; живи у Бољковцима. У логору од 13. X 1943 – СС. Пуштен у слободу 1. V 1944. од Гестапоа.

20363. [књ. БЛ VIII] Полонац Сава, земљорадник; [родитељи] Агатон, Велика; рођ. 1903. у Бољковцу, [Бољковцима] среза качерског; ожењен, 5 деце; живи у Бољковцу [Бољковцима]. У логору од 18. III 1944 – СС. Одведен на рад 19. VII 1944. од Гестапоа.

БРАЈИЋИ

�46.[књ. БЛ I] Петровић Бранислав, столарски радник; рођ. 30. XII 1922. у Браићи, [Брајићима, срез] таковски; од оца Здравка и мајке Добринке; живећи у Београду, Мајке Кујунџића бр. 9. У логор дошао 3. X 1941. од УГБ. Стрељан 4. X 1941. у Београду. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV 30/4� к. 246/35 и СП IV 153/8.]

2131. [књ. БЛ III] Бајић Љубомир, земљорадник; рођ. 1880. у Брајићима [срез таковски]; од Алексе и Љубице; ожењен; са станом у Брајићима. У логор дошао 19. XII 1941. од стране Гестапоа. Пуштен 20. XII 1941. од СС.

2384. [књ. БЛ III] Бајић Милутин, земљоделац; рођ. 1899. у Брајићима, срез [таковски]; од Миливоја и Милесе, рођ. Николић; ожењен; са станом у Брајићима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево.

238�. [књ. БЛ III] Бајић Божидар, земљоделац; рођ. 1901. у Брајићима, срез [таковски]; од Давида и Паве, рођ. Милосављевић; ожењен; са

30

станом у Брајићима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево.

2388. [књ. БЛ III] Бајић Радиша, земљоделац; рођ. 1901. у Брајићима, срез [таковски]; од Миливоја и Љубице, рођ. Николић; ожењен; са станом у Брајићима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево.

2430. [књ. БЛ III] Дамјањац [Дамјанац] Радован, жандармеријски поднаредник [у Коштунићима]; рођ. 190�. у Сливну [срез имотски], Херцеговина; од Милана и Насте, рођ. Јањић; ожењен; са станом у Брајићима [срез таковски]. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Пуштен у слободу 14. VII 1942. од СС. [Извор: ИАБ, УГБ, СП IV 46/13 к. 286/12 и ИАБ, Befehlschaber der Sicherheitspolizei und Sicherheitsdienst − даље BdS, D 399.]

БРЂАНИ 2162. [књ. БЛ III] Обрадовић Бранислав, земљорадник; рођ. 1905. у Брђанима, [срез] љубићски; од Јовице и Милке Босиљевић; ожењен; са станом у Брђанима, [срез] љубићски. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. за Ваљево од СС.

2421. [књ. БЛ III] Пешић Синиша, земљоделац; рођ. 1910. у Брђанима, срез [љубићки]; од Митка и Маре, рођ. Муратовић; ожењен; са станом

у Брђанима, срез [љубићки]. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. у Ваљево.

2425. [књ. БЛ III] Пешић Миодраг, земљоделац; рођ. 1903. у Брђанима, срез [љубићки]; од Николе и Персе, рођ. Петровић; ожењен; са станом у Брђанима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. у Ваљево.

2493. [књ. БЛ III] Савић Бошко, земљоделац; рођ. 1903. у Брђанима, срез љубићски; од Милутина и Зорке, рођ. Миловановић; нежењен; са станом у Брђанима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа. Одведен 20. XII 1941. у Ваљево.

2502. [књ. БЛ III] Крсмановић Коста, земљоделац; рођ. 1914. у Брђанима; срез [љубићки]; од Воје и Ане, рођ. Зорић; ожењен; са станом у Брђанима. У логор дошао 15. XII 1941. од Гестапоа, Ваљево. Пуштен у слободу 22. I 1942. од Гестапоа.

5114. [књ. БЛ IV] Бошњаковић Игњат, земљорадник; рођ. 1880. у Брђану, [Брђанима, срез] љубићски; од Јеврема и Стане, рођ. Павловић; 4 деце; живи у Брђану [Брђанима]. У логору од 8. IV 1942 – КК Крагујевац. Пуштен у слободу 10. XI 1942. од УГБ.

5160. [књ. БЛ IV] Ћурчић Миливоје, земљорадник; рођ. 1912. у Брђану [Брђанима], срез љубићски; од Милана и Милеве, рођ. Крупеж;

31

2 деце. У логору од 8. IV 1942 – КК Крагујевац. Одведен на рад 24. IV 1942. од СС.

51�5. [књ. БЛ