ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 2/2013 GERONTOLOGY 2/2013gds.org.rs/wp-content/uploads/2016/07/Gerontologija-2...ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 2/2013 GERONTOLOGY 2/2013 Часопис Геронтолошког

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 2/2013 GERONTOLOGY 2/2013 Часопис Геронтолошког друштва Србије Review of Gerontological Society of Serbia

Година XL Закључно са 1992. г. часопис јe публикован под називом „Геронтолошки зборник“

Издавач: Геронтолошко друштво Србије Published by: Gerontological society of Serbia 11000 Београд, Дечанска 14 11000 Belgrade, Dečanska 14

Тел./факс: 011/3231-950, [email protected], www.gds.org.rs За издавача др Милош Немањић | Главна и одговорна уредница проф. др Анђелка Милић |

Редакцијски одбор: проф. др Анђелка Милић, проф. др Драгослав П. Милошевић, доц. др Небојша Деспотовић, проф. др Мирко Петровић, проф. др Сулејман Хрњица, др Слободанка Гашић Павишић,

Маријана Миланков | Секретар Редакције Мима Мајсторовић | Коректура Мима Мајсторовић | Лектура Светлана Љубоја | Рачунарска обрада Дејан Немањић | Дизајн Милош Мајсторовић |

Београд, 2013. Штампа „Hadar“ LTD Београд

Тираж 300 примерака ISSN 0354-415X

Штампање овог броја часописа омогућило je својим учешћем у финансирању Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Решење бр. 451-03-1017/2011-14-2 од 16.07.2011. Ослобођено општег пореза на промет на основу мишљења Министарства за науку и

технологију Србије бр. 413-00-146/96 од 25. марта 1996.

Геронтологија 2 | 2013

САДРЖАЈ Предговор | 3

I ОДНОС МЛАДИХ ПРЕМА СТАРИМА И СТАРОСТИ Милош Немањић КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ НАСУПРОТ БИОЛОГИЈИ – МЛАДИ И СТАРИЈИ У НОВОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ КЉУЧУ | 5 Милана Љубичић ГЕНЕРАЦИЈСКИ СУКОБ: ДРУШТВЕНА КОНСТРУКЦИЈА И/ИЛИ СТВАРНОСТИ | 13 Лела Милошевић Радуловић УЛОГА ШКОЛЕ У СТИЦАЊУ ЗНАЊА О СПЕЦИФИЧНОСТИМА СТАРОСТИ И СТАРЕЊА | 29 Милица Марушић ОСОБЕНОСТИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА НАСТАВНИКА СТАРИЈЕ СТАРОСНЕ ДОБИ | 49 Драгослав Кочовић УРБАНО НАСУПРОТ РУРАЛНОМ ДРУШТВУ И ОДНОС СТАРИХ И МЛАДИХ У СРБИЈИ | 62 Радмила Урошевић ВОЛОНТИРАЊЕ КАО ПОДРЖАВАЈУЋИ КОНЦЕПТ И КОНТЕКСТ РАЗВИЈАЊА МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКЕ СОЛИДАРНОСТИ | 76

II ТЕОРИЈА И ИСТРАЖИВАЊА О СТАРОСТИ Лидија Козарчанин СТАРЕЊЕ И МИГРАЦИЈЕ КАО ИЗАЗОВИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ | 85

III ИЗ ГЕРИЈАТРИЈСКЕ ПРАКСЕ Горан Шево, Младен Давидовић, Предраг Ерцег, Небојша Деспотовић, Драгослав П. Милошевић, Марија Тасић ДЕМОГРАФСКО СТАРЕЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: ЗАШТИТА СТАРИХ У КОНТЕКСТУ ДРУШТВЕНИХ РЕФОРМИ | 98 Миодраг Ђорђевић, Ивана Марковић, Небојша Деспотовић, Предраг Ерцег, Драгослав П. Милошевић, Младен Давидовић СТАРОСТ И СТАРЕЊЕ | 114 Теодора Бељић Живковић ДИЈАБЕТЕС У СТАРИХ | 119 Маша Ковачевић, Петар Сворцан, Небојша Деспотовић ДИГЕСТИВНА ПАТОЛОГИЈА У ГЕРИЈАТРИЈСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ | 128 Небојша Деспотовић, Предраг Ерцег, Драгослав П. Милошевић КАРДИОВАСКУЛАРНЕ ПРЕПОРУКЕ У СТАРИЈИХ – ДА ИЛИ НЕ? | 134 Весна Допуђа Пантић, Даница Ивковић ХОБП У СТАРИХ – ТЕРАПИЈСКИ ПРИНЦИПИ И ДИЛЕМЕ | 138 Мирослава Живковић, Данијела Живковић, Вук Милошевић, Ненад Живадиновић ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ КОД ОСОБА СТАРИЈЕГ ЖИВОТНОГ ДОБА | 145 Љиљана Кулић, Гордана Арсић-Комљеновић, Христо Анђелски, Страхиња Кулић, Мирјана Шијан-Гобељић, Јовановић Марија, Татјана Чикара УЗРОЦИ И ПРЕВЕНЦИЈА ПАДОВА КОД СТАРИХ ОСОБА | 153

IV ГЕРОНТОЛОШКИ ЕСЕЈ Брана Димитријевић ДУЧИЋ ПРОТИВ ПОУИСА ИЛИ О ВЕШТИНАМА СТАРЕЊА | 165

V ОКРУГЛИ СТО Душан Петровић ПОЗИТИВНО ЗДРАВЉЕ У СТАРОСТИ | 211

VI ПРИКАЗИ Вера Витезовић ФЕСТИВАЛ СТВАРАЛАШТВА СТАРИЈИХ „ЗЛАТНО ДОБА“ | 214 Ђура Стевановић КЊИГА „СТАРИЈИ ЉУДИ У ПОГРАНИЧЈУ“ – ДОКУМЕНТ О НАШЕМ ВРЕМЕНУ ИСПОВЕСТИ ИЗ ОСТАРЕЛОГ ПОГРАНИЧЈА | 218

Геронтологија 2 | 2013 3

Предговор Овај, други број часописа ГЕРОНТОЛОГИЈА за 2013. годину,

јубиларну годину Геронтолошког друштва Србије, која је поводом 40-годишњице ове социјално-хуманитарне организације започета циклусом предавања у Задужбини Илије М. Коларца на тему Старење становништва Србије – изазов за друштво и културу, доноси једну новину. Прилог Бране Димитријевића, председника Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, под насловом Јован Дучић против Поисуса или о вештинама старе-ња, за који је један од рецензената написао да нуди луцидно, духо-вито и са дубоким разумевањем суштине филозофских, социоло-шких и психолошких проблема старења, објављујемо као геронто-лошки есеј.

Заокружујући у великој мери тематску целину односа младих и старих у савременом друштву, овај број доноси још шест прилога аутора са научног скупа, који је децембра 2012. године одржан у организацији Геронтолошког друштва Србије и Института за педагошка истраживања. Овом блоку, међутим, придодат је рад Леле Милошевић-Радуловић, доцента на Филозофском факултету у Нишу, који обрађује тему Улога школе у стицању знања о специфичностима старења и старости, из 2013. године.

Одељак Из геријатријске праксе у овом броју је врло богат, захваљујући томе да се навршило пуних 50 година од оснивања Геријатријског одељења Интерне клинике КБЦ „Звездара“, чији је први директор био Петар Королија. Актуелни начелник овог одељења, Драгослав П. Милошевић, истовремено један од уредника овог часописа, анимирао је групу својих сарадника, али и стручњаке из неких других здравствених установа и обезбедио чак седам прилога за овај одељак.

Ту је, такође, и рад Лидије Козарчанин, који третира једну актуелну тему – проблем миграција посматран у регионалним оквирима.

Као и сваке године, Међународни дан старијих, 1. октобар, обележен је низом активности и манифестација, међу којима посебно место заузима округли сто са темом Будућност какву желимо – оно о чему старије особе говоре, који су организовали Црвени крст Србије и Геронтолошко друштво Србије, уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. На окру-глом столу су учествовали Анђелка Милић, главна уредница часо-писа, мр Радмила Урошевић-Пеција, социолог, Душан Петровић, геронтопсихијатар, Немања Драгаш и Милош Немањић, пред-седник ГДС. У овом броју часописа, с обзиром на то да смо од њих добили ауторизоване текстове, објављујемо само прилог Душана Петровића Позитивно здравље у старости и надахнуто изговорену реч младог књижевника Немање Драгаша о томе шта млади баштине од старијих.

У посебној рубрици приказа са задовољством објављујемо осврт на један од најзначајнијих зборника објављених 2013. године,

4 Геронтологија 2 | 2013

под насловом Стари у пограничју Србије, који нам је понудио Ђура Стевановић, социолог села и оснивач манифестације Власин-ски сусрети.

Најзад, једна од већ традиционалних манифестација Геронто-лошког центра Београд, Фестивал стваралаштва старијих „Златно доба“, приказана је у прилогу Вере Витезовић, социјалне раднице и координаторке ове значајне манифестације.

Уз велико жаљење што је главна уредница, Анђелка Милић, недавно изгубила свог животног сапутника, Владимира Милића, овај број је финализовао Редакциони одбор, уз пуно ангажовање свих чланова и уз сарадњу са председником Геронтолошког друштва Србије.

У Београду, децембра 2013. године

Редакциони одбор часописа ГЕРОНТОЛОГИЈА


I ОДНОС МЛАДИХ ПРЕМА СТАРИМА И СТАРОСТИ

Милош Немањић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 316.482.051.63 ; 316.752.4

КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ НАСУПРОТ БИОЛОГИЈИ – МЛАДИ И СТАРИЈИ У НОВОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ КЉУЧУ

Сажетак Полазећи од тога да не постоји сукоб генерација условљен

биолошким својствима, овде се настоји да се иначе велики проблем, који је у савременим друштвима настао радикалним променама у демографској структури, постави у контекст културне условљености. Идеја о културном обрасцу, који повезује антропо-лошку и социолошку перспективу, данас је у науци врло легитимна, а теорија познатог француског социолога о улози хабитуса, у коме се сажимају опажање, вредновање и делање, доприноси бољем разумевању свих напетости које несумњиво настају на релацији између оних који су тек закорачили у живот и оних који дуго трају. Уколико се ове напетости не каналишу, долази до кризе друштве-ног тела, како то дефинише Пол Рикер, и прети опасност његове дезинтеграције. Све то има своју симболичку димензију, односно укључује вреднoсно аспект, представу коју свако друштво ствара о себи и свом функционисању. Имајући у виду да се проблем односа младих и старих разматра на примеру Србије и свих противречно-сти које су настале у транзицијском процесу, понуђена је и социолошка аргументација за бојазан од све већих напетости изме-ђу привилегованих и депривилегованих без обзира на генерацијску припадност: све тежа доступност образовању, све тежа могућност налажења посла, све теже остваривање правa у здравственој и социјалној заштити.

Кључне речи: културни образац, генерација, хабитус, криза. Већ је опште место да је старење становништва велики успех

човечанства, али да та велика демографска промена, промена која 1 Геронтолошко друштво Србије, Београд


мења однос између великих старосних група, у којој, како нам саопштавају светски демографски центри, старији од 65 година у развијеним земљама преузимају статистичку предност у односу на младе до 5 година, намеће велике обавезе и одговорности упра-вљачким структурама великог броја држава. Многе државе још увек нису усвојиле Конвенцију о правима старијих, за коју се залажу УН, јер би им то наметнуло нове обавезе.

Европска унија са својих 27 држава на том је демографском таласу. Није случајно да је 2012. година проглашена Европском годином активног старења и међугенерацијске солидарности. Шта је то активно старење, а шта међугенерацијска солидарност у транзицијском друштву? Група стручњака из неких европских института направила је Индекс старења за ове европске земље, на коме су земље рангиране по висини овог индекса. У том контексту, поставља се питање када настаје напетост између младих, генера-ција у животном добу између 18-25 година, које траже своје место у друштву и све бројнијих генерација, чији је животни век све дужи и које такође желе да имају активну улогу у друштву, а све су бројније генерације људи од 75-85 година. Имајући то у виду, не можемо а да се не запитамо када поменута напетост почиње да прети да прерасте у цивилизацијски сукоб и да наруши функционисање и преживљавање целине друштва. Један пољски семиотичар дао је врло добру дефиницију поколења (овај израз је много више у духу нашег језика), која гласи Ритам поколења је природни ритам друштвених промена. Тај ритам је тешко не приметити, али нема разлога да се на њега стави већи нагласак. Јер п о к о л е њ е је врло непрецизна мера, штавише, она је многозначни термин. Зна-чење биолошко – однос родитеља и деце, као и значење хроноло-шко – узима се распон од 25-35 година, нису толико релевантна за ову тему о односу младих и старијих у 21. веку. Историјско значење је оно које нам омогућава да у културолошком кључу разматрамо однос младих и старијих. Може се чути да се говори о ратној, поратној, међуратној генерацији итд. Данас су се измешале разли-чите генерације, са својом различитом културом сећања и са многим нерашчишћеним историјским питањима. Ако генерацијом или поколењем проглашавамо људе који имају и идејну, а не само хронолошку везу, морали бисмо да констатујемо да у истој генера-цији имамо људе различитих идејних веза (В. Татаркјевич, 1983:8).

Имајући у виду размере и карактеристике демографских про-мена у свету и код нас, које неизбежно доводе и до друштвених напетости, поставља се питање може ли се говорити о класичном сукобу генерација, да ипак прихватимо овај већ уобичајени израз, чији припадници не деле исти поглед на свет, или је реч о дубокој кризи друштвеног тела, да се послужимо овим изразом Пола Рикера (Пол Рикер, 1987:51). Пјер Бурдије (1930-2002), познати француски социолог, тврди да генерацијски сукоби не супротста-вљају старосне групе раздвојене одређеним природним својсвима, већ х а б и т у с е који су створени помоћу различитих г е н е р и с а-


њ а односно услова постојања (П. Бурдије, 1999:161). Уколико је супротстављеност хабитуса, схваћена на овај начин, већа и заоштренија, што се манифестује на тај начин да ни нове ни генерације које су већ прошле основне животне циклусе не налазе одговарајуће место у друштву, можемо већ да говоримо о кризи друштвеног тела и његовој интеграцији, ако овај израз схватимо као целину демографске односно друштвене структуре и њој примерене културе. П. Рикер, говорећи о економском појму кризе, наводи да су патње те које оптерећују све друге равнотеже и напокон владајућу идеологију, то јест хијерархију вредности која одређује глобално друштво. У том смислу, поред кризе економског либерализма, као једног од облика кризе, он управо наводи и кризу равнотеже и интеграције друштвеног тела (П. Рикер, 1987).

Овако схваћен однос младих и старијих, поготово што питање границе која дели различита животна доба постаје арби-трарно, велики је изазов за науку – за социологију, психологију, социјалну геронтологију, која се све више афирмише као нова научна област и за многе друге научне дисциплине. На овом терену израсле су и одржавају се многи стереотипи односно предрасуде о старењу и старијим члановима друштва, о чему већ постоји релевантна литература, а ово потврђују и најновији истраживачки радови. Дискриминација према старијима је једна од три доми-нантне дискриминације у савременом свету – поред расне и родне (Културни активизам старих, 2012). Све ово, наравно, цео тај сплет сложених питања, треба спустити на ниво породице, локалне заједнице, професионалне групе и сл., где се у непрекидној комуни-кацији успостављају односи између различитих генерација и где су различити интензитети напетости између супротстављених хабитуса.

Полазећи од тога да не постоје генерацијски сукоби у којима се супротстављају старосне групе раздвојене природним својстви-ма, већ х а б и т у с и који изражавју услове постојања, потребно је овај кључни појам Пјера Бурдијеа нешто детаљније објаснити. Према овом социологу, појам хабитуса треба схватити у смислу трајних и преносивих диспозиција, које, укључујући сва претходна искуства, дејствују у сваком тренутку као матица опажања, вредно-вања и делања, и омогућава извршавање великог броја различитих задатака. (П. Бурдије, 1999:162). Дакле, опажање сваке ситуације, посредовано вредновањем, резултира одређеним деловањем односно понашањем, и није условљено чињeницом да неко има 30 а неко 70 година. Овај социолог додаје још и то да тиме што намеће другачије дефиниције немогућег, могућег, вероватног и извесног (хабитуси) чине да једни сматрају природним или разумним одређене праксе и склоности које други доживљавају као незамисливе или скандалозне и обрнуто (П. Бурдије, 1999: 161). На том фону онда, наравно, да долази до неспоразума, подвојености па и сукоба када је реч о битним питањима из било које сфере


друштвеног живота, али то не мора да значи и сукоб генерација као таквих.

Какве је то хабитусе код различитих генерација произвела историја у другој половини 20. века? Мада саставни део историје, ова динамика у променама хабитуса и социјално-културних оквира у којима се хабитус ствара и мења, има своје посебне карактери-стике у периодима убрзане историје, боље рећи у периодима дра-матичних збивања, како је то на овим просторима било у послед-њих двадесетак година. У релативно стабилним историјским периодима нормалне разлике у хабитусима различитих генерација имају своје подношљиве границе и своде се на онај увек помало драматичан и конфликтан однос између очева и синова, што је и значајна тема књижевности, како у светској тако и домаћој. Подсетимо само на роман Слободана Селенића Очеви и оци (С. Селенић, 1990). Међутим, у преломним историјским периодима, каквима обилује друга половина 20. века, јавља се криза у хори-зонту свих очекивања, јер је функционисање једног начина давања одговора на одређене друштвене ситуације угрожено, а друго још није изграђено. С обзиром на то да је у наслову овог рада као кључна реч истакнута синтагма културни образац, овде треба навести основно значење овог појма. Културни образац, као један од темељних појмова антропологије, у тумачењу два позната антрополога Ралфа Линтона и Клифорда Герца, отвара теоријску могућност да се садржај овог појма сагледа у антрополошкој (тип односа личности и њена својства у одређеној култури), социо-лошкој (тип односа који се успоставља у неком колективу), култу-ролошкој (преовлађујуће идеје, вредности, идеали) и историјској димензији (колективно и појединачно искуство у прошлости и садашњости). Један став Р. Линтона ипак заслужује посебну пажњу: Неупоредива лакоћа, с којом се наша врста уклапа у променљиве услове и увек спрема ефикасне одговоре да би задовољила кон-стантне захтеве, почива на остатку индивидуалности који у сваком од нас опстаје пошто су друштво и култура учинили све што су могли да учине (М. Немањић, 2011:60). Укратко, како опет добро примећује Пјер Бурдије, као производ историје хабитус производи праксе, индивидуалне или колективне, дакле историју, у складу са обрасцима које је донела историја. Питање школовања и могућности запошљавања на основу стечене дипломе, питање стицања трајних добара, међу којима је стан најзначајнији, питање правовременог заснивања породице, питања васпитања и соци-јализације, што подразумева управо преношење одређених култур-них образаца – сва та питања сажимају се у друштвеном положају појединаца и колектива, који је синтеза одређеног хабитуса и праксе коју он производи. Неки социолози из Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду већ су средином 90-тих година 20. века указивали на радикално про-мењен друштвени положај читавих слојева друштва. Данас се ова социолошка дијагноза о маргиналном положају појединих дру-


штвених слојева, као што је случај са средњим слојем из претходног периода, односи на врло велики број пензионера, од којих, а има их 1,7 милиона, 25% живи од пензије која није довољна за преживљавање, на незапослене, међу којима је велики број оних од 55-65 година, који немају никакву шансу да се поново запосле и, што је, вероватно, најпогубније, на велики број младих који са дипломом у руци чекају на запослење. У питању је, дакле, врло велики део популације, који, како се из наведеног може видети, обухвата више генерација у распону од оних који тек треба да започну своју професионалну каријеру, преко оних у зрелом и још увек радно активном статусу, до оних који тек улазе у тзв. треће животно доба, а нису припремљени за следећи, по правилу, све дужи период живота.

Овом контексту треба додати и једну симболичку димензију, без које није могуће разумети ни овај однос младих и старијих у свем опсегу тема и проблема. У научном наслеђу Пјера Бурдијеа значајно место заузима и однос између друштвене и симболичке моћи. Друштвени простор, наглашава он, увек тежи да функциони-ше као симболички простор, простор у коме се налазе стилови живота ( П. Бурдије, 1998: 150 ). У том смислу, можемо да констату-јемо да у нашем друштвеном простору велике друштвене групе, којима припадају и све бројнији који су ван сфере рада и они који чекају да уђу у ту сферу, без друштвене моћи и са остацима старе симболичке моћи која их не легитимише за успешну друштвену борбу у циљу стицања бољег друштвеног положаја. Симболичка моћ, каже П. Бурдије, која се најчешће испољава као моћ одређи-вања група, заснива се на два услова: мора да буде утемељена на поседовању симболичког капитала и зависи од тога колико је предложена перспектива утемељена у стварности (П. Бурдије, 1998:156).

Тако долазимо и до другог кључног појма – до кризе интегра-ције друштвеног тела, како то дефинише Пол Рикер. Говорећи о кризи, овај филозоф наводи чак пет извора односно вида кризе: а) кризи медицинског порекла, б) кризи у психофизиолошком развоју (Ерик Ериксон), в) космополитском виду кризе (питање филозофи-је историје), г) епистемолошком моделу кризе (кризе у науци) и д) економском појму кризе (повезан са друштвеном кризом). У вези са економским односно друштвеним видом кризе, Пол Рикер изри-чито наводи следеће: Тај феномен, тј. светски карактер тржи-шта не тиче се само економије, већ и идеологије, то јест предста-ве коју друштво себи ствара о свом глобалном функционисању. Идеологија десоцијализације економије је погубна у савременом свету. Држава се увек јавља као организација једне историјске заједнице и уколико пренебрегне ову своју функцију обједињавања свих делова долази до кризе легитимитета власти као кризе друштва у целини, а криза интеграције друштвеног тела само је најозбиљнија манифестација поменуте кризе (П. Рикер, 1987:52).


Србија са демографским процесима који су потпуно измени-ли демографску слику друштва, са радикално измењеним односом великих старосних група на екстремним половима – најмлађи и старији односно најстарији – пружа пример опасности од дезинте-грације друштвеног тела у целини и у том погледу није усамљен пример у свету, мада са својим специфичностима. Петер Ванхаус, директор истраживања из Европског центра за социјалну политику и истраживања у Бечу, на округлом столу, новембра 2012. у Београ-ду, у оквиру теме Политичка економија старења становништва и јавне политике, изнео је низ занимљивих података о разликама у очекиваном трајању живота у земљама савременог света, али је навео и наслове неких књига које упозоравају на могућу опасност од великих сукоба међу долазећим и генерацијама у трећем и четвртом животном добу. Односи су нарочито заоштрени у Вели-кој Британији, али ништа мање напета ситуација није ни у Немач-кој или Француској. Наслови као што су Успон геронтократије (Бери, 2012) или Долазећа генерацијска олуја/Окршај генерација (Котлиф и Бернс, 2004. и 2012) само илуструју забринутост научни-ка и политичара над ситуацијом која се на историјском хоризонту помаља (Радионица о дуготрајној нези, 2012). Да ли је у питању природна селекција, о каквој је говорио још Малтус, или је посреди деловање нових културних образаца? У свом есеју Сила природне селекције и старење, проф. филозофије Ева Камерер управо разма-тра различите концепте у вези са овим проблемом, међу којима је и теорија о борби за ресурсе (Е. Камерер, 2013). У сваком случају, за управљачке елите свих савремених држава, поготово оних у којима је однос између великих друштвених група различитих генерација заоштрен, основни задатак је како уравнотежити односе међу гене-рацијама и избећи окршај генерација. За друштва у транзицији, какво је наше, у коме се преламају различити културни обрасци, са јаким остацима традиционалног, патријархалног културног обра-сца, могуће је наћи неки баланс између притиска старијих генера-ција и потреба нових генерација. Др Брана Димитријевић, пред-седник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, у још необјављеном геронтолошком есеју, указује на занимљиву, у основи позитивну, везу између прве и треће генерације (деда, баба-унук, унука), која ублажује напетост између прве и друге генерације (родитељи и њихова одрасла деца). Он, међутим, указује и на другу страну медаље: на жртвовање друге генерације (одрасла деца која се све чешће налазе у улози неговатеља својих остарелих родите-ља), која је принуђена да пружи подршку својим родитељима. У сваком случају, то су одјеци једне нове цивилизацијске ситуације, која се у појединим друштвима разрешава на различите начине. Институционално збрињавање остарелих родитеља све је више прихватљив начин и у нашем друштву, али за ширу примену овог начина препрека су још увек, с једне стране, предрасуде чланова породице и, с друге, недостатност капацитета. Међутим, то већ излази из оквира расправе на ову тему.


Истраживање Завода за проучавање културног развитка из 2012. године, под називом Културни активизам старих, показало је да се још увек одржавају предрасуде о старијима и њиховим својствима и да постоји јака дискриминација према овој великој популацији (Културни активизам старих, 2012). С друге стране, перспективе младих у погледу школовања и запошљавања нису баш тако светле, јер, на пример, према скорашњим подацима, од деце рођене 2001. године (78.853), средњу школу ће завршити 52.700, а факултет уписати тек 37.743 (Политика, децембар 2012). За ово, међутим, нису криви старији, већ идеологија развоја друштва, о којој пише Пол Рикер. Литература 1. Пјер Бурдије (1999), Нацрт за једну теорију праксе. – Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства, 254 стр. 2. Брана Димитријевић (2013), Јован Дучић против Поуиса или о

вештинама старења, 42 стр. (рукопис) 3. Ева Камерер (2013), Силе природне селекције и старење,

Геронтологија, 1, стр. 64-77 4. Милош Немањић (2011), Књижевна култура у Србији –

социолошки есеји и истраживања. – Београд: Драслар – партнер

5. Радионица о дуготрајној нези: конференција организована у сарадњи са Кабинетом потпредседника Владе за европске интеграције и са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва. – Београд, 28-29. новембар 2012.

6. Пол Рикер(1987), Да ли је криза специфично модерна појава ? – у О кризи. – Нови Сад: Књижевна заједница, стр. 33-53

7. Слободан Селенић (1990), Очеви и оци. – Београд: БИГЗ, 351 стр.

8. Владислав Татаркјевич (1983), Vita brevis, ars brevis, Књижевна реч, бр. 202, 10. јануар


Miloš Nemanjić

THE CULTURAL PATTERN VS. BIOLOGY – THE YOUNG AND THE OLD ONES ACCORDING TO THE NEW CIVILIZATION

Summary Assuming that inter-generational conflict is not determined

biologically, we aim here to approach this serious problem of contemporary societies, resulting from radical demographical changes, as a cultural phenomenon. In order to understand better all the tensions that exist between those who are at the beginning of life and those who are there for a long while, we will rely upontwo concepts. One is the concept of cultural pattern, that relates anthropological and sociological perspective as a legitimate concept of contemporary science, and another one is the concept of the role of habitus, coined by Paul Ricoeur, a well-known French sociologist. The social crisis – social disintegration even - emerges if these tensions do not get channeled. At the symbolic level all these processes are reflected in an image a society creates about itself and its functioning. Considering that the mentioned phenomena are exemplified as a case of Serbian society, we offer here certain sociological arguments for the increased of tensions between the privileged and the unprivileged in general, not specifically related to inter-generational differences, which are expressed as the increased unattainability of education, of jobs, or of health and of social care.

Key concepts: cultural pattern, generation, habitus, crysis


Милана Љубичић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 316.482.051.63

ГЕНЕРАЦИЈСКИ СУКОБ: ДРУШТВЕНА КОНСТРУКЦИЈА И/ИЛИ СТВАРНОСТИ

Резиме У овом тексту се бавимо критичком анализом теза о

(не)постојању сукоба између генерација у контексту свакодневне праксе, у простору у којем је (наводни) јаз највидљивији. Оваква деконструкција теза о сукобу има за циљ да одговори на два истраживачка питања: да ли је постојећа друштвена брига око конфликта на релацији млади - стари оправдана, те уколико није, каква је функција преувеличавања генерацијског сукоба? У анализи смо користили историјско-упоредни метод, илуструјући уочене релације приказом случајева. Посматрајући генерацијски сукоб у ретроспективно-лонгитудиналној перспективи и промишљајући о друштвеним функцијама истога, дошли смо до закључка да је овај конфликт плод друштвене конструкције, као и да се његова друштвена улога, између осталог, мора тражити у подјели на таборе: младих и старих, односно, оних који угрожавају и оних који чувају друштвени поредак. Овако супростављени, ове бунџије и чувари остају слијепи за узроке који их гурају ка прихватању сукоба као реално постојећег и неизбјежног.

Кључне речи: млади, стари, генерацијски сукоб, друштвена конструкција Увод

„Да би заоставштина сваке генерације могла бити сачувана и дограђена на друге, треба да постоји једна морална личност која живи дуже од генерација које пролазе, која их везује једне за друге: то је друштво.“

Е. Диркем, 1981: 46-47 Овај текст ћемо започети опсервацијом да је расправа о

омладини - расправа о друштву и актуелним питањима друштвеног живота (види: Милић, 1987). Судећи по овој, нама прихватљивој премиси, омладина би могла бити виђена као кључ објашњења структуралних кретања која захватају савремено друштво. Уколико за сада оставимо по страни функцију ове специфичне конвер- 1 Филозофски факултет Универзитета у Београду, [email protected]


генције, примјетићемо да постоје неколика стајалишта која трети-рају однос између омладине и друштва. Тај однос укључује сљедеће актере: старе и младе, омладину и друштво, те генерације. Зависно од теоријских полазишта, њихове релације су дефинисане било као нека врста партнерства које се огледа у прихватању социјализа-цијског насљеђа, потом, као пасивни отпор који се огледа у јазу међу генерацијама, или кроз отворени сукоб на линији стари - млади, и млади - друштво. Заправо, стиче се утисак да су научном дискурсу, млади виђени или као скупина која се налази у прелазној друштвеној улози и положају или у интергенерацијском кључу (исто, 1987).

Када је ријеч о првом поменутом приступу, полази се од претпоставке да на младима остаје будућност, те да друштво на себе мора да преузме улогу да усмјерава и контролише развој ове, претпоставља се, хомогене групе. Младима је приписан двоструки однос према постојећим друштвених нормама. Тако, они могу или пасивно прихватати социјализацијско насљеђе, или пак његовати властита поткултурна рјешења. Наизглед несагласни видови (над)социјализације на исти начин припремају младе за прихва-тање постојећих друштвених односа и интереса. Наиме, они због своје доби и незрелости не могу критички процјењивати друштве-не (не)прилике, већ су из таквог вида евалуације искључени прихватањем истих или стварањем таквих статусних рјешења чија је симболичка моћ у друштвеном простору незнатна.

Други, нама ближи, приступ младе дефинише у генерациј-ском кључу. Ваља подсјетити да се под појмом генерација (од латинске ријечи generatio - стварање, рађање) крије мноштво зна-чења. Једно од најстаријих се тиче демографске припадности. Тако би једну генерацију чинили сви они који су рођени отприлике у исто вријеме. И социолошки приступ, који овај појам дефинише преко културних и политичких вриједности које усвајају припадни-ци генерација, у одређивању генерацијске припадности уважава и биолошке ритмове - рађања и смрти (Prasard, 1992: 2). Тако је Огист Конт међу првима истакао да припадност једној генерацији одређује како узраст, тако и социјални живот, чија је круцијална одлика једногласно присвајање одређених вриједности. И Гасет (Gasset) се у овом погледу слаже са Контом, додајући да је гене-рацијска припадност, поред вриједносног консензуса, одређена и фазом животног циклуса кроз коју неко пролази (исто, 1992). Свака генерација тако заузима одређену (друштвену) позицију, која је дефинисана њеним животним искуством и вриједностима, претен-зијама, као и социјалним положајем.

У оваквом, генерацијском кључу омладина се дефинише унутар категорија генерацијског животног циклуса или као соци-јална и/или политичка генерација, а наведена стајалишта полазе од претпоставке да између младих и старих постоје (непремостиве) разлике. Те су разлике на практичном плану постале видљиве током 60-тих година ХХ вијека са појавом бунтовних младих, а


узроци ове суштинске непомирљивости су смјештени у породични и/или друштвени миље. Ова диференцијација на линији стари – млади, у оквиру концепта генерације као животног циклуса, обја-шњавана је и помоћу психолошких концепата. Уочено је да се млади и стари разликују с обзиром на психо-социјалне одлике. На примјер, младима је приписана тежња ка идеализацији, активнијем и агресивнијем понашању у складу са животним циклусом у којем су, док старији прихватају реалистичније и прагматичније учешће у друшвеном животу (Милић, 1987).

Непомирљиве разлике између генерација претпостављају и теорије о генерацијском јазу и генерацијском сукобу. Концепт јаза је изворно социолошки, и првобитно везан за културални јаз, који настаје усљед несагласности између промјена на материјалном плану, и оних који се тичу нормативних стремљења у једном друштву. Други концепт је парадигма о сукобу генерација.2 Сматра се да као и јаз, и сукоб између генерација своје извориште има у породичној сфери. Наиме, усљед недостатка нормативног усмјера-вања у вршењу родитељског ауторитета настају различита тумаче-ња и понашања, што онда оставља простор и за нормативну неусаглашеност између дјеце и њихових родитеља. Убрзане друштвене промјене чине научене обрасце неупотребљивим и ретроградним, а друштво је немоћно да различите узрасне кохорте инкорпорира у постојеће социјалне класе, организациони сектор и сектор моћи. Сада сукоб поприма друштвене размијере у којима је младост увијек против: учитеља, родитеља, администрације, друштвених вриједности (Penn, 1974).

Концепт о социјалној и политичкој генерацији полази од пре-мисе о друштвено-историјској условљености настанка омладине.3 У стварању генерација је тако кључно искуство генерационализо-вања (Куљић, 2008). Ријеч је о догађају који самоописује и чини аутентичном сваку генерацију (Куљић, 2009: 59). Па ипак, како то примјећује Михајловић (2004) позивајући се на Манхајма, и у оквиру једне генерације је могуће препознати различите генерациј-ске јединице. Оне настају као посљедица диверзификованих одговора на захтјеве које друштвено-политичка елита ставља пред

2 Иако постоји тенденција да се ова два појма - сукоб и јаз поистовјете, Милић (1987) сматра да је потребно правити разлику међу њима. Тако за разлику од јаза, сукоб подразумијева активан однос младих према друштву. Иако нам је аргументација коју износи ауторка прихватљива, у овом раду смо концепте јаза и сукоба посматрали као мање-више синонимне, будући да и један и други полазе од претпоставке о (било латентној било манифестној) непомирљивости између младих и старих. Коначно, у нашем раду смо се бавили разликама, независно од тога да ли су оне очигледне или скривене. 3 Генерација као категорија самоописа настаје у 18. вијеку. Наиме, тада је историја (односно: Француска револуција) посвједочила да се будућност не састоји од понављања прошлости. Пошто је циклички ток историје доведен у питање, младима је дата могућност да уђу у својеврсно искуство генерационализовања које им раније није било доступно, јер се очекивало, како то наводи Куљић (2008) да се историја изнова понавља.


добно дефинисану (генерацијску) групу.4 Несумњиво плодан, ова-кав аналитички оквир указује на разлике у генерацијским стило-вима унутар и између генерација, спецификујући друштвене догађаје и друштвено-политичке захтјеве који обликују искуство генерационализовања. Па ипак, инсистирање на разликама унутар генерације мало шта говори о међусобним сличностима (ако их има), уз изузетак сасвим одређеног друштвено-политичког кон-текста (у који су уклопљени сви). Нарочито, овакав концепт усло-жњава разматрање узорка, а посебно, значења и друштвену улогу сукоба између генерација (младих и старих).

Фокусиран управо на друштвено значење и улогу генера-цијског јаза, горепоменути теоријски оквир нам се учинио исувише разуђеним и прешироким, с обзиром на циљ који смо себи поставили. Наиме, намјера нам је била да размишљамо не о сукобу унутар генерацијских јединица које бирају другачије одговоре на друштвено-политичке захтјеве и ситуацију, већ о јазу између старих и младих. Претпоставка од које смо пошли је да битну основу генерацијске припадности чини узраст с једне стране, те очекиване (прописане) социјалне компетенције, с друге (Prasard, 1992). Овако операционализован појам омладине нам је дозволио да се усмјеримо на анализу сукоба на линији стари – млади. Да бисмо могли да посматрамо релацију између старих и младих, прихватили смо хипотезу о релативној хомогености унутар ових група5, коју смо потом подвргли анализи. Сукоб генерација: (не)премостиви јаз или мит?

Иако је термин генерацијски јаз ушао у употребу током 60-тих и 70-тих година XX вијека, чини се да су несугласице између старих и младих постојале одувијек. Тако Прасард (1992) подсјећа да је став да су млађе генерације мање љубазне, обзирне, про-мишљене, храбре и правичне у односу на оно какви су млади раније били, стар, безмало, колико и сама цивилизација. Стари(ји) су

4 Куљић (2007) тако, говорећи о условима формирања генерација на простору (бивше) СФРЈ, у средиште њиховог самоописа смјешта постојање непријатеља као централне осе искуства генерационализовања. Овај аутор сматра да се може говорити о неколико генерација које су се сукцесивно смјењивале захваљујући промјени (не)стварног неприја-теља. Тако је „о-рук“ генерацију, која се окупљала око антифашистичке борбе и комуни-стичких идеала од 40-тих година 20-ог вијека, замјенила потрошачка генерација гастар-бајтера који су критички расположени према социјализму. Куљић препознаје и рестаура-тивну генерацију која прихвата вриједности антикомунизма и национализма, а настаје упоредо са кључним догађајем: распадом СФРЈ, те коначно, и-мејл генерацију посних патриота, која је окренута глобализацији и капитализму. Даљу разраду тезе о генера-цијски раслојеним младима, који ротирају између периферије и централних вриједности у Србији данас, даје Јарић (2005). Није згорег примјетити да је потоња класификација итекако оптерећена вриједносним судовима. 5 Иако се мора подвући потреба за разликовањем између омладине као старосне групе и омладине као групе која је унутар себе диференцирана (по разним основама), (види: Томановић, 2012), ми смо одабрали да у анализи пођемо од идеално – типске представе о младима као о хомогеној групи, првенствено руководећи се истраживачким циљевима које смо пред себе поставили.


одувијек сматрани за оне ван времена, старомодне, конзервативне и без разумијевања, а они су с друге стране младима у свим време-нима замјерали што их не поштују довољно. Коначно, Сократ је давно предиктовао да је крај свијета близу, јер млади више не слушају своје родитеље (Љубичић, 2012).

Ипак, неки од теоретичара који су се посебније бавили овом темом, каква је на примјер Маргарет Мид, тврде да генерацијски јаз постоји тек однедавно. Она сматра да је овај феномен одлика савремених друштава, у чијем настанку кључну улогу играју брзе друштвене промјене које међусобно изолују и чине немогућом комуникацију између старих и младих (Милић, 1987).

Мичерлих, с друге стране, такође прихвата парадигму о гене-рацијском јазу, али његово извориште смјешта у породични круг и ситуацију „безочинства“ (исто, 1987: 60). Ријеч је о томе да усљед дезинтеграције породице, која је, опет, посредована друштвеним приликама - фрагментацијом рада која раздваја синове и очеве и одсуством очевог ауторитета из породице, онемогућено сазрије-вање младих кроз идентификацију. Тако наступају, између осталог, инфантилна регресија и нарцисоидност младих, које онемогућавају сарадњу са другима и прихватање реалности. Кингсли Дејвис је понудио слично објашњење етиологије сукоба. Он је истицао да су брзе друштвене промјене кључне у настанку генерацијског сукоба (Falk аnd Falk, 2005), додајући да оне дају спољашњу ноту унутрашњим, развојно очекиваним конфликтима на релацији родитељи - млади.

Заправо, чини се да мијењање друштвеног контекста пред-ставља један од најважнијих фактора за јачање сукоба генерација унутар породице. Млади сада одрастају у миљеу који је значајно различит од онога у коме су подигнути њихови (старомодни) родитељи. Чак и када раде на личном развоју, родитеље на ретроградном новоу задржава базична вриједносна оријентација коју су насљедили из искустава социјализације у оквиру примарне породице. Другим ријечима, родитељ не може значајно модерни-зовати свој поглед на свијет јер је исти продукт његових искустава из дјетињства. Ријеч је о некој врсти генерацијског дисконти-нуитета. Тако родитељи живе у прошлости, а дјеца у садашњости.

Парадоксално, стиче се утисак да вриједности које родитељи високо цијене и настоје их приближити својој дјеци, њихове потомке неадекватно оспособљавају за достизање друштвено про-кламованих циљева. На примјер, Де Сантик и Угариза (De Santic аnd Ugarizza, 1995) су, истражујући интергенерацијски конфликт између родитеља и дјеце, имиграната са Хаитија и Кубе, пронашле да су вриједности које родитељи социјализацијом преносе на своју дјецу у супротности са онима које су неопходне да би се у сјеверноамеричком друштву постигао друштвени успјех. Стога је на мјесту питање које постављају ауторке: да ли послушно, тихо, незахтјевно дијете, може да се снађе у ка-постигнућу-усмјереном друштву у којем се у питање доводи ауторитет, тражи лична ини-


цијатива и, коначно, захтјевају преговори на релацији родитељи-дјеца? Тако, уколико би се наставило инсистирати на беспо-говорној послушности код куће, то би било у супротности са захтјевом за иницијативом и независношћу које се траже у јавној сфери у коју је дијете укључено (школа, на првом мјесту), што би, с једне стране, могао бити увод у интергенерацијски конфликт, а, с друге, на личном плану, овакав јаз између вриједности би могао бити доказ неадекватног вршења родитељске улоге, за шта родитељ мора преузети одговорност.

Неки аутори (Friedenberg, 1969; Penn, 1974; Prasard, 1992; Biblary, Roberts, 2009) истичу да друштвени коријен сукоба између генерација лежи (и) у тзв. ситуацијама моћи. Родитељима је дру-штвено приписано право и обавеза на ауторитет, као залог обучавања потомства у конформирању друштвеним захтјевима. Иако од друштва делегиран, ауторитет родитеља је у савременим друштвима доведен у питање „либерализацијом родитељства“ (Томановић, Игњатовић, 2004: 41) - егалитаризацијом односа у породици у којој се његује пермисивност, а дјеца постају све моћнија. Родитељима је одузето право на личну компетентност у социјализацији потомства. Умјесто тога, родитељске праксе су нормиране и подвргнуте друштвено институционализованом надзору, тако да родитељ више није у дилеми у погледу било ког аспекта вршења своје унапријед дефинисане улоге. Па ипак, или управо стога, родитељи су изложени потенцијалном двоструком неуспјеху: субјективном, који се очитује у статусном подбацивању њихове дјеце, коју нису довољно оспособили да буду друштвено напредни, те генерацијском, који је препознатљив у поразу ври-једности које покушавају пренијети својој дјеци.

Такође, битну улогу у развоју генерацијског јаза чине и структурално омогућене разлике у образовању родитеља и дјеце (тзв. интелектуални јаз), будући да дјецу данас образују специ-јализиране агенције, те да се, као високо вриједнована, намеће потреба за образовањем. Иако висока специјализација нужно не иде руку под руку са бољим егзистенцијалним приликама младих, који су све чешће незапослени, пролонгирана едукација смањује притисак на тржиште рада и каналише (одлаже?) потенцијално незадовољство ка образовању као виду колективне сублимације. Одатле, окончање образовног процеса и излазак на тржиште рада које не нуди довољно радних мјеста, оставља простор за потен-цијални сукоб генерација и на макро и на микро плану.

Коначно, Прасард (Prasard,1992), у скоро песимистичном маниру, наводи да у генерацијском сукобу битну улогу игра и начин на који генерације перципирају будућност. У том смислу постоји значајна разлика између младих и њихових родитеља: за прве, она је нешто чему крећу, док је потоњи остављају иза. Такође, неки аутори (види: Falk аnd Falk, 2005) овом додају да, за разлику од младих људи у прошлости, данашња омладина сматра да има пуно право на протест, који поприма не индивидуалну, већ


масовну, организовану димензију. Вјерује се да данашњи млади нису спремни да се помире са неслагањем са одраслима и да наставе даље (исто, 2005), што чини основу сукоба међу њима.

На крају, ваља подвући, да су, насупрот схватањима да постоје значајне разлике/неслагање између генерација родитеља и њихове дјеце, налази неких студија (види: Penn, 1974; Lakland,Virta, 2003; Shapiro, 2004) показали да родитељи не дијеле такво мишљење. Овакав став родитеља може бити објашњен двојако: сљепилом одраслих који желе задржати повезаност са својим потомцима чак и по цијену игнорисања генерацијских сукоба у породици. С друге стране, одсуство нотирања сукоба може бити и објективно засно-вано. Другим ријечима, сасвим је могуће да је генерацијски јаз много плићи него што та парадигма налаже или медији портре-тишу (Falk аnd Falk, 2005). Заправо, сам појам јаза, па коначно и сукоба, носи негативно значење. На примјер, сукоб је природан и очекиван аспект људског који за резултат може имати и позитивне промјене: могућност да се релације поправе, а не нужно погоршају (Lowenstein, 2002). Стога се предлаже, да се умјесто генерацијског јаза, размишља о парадигми генерацијске солидарности (Daatland et al., 2009). На примјер, недостатак системске подршке младима у различитим животним сферама (од образовања до физичког одва-јања од родитеља), барем када је о нашем друштву ријеч, родитеље и њихово потомство могу усмјерити и ка међусобној солидар-ности, а не само сукобу. Солидарност је, вјерује се (Трипковић, 2009), углавном нереципрочна и усмјерана од старих ка младима, али ипак - присутна. (Дис)функционалност генерацијског сукоба

Када по страни оставимо разматрање узрока генерацијског сукоба, као логично нам се намеће питање: каква је друштвена функција оваквог конфликта међу генерацијама? Да бисмо на њега одговорили, одабрали смо једно од низа могућих стајалишта - критичко криминолошко, преиспитујући при том неке појавне облике генерацијског сукоба, његове друштвене посљедице, и на крају, парадоксално, и само постојање овог концепта.

Најприје, ваља подвући да постоји готово општа сагласност6 међу ауторима да млади представљају проблем и за друштвену регулацију и репродукцију друштвеног реда (Томсон, 2003). Наиме, већ смо раније подвукли да млади развијају вриједности које су неријетко у супротности са друштвено прокламованим нормама. Одатле се о генерацијском јазу може говорити као о дубоком конфликту вриједности, односно интереса (између младих и старих).

Овај процес нормативно-генерацијског дисконтинуитета је на примјеру САД-а сликовито описао Парсонс. Захваљујући еко-номском благостању и напретку током 40-тих година XX вијека, 6 Сложићемо се са Пеном (Penn, 1974) да је о сукобу генерација много писано, и да је штошта од тога спекулативно по својој природи.


млади Американци су, заробљени у образовним установама и искључени из система производње, постали потрошачка скупина са властитим укусом. Генерацијска припадност се заснивала на хедонистичкој потрошњи и доколици, која је стајала насупрот вриједностима одраслих (произвођача). Слично, и у Енглеској су током 70-тих година, у медијском и стручном простору, као нарочито друштвено угрожавајући портретисани незапослени млади. Ови доколичари су били утолико опаснији, уколико су били стамбено и материјално лоше ситуирани. Ситуација је ипак била унеколико боља ако су имали „одговарајући дом у коме је мајка на месту које јој припада“ (исто, 2003: 77).

Такође, ваља подсјетити да је током скоро пола вијека рок музика доживљавана као нарочито друштвено опасна. Ова музика је због своје потенцијалне опасности постала објекат у мрежи (не)формалног надзора и контроле, која се огледала у цензури садржаја, али и формалном кажњавању извођача. Циљ оваквих напора био је усмјерен на заштиту постојећих друштвених ври-једности. На примјер, када се појавио Елвис Присли, чија је музика представљала својеврстан микс различитих стилова, језуитски часопис Америкен (American) је упозорио: „Пазите се Елвиса“ (Falk аnd Falk, 2005: 50). Упозорење је стигло касно, јер је Прислијева музика постала доступна захваљујући новом медију - телевизији. Коначно, судећи по неким ауторима (исто, 2005), Елвисова музика је имала значајан утицај на пораст малољетничке делинквенције у САД-у!

Овај пламен моралне панике најбоље илуструје рад Parents music resource center - Родитељског музичког ресурсног центра (у даљем тексту: ПМРЦ) основаног 1985. године.7 Познате под називом вашингтонске жене, чланице ове групе су настојале да повећају контролу родитеља над конзумацијом музике чији се садржај сматрао опсценим. Претпоставка која се налазила у основи њихових залагања била је да је овакав скаредни садржај постао младима доступан јер је породица подбацила, када је контрола у питању (Chastagner, 1999).

Вашингтонске жене су упозоравале на повезаности између низа социјалних проблема и рок музике. Свједочиле су да ријечи рок пјесама могу да искваре младе, да их наведу на насиље, побуну, употребу психоактивних супстанци, промискуитет, перверзију и сатанизам, као и да су њихова настојања да избаве младе од таквих порока један од начина дјеловања одговорног друштва (исто, 1999: 180). Наиме, промицана је идеја да би бројни социјални проблеми могли бити избјегнути, уколико би се успоставила адекватнија контрола над њиховим узроцима - по мишљењу ове моралне фабрике САД-а (исто, 1999) – над стиховима рок пјесама који угрожавају и врше субверзију над идеолошким вриједностима америчког друштва. 7 Ово удружење је основало 17 жена чији су мужеви уживали значајан друштвено-поли-тички углед.


Будући да је нуклеарна породица, без које није могуће зашти-тити дјецу од спољашњих утицаја, на рубу пропасти, чланице ПМРЦ-а су осмислиле стратегије заштите младих. Себи су у задатак ставиле да едукују и информишу родитеље о алармантном новом тренду. Удружење се борило за увођење система смјерница, то јест оцјењивања који су укључивали штампање упозорења са садржајем на омотима албума, цензуру музичких спотова и гашење уговора са музичарима који су изводили „опсцене нумере“ (исто, 1999). Такође, ПМРЦ је објавио листу са filty fifty (прљавих педесет) којима је требало највише замјерити. (Међу њима су се нашле Принсова Darling Nikky, која је пропагирала секс, Twisted Sister - We are not gona take it sex и Motley-Crue Gade, која су пропагирале насиље). Вашингтонске жене су се залагале и за систематско праћење радио и тв програма, као и за наметање обавезе музичким компанијама да кодирају садржај плоча.8 Тако је v- означавало насиље, х- сексуално експлицитне стихове, о- окултно, д-а дрогу и алкохол итд.

Подробније анализирани, кораци које је подузео ПМРЦ се уклапају у схему моралне панике. Акције овог удружења су кренуле од тога да се адолесценти сврстају у категорију дјеце, што само по себи намеће потребу за успостављањем одређених граница од стране одраслих. Даље, јавност је континуирано упозоравана на деструктивни потенцијал угрожавајућег музичког правца. На крају, предузет је низ (не)формалних мјера које су требале да заштите друштво. У коначном исходу, акције које су предизимале вашинг-тонске жене су за посљедицу имале да тежина социјалних питања буде пребачена на плећа неконформисане омладинске (под)кул-туре: сиромашних припадника мањина (Игњатовић, 2011).

Посебно свијетло на ову врсту друштвене забринутости бацају праксе ценузирисања неких музичких стилова. На основу кратке анализе, постаје више него очигледно да је пракса трагања за опсценим садржајима била више подстакнута одговором на питање - ко су конзументи, него- које поруке шаљу стихови? На примјер, иако су џез и блуз од својих раних дана били називани ђаволском музиком или музиком џунгле (Шастањер, 1999) и описивани у оквиру термина оргије, ови музички стилови се нису нашли на удару моралних крсташа, све док се у публици нису нашли - млади бијелци. Тада је цензура постала оправдана, јер је то био један од начина борбе за пристојност.

У новије вријеме проналазимо сличну праксу када је у питању реп музика. Тако, док се вјеровало да се међу присталицама овог музичког правца налазе углавном припадници мањина и радничке

8 Од јануара 1986. до августа 1989, од 75 000 објављених албума на 49 стајало је упозорење, иако је ПМРЦ сматрао да се увриједљиви садржај промовише на чак 121 плочи (Шастањер, 1999).


класе, уз изузетке у случају неких извођача,9 реп није наишао на озбиљнију друштвену цензуру. Промјена се десила када је Sound Data објавила да је 74% свих албума реп музике продато – при-падницима бијеле расе (исто, 1999). Одмах потом је Поткомитет Сената за малољетничко правосуђе своје активности усмјерио против тада популарног гангста репа, а ПМРЦ10 је ове акције подржао инсистирајући на томе да постоји директна веза између конзумације ове музике и пораста броја убистава која су изврша-вали млади узраста од 14-17 година.11

Ови примјери указују на још једну димензију генерацијског сукоба. Ријеч је о вриједносним судовима који прате сукоб, какви су (и они) о (не)моралном и (без)опасном. Може се с правом закључити да генерација младих окупљена око одређених зајед-ничких вриједности представља потенцијално бунтовну групацију, која угрожава моралну дисциплину и ред (Томсон, 2003). Посма-тране из перспективе Коенове теорије о моралној паници, овакве девијантне поткултуре или, генерацијске јединице, симболично одољевају покоравању доминатној култури. С друге стране, њихове су понашајне праксе плодно тло за наступ „моралних крсташа“. Потпомогнути сензационалистичким сликама у медијима, због којих постајемо осјетљивији на могућност да будемо лично угро-жени, морални крсташи регрутују ширу јавну подршку за заштиту постојећег друштвеног поретка. Они позивају на појачавање мјера за рјешавање проблема, укључујући и законску регулативу, и на повећање броја контролора (полиције, социјалних радника, профе-сионалаца у области психотерапијског рада, судија, на примјер). Овај процес је препознао, између осталих, и Фриденберг (Friedenberg, 1969). Тако, када говори о сукобу генерација у САД-у, примјећује да постоје софистициране институционалне форме усмјеравања конфликта. На примјер, као носиоци генерацијског сукоба су најчешће виђени млади девијанти, који се, по правилу, регрутују из најнижих друштвених слојева, и најчешће бивају (не)формално санкционисани. Коначно, стављање под контролу потенцијално бунтовних, представља један од начина за одржање постојећег друштвеног поретка.

И центри друштвене моћи подстичу овакав дискурс јер их он ослобађа одговорности пребацујући је на плећа родитеља. На том путу, ослањају се на стручну јавност која проналази емпиријске доказе о узрочној повезаности родитељског подбацивања и деви- 9 На примјер, 1990. године, окружни судија суда у Fort Laudeerdale на Флориди је забра-нио албум реп групе Live Crow нашавши га опсценим, а неколицина реп и хеви метал музичара је у исто вријеме ухапшена у овој држави (Falk and Falk, 2005). 10 Шастањер (1999) сматра да су дани ПМРЦ прошли, упркос томе што се ово удружење повезало са низом агенција, какве су Америчка медицинска асоцијација, Академија педијатара, или Национално удружење родитеља/наставника, и коначно промјенило име од Parents на Partners (Music Resource Center). Ипак, оставља отвореним питање нових видова цензуре. 11 Наводи се да је ПМРЦ располагао информацијом да је 1996. године у САД-у било 16000 гангова са преко 500 000 чланова диљем Америке (исто,1999).


јантног понашања младих (Љубичић, 2011). Фриденберг (Frieden-berg, 1969) ово назива сукобом између доминантне класе и подре-ђених, грађана другог реда (овако он назива адолесценте – тинејџе-ре), који су дефинисани кроз судски систем и систем образовања.

С друге стране, на размишљање наводе и примјери норма-лизације донедавне патологије. На примјер, у неким британским градовима је пронађено да је током деведесетих година XX вијека сваком шестом од деветорице младих понуђена психоактивна супстанца, као и да је око 200000 младих узраста од 16-24 користио неки од наркотика. Аутори су, имајући ове налазе на уму, изнијели и један радикалан приједлог: да се употреба канабиса и екстазија сада треба сматрати нормалном, јер је толико распорострањена (Томсон, 2003)! С друге стране, ваља подсјетити на налазе студије Бенета Бергера (Игњатовић, 2011). Он је, наиме, уочио да нема разлика између млади и старијих Американаца када је у питању употреба психоактивних супстанци. Заправо, једина разлика постоји у томе што се о њиховој употреби међу старијима мање полемише. Одатле је на мјесту поставити питање: које би биле коначне посљедице легализације психоактивних супстанци? Један од нама блиских одговора је да би оваква пракса додатно ојачала слику о младима као о генерацији која битно угожава друштвене вриједности и коју је неопходно држати под контролом.

Овим питањем се бавио и Тејлор (Игњатовић, 2009). Он нам је понудио посебно интересантан поглед на генерацијске јединице које се окупљају око идеје новог (психоактивног) хедонизма. Тејлор се слаже да, када је ријеч о овом новом (?) тренду потражње на тржишту задовољства, треба уважити антидепресивна својства која канабис и екстази имају. Наиме, уколико се у обзир узме катастрофична ситуација на тржишту рада, као и моралисти-чки приступ политици према младима, потрага за задовољством које уклања из бесперспективне ситуације је мање-више разумљи-ва. Сматра се наиме, да су најцјењенија у савременом друштву она добра која чине могућим бијег од осјећања угрожености, свако-дневних захтјева и брзих промјена, односно пораза и очаја које доноси живот у условима тржишне привреде. На крају, Тејлор износи интересантан став по питању декриминализације тзв. лаких дрога. Овај аутор се не слаже да тржиште, укључујући и тржиште психоактивних супстанци, има моћ да ријеши већину друштвених проблема, јер се, када су у питању дроге, губи шира слика о дру-штвеним условима који мотивишу на кориштење (не)забрањених супстанци.

Стиче се утисак да одређене генерацијске јединице зауздани-ма и међусобно супротстављенима чини, слично (не)формалним механизмима које активира морална паника – од медијских пред-става о „народним демонима“ (Коен, по: Томсон, 2003: 17) до формално правне реакције и „гетоизације“ (Penn, 1974) унутар образовног система - и друштвeно формално промовисани и успо-стављени омладински активизам. На примјер, активизам младих је

http://ann.sagepub.com/search?author1=Edgar+Z.+Friedenberg&sortspec=date&submit=Submit



у Републици Србији појава новијег датума, који је подршку за своје формално утемељење пронашао унутар иниституција система. Осмишљена је Национална стратегија за младе (2008), а потом је донет и Закон о младима (јула 2011), у чијој су изради учествовали и они на које би се закон требао примјењивати. Или прецизније: неки од њих! Међу најопштијим циљевима Националне страте-гије за младе се наводе, између осталог, неопходност активног учествовања младих: предвиђа се њихова партиципација у доноше-њу одлука, приступ инфоромисању. Истиче се значај пружања једнаких (додајемо: животних) шанси, инсистира на постигнућу, образовању, запошљавању, адекватном кориштењу слободног времена, безбједности, здрављу и одрживости.

Сагледани заједно, ови циљеви несумњиво упућују на пут конформизма. О томе у првом реду свједочи вокабулар који окру-жује активизам младих. На примјер, у Речнику појмова из области омладинске политике проналазимо да активно учешће значи: урадити оно што хоћеш и шта желиш (http://www.zamislizivot.or/vest/aktuelno). Заправо, „то значи, утицати на одлуке о личном развоју, развоју твог града, твоје школе и заједнице...“ (http://www.mingl.org/netakcija/). Бити активан, додаје се, значи бити привлачан за послодавце, оне који дају стипендију, за организаторе посебних догађаја и пројеката, уопште за друге особе. Активизам младих се заснива на њиховим правима, на одређеним средствима, простору, могућности, а онда и потреби да учествују у доношењу одлука и активностима које доприносе изградњи бољег друштва. Волонтерски рад, као један од начина активне партиципације младих, подразумијева одређен вид пружања подршке другима ради њихове, или добробити читавог друштва, док је ко-менаџмент начин да млади, заједно са својим старијим партнерима раде на заједничким циљевима (подвукла М. Љ.). Додајмо и да у прилог тези о омладинском активизму као начину промовисања друштвено-пожељног понашања, са своје стране свједочи и дефиниција безбједности дефинисана у Речнику (омладинског активизма). Она у објективном смислу означава „одсутство претњи по усвојене вредности, а у субјективном, немање страха да ће исте бити угрожене“ (http://www.zamislizivot.or/vest/aktuelno).

Шта је са оним младима којима овакав вид активизма није прихватљив? На примјер, Михајловић (2004) се слаже да се млади у нашој земљи окупљају око различитих вриједности. Каже, наводећи Милорада Ћириловића који је писао о нашој омладини у Полити-ци средином октобра 2001, да су млади “Међу собом … веома подељени. Девојке на ‘спонзоруше’ и ‘нормалне’– то јест пристојне, дечаци на ‘дизелаше’ (већ изумрле) и – ‘рејвере’, ‘делије’ и ‘гробаре’, ‘наркосе’ и ‘стрејташе’, ‘џибере’ и ‘џекове’, ‘фаце’ и ‘дилеје’, ‘фенси’ и ‘даркере’, ‘луфтигузе’ и бизнисмене…” (Михајловић, 2004: 22). Питамо се стога, шта са онима међу њима који не прихватају да иду

http://www.zamislizivot.or/vest/aktuelno

http://www.mingl.org/netakcija/



стазама врлине (Lombroso, по: Игњатовић, 2011: 74) које су утрли старији?

Мишљења смо да инсистирање на вриједносном консензусу између добних скупина, чини оне неприлагођене видљивијима, а нас склонијима да размишљамо у категоријама: јаз, сукоб. Али, да ли јаз и сукоб доиста постоје? Носе ли они искључиво негативну конотацију, без потенцијала за лични (друштвени) раст и развој? Угрожавају ли нужно друштво? Није ли коначна посљедица оваквог вида генерацијског сепаратизма ископавање дубоког, неприродног рова између генерација, с једне стране, као и умањивање значаја других, до тада видљивијих подјела, каква је класна, са друге? Закључак

Посматран из функционалистичке перспективе, сукоб, уколи-ко је упросјечен, има значајну друштвено-интегративну функцију. Виђен из овог угла, он нужно не носи негативна обиљежја, већ несумњиво може бити покретачка снага и на макросоцијалном и на микропородичном нивоу.

Судећи и по системској породичној теорији и терапији, суко-би нуде потенцијал за лични раст и развој. Они су и развојно очекивани, будући да чланови породица пролазе кроз различите животне циклусе. На крају, мора се подвући да налази бројних студија (Biblary and Roberts, 2009, 2009) доводе у сумњу тезу да су сукоби између различитих генерација у породици неминовни и свеприсутни. На примјер, данас се све чешће дешава да по дефи-ницији „сукобљене стране“ живе заједно, чак и када такви аранжма-ни нису условљени материјалном депривацијом. Родитељи и њихо-ва одрасла дјеца све чешће дијеле резиденцијални простор, иако им се нуде системске могућности да живе одвојено (Љубичић, 2012).

Има ли, стога, основа да се говори о генерацијском сукобу, барем на породичном нивоу? Или је пак ријеч о друштвено конструисаном јазу који треба да скрене пажњу са несагласности између друштвено прокламованих вриједности и структуралних могућности да се оне досегну? Довољно је подсјетити да, иако захтијева, друштво не нуди системске могућности за успјешну транзицију младих у одрасло доба, а на родитељима остаје да учине овај лични неуспјех и неуспјех дјеце, подношљивим обрасцем живљења.

Стављени у процјеп између друштвених захтјева и систем-ских могућности, које дијеле и родитељи, млади чији се активизам разликује од очекиваног, друштвено пожељног, чине генерацијске јединице које су по дефиницији девијантне.

Јер: „(З)амислите једно друштво светаца, савршен манастир састављен од изузетних појединаца. Ту злочина у правом смислу речи неће бити; али грешке које просечном човеку изгледају опростиве изазваће тамо исту саблазан коју злочин изазива у свести обичних људи. Ако, дакле, ово друштво буде располагало влашћу да суди и кажњава, оно ће ове радње прогласити крими-

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_2?_encoding=UTF8&sort=relevancerank&search-alias=books&field-author=Timothy%20J.%20Biblarz

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_3?_encoding=UTF8&sort=relevancerank&search-alias=books&field-author=Robert%20E.%20L.%20Roberts


налним и поступаће са њима као са таквима“ (Диркем, по: Игња-товић, 2009: 237). Литература 1. Диркем, Е. (1981). Васпитање и социологија. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства. 2. Фелсон, М. (2011). Злочин и свакоденвни живот. Београд:

Правни факултет у Београду. 3. Игњатовић, Ђ. (2009). Теорије у криминологији. Правни

факултет у Београду: Београд. 4. Игњатовић, Ђ. (2011). Криминологија. Београд: Досије студио. 5. Јарић, И. (2005). У канџама изневерених очекивања.

Филозофија и друштво, 2, 267-278. 6. Куљић, Т. (2007). 'Проблем генерација' - настанак, садржај и

актуелност огледа Карла Манхајма. Социологија, 49( 3), 223-248.

7. Куљић, Т. (2008). Историјске, политичке и херојске генерације - нацрт оквира и примена. Филозофија и друштво, 19(1), 69-107.

8. Куљић, Т. (2009). Социолошке генерације - хипотетички упо-редни оквир. Социологија, 51( 1), 55-64.

9. Љубичић, М. (2011). Породица и делинквенција. Београд: Чигоја.

10. Љубичић, М. (2012). Психолошка сепарација младих: прилог конструкцији интегративног модела одрастања. У: Томановић, С. (Ур.), Млади - наша садашњост. Истраживање социјалних биографија младих у Србији (245-271). Београд: Чигоја.

11. Михајловић, С. (2004). Одузимање будућности - Омладина Србије у водама транзиције. У: Михајловић, С. (Ур.), Млади загубљени у транзицији (17-39). Београд: Центар за проуча-вање алтернатива.

12. Милић, А. (1987). Загонетка омладине. Теорија и историја омладинске структуре. Београд, Загреб: ЦИД, ИДИС.

13. Томановић, С. (2012). Транзиције у породичном домену: кон-цептуално-контекстуални оквир. У Томановић, С. (Ур.), Млади - наша садашњост. Истраживање социјалних биографија младих у Србији (127-145). Београд: Чигоја.

14. Томановић, С., Игњатовић, С. (2004). Млади у транзицији: између породице порекла и породице опредељења. У Михај-ловић, С. (Ур.), Млади загубљени у транзицији (39-65). Београд: Центар за проучававање алтернатива.

15. Томсон, К. (2003). Морална паника. Београд: Клио. 16. Biblary, J.T., Roberts, E.L.R. (2009). Intergenerational Family

Relations in Adulthood: Patterns, Variations, and Implications in the Contemporary United States. Annual Review of Sociology, 35, 191-212.

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_2?_encoding=UTF8&sort=relevancerank&search-alias=books&field-author=Timothy%20J.%20Biblarz

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_3?_encoding=UTF8&sort=relevancerank&search-alias=books&field-author=Robert%20E.%20L.%20Roberts


17. Chastagner, C. (1999). The Parents Music Resource Center: from information to censorship. Popular Music, 18(2), 179-192.

18. Daatland, O.S., Slagsvold, B. & Lima, A.I. (2009). Population ageing, intergenerational solidarity and the family-welfare state balance: a comparative exploration. How Generations and Gender Shape Demographic Change, 127-138.

19. De Santis, L. Ugarriza, N. D. (1995). Immigrant Families. Archives of Psychiatric Nursing, IX(6), 354-36.

20. Lackland, S. D., Virta, E. (2003). Intergenerational value discrepan-cies in immigrantand host-national families and their impact on psychological adaptation. Journal of Adolescence, 26, 213–231.

21. Penn, R. (1974). Intrergenerational differences. Scientific fact or scholarly opinion. Youthand Society, 5(3),350.

22. Friedenberg, Z. E. (1969). The Generation Gap. The Annals of the American Academy of Political and Social Science, 382 (1), 32-42.

23. Prasard, R. (1992). Generation Gap: A Sociological Study of Interge-nerational Sociological Conflict. New Delhi: K.M.Mittal, Mittal Publication.

24. Shapiro, A. (2004). Revisiting the Generation Gap: Exploring the Relationships od Parent/Adult-Child Dyads, The International Journal of Aging and Human Development, 58(2), 127-146.

25. Трипковић, Г. (2009). Односи генерација у Србији: породични и друштвни ниво. У: Милић, А., Томановић, С. (Прир.), Поро-дице у Србији данас у компаративној перспективи (231-247). Београд: Чигоја.

26. http://www.zamislizivot.or/vest/aktuelno, приступљено 12.06.2012.

27. http://www.mingl.org/netakcija/, приступљено 12.06.2012.

http://www.deepdyve.com/browse/journals/youth-and-society



http://www.mingl.org/netakcija/


Milana Ljubičić

GENERATION GAP: SOCIAL CONSTRUCTION AND/OR REALITY

Abstract This paper offers a critical analysis of the thesis on the

(non)existence of the generation gap in the context of the everyday practice, in the area where the (alleged) gap is most obvious. Such deconstruction of the thesis on the clash of the generations aims at giving answer to two research questions: Is the existing social concern about the generation gap between the old and the young justified? And if not: What is the function of exaggerating the generation gap issue? In our analysis we used the historic-comparative method, illustrating the observed relations through showcasing. Observing the generation gap from the retrospective-longitudinal perspective and considering its social functions, we have arrived at a conclusion that this conflict is social construction, and that its social role has to be found, among other things, in the division to the young and the old i.e. those who endanger and those who guard the social order. Thus confronted the rebels and the guardians remain blind to the causes that push them into accepting their clash as real and unavoidable.

Кey words: young, gap, clash, generations


Лела Милошевић Радуловић 1

Оригинални научнирад UDK BROJEVI: 316.644-053.6:159.922.63 ; 37.03-053.6

УЛОГА ШКОЛЕ У СТИЦАЊУ ЗНАЊА О СПЕЦИФИЧНОСТИМА СТАРОСТИ И СТАРЕЊА2

Резиме Као својеврстан друштвени феномен, процес демографског

старења постао је реалност не само развијених земаља, већ и оних у развоју. Нагли пораст броја старијих људи има значајне имплика-ције у друштвеном и економском смислу, што захтева преиспити-вање ставова према старењу и низ социјалних мера које треба предузети као одговор на старење. Незаобилазне претпоставке за хуманизацију животних услова у старости и унапређивање соци-јалне сигурности садржане су и у одговарајућем васпитању и обра-зовању. Знање је несумњиво значајан чинилац при успостављању одређеног система вредности и формирању ставова. Отуда се стицање знања о социјалним аспектима старења и старости (као и биолошким и психолошким) намеће као нужност у циљу формира-ња позитивних ставова према старијим људима и развијања соли-дарности са њима. У складу с тим, у првом делу рада говори се о улози школе у стицању знања о специфичностима старости и ста-рења, а у другом делу су презентовани резултати анализе садржаја уџбеника за основну школу и гимназију у нашој земљи. Резултати истраживања показују да је наша школа (основна и средња – гимназија) међу улогама које има минимизирала улогу у стицању знања о специфичностима старости, старења и старијим људима, а самим тим и развијању солидарности са старијима.

Кључне речи: старост, старење, школа, уџбеник, анализа садржаја 1 Филозофски факултет у Нишу, Департман за социологију, [email protected] 2 Рад у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у погра-ничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Универзи-тету у Нишу – Машински факултет (Катедра за друштвене науке), а финансира га Мини-старство просвете, науке и технолошког развоја РС. Рад представља део ширег истражи-вања чији су резултати приказани у докторској дисертацији Улога школе у стицању знања о специфичностима старости и развијању солидарности са старијим људима. Докторска дисертација је одбрањена 28. маја 2012. године на Филозофском факултету у Нишу. У дисертацији су најпре представљени резултати испитивања ставова ученика и наставника о старости и старијим људима, а потом резултати анализе садржаја уџбеника за основну школу и гимназију, који ће у сажетом облику бити изложени у овом раду.


Увод Доминантна карактеристика демографских кретања почет-

ком 21. века јесте старење становништва. Живети у свету који карактерише старење становништва захтева, пре свега, признавање и уважавање старијих људи3, борбу против предрасуда о старијима, омогућавање услова да старији људи буду активни учесници у процесу развоја, пружање адекватне здравставене заштите и про-мовисање међугенерацијске солидарности. Због тога повећање заступљености старијих у укупној популацији захтева посебну пажњу целокупне друштвене заједнице.

Међутим, прилично је апсурдно залагање за “активно старе-ње” тамо где старија популација живи у сиромаштву и без приступа здравственим и социјалним установама које су им потребне. Пре-терано наглашавање ”позитивног” или ”активног” старења може имати (ненамерне) последице у смислу одвраћања пажње од веома озбиљних питања социјалне политике која би требало решавати у циљу обезбеђивања услова да што већи број старијих људи добије шансу за “позитивно старење” (Тимонен 2008:175). Због тога је веома важно схватање и разумевање старости и старења.

Такође се тврди да друштва неће бити у могућности да приуште економску подршку и здравствену заштиту старијим људима у годинама које долазе јер ће их бити све више. Оваква дебата ставља нагласак на потрошњу за пензије и здравствену заштиту старијих људи, али не и на значајне економске доприносе старијих грађана. То је повод за широко одржан мит да су старији људи углавном економски зависни и да представљају терет за друштво. Чињенице, међутим, показују да то није права слика стварности. У данашње време све је више људи који су витални и после 60 година старости, а развој превентивне и других облика медицине омогућиће и дужу активност особа старијих од 65 годи-на. У складу с тим, многе угледне светске институције дају огромну подршку интеграцији старијих особа у све светске процесе. Сма-трају да повезивање младих нараштаја, технолошког напретка и искуства старијих људи може да да нова решења за проблеме савременог друштва и да би у цивилизацијском смислу глобални свет могао направити фаталну грешку ако у стратешко планирање будућности не укључи припаднике старије популације, који, захва-љујући знању и искуству, имају широк преглед цивилизацијских помака и могућност дубљег разумевања општих промена у друштву.

Процес систематског стварања и ширења предрасуда о ста-ријим људима је концепт који оптерећује животе и старијих и 3 У новије време користи се израз старији а не стари људи, да би се избегла негативна конотација. Израз старији грађанин је нешто што се може назвати дискурсивним помаком у односу на стари грађанин. Ова промена указује на то да се старење сада сматра релативним, пре него апсолутним стањем, то јест да особа није стара него да је само старија од других (Minichiello, Somerville, McConaghy, McParlane, Scott 2005: 23, nav. prema Milošević Radulović 2012:25).


млађих људи, замагљујући разумевање процеса старења, оснажу-јући структуралне неједнакости и обликујући шаблоне понашања самих старијих људи. С обзиром на то да многе предрасуде о старењу изражавају ставове изграђене на дезинформацијама, или су показатељи ирационалних и нетачних представљања, постоји потреба да се пронађе начин на који се то може исправити. Многе иницијативе усмерене на борбу против стереотипа и предрасуда заснивају се на прихватању становишта да су стереотипи и пре-драсуде резултат непознавања чињеница и покушавају да употребе стратегије које се заснивају на информисању људи о доказима који оповргавају одређене стереотипе и предрасуде о старијима. То наравно не значи да ће се сви стереотипи одмах преобратити или напустити, јер је управо отпор према информацијама једна од њихових „најподмуклијих особина“ (Pickering 2001), али временом би се могла ублажити њихова распрострањеност (Angus and Reeve 2006:141).

Аномија вредносног система у нашој земљи допринела је конфликтности интергенерацијских односа. “У транзицији која је на делу најгоре су прошле вредности на које се ослањала егзистен-ција низа садашњих и скорашњих генерација старих. Они су изненада бачени у стање вредносне аномије, у којој моралност губи сваки значај, а утилитарне и прагматичне вредности бескрупу-лозног стицања моћи и богатства постају примарне. Ова ситуација доводи до драстичног генерацијског јаза који не само да је дру-штвено штетан, јер продужава друштвену аномију, већ старе људе доводи у потпуну изолацију, тј. немогућност комуникације с околином” (Милић 1998:33). Симон де Бовоар (1986) у студији Старост наглашава функционалну повезаност између осећања самоће и јављања осећања туге, досаде, горког и понижавајућег осећања некорисности код старијих људи и равнодушности млађих људи према старијима и њиховим потребама. М. Младеновић (1980:321) сматра да њихов положај постаје драстично тежак због губљења ослонца у породичној солидарности и због одсуства шире друштвене солидарности. Сходно томе систем друштвеног старања о старијима треба да израста из адекватног етичког односа сваког појединца и свих друштвених субјеката према старости и стари-јима, због чега би у моралном и идејном васпитању деце и омла-дине посебна пажња требало да буде посвећена развијању правил-ног и хуманог односа према старијим људима. Стицање знања о специфичностима старости и васпитање за развијање солидарно-сти са старијим људима најпре започиње у породици. У том миљеу формира се низ својстава личности које ће се испољавати у њеном понашању и активностима током читавог живота. Међутим, већина родитеља у свом образовању није стицала адекватно знање о специфичностима старости или има предрасуде према старијим људима, тако да често не могу да утичу на своју децу на позитиван начин. Због тога је једна од могућности превазилажења предрасуда


и стереотипа о старијим људима и образовање родитеља преко образовања деце.

У складу с тим, у раду се разматра улога школе у стицању знања о специфичностима старости и старења. Добро организо-вано и усмеравано васпитање и образовање треба да омогуће обра-зованост, креативност, индивидуални развој, а тиме и различитост, уважавање и хуманост. Њихов задатак је да пруже референтне тачке које ће омогућити појединцима да одреде своје место у свету, али и да науче да поштују друге. ШКОЛА КАО ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНА ИНСТИТУЦИЈА

Савремено друштво има потребу за широко образованим појединцем који своје капацитете и потенцијале ангажује на лично и социјално прихватљив и одговоран начин. Питање образовања за активно учешће у друштвеном животу нераскидиво је повезано са питањем улоге школе као васпитно-образовне институције. Као агенс социјализације, школа доприноси усвајању основних култур-них вредности, норми, модела и образаца понашања у савременом друштву. Она посредује у стицању и преношењу темељних људских знања, усмерава начин размишљања и утиче на формирање ставова ученика, као и на изградњу њиховог вредносног система. Полазећи од интердисциплинарних метода и садржаја усмерених на кон-кретне проблеме, школа може да пружи ученицима знања која ће им омогућити да разумеју основне проблеме друштва и чове-чанства и да развију критички дух. Васпитно-образовни процес у школи је од суштинског значаја за остварење „хуманоцентричне“ развојне стратегије која почива на развојном приступу оријенти-саном ка заједници. Требало би да омогући наглашавање важности грађанске партиципације и подизање нивоа друштвене свести уз развијање толеранције и културе дијалога. Систем образовања је кључни чинилац за оспособљавање генерација за заједнички живот у свету који се стално мења. Образовни систем треба да се заснива на потребама битним за свестрани развитак појединаца и за напредак друштва. Младим људима треба да пружи јасну слику света у којем живе и у којем ће живети, усвајати и стварати нове вредности.

Хејдон (Haydon 2004) истиче да као што живимо у физичкој средини, такође живимо и у друштвеној и у моралној средини. Постоје аналогије између наше одговорности за квалитет физичке средине и наше одговорности за квалитет друштвене и моралне средине. Друштвена и морална средина одређују оно што ми као грађани сматрамо прихватљивим или неприхватљивим и нашу концепцију о односима према другима. Образовање треба да допринесе да колективно унапредимо квалитет друштвене и моралне средине и да позитивно вреднујемо различитости у нашем окружењу. Кин и Тирка (Keen&Tirca 1999) такође сматрају да је неопходан шири поглед на образовање за грађанско друштво и дефинишу га као образовање усмерено на достизање бар три циља: (1) подстицати разумевање и стицати знања о начинима на које


друштво треба да функционише; (2) развити код ученика вештине и способности које ће им омогућити да делују у оквиру друштва опште добробити и (3) омогућити им да развију одговарајуће вредности и ставове према другима. Свеопшта сврха оваквог обра-зовања је формирање активног грађанина, то јест развијање инте-ресовања код ученика да активно раде на остваривању опште добробити. У овом контексту често се говори о образовном троуглу знање-вештине-ставови који би требало да резултира акцијом (нав. према Павловић 2006:210) јер је школа дужна да припреми младе људе “да схвате промене, да се снађу у друштву наглих промена и да се оспособе да чине промене” (Мандић и Мандић 1996, нав. према Недељковић 1997:116). Овакав циљ свака-ко представља велики изазов за образовно-васпитни рад у школи, како за наставнике, тако и за ученике.

Улога школе као васпитно-образовне институције је да преко одређених наставних предмета и програмских садржаја пружи деци и омладини могућност упознавања других култура и ставова других религиозних и етничких група, уз очување и неговање националних обележја и вредности, али и упознавање других категорија људи у циљу развијања солидарности са њима.

Диркем с правом истиче егзистенцијалну важност васпитања за одређено друштво јер се васпитањем повећава солидарност у друштву и уграђују друге битне претпоставке за његов опстанак и опстанак сваког члана друштвене заједнице. „Друштво може живе-ти само ако између његових чланова постоји довољна хомогеност: васпитање одржава и појачава ту хомогеност фиксирајући у души детета битне сличности које претпоставља колективни живот“ (...) „васпитање је, дакле, за друштво само средство којим оно припре-ма у срцу деце битне услове сопствене егзистенције“ (нав. према Ивковић 1985:99, 101). „Морално је све оно што је извор соли-дарности, све оно што присиљава човека да рачуна с другим, да своје поступке подешава према нечем другом, а не само према прохтевима своје себичности, и моралност је утолико чвршћа уколико су те везе бројније и јаче“ (нав. према Ивковић 1985:172).

Постало је сасвим јасно да образовање мора бити базирано на разумевању динамике глобалних промена, али и на визији будућег друштва. Стварање образовног система у коме човек стиче функционална знања и вештине, као и етичка својства која су му нужна за садашњи и будући живот, императив је времена у коме живимо. “Образовање за живот у модерном друштву подразумева много више од конструкције академских знања и од развијања вештина њихове примене у професионалном и личном животу. Иако никако не би требало занемарити различите процесе и методе развијања таквих знања, неопходно је паралелно развијати социјални аспект образовања. Тај аспект требало би да припреми за улогу грађанина који партиципира у даљој демократизацији своје друштвене заједнице и има јасну свест о својој улози и одговорности“ (Павловић 2006:205).


Синклер (Sinclair 2004) истиче да је суштина образовања у 21. веку усвајање вредности уважавања других, поштовање људских права и одговорности и ненасилно разрешавање конфликата (нав. према Павловић 2006). Имајући у виду комплексност проблема са којима се сва друштва суочавају, социјалну неједнакост и бројне конфликте, један од главних изазова образовања за 21. век је – научити како живети заједно. УЛОГА И ЗНАЧАЈ УЏБЕНИКА

Садржај уџбеника је детерминисан наставним планом и про-грамом. У њему су изражене релевантне чињенице, као и норме, вредности, идеје. Поред тога што преноси одређена знања, уџбеник развија и мотивацију и подстиче когнитивне способности и интересовања ученика. Врло је важно да буде прилагођен узрасту, да је написан посебним језиком и стилом, обликован графички и опремљен дидактичко-методичким апаратом. Васпитна функција уџбеника израз је потребе да се развију ставови код ученика везани за одређену област и проблематику, као и одговарајуће црте личности.

И. Ивић је уџбенике оквалификовао као „узорке културе“. Сагледан из те културолошке перспективе, уџбеник постаје много више од наставног средства или извора за учење. Реч је о култур-ном продукту који представља потпорни систем за индивидуални развој (пре свега за интелектуални развој, али и развој система вредности и личности у целини), а такође и важан инструмент културне трансмисије и културне репродукције заједнице (Плут 2003).

Отвореност према другачијем, различитом, новом, постаје захтев који се поставља како у процесу усвајања знања (различити приступи појединим темама и феноменима, трагање за новим знањима и слично), тако и у односу појединца према другачијем у свакодневном социјалном контексту (према људима из других друштвених и културних средина). Управо је кроз образовање могуће понудити услове и ослонце за адекватан однос према различитом, новим знањима и новим социјалним ситуацијама, а уџбеник као наставно средство може да буде један од ослонаца. У нашем образовању уџбеници имају веома важну улогу јер их већина ученика поседује, а у условима економских тешкоћа може се рећи да је за многе уџбеник једина врста књиге коју могу себи да приуште. Када се то има у виду јасно је да таква књига треба да буде доброг квалитета. Међутим, анализе су показале (Ивић и сар. 2001) да постоје значајни проблеми управо у погледу квалитета садржаја уџбеника и његове дидактичке вредности. Они се могу одразити и на то да ученик не буде изложен различитости у домену садржаја и приступима појавама, а то је један од почетних услова за развијање отворености ка другачијем и његовом уважавању.

Уџбеник би требало да афирмише толеранцију и различитост. Он не сме да се односи дискриминаторски према различитим људским групама и заједницама: расним, националним, етничким,


језичким, културним, верским, социјалним, родним, узрасним и према групама са посебним статусом (хендикепирани, болесни, избеглице, расељена лица, деца без родитеља и слично). Такође не би смео да садржи имена и називе који су увредљиви за припа-днике неке групе, нити имена и називе које припадници те групе опажају као увредљиве. У уџбенику не би смели да се јављају пока-затељи дискриминације исказани директно или прикривено (речи-ма, илустрацијама или примерима). Присутност дискриминације идентификује се:

- преко употребе увредљивих назива и квалификација за неку друштвену групу или заједницу – омаловажавање и потцењивање, изношење негативних ставова и негативних интерпретација које нису у складу са чињеницама, отворених или прикривених стереотипа и предрасуда, подстицање нетолеранције и мржње према некој групи или заједници, манифестација расизма, национализма, шовинизма, сексизма, верске, идеолошке и сваке друге врсте искључивости;

- игнорисањем, изостављањем одређене друштвене групе тамо где би она морала да се помене у одговарајућем контексту;

- утврђивањем да ли су угрожена људска права неких група у светлу Универзалне повеље о људским правима и Конвен-ције о правима детета (Ивић и сар. 2008:87).

Својим отвореним, али и прикривеним порукама, уџбеник доприноси формирању система вредности, постојању или непосто-јању предрасуда према другим групама. То може допринети разво-ју толерантног односа према припадницима различитих група. Скривени курикулум се односи на неписане вредности и ставове који се ученицима преносе кроз образовне процесе. Класичан при-мер скривеног курикулума односи се на разлике у третману девој-чица и дечака. Они су у уџбеницима често представљени, како визуелно тако и кроз дијалоге, на начин да припадају различитим сферама активности. То се ученицима преноси као родно заснован модел понашања.

Концепција уџбеника заправо следи наставни програм. Са тог становишта уџбеник није одговоран за мањак или вишак неких знања или вредносних садржаја. Ипак, одговоран је за квалитет знања који се обликује на његовим страницама, као и за начин пре-зентације у основном тексту и дидактичко-методичком апарату.

У раду се анализира колико су садржаји уџбеника у функцији објашњења одређених појава које се тичу старости, старења и старијих људи. Овде је првенствено реч о социолошком приступу и то оном који види уџбенике као медиј путем којег друштво преноси на децу и омладину друштвено пожељне обрасце мишље-ња и понашања. У том контексту се и на уџбеничко презентовање старијих људи гледа као на један од начина на који се конструише модел међугенерацијске солидарности.


НОРМАТИВНИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА Анализом прописа садржаних у Закону о основама система

образовања и васпитања из 2009. године могу се уочити и они који експлицитно упућују на потребу развијања солидарности и одговорности. То су прописи којима су дефинисани циљеви обра-зовања и васпитања. Међу ове циљеве увршћени су „развој спо-собности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квали-тетне и ефикасне сарадње са другима и способности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства“ (чл. 4, тачка 12); „развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на пошто-вању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности“ (чл. 4, тачка 13); „развој и пошто-вање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различи-тости“ (чл. 4, тачка 15).

Одређени значај имају и прописи садржани у Закону о уџбеницима и другим наставним средствима којима је прописано да „не смеју да угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају групе и појединце или да подстичу на такво понашање, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, сметњи у развоју, инвалидитета, физичких и пси-хичких својстава, здравственог стања, узраста, социјалног и кул-турног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења, као и по другим основама којим се уређује забрана дискрими-нације“ (чл. 4).

Може се поставити питање – да ли и у којој мери савремена школа прати актуелне демографске промене и припрема ученике за њих? Да ли пружа могућност развоја геронтолошке свести код ученика која подразумева пре свега одређено знање о старости и старијим људима, вредновање старијих људи и развијање соли-дарности са старијима (што заправо зависи од знања, искуства и ангажовања у конкретним условима).

У истраживање на ову тему пошло се са потпуно јасним ставом о потреби једне овакве анализе. Први разлог је тај што су досадашња искуства о овој проблематици врло оскудна, а други разлог су препоруке и захтеви Националне стратегије о старењу 2006-2015, која дефинише будуће смернице за унапређивање соци-јалног, економског, политичког и културног положаја и улоге старијих људи. Неке од предвиђених активности су: богаћење школских програма садржајима који ће образовати децу и омла-дину о специфичностима старости, ресурсима старијих лица и њиховим специфичним потребама; промовисање међугенерацијске солидарности и дијалога; организовање различитих активности и мера у оквиру система образовања, културе, социјалне и здрав-ствене политике и акција којима ће бити циљ промовисање вредности узајамног поштовања, разумевања и толеранције за


различите потребе генерација, као и поштовање и позитивно вредновање доприноса старијих генерација укупном развоју и функционисању заједнице. Очекивани резултати таквих активно-сти су пораст степена социјалне кохезије и остваривање друштва за сва животна доба. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

Анализом садржаја обухваћени су уџбеници4 следећих пред-мета: Свет око нас, Природа и друштво, Народна традиција, Српски језик, Историја, Биологија, Географија, Грађанско васпи-тање, Верска настава (у основној школи) и Српски језик, Психо-логија, Историја, Биологија, Географија, Социологија, Устав и права грађана, Филозофија, Грађанско васпитање, Верска наста-ва (у гимназији). Узорком су били обухваћени уџбеници (свих издавача) од I до VIII разреда основне школе и сви уџбеници од I до IV разреда гимназије (укупно 102 уџбеника5), који су коришћени у школама које су обухваћене узорком у текућој школској години (2010/2011).

Задаци анализе садржаја су: 1) идентификовати програмске садржаје који се односе на

старост и старије људе; 2) утврдити квантитет и квалитет таквих садржаја; 3) проценити на критички и истраживачки начин да ли су

такви садржаји адекватни (актуелни и функционални) са становишта савремених демографских и друштвених промена у нашој земљи.

Јединица анализе је основни текст (песма, прича, опис, објашњење), помоћни текст (питања, задаци, примери) и слика. Анализа је обављена тако да њени крајњи резултати обухвате:

- заступљеност садржаја о старости и старијим људима у анализираном материјалу,

- начин презентације (слике, цртежи, табеле, статистички подаци, интегрисаност у главни текст или посебна поглавља),

- сазнајну усмереност програмског садржаја (чињенице, мишљење, осећање, деловање),

- вредносну усмереност програмског садржаја (позитивна, неутрална, негативна),

- који садржаји доминирају, - како се понуђени садржаји третирају и обрађују (експли-

цитно, имплицитно, скривено, конфузно),

4 Под уџбеницима се подразумевају и помоћни уџбеници (радне свеске и приручници). 5 Видети Прилог 2 у наведеној докторској дисертацији. Истраживање је реализовано у три округа Републике Србије: Нишавски, Топлички и Пиротски округ. Узорком је обухваћено девет основних школа (три градске, три приградске, три сеоске из сваког округа) и шест гимназија (три гимназије општег смера и три гимназије друштвено-језичког смера). Детаљније о узорку у наведеној дисертацији.


- намеравани ефекат (информисање о одређеној појави, гло-рификовање одређене појаве, мобилисање ученика на неку активност, дезавуисање одређене појаве или критички приступ),

- значај који се придаје одређеном садржају (критеријум: обим текста),

- перспективу презентације (прошлост/ садашњост/ будућ-ност),

- језик којим је описана јединица посматрања (да ли је неутралан или стереотипан),

- улоге и активности у којима су старији људи претежно представљени,

- позитивне и негативне особине старијих људи и родну заступљеност.

Основна претпоставка од које се пошло је: квалитативна и квантитативна заступљеност програмских садржаја о специ-фичностима старости, ресурсима, потребама и проблемима ста-ријих људи, као и солидарности са њима, у уџбеницима за основну и средњу школу (гимназију) у нашој земљи није у складу са актуел-ним демографским променама и потребама старијих људи, то јест не одговара у довољној мери потребама савременог концепта васпитања и образовања за живот у друштву за све генерације. РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА УЏБЕНИКА

Анализом садржаја уџбеника за основну школу од I до IV разреда (Свет око нас, Природа и друштво, Буквар и Читанка, Народна традиција, Верска настава и Грађанско васпитање) уочава се да је остављен мали простор за теме о старости, старењу и старијим људима. С обзиром на циљеве наставних предмета такви садржаји су могли да буду далеко бројнији.

Слике су заступљеније у односу на текст, што одговара узрасту деце. Оне су допадљиве и јасне и представљају старије људе као део породице и као особе које могу да буду радно активне. Међутим, у већем броју уџбеника старији људи су чешће приказани у породичним улогама (вишегенерацијске породице, чување унука) него у професионалним, иако је чињеница да такве слике могу да представљају помак у деконструкцији стереотипа о старијим људи-ма у погледу њихове активности. Највише слика има у следећим уџбеницима: Свет око нас, Народна традиција, Природа и друштво и Буквар6, а најмање у уџбенику за Верску наставу (само неколико слика на којима су приказани старији људи), док у уџбенику за Грађанско васпитање скоро да нема оваквих садржаја (може се наћи само један пример у радној свесци за други разред – прича о баки и девојчици). Настава из овог предмета углавном се реализује кроз радионичарски рад, што оставља широк простор да наставници субјективно интерпретирају садржаје, то јест да сами 6 Детаљније о томе у наведеној докторској дисертацији. Подаци су приказани табеларно за све уџбенике свих издавача и могу се упоредити (стр. 179-303).


бирају да ли ће као пример у неким радионицама узети однос према старијим људима7. Уџбеник Народна традиција старије људе приказује као чуваре прошлости, старих заната и народних обичаја, а на једној слици су старији људи приказани и као корисници нових технологија (уџбеник за IV разред), што је од значаја за превазилажење неких предрасуда и стереотипа о стари-јима. Међутим, Народна традиција је изборни предмет и биран је само у једној школи од укупно девет.

У уџбеницима за старије разреде основне школе заступље-ност садржаја о старости и старијим људима је још мања. У Биологији за шести и осми разред таквих садржаја нема; у петом разреду се само дефинише старење (БИГЗ), а у седмом се наводи да кости и кожа старе и приказана је слика жене са борама (ЗУНС); у другом уџбенику за седми разред (БИГЗ) наводи се да млади људи могу да буду активни и корисни чланови друштва уколико брину о старијим особама у суседству (поред других активности) и да постајемо све старије друштво јер имамо ниску стопу наталитета. Може се констатовати да ученици основне школе нису у прилици да сазнају нешто више о старости, старењу и старијим људима у оквиру наставног предмета Биологија. Програмски садржаји су веома оскудни када је реч о овој проблематици.

У Географији за пети разред такође нема садржаја о старости и старењу, а у шестом разреду се говори о повећању броја светског становништва, али не и о старењу становништва. Објашњава се природни прираштај и наводи се (у једној реченици) да је у Србији морталитет већи од наталитета. Међутим, не наводи се број старијих људи нити њихов удео у укупној популацији, како би ученици знали да је наша земља још 1996. године, према међународно прихваћеним мерилима, ступила у фазу демографске старости становништва. Наводи се да већина Европљана, Север-ноамериканаца и Аустралијанаца живи дуже од осталих људи на земљи због удобнијег живота, боље исхране и боље лекарске неге, али да се истовремено у оквиру поменутог становништва рађа мало деце, тако да становништво убрзано стари. То су једини пода-ци о старењу становништа. Нема ни процената, нити прогноза. Након тога се говори о структури светског становништва и обја-шњава се пирамида старости. На овој страници се налазе и два питања за ученике, а једно се односи на становништво у нашој земљи – да ли је становништво у нашој земљи старије од светског становништва у целини? Података о томе нема у уџбенику. Наводи се да у поређењу с мање развијеним земљама развијене земље имају мањи удео младог, а већи удео старог становништва и да у читавом свету удео старог становништва расте и износи 7%. Предвиђа се да ће до 2025. године сви континенти имати старо становништво, 7 Међутим, први део истраживања који приказује резултате анкетирања ученика у наве-деним школама показује да оваквих садржаја у настави има веома мало. Ученици су одго-ворили да се углавном наводе други примери за одређене наставне јединице, а не при-мери старијих људи.


осим Африке. Значајно је истаћи да на сликама нема старијих људи, па чак ни у оквиру овог поглавља. У уџбенику су наведена и два члана из Опште декларације о правима човека, али не постоји ниједан податак који се посебно тиче старости и права старијих људи. У поглављу које се бави становништвом у западном делу Европе објашњава се појам „демографска зима“ и наводе се неки подаци о становништву у овом делу Европе. О повећању броја ста-ријих људи говори се само као о повећаном издатку за социјалне програме. Позитиван контекст не постоји. О томе се не говори као о достигнућу човечанства већ само као „о проблему“, односно „терету“ за остало становништво и читаву државу. Наводи се и просечан животни век у западном делу Европе и у нашој земљи, а затим се говори о становништву у северном делу Европе где се једном реченицом указује на то да је у Скандинавији велики удео старијих људи. Има неколико слика, али ни на једној нема старијих људи. Пажња је посвећена и становништву у источном делу Европе. Наводи се да је наталитет опао, а да се морталитет повећао и при-казани су подаци за 1990. и 2007. годину за наталитет, морталитет и фертилитет. Приказана је пирамида старости Русије за 2001. годину, али без конкретних бројева и објашњења. Од ученика се захтева да објасне пирамиду старости и промене до којих је дошло. Нема закључака, нити неких поређења са другим земљама, тако да ученици тешко могу да стекну слику о старењу становништа у Европи и о значају таквих података (Завод за уџбенике); у другом уџбенику за шести разред једини податак о старости је просечна дужина животног века становника Европе; што се тиче Републике Србије, једини подаци о старости су просечна дужина животног века становника Србије и да је морталитет већи од наталитета. Није наведено колико има старијих људи, зашто смо демографски стари и тако даље (KLETT). У једном од уџбеника за седми разред наведен је просечан животни век у Србији, али подаци о про-сечном животном веку не говоре ништа конкретно ученицима о броју старијих људи у нашој земљи. Није наведен удео старије популације, нити пораст по годинама ради компарације. На наредним страницама говори се о становништву у источном делу Азије и о пренасељености и контроли рађања у Кини („политика једног детета“), а за Јапан су дати подаци о просечном трајању живота. Након тога се наводи да становништво САД има умерен природни прираштај и да је „млађе“ од становништва осталих развијених земаља света. У ГЕОречнику је дефинисана просечна старост. Других података нема (Завод за уџбенике). У уџбенику за осми разред приказани су подаци који говоре о томе да у пос-ледњим деценијама Србија убрзано демографски стари и старосне пирамиде које то илуструју. Наведена је и просечна старост ста-новништва 2002. године. Ипак, нема података за претходне године на основу којих би ученици јасније могли да увиде пораст старијег становништва и његов удео у укупној популацији. Овакви подаци нису довољни за правилно разумевање демографских тенденција.


У оквиру истог поглавља приказана је старосна структура станов-ништва Србије, али само за 2002. годину. Нема компарације са претходним годинама, где су издвојене три старосне групе. У складу са наведеним подацима, формулисана су питања и задаци за ученике – да објасне процес старења становништва Србије и да анализирају становништво Србије по старосним групама (ЗУНС).

Што се тиче Географије ученици могу само делимично да се упознају са проблемом старења становништва у свету и код нас. Много значајних података је изостављено, тако да не могу да створе јасну слику о значајним демографским променама.

Ученици основне школе ни у оквиру предмета Историја не могу да стекну знања о старости и старијим људима јер нема садр-жаја о њима. У уџбенику за пети разред помиње се веће стараца (герузија) и загонетка „које живо биће ујутру иде на четири ноге, у подне на две, а увече на три?“ (Завод за уџбенике). У уџбеницима за шести, седми и осми разред нема садржаја о старости, старењу и старијим људима.

У Читанкама од V до VIII разреда налазе се књижевни текстови предвиђени наставним програмом за овај школски узраст, али и неки факултативни текстови у којима се помињу старији људи који се могу читати и тумачити на часовима додатне наставе. Позитивно је то што се говори о мудрости и поштовању старијих људи, као и о њиховом искуству. Неки садржаји нису могли да буду квантификовани јер уопштено говоре о старости, или се само помиње једна реч која се односи на старост или старије људе (детаљније Милошевић Радуловић 2012).

У уџбеницима за Верску наставу од V до VIII разреда нема садржаја о старости и старијим људима. Оваквих садржаја нема ни у уџбеницима за Грађанско васпитање од V до VIII разреда. У конципираном програму не постоји ниједна тема која се директно бави проблемима старости и старијих људи. С обзиром на то да се настава Грађанског васпитања од V до VIII разреда такође спрово-ди кроз радионичарски рад, то оставља широк простор да настав-ници субјективно интерпретирају садржаје у наставном матери-јалу, то јест да сами бирају да ли ће као пример у неким радиони-цама узети однос према старијим људима, односно међугене-рацијску солидарност, или не8. Анализом су обухваћени приручни-ци које је одобрило Министарство просвете.

У уџбеницима за гимназију је још мања заступљеност садр-жаја о старости, старењу и старијим људима (скоро да уопште нема таквих садржаја). У уџбенику за Биологију за I и II разред нема садржаја о старости, старењу и старијим људима, а у III разреду се спомиње геронтологија као наука о старењу, што је заправо непрецизна дефиниција јер је дефиниција геронтологије много 8 И у овом случају резултати анкетирања ученика у наведеним школама показују да оваквих садржаја у настави има веома мало. Ученици су одговорили да се углавном наводе други примери за одређене наставне јединице, а не примери који се односе на старије људе.


комплекснија; истакнуто је да су најуочљивији ефекти старења про-мене на кожи – с годинама постаје мање еластична, бора се и опушта, а те промене највише погађају женску популацију јер угрожавају идеал лепоте модерног друштва (еластична, затегнута кожа без бора). Након тога је објашњена улога колагена и ела-стичних влакана за лепу кожу и састав препарата „против старења“; у уџбенику за IV разред помиње се исти садржај као у уџбенику за III разред. То је све што ученици могу да науче из биологије од I до IV разреда гимназије. Може се констатовати да у наведеним уџбеницима није у довољној мери искоришћена могућност да се ученици упознају са специфичностима старости и старења.

Могућност да се ученици упознају са старењем становништва није искоришћена ни у уџбеницима за наставни предмет Геогра-фија. У I разреду нема садржаја о томе, у IV ученици немају овај предмет, а у II разреду се говори о томе да највише старог ста-новништва имају оне земље које имају низак природни прираштај и дужи животни век; других садржаја нема о старењу и старијим људима иако има простора у оквиру наслова „Основна демограф-ска обележја и културни утицаји на Балканском полуострву и у нашој земљи“. У III разреду се говори о биолошком обнављању становништва и да уколико се не постигне тај ниво долази до биолошке депопулације и убрзаног старења; нема примера, нити конкретних података.

Иако има довољно простора за садржаје о старости и стари-јим људима у оквиру предмета Психологија таква могућност такође није искоришћена. Психологију имају ученици II разреда, а једино што се помиње на тему старости и старења су промене на мозгу које могу бити последица старења (сенилна психоза или сенилна деменција старијих особа). Ученици III разреда имају и Филозо-фију. Старији људи се помињу само у једној реченици “Будите увек учтиви и љубазни, нарочито према особама које су од вас старије“.

Ни у оквиру Историје ученици не могу да стекну нека знања о старости, старењу и старијим људима. У I разреду се старији људи помињу у Епикуровом опису улоге и значаја филозофије у доба хеленизма (филозофија је потребна и старцу и младићу), а у II, III и IV нема таквих садржаја.

Анализа садржаја уџбеника за Српски језик показала је да у I разреду нема загонетки о старијима; у II се старији људи само помињу у неким реченицама: бунца као баба у болести; оматорио је; старцу се слила суза низ смежурано лице; у III се помиње: чича, старац, крезуба бабетина, оматорели, матор, крепки старац, а у IV – старац, дивни старци, чича, бака, бакица, баба. Дакле, има веома мало садржаја, а као што се може приметити неки имају и нега-тивна значења.

Када је реч о Грађанском васпитању, у I разреду гимназије ученици имају задатак да налазе примере стереотипа, предрасуда и дискриминације у школи, уџбеничкој и другој литератури, штампи, на телевизији и радију и приказују их на часу. У оквиру ове


тематске целине има места за садржаје о старијим људима. Међу-тим, да ли ће их бити зависи од интересовања самих ученика и наставника. У књизи за II разред налази се једна прича у којој су приказани као себични и болесни. У III разреду четврта тематска целина пружа ученицима основна знања и вештине да покрену неку акцију, а од иницијативе самих наставника зависи да ли ће у току наставе бити примера о старијим људима. У IV разреду уче тумачење медијских порука. Овде би могли да се нађу садржаји о старијм људима – њихова заступљеност у медијима и начин изве-штавања, али је питање да ли ће се наћи уколико их нико не усмери. Дакле, нема садржаја о старости и старијм људима ни у оквиру Грађанског васпитања, без обзира на то што постоје такве могућности без нарушавања основне концепције уџбеника. У уџбе-ницима за Верску наставу од I до IV разреда такође нема садржаја о старости, старењу и старијим људима.

Очекивало се да ће у оквиру Социологије и Устава и права грађана бити више садржаја о старости, старењу и старијим људима. Међутим, резултати анализе садржаја показују супротно. Социологију имају ученици IV разреда. У оквиру теме Друштво и становништво наводи се да ће у развијеним земљама становни-штво бити све старије. У оквиру теме Полови и генерације у савре-меном друштву и у породици налази се део под називом „Старост“ из књиге Е. Гиденса Социологија. Говори се о поштовању старијих људи у ранијим облицима друштва и о њиховом ауторитету који сада губе, како у породици, тако и у широј друштвеној заједници. Истиче се да старији људи нису више радно активни и да често због тога постају сиромашни. Такође се указује на пораст процента становништва изнад 65 година и да данас старијим људима није нимало лако да свој живот учине вредним и корисним. Нема садржаја о ресурсима, могућностима и начину да живот старијих људи буде вредан и користан; не учи се ништа ни о дискрими-нацији старијих људи.

Анализа показује да је темама о старости и старијим људима остављен несразмерно мали простор у односу на друге теме. Од укупно 218 страница старији људи се помињу само четири пута и то врло кратко. Уџбеник је писан 2008. године када је проблем старења становништва већ узео маха, тако да би морао да има своје место и у овом уџбенику.

Устав и права грађана такође имају ученици IV разреда. У делу који је посвећен људским правима и слободама нема садржаја о забрани дискриминације старијих људи, иако је принцип забране дискриминације један од кључних уставних принципа и вид гарантовања равноправности свих људи.

На основу резултата анализе садржаја може се констатовати да квалитативна и квантитативна заступљеност програмских садр-жаја о специфичностима старости, ресурсима, потребама и пробле-мима старијих људи, као и солидарности са њима, у уџбеницима основне школе и гимназије у нашој земљи није у складу са


актуелним демографским променама и потребама старијих људи, то јест да не одговара у довољној мери потребама савременог концепта васпитања и образовања за живот у друштву за све генерације. ЗАКЉУЧАК

У систему образовања основно образовање има најважнију улогу јер у веома значајном периоду психофизичког и социјалног развоја пружа знања, развија способности и вештине ученика, што чини основу за њихово укључивање у друштвени живот и даље образовање. Основна школа отвара могућности за усвајање основ-них културних концепата, вредности и норми, као и модела и обра-заца понашања. Средње образовање је такође значајно јер је наме-њено младим људима у веома осетљивом периоду њиховог развоја. То је период који представља критичан процес у развоју ставова, вредносних оријентација и односа према друштву. За многе средња школа представља последњу прилику да уче о врло важним питањим и проблемима. Због тога би школа требало да се бави егзистенцијалним питањима као што су питања о смислу живота, рођења, болести, смрти, односа међу људима и односа према самоме себи, која се нарочито постављају у периоду адолесценције. Овим питањима се не треба бавити изоловано и директно, већ кроз одређене програмске садржаје хуманистичких наука, као и путем трибина, секција и хуманитарних акција. Своје место у настави требало би да има изучавање узрока и последица конфли-ката, упознавање са принципима садржаним у међународним доку-ментима (Општој декларацији о људским правима, Конвенцији о правима детета, Конвенцији о укидању свих облика дискрими-нације и тако даље), упознавање са темељима демократије и облицима борбе против сваке дискриминације.

Школа много више пружа и постиже на плану когнитивног развоја ученика. Међутим, захтеви који се постављају савременој школи намећу потребу за усаглашавањем когнитивних и моралних аспеката васпитања и образовања. Посебан значај има усмеравање појединца да се ангажује у друштвеном животу и његово оспосо-бљавање за складан живот с другим људима. Значајну улогу у томе има уџбеник. Савремени уџбеник мора обезбедити знања и у функ-цији етичке димензије јер су уџбеници у нашој школи доминантни наставни извори. С правом се истиче да „друштво мора припреми-ти своје младе не само за данашња задужења већ и за сутрашња искушења“ (Шушњић, Ђ. 1988), у чему школа има одговорну улогу.

На основу резултата истраживања може се закључити да анализирани уџбеници нису у довољној мери заинтересовани за специфичности старости, ресурсе и проблеме старијих људи, а на такав суд упућује квантитативни простор посвећен овом питању и квалитет обрађених садржаја. Уџбеници недовољно артикулишу проблем старења (глобално и национално) и солидарност са стари-јим људима. Систем категорија који је коришћен показује недо-вољну учесталост и квалитет садржаја о старости и старијима. У


садржају анализираних уџбеника нема посебних тема које се односе на старост и старије људе. Присутни су садржаји у оквиру других тема, а највећи број тема о старијим људима заступљен је у уџбеницима од I до IV разреда основне школе.

Анализом уџбеника уочено је свега неколико увредљивих назива и квалификација за старије људе (матор, старкеља, крезуба бабетина). Очекивања су била да су то изузеци, што се и показало тачним. Међутим, присутно је игнорисање, односно изостављање проблематике старости и старијих људи тамо где би требало да се помене у одговарајућем контексту. Експлицитног заговарања соли-дарности у анализираним уџбеницима нема, али је у неким сегмен-тима оваква интенција присутна. Генерално се може приметити да не постоји стереотипна слика где су старији приказани искључиво као немоћни и усамљени. Они су приказани и као активни и у кругу своје породице. Међутим, нису истакнуте специфичности савреме-не породице и „ново место“ старијих људи у њој.

Може се закључити да су основни налази анализе садржаја уџбеника следећи:

- у садржају анализираних уџбеника нема тема које се експли-цитно односе на питања важна за разумевање старости, ста-рења и старијих људи;

- релевантни садржаји о старости и старијим људима су при-сутни у оквиру других тема;

- највише садржаја о старијим људима налази се у уџбени-цима од I до IV разреда основне школе (Свет око нас, Природа и друштво, Народна традиција, Буквар);

- садржаји у којима су старији људи најмање приказани односе се на професионалне улоге;

- нема садржаја о образовању старијих људи, што доприноси одржавању мита о неспособности старијих да уче; упозна-вање ученика са образовним потребама старије популације, са могућностима и границама учења у трећем добу и са функцијама образовања за треће доба може допринети афирмацији концепције доживотног образовања и развија-њу сензибилитета према доживотном образовању као личној животној оријентацији;

- уџбеници приказују старије људе углавном у породичним улогама (чување унука, шетња, кућни послови); тиме се доводе у питање образовне потребе старије популације, радно ангажовање старијих, хоби старијих и слично, што представља једну од основних вредности друштва за све генерације – право на задовољење потреба;

- квантитативно присуство мушких и женских старијих особа веома је неуједначено – и на сликама и у тексту предста-вљено је вишеструко више старијих мушараца него жена.

Анализом садржаја потврђена је претпоставка да у уџбеници-ма има мало програмских садржаја о старости и старијим људи-ма. То важи како за уџбенике основне школе, тако и за уџбенике


гимназије. Наша школа (основна и средња – гимназија) међу улога-ма које има минимизирала је улогу у стицању знања о специ-фичностима старости, старења и старијим људима, а самим тим и развијању солидарности са старијима9.

С обзиром на то да су знања о старости и старијим људима трансдисциплинарна, не могу се везати само за један наставни предмет, па ни групу предмета, већ треба да прожимају садржаје већег броја наставних предмета. Реч је о мултидисциплинарном моделу образовања. Наравно, мултидисциплинарни модел захтева да сви наставници буду обучени за презентацију оваквих садржаја, али не у високом степену како би то захтевао интердисципли-нарни. Систематизованим, осмишљеним и планским радом у настави појединих предмета, али и ваннаставним активностима, могуће је да ученици стекну знања о специфичностима старости, што би подстакло солидарност са старијим људима. Одговарајућим садржајима развијале би се интелектуалне, сазнајне компоненте, а затим емоционалне, које су веоме важне за мотивисање ученика да учествују у конкретним акцијама.

Садржаји о старости и старијим људима у анализираним уџбеницима нису обрађени у довољној мери ни са биолошког аспекта (телесна својства и функције), ни са социјалног аспекта (социјални положај старијих људи, њихове активности, професио-налне активности, интересовања, ресурси, проблеми, међугенера-цијска солидарност) ни са психолошког аспекта (особине, потреба за заштитом, емотивност). Често су присутне једностране интер-претације, што може да резултира једностраним знањем, али и нетолеранцијом према старијима. Какав тип личности и какве обрасце друштвеног понашања подстичу овакви садржаји, питање је које се не може игнорисати. Време када ће стари људи бити највећи део укупне светске популације је близу, тако да је од суштинске важности да се овај сегмент популације приближи најмлађем сегменту како би се осигурао рани развој правилних перцепција и ставова према процесу старења (Chitwood and Bigner 1980:374).

9 То потврђују и одговори анкетираних ученика на питање на који начин су стекли знања која имају о старости, старењу и старијим људима – у породици, у школи, од вршњака, путем телевизије, из новина и путем интернета. Код ученика основне школе школа је на претпоследњем месту, а код ученика гимназије на последњем. Значајан је податак да нај-већи број ученика основне школе сматра да би у школи требало да се учи о старости и старијим људима јер би им таква знања користила у животу (76,4%), док 23,6% тврди да нема потребе да уче била шта о томе. За разлику од ученика основне школе 10% више ученика гимназије (34,8%) мисли да нема потребе да уче било шта о томе у школи, док 65,2% ученика мисли да би у школи требало да се учи о старости и старијим људима јер би им таква знања користила у животу. На основу ових, али и других података (опширније Милошевић Радуловић 2012:163-165) може се закључити да се ученици углавном слажу да би требало обогатити наставне садржаје темама о старости и старијим људима, што је позитивно сазнање јер отвара могућност за покретање одговарајућих друштвених акција и мера.


Литература 1. Angus, J. and Reeve, P. (2006) „Ageism: A Threat to ’Aging Well’

in the 21st Centry“, Journal of Applied Gerontology, http://jag.sagepub.com/cgi/content/abstract/25/2/137 (pristup sajtu: oktobar 2009).

2. Бовоар, С. (1986) Старост I, II. Београд: БИГЗ. 3. Делор, Ж. (1996) Образовање – скривена ризница. УНЕСКО:

Извештај Међународне комисије о образовању за 21. век. Београд: Министарство просвете Републике Србије.

4. Ивић, И. и сар. (2001) Свеобухватна анализа система основног образовања у СРЈ. Београд: УНИЦЕФ.

5. Ивић, И, Пешикан, А. и Антић, С. (2008) Водич за добар уџбеник (општи стандарди квалитета уџбеника). Нови Сад: Платонеум.

6. Ивковић, М. (1985) Васпитање и друштво. Ниш: Градина. 7. Милић, А. (1998) “Стари људи у процесу друштвене транзи-

ције”, Социјална мисао, бр. 2. Београд: Издавачко предузеће „Социјална мисао“.

8. Милошевић Радуловић, Л. (2012) Улога школе у стицању знања о специфичностима старости и развијању солидар-ности са старијим људима. Докторска дисертација. Ниш: Филозофски факултет.

9. Младеновић, М. (1980) Социјална политика и породица. Београд: Савремена администрација.

10. Недељковић, М. (1997) Време промена и образовање. Јагоди-на: Учитељски факултет.

11. Timonen, V. (2008) Ageing Societies: A Comparative Introduction. England: Open University Press (www.gigapedia.org; pristup sajtu: novembar 2009).

12. Павловић, Б. (2006) „Чиниоци и изазови успешног образо-вања за грађанско друштво“, Зборник Института за педагошка истраживања, бр.1. Београд: Институт за педа-гошка истраживања.

13. Плут, Д. (2003). Уџбеник као културно-потпорни систем. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Институт за психологију.

14. Haydon, G. (2004) „Values education: sustaining ethical environ-ment“. Journal of Moral Education, Vol. 33, No 2. Great Britain: CARFAX PUBLICHING CO. (www.gigapedia.org; pristup sajtu: septembar 2009).

15. Chitwood, D. and Bigner, J. (1980) „Young Children’s Perceptions of Old People“, Family and Consumer Sciences Research Journal. Colorado State University, http://fcs.sagepub.com/cgi/content/abstract/8/5/369 (pristup sajtu: jun 2011).

http://jag.sagepub.com/cgi/content/abstract/25/2/137

http://www.gigapedia.org/

http://www.gigapedia.org/

http://fcs.sagepub.com/cgi/content/abstract/8/5/369


16. (2009) Закон о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, бр. 72/2009).

17. (2009) Закон о уџбеницима и другим наставним средствима (Службени гласник РС, бр. 72/2009).

18. (2006) Национална стратегија о старењу 2006-2015. Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије.

Lela Milošević Radulović

THE ROLE OF THE SCHOOL IN LEARNING ON THE SPECIFICS OF AGE AND AGING

Abstract As a kind of social phenomenon, the process of demographic

aging has become a reality not only in developed countries but also developing ones. The increase in the number of older people has significant implications in social and economic terms, which requires a review of attitudes to aging and a series of social measures to be taken in response to aging. Indispensable prerequisites for the humanization of living conditions in old age and the improvement of social security are contained in an appropriate education. Knowledge is undoubtedly an important factor in the establishment of a system of values and the shaping of attitudes. Therefore the acquisition of knowledge about the social aspects of aging and age (as well as biological and psychological) as a necessity in order to create positive attitudes to older people and developing solidarity with them. Accordingly, in the first part of the paper discusses the role of the school in learning the specifics of age and aging, and the second part presents the results analysis of content of schoolbooks for elementary and high school in the our country. The results of research shows that our schools have minimized the role in learning on the specifics of age, aging and older people and consequently the development of solidarity with the elderly .

Key words: age, aging, schoolbooks, analysis the content


Милица Марушић 1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 371.13

ОСОБЕНОСТИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА НАСТАВНИКА СТАРИЈЕ СТАРОСНЕ ДОБИ

Резиме Као особености професионалног развоја наставника старије

доби у анализираној литератури препознају се: достизање платоа у каријери, обављање посла на нивоу очекиваног, али не и више од тога, и пред крај радног века – припремање за напуштање посла, праћено било зебњом, било радосним ишчекивањем. У овом истра-живању имали смо за циљ да опишемо карактеристике профе-сионалног развоја наставника старосне доби преко 50 година у Србији. Узорак је чинило 118 наставника средњих школа, кори-шћен је анкетни метод, техника за прикупљање података је упитник затвореног типа задовољавајуће поузданости. На основу дескрип-тивне статистичке анализе утврдили смо, између осталог, да у оквиру најстарије категорије наставника 10% сматра да им усавр-шавање није више потребно, и исто толико осећа замор услед дугог обављања наставничког посла, 17% се радује одласку у пензију и чак 41% процењује да посао обавља коректно, али са мање труда него ранијих година. Помоћу t-теста утврђено је да су наведена понашања више изражена код старијих него код млађих настав-ника. Међутим, старији наставници процењују високим свој радни елан и залагање једнако као и млађи, и исказују жељу да се ангажују у менторском раду са млађим колегама. Закључујемо да се завршни период каријере наставника одликује достизањем платоа у профе-сионалном развоју и нешто слабијом мотивацијом за усавршава-њем, али једнаком посвећеношћу и ентузијазмом, праћеним вољом за преношењем стеченог искуства и знања млађим колегама.

Кључне речи: професионални развој, наставници средње школе, касна каријера Увод

Промене које доносе одређене године старости представљају предмет проучавања значајног броја истраживања. Постоји инте-ресовање како за уочавање правилности тих промена током живота уопште, дакле, за проучавање животног циклуса, тако и за 1 Истраживач сарадник, Институт за педагошка истраживања, Београд


откривање евентуалних правилности промена које се одвијају на пољу каријере појединца – то јест каријерног циклуса. Познато је да на међународном нивоу долази до старења наставничке попула-ције – према извештају OECD-а 30% до 40% популације наставника средњих школа чине појединци старости преко 50 година (OECD, према Ben-Peretz&Mc Culloch, 2009). Такође, старији наставници се често суочавају са предрасудама, како од стране ученика тако и од стране млађих колега (Sikes, 1985; Riseborough & Popleton, према Ben-Peretz&Mc Culloch, 2009), што можемо означити као ејџизам у наставничкој професији. Увидевши значај овог проблема, опреде-лили смо се да предмет нашег истраживања буду особености професионалног развоја наставника старије старосне доби, и у наредним редовима настојаћемо да прикажемо овај проблем из перспективе различитих релевантних истраживања и научних теорија.

Чувена Ериксонова теорија описује најважније животне задатке са којима се суочава појединац у различитим фазама животног циклуса. Отприлике након педесете године, почиње последња развојна фаза, названа интегритет наспрам очајања, током које човек прави „животни биланс“ (Ериксон, према Хрњи-ца, 2012). Резултат ове фазе може бити осећај задовољства дота-дашњим животом и начињеним изборима – осећај целовитости и заокружености протеклих животних искустава. С друге стране, као исход последње развојне фазе по Ериксону може се јавити очајање, доживљај промашености и неуспеха, и жаљење због пропуштених прилика (Erikson, према Clawson, 2010). Слична размишљања сре-ћемо и у Левинсоновој концепцији животног циклуса (Lewinson, према Clawson, 2010). Ток живота одраслог мушкарца састоји се од периода транзиције и стабилности који се међусобно смењују. Левинсон, међутим, диференцира развојне промене и након 50. године живота, распознајући већи број фаза: транзиција 50-тих година, када се поново покрећу теме и нерешени проблеми из ранијих периода; приближно од 55. до 60. одвија се период стаби-лизовања, када се многи осећају подмлађеним и настоје са новим ентузијазмом да достигну циљеве које су себи поставили током периода транзиције 50-тих. У старосној доби између 60. и 65. појединац се наново суочава са периодом транзиције и евалуације претходних искустава и одлука. Такође, долази до промена у каријери (смањење активитета, повлачење из радног односа) које се могу одразити у значајној мери на самоперцепцију и односе са другима. Овај период често подстиче на рефлексију, и за неке појединце промене које се одвијају на пољу рада и у социјалној интеракцији могу бити тешко прихватљиве. Након 65-те године, човек доноси суд о смислу свог дотадашњег бивствовања и настоји да успостави равнотежу у новој друштвеној улози, коју имплицира повлачње из радног односа. Већу осетљивост за промене до којих долази у каснијим годинама, коју показује Левинсонова концепци-


ја, можемо објаснити чињеницом да је она настала скоро три деценије након Ериксонове, те да представља, по свему судећи, надградњу и унапређење Ериксонове идеје о развојим задацима и њиховим исходима.

Разматрање промена које се одвијају током професионалног развоја захтева осврт на чувену Суперову теорију (Super, 1980). Према Суперу, спремност индивидуе да се избори са развојним задацима који се јављају током одређене фазе професиoналног и личног живота јесте показатељ степена каријерне зрелости те индивидуе. А старосна доб на којој ће се пред особу поставити одређени животни задаци условљена је, пре свега, друштвеним очекивањима и нормама (Super, према Osborne et al. 1995). У периоду приближно између 45. и 65. године одвија се фаза одржа-вања, када се пред радно активном особом налазе следећи задаци: опстајање упркос конкуренцији, развијање нових вештина, препо-знавање нових проблема на којима треба радити и прихватање сопствених ограничења и фокусирање на есенцијалне активности (Super, 1990). У случају да не успе да се прилагоди променама на пољу професије, уласку младих у домен његовог рада и новим околностима и сазнањима, одрасла особа може доживети фрустра-цију (Super, 1980). Након 65. године одвија се фаза опадања коју прате значајне промене на пољу професионалног живота. Поједи-нац престаје са радом или има мањи број радних сати, настоји да обавља активности у којима ужива, да ради оно што је одувек желео, налази нова места, активности и улоге који су ван домена професионалног живота (Super, 1990).

Старење као универзални феномен представља значајан део личног и социјалног идентитета, а како посао заузима велики простор у нашим свакодневним активностима, професионални развој и идентитет су нераскидиво повезани (Sikes, 1985). Свака животна фаза носи одређена очекивања, поставља нове задатке, даје нам одређена права и намеће обавезе. Истраживања су показа-ла да и различите фазе каријере наставника прате различите наде, ставови, фрустрације и бриге (Peterson, 1974, Newman, 1979, Rempel& Bentley, 1970, према Sikes, 1985). Упркос томе што наставници имају различите личне и професионалне биографије, опажа се тенденција пролажења кроз исте фазе од којих свака има специфичне карактеритике. Сајксова на основу квалитативног проучавања професионалног развоја наставника издваја пет стади-јума у каријери наставника, који показују сличности са животним фазама како их види Левинсон (према Sikes, 1985: 29). Сајксова сматра да се у старосној доби након 50-55 година одвија последња фаза професионалног развоја наставника. Тада још увек заинтере-сованост за радне активности и ентузијазам могу бити високи, али појединац осећа пад активитета и радне енергије. За неке настав-нике одлазак у пензију представља привлачну идеју, док се код других пред крај радног стажа може јавити изнова висок радни


елан и мотивација. Сајксова налази да наставници пред повлачење из радног односа често бивају либералнији у односу према учени-цима, што тумачи променом имплицитне педагогије – наставнику постаје приоритет стицање знања, док значај дисциплине долази у други план. Проблем са којим се неретко суочавају најстарији наставници јесте неприхватајући однос од стране ученика и мла-ђих колега. Сличност између дескрипције касне каријере Супера и Сајксове препознајемо у идентификовању следећа два задатка професионалног развоја: прилагођавање доласку млађих колега у поље његовог рада, и припремање за повлачење из радног односа.

Ралф Феслер (Fessler, 1995) у оквиру каријерног циклуса на-ставника распознаје осам различитих фаза, од којих претпоследњу назива каријерном стабилношћу, као периодом када наставник достиже плато у каријери. Ова фаза код једног броја наставника доноси стагнирање у професионалном развоју, то јест обављање посла на нивоу очекиваног, али са смањеним ентузијазмом. Најзад, пред одлазак у пензију у фази повлачења, наводи Феслер, јављају се размишљања о престанку радног односа. Слично Сајксовој, Феслер сматра да се пензионисање доживљава на различите начине – са забринутошћу и негодовањем, или пак са радошћу и нестрпљивим ишчекивањем.

С обзиром на то да у литератури не наилазимо на податке о карактеристикама понашања наставника у касној каријери у нашој земљи, настојаћемо да понудимо дескрипцију ових карактеристика и да их интерпретирамо у складу са релевантним концепцијама професионалног развоја, чији смо опис дали у претходним редо-вима. Метод

Циљ нашег истраживања био је дескрипција особености про-фесионалног развоја наставника старије старосне доби. При томе, под професионалним развојем подразумевамо ток промена на нивоу когнитивног, конативног и афективног односа према послу (према Fessler, 1995; Sikes, 1985; Super, 1980). У наставнике старије старосне доби убрајамо појединце старости 50 и више година, што је у складу са схватањем већине поменутих релевантих теорија.

Именовани циљ остварићемо кроз реализацију следећа два истраживачка задатка:

- Утврдити у којој мери су индикатори завршних фаза профе-сионалног развоја (према Fessler, 1995; Sikes, 1985, ) при-сутни код наставника старије старосне доби.

- Упоредити степен присуства индикатора завршних фаза професионалног развоја код старијих и код млађих настав-ника.

У питању је квантитативно емпиријско истраживање у коме је коришћен анкетни метод. Подаци су прикупљени помоћу упитника конструисаног за потребе истраживања за докторску дисертацију


(Марушић, 2013). Инструмент се састоји од питања у вези са демо-графским карактеристикама испитаника, њиховим професионал-ним избором, професионалним развојем и усавршавањем. За потребе овог истраживања користили смо податке добијене на основу петостепене скале Ликертовог типа, на којој испитаници процењују присуство одређеног професионалног понашања код себе (1 – уопште се не односи на мене, 5 – у потпуности се односи на мене). Поузданост скале мерене коефицијентном интерне конзистенције Кронбах алфа је задовољавајућа – за скалу од 34 ајтема и 118 испитаника износи 0.732.

Узорак истраживања је пригодан, сачињен од 118 наставника запослених у девет средњих школа из различитих региона наше земље. Структура узорка по старости и полу је следећа: Табела 1: Полна структура узорка

Пол Фреквенца Проценат

Мушки 54 46.5 %

Женски 62 53,5 %

Тотал 116 100,0 %

Без одговора 2 1,7 %

Укупно 118 100 %

Иако су у нашим школама, у целини узев, у већој мери засту-

пљене жене, видимо да су у узорку овог истраживања у скоро једна-кој мери присутни наставници и наставнице. Овај податак можемо објаснити структуром одабраних образовних установа, то јест чињеницом да узорак окупља у највећој мери стручне и техничке школе, у којима су у значајно већој мери заступљени мушкарци, у односу на школе општеобразовног усмерења, или основне школе (UNESCO, према Marusic & Οικονόμου). Оваква полна структура узорка нам дозвољава да изводимо закључке без опасности да варијабла пол има функцију конфундирајуће (χ² =.552, Sig.=.458), што бисмо могли очекивати, узевши у обзир резултате различитих истрaживања професионaлног развоја (Super, 1980; Farmer, Betz & Hackett, prema: Fitzgerald, Fassinger & Betz, 1995).

Из Табеле 2 видимо да узорак обухвата испитанике различи-тих старосних категорија, што је посебно значајно, с обзиром на то да старосна доб представља главну независну варијаблу овог истраживања.


Табела 2: Старосна структура узорка

Старост Фреквенца Проценат

До 30 година 16 13,7%

31-40 година 38 32,5%

41-50 година 34 29,0%

Преко 50 година 29 24,8%

Тотал 117 100%

Без одговора 1

Укупно 118

Варијабле Старосна доб – категоричка варијабла, испитаници су на

основу старости сврстани у категорије: до 40 година, 41 до 50 и преко 50 година.

Професионални развој у касној каријери – когнитивни, кона-тивни и афективни однос према послу, карактеристичан за касну каријеру. Мери се на основу степена слагања испитаника са твр-дњама којима се описује одређени однос према послу. На основу концепција професионалног развоја наставника Сајксове и Фесле-ра (Sikes, 1985, Fessler, 1995) одабрани су следећи индикатори касних фаза професионалног развоја: осећај стагнирања у профе-сионалном развоју и процена наставника да посао обавља и даље коректно, али са мање залагања него раније; јављање размишљања о пензији, ишчекивање пензије са радошћу или са бригом; став да је време да се прекине са радом; осећај замора; смањење ентузи-јазма и залагања на раду; жеља за додатним активирањем кроз менторски рад; став да усавршавање више није потребно. Обрада података

За обраду података коришћен је програм SPSS20, и приме-њене су следеће статистичке процедуре: дескриптивна статистика (фреквенције, проценти) и t-тест за проверу значајности разлика аритметичких средина одговора подгрупа испитаника формираних на основу старосне доби. Резултати

На основу присуства одабраних показатеља касних фаза про-фесионалног развоја наставника, добили смо следећу слику профе-сионалног развоја наставника старије старосне доби:


Табела 3: Присуство понашања карактеристичних за касну каријеру – одговори наставника старосне доби 50 и више година

Показатељи касне каријере

Није присутан

Није сигуран/на Присутан

Осећај стагнације 58.6% 27.6% 13.7%

Kоректно обављање посла, али са мање труда 48.2% 10.3% 41.4%

Размишљање о пензији 62% 20.7% 17.2%

Ишчекивање пензије са бригом 51.7% 24.1% 24.1%

Ишчекивање пензије са радошћу 75.8% 6.9% 17.2%

Осећај замора 82.7% 6.9% 10.3%

Рад са ентузијазмом 6.8% 6.9% 86.2%

Високо залагање на послу 3.4% 3.4% 92.8%

Жеља за менторским радом 13.7% 24.1% 62.1%

Став да усавршавање више није потребно 75.9% 13.8% 10.3%

Из Табеле 3 видимо да су сва наведена понашања присутна

код наставника старије старосне доби. Дакле, један број настав-ника (скоро 14%) има доживљај стагнације у професионалном развоју, и чак 41% процењује да свој посао и даље обавља коректно, али са мање труда него ранијих година. Даље, сваки десети наставник износи став да му усавршавање није више потребно. Чак четвртина наставника забринута је због предстојећег одласка у пензију, а 17% њих ишчекује прекид радног односа са радошћу. С друге стране, подаци указују да је мотивација за рад висока – код већине старијих наставника јавља се жеља за менторским радом, велики број процењује да је њихов ентузијазам и даље на високом нивоу и скоро сви наставници (93%) процењују да је њихово залагање на послу солидно, те можемо да закључимо да наставни-


ци сматрају да у свој посао улажу и даље пуно труда, али да донекле посустају у односу на претходне године.

Како бисмо утврдили која су од наведених понашања специфична за касну каријеру, више него за раније фазе, упоредили смо на првом месту одговоре наставника старосне доби преко 50 година са одговорима млађе категорије наставника – до 40 година. У следећој табели приказане су средње вредности одговора издво-јених категорија наставника, као и значајност њихове разлике, утврђене t-тестом за независне узорке. Табела 4: Поређење понашања карактеристичних за касну каријеру, код наставника старосне доби до 40 и наставника старосне доби преко 50 година


Старосне категорије

Аритметичке средине t Sig.

Осећај стагнације До 40 1.80

-1.577 .119 Преко 50 2.17

Посао се обавља коректно, али са

мање труда

До 40 2.07 -2.203* .032

Преко 50 2.83

Размишљање о пензији

До 40 1.37 -3.418** .001

Преко 50 2.41 Ишчекивање

пензије са бригом До 40 1.13

-2.733** .001 Преко 50 1.86

Ишчекивање пензије са радошћу

До 40 1.31 -2.574* .014

Преко 50 2.10

Осећај замора До 40 1.15

-2.252* .027 Преко 50 1.59

Рад са ентузијазмом

До 40 4.33 -.525 .601

Преко 50 4.45 Високо залагање

на послу До 40 4.43

-1.076 .285 Преко 50 4.62

Жеља за менторским радом

До 40 3.06 -3.058** .003

Преко 50 3.86 Став да

усавршавање више није потребно

До 40 1.19 -2.227* .033

Преко 50 1.69


На основу резултата изнетих у табели, запажамо да се на пољу односа према послу млађи и старији наставници разликују на следећи начин: код старијих наставника израженији је осећај заморености послом и став да усавршавање више није потребно; и природно, више су присутна размишљања о предстојећем пензионисању које се ишчекује било са бригом било са радошћу. Такође, карактеристиком професионалног развоја наставника старије доби, можемо сматрати жељу за преношењем свог знања и искуства путем менторског рада. Значајно је, свакако, сагледати и понашања на нивоу којих разлике нису запажене. На основу самопроцена наших испитаника, наставници у четвртој и они у шестој деценији живота не разликују се с обзиром на труд који улажу у свој посао и ентузијазам са којим обављају тај посао. С обзиром на то да аритметичка средина одговора обе подгрупе испитаника скоро да достиже вредност 5, можемо да закључимо да је радни морал висок и у првој као и у последњој деценији радног стажа. Такође, издвојене категорије наставника једнако одбацују тврдњу да њихов професионални развој стагнира, упркос томе што старији наставници имају мању потребу за континуираним усавршавањем.

У следећем кораку, настојали смо да утврдимо разлике између наставника средњих година (од 40 до 50 година) и старијих наставника (преко 50 година). Добијени резултати приказани су у Табели 5.

Поређењем резултата изнетих у табелама 4 и 5, уочавамо пре свега да су разлике знатно израженије међу наставницима старости до 40 и наставницима старости преко 50, него међу наставницима од 40 до 50, и онима са преко 50 година старости. Једине разлике међу наставницима старости 40 до 50 и наставницима стaрости преко 50 година, које су показале значајним, повезане су са предстојећим повлачењем из радног односа, жељом за прекидом радног односа и смањеном потребом за усавршавањем. Стога ова размишљања, осећања и ставове можемо засигурно сматрати искључиво карактеристиком касне каријере наставника средње школе.


Табела 5: Поређење понашања карактеристичних за касну каријеру код наставника старосне доби 40 до 50 и преко 50 година


Старосне категорије

Аритметичке средине t Sig.

Осећај стагнације 40 до 50 1.88

-.992 .325 Преко 50 2.17

Посао се обавља коректно, али са мање

труда

40 до 50 2.65 -.475 .636

Преко 50 2.83

Размишљање о пензији 40 до 50 1.26

-.3.709** .001 Преко 50 2.41

Ишчекивање пензије са бригом

40 до 50 1.24 -2.254* .030

Преко 50 1.86 Ишчекивање пензије са

радошћу

40 до 50 1.24 -2.897** .006

Преко 50 2.10

Осећај замора 40 до 50 1.26

-1.207 .234 Преко 50 1.59

Рад са ентузијазмом 40 до 50 4.38

-.303 .763 Преко 50 4.45

Високо залагање на послу

40 до 50 4.53 -.489 .627

Преко 50 4.62 Жеља за менторским

радом 40 до 50 3.56

-1.090 .280 Преко 50 3.86

Став да усавршавање више није потребно

40 до 50 1.21 -2.086* .044

Преко 50 1.69 Закључна разматрања

У настојању да опишемо карактеристике професионалног развоја наставника старије старосне доби, определили смо се, на основу теорија Ериксона, Лавинсона и Сајксове да границу међу млађим и старијим наставницима чини старосна доб од педесет година. Према том критеријуму, можемо да закључимо да се понашања за која смо очекивали да прате касну каријеру, попут: стагнирања у професионалном развоју, обављања посла на нивоу очекиваног, али са мање труда него ранијих година, потом, осећаја замора послом, размишљања о предстојећем повлачењу и његовог прижељкивања, и смањене мотивације за професионалним усавршавањем, јесу присутни код једног броја наставника током


шесте и седме деценије живота. Овај налаз у складу је са Феслеровим виђењем одлика фаза каријерне стабилности и повлачења (Fessler, 1995) и описом завршне фазе професионалног развоја наставника коју даје Сајксова (Sikes, 1985).

Међутим, ако извршимо поређење са наставницима млађе старосне доби, уочавамо да наведена понашања заправо нису мање изражена ни током пете деценије. Иако висина аритметичких средина одговора не заслужује забринутост - наиме, самопроцене које дају наставници свих старосних категорија указују на позитиван однос према својој професионалној улози, испуњен ентузијазмом и високим залагањем - потребно је да се осврнемо на мале разлике међу наставницима средње и старије старосне доби. Како смо већ навели, ове две старосне категорије се разликују једино по питању преокупираности повлачењем из радног односа и става према усавршавању, јер старији наставници у већој мери брину због пензије или се радују предстојећем престанку радног односа и нешто мање сматрају потребним даље професионално усавршавање. Закључујемо да једино ова понашања можемо сматрати специфичностима касне каријере. При томе, став да усавршавање више није потребно, нешто је више изражен већ током пете деценије, у односу на четврту, и склони смо закључку да код наставника жеља за похађањем програма усавршавања лагано опада током каријере, и по свему судећи усавршавање уступа место информалном учењу кроз лично искуство и размену проблема и мишљења са колегама. Још једна карактеристика средње и касне фазе каријере јесте јављање жеље да се своје искуство пренесе млађим колегама путем менторског рада, које представља значајан показатељ повољног статуса професионалног развоја и такође може бити уврштено међу особености касне каријере припадника наставничке професије.

Даље, уверили смо се да се најмлађа категорија наставника, старости до 40 година, разликује значајније од категорије најстаријих по питању односа према послу, у том смислу што код ових наставника изостаје осећај стагнације, замора и недостатка мотивације за усавршавањем.

Стога закључујемо да се стагнирање и достизање платоа у каријери, које доноси фаза каријерне стабилности (Fessler, 1995), јављају у нашем узорку наставника средње школе током пете деценије. Ипак, показало се да наставници на крају каријере посао обављају са високим залагањем и ентузијазмом, те да испитаници млађе старосне доби и они најстарији процењују свој радни морал једнако високим. Овај резултат у складу је са налазима једног броја истраживања која указују на високо задовољство послом (Brunetti, 2001), високу мотивисаност и посвећеност послу (Dey et al. 2007, према Ben-Pertz& McCulloch, 2009) и висок радни морал (Sikes, 1985) код старијих наставника. Добијене резултате можемо обја-снити на следећи начин: наставници са радним стажом преко 20


година одавно су овладали вештинама руковођења одељењем, па овај посао обављају са више самопоуздања и лакоће него млађи наставници. Истовремено, будући да су се определили да у овој професионалној улози дочекају крај радног века, можемо да прет-поставимо да је велики број старијих наставника аутентично по-свећен и лојалан својој професији. На тај начин, евентуални замор и осећај стагнације у професионалном развоју бивају компензовани искуством и посвећеношћу послу. Литература 1. Ben-Peretz, M. & Mc Culloch, G. (2009). International

Perspectives on veteran teachers: introduction. Teachers and teaching: Theory and Practice 15(4) 403-408. DOI: 10.1080/13540600903057153

2. Brunetti G. (2001). Why do they teach? A study of job satisfaction among long-term high school teachers. Teacher education Quarterly, 28 49-74. Преузето са: http://teqjournal.org/backvols/2001/28_3/v28n306.pdf

3. Clawson, J. G. S. (2010). Adult Life and Career Stages Clawson. In J. G. S. (2010). Balancing your life: Executive Lessons for Work, Family and Self 11-34. Singapore: World Scientific.

4. Fessler, R. (1995). Dynamics of Teacher Career Stages. In T. Guskey and M. Huberman (eds.), Professional Development in Education, New Paradigms and Practices 171- 192. New York: Teachers College, Columbia University.

5. Fitzgerald, L. F, Fassinger, R. E.& Betz, N. E. (1995). Theoretical Advances in the Study of Women’s Career Development. In V. Walsh & S. H. Osipow (eds.), Handbook of Vocational Psychology 67-110. New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah.

6. Hrnjica, S. (2012). Životni ciklus i samoostvarenost u trećem dobu. Gerontologija (4-16).

7. Sikes, P. (1985). The Life Cycle of the Teacher. In S. J. Ball & I. F. Goodson (Eds.): Teachers’ Lives and Careers 26-61. London Falmer Press.

8. Super, D. (1990). A Life-Span, Life-Space Approach to career Development. In D. Brown, L. Brooks & Associates (Eds.), Career Choice and Development: Applying Contemporary Theories to practice 2nd ed. 197-261. Sun Francisco, CA : Jossey-Bass.

9. Super, D. (1980). Pristup profesionalnom razvoju sa stanovišta životnog veka i životnog prostora. Journal of Vocational Behavior, 16, 282-298 [u: Psihologija 1981, 14(3), 32-46].

10. Марушић, М. (2013). Системи образовања наставника и моде-ли њиховог професионалног развоја - компаративна анализа Србије и Грчке, Одбрањена докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет.


11. Marušić Milica και Οικονόμου Ανδρέας (2012): Για ποιούς λόγους επιλέγουν τις σπουδές και την εργασία τους οι ΄Ελληνες εκπαιδευτικοί της Δευτεροβάθμειας Εκπαίδευσης; Υπάρχουν διαφορές μεταξύ ανδρών και γυναικών. Επιθεώρηση συμβουλευτικής και προσανατολισμού, Επίσημη Επιστημονική Περιοδική ΄Εκδοση της Ελληνικής Εταιρείας Συμβουλευτικής και Προσανατολισμού ΕΛ.Ε.ΣΥ.Π 65-84.

12. Osborne, W. L., Brown, S., Niles, S. & Usher Miner, C. (1997): Carrier Development and Counselling, Applications of the Donald E. Super C-DAC Approach. Alexandria: American Counseling Association.

Milica Marušić

CHARACTERISTICS OF THE PROFESSIONAL ADVANCEMENT OF SENIOR TEACHERS

Abstract The analysed sources recognise the following characteristics of

the professional advancement of senior teachers: reaching a career plateau, performance on the expected level but nothing more, and towards the career end – preparations for quitting the job followed by either fear of joyful expectations. This research has focused on Serbian teachers over 50 years of age. The study group consisted of 118 high school teachers. The technique of a survey was used, and the closed questionnaire ensured sufficient reliability. Using descriptive statistical analysis we have established, among other things, that 10% of the oldest teachers think they no longer need professional advancement, the same percent of them feel fatigue after long years of teaching, 17% rejoice at the prospect of retirement and as many as 41% think that their performance is correct but with less effort put into it. A T-test has shown that the above behavior is more often found in senior teachers than young teachers. However, senior teachers estimate their own working enthusiasm and efforts as high as that of young teachers, and are willing to mentor younger colleagues. We conclude that the final stage of teacher careers are characterized by reaching a certain plateau of professional development, by having a somewhat lower motivation for advancement and also by equal commitment and enthusiasm followed by a will to transfer knowledge and experience to younger colleagues.

Key words: professional development, secondary school teachers, late career


Драгослав Кочовић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 316.346.36(497.11) ; 159.922.63

УРБАНО НАСУПРОТ РУРАЛНОМ ДРУШТВУ И ОДНОС СТАРИХ И МЛАДИХ У СРБИЈИ2

Резиме У овом раду говоримо о односу младих и старих у контексту

општих друштвених промена. Нисмо се задржавали на иденти-фикацији низа фактора који битно утичу на обликовање инте-ракције младости и старости. Међутим, није се могла избећи економска основа и урбанизација друштва, што је иначе општи тренд у добром делу света посебно у индустријски развијеним земљама. Управо висок степен индустријализације иде истовре-мено са либерализацијом тржишта, али и са егалитаризмом у односима међу генерацијама и у самој породици. У том контексту расправљамо о чини нам се вечном питању: сукобу генерација, или је можда у питању однос који производи кретање становништва из руралног у урбани простор. Отварамо питање, да ли је на сцени сукоб цивилизација или сукоб генерација. Више дескриптивно неголи са недвосмисленим судом тврдимо да бар у нашој земљи и култури која се негује на овом простору нема сукоба генерација по дубини, па отуда и нема „побуна“ против доброг дела патријар-халних вредности. Више у назнакама него кроз суптилну анализу помињемо социјалне проблеме, који у суштини имају своје корене једним делом у систему вредности и у међуљудским односима и то оним односима који битно утичу на обликовање друштвене заједнице. Указујемо на европска искуства и могуће програме који свакако покрећу, мотивишу и синергијски ангажују енергију и младих и старих.

Кључне речи: друштво, развој, млади, стари, старење Увод

Са својом уплашеном појавом у природи човек је исконска врста примата чија је лична немоћ претворена у снагу путем групе, што му је омогућило опстанак и развој. Посматрано кроз време и простор, група је облик друштвене организације која се показала као једини трајни простор и начин испољавања и развијања чове- 1 Редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, [email protected] 2 Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 179076 који финансира Министарство за науку и технологију Републике Србије


кoвих потенцијала. Са својим способностима и синергијским дело-вањем кроз групу у ширим друштвеним и природним размерама, човек успешно делује и ствара до данас. На том дугом путу сопственог развоја и трајања човек је, у друштву којем припада, у различитим епохама и цивилизацијама, изнедрио бројне облике и форме друштвеног живота. У том процесу настали су брак, породи-ца, домаћинство, несродничке заједнице, власништво, обликовани и диференцирани народи, нације и државе. Несумњиво, човек је производио и производи себе и у исти мах је производио и производи друштво. Створио је и развио бројне улоге и њима одговарајуће установе и институције, што у својој укупности чини све садржајнију, али и још увек недовршену мрежу човекових индивидуалних и групних активности, материјалних и духовних потреба. У том друштвеном миљеу покушаћемо да у одређеној мери сагледамо положај две велике групе и њихов међусобни однос - младих и старих припадника становништва. Основни односи и релације

Сасвим је природно да на почетку трећег миленијума сагледа-мо становништво полазећи од локалитета друштвеног живота и анализирамо квалитет промена у његовој структури кроз призму развојног доба – на једној страни младости (полета) и на другој старости (искуства). У том контексту, у лепези могућих питања, отворимо поље међусобне повезаности и условљености два кон-тингента становништва, старих и младих, са намером да бар осенчимо економско-социјално-културни живот, односно њихове међусобне везе и односе. При томе се мора имати у виду исто-ријски развој друштва, чија се кумулативност сагледава кроз друштва откровења и друштва цивилизација, где ово двојство чини садржај хомеостазе. Од настанка човека до данас развијани су односи, везе и читава мрежа улога међу људима како унутар ста-росних група тако и између њих. Ти односи, а пре свега младих и старих, омогућили су опстанак људске врсте до данас. У тим релацијама стваран је простор у коме се одвијао и данас се одвија друштвени живот у свим својим димензијама: биолошкој репро-дукцији, солидарности, моралној подршци, вођењу и управљању, подели рада, економији, веровањима, уметничком изражавању, образовању, лечењу, одбрани, освајању и др. Вековима нагомила-вано искуство и вештине допуњавани научним сазнањима, посебно у последња два века су битно определили квалитет живота гло-балне заједнице, који се несумњиво рефлектује на унутардруштвене односе па и у делу интеракције млади-стари са специфичним обе-лежјима по регионима и културама. Стожерна тачка друштвеног развоја, посматрано из угла индустријског развоја, посебно са позиције индустријски развијених земаља, помера се са руралног на урбани простор. Наиме, јасно се уочава да село са својим традиционалним начином живота и укупним садржајем у поје-диним државама и регионима, односно у индустријски развијеним


државама постепено нестаје.3 То битно опредељује квалитет одно-са између контингента младих и контингента старих. Тај однос се пре свега уочава у следећем: у руралним просторима долази до незаустављиве дискрепанције између младих и старих. Наиме, млади напуштају овај простор и физички се удаљавају од контин-гента старих па се комуникација одржава на нивоу родбинских саосећања, моралних обавеза и спиритуалног односа уз перио-дично посећивање које најчешће временом потпуно нестаје. С друге стране, у урбаном простору долази до физичког и духовног сабијања младих и старих. И у једном и у другом случају настаје читава лепеза међусобних жељених и нежељених односа, пози-тивних и негативних кретања у делу: материјалних средства, стам-беног простора, доходовања, духовне интеракције и сл. Настаје културни образац где површна анализа углавном доводи до непоузданих, неретко и погрешних закључака. Неке погрешке, по мом мишљењу, садржане су у ставу да је на сцени сукоб генерација, дакле сукоб младих и старих. Истраживања показују да нема сукоба између генерација, нема конфликата тог нивоа који би водили дезинтеграцији. У прилог оваквој тврдњи говори и социолог Смиљка Томановић „О генерацијском јазу у породици хипотетички би се могло говорити у ситуацијама када би родитељи и деца заступали различите вредносне обрасце и начине живота. На пример, ако би патријархални, традиционални образац поро-дице, са очекиваним ауторитетом као врховним, деца покушавала да оспоре тражећи либералне и неауторитарне односе. То би онда изазивало генерацијске конфликте унутар породице. Међутим, оно

3 У констелацији услова у којима се наша земља налази, пре свега: претећа депопулација (више умире него што се рaђа) и енормна незапосленост доминантно младе генерације, преовлађује став о инперативној потреби подмлађивања села, његове обнове и одрживог развоја. На почетку хомеостазе и у миленијумима мереном времену село је било основа опстанка и функционисања људских заједница. У њему се одвијала пољопривредна и занатска производња, и све до Другог светског рата у највећем броју земаља света пољо-привреда је била основна привредна грана и примарни извор акумулације. У нашој земљи све до половине прошлога века становништво државе је доминантно сеоско и око 74% бавило се земљорадњом и сточарством. Углавном необразовано сеоско становништво, одсуство ваљане комуникације, информисаности и могућности сазнања, обезбеђивало је својим радом скромне пољопривредне приносе и укупној сеоској производњи давало екстензиван карактер. Упркос доминантно заступљеној пољопривреди, велики простори у нашој земљи, посебно брдско планинска подручја била су изложена глади. А, неретко, у екстремним природним (суше) и друштвеним (ратови) условима глад и умирање од глади били су масовна појава. С друге стране, село је родно место основних вредности на којима почива савремен индустријски развој, темељ је свих данас познатих привредних грана и укупног духовног развоја човека и људске заједнице у целини. Друштвени развој и форме организације руралног живота одвијале су се кроз села, крајишта и жупе, а у оквиру ових целина функционисали су ћелијски облици живота народа са својим утеме-љеним правима и обичајима демократске управе - катуни, сабори и задруге, и негован вредносни систем заснован на култу старешине породице, задруге (савета задруге) и жупе, те солидарности (саосећања, физичке, материјалне и вербалне подршке) као битног чиниоца међусобних односа свих форми друштвеног организовања. Више о томе погледати: Драгослав Кочовић, Сунамизам у обнови и развоју села у Србији, Социјална мисао, бр. 1. Београд 2012.


што ми препознајемо у свакодневном животу, а што показују и социолошка истраживања, јесте да у већини данашњих породица у Србији не постоји тај патријархални образац дистрибуције ауто-ритета којем би се млади супротстављали. Уместо тога, последњих деценија овде је доминантан један патерналистички образац бриге родитеља за децу, који је, с једне стране, у складу са преовла-ђујућим моделом родитељства као жртвовања за децу. Тај патер-налистички образац млади су прихватили и зато се данас не може говорити о сукобу генерација унутар породице“. Међутим, ми можемо говорити о сукобу цивилизација, што је евидентно на пољу система вредности у светским размерама, али не можемо бар у нашој традицији говорити о сукобу генерација. Управо у односу младих и старих и испољеном разумевању и међугенерацијској солидарности у нашем тешком искуству (изолација, рат, транзи-ција, незапосленост) можемо наћи поуздан одговор о опстанку и виталности нашег народа.

Имајући у виду вековно искуство сасвим је јасно да су исто-ријске околности битно утицале на развој и обликовање међугене-рацијског односа: ратови, инвазије освајача, померање и прогон становништва, научна открића, технолошки напредак, концентра-ција капитала, географски фактор, реформе и др. Све то и за младе и за старе за последицу има одређени квалитет живота и социјалну (не)сигурност адекватно цивилизацијским достигнућима, систему вредности и општем културном развоју. Савремени токови, очекивања и основне тешкоће

Стабилност руралних заједница са позиције насељености становништвом и међугенерацијског односа увек је била на добром патријархалном нивоу, али се то није могло рећи са позиције економског развоја, структуре потреба и квалитета производа за задовољавање пре свега основних, биолошких потреба. У процесу снажније индустријализације, посебно од половине XX века до данас, дошло је до: великих миграција на релацији држава-држава, континент-континент, република-република, село-град; уплива културног обрасца са Запада; промене економског и политичког система и др. Све је то условило обликовање новог још недоврше-ног социјалног система и његових вредности. О том процесу Владимир Цветковић пише: „Еклектичка смеша традиционално-патријахалног, псеудотрадиционалног и екстремних варијанти модерног, ...доводи до неравномерног развоја и неуравнотеже-ности и успоравања мoдернизацијског развоја“.4 Дакле, историјски преломи квантитативно и квалитативно утичу на токове друштве-ног развоја, а становништво - његова бројност, структура (пре свега младост-старост), култура, образовање, здравље, битни су чиниоци за економију и глобалну политику земље и основна снага и покретач развоја. Чињеница је да су свеопше друштвене промене 4 Владимир Цветковић, Социологија-Модерна рефлексија историјског збивања, Институт за политичке студије, Београд 1994.


захватиле нашу земљу и трају већ пуне двадесет две године са наглашеном изменом читавог система вредности. Дакле, више од две деценије се одвијају економске, политичке и општекултурне промене које експлицитно и имплицитно утичу на обликовање односа у релацији млади-стари. Па ипак младост и старост показују висок степен инхерентности међусобних веза и односа који су омогућили да наша заједница преживи страховите ударе и очува основе сопственог система вредности и етничке посебности препознатљиве у динарском типу човека.5 Наравно, у том односу младих и старих по природи ствари постоје међусобна критичка преиспитивања, али она нису дезинтегративна и показују један већи квалитет у међугенерацијској комуникацији. Неки аспекти међугенерацијског односа

Горући проблем локалног развоја у Србији, који представља готово непремостиву препреку је миграција становништва у урбане центре и одумирање сеоског становништва. Несумњиво да овај показатељ упућује на закључак да претеће нестајање породице, односно њена атомизација претвара вишегенерацијску заједницу (породицу) у двогенерацијску и у јединку (домаћинство). Дакле, има показатеља да се кроз процес индивидуализације губи и у ста-ром облику нестаје породична заједница, коју одликује изоштрен (традиционалан) патријархални однос младих и старих унутар ње. Истовремено настаје ванпородична релација: с једне стране младих и укупног збира (индивидуа) старих с друге стране. За тај процес значајно је да са нестајањем породице нестаје и породична солидарност и сви они односи који су јој давали квалитет (заштита, представљање, подршка и сл.). С друге стране настају везе и односи између младих и старих заснованих на изведеној солидарности, односно друштвеној солидарности где нема блиских крвно сродничких веза и односа, где се људи међусобно не морају знати. На друштвеној сцени је уситњавање породице, а у исти мах повећава се број домаћинстава.6 Према статистичким подацима 5 Динарски тип човека, адекватно нашој теми, веома сликовито је описао етнолог, етнограф, антропограф, писац о миграцијама и насељима Јован Цвијић. Он говори о „особитој структури српске душе, даровите, осећајне, дубоке....“ Ту исту душу описује дипломата и песник Јован Дучић као скромну, побожну и умерену, осликавајући је у спектру који чини: складност и хармонија, топлота и доброта, опрезност и пажљивост, љупкост и срдачност, понос и предузимљивост. Више о томе погледати: Јован Дучић, Градови и химере, Октоих, Требиње, Београд 2000.; Владимир Јовичић, Милорад Петро-вић, Оља Јовичић, Косово у свести и надахнућу српскога народа, Глас Подриња, Шабац и Нова књига, Београд 1988.; Драгослав Кочовић, Политичке, економске и социјалне последице окупације јужне српске покрајине Косова и Метохије, Зборник, Филозофски факултет, Косовска Митровица 2011. стр. 89-109. 6 Према подацима Географског института „Јован Цвијић“, у Србији има 19 села са мање од 10 становника и 226 села која имају мање од 40 становника старијих од 60 година. Број домаћинстава се повећао на 2. 251.190 у односу на 1971. годину, односно повећао се за 273.152 домаћинства. Број чланова по домаћинству се смањује, тако је 1971. године по домаћинству било 3,8 чланова, а 2002. године 3,0 чланова. Сања Шуљагић, Разматрање проблема одрживог и равномерног регионалног развоја, Политичка ревија, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд 2009, стр. 70.


Србије, у нашој земљи је у 2002. години забележен пад сеоског становништва у односу на претходну деценију за 83,5%. Несумњи-во, локална средина, посебно села остају без физичке радне снаге, без образованог кадра и без могућности биолошке обнове. Овакав тренд је резултат историјских околности, али је доминантно резултат владавине капитала. Наиме, капитал нема својство перманентног ширења већ је усмерен само тамо где је могућа његова оплодња. Границе кретања капитала се не поклапају са границом државе већ појединих центара унутар држава. Илу-страције ради капитал САД-а не пласира се првенствено на сваки део њене територије због тога што се ту неће увећати, зато иде преко границе у свет, али само на одређена места и регионе. Такво кретање, свуда у свету када је у питању капитал, изазива кумула-тиван раст и кумулативно заостајање. Кумулативни раст (изградња станова, инфраструктуре, образовних и здравствених установа, установа социјалне заштите и др.) присутан је првенствено у оном центру где капитал дође и где се оплоди у очекиваној профитној стопи. Том центру убрзо обезбеђује динамичан физички раст ста-новништва, економски развој, запошљавање, боље снабдевање тржишта, квалитетније и доступније услуге. У оваквим срединама однос између младих и старих развија се претежно кроз институ-ције здравствене и социјалне заштите затвореног и отвореног типа: геријатријски центри, домови за старе, рехабилитациони центри, кућна нега и помоћ, дневни боравак, добровољни рад и сл. Куму-лативно заостајање се јавља у оним срединама из којих одлази радна снага и у које нема инвестиција. Као последица јавља се одлив становништва, замирање постојећих институција, смањива-ње и гашење производње и углавном ишчезавање основних при-вредних грана које су на датом простору обезбеђивале економски живот. Тако настају велике регионалне разлике, посебно на локал-ном нивоу између урбаног и руралног.

Веома је уочљива таква несразмера посебно у пограничним просторима Источне и Југоисточне Србије, а и простор Старога Влаха, односно Рашке области је већ дуго изложен депопулацији. Са становишта наталитета још је тежа ситуација на простору Северне српске покрајине. Тако, у суштини, већи градови постају оазе становништва а остатак земље права демографска пустиња. Све то, и у урбаном и руралном, производи велике социјалне про-блеме: опадање стопе раста становништва, смањивање природног прираштаја, незапосленост, асоцијална понашања, осећање пролаз-ности и безвредности, неретко бесциљна насиља, усамљеност, старачка домаћинства и др. На крају доводи се у питање репро-дукција нације, јер је по последњим подацима Београд најстарији град у Европи, Србија је пета по просечној старости од 41,2 (мушкарци 39,9 жене 42,5) године, а природни прираштај у земљи је негативан и износи – 5,2 (живо рођене деце 9,6‰ а умрле


14,3‰).7 Ситуација је знатно алармантнија, јер резултати истражи-вања показују да је у Србији незапослено готово један милион радно способне снаге, да 20 одсто становништва живи у сиро-маштву, да је знатно већи број изложен помањкању средстава и оскудици сваке врсте, око 200 хиљада деце живи на граници сиромаштва, 150 хиљада деце је неухрањено, а од укупног броја предшколске деце једна трећина је анемична.8 Услед ширења сиромаштва, које подједнако погађа и старе и младе, повећава се број корисника социјалне помоћи и у 2010. години помоћ су користиле 66.664. породице, односно 168.121 појединац. У истој години, према подацима Црвеног крста Србије, радиле су 72 народне кухиње чије услуге је користило 29.450 корисника.

Због тога су кључни задаци развојне стратегије земље што брже и масовније запошљавање становништва, ваљано задовоља-вање основних животних потреба човека и реално подизање животног стандарда и социјалне сигурности. На тај начин се ствара неопходна основа за биолошку обнову популације, успорава и спречава процес старења становништва и депопулација и постиже већи степен материјалне самосталности младих, то јест, смањи-вање њихове зависности од старије популације. Одржање при-вредног раста, одрживог развоја земље, стабилности и благостања друштвене заједнице нужни су услови за већи прираштај становни-штва, јер: „Без прираштаја становништва излишне су све студије и пројекције које се баве архитектуром и дизајнирањем држава, региона или било каквих других обиковања и творевина човековог груписања и размештања“.9 Политичке могућности и циљеви развоја

Интересантно је да су грађани на протеклим изборима били више заинтересовани за председничке изборе него за локалне. О томе Сања Шуљагић пише, да је зачуђујуће да су на локалним избо-рима у неким општинама приликом којих грађани имају могућност да непосредно утичу гласањем на промену прилика у својој среди-ни, забележен мањи одзив бирача него у случају председничких избора.10 Таква кретања међу становништвом, то јест бирачима 7 Дакле однос између морталитета и наталитета је евидентно у корист морталитета. Због тога сваке године у Србији нестане по један град величине око 30 хиљада становника. Илустрације ради, фертилитет у Србији је 1,36 детета по жени у фертилном периоду од 15 до 49 година старости, у ЕУ 1,54, у Азији и Јужној Америци 2,5, а у Африци петоро деце по жени. Уопште гледано ни село ни град нису лишени наведених економско-социјалних и културних проблема. Драгослав Кочовић, Социјална политика, ФПН, Београд 2007; Драгослав Кочовић, Сунамизам у обнови и развоју села, Социјална мисао, бр.1, Београд 2012, стр. 124 -126. 8 Сања Шуљагић, Разматрање проблема одрживог и равномерног регионалног развоја, Политичка ревија, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд 2009, стр. 70. 9 Драгослав Кочовић, Појединачна, породична и друштвена дисипација, ФПН, Годишњак, бр.4, Београд 2010, стр.421. 10 Сања Шуљагић, Разматрање проблема одрживог и равномерног регионалног развоја, Политичка ревија, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд 2009, стр. 70.


вероватно су условљена недовољном информисаношћу, недостат-ком свести о самоодговорности за сопствену социјалну позицију, недостатак информација о законским могућностима ангажовања у својој локалној средини, а пре свега у делу: програма развоја, кредитирања, производње, пружања услуга, усавршавања, преква-лификације, доквалификације и др. Због тога би било пожељно да носиоци власти од локалног до републичког нивоа прилагоде информације и презентирају их на једноставан и лако разумљив начин. Тиме би се створио простор за садржајније ангажовање становништва у сопственој средини, а квалитет и благовременост услуга органа локалне самоуправе одржавао би и повећавао дина-мику живота и рада у урбаним, а посебно у руралним подручјима која су и циљ нашег интересовања.11 У сваком случају циљ је делотворност и сервисирање услуга становништва у складу са њиховим правима, материјалним и стручним ресурсима, и циви-лизацијским достигнућима у којима је човек највећа вредност. Квалитет активности органа мора се континуирано пратити како би се идентификовале потребе грађана и благовремено пружила материјална и свака друга помоћ у њиховом задовољавању. У том погледу врло је важно: проналажење стратегије континуираног и одрживог развоја, задржавање становништва на простору на којем се налази; развијање конкурентних програма производа и услуга за домаће и светско тржиште; стандардизација, заштита производње и осигурање производа и произвођача; довођење у склад обра-зовање са потребама локалне заједнице; институционално јачање локалне самоуправе као услова за планирање и трајање; демо-кратизација и модернизација локалне самоуправе; окупљање око заједничких интереса и пружање међусобне подршке; фармерска производња и задругарство; развијање менаџмента у циљу пла-сирања производа на сигурна тржишта; веће коришћење алтер-нативних извора енергије пре свега соларне; децентрализација и демократизација система власти, што подразумева подстицај државе развијању урбаних садржаја у руралним просторима. У томе је стратегија регионалног развоја земље кроз седам региона сагласно економским потенцијалима формираним према Европ-ским стандардима (од 150.000 до 800.000) становника по региону

11 Незаинтересованост грађана за локалне изборе неки аутори виде у бирократском и партократском управљању друштвом и буџетским финансирањем, што омогућава да се органи локалне самоуправе отуђују од народа „Уколико се локалне заједнице фискалним прикупљањем средстава буџетски финансирају оне практично добијају сва битна обе-лежја државних заједница, па се локална самоуправа не разликује од класичне државне управе, као што је углавном и сада случај да је општинска власт од грађана готово исто толико удаљена као и републичка“ Драган Марковић, Локална самоуправа у европским интеграцијама, Политичка ревија, бр. 1, Београд 2009, стр.155.


(НУТС, НУТС3).12 У том контексту необично је важно подстицати одрживост већ живих сеоских заједница, обнову и развој угроже-них сеоских заједница, посебно оних у пограничним и стратешки важним деловима земље. То се искључиво и једино може постићи јаким стимулативним средствима државе, средствима из прет-приступних фондовима ЕУ, и средствима дијаспоре, али импе-ративно, са позиције њиховог економског интереса у области ратарства, воћарства, сточарства, прераде, лова, риболова, тури-зма, изградње електрана, рециклаже и осигураним откупом вишка производа произвођача са руралних подручја. Ургентна је изград-ња инфраструктуре, презентирање предности и лепота руралних простора и очуване природне средине, пореске и финансијске погодности за насељавање и сл. У склопу стратешке оријентације наше земље - укључивање у Европску унију, Законом о локалној самоуправи од 29. децембра 2007. године ставља се акценат на месне заједнице у селима као основном нивоу у задовољавању потреба грађана, пре свега у: производњи, запошљавању, образо-вању, лечењу и комуналној хигијени. У овом погледу Закон подсти-че приватну иницијативу и тражи самоорганизовање станов-ништва на сеоском подручју и очекује подстицајна средства од самодоприноса, донација и прихода које оствари сеоска месна заједница. Наравно, ту су предвиђена и буџетска средства локалне самоуправе, али се стиче утисак да су она више корективног него развојног карактера.13 Стављање акцента на локалну самоуправу произилази из опредељења за децентрализацијом и веровања да ће се солидарност и друге вредности, уравнотежен регионални развој и заштита човекове средине боље остварити кроз локалну само-управу и њен најнижи ниво месну заједницу, него са нивоа државе. Да би се подстакла и ојачала политичка, економска и социјална способност становништва на локалном ниво неопходно је спречи-ти сваки облик присвајања туђег рада и створити ваљане облике удруживања и осмишљене програме подршке пре свега угроженим категоријама. Несумњиво је да заједнички животни простор заслу-жује општедруштвени приступ и веома осмишљену друштвену акцију на дужи временски рок, јер су процеси индустријализације и модернизације оставили велике последице свуда у свету где су профит и техничко-технолошки напредак били у жижи интере-

12 Регионализацију треба схватити и прихватити искључиво као начин бржег економско-социјалног развоја, лакше и брже идентификације проблема на одређеном простору и ефикасности инвестиција. Све то на крају треба да отклони заостајање региона и омогући одржив, складан и миран развој и благостање у друштву. Регионализација никако не сме да буде у функцији политичких, етничких, верских или било каквих других сепаратних интереса појединаца, група и политичких партија. 13 Закон о локалној самоуправи Републике Србије од 29. децембра 2007. године, чл. 72, 73, 75, 78.


совања. Наравно, резултат таквих кретања је увећана производња у огромним размерама, што је подигло животни стандард и соци-јалну сигурност, али имамо и велике последице тих процеса чија је цена веома велика и видљива је у добром делу друштвеног живота: осећање пролазности, усамљености, безвредности, нихилизам, бесциљно насиље и бројне друге последице на ментално здравље младе и старе популације. Европски приступ развоју и однос према старима

Европска Унија придаје велики значај локалном и регионал-ном развоју који превазилази интересни карактер организовања ЕУ јер се не ставља нагласак само на владе држава већ и на општине и регионе унутар сваке државе.14 Јачањем локалне и регионалне власти на основама владавине права и изградње цивилног друштва саставни је део европског еволутивног процеса и суштинске европске интеграције. Јачање локалне самоуправе, са тежиштем на плебисцитарном изјашњавању и одлучивању путем референдума, пут је развоју солидарности, равномерном развоју, заштити чове-кове околине и очувању посебности појединих региона и држава унутар Уније. Сматра се да су општине, градови, окрузи и региони бољи начин за досезање ових циљева и ближи су грађанима него држава. Због тога једна трећина буџета ЕУ се усмерава у мање развијене регионе у циљу развоја општина, градова, срезова, региона. Таква политика подстиче регионални развој, висок степен разумевања, толеранције и коначно постиже економску и соци-јалну стабилност. Од тих средстава (1/3 буџета) 90% одлази у структурне фондове који служе да обезбеде равномерност у развоју богатих и сиромашних региона. Кроз законодавна решења, посебно она из дела социјалног законодавства може се сагледати однос друштва према остарелој популацији, односно однос младих према старима. Овом питању придаје се посебна пажња у ЕУ кроз Социјалну агенду и програме који из ње произилазе „Управо мерама (програмима) које допуњавају недовољност накнада (пен-зија) по основу осигурања спречава се сиромаштво и оно од 40% пада на 17% домаћинстава“.15 С друге стране, настоји се да се остарелој популацији без обзира да ли су или не својим радом обезбедили редовни прилив финансијских средстава (пензије), обезбеди материјална потпора довољна за основне потребе. Такође, Социјална повеља ЕУ потенцира изградњу станова и кућа

14 Међутим, ту треба бити јако опрезан. Наиме, земље ЕУ већ дужи временски период, свака за себе, углавном чини стабилну територијалну целину где јачање локалне самоуправе, а пре свега регионалне иницијативе и аутономног развоја не производи сепаратизам и опасност од дезинтеграције државе. Код нас, због историјских околности и спреге прикривених а по кад-кад отворених тежњи ка околним државама, то отвара простор сепаратизму и подстиче страх осталих делова државе и државне власти од дробљења државне целине. 15 Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, Факултет политичких наука, Београд 2005, стр. 88.


примерених потребама човека и његовој природи, као и проду-жавање радног века изнад уобичајене границе сагласно очуваним физичким и интелектуалним, односно стручним потенцијалима. Истражујући приступ политици старих и старењу у Европској унији Наталија Перишић пише: „предвиђено је да активна полити-ка старења обухвата доживотно учење, каснији одлазак у пензију и активан живот након пензионисања, као и обезбеђивање одговара-јућих здравствених услуга у старости“.16 Ова ауторка говори да политика ЕУ и програмска решења у приступу старости и старењу представљају мешавину мера које обухватају: систем осигурања и међугенерацијску солидарност, отклањање дискриминације у запо-шљавању и спречавање сиромаштва старих, збрињавање, лечење и негу остарелих особа.17 Несумњиво је да се на европском простору негује и држи одговорност на високом нивоу када је у питању однос према старијој популацији. Закључак

Несумњиво да је друштво сложена целина у којој се одвијају они садржаји који чине суштину живота човека (а то је читава лепеза људских потреба) и услови у којима се ти садржаји реализују (економски, политички, културни). Овакав функционални дру-штвени систем треба да поспеши и омогући што већу мобилност становништва како би се ослобођена снага, моћ и вештина синергијски претворили у моћно средство прогреса, мира и склада и постигло ваљано и пожељно управљање које имплицира еко-номски и друштвени прогрес и већи степен рада, социјалне сигур-ности, социјалне правде, слободе, солидарности, хуманизма и виши ниво животног стандарда. Тек у таквим условима друштвена заједница постаје ваљана посуда за претапање економских, култур-них и социјалних различитости и моћно средство за ослобађање од заостале и неразвијене социјалне прошлости. Након тога, а ми то очекујемо, човек економски, политички и опште културно припада заједници у којој се конфликтност своди на најмању могућу меру - то је пожељно стање. На овај начин отвара се широк простор за иницијативу грађана, владавину права, демократско одлучивање, ефикасно управљање, поштовање основних права, слобода и дужности, јавности и одговорности.

Индустријализација и технолошки напредак донели су са собом егалитаризам, индивидуализацију и личне политичке, еко-номске и социјалне слободе што чини основе демократски разви-јених друштава. Овакав пакт права и слобода ослободио је човека од традиционалних патријархалних веза, а пре свега задруге и вишечлане породице. Тако слободан, укључио се у свет брзог окре-тања капитала, већег профита и безграничног кретања за већим зарадама, дохотком, стандардом и што извеснијом социјалном 16 Наталија Перишић, Европски социјални модели, магистарска теза, Факултет политич-ких наука, Београд 2008, стр. 175-176. 17 Исто.


будућношћу.18 Међутим, с друге стране, егалитаризам је са свим својим предностима донео и низ тешкоћа са којима се данас свака развијена држава суочава. Наиме, повећава се учешће старих у укупном броју становништва које у развијеним европским држа-вама чини 13,5%. Веће учешће старих је добар показатељ напретка и прогреса и раста свих оних мерила која одређују животни стандард и социјалну сигурност човека (исхрана, образовање, лечење, становање и др.). Али то захтева обезбеђивање трајних извора за задовољавање потреба човека у старости. На овом пољу се гради и одређује квалитет односа друштва према старима и односа младе генерације према потребама старих. Литература 1. Цветковић Владимир, Ц.В. (1994) Социологија-Модерна

рефлексија историјског збивања, Институт за политичке студије, Београд.

2. Марковић Драган, М.Д. (2009) Локална самоуправа у европ-ским интеграцијама, Политичка ревија, бр. 1, Београд, стр.155-175.

18 У индустријски развијеним земљама пољопривредом се бави мање од 10% становни-штва: у САД 4,5%, Енглеској 5,6%, Француској 7% и тд. Али, ове земље су велики пољо-привредни произвођачи, обезбеђују вишак пољопривредних производа и висок степен задовољавања потреба свог становништва. Пољопривредни произвођач у овим земљама производи толико количина животних намирница да подмирује потребе 150 потрошача. Где је доминантна пољопривреда као привредна грана, тамо се око 80% становништва бави пољопривредном производњом. Истовремено, у тим земљама село је пренасељено и екстензивна производња не може да обезбеди ни прехрањивање становништва, посебно у екстремним географско-климатским условима. Колики је проблем у елементарном задо-вољавању потреба становништва у свету види се кроз бројне показатеље. Осамдесетих година прошлога века у сиромаштву је живело око 750 милиона, по проценама у овом веку сиромаштво је захватило 1,2 милијарде људи. Према подацима Програма УН за развој 1,5 милијарди људи у земљама у развоју зарађује мање од једног долара дневно. Тежину сиромаштва у свету као дугорочни проблем чини глад. У свету данас гладује око 600 милиона људи, од последица глади сваке године умре 25 милиона људи у земљама у развоју. Последице глади највише погађају децу. У овим земљама половина деце испод пет година старости је неухрањена, 90 милиона деце је изложено суровој глади, од које годишње умре седам милиона. У овој групи земаља живи 4,4 милијарде становника што је 63% светске популације, те се тежина проблема може сагледати и кроз следеће: 2,6 милијарди немају основне санитарне услове, 1,1 милијарда је без одговарајућег стана, 1,4 милијарда нема воде за пиће, 880 милиона нема здравствену заштиту, а половина деце школског узраста је ван система образовања. У циљу смањивања сиромаштва 2002. године одржана је конференција ФАО на којој је захтевано брисање дугова сиромашних земаља, смањивање сиромаштва на 400 милиона до 2015. гдине. На овом скупу генерални секретар ОУН Кофи Анан истакао је да богате земље не поштују раније утврђене обавезе о финансијској помоћи сиромашним земљама и да је за ове потребе неопходно сваке године издвојити 24 милијарде долара. У Мадриду 2002. године одржан је самит земаља Латинске Америке, Кариба и ЕУ где је истакнут проблем сиромаштва и оштро критико-вана глобализација чија је последица да су сиромашне земље и даље само извозници сировина, а увозници финалних производа. Такође, 2002. године одржан је самит шефова, влада и представника 189 земаља у Јоханесбургу, где се расправљало о раније донетим документима, одрживом развоју у свету, као и о актуелним проблемима енергије, пољо-привреде, здравства и развоја под мотом „Народ, планета, развој“ са циљем да се сиро-маштво преполови до 2015. године.


3. Кочовић Драгослав, К.Д. (2010) Религијска учења, ФПН, Београд.

4. Кочовић Драгослав, К.Д. (2010) Појединачна, породична и друштвена дисипација, ФПН, Годишњак, бр.4, Београд, стр. 415-425.

5. Кочовић Драгослав, К.Д. (2007) Социјална политика, ФПН, Београд.

6. Кочовић Драгослав, К.Д. (2012) Сунамизам у обнови и развоју села у Србији, Социјална мисао, бр. 1. Београд 2012. стр.121-141.

7. Кочовић Драгослав, К.Д. (2011) Политичке, економске и социјалне последице окупације јужне српске покрајине Косова и Метохије, Зборник, Филозофски факултет, Косовска Митровица. стр. 89-109.

8. Петричковић Милан, П.М.(2011) Социјално-културна неслобода сеоског становништва Србије на примеру села Вранеша, XVII међународни научни скуп Власински сусрети, Власинско језеро, 1. и 2. септембар.

9. Перишић Наталија, П.Н. (2008) Европски социјални модели, Магистарска теза, Факултет политичких наука, Београд, стр. 175-176.

10. Закон о локалној самоуправи Републике Србије од 29. децембра 2007. године, чл. 72, 73, 75, 78.

11. Матић Петар, М.П. (2006) Развој локалне самоуправе у Републици Србији, Политичка ревија, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд, стр.395.

12. Шуљагић Сања, Ш. С. (2009) Разматрање проблема одрживог и равномерног регионалног развоја, Политичка ревија, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд, стр. 67-86.

13. Стевановић Ђура, С.Ђ. (2011) Друштвена и научна актуелност обнове села, XVII међународни научни скуп Власински сусрети, Власинско језеро, 1. и 2. септембар 2011.

14. Commission of the European Communities, 2005, str.14. 15. Зелени папир (Green Paper) (2005), Confronting Demographic

Change: a New Solidarity Between the Generations. 16. www.europa.eu.int 17. www.cor.eu.int 18. http://europa.eu.int/comm/regional_policy/funds/prord/sf_en.ht

m 19. http://europa.eu.int/comm/enlargement/financial_assistance.htm 20. http://europa.eu.int/comm/regional_policy/interreg3/index_en.h

tm 21. http://www.cadses.net/index.html 22. http://europa.en.int/comm/regional_policy 23. http://europa.en.int/comm/world/enp/index_en.htm

http://www.europa.eu.int/

http://www.cor.eu.int/


24. http://europa.en.int/comm/world/enp/pdf/com03_393_en.pdf 25. http://europa.en.int/comm/towntwwinning/index_en.html 26. http://europa.en.int/comm/europeaid/projects/cards/fareword_e

n.htm 27. (http://www.ear.eu.int/serbia/serbia.htm)

Dragoslav Kočović

URBAN VS RURAL SOCIETY AND THE OLD-YOUNG RELATION19

Abstract The paper speaks of the relation between the old and the young

in the context of general changes in the society. It does not stop at the identification of a group of factors significantly affecting the form of the old-young interaction. The economic basis and the urbanisation of the society could not be left aside, as this is a general trend in most of the world, especially in the industrially developped countries. It is the high level of industrialisation that goes hand in hand with market liberalisation as well as egalitarianism in the relations between the old and the yound and in the family itself. In this context we discuss what seems to be an eternal issue – the issue of the generation gap, or as the case may be – the relation causing rural population to move to urban environments. This opens up a question if this is a clash of generations or a clash of civilisations. We claim, more descriptively than judgementally, that at least in our country and our culture, there is no vertical generation gap, and consequently no “rebel“ against most patriarchal values. Social problems which basically have their roots partly in the system of values and in the human interelations, especially those that considerably shape the society are mentioned without any deeper analysis. We point to the European experiences and possible programmes that definitely initiate, motivate and synergetically engage the energies of the old and the young.

Key words: society, development, young, old, aging

19This paper was written during implementation of the project no 179076 financed by the Ministry for Science and Technology of the Republic of Serbia


Радмила Урошевић1

Претходно саопштење UDK BROJEVI: 316.614 ; 37.068:316.4.051.6

ВОЛОНТИРАЊЕ КАО ПОДРЖАВАЈУЋИ КОНЦЕПТ И КОНТЕКСТ РАЗВИЈАЊА МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКЕ СОЛИДАРНОСТИ

Резиме Савремени човек живи усамљено и отуђено и у време када

медији и медијска индустрија славе врхунац своје моћи. Медији су део свакодневног живота. Они су данас доступнији, утицајнији и одговорнији него икад. Као такви, они заиста јесу креатори наше стварности. Као социјално искључена и маргиналзована популаци-ја, сениори су посебно осетљива категорија грађана и медијске публике. С друге стране, сениори више него било која друга група-ција - највише верују медијима и имају од њих висока очекивања. Као илустрацију ове тврдње, можемо навести њихове изјаве - „било је на телевизији!” или „писало је у новинама”. Оно што је „било” и оно што је „писало“- то је једина истина.

Медији данас активно учествују у стварању негативне слике о старости, старењу и старијим људима. При том примењују доми-нантан аферашки приступ, фаворизују доминантно негативне теме и догађаје везане за сениоре, користећи језик и стил који оснажује стереотипе и предрасуде о старости као непожељној животној доби. Медији често не нуде позитивно решење као излаз из теме и на тај начин постају саучесници у непоступању одговорних поје-динаца и институција.

Улога медија у унапређењу свакодневног живота сениора у Србији у најкраћем би била: да информишу, забаве,едукују и буду подршка појединцима и породицама у њиховој социјализацији и посебно - да буду активни социјални партнери у свим областима друштвене бриге о најстаријој популацији чиме би коначно и социјална одговорност медија била испуњена.

Кључне речи: социјализација, позитивна слика, едукација, стереотипи, социјална одговорност. Увод

Најстарија популација припада категорији становништва која је посебно рањива, маргинализована и социјално искључена. 1 Социолог, сарадник Геронтолошког друштва Србије, запослена у Градској општини Звездара


Усамљеност је највећи проблем сениора данас у Београду, без обзира на социоекономски, породични, образовни и друге статусе. Пензионисање, као чин социјалне смрти и лапота, најјачи је окидач који старије суграђане смешта у зону социјалне изолације, соци-јалне искључености и самоизолације и самоискључености. Соци-јална искљученост је ограничавајући фактор за све активности које су драгоцене за старију популацију - дружење, развијање личних интересовања и капацитета, коришћење расположивих садржаја из окружења, ма колико ова популација била хетерогеног састава и имала различите личне потребе.

Поштујући принципе Мадридског интернационалног плана, препоруке Европске комисије и домаћа документа2 обавезали смо се на њихову примену - стварање услова за активно старење, успо-стављање међугенерацијске солидарности и „Друштва за све гене-рације“. Ово су веома захтевни задаци за увођење у свакодневни живот суграђана, посебно када се има у виду (само)изолација, предрасуде и страхови појединаца у односу на промене у свако-дневном начину живота као и неповерење у систем да он може битно да им помогне.

Првобитна идеја3 оснивања и развијања програмских актив-ности Волонтерског сервиса Звездаре је да створи концепт на локалном нивоу који ће бити помоћ и подршка свим генерацијама становништва у зони њихове социјализације, развијања личних интересовања и могућности и, посебно, међусобне сарадње. Прет-поставка да је волонтирање као активност простор са свим овим компонентама потврдио се већ у првој години рада. Непосредан контакт са грађанима је потврдио сврсисходност организовања волонтерских активности за потребе свих, и оних који желе да волонтирају и оних који желе да користе волонтерске услуге.

Волонтерски сервис је кроз своје двогодишње искуство пре-познао проблем усамљености и социјалне искључености најстарије популације. С друге стране, млади су осујећени када је реч о утицају бака и дека на њихово одрастање јер недовољно времена проводе заједно. Претпоставили смо да би већи степен међугенерацијске упућености, који бисмо постигли организацијом волонтерске активности на Звзедари, дао позитивне ефекте и бенефите и старијој и млађој генерацији. Интерактивност и узајамност

Постоји општа сагласност да дуготрајно одржавање људи на социјалној помоћи није добро ни за појединца ни за систем, да је пожељно увођење фокусирања система на расположиве ресурсе грађана/корисника и, у складу с тим, да је пожељна активна подр-шка појединцима и породицама уместо досадашње пасивне. Подр-шка у социјализацији, стицању социјалних вештина и свакоднев-ном функционисању превасходно рањивих и маргинализованих 2 Национална стратегија о старењу Републике Србије 2006-2015. 3 Програм рада Волонтерског сервиса Звездаре у 2012. години


категорија становништва, посебно је значајна област социјалне заштите која укључује активирање свих преосталих и расположи-вих ресурса појединаца и породица. С друге стране, волонтирање4 као значајна форма/облик (стручно вођена и надзирана од стране државе) социјалног укључивања и активности која доноси бенефит свим актерима, и пружаоцима и корисницима волонтерских актив-ности, препознат је, али недовољно искоришћен ресурс у свим заједницама на територији Србије у областима трајне, квалитетне и одрживе социјализације, пружања непосредне помоћи, подршке и оснаживања.

Настојећи да маргинализоване категорије становништва добију шансу у социјалној интеграцији, развијању друштвено при-хватљивих облика понашања, редефинисању, формирању и усва-јању позитивних система вредности са позитивним исходом – организоване волонтерске активности на територији општине Звездара се фокусирају на све генерације становништва и све оне којима је потребна помоћ у свакодневном функционисању.

Циљ овог истраживања је био да се покуша доћи до полазних сазнања о томе колико су млади становници Звездаре располо-жени да се волонтерски ангажују, и посебно о областима у којим би волонтирали. Принцип планирања волонтерских активности на Звездари је да се мапирају потребе и могућности грађана. Оваква директна партиципација грађана у креирању и пружању услуга у директној је корелацији са оптималним одговором и подршком друштва њиховим приоритетним потребама и чини ове актив-ности доступнијим и ефикаснијим.5 Млади и волонтирање

Сви учесници анкете су одговорили потврдно на питање да ли знају шта је волонтирање. Упитани да дају своје дефиниције (слободни одговори) сви који су одговорили (82) су дали дефини-цију за коју се може рећи да је тачна. Ево неких њихових одговора на постављено питање „Шта је према твом мишљењу волонти-рање?“.

- Вељко, 13 година: Волонтирање је за мене учествовање у организацијама којима је циљ да мењају ствари које нису добре.

- Бојана, 11 година: Помагање другим људима или учество-вање у акцијама.

- Ана, 15 година: Волонтирање представља рад у некој орга-низацији, помаже нам да усавршимо себе и сазнамо нешто ново.

- Маша, 13 година: Волонтирање је добровољни рад који се не плаћа и којим себе можеш да обогатиш новим искуством.

4 Закон о волонтирању РС 5 Стратегија развоја социјалне заштите на територији Звездаре 2011-2015. г.


- Мина, 16 година: Волонтирање је добровољно пријављи-вање за неко ангажовање. Може пружити практично искус-тво и напредак.

- Снежана,11 година: Волонтирање је начин да помогнемо неком а да не тражимо ништа за узврат.

- Сашка, 13 година: Волонтирање је бесплатно помагање дру-гима.

- Никола, 15 година: За мене је волонтирање стицање неког новог искуства. Тако можемо да помогнемо многим људи-ма, а и волонтирање нам може послужити у животу.

- Милица, 13 година: Помоћ старијим особама. Чишћење парка... учествовање у некој хуманитарној акцији.

- Милош, 11 година: Бавити се неким хуманим послом зато што то волиш.

- Михајло, 11 година: Волонтирање је супер! - Александар, 11 година: То је када неко ради неки посао

добровољно а који је помагање другима и природи. Поруке вршњацима на крају упитника су једнозначне и сви

су, поред исказане жеље да волонтирају, поручили својим вршњацима да учине то исто. Ево неких њихових порука:

- Софија, 15 година: Волонтирајте, јер је волонтирање највећа радост коју можете да поделите са другима.

- Никола, 14 година: Волонтирајте, нећете се покајати! - Ненад, 13 година: Волонтирајте да нешто научите.

Резултати анкете Од 100 испитаних младих узраста од 12 до 15 година, на

питање да ли желе да волонтирају 100% одговорило је потврдно, али да им то нико не нуди организовано и у континуитету. На питање на који начин би желели да буду ангажовани, 70% се изјаснило да жели да помаже старијима у свакодневној набавци (47) и дружењу (23).


Табела бр.1- Изабране области волонтирања младих Звездараца Број испитаника

(100) узраста од 12-15

година Изабрана област волонтирања

Број испитаника према полу

(100)

47 Помоћ старијима у набавци хране, хигијене, лекова, изношење смећа

23 ж 24 м

23 Дружење са старијима, читање новина, литературе

15 ж 8 м

15 Помоћ сиромашној и деци без родитељског старања

13 ж 2 м

10 Уређење школског дворишта, екологија

5 ж 5м

5 Разне хуманитарне акције 2 ж 3 м

100 укупно 58 ж 42 м

Онима који су везани за своје домове услед болести, слабости

и немоћи, 47 од 100 испитаних је спремно да помаже у свако-дневној набавци хране, хигијене и лекова. Они који су се изјаснили за волонтирање кроз организовано дружење, такође су рекли да би волели да читају новине или литературу у кућним условима или некој библиотеци, школи, месној заједници у близини адресе где станују.

Важно је напоменути да су испитивани млади без претходног информисања о постојећим организованим волонтерским актив-ностима на територији општине Звездара. Анкета је вођена усмено према предвиђеном упитнику. Од укупно 100 испитаних старијих основаца и млађих средњошколаца, 58 су девојке а 42 младићи. Поред тога што су се изјаснили да им је област волонтирања пожељно и планирано понашање у скоријој будућности, сви млади су исказали и апсолутно позитивне ставове о волонтирању и хума-нитарном раду као дугорочној активности. Поред, кроз упитник и разговор током његовог попуњавања, показаног знања о томе шта је волонтирање, испитаници су потврдили и свој позитиван став у односу на ту врсту организоване солидарности.

О волонтирању су их најчешће информисали: родитељи (31), вршњаци (25), наставници (24), медији (10), сами и остали (10). Охрабрује чињеница да породица данас преноси друштвену вредност као што је волонтирање, хуманост и солидарност. У реализацији конкурса Градске општине Звездара за школску 2012/2013. годину за избор “Нај-волонтерске акције”* основци и средњошколци су реализовали 12 волонтерских акција које су обухватиле око 500 директних и 1.000 индиректних корисника волонтерских активности. Поштујући Закон о волонтирању РС, сви родитељи су потписали сагласност да њихова деца буду ангажована у предложеним акцијама и активностима.


Слика старијих и старости у очима младих У разговорима који су вођени током анкете, показало се да су

млади сагласни са оценама да су старији суграђани, који живе у њиховом непосредном окружењу, недовољно видљиви, да о њима постоји стереотип да су немоћни и неинтересантни. Млади своја досадашња искуства са старијим члановима породице оцењују на два начина. Први је, да су баке и деке одиграле кључну негујућу улогу у њиховом одрастању док су родитељи на послу, па исте доживљавају као и своје родитеље, то јест контролоре. Други је, да је помињање бака и дека асоцијација на благе и стрпљиве људе, препуне љубави и стрпљења за најмлађе. Свима је заједнички пози-тиван став у односу на старије особе, њихове потребе и могућност да им помогнемо у свакодневном животу.

Упитани како виде та дружења са старијима, млади одго-варају да су њима приче старијих интересантне, да их они причају на занимљив начин и да ни један медији не може да замени њихову „живу реч”. Доста је заступљено и мишљење младих да кроз дру-жење могу да реализују заједничке акције, да се помажу и да заједно проводе слободно време. Млади су исказали став да су старији драгоцени и да имају своје место у свакодневном животу, да су старији младима потребни и да би требало више времена да проводе заједно. Запослене у општини који планирају активности и програм рада Волонтерског сервиса

*Јавно расписан конкурс на сајту ГО Звездара и медијима Звездаре су ова сазнања охрабрила у планирању дружења и радионица на којима би се среле генерације старије и млађе попу-лације. О волонтирању у пружању подршке и помоћи старијима, рекли су:

- Дарко, 14 година: Ми у школи смо одлучили и желимо да променимо код својих вршњака свест о значају хумани-тарног рада, посебно бринући о старијима.

- Александар, 15 година: Важни су сусрети генерација стари-јих и младих.

- Тијана, 15 година: Желимо да кроз животне приче старијих и ми извучемо поуке.

Анализа одговора које смо добили представљала је добар ситуациони материјал за даљи план за акцију. Пре свега у зони активизације младих према старијима како би помогли најугроже-нијим старијим Звездарцима у свакодневном функционисању. Свако волонтирање по дефиницији “носи” интерактивност свих учесника у волонтерском процесу. Имајући то у виду, можемо да очекујемо да интерактивност две генерације директно допринесе успостављању боље међугенерацијске сарадње и толеранције. На тај начин волонтирање се показује као оптималан и реалан модел подржавајућег концепта у контексту развијања међугенерацијске солидарности од општег значаја.

Овај модел је оптималан и због тога што је у контексту сма-њења социјалне искључености апсолутно друштвено видљив и као


процес и као конкретна активност. Посебно је драгоцен јер је могућа мерљивост ефеката волонтирања, како директних тако и индиректних актера/корисника. У свим срединама где се волонти-рање организује у зони смањења социјалне искључености старијих и међугенерацијске солидарности и нетолеранције, реално је оче-кивати позитивне резултате и тренд смањења ових социјалних проблема како краткорочних тако и дугорочних.

Идеја реализоване анкете је била да се сагледају капацитети младих на Звездари да се кроз волонтерске активности успостави међугенерацијска сарадња али на такав начин да старија попула-ција у том процесу буде активна, у складу са својим капацитетима, никако публика и пасивни посматрач. На тај начин планирамо решавање неколико проблема који су присутни кад је реч о социјално искљученим категоријама становника и међугенера-цијској толеранцији/сарадњи будући да се волонтирање у позитив-ној пракси показало као добар и одржив инструмент за социјали-зацију свих генерација.

Анкета је демантовала предрасуде да су млади данас неемпа-тични, несолидарни и нехумани. Њима само нико није организо-вано понудио да развијају своју емпатију, солидарност и хуманост а што је свакако добар основ за демонтирање једне веома важне предрасуде везане за најмлађе генерације у Србији. Компоненте волонтирања

Развијање идеје волонтирања од значаја је за успостављање и унапређење међугенерацијске сарадње. Волонтирање тако постаје место међугенерацијског сусрета, упознавања и будућег бољег разумевања, што је први и најважнији корак у превазилажењу међугенерацијског неспоразума и предрасуда које су свакако, у већој или мањој мери, обостране. Та сарадња може да унапреди свакодневно функционисање старих и немоћних који живе сами, без породичног старања, али је потребно развијати програме волонтирања фокусиране на садржаје на локалном нивоу, бесплатне, доступне и према интересовањима сениора, који ће помоћи да се ублажи њихова социјална искљученост. Кроз процес волонтирања млади имају непосредну прилику да се упознају са проблемима старијих генерација, начином њиховог размишљања, њиховим интересовањима, потребама и могућностима, то јест да упознају старост и проблеме старијих људи што је последњих деценија изостало као организован васпитни програм.

Социјална кохезија на локалном нивоу нужно је израз соли-дарности његових грађана. Због тога је организовање волонтер-ских активности на локалном нивоу зона хуманизације односа свих грађана, подизања нивоа одговорне грађанске свести, усвајања проактивних животних стилова (лични и социјални активизам) појединаца и породица. Због свега тога, волонтирање је и зона у којој, на оптималан начин, стичемо и реализујемо наш лични и друштвени капитал.


Потреба за организовањем и организаторима волонтерских активности остаје трајна будући да је реч о најширој зони соција-лизације свих нас, едукацији која успоставља нови систем вредно-сти и норми намењен свим генерацијама а младима и најстаријима највише. Посебно је важна хуманизација свакодневног живота без обзира на стандард или постојање различитих нивоа осујећености социјалних потреба становништва. Политика заједница са најви-шим егзистенцијалним стандардом управо највише инсистира на волонтирању и солидарности свог становништва. Волонтирање је пожељан и квалитетан облик структурисаног слободног времена припадника свих генерација. Волонтирање је и добра лекција из породичног и грађанског васпитања најмлађим генерацијама. Од свих интереса којима смо окружени волонтирање има само емотивни и социјални у најширем значењу, друштвено пожељан и некомерцијалан. Закључак

Иако волонтирање има дугу традицију на нашим просторима, последњих деценија смо га неправедно запоставили и заборавили као организовну социјалну активност. С друге стране, нарасли проблеми квалитета живота старијих генерација, пораст одсуства породичне бриге и сиромаштва, значајно су произвели нехуману старост и запостављену међугенерацијску солидарност. Анкети-рање и непосредан рад са младима као и позитивне промене код активних волонтера добар су основ за будуће организаторе волон-терских активности. Организовање волонтерских активности је добар, квалитетан и одржив концепт који већ даје добре резултате код пружалаца и корисика волонтерских активности. Међугене-рацијска солидарност и толеранција су једна од области пожељних позитивних исхода од значаја за целокупну заједницу, социјалну искљученост посебно рањивих и маргинализованх категорија становника. Radmila Urošević

THE ROLE OF THE MEDIA IN DEVELOPMENT THE DAILY LIVES OF SENIORS IN SERBIA

Abstract Human beings today live a lonely and alienated in time when the

media and the media industry celebrate the peak of its power. The media are part of everyday life. They are now more accessible, more


influential and more responsible than ever. As such, they are really the creators of our reality. As a socially excluded and marginalized population, elderly are particularly vulnerable citizens and media audiences. On the other hand, they trust media more than any other group and have high expectations. To illustrate this we specify their statements – “It was on TV”, or “it was in the papers”. What is “it” and what is “written” - that is the only truth. The media today are actively involved in creating a negative image of old age, aging and elderly. They use scandal-stained dominant approach, favoring dominant negative topics and events related to elderly, using language and style that reinforces stereotypes and prejudices about age as undesirable life period. The media often do not offer a positive solution as a way out of the topic and thereby become accomplice to irresponsible individuals and institutions in their failure to act in correct way. The role of the media in improving the daily lives of elderly in Serbia in brief is: to inform, to amuse, to educate and be support to individuals and families in their socialization and especially – to be active social partners in all areas of social care for the oldest populations, which would finally fulfill the social responsibility of the media.

Key words: socialization, positive image, education, stereotypes, social responsibility


II ТЕОРИЈА И ИСТРАЖИВАЊА О СТАРОСТИ

Лидија Козарчанин1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 314.15.015(412) ; 331.556.4

СТАРЕЊЕ И МИГРАЦИЈЕ КАО ИЗАЗОВИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ2

Сажетак Европски субрегион Југоисточну Европу, према Уједињеним

нацијама, чине: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, БЈР Македонија, Србија и Турска. Старење становништва је присутно у целом субрегиону, али главна карактеристика динамике станов-ништва у овим земљама су упадљиве унутрашње разлике. Изразито младо становништво, то јест најнижу медијалну старост имају Турска и Албанија, а најстарије становништво живи у деловима Србије (без Косова и Метохије), па и у Црној Гори и БЈР Македо-нији. У целом субрегиону је у протеклој деценији расла и медијална старост и очекивана дужина живота на рођењу, а пројекције УН указују да ће се ови трендови наставити. Оно што компликује и што битно утиче на старење становништва у овом субрегиону су масивне и континуиране миграције становништва. Прави поли-тички одговор на овакве демографске изазове, или бар значајно ублажавање негативних последица за одрживи развој друштва, јесте одговарајућа развојна социјална политика, односно пошто-вање начела међународне популационе политике (PoA) у складу са којима се највише улаже у развој образовања и здравље станов-ништва.

Кључне речи: старење, интернационалне миграције, међу-народна популациона политика

1 Републички завод за социјалну заштиту 2 Рад је изложен на првом тематском панелу експерата „Динамика становништва и одр-живи развој“ Међународне конференције Европског региона Уједињених нација о станов-ништву и развоју, под називом „Остваривање избора: популациони приоритети за 21. столеће“, 1. и 2. јула, 2013. године.


О популационој политици као активности Уједињених нација На Генералној скупштини Уједињених нација усвојена је

Резолуција (65/234) којом је дат мандат Популационом фонду УН као и регионалним комисијама УН да, у сарадњи и уз консултације са земљама чланицама УН, предузму посао ревизије међународне популационе политике и праксе, то јест ревизије Програма акција (PoA). Период посматрања фокусиран је, углавном, на протеклу деценију али, по одређеним темама, и даље у прошлост. Програм акција (PoA) је, у ствари, најзначајнији документ глобалне попула-ционе политике који је договорен и усвојен на Међународној конференцији УН о популацији и развоју (ICPD) одржаној у Каиру, 1994. године са укупно 179 земаља учесница.

Програм акција (PoA) са Конференције у Каиру има исто-ријски значај за међународну популациону политику због тога што се у Програму први пут усваја начело о потребама развијања активности за оснаживање људи (читај свих грађана или станов-ништва) и то превасходно жена и свих оних који припадају посебно рањивим или осетљивим групама. Поред тога, Програм је значајан и због универзално усвојеног начела о потребама разви-јања и поштовања људских права. И треће, управо је овим доку-ментом међународне популационе политике коначно потврђено разумевање нераскидиве повезаности становништва или попула-ције, са једне, и развоја друштва, са друге стране. У ову тему се затим укључује и читав низ важних елемената популационе политике: питање родне равноправности, повезаности популације и здравља, образовања, урбанизације, миграција, животне средине, популације и одрживости економског развоја, као и повезаности популације са управом, то јест улоге цивилног друштва у државном управљању.3

Да би извршила ревизију у Европском региону Уједињених нација, који обухвата 57 земаља Европе, Северне Америке, Цен-тралне Азије и Израела, Европска регионална комисија (UNECЕ) је координирала свеобухватно истраживање на целом подручју, које је поверено Међународном институту за примењене системске анализе и Витгенштајн центру за демографију и глобални хумани капитал. Извршено је истраживање актуелних демографских трен-дова и политика у Европском региону УН4. Резултати истраживања стања и ревизија примене Програма акција су били основни предмет разматрања на Европској регионалној конференцији чији је мото био: „Остваривање избора: популациони приоритети за 21 столеће“.

Свим припремама за конференцију су руководиле Европска регионална комисија УН (UNECE) и канцеларије Популационог 3 UNECE Regional Report - ICPD - Beyond 2014: The UNECE Region`s Perspective, prepubli-cation version, UNECE, Geneva, June, 2013. 4 “Population trends and Policy responses in the Region: Outcomes, Policies and Possibilities“, Jana Vobecka, William P. Butz, Gerald Cirilo Reyes, - UNICPD, IIASA, Wittgenstein Centre, for Demography and Global Human Capital , UNECE Geneva, July 2013.


фонда УН (UNFPA) за Источну Европу и Централну Азију. У првој половини 2013. године одржана су и три тематска састанка, први у Бечу, на тему „Популација и одрживи развој“, други у Београду, на тему „Неједнакости и социјална искљученост“ и трећи на тему „Породица, сексуално и репродуктивно здравље“. У припремама су ангажоване и најзначајније научне институције као и више органи-зација цивилног друштва заједно са представницима влада и парламената држава чланица. Влада Швајцарске је била држава домаћин и председавајући Конференције у чијем раду је учество-вало више од три стотине делегата и представника из 57 земаља Европског региона.

Конференција је била завршни исход овог подухвата у Европском региону УН. Циљ Конференције је био да се размотри утврђено стање имплементације Програма акција који је 1994. године донет у Каиру. То значи, да се донесу закључци који се односе на питања која су делови Програма, али и о појави и иден-тификовању нових питања која су везана за популацију и развој, сексуално и репродуктивно здравље и права, родну једнакост и оснаживање жена.

Важно је било и да се на конференцији изнесу и истакну успешни приступи у пракси -конкретне политике, стратегије и програми који су остварили позитивне ефекте. На тај начин је обезбеђена основа за препоруке и размену примера добре праксе, и региона у целини и земаља појединачно. Конференција је такође допринела даљем порасту нивоа свести о читавом процесу демо-графског развоја у оквиру Програма акција из 1994. као и могућ-ности да се остваре неке нове синергије у оквиру дебате о Развојној агенди - после 2014.

Међутим, ни Конференција у седишту Европске регионалне комисије УН у Женеви није последња фаза ревизије Програма акција из Каира. Крајњи резултати ревизије глобалне популационе политике знаће се када она буде глобално и завршена. Сви регио-нални извештаји биће саставни делови Извештаја Генералног секретара УН који ће се разматрати у 2014. години на 47. седници Комисије за популацију и развој (CPD) као и на специјалној сесији Генералне скупштине УН која ће бити посвећена популацији (становништву) и развоју након 2014. године. Изазови старења и миграција становништва у земљама Југоисточне Европе

Субрегион Југоисточне Европе чине државе чланице УН: Албанија, Босна и Херцеговина, БЈР Македонија, Србија и Турска. Подаци о становништву се у субрегиону Југоисточне Европе углав-ном прикупљају периодично, спровођењем пописа становништва. У испитивању демографске динамике земаља у протеклој деценији појављивале су се одређене тешкоће везане за расположиве подат-ке. На пример, попис становништва у протеклих десет година није реализован у свим државама субрегиона. Али, тешкоће се јављају и због тога што неке националне и/или етничке скупине повремено


бојкотују попис становништва. Поред тога, и одређене важне врсте евиденција које би требало да служе за мониторинг и дају ближе податке о присутним демографским променама као што су, на пример, миграције, често нису ни ажурне ни потпуне. Овакве тешкоће су, разумљиво, утицале на квалитет прикупљених подата-ка у извршеним истраживањима, а донекле су смањиле и снагу одређених аргумената који се у раду износе.

Иако су постојале одређене тешкоће приликом прикупљања података, нема никакве сумње да је истраживањима потпуно потврђена констатација да се процес старења становништва ника-ко не може избећи. Демографски трендови који указују на старење утврђени су и постоје у свим земљама субрегиона мада у различи-том степену и са различитом динамиком.

Када говоримо о миграцији људи из ових земаља Југоисточне Европе, две су констатације важне. У оквиру унутрашњих мигра-ција у свим земљама се насељавају градови, а напуштају рурална подручја, док у интернационалним миграцијама (и привременим и сталним) јасно је да су ове земље оне из којих радници (или студенти) мигранти одлазе. Истраживања нам показују да се ради о веома масивној појави интернационалне миграције која због своје величине значајно утиче и на демографске промене на нивоу свих ових држава појединачно. Истовремено, старијој популацији која остаје, посебно у руралним подручјима, подршка и услуге нису доступне. Током 1990. године су хуманитарна криза и захтеви за азилом били главни покретачи интернационалне миграције, док је после тога основни покретач потрага за послом5. Медијална старост као индикатор старења становништва

Холистички приступ или сагледавање друштвених појава у коме се максимално поштује њихова целовитост као и сложеност, један је од основних разлога због којег се као значајан индикатор старења становништва користи медијална старост. Медијална старост становништва је, у ствари, конкретна старост неког поје-динца/аца изражена у годинама, али управо оног појединца/аца који дели становништво на два подједнака дела, на млађи део, са једне, и на старији део популације, са друге стране. На овај начин, свако ко се у интерпретацији послужи овим индикатором има истовремено и одређену представу о укупној старосној структури тог становништва.

Становништво Југоисточне Европе, према официјелним ста-тистичким подацима и проценама, броји нешто мање од сто милиона људи (или 92.260.000 по Извештају о истраживању УН6). Од тога, најмање четири петине чине становници Турске као највеће и најмногољудније чланице овог региона са 80.694.485 становника по процени статистике за јули 2013. године.

5 Ibid, Population Dynamics and Sustainable Development, страна 10. 6 Ibid, South Eastern Europe (SEE),страна, 102.


Табела 1. Медијална старост и пројекције 2010. – 2050.

Подручје 2010 Медијална старост

2030 Медијална старост

2050 Медијална старост

Земље Југоисточне Европе - просек 30,0 36,8 42,2

Европски регион УН у целини - просек 37,7 42,5 45,5

По подацима о стању у медијалној старости у 2010. години у

земљама субрегиона Југоисточна Европа и у целом подручју Европског региона УН (Европа са Северном Америком, Израелом и Средњом Азијом) уочавамо, да постоје значајне разлике. У меди-јалној старости становништва разлика од 7,7 година указује да је становништво нашег субрегиона много млађе од просека региона. Имајући у виду учешће сваке земље субрегиона у укупном броју становника, јасно је да су у овом статистичком просеку „испли-вале“ или конкретније, доминирају карактеристике становништва у Турској.

Пројекције за 2030. и 2050. годину које смо користили у истој табели су експертске пројекције базиране на следећим подацима: о старости, полу и нивоу образовања становништва. Оне су израђене у оквиру три могућа сценарија од којих се у извештају УН под називом „Популациони трендови и политички одговори у региону: Исходи, политике и могућности“ користимо тзв. средњим сцена-ријом. То је истовремено и сценарио демографских промена у перспективи који подразумева континуитет у деловању поменутих контролисаних фактора.7

Према изнетим пројекцијама је јасно да ће се тренд старења и у субрегиону Југоисточне Европе и у Европском региону УН у целини наставити јер медијална старост расте. И, уколико се у вези са контролисаним факторима нешто не промени (на пример, ниво образовања), и средином столећа ћемо као субрегион опет бити у просеку, у сличној позицији као и сада, са млађом популацијом, с тим да ће разлика од просека за читав регион бити упола мања него што је данас.

Овим подацима можемо додати још једно поређење – поре-ђење нашег субрегиона са осталим Европским субрегионима. Бро-јимо укупно седам субрегиона: Источна Европа и Кавказ (Јерме-нија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Молдавија, Руска Федера-ција, Украјина), Централна Азија (Казахстан, Република Киргизија, Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан), Нове ЕУ државе (Бугар-ска, Кипар, Република Чешка, Естонија, Хрватска, Мађарска, Лит-ванија, Латвија, Малта, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија), ЕУ15 држава (Аустрија, Белгија, Немачка, Данска, Шпанија,

7 Извор: Wittgenstein Centre, for Demography and Global Human Capital – Wolfgang Lutz, William Butz i Samir,2013. из “Population trends and Policy responses in the Region: Outcomes, Policies and Possibilities“


Финска, Француска, Уједињено краљевство, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал, Шведска), Западноевропске нечланице ЕУ (Швајцарска, Исланд, Норвешка), Северна Америка и Израел (Канада, Израел, Сједињене Америчке Државе). Табела 2. Медијална старост и пројекције 2010. – 2050.

Подручје 2010.

Медијална старост

2030. Медијална

старост

2050. Медијална

старост Југоисточна Европа 30,0 36,8 42,2 Источна Европа и

Кавказ 37,7 43,3 45,8

Централна Азија 25,0 31,8 37,5

Нове ЕУ државе 38,9 46,0 51,1

ЕУ15 41,5 46,4 49.0 Западноевропске државе нечланице 40,2 44,8 47,8

Северна Америка и Израел 37,0 40,4 43,0

Европски регион УН 37,7 42,5 45,5 Пратећи податке можемо приметити још један утврђен демо-

графски тренд који је за реаговање на последице старења станов-ништва посебно важан. То је чињеница да се учешће старије популације у становништву знатно брже повећава у земљама у развоју и да превазилази учешће старијих у популацијама најразви-јенијих земаља. Овде видимо да је у 2010. медијална старост највиша у субрегиону ЕУ15 (41,5) као и субрегиону Западноевроп-ских држава нечланица (40,2). Али, у 2050. години се по пројекцији по сценарију континуитета очекује да највиша медијална старост буде премештена у субрегион нових ЕУ држава (51,1) као и да буде значајно виша од просека за цео регион.

У оваквом груписању земаља Европског региона УН, једино земље Централне Азије (25,0) имају млађе становништво од субрегиона Југоисточне Европе (30,0). Практично су земље та два субрегиона у просеку најмлађе становништво Европског региона УН. Овакви исходи и потврђене правилности у демографским променама нас управо усмеравају ка даљим испитивањима. Очекивана дужина живота на рођењу као индикатор старења становништва

Пошто је продужење животног века жена и мушкараца један од основних фактора старења становништва, следећи индикатор који нам помаже да сагледамо појаву старења становништва је про-сечна очекивана дужина живота у моменту рођења. Овај показатељ


се рачуна одвојено према родној припадности и због тога што, у већини случајева, постоје разлике између дужине живота мушкараца и жена и то у корист жена. Табела 3. Очекивана дужина живота на рођењу, према родној припадности8

Подручје Родна припадност 2000. 2010. 2030. 2050.

Југоисточна Европа

Мушкарци 68 72 75 79

Европски регион УН - Мушкарци 71 74 78 83

Југоисточна Европа Жене 73 76 80 84

Европски регион УН - Жене 78 80 84 88

У периоду од 2000. до 2010. године могу се уочити разлике

које постоје и код мушкараца и код жена, и које показују заостајање земаља Југоисточне Европе у просеку за три (мушкарци) до пет година (жене) у очекиваној дужини живота. Ове разлике су евиден-тиране у протеклом периоду, али, према пројекцијама конти-нуитета, оне ће постојати нешто мало смањене и у неколико наредних деценија.

Током протекле деценије утврђен је пораст у очекиваној дужини живота на рођењу и мушкараца и жена, као и постојаност разлике очекиване дужине живота жена у односу на мушкарце. Ови су трендови присутни и у нашем субрегиону и у Европском региону у целини. Пројекције указују да ће се наставити и убудуће, све док се не стигне до изразито високих календарских узраста (преко 90 година) када би се могла очекивати промена – стагнација и слично.

Детаљније анализе су јасно показале одређене правилности - да је очекивана дужина живота већа у популационим групама које имају виши ниво образовања и обрнуто. Пораст очекиване дужине живота такође утиче на повећање учешћа старијих од 65 у станов-ништву. Пројекције по овом аспекту указују да ће учешће старијих особа у становништву иначе убудуће расти брже него до сада. Разлике између земаља суб-региона Југоисточне Европе по изложеним индикаторима старења

Према званично објављеним подацима одговарајућих нацио-налних статистичких институција утврдили смо да је за 2011. годину медијална старост у земљама Југоисточне Европе била веома различита по земљама чланицама. 8 Извор: UNDP (2011) и Едиев и сарадници (2012) из “Population trends and Policy responses in the Region: Outcomes, Policies and Possibilities“


Табела 4. Медијална старост у земљама Југоисточне Европе Државе субрегиона УН Југоисточне

Европе Медијална старост

Албанија 30,4 године

Босна и Херцеговина /

БЈР Македонија 36,2 године

Црна Гора 38,3 године

Србија 42,7 година

Турска 28,8 година

Чак 13,9 година је разлика у медијалној старости између

Турске и показатеља за већи део Србије (без Косова и Метохије) који има изразито старо становништво. Ова разлика показује да је становништво Турске много млађе, као и да половина станов-ништва ове земље има мање од 28,8 година. Обрнуто, становни-штво већег дела Србије је старијег узраста и половина ста-новништва Војводине и Централне Србије са Београдом је старија од 42,7 година. Табела 5. Очекивана дужина живота на рођењу, према родној припадности9

Држава субрегиона УН Југоисточне Европе мушкарци жене

Албанија (2012) 74,9 80,4

БЈР Македонија 73,1 77,2

Босна и Херцеговина / /

Црна Гора 73,4 78,9

Србија 71,6 76,8

Турска (2012) 70,8 74,7 И у погледу очекиване дужине живота мушкараца и жена

између земаља субрегиона Југоисточне Европе постоје значајне разлике. Очекивана дужина живота и мушкараца и жена је највиша у Албанији, а најнижа у Турској. Постоји чак 5,7 година разлике (код жена) односно 4,1 година разлике (код мушкараца) између становништва Албаније и Турске иако је и становништво Албаније као и становништво Турске релативно младо. Можемо закључити 9 Извор: Eurostat, 2011. година


да, у укупној демографској динамици која се односи на старење популације субрегиона Југоисточне Европе, постоје значајне разли-ке између земаља као основна карактеристика демографске струк-туре становништва.

Становништво Турске и Албаније је много млађе станов-ништво а истовремено је уочено да је и динамика старења спорија. На другој страни, у већем делу Србије, Црној Гори и Македонији становништво је старије а даље старење становништва је брже. Изазови миграција становништва у земљама Југоисточне Европе

Када говоримо о миграцијама становништва битно разлику-јемо два облика, унутрашњу и интернационалну миграцију. Појава унутрашњих миграција, у свим земљама поготову на релацији село-град, много је израженија него интернационална миграција. Разлози за то се могу лако разумети јер су унутрашње миграције много једноставније - мање су правно регулисане него миграције између држава, у питању су и мање раздаљине, оне мање коштају и представљају много мање економских, социјалних и културних стресова за појединца.10 Тако је мигрантско становништво, као исход унутрашње миграције, у Србији у 2002. години обухватало скоро половину укупног броја становника, али углавном су биле у питању миграције локалног типа11.

Интернационалне миграције, то јест одлазак грађана из субрегиона Југоисточне Европе у друге развијеније земље, 2000. године обухватиле су 3% становништва а 2010, нешто мање - 2,6%. Према подацима, главни смер миграција је углавном ка земљама субрегиона ЕУ15. Извештај УН „Популациони трендови и поли-тике у Европском региону УН“ је потврдио да у свим земљама субрегиона Југоисточне Европе постоје изражене миграције ста-новништва. Подаци указују да су разлози миграција у посматраном периоду углавном економске природе, то јест резултат жеље миграната да себи као и својим породицама обезбеде бољи живот.

На основу стопа интернационалне миграције можемо закљу-чити да у односу на 2000. годину кад је стопа интернационалне емиграције у субрегиону Југоисточне Европе била 3%, у 2010. стопа емиграције опада на 2,6%. То је релативно мали пад али може бити и веома важан као позитиван знак за све земље овог субрегиона из којих квалитетнија и млађа радна снага континуирано одлази.

Када посматрамо читав Европски регион Уједињених нација, интернационална миграција има негативан миграциони салдо само у земљама два субрегиона: Југоисточне Европе и Централне Азије. 10 “Population trends and Policy responses in the Region: Outcomes, Policies and Possibilities“, Jana Vobecka, William P. Butz, Gerald Cirilo Reyes, July 2013. - UNICPD, IIASA, Wittgenstein Centre, for Demography and Global Human Capital, Hot question, 2: Is migration a threat or an opportunity for development? страна 13- 17. 11 Мигрантско становништво у Србији, Преглед 4 /2004. http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=154&id=15102

http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=154&id=15102


У периоду 1996. до 2000. године, негативан салдо је износио -130.147 особа, а у периоду 2006. до 2010. негативан салдо се сма-њио на - 46.429 особа. Ово смањење је велико - 2,8 пута - и значајно охрабрује. Поред тога, важно је истаћи и чињеницу да је међу мигрантима стопа одласка образованих изнад средњег образовног нивоа 2000. године била чак 8% од укупног броја образованог, радно активног становништва.

Када се интернационална миграција посматра у релацији са укупним становништвом појединачне земље, јасно се указује да су у протеклој деценији, Србија, БЈР Македонија и Албанија искусиле изразито велику миграцију становништва. Истраживања извршена у Србији, на пример, доказују да ова врста миграција има врло конкретне негативне ефекте на становништво земље: на динамику старења становништва јер је убрзава, на породичну подршку јер је битно смањује, на продуктивност јер је обара уз ниво образовања радне снаге, али и на одрживост развоја друштва јер се уочени губици не могу надокнадити.

Обрнуто, и истраживања и пракса потврђују да зараде које мигранти враћају у земље порекла имају позитивне ефекте једино када су употребљене директно у развојне сврхе, што је реткост. У пракси се оно што је изгубљено кроз миграције образованих и млађих људи не може надокнадити зарадама које се углавном улажу у физички капитал и инфраструктуру. Пример: Интернационалне миграције у Србији

Влада Републике Србије је 2010. године усвојила Миграциони профил, чиме се кренуло у постављање и усвајање механизама и система за систематско прикупљање података о мигрантима. Миграциони профил за 2010. годину је резултат рада техничке радне групе коју је формирао Комесаријат за избеглице а чланови су били представници министарстава и организација које сачиња-вају Координационо тело за праћење и управљање миграцијама12.

У закључцима студије „Миграциони профил Србије“ (Влада РС, 2011) наводи се више важних карактеристика и података о миграцијама из Србије:

Република Србија није атрактивна као земља дестинације поготово за мигранте којима је циљ запослење. Захваљујући Националној служби запошљавања, (НСЗ), Канцеларији за дија-спору и статистици Евростата, по први пут је формирана слика тренутног стања у земљи. Пописом је утврђено да се у 2011. години наставља тренд опадања броја становника у Републици Србији који је започет 1992. Укупан број становника се у периоду од претход-ног пописа (2002) смањио за 4,15%. Од фактора који утичу на овакво стање, наводи се емиграција из Републике Србије, као и природни фактори високог морталитета и ниског наталитета.

12 Миграциони профил Републике Србије у 2011, Влада Републике Србије, 2011. Закључци, страна 62.


Заједничка последица оваквог стања је и „наглашено старење ста-новништва“.

У Попису становништва је истовремено регистровано 4,1% или 338 хиљада лица која живе у иностранству. Међутим, ажурне и прецизне евиденције, као основе за планирање, још нису успоста-вљене. Добијени подаци у попису односе се само на мигранте чији су чланови породице остали у земљи и дају податке. Због тога што одлазе и читава породична домаћинства, процене су да су бројеви свакако већи. Иако још нису решени проблеми избеглиштва и интерног расељења, Република Србија постаје и све фреквентнија транзитна земља за мигранте из Азије и Африке.

У просеку су мигранти који напуштају Србију и много млађи од укупног становништва (за читавих десет година), а чешће имају и виши степен образовања од просека радно активног станов-ништва. Прилив новца из земаља где живи највећи део дијаспоре и који износи око трећине укупног прилива девизних дознака, најве-ћим делом одлази у потрошњу, а веома малим делом у производњу и инвестиције. Поруке и препоруке за развијање адекватне социјалне или популационе политике

У истраживањима популационих трендова и праксе у оквиру социјалних политика у Европском региону УН постављено је неко-лико тзв. „врућих питања“. За нашу тему су значајна два поставље-на питања. Прво питање се управо односило на старење а гласило је: „Да ли старење становништва представља претњу одрживом развоју друштва?“

Резултати испитивања и анализа успешне праксе у социјал-ним (популационим) политикама показале су да старење станов-ништва није претња за одрживи развој друштва када се на националном нивоу практикује одговарајућа социјална (или попу-лациона) политика. А оно што је заједничко свим успешним праксама у којима старији постају снажан ресурс развоја су стална улагања у развијање образовања и здравствене заштите. Подаци показују да су у одређеним европским субрегионима већ актуелне генерације старијих и образованије и здравије и активније и много дуже живе од својих предака или претходних генерација старијих људи.

Показало се и несумњиво је да је од пресудног значаја за одрживи развој друштва социјална или популациона политика која је добро организована и континуирана подршка и помоћ најугро-женијим деловима становништва. У таквој социјалној политици главни инструменти су образовање и здравствена заштита а подразумева се и развијање широке лепезе избора и континуиране акције од превенције до „куративе“ и „палијативе“.

Подизање нивоа формалног образовања становништва и широка примена различитих видова неформалног образовања, односно обука и тренинга улазе и у домен превенције али и у домен непосредне подршке у кризи, а представљају и ефикасно средство


против сваке дискриминације. Само се образовањем у потребној мери подиже свест грађана о потреби међугенерацијске солидар-ности и о томе да свако животно доба (генерација) и свака разли-читост појединца има својих предности.

Акције треба да буду усмерене: - на уклањање (почети од смањења) сиромаштва појединца и

породице; - на обезбеђивање одговарајуће доступности (од физичке до

финансијске) различитих врста подршке и услуга за све гра-ђане (децу, одрасле, старије) који због болести и неспособ-ности не могу да се укључе у друштво а нарочито оних који живе на руралним подручјима;

- на системско и континуирано ангажовање јавног, невла-диног и свих других сектора да се стално сузбија и смањује број оних људи који су злостављани или дискриминисани;

- на настојање да се повећава број података и показатеља који се континуирано и периодично прикупљају а који ће послужити не само строго индивидуализираном приступу у стручном социјалном раду, већ и праћењу (мониторингу) и вредновању (евалуацији) предузетих акција, односно соци-јалних (или популационих) политика.

Поред акција општег усмерења у земљама Југоисточне Европе појавило се и неколико конкретних питања која се морају ургентно решавати:

- питање обезбеђења сигурних минималних прихода за ста-рије особе и то посебно за старије жене;

- питање ургентног повећања доступности и социјалних и здравствених услуга на сеоским подручјима;

- и последње, али подједнако важно, питање обезбеђења услуга дугорочног збрињавања у локалним заједницама, што ближе месту становања корисника услуга и што успешнијег отклањања ризика институционализације.

У централном Извештају о становништву постављено је и друго „вруће питање“ - „да ли су миграције становништва претња развоју друштава, или су то могућности да се друштва развијају?“.

Одговор је, за разлику од првог који је релативно оптими-стичан, у случају миграција управо за земље субрегиона Југоисточ-не Европе (уз субрегион Централне Азије), прилично песимисти-чан. Констатује се да унутрашње миграције као и интернационалне, доводе до појава депопулације читавих региона а старије ста-новништво остаје без породичне подршке. Волумен интерна-ционалних миграција је битно утицао на демографску ситуацију на националном нивоу и произвео је више негативних ефеката – на продуктивност, старење, систем породичне подршке и одрживост развоја.

У решавању тих питања позитивна искуства упућују на кори-шћење ресурса „кооперативних међународних политика“. Проблем миграција је веома сложен јер укључује деловање читавог низа


фактора а и специфичан је за сваку земљу појединачно. Због тога треба детаљно истраживати мотивацију одласка миграната и све факторе који су утицали на волумен интернационалне миграције на националном нивоу да би политике које се предузимају биле засноване на чињеницама и са више шанси да буду успешне.

У решавању и ублажавању последица интернационалне миграције младог и образованог становништва примери добре праксе указују да су најбољи различити облици успешне сарадње између конкретних земаља порекла са земљама које примају раднике емигранте. То је најуспешнији вид реаговања и истовре-мено рад на оснаживању слабијих група међу мигрантима и разви-јање видова конкретне сарадње која доноси корист обема стра-нама. Ради се о пројектима којима се решавају појединачна питања и проблеми који се јављају приликом одласка миграната, приликом успостављања и одржавања веза са дијаспором као и питања и проблема који се јављају приликом повратка миграната у земљу порекла. Lidija Kozarčanin

AGEING AND MIGRATIONS AS A CHALLENGES OF THE COUNTRIES OF SOUTHEAST EUROPE

The UN sub-region, South-Eastern Europe, includes Albania, Bosnia and Herzegovina, and Montenegro, FYR Macedonia, Serbia and Turkey. Population ageing exists in the whole sub- region, but the main characteristics of population dynamics in these countries are big differences between them. The youngest population lives in Turkey and Albania, with the lowest medial age, while the oldest population lives in parts of Serbia (without KiM), Montenegro and FYR Macedonia. In the past decade, in whole sub-region, median age and life expectancy at birth has increased, and the UN projection shows that further increase could be expected in future as well. Massive and continuous international migrations also have important impact on population ageing process. Real answers or mitigation of consequences of this population challenges for sustainable development lay in corresponding social polices, or population policies in which we accepted main principles (PоА) so that the highest investments go to the development of education and health of citizens.

Key words: ageing, international migration, international population policy


III ИЗ ГЕРИЈАТРИЈСКЕ ПРАКСЕ

Горан Шево1, Младен Давидовић2, Предраг Ерцег2, 3, Небојша Деспотовић2,3, Драгослав П. Милошевић2,3, Марија Тасић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 314.116(497.11) ; 314.15

ДЕМОГРАФСКО СТАРЕЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: ЗАШТИТА СТАРИХ У КОНТЕКСТУ ДРУШТВЕНИХ РЕФОРМИ

Сажетак Становнишво Србије наставља да демографски стари. У

попису 2011. године било је чак 17,4% становника животне доби 65 и више година. Очигледно је да су претходне две деценије бурних историјских дешавања оставиле значајне последице на демо-графску слику Србије, као уосталом и на многобројне друге сфере живота. У основи демографског старења су три групе фактора од значаја: ниска стопа фертилитета, смањење морталитета (које пре свега одражава свеукупно побољшање здравља популације и дово-ди до дужег животног века) и значајне миграције старијих сегме-ната популације. Чини се да је у Србији ниска стопа фертилитета ипак од примарног значаја, док се о побољшању здравственог стања популације може говорити само са великим резервама, а допринос миграционих кретања овом феномену немогуће је измерити с потпуном прецизношћу. Начин испољавања демограф-ског старења се значајно разликује између појединих географских, социоекономских и културних средина. У том смислу, најзна-чајнија карактеристика данашње Србије јесте процес политичке транзиције. Било би за очекивати да, временом, овај процес доведе до значајних помака у унапређењу здравља популације. Међутим, у овој фази друштвене транзиције, посебно у контексту свеобухватне десетогодишње реформе здравственог система, резултати су неза-

1 Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање, Београд 2 Медицински Факултет Универзитета у Београду – Катедра за геронтологију 3 Клиничко одељење за геријатрију, Клиничко-болнички центар „Звездара“, Београд


довољавајући. Скорашње истраживање рангирало је квалитет здравствене заштите у Србији на последње место између 34 укључене европске земље. Стога не изненађује чињеница да стари у Србији чине изузетно вулнерабилан популациони сегмент. Овај рад сагледава одређене феномене везане за демографско старење и заштиту старих у данашњој Србији.

Кључне речи: старење, стари, демографија, здравље, Србија Увод

Јасно је да демографско старење данас представља глобални феномен [1]. Овај тренд одражава, пре свега, значајно унапређење здравствених и других технологија, те бољу исхрану и свеукупни квалитет живота, што све заједно доводи до продужења животног века. Може се рећи да то представља једно од најважнијих достигнућа савремене цивилизације.

Са теоријског становишта, демографско старење се јавља као последица међузависности многобројних фактора од којих су најзначајнији пад фертилитета и пад стопа морталитета. Како ниједна популација није у стању мировања, још један важан чинилац може имати великог утицаја на овај процес, наиме, нето имиграција старијих добних сегмената. Није потребно наглаша-вати да је овакав комплексан међуоднос условљен многобројним факторима: социополитичким, економским и културолошким.

Популација Републике Србије такође убрзано стари. Основне карактеристике демографских кретања у Србији могу се описати са два кључна феномена: демографско старење и депопулација. У периоду између два последња пописа, укупна популација у Србији је смањена са 7.498.001 на 7.186.862. Са друге стране, у истом периоду контингент популације старосне доби 65 и више година наставља да расте са 16,5% на 17,4% [2,3]. У друштвено-политичком и економском смислу, Србија је земља која пролази кроз свеобу-хватну друштвену транзицију након демократских промена 2000. године. Овај рад ће покушати да анализира демографска кретања Србије у контексту ширег економског, историјског и социокулту-ролошког миљеа, који је од значаја за политику заштите старих. Материјал и методи

У раду су коришћени званични извори података демографске, виталне и здравствене статистике у Републици Србији (Репу-блички завод за статистику, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“), и земљама Европске уније (агенција Еуростат). У илустровању и анализи социоекономских, историјских и других показатеља биће коришћени и други релевантни извори. Депопулација и демографско старење

Сви демографски показатељи у Србији указују да је старење популације зашло у поодмаклу фазу. Ако је у претходном периоду могло бити основа за гледиште да је демографско старење усло-вљено популационим миграцијама без преседана у претходних


пола века, након објављивања података последњег пописа сасвим је јасно да се ради о независном феномену. Табеле 1-5 приказују значајне демографске карактеристике Србије у периоду између два последња пописа (2002. и 2011. године) [2-4].

Од средине двадесетог века, попис 2011. године је први у коме је регистрована мања укупна популација него у претходној енумерацији, чак и када су узете у обзир све релевантне методо-лошке разлике [5].

Република Србија је постала демографски стара нација, са 17,4% популације животне доби 65 година и више. Сви индикатори популационог старења настављају да расту (учешће контингента старих 60+, 65+ и 80+ година), док се удео становништва млађе животне доби смањује на мање од једне петине укупне популације. Индекс старења (популација 65+ као процентуални удео радно активног становништва, 15-64. године) достигао је 25,5% (табела 1).

Према попису 2011. године, просечна старост становништва у Србији је била 41,6 година, очекивано трајање живота живоро-ђених 76,8 година (за жене) и 71,6 (за мушкарце), док је индекс ста-рења становништва (популација 60+ као проценат сегмента ста-новништва животне доби 0-19. године) износио 114,3% (табела 2).

Табела 3 приказује опадање опште стопе фертилитета у периоду између два последња пописа. Овај пад, по свој прилици, представља основни чинилац одговоран за демографско старење у Србији. Да је то заиста тако биће показано анализом доприноса друга два фактора одговорна за феномен демографског старења, то јест стопе морталитета и популационих миграција.

Док је укупан број умрлих у периоду 2002-2011. остао готово непромењен, а број новорођених био у видном опадању (табела 4), смањење укупне популације би могло сугерисати да је дошло до пораста морталитета. Табела 5, међутим, показује стални пад добно специфичних стопа морталитета за старије добне групе, које у највећој мери учествују у укупном броју умрлих. У ствари, овакав пад се бележи за све добно специфичне стопе по петогодиштима, уз изузетак женске популације старосне доби 10-14 и 15-19 година, где у наведеном периоду није било промене [4]. Другим речима, стопе морталитета у ствари опадају у наведеном периоду. Такође се указује на пад стопе смртности новорођенчади (старост 0 година) са 12,7 за мушкарце и 8,6 за жене у 2002, на 6,7 односно 5,7 у 2011. години (10,1 и 6,3 за оба пола комбиновано). Као што ће бити показано у анализи здравственог стања, ово још увек не значи да пад стопа морталитета одражава побољшање здравља у мери која се бележи у развијеним земљама.

И на крају, популационе миграције из 1990-их представљале су још један важан фактор који је учествовао у креирању демо-графске слике данашње Србије. Након распада бивше Југославије, 377.131 избеглица из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, као и 201.641 интерно расељено лице са територије Косова и Метохије регистровано је у Србији 2001. године. Након нешто


више од десет година, тачан број избеглица који су се стално населили у Србији, односно оних који су у Србију дошли као пролазни мигранти у друге дестинације, остаје непознат. Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да је велики проценат ових особа у претходна два пописа регистрован као резидентна популација. У истом периоду, процењује се да је 300.000 становника Србије репродуктивне животне доби (без обзира на избеглички статус) трајно напустило земљу, вођени превасходно економским разло-зима [6-8]. Комбинација ова два миграциона кретања довела је до смањења учешћа млађих, уз повећања старијих сегмената попу-лације. Тако су млађи припадници избегличке популације чешће настављали миграцију у треће земље, док се млађе локално ста-новништво чешће исељавало из земље. Све ово је имало за последицу нето повећање процентуалног учешћа старијих у попу-лацији. Укупан и релативан допринос миграционих кретања демографском старењу није, међутим, могуће прецизно измерити [9,10].

Као резултат свега наведеног, демографска слика данашње Србије врло је слична оној у Европској унији, која, са своје стране, представља демографски најстарији део планете (Табела 6).

И на крају, посебно обесхрабрују резултати проспективне демографске анализе4. У питању је један новији метод, који је, за разлику од конвенционалних демографских приступа, базиран на очекиваним преосталим годинама живота [14-16]. Насупрот развијеним земљама са узнапредовалим процесом демографског старења, “проспективни праг” у Србији (животна доб у којој је очекивано преостало трајање живота 15 година или мање) још увек није достигао 65 година. Примера ради, лица старости од 65 до 69 година у Јапану могу очекивати да у просеку живе још 21,4 године, у Шведској 19,3 године, а у САД 18,8 итд. [17]. Србија је 2009. године била на првом месту у Европи по уделу становништва са мање од 15 година преосталог очекиваног тр Здравствено стање

Поред многобројних демографских сличности између Србије и ЕУ, постоје и значајне разлике. Тако на пример, упркос регистрованог пада добноспецифичних стопа морталитета, очеки-вана дужина живота на рођењу процењена последњим пописом у Србији (71,6 година за мушкарце и 76,8 за жене) знатно је нижа него у ЕУ27 (76,4 и 82,4 година - подаци из 2009. године). Слично се може констатовати за још један важан параметар демографског старења: за удео старосне групе 80 и више година у укупној

4За разлику о хронолошке (доживљене) старости, која не мора увек да одговара узнапредовалости биолошких манифестација процеса старења, овакви приступи као основни критеријум користе “проспективну” старост, базирану на преосталим годинама живота. У основи оваквог приступа је једна врста стандардизације која је базирана на сличним принципима као и концепт реалне куповне моћи (purchase parity power, PPP), у односу на номинални износ исказан у референтној валути (рецимо, US$).


популацији – 3,6% у Србији у односу на 4,5% у земљама ЕУ27 подручја 2010. године [19].

Свеукупно лошије здравствено стање становника Србије чини се најважнијим фактором за настајање ових разлика. Болести циркулаторног система (И00-И99) одговорне су за 53,9%, а неоплазме (Ц00-Ц97) за наредних 20,8% свих смртних исхода који су наступили у Србији 2011. године (56,1% и 20,2% у 2007. години) [4,20]. Сличан однос региструје се и за популацију животне доби 65 и више година, која са 87,3% учествује у укупном броју смртних исхода насталих услед болести циркулаторног система, односно са 60,5% за малигнитете. Овакав допринос старих група је разумљив с обзиром да је овај добни сегмент одговоран за 77,6% свих смртних исхода који су наступили у Србији 2011. године [21].

Са друге стране, стандардизоване стопе смртности за малиг-нитете у ЕУ27 се приближавају стопама за болести циркулаторног система (169, односно 217,3 на 100.000 становника у 2009. години) или их чак превазилазе (у Данској, Шпанији и Холандији). Чини се да разлике између појединих ЕУ земаља следе трајекторију од мање развијених, новијих чланица, према развијенијим, старијим члани-цама [19]. При томе, осим у Бугарској и Румунији, разлика између стопа за малигнитете и болести циркулаторног система свакако није 2,6 пута већа у корист ових других, као у Србији. Нажалост, непостојање података из званичних извора о стандардизованим стопама смртности у Србији битно ограничава детаљнија поре-ђења.

Посебно се напомиње се да је у Србији стопа хоспитализације старијих у видном порасту. Пацијенти животне доби 70 и више година су 1997. године чинили 17,0% свих болничких пријема, док је у 2011. години њихово учешће износило 23,9%. Све ово реги-струје се у здравственом систему где је укупан број болничких постеља смањен са 47.833 у 1997. на 39.796 у 2011. У овој последњој години, пацијенти животне доби 65 и више година чинили су 31,8% свих болничких пријема [21-23]. Заштита старих у Србији

Заштита старих обезбеђује се у Србији путем планиране интеграције социјалног и здравственог система, уз учешће при-ватног, цивилног и других релевантних сектора. Нажалост, као уосталом и у многим другим земљама, ова интеграција није увек у потпуности функционална. Највећи проблем представља одсуство јасне расподеле одговорности између главних носилаца процеса. Због великог пораста удела старијих у популацији, фактор који је при томе од посебног значаја јесте финансирање, како унутар, тако и између сектора. Економски миље са испољеном дубоком кризом посебно наглашава деликатност финансијског момента.

У овом тренутку у Србији постоји само једна специјализована акутна геријатријска установа (Геријатриjско одељење КБЦ „Звездара“, Медицински факултет Универзитета у Београду). Ове године Одељење је прославило 50-годишњицу од свог оснивања,


чиме наставља пут пионира геријатрије у нашој земљи. То је исто-времено и једино место у Србији где се обавља како додипломска тако и последипломска едукација и специјализација у области геронтологије и геријатрије. Остали медицински факултети пру-жају обуку у овој области на основним студијама, углавном у форми факултативног предмета. Геријатријска нега је укључена у програме наставе медицинских сестара и техничара како у средњој медицинској школи тако и на интегрисаним академским студијама за медицинске сестре.

Заводи за геронтологију и палијативно збрињавање су уста-нове примарне здравствене заштите, које се формирају на терито-рији четири универзитетска центра где постоје медицински факул-тети. У овом тренутку, само је завод у Београду у потпуности оперативан. Ова установа пружа услуге кућног лечења и здрав-ствене неге за функционално зависне старе особе, као и специ-јалистичку дијагностику у просторијама установе. Подручја изван универзитетских центара покривена су службама кућних лечења локалних домова здравља.

Дуготрајна нега је тек недавно постала предмет озбиљног разматрања у контексту планирања здравствених и социјалних политика за старе. Радионица о дуготрајној нези тако је одржана у новембру 2012. године у Београду, уз спонзорство Владе Републике Србије и њеног потпредседника задуженог за европске интегра-ције, а уз подршку TAIEX (Technical Assistance Information Exchange), тела Европске комисије. Међу темама овог скупа посеб-но место заузеле су прецизне дефиниције прага функционалне зависности и нивоа функционалних ограничења, које омогућавају да се донесу одлуке о остваривању права на ову врсту услуга, као и да се успоставе одрживе шеме финансирања [24].

Може се рећи да у овом тренутку, поред породице и других неформалних видова, дуготрајна нега у Србији укључује:

- дуготрајни смештај старих у државне или приватне лицен-циране домове за стара лица ;

- кућну негу – обезбеђену путем различитих здравствених и социјалних сервиса, али такође уз значајно учешће локалне самоуправе;

- “сиву зону” економије – смештај и боравак или кућне услуге које пружају различите приватне агенције без одговарајуће лиценце ;

- продужени болнички смештај за старе у државним болни-цама (у трајању до 30 дана) ;

- различите финансијске надокнаде и олакшице које се остварују преко социјалног сектора и које, по правилу, нису везане за материјалну способност корисника (“means tested”).

Посебно занимљив пример односи се на социјални сектор, који за одређене категорије старијих обезбеђује услуге “геронтодо-маћице”. Ова професија пружа различите врсте помоћи у кући


(припремање и набавку хране, чишћење, прање веша, транспорт до здравствене установе итд.), али не и персоналну негу, основни елеменат дефиниције дуготрајне неге [25]. У овом тренутку у Србији не постоји неговатељ као јасно дефинисана професија, тако да се у ванинституционалним условима ове услуге обезбеђују углавном у сивој зони економије, путем неадекватно регистро-ваних приватних агенција.

Србија, дакле, у све већој мери постаје свесна различитих изазова везаних за унапређење заштите старих. Министарство за рад и социјалну политику је оформило радну групу експерата да би се обезбедио континуирани инпут планирању социјалних политика за старије особе. Септембра 2012. године Република Србија је узела активно учешће на Министарској конференцији (The Ministerial Conference - Ensuring a society for all ages: promoting quality of life and active ageing - Vienna, Austria) [26, 27]. Министарство здравља РС и Влада РС, заједно са Регионалном канцеларијом Светске здравствене организације за Европу, одржало је у исто време серију занимиљивих сесија (Београд 18-22. септембра 2012. године). Овај скуп представљао је део мисије усмерене на подршку јачању институционалних капацитета унутар различитих сектора и друштва у целини. Смањење различитих категорија вулнерабилно-сти конципирано је адресирањем социјалних и економских детер-минанти здравља и одрживог развоја. При томе, мисија је посебну пажњу посветила различитим акутним проблемима заштите старих. Надаље, Министарство здравља РС је почетком 2013. године формирало радну групу за израду посебног програма свеобухватне заштите старих. Очекује се да ће Програм понудити многа конкретна решења, усмерена првенствено на ефикаснију социјално-здравствену интеграцију путем оснивања социјално-здравствених установа. Овакав облик заштите омогућен је новим Законом о социјалној заштити [28].

Без обзира на све горе наведене активности, породица у Србији и даље остаје основни стуб и носилац највећег терета бриге о својим најстаријим члановима. Стога не изненађује да се интензивно разматрају многобројне здравствене и социјалне поли-тике усмерене на подршку породици у остваривању ове важне друштвене улоге. У овом тренутку, нажалост, оне још увек нису, или бар нису у довољној мери, имплементиране у праксу заштите. Установљење капацитета за предах (“respite care”) свакако је међу приоритетима. Историјски, социополитички, економски и културолошки контекст

Након распада бивше Југославије, Србија је током претход-них 20 година прошла кроз један од најделикатнијих периода своје историје. Ова турбулентна дешавања укључују економски ембарго (“санкције”) Савета безбедности Уједињених нација, потпуни колапс економије, са до тада незабележеном хиперинфлацијом, ратна разарања из 1999. године и друго. Кулминацију су чиниле


октобарске промене 2000. године, које имају исходиште у поли-тичкој транзицији ка демократском друштву и економији западног типа. Транзиција подразумева свеобухватне друштвене реформе које су водиле постојаном побољшању свих економских кретања до 2008. године. Са наступањем светске економске кризе, привреда је поново постала оптерећена многобројним проблемима, те започи-ње још један низлазни тренд. Након тога, једна од ретких добрих вести било је добијање статуса кандидата за ЕУ, која је највећи трговински партнер Србије.

Подаци Светске банке, тако, показују стални пораст БНП у Србији у периоду 2000-2008. године (у распону од 2,4% до 9,3%). Од 2009. до 2012. године уследио је период стагнације (привредни раст од 2% или мање), а затим и пад БНП (1,7% до -3%). Стопа сиромаштва је процењена на 9,2% у 2010. години, што представља значајан пораст у односу на 2008. годину (6,1%). У огромном порасту је и незапосленост, која је у октобру 2011. године достигла 24%, док је још у априлу 2008. године била на нивоу од 14%. Кратак резиме осталих битних економских показатеља показује проце-њени номинални БНП од 48,56 милијарди долара у 2012. (6.539 $ по глави становника), као и процењени БНП на бази паритета куповне моћи (ППП) у истој години од Интл. 79,67 милијарди УС$, односно Интл. 10.528 УС$ по глави становника [29, 30].

У 2011. години било је регистровано 1.638.645 уживалаца различитих врста пензија (комбиновани подаци за Фонд запосле-них и Фонд пољопривредника и лица која самостално обављају делатност). Указује се да овај број не укључује додатних 144.900 новчаних накнада за различита телесна оштећења, што укупан број уживалаца пензија и новчаних надокнада подиже на невероватних 1.783.545, то јест читавих 24% укупне популације. С друге стране, број званично запослених (без пољопривредника и лица која самостално обављају делатност) износио је у 2012. години 1.727.048 (1,1% мање него у претходној години) [4, 31-33].

Након демократских промена, здравствени систем Србије започео је 2002. године свеобухватну реформу, која се усредсре-дила на функционалне проблеме, укључујући кадрове (“Human Resources“) и организацију услуга. Десет година касније, и након што је у овој области утрошено више од 20 милијарди долара, реформа је све само не завршена. У целини, може се констатовати да њени ефекти нису били задовољавајући [34]. Србија је наследила здравствени систем који је био финансиран из обавезних допри-носа за здравствено осигурање, базираних на опорезивању бруто плата у износу од 12,3%. Фонд здравственог осигурања је остао главни носилац финансирања здравствене делатноси, који данас обезбеђује скоро 60% од укупне потрошње у здравственом сектору. Фонд, међутим, ужива значајна додатна средства из различитих буџетских извора (Пензиони фонд, Министарство финансија, Фонд незапослених, итд), а уз то прима и веома знатне међуна-родне донације [35].


Разлику између трошкова и прихода у здравственој потрош-њи су, у све већој мери, надомештали различити облици партици-пације. Све ово је имало за последицу ниске плате запослених у здравству, низак ниво инвестиција у инфраструктуру и опрему, као и огроман дефицит Фонда здравственог осигурања. То је, са своје стране, давало повода корупцији, трансферу пацијената и опреме из јавног у приватни сектор, те повећању удела партиципације у укупном нивоу здравствених услуга. На самом почетку реформе, један од њених највећих проблема био је и недостатак поузданих података (“baseline”), који би омогућио праћење здравствених политика путем евалуације и мониторинга емпиријских показа-теља. Ово је бивало још у већој мери продубљено трендом сталног смањења финансирања јавног здравства и са њим везане евиден-ционе далатности. Национални здравствени рачун (усвојен 2004. године), као и кореспондирајуће финансијске политике (Fiscal Bill Policy), биле су првенствено усмерене на обезбеђивање транспа-рентности здравствене потрошње. И док је јавни сектор здравства у Србији, и поред свих потешкоћа, остао релативно добро доку-ментован, за приватни сектор и даље недостају многобројни важни подаци [35, 36]. У 2011. години државне здравствене установе су запошљавале 21.062 лекара (1 на 341 становника) [23].

Мада је укупна здравствена потрошња (изражена као про-ценат БНП) перманентно расла (са 8,7% у 2003. на 10,4% у 2010. години), то је у највећој мери одражавало пораст потрошње у приватном сектору, док је државни сектор остао на истом нивоу [35,36]. И поред тога, услед економске кризе, у периоду 2008-2010. године, укупан износ здравствене потрошње по становнику је пао са 673 на 546 УС$ [37]. Указује се на велику сличност односа приватне и државне здравствене потрошњу између Србије и земаља у суседству (Словенија, Македонија, Мађарска, Румунија, Словачка), где се такође региструје пораст удела приватног сектора, чак и до 40% [35]. У светлу наведених података, стога не изненађује што је, и поред евидентних напора, скорашње истражи-вање Euro Health Consumer Index-a рангирало квалитет здравстве-ног система у Србије на само дно лествице између 34 испитиване државе [38].

Пораст броја старијих категорија становништва у Србији даје, дакле, пуно разлога за забринутост и намеће неопходност брзог и мудрог одговора креатора дугорочне политике. Породица у Србији наставља да игра своју традиционалну носећу улогу у бризи о ста-ријима. Међутим, услед економске кризе и наведених недостатака у систему бриге о старима, она такође носи и њен највећи терет. Занимљиво је напоменути да у многим случајевима управо еко-номски фактор иде у прилог одржавања овог традиционалног начина бриге о старима. Наиме, свеукупна економска ситуација фаворизује заједничко становање више генерација, где старије особе настављају да живе у домаћинству са млађима и то у ста-новима који су углавном њихово приватно власништво. Захваљу-


јући релативној стабилности пензијских прихода, старији у овак-вим заједницама чине значајан економски ослонац породичног буџета.

Упркос свему, овај вредан традиционални ресурс убрзано се мења. Структура породице је значајно еволуирала у претходних пет деценија. Број чланова домаћинства је смањен са 4,4 (1948. године) на 3,5 (1991. године), односно на 3,0 у 2002. години (подаци из пописа 2011. још увек нису доступни за овај показатељ) [4]. Надаље, до 1991. године становништво Србије је било претежно рурално, што више није случај [6]. Село у Србији је, готово бук-вално, испражњено од млађих категорија становништва и претво-рено у претежно старачка домаћинства. Руковођени економским факторима, млади напуштају руралне средине, било миграцијом у градове, или емиграцијом у треће земље. Надаље, у многим случа-јевима таква старачка домаћинства живе у удаљеним продручјима, често лишени чак и основног нивоа здравствених и социјалних услуга. Оваква домаћинства су, уједно, подложна највећем ризику од наступања болести и сиромаштва. Закључци

Услед економске кризе и недостатка адекватних одговора креатора друштвених политика, демографско старење у Србији постаје све већи разлог за значајну забринутост. Чини се да кад год се ради о страријима, сва друга питања добијају приоритет. Ово није потпуно изненађење, јер је старизам веома раширена појава у земљама сличног социоекономског окружења.

Мада то није био предмет овог рада, није могуће отети се утиску да постоје многобројне сличности у демографским и здравственим особеностима становништва Србије и других земаља које пролазе процес друштвене транзиције. Међутим, услед своје деликатне скорашње историје, чак и међу земљама у транзицији, Србија представља препознатљив екстрем и прилично драматичан пример.

Као последица свега наведеног, страрији људи у нашој земљи настављају да представљају изузетно осетљив популациони сегмент. Литература 1. Beard J, Biggs S, Bloom D, Fried L, Hogan P, Kalache A,

Olshansky J. Global Population Ageing: Peril or Promise? PGDA Working Paper No. 89, January 2012:5 (http://www.hsph.harvard.edu/pgda/WorkingPapers/2012/PGDA_WP_89.pdf – 26.07.2013)

2. Коначни резултати пописа 2002. Саопштење 31. бр. 295, LII, Републички завод за статистику, Београд

http://www.hsph.harvard.edu/pgda/WorkingPapers/2012/PGDA_WP_89.pdf%20–%2026.07.2013




3. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Репу-блици Србији. Старост и пол, подаци по насељима. Републички завод за статистику, Београд, 2012. (http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost%20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf - 26.07.2013)

4. Статистички годишњак Републике Србије 2012. Републички завод за статистику, Београд, 2012:42

5. Пенев Г, Маринковић И. Први резултати пописа станов-ништва Србије 2011. и њихова упоредивост са подацима претходна два пописа. Демографија, књ. IX, стр. 45-68. UDK Belgrade, 2012.

6. Пенев Г. (уред.) Становништво и домаћинства Србије према Попису 2002. Републички завод за статистику Србије, Инсти-тут друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Друштво демографа Србије, Београд, 2006.

7. Предојевић Ј. Демографска старост избеглица и других ратом угрожених лица. Шести геронтолошки конгрес Југославије. Врњачка Бања 12-16. мај 2002. год. Књига резимеа стручних саопштења, Београд, 2002:10

8. Гречић В. Више наших научника у дијаспори него у Србији. Погледи: „Политика“ (http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Grecic/Vise-nasih-naucnika-u-dijaspori-nego-u-Srbiji.lt.html, - 26.07.2013)

9. Стевановић Р. Мигрантско становништво Србије.стр.71-106 у: Пенев Г. (ед.). Становништво и домаћинстава Србије према Попису 2002. Републички завод за статистику Србије, Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Друштво демографа Србије, Београд, 2006.

10. Пенев Г. (уред). Миграције, кризе и ратни сукоби на Балкану с краја 20. века. Društvo demografa Srbije & DémoBalk, Beograd, 2011.

11. 2010 Census Briefs: The Older Population 2010. U.S. Census Bureau. (http://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-09.pdf 26.07.2013)

12. Population Reference Bureau 2009. World Population Data Sheet. http://www.prb.org/pdf09/09wpds_eng.pdf 26.07.2013)

13. Eurostat Yearbook 2011. Population. (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/product_details/publication?p_product_code=KS-CD-11-001 26.07.2013)

14. Sanderson C, Scherbov WS. A New Perspective on Population Aging. Demogr Res 2007;16:27–58

15. Sanderson C, Scherbov WS. Rethinking Age and Ageing. Populat Bull 2008;63:i

16. Sanderson C, Scherbov WS. Remeasuring Aging. Science 2010;329:1287–1288

http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Grecic/Vise-nasih-naucnika-u-dijaspori-nego-u-Srbiji.lt.html

http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Grecic/Vise-nasih-naucnika-u-dijaspori-nego-u-Srbiji.lt.html

http://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-09.pdf

http://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-09.pdf

http://www.prb.org/pdf09/09wpds_eng.pdf

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/product_details/publication?p_product_code=KS-CD-11-001




17. Девеџић М, Стојиљковић Ј. Ново поимање старости – проспективна старост. Становништво 2012;1:45-67

18. European Demographic Data Sheet 2010 (http://www.oeaw.ac.at/vid/datasheet/download/European_Demographic_Data_Sheet_2010.pdf 07.08.2013)

19. Eurostat Yearbook 2012. Population. 2013:172 (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/product_details/publication?p_product_code=KS-CD-12-001 26.07.2013)

20. Sevo G, Despotovic N, Erceg P, Jankelic S, Milosevic D.P, Davidovic M. Aging in Serbia. Adv gerontol 2009;22:553–557

21. Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”– непубликовани подаци, pers.comm. Miljus, Д (14.02.2013)

22. Здравље становника Србије — Аналитичка студија 1997–2007. Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”, Београд, 2008.

23. Здравствено-статистички годишњак Републике Србије 2010. Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић – Батут”, Београд, 2011.

24. Извештај са радионице о дуготрајном збрињавању у Палати Србије Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва уз подршку Инструмента за техничку помоћ и размену информација (TAIEX) Европске Комисије, 2012. (хттп://www.инклузија.гов.рс/?п=15618&ланг=ен 25.07.2013)

25. Colombo F, et al. Help Wanted: Providing and Paying for Long-Term Care, OECD Health Policy Studies, OECD Publishing 2011 (http://dx.doi.org/10.1787/9789264097759-en 26.07.2013)

26. Министарска конференција “Обезбеђивање друштва за све старосне доби: промовисање квалитета живота и активног старења”, државе чланице УНЕЦЕ обележавају десету годишњицу МИПАА/РИС. (http://www.unece.org/pau/ageing/ministerial_conference_2012.html 21.02.2013)

27. Report with actions taken on national level in relation to the UNECE Regional Implementation Strategy of the Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (http://www.unece.org/fileadmin/DAM/pau/age/Ministerial_Conference_Vienna/Information/Speeches/Others/2nd-panel/Serbia-L.Kozarcanin.pdf 26.07.2013)

28. Закон о социјалној заштити. Службени гласник РС 2011:24 29. The World Bank. Serbia. World Development indicators.

(http://data.worldbank.org/country/serbia#cp_wdi; http://www.worldbank.org/en/country/serbia 26.07.2013)

http://www.oeaw.ac.at/vid/datasheet/download/European_Demographic_Data_Sheet_2010.pdf

http://www.oeaw.ac.at/vid/datasheet/download/European_Demographic_Data_Sheet_2010.pdf




http://dx.doi.org/10.1787/9789264097759-en

http://www.unece.org/pau/ageing/ministerial_conference_2012.html

http://www.unece.org/pau/ageing/ministerial_conference_2012.html

http://www.unece.org/fileadmin/DAM/pau/age/Ministerial_Conference_Vienna/Information/Speeches/Others/2nd-panel/Serbia-L.Kozarcanin.pdf




http://data.worldbank.org/country/serbia#cp_wdi



http://www.worldbank.org/en/country/serbia


30. International Monetray Fund. Report for Selected Countries and Subjects, Serbia (http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/01/weodata/weorept.aspx?sy=2008&ey=2015&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=49&pr1.y=10&c=942&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= 26.07.2013)

31. Месечни статистички билтен 11/2012. Република Србија, Републички завод за статистику, Београд 2012, (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/92/77/MSB_11_2012.pdf 26.07.2013)

32. Запослени и зараде. Републички завод за статистику 2012. (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=26 25.07.2013)

33. Запослени у Републици Србији 2012. Републички завод за ста-тистику, Београд. број 18 - год. LXIII, (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/91/54/zp21012013.pdf 26.07.2013)

34. WHO: Serbian healthcare system making progress.17/10/2012 (http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2012/10/17/feature-03 25.07.2013)

35. Gajić-Stevanović M, Dimitrijević S, Vuksa A, Jovanović D. Health care system and spending in Serbia from 2004 to 2008, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd 2011. (http://www.batut.org.rs/search.php?cx=015452139015581533861%3Ar7hxrw-bpq8&cof=FORID%3A9&ie=UTF-8&q=Health+care+system+&sa=Pretraga 25.07.2013)

36. Health care system and spending in Serbia. Health Systems 20/20. US AID. (http://www.healthsystems2020.org/content/impact/detail/2285/ 26.07.2013)

37. Health expenditure per capita (current US$), World Bank. (http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.PCAP 26.07.2013)

38. Björnberg, A. Euro Health Consumer Index: 2012 Report. Health Consumer Powerhouse AB, 2012

http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/01/weodata/weorept.aspx?sy=2008&ey=2015&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=49&pr1.y=10&c=942&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a





http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/92/77/MSB_11_2012.pdf



http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=26



http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/91/54/zp21012013.pdf



http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2012/10/17/feature-03




http://www.batut.org.rs/search.php?cx=015452139015581533861%3Ar7hxrw-bpq8&cof=FORID%3A9&ie=UTF-8&q=Health+care+system+&sa=Pretraga




http://www.healthsystems2020.org/content/impact/detail/2285/

http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.PCAP


Табела 1. Укупна популација, процентуално учешће појединих добних група, 60+, 65+, 80+, 0-19 година и индекс старења у Србији према пописима 2002. и 2011. године.

Укупно 60+ 65+ 80+ ИС* 0-19

2002. 2011. 2002. 2011. 2002. 2011. 2002. 2011. 2002. 2011. 2002. 2011.

Т 7498001 7186862 22,5% 24,7% 16,5% 17,4% 1,9% 3,6% 24,6% 25,5% 22,3% 19,9%

М 3645930 3499176 20,1% 22,2% 14,4% 15,1% 1,5% 2,7% 21,0% 21,6% 23,5% 21,0%

Ф 3852071 3687686 24,7% 27,2% 18,6% 19,6% 2,4% 4,4% 28,2% 29,3% 21,2% 18,8%

* Индекс старења: проценат популације старосне доби 65 година и више у односу на активну популацију (старосна доб 15-64 године)

** Сви подаци приказани у овом раду не укључују територију Косова и Метохије за коју последњи пописни подаци потичу из 1981. год.

Табела 2. Република Србија 2002 – 2011: просечна старост становништва, индекс старења становништва и очекивано трајање живота на рођењу.

Просечна старост

становништва (године) Индекс старења

становништва* (%)

Очекивано трајање живота на рођењу

(године)

Тотал М Ф Тотал М Ф М Ф

2002. 40.2 39.0 41.5 99.1 84.2 114.8 69.7 75.0

2005. 40.6 39.3 41.8 100.6 84.9 117.2 70.0 75.4

2006. 40.7 39.4 42.0 101.2 85.2 117.9 70.6 75.9

2007. 40.9 39.6 42.2 103.2 86.9 120.3 70.7 76.2

2008. 41.1 39.7 42.4 105.9 89.3 123.4 71.1 76.3

2009. 41.2 39.9 42.5 108.6 91.7 126.4 71.1 76.4

2010. 41.4 40.0 42.7 111.4 94.2 129.6 71.4 76.6

2011. 41.6 40.2 42.9 114.3 96.8 132.9 71.6 76.8

*Индекс старења становништва – популација стара 60 и више година као процентуални удео контигента животне доби 0-19 год. (%)

Табела 3. Општа и укупна стопа фертилитета у Србији 2002-2011.

Година

2002. 2008. 2009. 2010. 2011.

Општа стопа фертилитета* 43.1 40.5 41.5 40.7 39.4 Укупна стопа

фертилитета** 1.6 1.4 1.4 1.4 1.4

*Општа стопа фертилитета се дефинише као однос између укупног броја живорођених и фертилног сегмента женске популације (15-49 година) у периоду од годину дана.

**Укупна стопа фертилитета представља укупан број живорођених, рођених од мајки одређене старости, према 1.000 жена те исте старости. Другим речима, укупан број

живорођене деце на једну жену, односно збир специфичних стопа фертилитета


Табела 4. Укупан број умрлих, живорођених и мртворођених у Србији 2002-2011.

Укупан број Година

2002. 2008. 2009. 2010. 2011.

Сви умрли 102.785 102.711 104.000 103.211 102.935

Живорођени 78.101 69.083 70.299 68.304 65.598

Мртворођени 432 345 366 388 328

Табела 5. Добно специфичне стопе морталитета по петогодиштима за старије сегменте популације у Србији 2002-2011. (изражено на 1.000 становника)

Добна група Пол

Година (календарска)

(године живота) 2002. 2008. 2009. 2010. 2011.

65–69 М 38.2 33.5 34.8 34.4 34.0

Ф 22.6 18.7 19.1 19.5 18.2

70–74 М 58.8 52.8 51.8 51.2 51.4

Ф 41.3 35.0 34.3 33.4 32.9

75–79 М 93.8 84.0 84.7 83.8 81.9

Ф 72.4 66.4 67.6 63.9 63.0

80–84 М 137.1 126.9 126.8 125 126.5

Ф 121.3 120.3 117.7 115.5 113.3

85 + М 238.8 185.5 184.0 173.4 171.2

Ф 239.8 183.4 183.8 179.6 173.7

Табела 6. Пропорција старијих сегмената популације у Србији и изабраним земљама/регионима 2009.* године [извори: 4, 11-13].

Србија ЕУ27 Немачка Грчка Италија САД (65+) Свет (65+)

65-79 год. 13,7% 12,7% 15,4% 14,3% 14,5% 13,0% 8,0%

≥ 80 год. 3,3% 4,5% 5,0% 4,4% 5,6%

*подаци из САД су за 2010. годину


Goran Ševo, Mladen Davidović, Predrag Erceg, Nebojša Despotović, Dragoslav P. Milošević, Marija Tasić

DEMOGRAPHIC AGING IN REPUBLIC OF SERBIA: HEALTH PROTECTION IN THE CONTEXT OF SOCIAL REFORMS

Abstract Citizens of Serbia continue to demographic aging. The citizen’s

2011 year list there was even 17.4% of the population aged 65 and over. Obviously the last two decades of turbulent historical events left a significant impact on the demography of Serbia, just like in many other spheres of life. On the basis of demographic aging we can speak of three groups of factors of importance: low fertility rates, mortality reduction (which primarily reflects the overall improvement of health of the population and leads to longer life), as well as significant migration of older segments of the population. It seems that in Serbia, low fertility rate, however, is of primary importance, while improving the health of the population can speak only with great reserve, and the contribution of migration flows this phenomenon can not be measured with absolute precision. Manifestations of demographic aging are significantly different between the different geographical, socio-economic and cultural backgrounds. In this sense, the most important feature of today's Serbia is the process of political transition. One would expect that, over time, this process led to significant progress in improving population health. However, at this stage of social transition, especially in the context of a comprehensive ten-year reform of the health system, the results were unsatisfactory. A recent survey ranked the quality of health care in Serbia in last place among 34 European countries involved. It is therefore not surprising that the elderly in Serbia are extremely vulnerabilan population segment. This paper examines certain phenomena related to aging of the population and protection of the elderly in today's Serbia.

Key words: aging, elderly, demography, health, Serbia


Миодраг Ђорђевић1, Ивана Марковић1, Небојша Деспотовић2,1, Предраг Ерцег2,1, Драгослав П. Милошевић2,1, Младен Давидовић2

Прегледни рад UDK BROJEVI: 612.67

СТАРОСТ И СТАРЕЊЕ

Сажетак У основи старења је интрацелуларна акумулација штетних

утицаја. Биолошке теорије старења могу се поделити на еволу-ционе, системске и ћелијске. Еволуционе теорије објашњавају раз-лику у дужини живота мутацијом и селекцијом гена: програмирана смрт - ограничен број ћелијских деоба; акумулација мутација - значај егзогених фактора; антагонистичка плеиотропија - ефекат гена на супротне начине у раном и каснијем животу; неинвести-рање у соматске ћелије - мање инвестирање него за полне. Систем-ске теорије: имунолошка - стварање аутоантитела; неуроендокрина - опадање нивоа хормона и неутротрансмитера; теорија стреса - трошење адаптивне енергије у збиру стресова. Ћелијске теорије: мембранска - липидна пероксидација повећава пропустљивост мембране; митохондријална - мутације мтДНК могу индуковати апоптозу; оштећење ДНК - нагомилавање генских оштећења и учесталије хромозомске аберације због смањене способности репа-рације; теломере - смањивање активности теломераза са временом. Генетске теорије старења: старосни сат-старосне секвенце уткане су у нервни и ендокрини систем, сат се активира скраћивањем теломера код митотски активних ћелија; унакрсно повезивање - нагомилавање унакрсног повезивања једињења омета функцију ћелије; слободни радикали изазивају оштећења која се манифестују старењем; калоријска рестрикција успорава метаболичке процесе и продужава живот; накупљање лоших поправки - оштећење и дезорганизација ћелија, ткива, макромолекула.

Кључне речи: старење, ћелија, апоптоза, мембране, мито-хондрије, ДНК, теломере Увод

Старење је универзалан биолошки процес и природна фаза у животном циклусу сваке јединке, која се завршава смрћу (1). Ста- 1 КБЦ „Звездара” Београд, Интерна клиника, Клиничко одељење за геријатрију, Наставна база Медицинског факултета Универзитета у Београду 2 Медицински факултет Универзитета у Београду, Катедра за геронтологију


рост се одликује поремећеном хомеостатском функцијом, опада-њем психофизиолошких адаптивних капацитета и променама у биолошко-молекуларним функцијама. Свака теорија старења мора да обухвати: штетност (опадање функције), прогресивност (посте-пено напредовање), ендогеност (није последица промењених усло-ва спољашње средине) и универзалност (погађа све јединке). У основи је интрацелуларна акумулација штетних утицаја који воде ка старењу ћелије и њеној смрти. Леонард Хејфлик је доказао да свака ћелија има ограничен животни век, то јест број деоба - Хејфликов лимит (2). БИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА

Циљ биолошких теорија је објашњење узрока и механизама старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине (3). Деле се на: еволуционе, системске и ћелијске (4).

Еволуционе теорије објашњавају разлику у дужини живота мутацијом и селекцијом гена (5). По теорији прогамиране смрти, старење је резултат поремећаја у контролним механизмима орга-низма. У старости се смањује пролиферативни капацитет ћелије, па је већа апоптоза него пролиферација. Теорија акумулације мута-ција истиче значај егзогених фактора: зрачење, хемијски токсини, слободни радикали, гликозилација, хидролиза (1). Теорија антаго-нистичке плеиотропије заснива се на претпоставкама да одређени ген може утицати на више особина (плеиотропија) и да плеио-тропни ефекти могу да делују на прилагођеност на супротне начине. Ако ген има позитиван учинак у раном животу, касније може имати негативан. Теорија неинвестирања у соматске ћелије сматра да старење настаје јер природна селекција фаворизује мање инвестирање организма у одржавање и поправку соматских ћелија, него што је потребно за неограничено преживљавање полних ћелија (6).

Системске теорије објашњавају старење имунолошким и неуроендокриним променама (5). По имунолошкој теорији, смање-на способност разликовања сопствених антигена од туђих води стварању аутоантитела и већој инциденци аутоимуних болести код старих. По неуроендокриној теорији, алтерације у неуроендокриној контроли дају карактеристичне промене. Ниво бројних хормона (мелатонин, хормони штитасте жлезде, хормон раста и IGF-1, DHEA и DHEAS) опада са старењем. У мозгу опада ниво неутро-трансмитера, а повећана је лабилност хипоталамо-хипофизне осо-вине. Појачана је секреција АДХ уз смањење броја АДХ рецептора у бубрежним тубулима (1). По теорији стреса, организам је снаб-девен адаптивном енергијом која се троши, а старење одражава збир свих стресова (6).

По ћелијским теоријама, у ћелијама се током живота нагоми-лавају оштећења која воде ка смањењу функције и способности раста; због неравнотеже оксидативног стреса и механизама анти-


оксидативне заштите долази до макромолекуларних оштећења (5). Основа мембранске теорије је да интеракција нових слободних радикала са полинезасићеним масним киселинама (липидна перо-ксидација) повећава пропустљивост ћелијске мембране. Мито-хондријална теорија заснива се на акумулацији мутација мтДНК, оне се јављају до 10-20 пута чешће него мутације нуклеарне ДНК, јер мтДНК не поседује протективне хистонске протеине. Може доћи до индукције процеса апоптозе. По теорији оштећења ДНК, због смањене способности репарације ДНК, нагомилавају се генска оштећења у соматским ћелијама, повећава се учесталост хромо-зомских аберација. Теломере су кратки поновљени низови нуклео-тида на крајевима хромозома, а њихова дужина је генетски детер-минисана. Оне се скраћују приликом сваке деобе због неспособ-ности ДНК полимеразе да реплицира завршни део хромозома. Са старењем се активност теломераза смањује (1). ГЕНЕТСКЕ ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА

Према многим ауторима, за дуговечност је битна наследна основа (7). Различите биолошке врсте имају различите дужине живота, што говори да је животни век генетски контролисан. И поред механизама репродукције и репарације ДНК, генетски мате-ријал подлеже мутацијама утолико више уколико је животни век дужи. Бројни су примери теорија старења који сугеришу да се временом акумулирају генски дефекти који самостално, или удружени са другим штетним факторима имају улогу у процесу старења. Није утврђено који је генетски дефект одговорнији у процесу старења, али је сигурно да је старење праћено променама у ДНК (2). По теорији старосног сата, старосне секвенце уткане су у нервни и ендокрини систем. Код митотски активних ћелија скра-ћење теломера активира овај сат (8,9). По теорији унакрсног пове-зивања, старење је последица нагомилавања унакрсног повезивања једињења, што омета функцију ћелије (10). Теорија слободних радикала сматра да су слободни радикали, реактивне форме кисео-ника и оксидативни стрес одговорни за оштећења која се манифе-стују старењем (11,12). По теорији калоријске рестрикције, рес-трикција калорија уз унос адекватних количина других нутријената може продужити живот код лабораторијских животиња (12). Caenorhabditis elegans дуже живи у неповољним условима када је репродукција немогућа и тада се његови метаболички процеси успоравају док не дође време за репродукцију (13). На исти начин на продужење живота делује и калоријска рестрикција. Дијета је ефикасна само када је рестрикција 40%, јер тада омета репро-дукцију (2). Гладовање би требало да почне још у младости, али је подједнако успешно ако се започне у каснијим годинама. У живо-тињском свету, када нема хране, добијање потомства се одлаже; исто је доказано и код људи (14). По теорији накупљања лоших поправки, не постоји оштећење остављено без покушаја корекције.


Постојање лоше поправке повећава шансу за преживљавање инди-видуе бар до репродуктивног доба, које је важно за опстанак врсте. Временом долази до акумулације оштећења и дезорганизације ткива, ћелија, молекула. Ово је стварни узрок старења. Лоша поправка може представљати механизам према коме организми нису програмирани да умру, већ да преживе што је дуже могуће, а старење је цена коју морају платити. Литература 1. Врндић О, Костић И, Јефтић И. ет ал: Патофизиолошки

механизми процеса старења. MEDCAS ISSN 0350.1221.UDK 61, 2010; 3 (30-36).

2. Давидовић М, Милошевић П.Д, Ерцег П. Ет ал: Медицинска геронтологија. Београд, 2007; 13-21.

3. Туцић Н, Матић Г.: О генима и људима. Центар за примењену психологију, Београд, 2002.

4. Маринковић Д, Туцић Н, Кекић В: Генетика. Научна књига, Београд, 2000.

5. Косановић М. Диклић В.: Одабрана поглавља из хумане генетике. Научна књига, Београд, 1986.

6. Šimić G.: Starenje i mozak - od evolucijskih teorija do molekularnih mehanizama. Zavod za neuroznanost Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 2006.

7. Gems D, McElwee JJ, Microarraying mortality. Nature 2003;424(6946):259-61.

8. Bernstein C, Bernstein H. (1991) Aging, Sex, and DNA Repair (see pages 314, 320 and 326) Academic Press, San Diego.

9. Bjorksten J, Tenhu H. (1990) The crosslinking theory of aging--added evidence. Exp Gerontol. 25(2): 91-95.

10. Harman D. (1981) The aging process. Proc Natl Acad Sci U S A. 78(11):7124–7128.

11. Afanas'ev I. Signaling and Damaging Functions of Free Radicals in Aging-Free Radical Theory, Hormesis, and TOR. Aging And Disease. 2010;1(2) 75-88.

12. Lobachev A.N. Role of mitochondrial processes in the development and aging of organism. Aging and cancer, Chemical abstracts. 1979 v. 91 N 25 91:208561v. Deposited Doc. VINITI 2172-78, 1978, п. 48

13. Westendorp RG, Kirkwood TB. Human longevity at the cost of reproductive success. Nature 1998;396(6713):743-6.

14. Wang J, Michelitsch T, Wunderlin A, Mahadeva R. „Aging as a Consequence of Misrepair – a Novel Theory of Aging“. ArXiv:0904.0575.

http://aiexandr2010.narod.ru/rol.pdf




Miodrag Đorđević, Ivana Marković, Nebojša Despotović, Predrag Erceg, Dragoslav P. Milošević, Mladen Davidović

AGE AND AGEING

Abstract Basically ageing is an intracellular acccumulation of harmful

effects. Biological theories of ageing can be devided into evolutionary, systemic and cellular ones. Evolutionary theories explain difference in longevity by mutation and selection of genes: programmed death - limited number of cellular divisions; accumulation of mutations-importance of exogenous factors; antagonistic pleiotropy - effects of genes in opposite ways in the early and later life; non-investment in somatic cells - lesser investment than in sexually cells. Systemic theories: immunological - creation of autoantibodies; neuroendocrine - decline of the level of hormones and neutrotransmitters; stress theory - absorbing adaptive energy in aggregate stresses. Cell theories: membra-ne - lipid peroxidation increases permeability of membrane; mitochon-drial- mtDNK mutations can induce apoptosis; DNA damage-accumu-lation of genetic damages and more frequent chromosomal abberations due to reduced abbility of reparations; telomeres - reduction of telomerases activity in time. Genetic theories of ageing: age clock-age progression sequences are woven in nervous and endocrine systems; the clock is activated by shortening of telomeres in mitotically active cells; cross linkage- accumulation of compound cross linking interferes with cell function; free radicals cause damages which are manifasted in ageing; caloric restriction slows down the metabolic processes and extends life; accumulation of bad repairs- damage and desorganisation of cells, tissues, macromoleculs.

Key words: ageing, cells, apoptosis, membranes, mitochondria, DNA, telomeres.


Теодора Бељић Живковић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 616.379-008.64-085-053.9

ДИЈАБЕТЕС У СТАРИХ

Сажетак Шећерна болест је хронично незаразно обољење које погађа

9,4% људи који живе у Србији. Више од половине оболелих при-пада добној групи 60–79 година. Гојазност, саркопенија и смањена физичка активност доприносе порасту преваленце дијабетеса у старих. Принципи лечења дијабетеса у старих подразумевају дозирану едукацију, индивидуализацију циљева и разматрање корисних и штетних дејства лекова. Циљни гликозилирани хемо-глобин за старе без кардиоваскуларног морбидитета је 7,0–7,5%, док је 7,6–8,0% довољно добар за осетљиве старе особе. Гликемија наште би требало да буде 5–8 ммол/л, а 2 сата постпрандијално 8-10 ммол/л. Полифармација, смањена функција бубрега и измењена кинетика лекова отежавају одабир лекова за дијабетес. Глимепирид и гликлазид су јефтини, ефикасни, кардиоваскуларно неутрални, али доводе до опасних хипогликемија и добијања у тежини. Репаглинид, нон сулфонилурејски секретагог, има краће дејство и погоднији је за старе људе, који често нередовно и мало једу. Најбољи секретагози су ДПП-4 инхибитори, који физиолошки смањују постпрандијалну гликемију и глукагон. Пиоглитазон је инсулински сензитајзер, не доводи до хипогликемија, погодан је за старе особе без остеопорозе и срчане инсуфицијенције. Инди-кације за превођење на инсулин су исте као за млађе особе. Инсулински пенови олакшавају едукацију. Почетна доза је 0.2–0.4ј/кг телесне тежине. Предност се даје инсулинским аналозима, због предвидљивог дејства, лаке титрације и мање хипогликемија. У закључку, мало је клиничких студија рађених са особама стари-јим од 75 година. Препоруке за лечење дијабетеса у старих су нови-јег датума и дају само оквире за лечење.

Кључне речи: дијабетес, старе особе Дијабетес у старих

Учесталост обољевања од дијабетеса је у великом порасту, нарочито у последње три деценије. Томе доприноси не само пораст учесталости гојазности већ и старење. Старост је важан

1 Клиничко одељење за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Интерна клиника, КБЦ „Звездара“, Медицински факултет у Београду


ризик фактор за појаву шећерне болести [1]. Према Дијабетес атласу, који издаје Интернационална дијабетолошка федерација [2], у Србији живи 671.020 особа које имају шећерну болест, што чини 9,4% популације од 7.498.001 људи. Од тога, 50% су старије особе које имају 60–79 година.

Посве различити патогенетски механизми доприносе порасту преваленце дијабетеса у старијих од 65 година. Раније је преовла-давало мишљење да томе доприноси исцрпљивање секреторне спо-собности бета ћелије панкреаса, а мање инсулинска резистенција периферних ткива [3]. Тиме се објашњавао слабији терапијски учинак метформина у старих особа. Међутим, гојазност, слабија физичка активност и саркопенија свакако смањују инсулинску сензитивност ткива [4] и не смеју се занемарити. Није позната уло-га инкретин хормона у настанку дијабетеса у старих, секреторни одговор глукагона, као ни функционална способност бубрега у ресорпцији глукозе из прокисмалних тубула путем натријум-глукоза ко-транспортера-2.

Недовољно познавање патогенетског механизма настанка дијабетеса у старих резултат је малог броја истраживања који је вршен на популацији старијој од 75 година. То, даље, отежава дијагнозу и одређивање оптималне терапије. У старијих особа, гликемије наште могу бити нормалне, док су постпрандијалне гликемије увек више, у поређењу са особама млађим од 65 година [5]. То чини дијагнозу шећерне болести, на основу јутарњих гли-кемија, непрецизним. Критеријуми за дијагнозу на основу глико-зилираног хемоглобина (HbA1c) такође нису прецизирани. Превенција дијабетеса у старих

Има ли смисла радити на раном откривању дијабетеса код старијих особа, пошто нису јасно дефинисани критеријуми за дијагнозу? Одговор свих удружења (European Diabetes working group for older people, American Geriatrics Society) која се баве овом проблематиком је потврдан. Јутарњу гликемију наште требало би радити једном годишње. Све функционално здраве старе особе, са повишеним гликемијама наште (5.6–7.5 ммол/л) требало би укључити у програме за превенцију тип 2 дијабетеса.

Превеција дијабетеса у старих може бити веома успешна. Све велике епидемиолошке студије доказале су да промена животног стила са увођењем организоване физичке активности и промена навика у исхрани, дају боље резултате у спречавању тип 2 дијабе-теса, него употреба метформина [6], управо код старих људи. Такви програми доводе до губитка у тежини, поправљају уринарну инконтиненцију и смањују кардиоваскуларне ризик маркере [7]. При организовању физичке активности, требало би имати на уму да се витални капацитет и максимална срчана фреквенца у стари-јих смањују. Мишићна маса је смањена, као и покретљивост згло-бова. Повећан је ризик од падова и прелома. Међутим, ове пре-преке нису несавладиве и нису изговор за избегавање рекреације.


Терапијски циљеви у лечењу дијабетеса у старих Више клиничких студија бавило се ефектом строге метабо-

личке контроле дијабетеса, нарочито гликорегулације, на прежи-вљавање и кардиоваскуларни морбидитет, али је мало њих укљу-чило особе старије од 75 година. Једна, за сада једина, јапанска студија пратила је ефекат строге контроле гликемија на кардио-васкуларни морталитет у 1.000 испитаника, просечне животне доби од 72 године [8]. Нису нашли да је гликемија битна за прежи-вљавање. Израчунато је да је потребно 8 година идеалне контроле гликемија да би се смањио морталитет [9]. Ретроспективна студија на 71.000 испитаника старијих од 60 година показала је да највеће преживљавање имају особе са гликозилираним хемоглобином од 7,5–8,0% [10]. У складу са овим налазима су и најновије препоруке за циљне вредности гликемија наште, постпрандијално и HbA1c код старих људи.

Европска група за старе људе препоручује HbA1c од 7,0–7,5% за старе без кардиоваскуларног морбидитета, а HbA1c 7,5–8,0% за осетљиве старе са кардиоваскуларним обољењем [11]. Америчко удружење за дијабетес и Европско удружење за проучавање дијабе-теса узимају у обзир да ће очекивани животни век код старих бити скраћен, да је полифармација велики проблем, као и осетљивост на хипогликемије, а и да старе особе често имају попуштање бубрега. Према њиховим препорукама, HbA1c би требало да буде 7,5–8,0% [12]. Гликемија наште би требало да буде 5–8 ммол/л, а 2 часа постпрандијално 8–10 ммол/л. Приликом одређивања гликемија путем самомерача, требало би обратити пажњу на то да слабија циркулација у прстима и дехидратација, могу дати лажно ниже измерене вредности. Лечење дијабетеса у старих са оралним антихипергликемијским агенсима

Старије особе имају велики ризик од нежељених дејства лекова због измењене фармакокинетике (нарочито због смањене функције бубрега) и фармакодинамике медикамената (повећана осетљивост на одређене лекове). То налаже смањење дозе оралних агенаса, да би се спречиле хипогликемије (табела 1) [13].

Метформин остаје први лек избора за старије гојазне особе са новооткривеним дијабетесом. Не изазива хипогликемије, јефтин је и релативно се добро подноси. Нема поузданих података да су нежељена гастроинтестинална дејства израженија код старијих људи, нити да има више лактичне ацидозе. Пуна доза лека може се користити када је израчуната гломеруларна филтрација > 60 мл/мин. Половина максималне дозе, уобичајено 1.000мг, користи се ако је израчуната гломеруларна филтрација 30–60 мл/мин, а лек је контраиндикован када је гломеруларна филтрација <30 мл/мин. [14].

Деривати сулфонил уреје, глимепирид и гликлазид МР су веома ефикасни, кардиоваскуларно неутрални и јефтини лекови.


Метаболишу се у јетри преко цитохрона 450 изоензима; метабо-лити имају хипогликемијски ефекат. Дејство остварују преко сулфонил урејског мембранског рецептора, који је део ATP – калијум зависног канала [15]. Нежељени ефекати су им продужене хипогликемије и добијање у тежини.

Бољи секретагог за старије особе је репаглинид. То је нон сулфонил урејски секретагог, дејство остварује преко рецептора у мембрани бета ћелије, који није везан за К АТП канале. Метабо-лише се у јетри преко CYP3A4 изоензима и излучује се преко жучи. Има кратак полуживот од 60 минута и погодан је за старије особе које имају бубрежну инсуфицијенцију. Даје се непосредно пред оброк и погодан је за старије особе које нередовно једу [16].

Инхибитори дипептидил пептидазе 4 (ДПП 4) су инсулински секретагози, који остварују дејство глукоза зависним путем. Ретко изазивају хипогликемије, а имају ефекат ситости. Смањују лучење глукагона, чиме смањују постпрандијалну гликемију. Први пред-ставник ове групе лекова је ситаглиптин. У току су студије које испитују недељну формулацију лека. Висока цена ограничава употребу [17]. Саксаглиптин [18] и линаглиптин [19] су новији ДПП4 инхибитори, испитани и безбедни за примену у старијих од 70 година. Саксаглиптин захтева смањење дозе са 5мг на 2.5мг, уколико је клиренс креатинина <50мл/мин. Недавно је завршена SAVOR студија која је потврдила кардиоваскуларну безбедност саксаглиптина. Линаглиптин не захтева смањење дозе у бубрежној инсуфицијенцији и у току је студија кардиоваскуларне безбедности овог лека (CAROLINA).

Аналог глукагону сличног пептида 1, лираглутид је сличан у механизму дејства као ДПП4 инхибитори, само је веће ефикасно-сти. Ретко изазива хипогликемије и доводи до већег губитка у телесној тежини. Апликује се једном дневно у виду субкутане инјекције у дози од 0.6, 1.2 или 1.8 мг [20]. Лек је избора за гојазне старије људе са индексом телесне масе (ИТМ) >30кг/м2. У току је испитивање кардиоваскуларне безбедности лека (LEADER студија), мада су мање студије установиле да лираглутид примењен код старих са ИТМ 30-35 кг/м2 не повећава морталитет [21].

Пиоглитазон је још један лек који се може комбиновати са метформином, дериватима сулфонил уреје, ДПП4 инхибиторима и ГЛП-1 аналозима. Селективно се везује за нуклеарне пероксизом пролифератор активисане рецепторе гама (ППАР-гама), који регу-лишу енергетску хомеостазу, метаболизам липида, глукозе и инфламацију. Везивањем за ППАР гама рецепторе повећава синтезу гликозних транспортера и неокидативни метаболизам глукозе, делујући као инсулински сензитајзер. У масном ткиву сма-њују ослобађање слободних масних киселина и њихов липо-токсични ефекат на бета ћелију. Такође, пиоглитазон смањује ослобађање тумор некросис фактора алфа и има антиинфла-маторни ефекат [22].


Пиоглитазон се метаболише у јетри преко CYP2C8, CYP3A4, CYP1A1 изоензима. Елиминише се већином преко јетре, мањим делом преко бубрега. Полуживот у плазми износи 3-7 сати. Редукција дозе није потребна у бубрежној инсуфицијенцији [23]. Нежељени ефекти пиоглитазона односе се на задржавање течно-сти, повећање телесне тежине и повећану учесталост фрактура. Пиоглитазон повећава ресорпцију натријума у дисталном нефрону и активност система ренин-ангиотензин, што, уз периферну вазо-дилатацију, доводи до појаве отока. Повећање у тежини објашњава се повећањем субкутаног масног ткива. Ове промене не умањују добре кардиоваскуларне ефекте лека, што је доказано многим клиничким студијама [24]. Најважнија контраиндикација за при-мену пиоглитазона је срчана инсуфицијенција. Пиоглитазон пове-ћава диференцијацију стем ћелије у адипоците, а не у остеоците. То објашњава повећану инциденцу фрактура дисталних делова горњих и доњих екстремитета у особа које дуго користе пиогли-тазон [25]. Лек није контраиндикован код старих који немају остеопорозу. Инсулинска терапија у старих

Индикације за превођење на инсулинску терапију не разли-кују се код старих особа, у односу на млађе [26]. Уколико се са комбинацијом 2 или 3 орална антихипергликемијска агенса у субмаксималној дози не може постићи добар гликозилирани хемоглобин од 7– 7,5%, време је за инсулинску терапију. Инсистира се на раном увођењу инсулина, када се добра контрола може постићи са базалном инсулинизацијом. Уобичајена почетна доза је 0.2-0.4ј/кг телесне тежине за особе преко 65 година. Едукација је олакшана инсулинским пеновима.

Одлагање инсулинске терапије доводи до већег исцрпљивања бета ћелије и веће зависности од инсулина. Некретање и гојазност повећавају потребе за инсулином за више од 0.7ј/кг телесне тежи-не. Интензивирање инсулинске терапије, такође се не разликује код старих, у односу на младе. Класична двократна терапија са пре-миксима може бити добро решење за старије особе са устаљеним навикама у исхрани. Базал болус инсулинска терапија нема узрасно ограничење и може се применити код добро подучених, активних старих особа [27]. Све струковне оранизације дају предност инсу-линским аналозима у односу на ХМ инсулине [28].

Базални инсулински аналози, инсулин гларгин и инсулин детемир имају равномерније дејство и мање интраиндивидуалних варијација у дејству, у односу на ХМ инсулине. Изазивају мање хипогликемија. Дају се једном дневно и дејство им је предвидиво. Лако се титрирају, па се старије особе могу едуковати за промену дозе са циљем постизања оптималне јутарње гликемије. Инсулин гларгин је подједнако ефикасан у постизању циљног гликозили-раног хемоглобина код старијих од просечно 69 година, као и код млађих од просечно 53 године, без повећане учесталости хипогли-кемија [29]. Међутим, нема већих студија које су испитале ефекте


инсулина гларгин у старих преко 75 година. Инсулин детемир, инсулински аналог чије се продужено дејство остварује везивањем за албумине у поткожном ткиву и системској циркулацији, испитан је у старих преко 75 година. Додат на оралне антихипергли-кемијске агенсе, значајно смањује гликозилирани хемоглобин, без добијања у тежини и изазивања хипогликемија [30, 31]. Закључак

Мало је клиничких студија рађених са особама старијим од 75 година. Препоруке за лечење дијабетеса у старих су новијег датума и дају само оквире за лечење. Неопходна је индивидуализација циљева, лечења, самоконтроле и едукације. Потешкоће у лечењу чине социјална изолованост, економска немоћ, физичко, когни-тивно и психолошко функционисање, коморбидитет и слаба моти-вација. Литература 1. Chen L, Magliano DJ, Zimmet PZ. Teh worldwide epidemiology

of type 2 diabetes mellitus – present and future perspectives. Nat Rev Endocrinol 2012;8:228-236.

2. IDF Diabetes Atlas 5th edition, 2011 3. Xiao J, Weng J, Ji L et al. Worse pancreatic beta-cell function and

better insulin sensitivity in older Chinese without diabetes. J Gerontol A Biol Sci Med Sci (2013) doi: 10.1093/gerona/glt104.

4. Amati F, Dube´ JJ, Coen PM et al. Physical inactivity and obesity underlie the insulin resistance of aging. Diabetes Care 2009;32:1547–1549.

5. Stević R, Beljić Živković T, Erceg P, Milošević D, Despotović N, Davidović M. Oral glucose tolerance test in the assessment of glucose tolerance in the elderly people. Age and aging 2007;36:1-3.

6. Crandall J, Schade D, Ma Y et al. Diabetes Prevention Program Research Group. The influence of age on the effects of lifestyle modification and metformin in prevention of diabetes. J Gerontol A Biol Sci Med Sci 2006;61A:1075–1081

7. Knowler WC, Fowler SE, Hamman RF et al. Diabetes Prevention Program Research Group. 10-year follow-up of diabetes incidence and weight loss in the Diabetes Prevention Program Outcomes Study. Lancet 2009;374:1677–1686.

8. Araki A, Iimuro S, Sakurai T et al. Japanese Elderly Diabetes Intervention Trial Study Group. Long-term multiple risk factor interventions in Japanese elderly diabetic patients. Geriatr Gerontol Int 2012;12:7–17.

9. Huang ES, Liu JY, Moffet HH et al. Glycemic control, compli-cations and death in older diabetic patients: The Diabetes and Aging Study. Diabetes Care 2011;34:1329–1336.


10. Huang ES, Liu JY, Moffet HH et al. Glycemic control, compli-cations and death in older diabetic patients: The Diabetes and Aging Study. Diabetes Care 2011;34:1329–1336.

11. Sinclair AJ, Paolisso G, Castro M et al. Rodriguez Man˜ as L; European Diabetes Working Party for Older People. European Diabetes Working Party for Older People 2011 clinical guidelines for type 2 diabetes mellitus: Executive summary. Diabetes Metab 2011;37(Suppl. 3):S27–S38.

12. Inzucchi SE, Bergenstal RM, Buse JB et al. Management of hyperglycaemia in type 2 diabetes: a patient-centered approach: position statement of the American Diabetes Association (ADA) and the European Association for the Study of Diabetes (EASD). Diabetologija 2012;55:1577-1596.

13. American Geriatrics Society updated Beers Criteria for potentially inappropriate medication use in older adults. J Am Geriatr Soc 2012;60:616–631

14. Lipska KJ, Bailey CJ, Inzucchi SE. Use of metformin in the setting of mild-to-moderate renal insufficiency. Diabetes Care 2011;34:1431–1437.

15. Shorr RI, Ray WA, Daugherty JR et al. Individual sulfonylureas and serious hypoglycemia in older people. J Am Geriatr Soc 1996;44:751–755.

16. Guissepe P, Fedele V, et al. Safety of diabetes type 2 treatment of repaglinide compared to glibenklamide in elderly people. Diabetes Care 2006;29:1918-1920.

17. Russell Sh. Incretin based therapies for type 2 diabetes: a revies of direct comparison of еfficacy, safety and patient satisfaction. Int J Clin Pharm 2013;35:159-172.

18. Doucet J, Chacra A, Maheux P, et al. Efficacy and safety of saxagliptin in older patients with type 2 diabetes mellitus. Curr Med Res Opin 2011 Apr; 27 (4): 863-9

19. Barnett A et al. Linagliptin for patients aged 70 years or older with type 2 diabetes inadequately controlled with common antidiabetes treatments: a randomised, double-blind, placebo-controlled trial. The Lancet 2013;382: 1413-23.

20. Han TS et al. Obesity and weight management in the elderly. Br Med Bull 2011;97:169-196.

21. Kim SH et al. Benefits of liraglutide treatment in overweight and obese older individuals with prediabetes. Diab Care 2013;36:3276-3282.

22. Yki-Jarvinen H. Thiazolidinediones. N Engl J Med. 2004; 351:1106–1118

23. Scherntaner G et al. Strict glycemic control in diabetic patients with CKD or ESRD: beneficial or deadly? Nephro Dial Trans 2010;25:2044-47.

24. Erdmann E, et al. PROactive08 study. Diab Care 2007;30:2773-9.


25. Grey A. Skeletal consequences of TZDs. Osteoporosis Int 2008;19:129-137.

26. Kirkman MS et al. Diabetes in older adults: a consensus report. J Am Ger Soc 2012;60:2342-2356.

27. Herman WH, Ilag LL, Johnson SL et al. A clinical trial of continuous subcutaneous insulin infusion versus multiple daily injections in older adults with type 2 diabetes. Diabetes Care 2005;28:1568–1573.

28. Franhin A, Corradin ML, et al. Diabetes in a geriatric ward: efficacy and safety of new insulin analogues in very old inpatients. Aging Clin Exp Res 2012;24:17-19.

29. Lee P, Chang A, Blaum C et al. Comparison of safety and efficacy of insulin glargine and neutral protamine hagedorn insulin in older adults with type 2 diabetes mellitus: Results from a pooled analysis. J Am Geriatr Soc 2012;60:51–59.

30. Karnieli E, Baeres F et al. Observational study of once-daily insulin detemir in people with type 2 diabetes aged 75 years or older. A sub-analysis of data from the study of once-daily Levemir (SOLVE). Drugs and Aging 2013;30:167-175

31. Malek R et al. Safety and effectieness of insulin detemir in diffe-rent age groups in the A1chieve study. Diabetes Ther 2013;4:77-90

Табела бр 1. Минималне и максималне ефикасне дозе антихипергликемијских лекова за старије особе

Mин. дневна доза (mг) Mакс. дневна доза (mг)

Глимепирид 0.5 4

Гликлазид МР 30 120

Meтформин 500 2000

Aкaрбоза 25 150

Репаглинид 0.5 6

Пиоглитазон 15 30

Ситаглиптин 50 100


Teodora Beljić Živković

DIABETES IN THE ELDERLY

Abstract Diabetes is a chronic disease that affects 9.4% of the population of

Serbia. More than 50% are people aged 60 – 79 years. Obesity, sacrope-nia and poor physical activity cause increased prevalence of diabetes in the elderly. Principles of treatment of diabetes in the elderly are: educa-tion, individualized goals and treatment, taking into account the likely benefit/risk ratio of the intervention. Hemoglobin A1c should be set at 7.0 – 7.5% for elderly individuals without cardiovascular disease, and at 7.5 – 8.0% for frail individauls. The goal of fasting glucose levels is 5 – 8 mmol/l, while of 2 hours postprandial is 8 – 10 mmol/l. Polypharmacy, deteriorating renal function and unpredictable drug kinetics, make the choice of ideal antidiabetic medication for elderly subjects very difficult. Glimepirid and gliklazid are cheap, effective and cardiovascu-lar neutral derivates of sulfonylurea, but may cause hypoglicemia and gain in weight. Repaglinide, a nonsulphonylurea secretagogue, is a better option for elderly people who eat irregularily. The best physiolo-gic insulin secretagogues are dipeptidyl peptidase 4 inhibitors. They normalize postprandial glucose levels by inhibiting glucagon secretion and inducing a siteity effect. Pioglitazone is an insulin senzitiser, causing no hypos and is a drug of choice for elderly people with no heart failure and osteoporosis. Indications for insulin therapy are not different from those for younger subjects. Insulin pens simplify educa-tion. The starting dose for insulin may be 0.2 – 0.4 units/kg of body weight. Insulin analogues have an advantage over HM insulins, due simple titration, stable effect and low incidence of hypoglicemia. In conclusion, there is lack of evidence for diabetes therapy in subjects > 75 years of age. Several organizations have developed diabetes guidelines specific to, or including, older adults.

Key words: diabetes, elderly people


Маша Ковачевић1, Петар Сворцан1,2, Небојша Деспотовић1,2

Прегледни рад UDK BROJEVI: 616.3-053.9

ДИГЕСТИВНА ПАТОЛОГИЈА У ГЕРИЈАТРИЈСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ3

Сажетак Свако доба човековог живота носи посебне проблеме и поте-

шкоће, па тако и старост. Људи у старости обољевају чешће него у било које друго животно доба. Значај дигестивних болести у гери-јатријској популацији је изузетно велики, јер учествују значајно у морбидитету и морталитету старих особа.

Кључне речи: дигестивни систем, старост, морталитет, мор-бидитет Увод

Слузница дигестивног тракта је посебно осетљива на старење с обзиром на висок степен обнављања ћелија. Последице условно физиолошких промена дигестивног апарата у старости су: губитак зуба, ослабљен укус и мирис, смањење саливарне секреције, смање-ње желудачне секреције ХЦл, смањење секреције дигестивних ензима, смањење апсорпције хранљивих материја, снижен моти-флитет колона, смањен тонус сфинктера и смањен одговор на ректалну дистензију. Најчешћа обољења дигестивног тракта у старих људи су улкусна болест (16%), неоплазме (15%), ГЕРБ (15%), дивертикуларна болест (7%), инфламаторне болести (6%), калку-лоза жучне кесе (5%), болести јетре (4%), функционални поремећаји (1%). Обољења једњака, желуца и танког црева

Најчешћа обољења једњака у геријатријској популацији су дисфагија (орофарингеална и езофагеална), ахалазија, гастро-езо-фагеална рефлуксна болест (ГЕРБ) и оштећења једњака медика-ментима. Дисфагија је честа код старијих особа, нарочито физички онемоћалих којима је потребна помоћ приликом храњења.1 Може бити узрокована функционалним променама које утичу на акт 1 Интерна клиника, Клиничко-болнички центар „Звездара“ Београд 2 Медицински факултет, Универзитет у Београду 3 Овај рад је написан под покровитељством Министарства образовања, науке и техноло-шког развоја Републике Србије (бр. 175005).


гутања (орофарингеална дисфагија) или на транспорт ингестиране хране кроз једњак.2 Узроци могу бити локални (хипертрофија тиреоидне жлезде, Зенкеров дивертикулум, орофарингеални тумо-ри, тумори једњака, органске стенозе једњака, поремећаји мотили-тета једњака индуковани лековима), затим обољења централног нервног система (цереброваскуларни инсулт, Паркинсонова бо-лест, мултипла склероза, Алцхајмерова болест)3, неуромишићни поремећаји (дерматомиозитис, полимиозитис, мијастенија гравис, амиотрофична латерална склероза), системске болести (шећерна болест, атеросклероза, склеродермија).4 Фактори који доприносе оштећењима једњака приликом употребе лекова су конзумирање таблета са малом количином течности, узимање медикамената пре спавања, полипрагмазија и поремећај мотилитета једњака. Међу лековима који најчешће узрокују оштећења једњака посебно се издвајају нестероидни антиреуматици (НСАИЛ), аспирин, докси-циклин, бисфосфонати, препарати Фе-сулфата и кинидин. Ахала-зија је примарни моторни поремећај једњака, који карактерише одсуство перисталтике и неадекватна релаксација доњег езофа-геалног сфинктера. Симптоматологију чине дисфагија чврсте и течне хране, регургитација садржаја из желуца у једњак, стено-кардија (мање изражено код старих људи) и губитак телесне масе. Терапијски модалитети су медикаментозна терапија, токсин боту-линума, пнеуматска дилатација-бужирање и хируршка интер-венција. ГЕРБ се јавља у око 15 % старије популације, а симпто-матологија која доминира је регургитација, дисафагија и повра-ћање.5

Обољења желуца и дванаестопалачног црева која се најчешће јављају код старих људи су улкусна болест и неоплазме. Учесталост улкусне болести опада у старости, међутим, расте број хоспитали-зација због ње, док се морталитет од ове болести у 90% случајева везује за геријатријску популацију. Дефицит одбрамбених фактора како због година тако и због пратећих болести које могу имати утицај на развој гастродуоденалних улкуса су значајни фактори. Нарочит значај има широка неселективна употреба НСАИЛ и Helicobacter pylori инфекција. Лекови из групе НСАИЛ спадају међу најшире преписиване лекове у свету, али, такође, могу бити удружени са озбиљним нежељеним ефектима. Процењује се да у просеку 30 милиона људи у свету дневно употребљава неки од НСАИЛ, а да 40% њих чини популација старија од 60 година. Од тога 15-40% људи развија симптоме болести горњих партија диге-стивног тракта, 10-25% развија пептички улкус, предоминантно улкус желуца, док 1-4% развија по живот опасну компликацију везану за крварење или перфорацију улкуса. Дакле, широка упо-треба НСАИЛ спада у најважнији јатрогени медицински проблем у свету. Ризик од крварења из горњих партија дигестивног тракта код старијих људи је сигнификантно већи код акутног абузуса НСАИЛ-а у односу на хроничну употребу. Основни фактор оште-ћења је системска инхибиција синтезе простагландина ПГЕ2, док је


директан, локални токсични ефекат НСАИЛ на мукозу мали и значајан само на почетку терапије.6 Неке епидемиолошке студије су показале да Helicobacter pylori инфекција повећава ризик од крва-рења, док друге, међутим, истичу протективно дејство бактерија, чије присуство фаворизује продукцију простагландина у желу-дачној слузници.4 Препоручује се, код старијих особа, ерадикација Helicobacter pilori пре започињања терапије аспирином на дуже време.

Неоплазме желуца код старијих особа се најчешће јављају око 72. године живота. Четвртину оболелих чини популација старија од 80 година. Рани карцином је у 80% случајева асимптоматски, тако да је петогодишње преживљавање мање од 5%. У 90% случајева се ради о аденокарциному, док свега 5% чине лимфоми. Обољења хепатобилијарног тракта

Калкулоза жучне кесе је најчешће обољење хепатобилијарног тракта код старих људи. Процењује се да 30% људи старијих од 65 година има калкулозу жучне кесе. С годинама расте и учесталост холедохолитијазе, те у особа преко 80 година износи 33,3%. Кли-ничка слика је мање упадљива, чак 59% болесника нема осетљивост абдомена на палпацију, 25% нема абдоминални бол, док 38% карактерише одсуство леукоцитозе у крвној слици. Повећана је и преваленца хроничног хепатитиса (углавном ХЦВ), цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома у геријатријској популацији. Потреб-но је нагласити да је употреба интерферона у овим случајевима повезана са већим ризиком од нежељених ефеката, углавном хема-толошких и психијатријских (депресија). Обољења панкреаса

Учесталост акутног и хроничног панкреатитиса је већа код старијих људи услед кумулативног дејства егзогених токсина попут алкохола, и веће учесталости холелитијазе.7 Повећана је, такође, инциденца и преваленца карцинома панкреаса.8 Обољења дебелог црева

Обољења дебелог црева која се најчешће јављају у герија-тријској популацији су инфламаторне болести црева, диверти-кулоза, исхемијски колитис и колоректални карциноми. Псеудо-мембранозни колитис је често инфективно обољење у герија-тријској популацији. Фактори ризика за настанак овог обољења су: неселективна и широка употреба антибиотика, дуготрајна или понављана употреба антибиотика, употреба комбинације антибио-тика, дуготрајна хоспитализација, нарочито у јединицама интен-зивне неге, хронична гастроинтестинална обољења, хематолошка обољења, имунокомпромитованост, хируршки болесници са абдо-миналном патологијом. Нарочито се истиче употреба антибиотика попут клиндамицина, флуорохинолона и цефалоспорина II и III генерације.9 Терапија зависи од тока болести10. Међу инфлама-торним болестима црева други пик инциденце Кронове болести је


код особа старијих од 65 година, док инциденца улцерозног коли-тиса износи 4,5/100.000 годишње за особе старије од 65 година. Нема разлике у терапијским модалитетима у односу на млађу популацију. Дивертикулоза дебелог црева се у 10-40% случајева компликује дивертикулитисом и то у случајевима када обољење траје 5-10 година. Клиничка слика углавном подразумева нагло крварење, нарочито код старих људи, које је безболно, интерми-тентно или континуирано у току неколико дана и у 80% случајева престаје спонтано. Некомпликовани дивертикулитис се лечи анти-биотицима. Хируршко збрињавање захтева 20% старих хоспитали-зованих болесника, углавном због компликација. Исхемијски колитис је болест која се јавља у шестој и седмој деценији живота. Етиолошки фактор који доводи до настанка је атеросклероза. Прогноза је добра. Крварења код исхемијског колитиса се лече симптоматски, промене се најчешће повлаче након недељу дана, изузетно је потребна радикална хируршка интервенција. Коло-ректални карцином спада у други по реду узрок морталитета код оба пола, а најчешћи узрок смрти код особа женског пола старијих од 75 година. Просечне године за постављање дијагнозе колорек-талног карцинома су 67 година код мушкараца, односно 70 година код жена. У 70% случајева колоректални карцином се јавља код особа старости преко 65 година и то предоминантно локализован у асцедентном колону. Типичан клинички знак код старих људи је асимптоматска сидеропенијска анемија. Хируршка терапија је иницијално оптимални третман. Постоперативни морталитет расте са годинама живота. Скрининг колоректалног карцинома подразумева ФОБТ једном годишње, са или без флексибилне ректосигмоидоскопије, контролна колоноскопија на сваких 10 година за особе старије од 50 година, иригографија са двојним контрастом и виртуелна колоноскопија (МСЦТ).

Опстипација и дијареја се сматрају уобичајеним проблемима код старих људи. Дијареја се истиче као други водећи узрок морталитета старих људи у свету, нарочито у развијеним земљама. Без обзира на примарни узрок дијареје (малапсорпција, инфекција, ензимски дефицит), орална и парентерална рехидрација је оба-везна.11 У зависности од клиничког тока болести и узрока у тера-пију могу бити укључени антибиотици и/или пробиотици.12 Учеста-лост опстипације расте са старењем, захвата 26% мушке и 34% женске популације старије од 65 година. Фактори који доприносе настанку опстипације код старих људи су смањења покретљивост, депресија, употреба великог броја медикамената, неадекватна исхрана и придружена обољења (синдром иритабилног колона, хемороиди, шећерна болест, дивертикулоза).


Литература 1. Steele CM, Greenwood C, Ens I, Robertson C, Seidman, Carlson

R. Mealtime difficulties in a home for the aged: not just dyspha-gia. Dysphagia 1997;12:43-50

2. Mendez L, Friedman LS, Castell DO. Swallowing disorders in the elderly. Clin Geriatr Med 1991;7:215-30

3. Ali GN, Wallace KL, Schwartz R, DeCarle DJ, Zagami AS, Cook IJ. Mechanisms of oral-pharyngeal dysphagia in patients with Parkinson's disease. Gastroenterology 1996;110:383-92

4. Grassi M, Petraccia L, Mennuni G, Fontana M, Scarno A, Sabetta A, Fraioli A. Changes, functional disorders, and diseases in the gastrointestinal tract of elderly. Nutr Hop 2011;26:659-668

5. Tang RS, Wu JC. Managing peptic ulcer and gastroesophageal reflux disease in elderly Chinese patients - focus on esomepra-zole. Clin Interv Aging 2013;8:1433-1443

6. Bjarnason I. NSAIDs: the Emperor’s new dogma? Gut 2003;52:1376–1378

7. Spanier BW, Dijkgraaf MG, Bruno MJ. Epidemiology, aetiology and outcome of acute and chronic pancreatitis: an update. Best Pract Res Clin Gastroenterol 2008;22:45-63

8. Konner J, O'Reilly E. Pancreatic cancer: epidemiology, genetics, and approaches to screening. Oncology (Williston Park) 2002; 16:1615-22

9. Basetti M, Taramasso L, Giacobbe DR, pelosi P. Management of ventilator-associated pneumonia: epidemiology, diagnosis and antimicrobial therapy. Exp Rev Anti Infect Ther 2012:10:585-96

10. Cohen SH, gerding DN, Johnson S, Kelly CP, Loo VG, McDonald LC, Pepin J, Wilcox MH. Clinical practice guidelines of Clo-stridium difficile infection in adults: 2010 update by the society for healthcare epidemiology of America (SHEA) and the infe-ctious diseases society of America (IDSA). Infect Control Hosp Epidiol 2010;31:431-55

11. Holt PR. Diarrhea and malabsorption in the elderly. Gastroente-rol Clin North Ам 2001;30:427-44

12. Bures J, Cyrany J, Kohoutova D, Forstl M, Rejchrt S, Kvetina J, Vorisek V, Kopacova M. Small intestinal bacterial overgrowth syndrome. World J Gastroenterol 2010;16:2978-90


Maša Kovačević, Petar Svorcan, Nebojša Despotović

DIGESTIVE PATHOLOGY IN GERIATRIC POPULATION

Abstract Every age of human life carries special problems and difficulties,

including age. People in old age suffer more frequently than at any other age. The importance of digestive diseases in the geriatric popu-lation is very large, as they take part in significant morbidity and mortality of the elderly.

Key words: digestive system, age, mortality, morbidity


Небојша Деспотовић1, Предраг Ерцег1, Драгослав П. Милошевић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 616.1-053.9

КАРДИОВАСКУЛАРНЕ ПРЕПОРУКЕ У СТАРИЈИХ – ДА ИЛИ НЕ?2

Сажетак На примењивост препорука за третман кардиоваскуларних

болести (КВБ) код старијих особа утичу: велики број болести којe постојe упоредо са КВБ, а од којих често болују особе старе 65 година или више, мала комплијанса, то јест нередовно приме-њивање прописане терапије, мали број студија где су пацијенти имали 65 година или више а посебно о онима са 80 година или више. Прегледом шест европских препорука за различите кардио-васкуларне болести, констатује се да нема пуно одређења посве-ћених старијима од 65 година. Ипак, уместо закључка, конста-тујемо да уколико се не ради о ретким ограничењима у односну на старију животну доб, коморбидитете и слично, препоруке за трет-ман кардиоваскуларних болести код болесника старих 65 година или више треба примењивати.

Кључне речи: кардиоваскуларне болести, стари На примењивост препорука за третман кардиоваскуларних

болести (КВБ) код старијих особа утичу: велики број болести које постоје упоредо са КВБ, а од којих често болују особе старе 65 година или више, мала комплијанса, то јест нередовно примењи-вање прописане терапије, мали број студија где су пацијенти имали 65 година или више (посебно 80 година или више).

Преглед заступљености савета за третман КВБ старих особа: 1) Европске препоруке за третман КВБ код болесника са пре-

дијабетесом и дијабетесом - између осталог, напомиње се да је прихватљива вредност гликолизованог хемоглобина, маркера добре контроле гликемије код онемоћалих старих, повећана (7,5–8,0%); такође се помиње да, када је реч о ста-

1 Медицински факултет Универзитетa у Београду, Катедра за последипломску наставу из геронтологије, Клиничко одељење за геријатрију „Проф. др Петар Королија” Клиничко-болнички центар „Звездара“, Београд 2 Овај рад је написан под покровитељством Министарства образовања, науке и техноло-шког развоја Републике Србије (бр. 175005).


ријој популацији, тренутно нема довољно показатеља који би омогућили адекватне одговоре на следећа питања: дуго-трајни исход КВБ у односу на примену хипогликемијске терапије (тх), утицај примене хипогликемијске тх на квали-тет живота и коморбидитете, вредности саме гликемије које су најмање ризичне за настанак КВБ, који су ефекти смање-ња крвног притиска, које су карактеристике микроваску-ларних компликација код дијабетичара старих 65 година или више, као и какав је значај тврдоће артерија у пре-дикцији КВБ, које су оптималне вредности крвног притиска, као и који су метаболички ефекти примене бета блокера, диуретика на вредности гликемије у овој групи болесника.

2) Европске препоруке за третман стабилне коронарне боле-сти - у одељку посвећеном третману старијих болесника констатује се да у овој групи болесника постоје атипичне клиничке манифестације коронарне болести, да је тешко спровести тестове напором, да се тешко спроводи лечење, као и да се ређе спроводи хируршки третман у односу на ПЦИ интервенције; у свакој форми обављене реваскула-ризације миокарда код старих особа компликације су чешће.

3) Европске препоруке за имплантацију памакер-а - препоруке о третману старијих болесника се базирају на малим студи-јама (испод 100 испитаника); наводи се да су у овој попу-лацији чести проблеми са споријим радом срца, необјашњи-вим падовима, хиперсензитивношћу каротидног синуса.

4) Европске препоруке за третман артеријске хипертензије доносе веома много запажања о третману старијих болесни-ка, која су базирана на неколико већих студија које су укљу-чиле старије болеснике, међу којима су: APOLLO, SystEur, SystChina, SHEP, STOP и посебно HYVET студија која је показала да и у јако узнапредовалим годинама (80 година или више), важе препоруке за нормалне вредности крвног притика - 140 мм Хг за систолни и 90 мм Хг за дијастолни крвни притисак, то јест да се смањењем крвног притиска испод ових вредности региструје корист у смислу мањег ризика за настанак/погоршање КВБ.

5) Европске препоруке за третман атријалне фибрилације - изузетно велики напредак направљен је у увођењу на велика врата оралне антикоагулантне тх (ОАК) код атријалне фибрилације у старијих особа. С једне стране, констатује се да је ризик од крварења у најмању руку једнак у односу на примену антиагрегационе тх, а с друге стране, у основне индикације за примену ОАК у атријалној фибрилацији се наводи старост преко 65 (1 бод по CHADS-VASC скору), односно преко 75 година (2 бода).


6) Европске препоруке за третман срчане инсуфицијенције наводе неколико студија рађених са старијим болесницима (ELITE II, HAS-BLED, PEP-CHF, SENIORS) и како се не наво-де посебности у препорукама за старије болеснике, остаје да се и код старијих болесника са попуштањем срца прихвате дате препоруке - у стабилној форми хроничне болести при-мењују ACE инхибитор, бета блокери антагонист алдосте-рона, а у акутној форми и диуретик и кардиотоник.

Закључак Уколико се не ради о ретким ограничењима у односну на ста-

рију животну доб, коморбидитете и слично, препоруке за третман кардиоваскуларних болести код болесника старих 65 година или више треба примењивати. Литература 1. Rydén L, Grant PJ, Anker SD, Berne C, Cosentino F, Danchin N,

et al (the task force). ESC Guidelines on diabetes, pre-diabetes, and cardiovascular diseases developed in collaboration with the EASD. Eur Heart J (2013) 34 (39): 3035-3087

2. Montalescot G, Sechtem U, Achenbach S, Andreotti F, Arden C, Budaj A, et al (the task force). 2013 ESC guidelines on the mana-gement of stable coronary artery disease. Eur Heart J (2013) 34 (38): 2949-3003.

3. Brignole M, Auricchio A, Baron-Esquivias G, Bordachar P, Bori-ani G, Breithardt O, et al (the task force). 2013 ESC Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy. Eur Heart J (2013) 34 (29): 2281-2329.

4. Mancia G, Fagard R, Narkiewicz K, Redon J, Zanchetti A, Böhm M, et al (the task force). 2013 ESH/ESC Guidelines for the mana-gement of arterial hypertension. Eur Heart J (2013) 34 (28): 2159-2219.

5. Camm AJ, Lip GYH, (UK), De Caterina R, Savelieva I, Atar D, Hohnloser SH, Hindricks G, Kirchhof P. 2012 focused update of the ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation. An update of the 2010 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation. Eur Heart J (2012) 33 (21): 2719-2747.

6. McMurray JJV, Adamopoulos S, Anker SD, Auricchio A, Böhm M, Dickstein K, et al (the task force). ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure 2012. Eur Heart J (2012) 33 (14): 1787-1847.


Nebojša Despotović, Predrag Erceg, Dragoslav P. Milošević

CARDIOVASCULAR GUIDELINES IN ELDERLY – YES OR NO?

Summary The applicability of recommendations for the treatment of

cardiovascular disease (CVD) in the elderly is affected by: a number of diseases which coexists with cardiovascular disease, some of which tend to have persons aged 65 or older, a little compliance of prescribed treatment, few studies where patients were 65 years or more (particularly 80 years or more) were included. Reviewing 6 European recommendations for various cardiovascular diseases, we found small amount of text dedicated to people over 65. However, instead of a conclusion, we note that if it is not a rare restrictions of the old age, comorbidities and similar recommendations for the treatment of cardiovascular disease in patients aged 65 years or more should be applied.

Key words: cardiovascular disease, elderly


Весна Допуђа Пантић1, Даница Ивковић1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 616.24-036.1-085-053.9

ХОБП У СТАРИХ – ТЕРАПИЈСКИ ПРИНЦИПИ И ДИЛЕМЕ

Резиме Хронична опструкцијска болест плућа (ХОБП) је четврти

водећи узрок смрти у развијеним земљама. Очекује се да ће до 2020. године постати трећи водећи узрок смрти и инвалидитета широм света. Ова болест погађа 10% опште популације. Прева-ленца ХОБП код тешких пушача достиже 50%. Старење је у директној корелацији са порастом преваленце ХОБП. Преваленца ХОБП код особа старијих од 65 година је процењена на 14,2% у поређењу са 9,9 у групи особа старијих од 40 година. У САД пре-валенца од II стадијума ка тежим ГОЛД стадијумима је 1,9% код старосне групе 40 до 49 година, у поређењу са 19,5% код особа ста-ријих од 70 година. Потреба за лечењем ове болести се јавља обично у каснијем животном добу. Једна петина свих хоспитали-зација особа старијих од 75 година је због ХОБП. Хоспитализације су 2,5 пута дуже код старих пацијената са ХОБП у поређењу са хоспитализацијама из било ког другог разлога.

Кључне речи: опструктивна болест плућа, стари Патофизиологија

Старење погађа структуру и функцију плућа, као и контролу респирацијског система. Еластични рецоил плућа је главна одред-ница максималног експирацијског протока и смањује се са старе-њем, узрокујући пораст плућне комплијансе и великих плућних волумена. Бронхијални пречници се смањују, а алвеоларни дуктуси увећавају, као последица промене у плућном матриксу и промене еластичних својстава плућа, што доводи до пада експирацијског протока и смањења површине за гасну размену. Доњи делови плућа су боље прокрвљени у свим старосним групама, али пове-ћани closing волумен са старењем повећава вентилационо перфу-зиони mismatching и доводи од пада pCO2. Са старењем плућна комплијанса опада, јер грудни кош постаје крући. Костохондралне хрскавице се калцификују. Слабија контракција интеркосталних мишића је одговорна за мање грудно ширење при дисању. Промене у плућима и грудном кошу узрок су пада статичке и динамичке 1 Клиничко одељење за пулмологију, Клиничко-болнички центар “Звездара”


комплијансе целог респираторног система, што доводи до пораста рада дисања. Антеропостериорни пречник грудног коша и кифоза торакалне кичме се повећавају са старењем. Кашаљ постаје мање снажан због повећаног closing волумена, што доводи до неаде-кватног чишћења одређених делова плућа. Мукоцилијарни кли-ренс постаје спорији и мање ефикасан. Плућна функционална резерва опада са старењем, код мушкараца FVC опада између 0,15 и 0,3L/по декади, а FEV1 0,2 до 0,3L/по декади, док су код жена ове промене мање и постепеније. Тотални плућни капацитет се са старењем не мења значајно, али RV расте као последица високог closing волумена. Контрола вентилације је благо компромитована због слабијег одговора на хипоксемију, хиперкапнију и механику дисања (табела 1). Табела 1. Параметри плућне функције - промене са старењем

Параметари плућне функције Промена

TLC ↔

RV и RV/TLC ٕ◌↑

FRC ↑

VC ↓

CV и CC ↑

FEV1 ↓

FVC ↓

FEV/FVC ↓

PEF ↓

Укупни плућни отпори ↔

Периферни плућни отпори ↑

DLCO ↓

Контрола дисања Промена

PaO2 ↓

PaCO2 ↔

pH ↔

Одговор на хипоксију ↓

Одговор на хиперкапнију ↓

Респирациони погон ↓ TLC - тотални капацитет плућа; RV - резидуални волумен; FRC - форсирани резидуални капацитет; VC - витални капацитет; CV - волумен затварање; CC - капацитет затварања;

FEV1 - форсирани експираторни волумен у првој секунди; FVC - форсирани витални капацитет; PEF - вршни експираторни проток; DLCO - дифузиони капацитет плућа; PaO2

- парцијални притисак кисеоника; PaCO2 - парцијални притисак угљендиоксида


Имунопатолошке промене Старење делује проинфламаторно и удружено је са пореме-

ћајима имуног система. Имунолошке промене виђене у ХОБП се преклапају са старењем. Патологија ХОБП је комплексна и укљу-чује инфламацију дисајних путева и плућа, сужавање и ремодело-вање и паренхимску плућну деструкцију. Ова болест је удружена са системском инфламацијом којом се могу објаснити срчани комор-бидитети, кахексија и мишићна слабост који постоје код многих пацијената. Многе анатомске и физиолошке промене које се налазе код болесника са ХОБП се, такође, налазе и описују у плућима старих особа – непушача, што указује да је старење процес који битно утиче на развој болести. Старачки емфизем настаје због дилатације ваздушних путева због губитка потпорног ткива без деструкције алвеоларног зида и описује се код многих старих особа без ХОБП. Промене у стеченом и урођеном имунитету повезане са старењем и ХОБП-ом

Старењем узроковане промене стеченог имунитета се мани-фестују кроз смањење стварања Т ћелија, повећање броја мемо-ријских ћелија, смањења Т ћелијских рецептора, губитака CD28+ експресије нарочито на CD8+ Т ћелијама, оштећеном способношћу стварања Т ћелија, порастом CD+ CD25hi, и CD8+ CD28-, уз сма-њење продукција B lu, са оштећеном активацијом и пролифе-рацијом, као смањену продукцију и ефикасност Ат. ХОБП-ом узро-коване промене стеченог имунитета манифестују се кроз пораст CD4+ и CD8+ у ваздушним путевима и плућима, као и CD+ CD25hi код пушача са нормалном плућном функцијом. Смањење CD8+ CD28- у пушача са ХОБП уз пораст броја Б лy у ваздушним путе-вима и плућном паренхиму.

Старењем узроковане промене урођеног имунитета се мани-фестују кроз оштећену неутрофилну апоптозу у присуству цитоки-на, повећану продукција ROS, и оштећено убијање. Макрофаги код старијих особа мање стварају IL1, ROS i INFY. Са старењем расте ниво проинфламаторних цитокина, такође долази до пораста броја NK ћелија са оштећеном цитотоксичном активношћу. У старости расте број NKT ћелија, а смањује се број плазмоцитоидних дендри-тичних ћелија, смањује се B ћелијска стимулација уз смањен капа-цитет везивања Ag. Такође је оштећен капацитет фагоцитних ћели-ја апоптозе. Старење доводи до промена у стварању проинфла-маторних цитокина, повећано се стварају IL6, Y, IFN и THF-алфа.

ХОБП узроковане промене урођеног имунитета се манифе-стују порастом броја неутрофила у дисајним путевима и плућном паренхиму. У ваздушним путевима и плућном паренхиму се налази повећан број макрофага. Присутна је оштећена фагоцитоза апопто-тичних ћелија. Нађено је и повећање функције дендритичних ћелија. И ХОБП доводи до промена у стварању проинфламаторних цитокина, повећано се стварају IL6, Y, IFN и THF-алфа.


Клиничка слика Симптоми ХОБП у старих су неспецифични, често се не

препознају, што доводи до касног постављања дијагнозе. Најчешћи фактори који доводе до касног постављања дијагнозе ХОБП у ста-рих, а зависе од пацијента су касно јављање лекару, ниподаштавање симптома или оправдавање њиховог присуства старењем, недо-ступност здравствене неге. Фактори који доводе до касног поста-вљања дијагнозе ХОБП, а зависе од лекара су дијагноза искључи-вања, отежано постављање дијагнозе због дискрепанце између симптома и степена опструкције ваздушних путева, и неадекватно коришћење тестова плућне функције (табеле 2,3). Лоша комплијанса за лекове код пацијената са ХОБП

Најчешћи разлози лоше комплијансе код старијих пацијената са ХОБП су артритис шака и прстију (савет за превазилажење: избегавање MDI, користити инхалере које покреће дисање и DPI или небулизовану терапију); лоша техника узимања инхалационих лекова (савет за превазилажење: користити спејсер. Размотрити употребу инхалера које покреће дисање и DPI или небулизовану терапију); депресија (савет за превазилажење: идентификовати и лечити афективне болести); слабо памћење (савет за превазила-жење: поједноставити медицински режим, смањити фреквенцу доза ако је могуће. Користити написан акциони план на папиру великим словима); ограничени приходи (савет за превазилажење: водити рачуна о цени лека при преписивању); лоша перцепција бронхоспазма (савет за превазилажење: користити објективно мерење плућне функције за праћење терапије); слабовидост (савет за превазилажење: ознака бојом. Повећати величину слова на лековима)...(табела 4).

Табела 2. Спирометријска мерења и степен тежине болести код старих.

Степен Критеријуми (постбронходилатацијске вредности)

I: блага ФЕВ1/ФВЦ < 0.70, ФЕВ1 ≥80% предвиђеног

II: умерена ФЕВ1/ФВЦ < 0.70, 50 ≤ ФЕВ1 ≥80% предвиђеног

III: тешка ФЕВ1/ФВЦ < 0.70, 30 ≤ ФЕВ1 ≥50% предвиђеног

IV: јако тешка ФЕВ1/ФВЦ < 0.70, ФЕВ1 < 30% предвиђеног или ФЕВ1 < 50% предвиђеног са ХРИ

ФЕВ1- форсирани експирторни волумен у првој секунди, ФВЦ- форсирани витални капацитет


Табела 3. Одређивање терапије у односу на дијагнозне критеријуме

ICS - инхалациони кортистероиди; LABA - бета2 агонисти дугог дејства; LAMA – муска-рински антагонисти дугог дејства; SABA - бета агонисти кратког дејства; SAMA – муска-рински антагонисти кратког дејства; mMRC - Modified Medical Research Council Dyspnea

Scale

Табела 4. Најчешћи нежељени ефекти лекова за ХОБП код старих

Лек Нежељени ефекти

β2- агонисти Тремор, палпитације, аритмије, хипокалемија

Антихолинергици (Ипратропиум бромид, Тиотропиум бромид)

Уринарна ретенција, сувоћа слузокоже

Инхалациони кортикостероиди

Сор, дисфонија, пнеумонија, потенцијални системски ефекти при употреби високих доза

Инхалациони и системски

кортикостероиди

Остеопороза, адренална супресија, истањена кожа, ДМ, миопатија, повећање крвног

притиска, глауком

Teophyllin Тахиаритмије, мучнина, повраћање, несаница, епилепсија, интеракција са другим лековима


Егзарцербација ХОБП у старих Акутна егзацербација је врло честа код пацијената са тешком

и јако тешком ХОБП и карактерише се порастом степена диспнеје, волумена спутума и појаве пуруленције, ван дневних варијација је и захтева промену терапије (табела 5). Табела 5. Лечење егзацербације ХОБП у старих

Процена тежине егзацербације

I ниво Амбулантно лечење Повећање бронходилатационе

терапије, антибиотици, системски кортикостериоди

II ниво Хоспитализација Повећање бронходилатационе

терапије, антибиотици, системски кортикостериоди, О2

III ниво Хоспитализација у

респирационој јединици

Повећање бронходилатационе терапије, антибиотици,

системски кортикостериоди, О2, NIV, MV

Литература 1. Mannino DM. COPD: epidemiology, prevelence, morbidity and

mortality, and disease heterogenety. Chest 2002; 121 (5, Suppl) 2. Ito K, Barnes PJ. COPD as disease of accelerated lung aging.

Chest 2009; 135 3. Hardie JA, Vollmer WM, Buist AS, Bakke P, Morkve O.

Respiratory symptoms and obstructive pulmonary disease in population aged over 70 years. Respir Med 2005; 99

4. Чекеревац И. Системска инфламација у хроничној опструк-тивних болести плућа, Задужбина Андрејевић, 2013.

5. Global Strategy for the Diagnosis, Management and Prevention of COPD, Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease (GOLD) 2013. Available from: http://www.goldcopd.org/.


Vesna Dopuđa Pantić, Danica Ivković

CHRONIC OBSTRUCTIVE PULMONARY DISEASE (COPD)

Summary Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) is the fourth

leading cause of death in developed countries. It is expected that by 2020 to become the third leading cause of death and disability world-wide. This disease affects 10% of the general population. The preva-lence of COPD in heavy smokers reached 50%. Aging is directly corre-lated to the increase in the prevalence of COPD. The prevalence of COPD in patients over 65 years was estimated at 14.2%, compared with 9.9 in the group of persons older than 40 years. In the U.S., the preva-lence of stage II to severe GOLD stages was 1.9% in the age group 40 to 49 years, compared with 19.5% in those older than 70 years. The need for treatment of the disease usually occurs later in life. One-fifth of all hospitalizations of people over 75 years due to COPD. Hospitalization were 2.5 times as long in elderly patients with COPD compared with hospitalizations for any other reason.

Key words: obstructive lung disease, aging.


Мирослава Живковић1, Данијела Живковић2, Вук Милошевић1, Ненад Живадиновић2

Прегледни рад UDK BROJEVI: 613.72/.73-053.9 ; 613.98

ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ КОД ОСОБА СТАРИЈЕГ ЖИВОТНОГ ДОБА

Сажетак Интензитет процеса старења није исте брзине код свих, па

неки пацијенти старе брже од других. Физичка неактивност је повезана са бројним негативним ефектима на здравље, укључујући повећан укупни морталитет, кардиоваскуларни морталитет и АИМУ. Светска здравствена организација процењује да физичка неактивност доводи до два милиона прераних смртних случајева сваке године. Становништво Србије је међу најстаријим популаци-јама на свету. Физиолошки, могло би се рећи да је старење после-дица губитка способности организма да рестаурира своју пореме-ћену хомеостазу. Старење подразумева и смањење функционалних капацитета мозга, а ови поремећаји су појачани и убрзани појавом болести. Свака особа је, без обзира на године живота, способна за одређену врсту физичке активности. Старост никако не представ-ља ограничавајући фактор за вежбање. Светска здравствена орга-низација је објавила препоруке у циљу побољшања кардиореспира-торне и мускулоскелетне функције, као и превенције масовних незаразних болести, депресије и когнитивних поремећаја код старијих.

Кључне речи: стари, физичка активност УВОД

Интензитет процеса старења није исте брзине код свих, па неки пацијенти старе брже од других. Тако поједине особе мање хронолошке старости могу бити биолошки знатно старије и обратно. Развој биомедицинских технологија, социоекономски прогрес, побољшање здравствене заштите и напредак медицине уопште продужавају укупно преживљавање популације. Истовре-мено, боља контрола поступака за одржавање живота, превенција инфекција, прецизније кориговање електролита и ацидобазног

1 Клиника за неурологију КЦ Ниш, Медицински факултет Универзитета у Нишу 2 Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу


статуса омогућавају предузимање све већих медикаментозних захвата, и то код све старијих пацијената.

Недостатак физичке активности је уобичајено стање код особа старијег животног доба које бораве у индустријализованим земљама. Физичка неактивност је данас идентификована као четврти водећи глобални узрок смрти. Ниво физичке неактив-ности расте у многим земљама, значајно утичући на преваленцу масовних незаразних болести широм света1. Физичка неактивност је идентификована као фактор ризика за развој неколико хро-ничних болести, укључујући: коронарну болест срца, мождани удар, хипертензију, дијабетес мелитус типа 2, остеопорозу, рак дојке и дебелог црева.2,3 Физичка неактивност је повезана са бројним негативним ефектима на здравље, укључујући повећан укупни морталитет, кардиоваскуларни морталитет и АИМУ.4,5 Постоје докази да редовна физичка активност превенира мождани удар.6 Овај ефекат је комплексан, и делимично се постиже преко сма-њења крвног притиска, боље контроле осталих васкуларних факто-ра ризика, на првом месту дијабетеса, преко смањења телесне масе, али и смањења нивоа фибриногена, смањења активације тромбо-цита, повећања активности плазминског ткивног плазминоген активатора и концентрације ХДЛ холестерола.7, 8 На глобалном нивоу, Светска здравствена организација процењује да физичка неактивност доводи до два милиона прераних смртних случајева сваке године.1 Стање у Србији

Становништво Србије је међу најстаријим популацијама на свету. Према попису становништва из 2002. године, преко 1.200.000 особа у Србији (без Косова и Метохије) има 65 и више година, што чини шестину укупне популације. У 102, од укупно 161 општине у Србији, становништво се налази у стадијуму дубоке демографске старости, а у 38 општина достигло је последњи или стадијум најдубље демографске старости. Од укупно 4.697 насеља, у чак 181 насељу нема ниједног лица млађег од 20 година, у 701 насељу, више од половине становника чине особе старије од 60 година, а 947 хиљада домаћинстава су са лицима старијим од 65 година, што чини 37,5% укупног броја домаћинстава. Такође, већину самачких домаћинстава у Републици Србији чине старачка домаћинства, тако да су у 52,8% особе старије од 65 година, а у 23,9% старости између 50 и 64 године. Очекивано трајање живота на рођењу у Србији порасло је у периоду 1950 -1951. године до 2001-2002. године, и то за мушкарце са 53,5 година на 70,1 годину, а за жене са 56 на 75,1 годину, при чему је становништво у градовима демо-графски млађе од становништва у сеоским насељима. Предвиђа се да ће се тенденција старења популације наставити и да ће се средином 21. века број особа преко 65 година старости повећати за трећину, тако да ће у Србији чинити чак 41% становништва. Исто-времено, постоје јасне слабости у институционалном и инстру-


менталном задовољавању потреба старијих лица, као и слабости у укупној друштвеној организованости. 9 ДЕФИНИЦИЈА СТАРЕЊА

Физиолошки гледано, могло би се рећи да је старење после-дица губитка способности организма да рестаурира своју пореме-ћену хомеостазу. Постоји неколико теорија које објашњавају биолошке разлоге старења, као што су: поремећај генетске контро-ле, имуне функције, соматске мутације, оштећење слободним ради-калима и теорија метаболичког исцрпљења организма.10 Старење подразумева и смањење функционалних капацитета мозга, а ови поремећаји су појачани и убрзани појавом болести. Старење прати смањење брзине реаговања (психомоторне функције и когнитивне промене), редукција церебралне перфузије, смањење енергетског метаболизма ћелије, уз гомилање продуката анаеробног метабо-лизма. Активност можданих функција корелира са степеном иско-ришћавања глукозе у мозгу, при чему постоје регионалне разлике, то јест са старошћу мозак не страда униформно.11-13 Симптоми старења

Старење карактерише прогресивни губитак психолошког и физиолошког интегритета, што доводи до оштећења функције ћелија до коначног смртног исхода.

Постоје неки заједнички именитељи и кључне тачке процеса старење код сисара, а то су: геномска нестабилност, осипање теломера, епигенетске промене, губитак протеостазе, поремећај енергетског метаболизма, митохондријска дисфункција, исцрпље-ње матичних ћелија и измењена интерцелуларна комуникација.14 Процеси старења код човека се испољавају кроз дехидратацију ћелија и ткива уз интоксикацију организма, као и хипометаболизам и функционалне поремећаје органа и ткива уз хормонски дизба-ланс. Долази до редукције перфузије како церебралне тако и пери-ферне уз развој атеросклерозе. Када се зна да су циркулаторни компензаторни механизми и иначе ослабљени, све претходне поменуте промене се не смеју занемарити код најчешће болести старијег животног доба - можданог удара.12 Долази и до промене на остеоскелетном систему као и у неуромишићној трансмисији, уз смањење обима и прецизности покрета, што, уз поремећаје екстра-пирамидног система и церебелума, доводи до неспретности, оте-жаног извођења финих покрета и нестабилности при ходу.15 Са старењем настају и морфолошке промене у ћелијама, дендритима и неуронима ЦНС-а. Долази до прогресивног губитка дендрита, сма-њења неурона, те се укупна тежина мозга смањује, а ове атрофичке промене посебно су изражене у фронталним регионима можданих хемисфера.11 Такође долази и до таложења соли калцијума у хрска-вицама уз нефункционалност и болове у зглобовима и то се одра-жава на слабљење њиховог рада. Повећава се појава малигне транс-формације ћелија и ткива уз развој карцинома.16 Пропратни знак старости је и атрофија коже и поткожног ткива , смањење тургора


уз сушење коже због смањења лојних и знојних жлезди . Старији људи, такође, имају мање мишиц ́а и коштане масе, уз повећан обим екстрацелуларне течности.

Различити обрасци „поремећеног“ телесног састава имају различите консеквенце на комбинацију различитих режима вежби и дијететских суплемената као и хормоналну субституцију. Скелет-на атрофија мишића или „саркопенија“ је веома распрострањена у старије популације, повећава се са годинама, а тесно је повезана са инвалидитетом, независно од морбидитета.17

Неке од најзначајнијих промена које утичу на моторику, а уобичајене су за старење, су: смањење мишићне масе, снаге, моћи, издржљивости и брзине контракције, смањење максималног и субмаксималног аеробног капацитета, срчане контрактилности и фреквенције, повећање систолног и дијастолног притиска, смање-на нервна проводљивост, ослабљен проприоцептивни сензибили-тет и равнотежа, смањена еластичност ткива.17-20 Предности физичке активности

Свака особа је, без обзира на године живота, способна за одређену врсту физичке активности. Старост никако не представ-ља ограничавајући фактор за вежбање. Да би се нека старија особа бавила физичким активностима, неопходно је да претходно посети лекара. Савети су врло важни и имају огроман значај при спрово-ђењу програма физичке активности. Физичка способност утиче на способност најстаријих да одрже независтан начин живота, да задрже стари посао ако желе и одрже висок квалитет живота. Велике индивидуалне разлике постоје међу старијим особама којима физичка независност постаје изазов, које се боре да задрже посао упркос физичких ограничења, те онима којима је изазов одржавање физичких способности на оптималном нивоу.21

Постоји консензус да физички активне особе: - имају укупно ниже стопе смртности од коронарне болести

срца, високог крвног притиска, можданог удара, дијабетеса типа 2, рака дебелог црева и рака дојке;

- имају бољи профил биомаркера који је повољнији за превенцију кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2;

- имају виши ниво функционалности, мањи ризик од пада, и боље когнитивне функције.22

Редовне вежбе: - доприносе менталном и физичком благостању и осећају

испуњености и среће; - превенирају болести и продужавају животни век; - побољшавају и превенирају мускулоскелетне абнормално-

сти; - побољшавају бројне, за живот важне функције, као и соци-

јалне интеракције; - мењају угао гледања, смањују стрес и дају оптимистички

став;


- помажу у организацији дневних активности и дају само-поуздање;

- помажу у интергенерацијској комуникацији.21 Код старијих особа обавезно је обавити снимање електрокар-

диограма у мировању и оптерећењу (ЕКГ), рентгенско снимање срца и плућа. Од лабораторијских анализа неопходно је спровести следеће: комплетна крвна слика, анализа урина, ниво шећера у крви, креатинина у серуму и холестерола. У току примене про-грама физичке активности за старије потребно је периодично поновити тестирања првенствено због контроле здравственог стања и утврђивања функционалне способности. Ако у току физичких активности, то јест вежбања, дође до било каквих здравствених потешкоћа које се могу манифестовати појавом бола у грудном кошу, отежаног дисања, слабости итд, одмах треба прекинути вежбање и потражити савет лекара. 20

У старијем животном добу је физичка активност од изузетног значаја и мора бити прецизно одређена, вођена и под контролом едукованих стручњака, али се мора имати у виду да је потребан опрез код дужине трајања и интензитета оптерећења. Потребно је узети у обзир све специфичности здравственог стања и функцио-налне способности старије особе. Физичка активност би требало да има континуитет.

Важно је провести 5 минута на почетку и крају физичке активности у загревању и хлађењу мишића, а с циљем да се смањи бол и спрече повреде мишића при вежбању. 23 ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ КОД ОСОБА СТАРИЈЕГ ЖИВОТНОГ ДОБА

Неке активности унапређују савитљивост, неке изграђују мишићну снагу, а неке повећавају издржљивост. Поједини облици континуираних активности укључују коришћење већих мишића руку или ногу. Оне се називају вежбе издржљивости или аеробне вежбе. Помажу срцу чинећи га ефикаснијим током вежбања и у миру. Брза шетња, прескакање конопца, џогинг, вожња бицикла, скијање и плес су примери аеробних вежби које повећавају издр-жљивост.

Препоруке СЗО у циљу побољшања кардиореспираторне и мускулоскелетне функције као и превенције масовних незаразних болести, депресије и когнитивних поремећаја код старијих одра-слих (преко 65 година) су:

1) Најмање 150 минута недељно умерених физичких аероб-них вежби или најмање 75 минута енергичних аеробних вежби или комбинација активности умереног и енергичног интензитета.

2) Аеробне активности треба обављати у серијама, најмање 10 минута трајања.

3) За додатне здравствене бенефите, старије особе треба да повећају своје умерене аеробне физичке активности на 300 минута недељно, или 150 минута активности енергичног


интензитета, или комбинацију активности умереног и јачег интензитета.

4) Слабо покретне старије особе требало би да обављају физичке активности, са циљем да се побољша равнотежа и спрече падови, три или више дана недељно.

5) Вежбе мишићне снаге, које укључују главне групе мишића, требало би да буду заступљене два или више дана у недељи.

6) Уколико старије особе не могу да ураде препоручену физичку активност због здравствених околности, потребно је да буду физички активне у оној мери колико им конди-ција то дозвољава. 22

ПРЕДЛОЗИ ЗА УСПЕХ У ВЕЖБАЊУ - Бирајте активности у којима уживате , а које вам не пред-

стављају напор - Уведите разноврсност - Обуците се адекватно - Нека вежбе буду навика, али будите и флексибилни - Користите музику и смејте се у паузама - Окружите се људима који вас чине бољим, који вас моти-

вишу и подржавају - Поделите ваше искуство са другима

А у будућности потребно је: - Креирати нове форме и специјализоване типове програма

физичке активности за особе старијег животног доба. - Едуковати специјализоване тренере, волонтере и едукаторе

за вежбе са старијим особама. - Организовати групне вежбе на отвореном, у зеленилу, где

ће се старије особе рекреирати и дружити. - Радити на едукацији особа старијег животног доба о значају

здравих стилова живота и о адекватним, за то доба, при-лагођеним сетовима вежби.

- Подићи свест о значају здраве исхране и правовремено започетих физичких активности на каснији квалитет живота и превенцију болести.

- Повезати напоре здравствених, социјалних, просветних и спортских установа ради унапређења здравствене бриге о особама старијег животног доба, уз максиму – вежбама до здравља.24

Литература 1. Guilbert J. The world health report 2002-reducing risks, promo-

ting healthy life. Education for health 2003;16(2):230-. 2. Spirduso WW, Cronin DL. Exercise dose-response effects on

quality of life and independent living in older adults. Medicine and Science in Sports and Exercise 2001;33(6; Supp):S598-S608.


3. Simonsick EM, Lafferty ME, Phillips CL, Mendes de Leon C, Kasl SV, Seeman TE, et al. Risk due to inactivity in physically capable older adults. American Journal of Public Health 1993; 83(10):1443-50.

4. Do Lee C, Folsom AR, Blair SN. Physical activity and stroke risk a meta-analysis. Stroke 2003;34(10):2475-81.

5. Wendel-Vos G, Schuit A, Feskens E, Boshuizen H, Verschuren W, Saris W, et al. Physical activity and stroke. A meta-analysis of observational data. International journal of epidemiology 2004; 33(4):787-98.

6. Committee PAGA. Physical activity guidelines advisory committee report, 2008. Washington, DC: US Department of Health and Human Services 2008;2008.

7. Goldstein LB, Bushnell CD, Adams RJ, Appel LJ, Braun LT, Chaturvedi S, et al. Guidelines for the Primary Prevention of Stroke A Guideline for Healthcare Professionals From the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke;42(2):517-84.

8. Sui X, LaMonte MJ, Laditka JN, Hardin JW, Chase N, Hooker SP, et al. Cardiorespiratory fitness and adiposity as mortality predictors in older adults. JAMA: the journal of the American Medical Association 2007;298(21):2507-16.

9. Vlada Republike Srbije. Nacionalna strategija o starenju: 2006-2015. Službeni glasnik RS 2006;55/05 i 71/05.

10. Mrsulja B. Neurobiology of cerebral circulation disorders. Beograd-Zagreb: Medicinska Knjiga; 1986.

11. Mrsulja BB, Kostić VS. Neurohemija u neurološkim bolestima. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga; 1994.

12. Živković M, Šternić N. Ishemična bolest mozga. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 2000.

13. Zivković M, Kostić V. Pathophysiology and classification of ische-mic stroke. Jugoslovenska Medicinska Biohemija 2005;24(4):83-93.

14. Lopez-Otin C, Blasco MA, Partridge L, Serrano M, Kroemer G. The Hallmarks of Aging. Cell 2013;153(6):1194-217.

15. Vandervoort AA. Aging of the human neuromuscular system. Muscle & nerve 2002;25(1):17-25.

16. Puts M, Tu H, Tourangeau A, Howell D, Fitch M, Springall E, et al. Factors influencing adherence to cancer treatment in older adults with cancer: a systematic review. Annals of Oncology 2013:in press.

17. Vandervoort AA, Symons TB. Functional and metabolic conse-quences of sarcopenia. Canadian Journal of Applied Physiology 2001;26(1):90-101.

18. Baumgartner R. Body composition in healthy aging. Annals of the New York Academy of Sciences 2000;904(1):437-48.


19. Fiatarone Singh MA. Exercise and aging. Clinics in geriatric medicine 2004;20(2):201-21.

20. Webster J. Key to healthy aging: exercise. Journal of gerontolo-gical nursing 1988;14(12):9.

21. Liu J, Kirkby RJ, Cass J. Physical Exercise of Older Persons and Physiological and Psychological Health. Sports Science Research 1996;2:8.

22. Organization WH. Global recommendations on physical activity for health. Geneva: World Health Organization:8-10.

23. Fletcher GF, Balady G, Blair SN, Blumenthal J, Caspersen C, Chaitman B, et al. Statement on Exercise: Benefits and Reco-mmendations for Physical Activity Programs for All Americans A Statement for Health Professionals by the Committee on Exercise and Cardiac Rehabilitation of the Council on Clinical Cardiology, American Heart Association. Circulation 1996;94(4):857-62.

24. Tokarski W. Sport of the elderly. Kinesiology 2004;36(1):98-103. Miroslava Živković, Danijela Živković, Vuk Milošević, Nenad Živadinović

IMPORTANCE OF PHYSICAL ACTIVITY IN ELDERLY PERSONS

Summary Intensity of the aging process is not the same for everybody so

some patients age faster than the others. Physical inactivity is connected with numerous negative impacts on health, including higher total mortality, cardiovascular mortality and AIMU rates. The World Health Organisation has estimated that physical inactivity causes up to two million premature mortalities every year. Serbian population is among the oldest populations of the world. Physiologically, we can say that aging is a consequence of an organism loosing capacity to restore its disturbed homeostasis. Aging involves reduction of the functional brain capacities and these disorders get intensified and speeded up by appearance of diseases. Each person, regardless of the age, is capable of some sort of physical activity. Advanced age is not an eliminating factor for exercising. The World Health Organization has announced its recommendations for improvement of the cardio-respiratory and musculoskeletal functions as well as for prevention of mass noncontiguous diseases, depressions and cognitive disorders in advanced age citizens.

Key words: oldman, physical activity


Љиљана Кулић1, Гордана Арсић-Комљеновић1, Христо Анђелски1, Страхиња Кулић2, Мирјана Шијан-Гобељић1, Јовановић Марија3, Татјана Чикара1

Прегледни рад UDK BROJEVI: 616-001-053.9

УЗРОЦИ И ПРЕВЕНЦИЈА ПАДОВА КОД СТАРИХ ОСОБА

Сажетак

Падови се јављају често код старих особа и представљају значајан узрок морбидитета и морталитета код старих особа. Ста-тистички подаци говоре о изузетном значају падова у патологији старих особа и годишња преваленца код особа старијих од 65 година је 28%. Повреде су по учесталости шести узрок смрти код особа старијих од 65 година, а 70% повреда се догађа због падова. Око 15% падова, има за последицу фрактуру кука. Узроци падова су најчешће везани за навике и понашања старих: брзо устајање и брзе промене положаја, нередовна исхрана, исцрпљеност, непостојање увида у своје године и опште знање, узимање лекова, живот у становима који по правилу нису прилагођени њиховим животним потребама и др. Узроци пада се генерално могу бити: ендогени фактори - психофизичко стање старе особе и егзогени фактори - услови околине. Најчешће заступљени фактори који увећавају ризик од пада или повреде су старост (број година); пол (жене су у већем ризику од мушкараца); хроничне или акутне болести; слаб вид (смањена перцепција и способност кретања у простору); слаб слух; проблеми са кретањем; психијатријски проблеми (когнитивна слабост, депресија, делиријум); употреба алкохола, слаба исхрана и дехидратација; проблеми у вези са спавањем; узимање неких лекова (антидепресиви, седативи и антихипертензиви). Постоји многе класификације узрока који доводе до падова, али најпракти-чнија је следећа подела: здравствени проблеми (акутне и хроничне болести, неуролошка стања, кардиолошка стања, метаболички чиниоци, мишићно-скелетни систем, стање вида и слуха, психичка стања, медикаменти; услови околине (стан, спољна средина); 1 Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд 2 Вода Врњци, Београд 3 Агенција за лекове и медицинска средства Србије, Београд


социо-економски фактори и ризично понашање. Падови старих особа представљају један од веома важних проблема у старости и битно утичу на квалитет живота у старости. Њих је најбоље спре-чити и да не би дошло до падова старе особе, чланови њихових породица и друштвена заједница морају бити упознати са основ-ним узроцима који доводе до појаве падова и евентуалног повре-ђивања. Треба нагласити да је указивање старим особама и члано-вима њихових породица на узроке и последице падова први корак у решавању наведеног проблема. Најчешће последице пада старих особа су настанак повреда, дужа имобилизација и могуће компли-кације имобилизације (дубоке венске тромбозе, хипостатска пнеу-монија, декубиталне ране); настајање инвалидности; настајање анксиозности и депресије; страх од поновног пада; смањено кре-тање, изостављање шетњи, дружења са рођацима и пријатељима; немогућност набавке хране, зависност од помоћи и неге других људи и др. Код једног дела фактора ризика за појаву падова код старих особа се може адекватно постићи превенција, док се код другог дела може само делимично утицати. С обзиром да су последице које имају старе особе после падова врло озбиљне, често су трајне и могу да доведу до појаве инвалидности, што битно ремети њихов квалитет живота, превенција је права оријентација. Активности превенције су усмерене на здраву стару особу, на болесну стару особу, на чланове породице и на ужу и ширу друштвену заједницу и друштво у целини. Превенција падова код геријатријске популације подразумева превенцију остеопорозе, превентивно регулисање физичких активности старих особа, превенцију у вези са употребом лекова код старих особа, превен-цију код старих особа које слабо виде и чују, превенцију опасности из средине (превенција узрока падова у становима и превенција падова у спољној околини), превенцију социоекономских фактора од утицаја на појаву пада, која је усмерена ка улози породице и улози уже и шире друштвене заједнице.

Кључне речи: старе особе, падови, узроци, превенција УВОД

Падови се јављају често код старих особа и представљају значајан узрок морбидитета и морталитета код старих особа. Пад представља изненадну, неочекивану промену положаја, приликом које статички и механички механизми нису у стању да испуне своју функцију, а вољни механизми или рефлекси, одговорни за кориго-вање неравнотеже су неадекватни. Физиолошка дефиниција пада је немогућност да се одржи усправан положај у околностима спољ-них и унутрашњих утицаја који изазивају неравнотежу. Стати-стички подаци говоре о изузетном значају падова у патологији старих особа (1). Годишња преваленца код особа старијих од 65 година је 28%. Повреде су по учесталости шести узрок смрти код особа старијих од 65 година, а 70% повреда се догађа због падова. У


болницама се највећи број падова догађа када има највише особља на одељењу, тј. када је активност на одељењу највећа, обично у јутарњим часовима, а највећи број падова се догађа током прве недеље хоспитализације. Око 15% падова, има за последицу фрак-туру кука. Узроци падова су најчешће везани за навике и понашања старих: брзо устајање и брзе промене положаја, нередовна исхрана, исцрпљеност, непостојање увида у своје године и опште знање, узимање лекова, живот у становима који по правилу нису прила-гођени њиховим животним потребама и др. ЕТИОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА УЗРОКА ПАДОВА У ГЕРИЈАТРИЈСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ

Узроци пада генерално могу бити: ендогени фактори – психо-физичко стање старе особе и егзогени фактори - услови околине. Најчешће заступљени фактори који увећавају ризик од пада или повреде су старост (број година); пол (жене су у већем ризику од мушкараца); хроничне или акутне болести (2); слаб вид (смањена перцепција и способност кретања у простору); слаб слух; проблеми са кретањем; психијатријски проблеми (конгитивном слабост, депресија, делиријум); употреба алкохола, слаба исхрана и дехи-дратација; проблеми у вези са спавањем; узимање неких лекова (антидепресиви, седативи и антихипертензиви) (3), (4).

Постоји многе класификације узрока који доводе до падова, али најпрактичнија је следећа подела:

1) здравствени проблеми (акутне и хроничне болести, неуро-лошка стања, кардиолошка стања, метаболички чиниоци, мишићно-скелетни систем, стање вида/слуха, психичка стања, медикаменти;

2) услови околине (стан, спољна средина); 3) социо-економски фактори и 4) ризично понашање.

ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СУ РАЗЛОГ ПОЈАВЕ ПАДОВА СТАРИХ ОСОБА

Разлог чешће појаве падова код старих особа могу бити неки здравствени проблеми и то:

• АКУТНЕ И ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ - доводе до промена општег стања старих особа и тиме битно мењају њихове могућности да се контролисано крећу. Они тада могу бити исцрпљени, малаксали, летаргични, фебрилни, што битно умањује њихову способност сналажења у стану или ван њега. Чешће су повреде код старих особа које живе саме и које чак и кад су болесне морају обављати све послове у свом домаћинству, одлазити у куповину и слично.

• НЕУРОЛОШКА СТАЊА - Код старих особа су чести тран-зиторни исхемијски атаци, цереброваскуларни инзулти, епилепсија, Паркинсонова болест, синкопе, неуропатије


(поремећаји периферних нерава), цервикална спондилоза, конфузна стања, деменције, дезоријентација, халуцинације, тумори нервног система и др.

• КАРДИОЛОШКА СТАЊА, где су најчешћи узроци поре-мећаји ритма и хипертензија (5) (10).

• МЕТАБОЛИЧКИ УЗРОЦИ - постоји више група разлога, и то поремећај метаболизма угљених хидрата (диабетес мелитус), поремећај метаболизма масти (хиперхолестероле-мија и хипертриглицеридемија), хипертиреоза и хипоти-реоза и др.

• БОЛЕСТИ СКЕЛЕТНО-МИШИЋНОГ СИСТЕМА – Нај-значајнији фактор ризика од стране скелетног система је остеопороза. Остеопороза је смањење коштане масе и код ње постоји предиспозиција за фрактуру и без пада. Овај фактор ризика је веома значајан код старих особа женског пола (недостатак естрогена, рана менопауза, нерегулисани менструални циклуси, жене које нису рађале), везан је за неадектавну исхрану и нередовну физичка активност. Постојеће фрактуре екстремитета или кичменог стуба увек су додатни фактор ризика за пад и поновну повреду, што важи и за реуматске болести које отежавају кретање (зглобни и ванзглобни реуматизам) (6).

• СТАЊЕ ВИДА И СЛУХА - Промене чула вида у старости и нека очна обољења (катаракта и глауком) утичу на кретање старих особа и могу довести до појаве несигурности и повређивања услед пада. Са старошћу се као физиолошка појава јавља слабљење вида (сужавање видног поља, смањење оштрине вида и могућности акомодације), али и слабљење слуха, које, у већој или мањој мери, зависно од степена оштећења, може довести до проблема при кретању и повређивања при паду. Звукови, звучне информације и упозорења, нарочито ван стана, битно доприносе снала-жењу у простору и избегавању повређивања (7).

• ПСИХИЧКИ ПОРЕМЕЋАЈИ - У старости су психијатриј-ски поремећаји чести и представљају веома велики проблем јер захтевају целодневно ангажовање и надзор од стране особа задужених за негу и чланова породице. Најчешћи поремећаји који се јављају су: деменција, делиријум (акутни мождани синдром) и алкохолизам.

• ПОСЛЕДИЦЕ УПОТРЕБЕ МЕДИКАМЕНАТА - Узрок пада могу бити неки лекови или могуће интеракције између њих. Неки, и то пре свега лекови за крвни притисак, антиде-пресиви, седативи, антипсихотични лекови и антиаритмици могу допринети падовима код старих због смањења концен-трације, погоршања равнотеже и хода и наглог пада крвног притиска после устајања (8), (9).


ФАКТОРИ ОКОЛИНЕ КОЈИ СУ РАЗЛОГ ПОЈАВЕ ПАДОВА СТАРИХ ОСОБА

Фактори околине су посебна група фактора која доводи до увећавања ризика од пада, где треба разликовати факторе ризика у стану пацијента од оних у спољној средини. Узроци падова у становима су лоше осветљена степеништа, неприступачна купа-тила (високе каде, недостатак ручки за каде, клизаве каде), клизави подови, прагови на вратима, ниске WC шоље, неадекватне простирке на поду и др.

Узроци падова у спољној околини су углавном неједнаки степеници, пукотине у тротоарима, степенице без гелендера, слабо осветљење, објекти који се налазе на стазама и тротоарима, снег или лед и слично. СОЦИО-ЕКОНОМСКИ ФАКТОРИ КОЈИ СУ РАЗЛОГ ЧЕШЋЕ ПОЈАВЕ ПАДОВА СТАРИХ ОСОБА

Савремена социјална заштита старих људи усмерена је, не само на обезбеђивање основних материјалних предуслова за живот, већ и у правцу задовољавања и других животних потреба старих људи од којих зависи њихов свеукупни животни стандард, њихово физичко и психичко здравље и њихово свеукупно животно задовољство и људско достојанство. Социјална заштита старих људи подразумева, поред новчаних средстава и смештаја у дом, и организовање активности које имају за циљ да старим људима, којима је то потребно, обезбеде одговарајуће услове становања, исхрану, дружење, културно – забавне и рекреативне активности, радно и окупационо ангажовање, негу и сервисне услуге помоћи у кући (11), (10), (12). РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ КАО РАЗЛОГ ЧЕШЋЕ ПОЈАВЕ ПАДОВА СТАРИХ ОСОБА

Под понашањем које повећава ризик од пада подразумева се пењање на мердевине и столице, претерана конзумација алкохол-них пића, некоришћење помагала или њихово погрешно коришће-ње, ношење неадекватних ципела (лабаво стоје, са дебелим ђоном, висока штикла и др.), ношење тешког терета (торби које ремете равнотежу), некоришћење или неправилно коришћење штапова за ходање. УСМЕРЕНОСТ ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ

Активности превенције су усмерене на здраву стару особу, на болесну стару особу, на чланове породице и на ужу и ширу друштвену заједницу и друштво у целини. Превенција остеопорозе:

- уношење калцијума кроз исхрану (намирнице богате калци-јумом су млеко, јогурт, со, риба, броколи, соја, бадем);


- узимање витамина Д који поспешује апсорпцију калцијума (сунчање, додатак у исхрани);

- редовно спровођење вежби оптерећења. Превентивно регулисање физичких активности старих особа

Недостатак редовне физичке активности има за последицу слаб мишићни тонус, умањену коштану масу и флексибилност зглобова што доприноси падовима и утиче на последице повреда од падова. Превенција:

- упражњавање редовних физичких вежби (кардиоваску-ларне вежбе, вежбе снаге, вежбе истезања и вежбе равно-теже, шетње, пливање и др.);

- кориговање дневних физичких активности (пажња при кретању и савијању, прављење предаха после устајања са столице или из кревета, савети за правилно падање и савети за опоравак после пада);

- ношење адекватне одеће и обуће (ципеле са ниским пета-ма и гуменим ђоновима, избегавати предуге сукње, преши-року одећу и др.)

- коришћење помагала при ходу (штаке, штап, шеталица, инвалидска колица и др.), ако за то постоји потреба.

Превенција у вези са употребом лекова код старих особа Медицинска сестра и/или лекар приликом боравка у кући

старих особа траже на увид све лекове, посебно оне које пацијент тренутно користи. Процењује се способност пацијента да наброји лекове, начин и фреквенција узимања лекова. Превенција:

- морају се знати споредна дејства свих лекова које пацијент узима;

- употребу појединих лекова избацити или свести на најмању могућу меру;

- сви лекови којима је прошао рок се морају одстранити; - забранити употребу лекова и алкохола; - треба да знају који лекови од оних које користе могу

довести до падова; - треба да знају податак да узимање већег броја лекова

повећава ризик од пада и др. (14). Превенција код старих особа које слабо виде и чују

Промене чула вида у старости и нека очна обољења (ката-ракта и глауком) утичу на кретање старих особа и могу довести до појаве несигурности и повређивања услед пада. Са старошћу се као физиолошка појава јавља слабљење вида (сужавање видног поља, смањење оштрине вида и могућности акомодације), али и слабље-ње слуха, које у већој или мањој мери, зависно од степена оште-ћења, може довести до проблема при кретању и повређивања при паду. Звукови, звучне информације и упозорења, нарочито ван


стана, битно доприносе сналажењу у простору и избегавању повре-ђивања. У циљу превенције треба предузети следеће активности:

- потребно је редовно контролисање и корекција вида од стране офталмолога;

- операције код неких очних обољења; - у стану пацијента треба означити јарким бојама (лепљивим

тракама) објекте који помажу да се одржи равнотежа, као што су рукохвати у купатилу и слично;

- ако постоје степенице у стану, потребно је прве и последње степенике обележити контрастном бојом;

- обезбедити боље осветљење; - потребно је редовно контролисање и корекција слуха; - регулисати звучним или светлосним сигналима функциони-

сање у кући; - смањити број и избацити неке нефункционалне делове

намештаја и других ствари (цвеће, украси и сл.) у стану; - регулисати проблеме са теписима и простиркама и обезбе-

дити адекватне подове у стану; - омогућити становање у приземљу или на нижим спрато-

вима, коришћење лифтова и др. Превенција опасности из средине

Сама модификација фактора животне средине није довољна уколико се не модификују остали ризици. А. Превенција узрока падова у становима

Око 50% свих падова се догоди у становима, па превенција ових падова има велики значај. 1) Превенција падова у собама:

- уклонити све подеране простирке; - обезбедити ивице тепиха и простирки, - уклонити низак намештај и друге објекте с пода, - смањити пренатрпаност просторија, - смањити неред, - уклонити каблове и жице са пода, - проверити светло, обезбедити ноћно светло, - обезбедити степенице (рукохвати, причврстити простирке), - уклонити ниске столице, - уклонити стаклене столове, - избегавати углачавање паркета и др.

2) Превенција падова у купатилу: - поставити рукохвате код каде, туша и тоалетне шоље, - користити гумене простирке у кади и испод туша, - уклонити простирке с пода, - поставити тоалетну шкољку на виши ниво, - не држати предмете (сапуне, шампоне) сувише високо.


3) Превенција падова у кухињи: - не држати предмете на високим полицама, - користити антиклизне плочице за подове, - инсталирати адекватно светло.

Б. Превенција узрока падова у спољној околини - избегавати степеништа и држати се за држаче и гелендере; - пазити на пукотине на тротоарима, - избегавати изласке када је слабо осветљење, - пазити на снег и лед на тротоарима (избегавати изласке), - пазити на клизаве тротоаре кад пада киша и слично, - избегавати пењање на мердевине и дрвеће и др., - држање кућних љубимаца је велика обавеза за старе, а мачка

и пас их могу спотаћи. Превенција социоекономских фактора од утицаја на појаву пада 1. Превенција пада старих особа усмерена ка улози породице

- едуковати чланове породице о значају пада, ризицима и мерама превенције;

- чланове породице подучити мерама прве помоћи и даљем поступку уколико дође до пада;

- уколико не постоје доступни чланови ближе породице, породични лекар и медицинска сестра треба да обавесте социјалне раднике и представнике локалних заједница о таквом пацијенту;

- медицинске (патронажне) сестре треба најмање два пута годишње да, из превентивних разлога, посете пацијенте који су везани за кућу, процене ризик за пад и предузму одређене мере.

2. Превенција пада старих особа усмерена ка улози уже и шире друштвене заједнице

- едуковати све чланове друштва о потреби бриге о старима, опасности и значају пада, ризицима и мерама превенције;

- свим члановима друштва предочити потребу за бригом о старим људима, подучити их мерама прве помоћи и начину коришћења здравственог система у случају пада (звање хитне помоћи и др.);

- уколико старе особе живе саме или немају доступне чланове ближе породице, морају се на одговарајући начин органи-зовати социјални радници и представници локалних зајед-ница и невладиних организација;

- локална друштвена заједница мора регулисати тротоаре и прилагодити их технички условима који су потребни за нор-мално функционисање свих чланова заједнице, што подра-зумева и старе особе (постојање уличног осветљења, осве-


тљење у згради и око ње, држачи и гелендери на степе-ништима или тротоарима са нагибом, адекватна степени-шта, обезбеђивање пролаза без коришћења степеништа, јер су многе старе особе инвалиди, адекватна решења нагиба за прилаз свим установама, покретне степенице на неким местима, постављање клупа на делу тротоара где је то изводљиво, семафори са звучном сигнализацијом);

- локална друштвена заједница мора регулисати редовно чишћење улица и тротоара од снега и леда, водити рачуна да се постављају антиклизне плочице на свим деловима тротоара, да се градски превоз прилагоди старим особама, односно корисницима, а то су и старе особе (држачи, ниски подови, адекватна седишта, обезбеђивање места за седење, антиклизни подови и др.);

- здравствени радници треба да укључе представнике локал-них друштвених заједница у решавање комуналних и других проблема у вези са ризиком за пад и повређивање старих особа;

- лекари и медицинске сестре треба да организују и врше еду-кацију свих учесника заједнице о ризику за пад и повређи-вање њихових старих суграђана и укажу на предузимање одређених превентивних мера (9), (13).

ЗАКЉУЧАК Падови старих особа представљају један од веома важних

проблема у старости и битно утичу на квалитет живота у старости. Њих је најбоље спречити, и да не би дошло до падова старе особе, чланови њихових породица и друштвена заједница морају бити упознати са основним узроцима који доводе до појаве падова и евентуалног повређивања. Треба нагласити да је указивање старим особама и члановима њихових породица на узроке и последице падова први корак у решавању наведеног проблема. Најчешће по-следице пада старих особа су настанак повреда, дужа имоби-лизација и могуће компликације имобилизације (дубоке венске тромбозе, хипостатска пнеумонија, декубиталне ране); настајање инвалидности; настајање анксиозности и депресије; страх од поновног пада; смањено кретање, изостављање шетњи, дружења са рођацима и пријатељима; немогућност набавке хране, зависност од помоћи и неге других људи и др. Код једног дела фактора ризика за појаву падова код старих особа се може адекватно постићи пре-венција, док се код другог дела може само делимично утицати.

Једна од основних поставки реформе здравственог система у Србији је превенција као веома важан концепт здравствене зашти-те становништва, па самим тим и здравствене заштите старих људи. Акценат треба ставити на превенцију, али је и чињеница да се за неке факторе ризика за појаву падова у наведеној популацији


може постићи адекватна превенција, док се на друге може само делимично утицати. Литература 1. Beard K. i sar.: Menagement of elderly patients with sustained

hypertension, BMJ; 1992, 304:412-416. 2. Brown M.S., Goldstein J.L: Lipoprotein in the macrophage:

complications for cholesterol deposition in atero-sclerosis, Ann Rew Biochem 1983; 52:223-261.

3. Cliff W.J., Heathcote C.R., Moss N.S., Reichenbach D.D.: The coronary arteries in cases of cardiac and noncardiac sudden death. Am J Pathol, 1988, 132:319-329.

4. Dahlof B. i sar.: Morbidity and mortality in the Swedish Trial in Oldenagement of elderly patients with patients with Hyper-tension, Lancet; 1991, 338:1281-1982.

5. Давидовић М., Косановић М., Барјактаровић Н.,Траилов Д.: Старост и старење, Медицински факултет у Београду, Београд, 1998, 84-89.

6. Давидовић М., Милошевић Д.: Медицинска геронтологија, Медицински факултет у Београду, Београд, 1998, 22-23/28-29.

7. Дураковић З. и сар.: Геријатрија - медицина старије доби, Ц.Т. - Пословне информације медиксове медицинске библиотеке, Загреб, 2007, 32-39.

8. Кулић Љ.: Здравствена нега 1, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд, 2011, 139-146.

9. Кулић Љ.: Здравствена нега у геријатрији, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“, Београд, 2012, 303-311.

10. Милошевић Д. и сар.: Општи принципи пејсмејкер терапије у старих, Савремена геријатрија, Медицински факултет у Београду, Београд, 2003, 14-16.

11. Ненадовић М.: Психологија развојног доба и старења, Меди-цински факултет Универзитета у Приштини, Београд, 2008, 23-41.

12. Resnick N.M.: Gerijatrijska medicina, (prevod Davidović M i Milošević P), Harisonova načela interne medicine, 15 izdanje, knjiga I, McGrow-Hill, Bard-Fin i Romanov, Beograd, Banja Luka, 2004, 36-45.

13. Томек-Роксандић С, Будак А: Смернице за заштиту здравља старијих људи, Ц.Т. - Пословне информације медиксове медицинске библиотеке, Загреб, 1999, 26-35.

14. Варагић В., Милошевић М.: Фармакологија, Елит Медица, Београд, 2008.


Ljiljana Kulić, Gordana Arsić-Komljenović, Hristo Anđelski, Strahinja Kulić, Mirjana Šijan-Gobeljić, Marija Jovanović, Tatjana Čikara

CAUSES AND PREVENTION OF FALLS AT THE ELDERLY POPULATION

Abstract Falls frequently occur at the elderly population, representing a

significant cause of morbidity and mortality within that population. Statistical data suggest the great significance of fall in the pathology of old people and the yearly prevalence of falls among people over 65 years of age is 28%. Injuries represent the sixth most frequent cause of death among people over 65, of which 70% is caused by falls. About 15% of falls leads to the hip fracture. Causes of falls are usually related to the habits and behavior of old people: quick movements and changes of position, malnutrition, exhaustion, unawareness of their own age and general knowledge, medication taking, life in the apartments maladjusted to their needs, etc. General classification of the causes of fall can be the following: endogenous factors – psycho-physical condi-tion of an elderly person and exogenous – environment conditions. The most prominent factors increasing the risk of fall or injury are: the old age, gender (women are more liable than men), chronic or acute diseases, poor vision (lower level of perception and the ability of movement in space), poor hearing, movement difficulties, psychiatric problems (cognitive weakness, depression, delirium), alcohol consum-ption, poor nutrition and dehydration, sleeping problems, medication usage (antidepressants, tranquilizers, and anti-hypertensive). There are many classifications of the causes leading to falls, but the following one is the most practical: health problems (acute and chronic diseases, neurological conditions, cardiac conditions, metabolism factors, muscle-skeletal system, the state of vision and hearing, psychological conditions, medications): environment factors (apartment, outer surroundings); socio-economic factors and risky behavior. Falls of the elderly people represent one of the most important problems in the old age and significantly influence the quality of life. The best thing is to prevent them and in order to do it, the members of the family and social community have to be acquainted with the basic causes leading to falls and possible injuries. It is important to emphasize that the first step in solving this problem is to provide an insight into the causes and consequences of falls for the elderly people and their families. The most


frequent consequences of falls are injuries, longer immobilization and possible complications (deep vein thrombosis, hypostatic pneumonia, decubitus wounds); handicap, anxiety and depression; fear of falling again; less movement, omission of walks and seeing friends and relatives; inability of food supply, dependence on the care and help of other people, etc. Since the consequences of falls are very serious at the elderly population and can have permanent character leading to the emergence of handicap, prevention is the key solution. Preventive activities are directed at the healthy old person, the ill old person, family members and social community and society on the whole. Prevention of falls at geriatric population involves the osteoporosis prevention, preventive regulation of physical activities of old people, prevention related to the medication usage, prevention among people with poor vision and hearing, prevention of environment dangers (prevention of fall causes in apartments and outer space), prevention of the influence of socio-economic factors on falls; the prevention is aimed at family and social community in both narrow and broader sense.

Key words: elderly population, falls, causes, prevention


IV ГЕРОНТОЛОШКИ ЕСЕЈ

Брана Димитријевић1

ДУЧИЋ ПРОТИВ ПОУИСА ИЛИ О ВЕШТИНАМА СТАРЕЊА2

Реч писца Повод овом подухвату био је позив крајем маја 2000. године

да учествујем на симпозијуму о здравственим проблемима у старости. Приступ – мултидисциплинарни. Већ је само помињање ове потоње речи учинило да се најежим. Али, уважени колега (проф. др) сматрајући да се из неког разлога нећкам, пожури да објашњава колико већ сама старост обеспокојава европски конти-нент, многе градове; па и цивилизацију, поткрепљујући то бројеви-ма и рачуном о стању сада, па кроз десет, па кроз двадесет година; о грдној најезди остарелих.

А и ја лично на том прагу. Претеривања су, иначе, обичај када се припрема какав симпо-

зијум. А потом – мултидисциплинарност! Даје се могућност свако-ме ко то заслужује да из своје (махом жабље) перспективе просло-ви коју. И најзад, завршно блиставо лице самог скупа: громкост! Указивања! Правци! Стратегије! Уз промоцију које локалних које интернационалних величина. А, онда – пућ! Довиђања на следећем скупу.

Подстакнут тиме одлучих да се и ја окушам али у целокупној тој замршеној материји. Почех, па оставих. Потом и у сопствену старост закорачих. Време је, дакле, да завршим овај есеј, који ми се – у међувремену – негде затурио.

У Београду, септембра 2013.

1 Председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 2 Џон Купер Поуис, Упркос, Београд, Центар за геополитику, 1995, Београд


Увод Доиста, нема веће беде него када старост, сиромаштво и

болест истовремено зајашу појединца, вели у својој расправи „О младости и старости“ Јован Дучић. А сиромаштво већ изодавна захарало Србијом. И старост. И болештине.

У Србији се старима приписује да држе и сам режим (Мило-шевићев), и постојеће спољне санкције, да су бомбардовање они призвали, а кад је припуцало први стругнуше и загадише сва скло-ништа.

Но, и Поуис је своју студију „Уметност старења“ писао током Другог светског рата; прекоревајући самог себе. Зар да о старима тад заглагоља а млади гину на камаре? Ипак, ни ратови више нису као што су негда били. Гину и жене, деца, гину и старци. Под тим оправдањем Поуис је могао и о – вештини старења.

Хтео, не хтео стариш. И твоји познаници и пријатељи, и подређени и надређени. Куд год се окренеш – неко стари. Пребрзо, тужно, расејано... Старе а као да пркосе већ самим својим посто-јањем. И болестан је, а и сирома', и стар, а ено – живи. Не умире му се. Ето – неће.

Распростире се баш тај осећај гађења према остарелима и преко граница схватљивог, па и оног што се још увек назива хума-низмом. Неразумевање тог бескорисног њиховог постојања, нерет-ко изгледа као последица надртог убеђења да је свака, ама баш свака будућност, увек светла; па и старост. Шта их, одиста, осим те лажи држи? Постоје ли, ипак, неке предности старења, и старости? Шта је, у ствари, она сама?

У то су се уплели Дучић и Поуис. Док сам читао једног стално ми је на ум падао онај други.

Џон Купер Поуис је Британац. Његов психолошки ослонац чини поверење у острвске институције. Какве су-такве су, ипак омогућавају да се свака ствар постави на своје место. Па и када се остари, да се уоче предности које старост носи. И он се, попут Карлајла, гнуша револуција, па младост - старост уплиће и у те токове. Револуције су обест младих. Младост им даје жестину; терор, срљање. Загледајте се у Хитлерову Немачку, у Стаљинову Русију. Уздање у врапца у руци, младима изгледа старачки кашљу-цаво. Ни демократија није идеална, али, увидело се – бољег нема.

Дучић је том врстом питања неоптерећен. Србин је, песник, поклоник Лепоте. Лепо то је оно грчко лепо, каже он. Дучићев ослонац је класична антика, а потом од ње оплођена латинска она Европа; Италија, Шпанија и Француска, у Ренесанси. Поуиса, напротив, опчињавају Гогољ и Достојевски. Атеиста је Поуис, Дучић није. Отуд многа религиозна питања Поуиса муче, не и Дучића.

Али, омаћи ће се и Поуису: „Уосталом, велики естетски закон важи и за личности исто тако чврсто и дубоко као што важи за


архитектуру и скулптуру. Не може бити оригиналности док се не успостави универзални стандард достојанства, пропорције долич-ности, равнотеже и верности Природи, односно разликовања од Природе.“ А то су већ Хамлетови они савети глумцима, то је Шекспир. То је „...лепота у хармонији. Аксиом целог грчког живо-та, па и њихове уметности.“ (Дучић) „Високо гледање на све стране живота... то је плавоока Атена, главно божанство атинско, божанство памети.“ Опојност баш тог ишчезлог света. Ето због чега је Платон био пресретан што је Грк, а не варварин, слободан човек, а не роб. Разум! Без кога нема пута ни ка Лепоти, ни ка Мудрости. Та најважнија алатка људске врсте, помоћу које настаје Хармонија наспрам Хаоса. У коме је философија изнад науке (тада била), а не њена слушкиња (као данас). Свет који као да ипак није сасвим ишчезао, или јесте?

Али, ни таква цивилизација, у својим најбољим данима, не беше способна да реши проблем универзалија, па се ни данас не зна шта је Лепота, или Правда, или Врлина. Стога и Поуис упозо-рава да је без универзалија трезвен разговор једва могућ. Универ-залије су, ипак, у нашој свести негде у позадини. И код Поуиса и код Дучића.

Поуису је после свих откровења и преврата, почев од рене-сансног, остало само уздање у здрав разум; једну од тековина Бри-танске Империје. Популистичка варијанта оног божанског, помало аристократског, помало демократског, што беше под Атенином, као, заштитом. Здравим разумом располажемо сви. (Што се најбо-ље види из речи common). Стога је то пут који преко Знања води до Моћи. А води и ка уређењу државе, друштва... Здрав разум је предуслов опстанака човековог. Стога, здрав разум и не треба да се баш претерано бави (и оптерећује) метафизиком, па ни универза-лијама, иако му је допуштено да се поштапа њима. Не треба да им робује. Разум је органон прилагођавања; претходница демократије, њена највећа тековина, итд.

Отуда Поуис не може без Дарвина, еволуције, развоја, опста-нака. Дучића се то и не дотиче. Дучић би да буде Мудрац, аристо-крата духа, који ужива у лепотама саме мисли. Поуис би и да поучи, да човечанству добра учини. Дучић? Ко би га знао...

Обојица се, међутим, слажу да од Цицерона треба поћи, и од његовог дела “De Senectutes”; и од Цицероновог умишљеног разго-вора с Катоном Старијим. За Поуиса је Цицерон савременик. „И када би којим чудом неки од либералнијих философији склонијих наших политичара засео у кафеу с давно покојним Цицероном, споразумели би се без тешкоћа да је најбољи метод владања онај који се заснива на еволуционој традицији и на слободној расправи; да људске слободе од преседана до преседана бивају све шире, да је то једини замисливи систем у складу с достојанством човека, поје-динца. И, не дај Боже да им тад столу приђе Острогот Теодорик


или Свети Анселмо, или главом кардинал Вузли!“ А тек Хитлер! Јер је Цицеронов начин мишљења психолошки антипод фашистичког модуса. И бољшевичког. Када почиње старост?

Договорити се око тога када почиње старост, значи рећи шта је она? Треће животно доба, кажу, а после периода рашћења и зрелости. Али као процес промена у ткивима старост почиње већ зачећем. Смрт је у самој клици. Требало би да старост није болест, да је природни исход, да је здраво, а не болесно стање организма. Ипак, за Дучића је то најружнија ствар на свету. Стар човек је дегенерик, сама старост је наказа. И за Његоша „нема веће бруке од старости“. Али, када почиње баш то болесно последње стање? Како изгледају његови први, па, други, па, потом остали знаци? Јер оно „још од зачећа“ баш не иде. Где би се, онда, дела прва два доба? Где рашћење, а где зрелост?

Поуис се не бакће тиме, сматрајући да су таква питања под-мукле замке, а Дучић признаје да ништа није теже од тог питања, које, међутим, може да гласи и овако: а где и када престаје младост? Ни суптилни стари Атињани нису умели да то реше, све због своје пристрасности према Младости и Лепоти, каже Дучић. Старост изједначава ружне и лепе. Младост их разликује. Стога Младост беше слављена у свим родовима античке уметности. Законодавац Солон говори да не треба умрети у шездесетој, већ осамдесетој. Све док у Демостеново доба не беше усвојено да је педесет лета ипак старост. У загонеци коју је Сфинга поставила Едипу овако је описан човек: то је биће које изјутра хода на четири, у подне на две, а увече на три ноге. И Римљанин Плиније дели живот у три етапе, прву и другу младост и најзад старост. Прве две цезару припадају, па тек последња сваком грађанину да њоме располаже. У педесетој нас (више) не зову под заставу, у шездесетој (више)не заседамо у Сенату. И Хришћани су, вели Дучић, имали сличну римску идеју. Па је и данас је тако. Иде ли све по реду, и како треба, знак старости је пензија проклетница.

Старост је парадигма опадања и немоћи. Иако за поједине спортове човек још у младости већ бива престарео. Многи од врхунских, тако, спортиста проживе, у ствари, Ахилов живот.

Цела грчка уметност била је прослава младића двадесетих година. То је ефеб, наставља Дучић, толико славан. Ни бог рата, Арес, није био знатно старији. А тек Аполон, који беше прави ефеб. Диониз, пијаница, био је нешто старији, но, ипак, млад, пошто је био и бог плеса.

Поуис, међутим, узимајући за пример самога себе, истиче важност спорог сазревања, спорог развоја, који и саму младост продужава. „Ја сам,“ вели Поуис, „пример изузетно спорог ментал-ног развића. Ако већину својих младих пријатеља упоредим са самим собом какав сам у њиховим годинама био, остајем запањен


не само њиховом префињеношћу и хладнокрвношћу, већ и њихо-вим продубљеним увидом у ствари. Уверен сам да у томе има и личне условљености.“ И – наслеђа.

Нема ли кукавнијег младунчета од човековог у васколиком живом свету. Када прохода лане, када мајмунче, а кад дете? Чове-ков пород као да у немилосрдној борби за опстанак има најмање шанси? Ипак, планетом влада – човек. Развој централног нервног система, интелигенције, разума, друштвених односа, заснована је баш на споростима. Спорост сазревања отуда није слабост него предност. У продуженој незрелости је, можда, једна од тајни?

Али, младост је, осим свих оних распеваних дефиниција Дучићевих, и расутост. Младост је по својој природи ренесансна, због тога нам је баш та епоха и загонетна и привлачна. И необја-шњива. Мало који од ренесансних горостаса да беше припадник само једне једине дисциплине. Леонардо да Винчи је најречитији пример. Али зар су Албрехт Дирер или Амбруаз Паре мање речи-ти? Протеже се то све до великог Гетeа, па и до оца Павла Алек-сандровича Флоренског у 20. веку („Руског Леонарда“). Повезаност епохе ренесансе с васкрсом старих богова, њена опседнутост При-родом, уз распламсавање сексуалне револуције, и трагањима за натчулним и натприродним, рађање нових и нових научних дисци-плина, указује баш на ту расутост младалачку. Отуда је и сваки младић ренесанса у маломе, а поља његових интересовања и спо-собности бескрајна су. И сва су извор задовољстава, али и терет. Млад човек као да је спопаднут надвикивањима, грдним свађама између свих тих својих сјајних особина и склоности. Коју да одабере, којој да се приклони? Млад човек је и песник, и пророк, и херој, и проналазач, и заводник, и путник. Млад човек, тврди Дучић, у ствари јурца за женама, никад за једном, једином, одре-ђеном. До успеха му је код свих жена увек стало. Он би и да је учењак, и да је боем и авантуриста и усамљеник... И, најтеже му је тада објаснити зашто између уметности и наука постоји толики понор? Због чега ли га већ изодавна окоштали друштвени меха-низми у тесну торину најављују?

Ђачко а и студентско доба због тога имају, чак и данас, своје чари, због те расутости младалачке, понекад илузије, понекад одиста успореног развоја.

На предавања професора Вујића, иначе неуропсихијатра, и пре и после Другог светског рата, хрлили су и они који се не спремаху за лекаре, нарочито на његово предавање о појму душе. А то је само један пример. Беше некада тако широм Европе. Сту-дентско доба подразумевало је ту врсту менталне покретљивости, и разноврсност често противуречних интересовања. Слобода уни-верзитета беше заснована и на слободној речи предавача, али и на таквој покретљивости слушалаца. Ово ме занима, идем тамо. И по биографијама великих људи све до скора је стајало да су почели


ово, па наставили оно, да би за свој животни позив, коначно, изабрали нешто треће. Одједном су се, као, тргли. Определили се, то јест, сазрели.

По Поуису је баш то успорено сазревање, можда, најпло-дотворнији пут. И ништа ту некадашњу слободу универзитета није толико сатрло колико један у основи антиренесансни став, и анти-младалачки, да је сваки факултет ковница, оваквог или онаквог, као, стручњака. И разарање гимназије вршено је по том начелу. Шта ће нам – расутост. Па је и наше титовско и после титовско усмерено образовање само једна од карикатуралних верзија свеоп-штег тог угушујућег тренда белосветског.

Да ли и на то, вољно-невољно, циља Поуис? Избор занимања своди се, у крајњем, на просто питање: од чега морам живети? И, уздићи се. Ето облика требљења и сужавања, хода ка смрти. Одри-цање од свих осталих својих способности, да би се прекинула она дрека. Шта ћу у позориште кад не студирам глуму? Шта ћу на изложбу кад нисам сликар?

Младић, саопштава нам Дучић, то је завереник, а млада жена то је усташ. Сваки закон је тиранија, а свака утопија идеја. Младост је унапред згрожена изгледом понуђених јој институција. Оним леденим: узми или остави; које у ствари значи: бирај јарам. То је прилагођавање-и-сазревање. Ко брже сазри требало би да даље стигне. Само, да ли је увек тако?

Али, ако је сваки младић завереник, тада се хтели не хтели морамо сложити с Поуисом да препуштање друштвеног развоја пустој младости води једино револуцијама и превратима, терору и потоцима крви. Припадницима зрелог доба а поготову старима тешко да би тако нешто и на ум пало. Стога се Маркс с правом, можда, грозио поделе стари-млади. Сукоба генерација нема, каже он, постоје само сукоби класа.

Са знамењима крви и смрти свака револуција је и нека врста вечне младости. Револуционар је увек млад, и на самртној кад је својој постељи. Никад не стари. Не одаје ни једну тајну. Такви бесмртници су најпоузданији чувари иначе бесмртних тековина сваке револуције, доминиканци без кукуљица, пумпачи вечне мла-дости, која је могућа само када је о револуцијама реч. А тек њихове – вође! Младалачку ону расутост, ренесансну, овде је поседовао Јосип Броз. Био је маршал, председник, адмирал, пијаниста, бравар, орач, беседник, шармер, љубавник... Иако далеко старији и од Ареса и од Диониса. Бдело се над тим његовим расутим ликом вечне младости, која мора остати и после смрти.

Није, онда, никакво чудо што двадесетогодишњаци сматрају тридесетогодишњаке остарелим, ови потоњи четрдесетогодишња-ке, и тако редом. Но, то је опште место. Ренесансно оно доба код сваке људске јединке нестане врло брзо. Па они у јарам упрегнути,


чак не хукћу, већ сматрајући да је, слава Богу, готово с тим бескорисно лутајућим периодима. А убрзо ће и – „права“ старост...

Ни сви друштвени слојеви не старе подједнако. У старој Атини најбрже су старили тежаци, и у Римској империји. По старосрпским руралним критеријумима већ је четрдесетогоди-шњак био чича. Усеђелица девојка већ око двадесете. И пролетер је брже старио, и занатлија, а и њихове, наравно, жене.

Сусрет са својим животним позивом, местом у друштву, то је и први сусрет са старошћу. Почетак другог животног доба. Потом се и оно троши и убрзава. Место за плугом или стругом, на позор-ници или на говорници... Све то потраје, буде и прође.

Остаје стваралаштво, вид побуне. А и халавост у стицању најсваковрснијих знања и звања. Да ли то јесу остаци остатака младости саме? Утицај пола

Још није одговорено на питање: када почиње старост? А једва да је то могуће без разматрања утицаја пола. Полним разликама Поуис посвећује чак два поглавља. Јер, када се све пресабере, жена живи дуже, а то ће рећи лакше подноси старост. Жена је ближа Природи, Неживом, свакодневици, каже Поиус. Она не доживљава старост као понижење и трагедију. Не поседује ону врсту грабљи-вости која карактерише живот мушкарца. Жена би да се усклади с Природом, мушкарац би да ту Природу силује. А једино усклађи-вања, доживљавања, уосећавања доносе каква таква уживања у старости. У старости је, вели Поуис, једина утеха Природа. Али, мушкарац у Природи види само и само борбу; а жена, ипак, и хармонију. Откуда је то тако Поуис не објашњава. Но, и ова циви-лизација од мушкарца тражи пре свега снагу, а од жене лепоту. Мада је српском сељаку одувек била потребна здрава и јака жена.

Многи су се, међутим, и пре Поуиса сложили да се жена боље сналази у самој кући; да успешније излази на крај са свакојаким, ситним пословима, спрам којих је чак и неостарели мушкарац беспомоћан. Несвикнут таквом раду, или предодређен својствима пола да такав буде, тај кад остари бива прогутан прашином и прљавштином, отрован једноличном својом исхраном. Оно што излуђује феминисткиње, а то је подела кућевних послова на мушке и на женске, њиховом полу продужава живот. Биће да је и Поиус спрам феминисткиња довољно обазрив био. Имају ли жене предност, пита он, над мушкарцима у погледу задовољстава које им пружају Природа и Елементи и у кући и ван куће. И то питање је клопка. Остане ли, како и јесте, да мушкарац више и боље ужива у Природи и Елементима изван куће, остаје и поменута дискримина-торска подела. А опет има ли гломазнијег и сувишнијег предмета у кући од тек пензионисаног доконог мужа. Иди овамо, иди онамо, донеси ово, однеси оно. А све – бадава. Стално је ту, попут кре-денца.


Но, велике су разлике и међу женама, вели Поуис. Или су посесивне и материнске грлитељке, или нарцисоидне заљубљенице у саме себе, или су девичанско-атлетске Дијане, или залуђивачице мушкараца. Препуштају ли се Природи промењен је само објекат њихове пажње. Више то није Мушкарац, него су то Природа и Елементи. Али, остају што су и биле у младости. Жену пак, тврди Дучић, неће успети да преиначи мушкарац, може да је мења само средина. А у погледу карактера, вели он, постоје свега три врсте: жена супруга, жена робиња и жена одметник. Типу одметника највећма се приближује данашња, вели он, европска жена. Она живи преко своје воље у мужевљевој кући, једе и спава с њим, безрадосно и безжалосно, апатично и хладно. Жена одметник је егоиста. Не воли никог, нити њу ико воли.

Упореде ли се ова два гледишта, Дучићево и Поуисово, уви-деће се до које мере један допуњава другог. Јер, ако жену успева да промени само средина, онда је то и несумњива њена предност у прилагођавањима Елементима и Природи. Па ипак је осећање старости и за жену, тврди Дучић, обратно од оног што Поуис сматра, једно осећање срамоте и дубоке беде. Зашто обратно од човека? И, зашто Дучић даје предност мушкарцу, за разлику од Поуиса?

Мушкарац дуже остаје млад, каже Дучић. А само младост мушкарца чини мушкарцем и жену женом. Јер, док је жена млада, вели Дучић, она броји само лепше од себе и богатије, доцније кад већ почиње да стари, она мрзи сваку жену млађу од себе. И јао сину кога је дочепала посесивност материнска. Таква мајка већ изодавна налази мана свему што је младо, тврдећи да је „то“ или недовољно зрело, или недовољно лепо, а увек непоштено, прорачунато и под-мукло. У својој будућој снаји она открива систематично, прецизно, и са невероватном количином тачних запажања, све саме недо-статке; потом их „само“ појачава.

У старости, сматра Дучић, жену могу спасти једино племе-нитост и култура. А што се обогаљених кевомана тиче, ено им психијатара, нек' се лече. Српска лирска поезија изодавна је дала модел хармоније: Видиш, мајко, мрке трњинице, онакве су очи у девојке, у девојке а у моје драге. Ако, сине, суђена ти била.

У тим стиховима, осим тога, садржан је и типичан мушки доживљај Природе, о коме говори Поуис. За мушкарца је свеколика Природа женски принцип, а то у старости од њега захтева ради-калну промену баш тог става.

Страх од сваке млађе жене, наставља Дучић, присутан је и код узоритих супруга, а испољава се у постојаном отрцавању свих потенцијалних, што умишљених, што стварних противница. Иста стратегија, иста тактика, иста способност уочавања њихових мана као у посесивне мајке. Опште је мишљење да таква треба да је свака


разборита а законита жена. И, што је муж кљакавији, тим су посто-јанија њена упозоравања.

За мушкарца су битни здравље и спол, каже Дучић. Све док то траје, говора нема још о старости. Предност је, стога, на мушкар-чевој страни, јер сполност код њега дуже траје. Дучићу је чак непотребно да се позива на Аристотела, који је тврдио да би најпожељнија разлика између брачника била двадесет лета у мушку корист. Томе се ниједна цивилизација до сада није приклонила. Један савремени јапански мудрац саветовао је нешто слично. Иста разлика између женика и невесте, али прво је мушкарац млађи, па се он потом, као удовац жени много млађом од себе. А кад он умре, удовица се удаје за знатно млађег, па укруг.

Ни Поуис не потцењује утицај спола, који је, и по његовом утиску, убитачан и нељудски. Дучићева је препорука за мушкарце: старост одлагати уз помоћ спола. Истина је, могу то и жене, зна и Дучић, но, мушкарцима је тај начин у сваком погледу ближи и дејственији, већ као нека врста херојског поретка. Одлагање старости одвија се, ипак, уз помоћ жена, које и не маре толико за године, ни за мушкарчев изглед. Може и млађа с постаријим.

Ипак, Дучић упозорава да је за мушкарца опасно заљубити се после четрдесете. А већ остарели женскароши, каже Дучић, они су тужно смешни. У поређењу с младошћу, старост је склонија развра-ту и свирепија. Млад човек убија себе, стар човек убија жену.

Уздање у спол? По Дучићу. Само, докле? Умешала се данас и фармакологија. Па се поставља озбиљно питање може ли, треба ли, већ остарели организам да се и тиме бакће, макар у циљу – хиги-јене!?

Циркус! Уздахнуо би презриво Поуис. Није ли ослобађање од тираније пола предност? Будући да је мушкарац луд не само док је млад, већ и дотле док га мамуза полност. Што не одахне? Отараси се? Петрарка се, вели Дучић, својевољно одрекао жене већ у четр-десетој, и сматрао је то за једну од највећих својих срећа, и беше неизмерно Богу благодаран што га је у пуној снази ослободио тог тако ниског ропства. Таквим речима је о жени говорио љубавник божанске Лауре, први и највећи хришћански песник љубави за жену. Но, Ламартин се, иначе толико умерен у љубави, осећао бедан кад више није дејствовао на жене, чак ни својим духом, који му је остао млад. Шопенхауер је, међутим, био срећан кад се отара-сио „ватре младости“. А баш то хвали Поуис. Полност је мора, и треба је се отарасити, али без злоће.

Ко да се из тог вртлога ископрца? Из силних мудрости, вели-ких примера, који, махом, противурече један другом? Не треба се заљубљивати после четрдесете, гуди Дучић, али се потом диви Гетеу који се заљубљивао и у осамдесетој. Просио је девојку шезде-сет година млађу, а његов владар беше готов да дадне мираз невести. Шатобријана је у његовој шездесетој волела млада жена


лепотица. Геније, кликће Дучић, који је лепота виша и од младости, нема својих година. А шта је с Кантовим моралним законом; с демократијом, напослетку, тресе се баш од те највеће бриге Поуис. Лепо је што су велики људи били и такви. И Поуис ће се споменути и Перикла и Сократа, који о напасти спола изрекоше шта су имали још пре Петрарке. Али пучанство? Обичном човеку ваља да се објасни како би требало да се стари.

Нешто од тога већ је начето, па и оно о чему говораше Шопенхауер. Замислимо младића који је обдарен и за књижевност и за математику и за сликарство, а мора да се определи, као оно чедни Парис, и не знајући да ће приклонивши се једној богињи, стећи непријатељство друге две. Избор позива, а и судбине, тек је почетак ускраћивања свакојаких. Определи ли се за књижевност, е онда има даље - хоће ли поезију, хоће ли прозу? А још и сексуал-ност!? Истутњавање немилосрдне, захтевне мушкости. Сва је при-лика да се и у стваралаштво уплиће Ерос, пристајали ми уз Фројда, или не; дивили му се или плазили из далека...

Спол је убојит, вели Дучић. Но, осим спола и таленат je врста ропства. А како геније ствара до последњег даха, и у томе Ерос на овај или на онај начин учествује, па заплитању никад краја.

Али, шта је са женским питањем? Женским генијем? И ства-ралаштвом? Жена, међутим, има материнство. Нешто од стварног најстварније; опипљивије, претежније чак и од осећања сопствене сексуалности, којом се мушкарац толико трси. Рађати или не рађати да би се у стваралаштву – науци, уметности постигло више. Удавати се, не удавати? Мало која успешна жена успева да избегне одговоре на сва та већ отрцана питања. Што више о себи поводом тога прича, све мање јој се верује. Произилази да би женама тре-бало да је много више стало да се отресу баласта пола? Само, да ли то важи махом за оне које би да су и ствараоци, по већ окошталим мушким узорима? Понајвише је све то, ипак, повезано с њиховим фертилним периодом, с правим добом за рађање. Премда се све мање и мање крије да има старица, већ оронулих, које се и даље „пале“ на мушкарца; а којима је једино тело остарило. Неке плаћају ефебе, када и ако могу, остале трпе. Па ипак, мало која ће од њих поступити као она наказа-старац из десете Јувеналове сатире, вели Дучић, који се не сећа више ни имена својих робова, па ни човека са којим је синоћ вечерао, а ни деце које је родио и одгојио, али ће тестаментом сву своју имовину оставити Фаили, блудници, која га је на пречац залудела... Жена ће, тврди Дучић, разменити две радости за једну срећу, а једну срећу чак и за сопствену – за своју али и туђу – главу. Но, у имовинско-правним односима остаје увек далеко вичнија од остарелог мушкарца.

Сва је прилика да су и Дучић и Поуис заобилазили питање мушког жиголо најамништва, не отварајући Пандорину кутију женске сексуалности, која, такође никад не уме да остари; мада ни


старост-лудост код полова није иста. Ипак, женска сексуалност и у поодмаклим лудим годинама задржава се на површини, беспо-следично; искључиво као задовољство и хир, ћеф и хигијена; нешто што заслужује да се купи. Док остарели мушкарац улаже преко мере и компликује, жена је, чујмо Дучића, а и Поуис то исто мисли, највећи подстрекач људског ума и енергије. Она је инспиратор као што су то Бог или Природа. И то остаје код мушкарца чак и када изгуби сву енергију, па и ум. И даље ће покушавати да буде господар, тиранин, да буде мужеван, а и жесток. Што зна свака Фаила. И стаје силног напора оне мушке који би да се уразуме, да се на време одрекну своје мушкости. А нема страшније претње и патње за потомке од лудог наума каквог чичишта остарелог, да се не само с женскињем лола, него и да се жени као какво момче. С бабама је ипак лакше. Чак и предсмртна бапска удаја ретко је пакост или последица погрешног прорачуна.

Ослањајући се на своју поделу Поуис, што се вештине ста-рења тиче, највише шанси даје нарцисоидном типу жене. У њој је, вели, најмања количина „тупавог бића“ а према терминологији Гертруде Штајн. Нарцисоидна жена успева да ужива чак и у предностима сопствене старости. У стању је да не обраћа пажњу на реуматичне зглобове, смежуране образе, уме да се насмеје и ослабљеном виду или слуху. У питању је тајна нијанса, скривена нота неповредиве усредсређености на саму себе; право свих живих бића на сопствено усамљеничко, али на друге непреносиво косми-чко осећање. Баш – британски.

А ничег сличног нарцисоидним овим старим дамама од деви-чанских а остарелих Дијана. Таква је могла имати и пет мужева, и петнаесторо деце. Али то беху само спољашњи чиниоци, пуке околности, објашњава Поуис, низ концентрационих логора, поза-дина њеног живота. Њена психичка, нервна, ментална судбина, срце њеног живота, непрекинута њена суштина, неповредиви низ унутрашњих њених искустава лежи у тајни њеног бекства од људи у Природу. Рођена је да лови надљудске страсти али Неживог; да буде Масонка природних елемената, Весталка земље, ваздуха, ватре, воде... Ако је мудра, усредсредиће тада сву своју вољу да ову своју природну коб искористи.

Огромну већину данашњих старица, вели Поуис, ипак чине – некадашње залуђивачице мушкараца. Њиним свеукупним ставом, и према Неживом, и унутар и изван њихова четири зида, управља оданост мушкарцима; изразита свест о томе шта мушки о њима мисле. И њихов став према Природи личи на мушки. Што свесно, а што нагонски од детињства су оне живеле за супротни пол. А зна се да је мушки став према Природи став грабљивца, посесивца, ловца, гонича, укротитеља који не бива ни од какве вајде у ста-рости. Жене с нашег Острва, јауче Поуис, како младе тако и старе, принуђене су ако желе да свом партнеру буду све и свја, да се


дубоко и тешко огреше о своје женско биће. Натеране су да се одевају, осећају, говоре, да мисле као мушкарци. А то је стога што је британско племство у суштини мушко. Оно даје друштвени тон. И Мелвил би се с тим сложио. Бити нежења у Британији је по британским мерилима предност, чак облик уметности. Јер у Британији, вели Поуис, мушкарац, за разлику од жене, има прилике да се истутњи. Жена је у Немачкој можда још и више у власти мушкарца, али природа њине потчињености сведочи да Немцу сам облик владавине, под којом је био или јесте, никада није ни допуштао да се истутњи како треба. Па није никакво чудо што је феминистички покрет настао баш у Британији.

Радо бисмо се што пре удаљили од политике, националних и расних питања. Али с Поуисом се и о тим темама мора. Морамо признати, вели он, да су у читавом свету жене старе и младе осу-ђене да играју сасвим различите улоге у свом животном циклусу, у зависности од расе, нације, географског положаја. Но, остави ли их мушкарац на миру, оне ће у животу највише да уживају и најпот-пуније да се остварују у друштву других жена, никако међу мушки-ма. Најслободније су се развиле америчке жене, које су и најори-гиналније, најзанимљивије на свету, кликће Поуис. Хенри Џејмс их назива америчким племством, спрам које је британско мушко племство, испод све своје традиционалне углађености, скуп пећин-ских људи и варвара. Као и Американац, и Американка је најсрећ-нија у друштву особа истог пола. По томе је најуниверзалнија жена планете. Тако Поуис.

Ни Поуис а ни Дучић ипак се не усуђују да проговоре о „рају нежења“, онако као Мелвил, у истоименој приповеци, јер обојица добро знају да нежење краће живе, не само у поређењу с уседели-цама, већ и у поређењу са срећно или несрећно ожењеном мушком својом сабраћом. Мушкарац је зависник, које од жене, које од Природе, које од обести сопственог спола. Стога се остарелом а одбаченом мушкарцу као спас саветује ма какав хоби. Занимација било каква. Произишла из некадашњих оних ренесансних интере-совања, ако су упамћена. Истутњати се, макар на крају свих крајева, у оном чега си се још изодавна одрекао. Сигурни и несигурни знаци

Иако старост баш и није „права“ болест, ипак поседује своју органску, биолошку симптоматологију. Када кажемо старац, па било да је то дегенерик или мудрац, под тим подразумевамо и скуп знакова старења, сигурних и несигурних. И баш поводом тога, једва да има трезвеније расправе од оне која се води у причи „Свети Сава и стогодишњи старац“. Старац би да још поживи, те на кристално јасна питања које му поставља Свети Сава, одговара само са „да“ или „не“. Је си ли оженио што си имао да ожениш? Удао што си имао да удаш? Нарадио се, наодмарао? Најео, напио? Најахао добрих коња и наносио лепог руха и оружја? Напевао се и


накукао? И још протерао коју жалост, мимо радости? А, можеш ли да слушаш самог себе? Можеш ли да радиш? А, можеш ли да ћутиш и не говориш сваки час? Не могу, светитељу, ово потоње баш то не могу.

Старост је са страхом од смрти и страхом од умирања чврсто венчана. Оболева се, вели Дучић, па и умире и у младости, и у зрелом добу. Нико, дакле, не жели да не дочека старост. Не остарити значи умрети млад. Стога на старост пристајемо, јер је део животног уговора. Смрт, међутим, остаје његов део. Неиз-бежна је и неопходна. Да умирања нема, шта би са светом било? Да ли би еволуција уопште постојала, па и развој? Зна се још изодавна. Зевс је муњом усмртио Акслепија, чија је лекарска вештина учинила да више нема умирања.

Захваљујући здравом разуму све се то мора прихватити. Но да ли то прихватање и дејствује друга је прича. Нешто у нама баш не верује да смо смртни. Не прихвата се суштински ни већ описани поредак, пљуцка му се на развој. Стога нешто ипак треба да нас убеди да старимо, да смо већ остарели, и да је, напослетку, време дошло да се торњате с овог света.

Потоње је најтежа могућа степеница. По тибетанском верова-њу чак ни сам мртвац још не зна да је умро. И са старошћу је веома слично; остарио а не зна да је остарио Такав је, покаткад, сличан хроничном болеснику који вуче, трпи, подноси своју болест, као – не зарезује је!?.

Први знак веома блиске старости је, каже Дучић, кад човек постане сумњало. Није то здрава она и подстицајна сумња, основ научничког и уметничког стваралаштва, него губитак снаге, и поверења у све и сваког. Јер је физичка снага, истиче Дучић, извор свих илузија. (Али не мора бити, и то знамо, знак здравља.) Старима су сви мушки непријатељи, наставља Дучић, а све жене ниског морала. За младост треба имати снагу крви и обест спола. Али има и наученог. Ако те убеде да си окружен непријатељима и споља и изнутра, да ти се унаоколо душмани плазе, ако те увере да су зинули на тебе попут ала, ено их и преко границе, ево их и изнутра; када се и поезија томе ода, умеша проза, па позориште, најзад филм... Шта преостаје? Или, када такво једно дубоко схва-тање постане помоћ у каријери, неретко и она сама, када се и до посла и до стана и до службеног пута долази прихватањем и упражњавањем баш те доктрине, уз потказивања и све остало, када мисао, најдубља, најискренија, постане иста таква, то се оцрта и на лицу. Има одиста нечег мртвачког у ликовима доминиканаца нестале Империје Стаљинове, у ликовима свих тих сумњала, вечи-то будних а забринутих, тим стубовима прве земље социјализма, које ни соцреалистички филмови нису стизали да сасвим нашмин-кају. А тек у нашим овде југо-верзијама, на југо-просторима, теро-ром и делатношћу разних удби. Поуису не беше то познато. А ни


Дучићу. Тај отров понашаја али старачког, прерушен у вечну младост револуције, и бесмртност њених вођа.

Редак је старац, опет ће Дучић, који се зацерека од свег срца. Старост нема воље за шалу, снагу за смех. Ни преживљена беда, а ни стечена мудрост нису узроци томе, јер сама старост одавно не види ничег веселог, ничег смешног. Она сама је најгорча туга. И друштва, а и режими који су безнадно остарели, хумор, сатиру, и комедију не подносе. А за Србе се, ето, сматра како су народ много духовит, а шта су у комедији, примера ради, до сад дали? А писало се и клепетало, и мудровало о кризи комедије, чак, широм света. Немају Србљи ни Шекспира, ни Молијера, ни Гогоља... Стерија, Нушић ипак су недовољни. Ни до Лабиша да догурају у наше доба.

Младост је смех. Она сама. Тај смех је лукавство и оруђе Ероса и Природе.

Ко у потоње не верује, нека само прочита причу чика Јове Змаја „Зеван и Смејанка“. Смејанка је Анима, Јунг би рекао, вечно женско. Девојче од шеснаест година, са косом плавом као злато, очима црним као угљен. Њено је смејање мило и слатко, увек од срца. Јер не постоје ни посебно смешне ситуације, а ни посебно смешни случајеви, како се, иначе, мисли. Све може да буде смешно, али само кад се погледа њеним очима, чак и жабе поређане на каквој клади... Смехом се Смејанкиним на глад и умор заборавља. Разумеју га сва жива бића.

Доводе, онда вели прича, Смејанку пред младог краља, који је попут старца. Досадно му је, а време му је дуго, дуго, те стога непрекидно зева, зева... Пред њим се ређају комедијаши, лакрди-јаши и свакојака већ спадала, са низовима најсмешнијих својих вештина, али бадава... Краљ непрекидно зева, зева... И тад Смејанки дође смешно што види краља како зева. Поче се смејати, слатко, слатко... Пљескала је и длановима и смејала се, сузе јој на очи, на мах, ударише. Какав прилепчив то беше смех. Не одолеше му ни министри. И краљ поче кривити уста, а онда плану незауставива навала његовог смеха... На том све до тад тако тужном и умирућем двору. И краљ се прену. Никуд ти, девојко, нећеш из ових двора. Буди ми жена. Буди краљица!

Потом су, вели прича, Зеван и Смејанка живели у срећи и задовољству. Само би понекад, истина врло ретко, хватао краља стари обичај. Но, чим би зинуо да, као, зевне, Смејанка би му одмах рекла „Гледај у мене“ и зевање би престало истог часа. Сто година су живели, можда и дуже...

Да ли већ сама туга, поспаност, зевање, тешка досада могу, одиста, да неком буду смешни? Могу. Када Природа бљесне. Кад се умеша Ерос. По бихејвијористичком, безмало, протоколу: смејемо се да бисмо постали радосни. (А не обрнуто.)


Већ сама радост буди и успавану обест спола. Никуд ти више нећеш, девојко, из овог двора. Од сад си моја и само моја. Мушко је у трену постао млади краљ. Први грабљивац...

И одиста је само младост истинска способна за такву врсту „необјашњивог“ смеха. Повод је лако наћи. Отуда ситничави и замршени Хегел и говори о цинизму (саме) младости, у ствари тог безразложног смеха.

Откуд дечацима потреба да се не само јуначе, већ и бекеље пред девојчицама, да глупе Августе од себе праве, неуморно? Спо-собност да изазову њихов кикот, исто им је толико важна колико и успех у каквом спорту. Дражи их непрекидно тај кикот, и мамуза, па се и трсе снагом хумора, обешћу спола. Најмишићавији завиде онда тим „глупим Августима“, и омрзну их чак до освете. Као што старост мрзи на младост, нарочито кад се грохотом смеје. Има, говоре, нормалног хумора, али цинизам и сарказам, говоре они, вама младима не приличи. Само што су цинизам и сарказам хумор старих; и доживљавања старих сваког хумора. Стара су неретко и државна мерила за хумор, сатиру, комедију јер почивају на истим разлозима остарелости. Хумор који је млад, он је и безобзиран... Неуштројен је, отуда груб. И тешко друштву које га нема. Старења револуција ласно се мере по врстама смеха, на позорници и у књигама... И јао ономе појединцу који није успео да доживи баш какав изненадни а сасвим безразложан напад смеха. Јао оном младићу ко баш то није с девојком својом доживео; јао девојци која није успела да то подстакне код свог драгана.

Ко је, када и зашто уопште почео да се смеје? Споредно пита-ње. Смех је прилепчив, јер из силине самог живота куља. Самртна она озбиљност припада – Танатосу.

И баш та воља и снага за смех, временом се изобличава и губи. Постане неко козер, неко циник, има их који изврсно причају добре вицеве... Али... Већ су видљиве последице, бразде друштве-них стега, глачања, дисциплине, старости, и претварања. Па и тада, пријатељ позавидети може најбољем пријатељу на кикоту макар и старих дама. Хумор тако остаје и најранија и најтрајнија, и нај-познија обест спола, обест либида, после свега.

Стога је туга старости, вели Дучић, најгорча туга људског века. Ретко ко да јој умакне, јер не долази од нарочитог стања духа, већ од пропасти спола. Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће и без пакости али и туге. Неко остари као злато, а неко као ципела. У старости се на лицу покажу карактер и душа човекова. Има лица која старошћу добију нешто светитељско и мудрачко, друга мученичко и болесно, трећа животињско и зверско. Па ипак, нема, тврди Џонатан Свифт, доброг старца; сви до једног су зли. Велики Виктор Иго, мономан и деспот, подсећа Дучић, постао је већ од своје педесете године неиздржљив тира-нин, неплеменит и егоиста, хипокрит и тврдица. Тражио је да га


сахране у сандуку од чамовине као највећег сиромаха. И мудри Паскал се бојао смрти, стога је имао вртоглавице. И Шатобријан и Пјер Лоти су имали смрт непрекидно на памети. Човек, затрпава нас даље Дучић, који у младости није био срчан и мужеван у ста-рости је бабускера, и по духу и по својој ружној ћуди. Младост је, пре свега – света ватра.

Туга старости отуда баш и није нешто сасвим природно, неизбежно, што следи попут смена годишњих доба; иако је пропадање спола (Дучић вели), ипак, што и костобоља. Не зна се, међутим, колико је неимара и те гробнице. Зна се да је неплодност ствара; да је то, можда, круг зачарани. Јад је то, бол и чемер, али никада дерт, никада карасевдах, да би најбешњим пијанчењима ублажен био. Старачка туга просто је туга умирања, још неуспелог. Као у причи Буњиновој, а та је опет на једној балади татарској заснована. Оставио је кан остарели и беле дворе, и башче и шедр-ване, слуге и коње и свој харем, па сада као божјак сав у ритама просјацима нуди душу своју. Узмите, просјаци, моју душу, ја немам више жеља... Нема чак ни последњу од последњих: да преокрене то своје жалосно стање, како би му већ Поуис предложио. Човек без страсти то је већ готов старац, каже Дучић. А тек без жеља, тај је – мртвац... Срозавању води то до самог дна друштвене лествице или, што је у ствари исто, до халавости у признањима. Али бадава бивају сва таламбасања, сви аплаузи и колајне; нема онога чега нема; нема више, готово је али заувек.

Старост је, међутим, последица и зрелог доба и младости и свих предака, знаних, незнаних. Огледало свег дотадашњег живот-ног века појединчевог. Спала је маска младости, откривши наказ-ност или светост. Простак кад остари постане ругоба, веома тачно каже Дучић. Али се ипак нећка поводом питања да ли је ружноћа душе једна од последица ружноће тела. Да ли је ругобност спољњег изгледа увек и увек последица ругобности унутрашње. Живети за врлине, учаше Цицерон, чува већ саму душу од ругобности. И само онај ко живи за врлине задобија кроз сва доба и уживања и при-јатеље. Бећковић, мађутим, а у „Међи Вука манитога“, у певању „Псоглав“ каже ово: „Ето, Пуниша Јоков није био лепши ни од самог Псоглава, али је био највише поштење људско и најлепша душа у свом племену“.

Само, шта значи живети за врлину? Ето због чега је Дучић у праву када естетику класичне Антике повезује с високим гледањем на све стране живота код старих Грка. Ето због чега треба да зажа-лимо што проблем универзалија још није решен. Преостају нам мекетања и довијања практичног ума, уз тамбурања здравог разу-ма. Преживи, брале, дочекај, сазнаћеш можда... Само, да ли туђе искуство икоме вреди?

Једном приликом ми је отац показао већ избледелу фотогра-фију његовог 7. разреда београдске Реалне гимназије. Само су


момци били на тој слици. По незрелости и по младости слични... Већ после десетак година свако је, рече ми отац, већ био ћакнут на свој начин. Преорао је, али баш добро, ту генерацију Други светски рат, али је ипак сваки од њих постао особен мимо тога. А то се у оном трену незрелости ренесансне још није знало. Истинска и несебична пријатељства могућа само тада, у младости, када још нема ни ћакнутости ни особености свакојаких, када су у пуном замаху и развој и сазревање. Тврдица постаје све већа тврдица што је старији, што и за лажљивца и за потказивача важи, и за хвали-савца и за лопурду... Не тање се, не бледе, не губе основне мане, већ једна ругобна привлачи к себи још ругобнију. За то је знала и књи-жевност, а и државе и режими. Зна се да подстицање било порока, било врлина може постати друштвени циљ. Сукоб друштва и поје-динца који је у књижевност увео романтизам, одувек је био сукоб између друштвених порока и врлина. Нема по друштво погубнијег начела него што је 'лебац без мотике, кад то „начело“ постане вла-дајуће. За ствараоце смртоносно, за свињоглавце истински рај. Свеједно што дотична друштвена заједница, на таквом владајућем начелу заснована, сигурно тоне, у крви или бескрвно, свеједно је. Свеједно је чак чија ће старост бити тужнија, да л' ствараоца, ил' свињоглавца. Да л' оних који су једнима или другима мало ближи.

Класична антика признавала је само судбину. А судбина се тиче свакога понаособ. Па ће се баш око овог питања Поуис пому-чити. Античко признавање владавине судбине у основи је антиде-мократско, каже он, али је антитоталитарно још и више. Љубимац Поуисов је просечни појединац. Како ли он све то доживљава, пита се Поуис. Верује ли, баш тај просечни појединац, да је ковач соп-ствене среће? Штедети, не штедети? Ждерати, не ждерати? Курвати се... Ломити, када устреба, другом врат, убијати... Повлачити се или трсити... Недоумицама, цењкању никад краја.

Завист, на пример. Погледај, мужу, како ли само они, суседи, живе!

У својој студији „Уметност среће“ Поуис упозорава да је баш таква кукњава, често и у виду постављања питања самом себи, нешто у ствари најопасније. Јер, ко се залудним таквим поређе-њима бави, нека на време дигне руке од своје среће. Али, „погледај само како они живе“ води и оправданом, каткад, бунту. Зар мла-дост нема права да и то пита, и да исправља? Зар на то немају права, у првом реду, потлачени?

Упоређивање судбина, сматрали су још стари Грци, исто је што и уплитање у игре богова. Ћорава посла, ужасан напор од кога само јад и јед. Одбаци завист, бићеш мирнији. Нама „безпредра-судницима“ све то изгледа, ипак, смешно. Непретеривање ни у чему, па ни у врстама среће: остало нам је од антике. Хоће ли, неће ли Поуис из свих тих питања да се ископрца? Тоталитаризам и не признаје појам личности. Судбину појединца кроји режим. Демо-


кратија уздиже појединца, цени његова права, али замуцне када се баш до његове појединачне судбине докобрља. Уосталом, вели Поуис, чак и у најбољим философским системима најгоре пролазе тајне Добра и Зла. Осим код Св. Павла, и следбеника његовог Достојевског. Остала учења која су на нас Западњаке толико дело-вала, вели он, врло мало воде рачуна о два страшна Рога на чије врхове се често набада стварност краткотрајних наших живота. А то су: тајна Бола, и тајна Случаја. Већина данашњих философа док пишу логичне, рационалне књиге о оном што називају „Етиком“, и док пажљиво одмеравају захтеве егоизма и алтруизма, лагодно чак скицирајући њихово помирење, на путу ка нечем што непрецизно називају „самостварењем“, на Случај једва да баце кратак и презрив поглед, а на Бол само с висине климну главом. Младост је, у међувремену, заокупљена Полношћу и Револуцијама, а средње доба Амбицијом и Одговорношћу. Ђавоље оне рогове не примећује ама баш нико.

Произвољни Случај и хировита Бол, те две одиста море и философске и утопијске. Је ли то – Усуд? Циклична смена судбина. Скуп незнаних оних сила Поуисових. Живи Усуд, каже српска народна прича, у дворцу слугама многобројним окружен, још за трпезом на којој само млека од птице нема. А око поноћи се златом и дукатима разбацује. Како је мени ноћас, тако ће њима, то јест рођенима баш те ноћи, до века бити. Већ сутрадан је све скромније. Али ипак, још је раскош. Још се и око поноћи Усуд не малим новцем разбацује. А већ сутрадан је мало горе, није богатство, није ни раскош... Па онда још скромније наредног дана. И тако све до кровињаре, и рада аргатничког. Па око поноћи, на тој последњој својој смени, Усуд само шишарке баца и тек по који марјаш надничарски. А како њему ноћас тако ће рођенима те исте ноћи довека бити.

Наредне ноћи, све иде испочетка, од првобитног оног раско-шног дворца.

Једни тако довека богати буду, и све им, ама баш све од руке лако иде, други диринче, једва једвице крај с крајем састављајући. Ето откуда експлоататори, ето откуда експлоатисани. Откуда – вишак рада? Ох, како ли је само опасна та српска народна прича о Усуду. Како ли је тек знала марксисте да изнервира. Јер и старост је попут среће и попут дара оног Усудовог. Благо је, ипак, појединцу, сматра Поуис, који барем трезвено оне „ђавоље Рогове Демогор-гона“ види; благо је оном кога су протекле године ипак нечему научиле. Барем да стално осећа заједничко присуство и дејство-вање Бола и Случаја, склоност да се оба заједно или појединачно умешају, а без разлога.

Те стога разматрајмо барем зло зависти, захуктава се онда Поуис, који ће и до Епикурових гледишта да догура: будимо зах-


вални када нам је Случај наклоњен, или када нас Бол макар и на неко време заобиђе.

Став према Случају и Болу за Поуиса је предуслов решења загонетке Добра и Зла. Јер је и завист према туђој срећи облик Зла; страшан и богохулан преступ против живота, губитак снаге у корист зловоље. Чвор је то безмало и старости, јачи и од снажења малобројних свих оних чулних осећаја који су нам још како тако останули.

Човек је, дакле, одговоран за своју старост. Више него што је уобичајено да се каже, више чак и од оног што учи Поуис. Још једно бреме на плећа појединца, још једна одговорност, можда и – сладост? Усамљеност

Усамљеност је и знак и најкобнији пратилац старости, узрок и последица, ако нам је до каузалитета уопште стало. Дође и то жалосно доба кад човек познаје више мртвих него живих, вели Дучић. А још горе је, кад више мисли на мртве него на живе. Никуд не може од успомена на покојнике. Прогоне га и у кући, и на врх планине, и насред мора. Садашњица постаје нешто баш сасвим уско и беспредметно.

Да ли је такво стање тек тако настало, само од себе, а без кривице остарелог? Други умиру, а ја остајем. Остајем, али сам, за узврат, све више и више сам.

Усамљеност је, иначе, велика, безбедна тема. И у старости и у младости а и у зрелом добу. Усамљеност не Робинзона, и не мона-ха, него градског човека, и богатуна и просјака. Вид је изгнанства, што се тек у старости види најјасније. У младости је то, барем наоко, избор. Дружење или самоћа. Кретање је могуће у оба правца. Но, чак и тада расправама о узроцима и последицама усамљености нема краја. Уплиће се и отуђење. И свакојаки још утицаји. Остати нежења и то је избор. Закључати се у лабораторију, ето усамљености, ето изгнанства. Отићи у бестрагију, истраживати. Па се вратити једном касније. Али баш та повратност што смо старији ишчезава. Старост је врста свих крајева. Тање се и твоје обавезе према другима. Оженио си што си имао да ожениш? Руха се наносио и добрих коња најахао? Надиринчио и награбио? Умри и не мољакај више, време ти је. То се прикрада и одјекује.

Остаркизам је друштвена и скоро па биолошка смрт. Само, изопштава ли већ сама старост саму себе, свим својим захтевима и захтевношћу? Мигољи се ту Дучић, а и Поуис. Грци су, каже Дучић, под именом старца увек сматрали оронулог човека, а не човека који се непрекидно бори и непрекидно ствара. Ипак, старац то је само човек до седамдесете. После није ни старац, ни човек, већ биљка или минерал. Само изузетни и од природе привилеговани људи могу да без велике беде поднесу своје године после седамде-


сете. Катон се у старости највише истакао. Цицерон каже да у Риму у то време нико не беше ни силнији ни паметнији од Катона.

Има, ипак, начина да се никада и не остари. Тврди Дучић. Мењати земље, жене и књиге, или барем једно од то троје. Бити у друштву млађих од себе... Онај који се решио да не остари треба да је и даље дружељубив, помало женскар, да је силно образован, да уме и да засмеје оне око себе, али и да се сам насмеје баш грохотом, да никад није тужан, или барем да тугу своје старости вешто крије. Најважније је да је читавог свог живота племенит био и добростив, да није стекао мајмунску њушку, или свињску, да није остарио као ципела остарелима саветује скромност и захвалност, које Дучић и не помиње. А можда је све ово Дучићево и од користи, но само под условом да се поштују оба поменута златна и древна правила које истиче Поуис. Јер сама скромност није туга, него неразметање. А и разлог што женама старост некако лакше пада. Од рођења им је скромност саветована, учене су и научене да буду захвалне те за ово те за оно. Скромност се, као једна од најцењенијих врлина, не даде научити преко ноћи. На равнодушност млађих, и на њихово чак гађење, или поспрдност, или на њихове грубе шале, до јуче тражени, љубљени, поштовани а сада остарели одличници, узвра-ћају или љутином или тугом. Силно греше. Јер нетачно је да се мла-дост старости клони.

Указујући на изузетне личности, све до генија, Дучић је, можда, на правом трагу и кад изгледа да изврдава, јер му је тешко да превали.

Поуис: буди свој. И настран, ако треба. Но, буди личност, а не – крпа.

Шта значи бити личност? Препустимо ли наредне странице најученијима остаћемо безмало празних шака. Не окомљава се и на науку залуд Поуис.

У „Психолошком речнику“ Драган Крстић вели да појам личности обухвата скуп свих психолошких обележја које дају одређену целину, а која важи само за одређеног појединца. У односу на друге изузетну. Но, у савременој психологији личност се описује у оквирима барем десетак теоријских концепата и прилаза. У већини европских језика термин личност је настао од латинске речи persona, а то је у античко доба био назив за позоришну маску. Твој лик се, тако, појављује али само у виђењу других. Познато а и злослутно. И обезличавање је старински појам, усвојен још крајем 18. века. У неоаналитичким, а нарочито хуманистичким и персона-листичким учењима обезличавање означава осећање перманентне кризе личности, осећај њене изгубљености у сред поплаве стандар-дизованих и стереотипних модела веровања, мишљења и пона-шања.

Упадљиво је да су током 20. века и књижевни ликови поста-јали све блеђи. У другој половини тог истог века и у науци о човеку


појавиле су се сличне тежње. Поставило се изнова питање шта то појединца (може) да разликује од свог ближњег? Где је, Jунг би рекао, његово јаство, где силни они модели веровања, мишљења и понашања? Одакле потиче појединчева, макар, и ћакнутост?

Не постаје се личност под старе дане, ни уз животни позив. Колико ли је само примера за трен прохујалих великана и величи-на, толико успешних, који су сав свој живот, свe своје ствара-лаштво, сва своја понашања, па и морал, везивали само и само за институцију којој су припадали. За партију, клинику, фирму... А онда пензија проклетница. И – заборав, али до понижења, чак и по најнормалнијем животном сценарију. Следствена су затим батр-гања, одвратна и бесплодна, умиљавања и узалудна нуђења. Све оно дотадашње не даде се наставити. За такве веле да никад праве личности нису ни били. Још је и горе ако су у најзрелијем своме добу па их „откачи“ или партија, или клиника, или фирма пре пензије... Колико таквих биографија има. И – кукњаве. Тај је, рекло би се, чак морао да не буде личност, да би постао оно што је у свим тим оквирима с успехом био. И одиста је, не само у књижевности, него и у свакодневном нашем животу, све мање личности у оним ранијим значењима. Па се и сама наука опрезно извлачи из тог рова. Изменили су се и свест и језик. Бити не-личност да би се опстајало, напредовало, побрале ловорике. То је већ захарало. Не-личностима се све више и више верује, не од јуче... Њиховој слици, створеној у нашим представама на овај или на онај начин. Кога, потом, занима њихов пад?

Конституционално, међутим, постоје они за које је њихов сопствени суд о себи самима важнији од свих судова њихове око-лине. Као што има и супротних. Мало је изразитих представника једног или другог од та два типа, зна се, урођеног. Претежу они између, који су само мало више сопственом, или пак мало више суду околине приклоњени. Средински утицај све то углача. Онај си каквим ја тебе видим. Онај сам каквим ја желим да ме ти видиш. Каквим би требало да те види институција којој припадаш, а која ти је све и свја. Раније се то звало терором просека, завишћу нижих... Данас? Ко би га знао? Да би успео, мораш о себи створити најпожељнију слику. Универзалија нема да те спасу.

Ипак, када је о усамљености реч, нетачно је да она почиње тек у старости; још мање да је нагла. Прави припадник институције, који јој је све своје дао, био је само обманут да није сам. Јер откуд да свакојака и многобројна његова пријатељства, и познанства а и необично важне његове друштвене везе, нестану преко ноћи. Нестаје ли тада и сва дотадашња његова личност? Или је само дотадашња таква слика била слика његове маске? Личност када је личност никада не може бити истински усамљена, ни у најопипљи-вијем виду истинског остаркизма, па ни у старости. Не убија усамљеност сама по себи, него убија сопствени деспотизам, жалост


што ниси остао бесмртник „у свом послу“. А беше и сасвим незнатних занатлија, који живеше и поживеше врло дуго. Беше и славних хирурга који оперисаху до пред смрт. Ко се не сећа доктора Тасовца, дечјег лекара ненадмашног. Сам је, а мимо своје воље рекло би се, постао институција. Незаменљив и као дијагно-стичар и као лекар. Па је бесплатно радећи до високих својих деведесетих потрајао, на ползу нараштаја. Ко му све није завидео, кога не иритираше баш тај његов светачки став. А видели су, ти завидљивци, само оно што су хтели да виде његову незаменљивост, свесни да њих то не чека, а она, међутим, не беше његов покре-тачки циљ.

Има још таквих примера широм планете. Из Јеревана је, тако, с друге године студија медицине, у гулаг, у бестрагију, иза поларног круга отправљен известан младић. У логору га за помоћника узеше у амбуланти. Најбољи тадашњи професори универзитета беху такође сужњи, па и неколицина немачких (пруских) лекара. Леко-ви? Смешно је помислити да их је било. Касније је тај исти јуноша, „одслуживши своје“ довршио и медицинске студије. И прочуо се као дијагностичар. Из васколиког СССР-а стизаху му са својим налазима чак и највећи угледници, који су се и у најславнијим европским центрима прегледали. Али је закон био шта он каже. Претерао је деведесету, још је радио.

Ни он се, као ни Тасовац, није се обогатио тим својим радом. Као ни многи од дуговечних оних занатлија. Беху то само честити људи, истински посвећеници своме послу, у коме су и уживали и себе налазили.

Ни имовина, ни богатство, нису, међутим, срамне ознаке, нити је Врлина избегавање да се и оне стекну. Али Врлина јесте поштовање моралних норми свог заната. А све је мање честитости и морала и у самој медицини, која издељена на микро светове силних својих специјалности као да понајвише зависи од скупих апарата, и припадности овој или оној институцији. Тек када припаднеш институцији постајеш име, шеф на црево, мали бог, а потом крпа у старости.

Способност синтезе. То недостаје. У послу и у животу. Тачни-је знање плус искуство, и плус моралне норме... Смисао онога чиме се бавиш. Свест о пословици: ars longa, vita brevis.

Бољшевичка пракса, но изодавна не више само она, учиниле су да се и љубав према овој или оној врсти посла обезвреди. Енту-зијазам појединца, макар и да је о сасвим одређеном послу реч, безвредан је спрам ентузијазма маса. Добра организација вреднија је од личних мотива и приступа, па и од „најпопаљенијег“, најчести-тијег појединца. Све и да се тој већ сасвим упропашћеној речи ентузијазам врате она ранија значења, љубав према сопственом послу тешко би се још увек одредити дала. Јер, шта је мотивација за све живо, па и за најтананије стваралаштво ако не новац?


Иако сваки занат, свака делатност тражи свог појединца, и обрнуто. Као што у природи врста преживљава (а не појединачни њезин припадник), тако у друштву преживљава и траје само вешти-на. (Ars longa, vita brevis.) Није ли велика књижевност постојала и пре Гетеа?

Задатке и улоге већ поменутих традиција преузеле су сада институције, преображавајући честитост у лојалност. Само лојал-ност вреди. Лојалност фирми, партији, научном институту. Тачније потчињеност. Само лојалност развија многобројне оне могућности личног напредовања, згртања новца, стицања славе; а и не се коси с древним правилом да сваки појединац бира занат, а и да сваки занат тражи свог појединца, барем на изглед. Па, ипак, упркос при-видима битно су промењена правила игре. С универзалијама се не бакће ни лојалност. Постоји лојалност и – мафији, највидљивији, најнемилосрднији данас облик потчињености.

Објашњава ли барем то кисело Поуисово оно запажање да више има остарелих пијандура него остарелих лекара. Да ли су доктор Тасовац и њему слични дивне реткости? Уз институцију ти приони. Организуј се и повежи. А ако ли си још креативан... Их! Тако се ваљаност сваке институције вреднује и по критеријумима способности њеног одабира најспособнијих. Вредност људског фактора признаје се само тако, и слави. Јер, бадава ти је и највеле-лепнија грађевина твоје институције када је све самим дембелима насељена, који се тегле, врте палчевима, сваки час доручкују.

Лојалност институцији диктира посебан морал. Научницима се још изодавна пребацује да су аморални. Безобзирни су када је у питању њихова креативност, па често подсећају на демоне. А ни Поуис их не подноси. Не подноси Поуис ни саму Науку, што и не крије. Али том стереотипу, тој већ укорењеној, сатанској представи умногоме је кумовао и тајанствени мафијашки морал институције. Научник припада научном институту. Коме би другом? Држави, напослетку. Атомску бомбу није створио Мефистофел, ни група научника под силним његовим утицајем. Створиле су је „потребе државе и лојалност“, „тежња за светским миром“, и не мали новац. Поуис се, примера ради, згражава над вивисекцијама недужних животиња. Али га треба подсетити да је физиологију крвотока управо тим начином растумачио његов земљак Харвеј. И шта? Харвеј је био манијак? Садиста? Реинкарнација Хереострата? А у Харвејевом, ето, примеру нема још увек институције. Можда је Харвеј чудак био, али још беше појединац. Творци атомске бомбе то нису били од почетка.

И тако... Институција те храни, брани, и омогућава све што пожелиш – ако је наравно довољно мудра – па се и у погледу етичких питања можеш на њу сасвим ослонити. У ствари – мораш, јер си одавно њен стварни део. Стога пензија постаје проклетница.


Преврни лист! И буди – свој! Читај Дучића, читај Поуиса, не јаучи. Одбачен си. Цезару више не припадаш, ни Сенату, него себи.

И тад израста оно страшно питање: а, ко сам, у ствари – ја?! „И – одох међу људе“ гласи последња реченица „Детињства“

Максима Горког. И раскид с институцијом-хранитељком бива сличан, али грубљи. Само, како отићи међу људе? И, међу које? А без подвлачења облигатне оне црте, животног биланса такозваног, коме увек и увек нешто недостаје? Требало би да треће доба има барем предност орловског погледа, погледа свеобухватног. Да има одлучне одговоре. Био сам што сам био колико још до јуче. А, данас крећем испочетка. Али, уместо предности, нова мука. Треби, растребљуј, ко си и шта си. Шта је од тебе створила пакосна она твоја маћеха, у коју си се залуђен клео. У шта ти одоше младост, потом и зрело доба.

Туга и остаркизам старости последице су и оваквог клепе-тавог, немоћног и бескорисног билансовања, које доводи до тога да уместо орловског оног погледа бива – мрена. Све и да поседује оно што Дучић назива обешћу спола, такав невољник сопственим сво-јим причама успева да упропасти у првом реду – самог себе. А тек ако га, из ових или оних разлога, медијски подупру, па се разбашкари. И не треба се, онда, чудити већ оронулим оним влада-рима, славним вођама, толико чврсто закуцаним на троновима. Неповерењима њиховим и свирепости. Свако постаје исти такав већ када почне да сабира и одузима, и кад подвлачи своју црту, и кад пиљи – омађијан а немоћан – у биланс свег дотадашњег свог постојања.

Бољшевизам је митологизовао предности заједнице. И тако-звани слободан свет данас то исто ради. Велике вође, сјајни и снажни ауторитети данас су атавизам. Бити обичан, до најобичније обичности, никако бесмртник. Карлајл би лудео да све то види. Институција је у првом плану, а потом редом сви њени људи.

Бољшевизам је хитао и да разори породицу. Није се, барем у томе, журило ни такозваном слободном свету, но, резултати нису различити, ни тенденције. Ни породица одавно нема свог владара, ни своју владарку која говори ово је Добро а ово Зло.

Не чудити се стога што Поуис мора и преко тих етичких џомби. Његовом осмом поглављу „Старост и други људи“, претхо-де „Старост и савест“, „Старост и Добро и Зло“, „Старост и здрав разум“... Али краја, у ствари, нема.

Стар човек не сме да буде најурен, он треба сам да оде, говори Поуис. Ту је с Дучићем у опреци. За Поуиса је вештина стицања независности пресудно питање за остареле. Развијање способности да човек живи сам за себе, и да ужива, али насамо. Стари људи, у оној мери колико им телесне способности то допуштају, треба да живе сами, развивши најфинију, најдубљу, најмудрију и најнужнију вештину на свету – вођење двоструког живота.


Да већ не знамо да је ову мисао изрекао Џон Купер Поуис, помислили бисмо ето га Чеслав Милош, или неки од нама још непознатих самиздат дисидената руских, или чак неко од видра-стих сељака Срба, и у граду-велеграду. Стигао сељо дочепао се свега и свачега, баш тим видрастим својим начином, а ни орао, ни копао, ни каљао се... Браво, мајсторе, двоструки живот, свуд се то тражи.

Но, Поуис овим означава нешто сасвим десето; он указује на признање да старост заслужује самоћу али не и осуђеност. Завр-шено је са свим друштвеним играма, па онај који је остарео требало би да натера себе да се од сада па до смрти уноси у занимања, осећања и уживања, па чак и патње људи око себе, а да при том и даље, попут оматорелог шарана, кришом граби; упија, и блажено вари ту своју посвећену храну. Контемплација и пасивност, ето шта би тај двоструки живот можда био, нека врста античке равнотеже између самоће и оног што се назива дружењем, али по новим, мирнијим правилима. Морали бисмо, вели Поуис, бити веома насилни спрам самих себе. Богињу Дисциплине поштовати, прино-сити јој жртве свакодневно. Све остало је срљање у будаласту, брбљиву старост и таштину, у зависност од најплиткије забаве и разоноде; која убија, трује. Зависност и од оних који се, што вољно а што невољно, о нама брину, за које смо се припили попут пијави-ца. За Поуиса су, чак, нешто мање по околину опасни напорни они намћори, који истина знају другима какво уживање да покваре, али који имају извесну предност макар и у зачетку: тврдоглаву и наду-рену затвореност у саме себе, од које трудом и радом може да буде нека вајда.

Савет да стари људи треба да живе сами не значи нуђење им испосничке какве ћелије. Таман посла. За Поуиса, који је и канто-вац повремено, а тек за Поуиса демократу, тако нешто незами-сливо је већ стога што се не може саветовати свима, па и не може бити од свих прихваћено. Шта би са пустињама, камењарима, манастирима онда било да се сви остарели упуте тамо!?. Боља су им путовања око света. Ено им бродова, авиона... и нудистичких про-страних плажа.

У немањићкој Србији монаштво беше привилегија највиших класа. Нека је у томе, како ми данас верујемо, било и политике. Ту привилегију би Поуис ласно приписао тадашњем практичном уму, јер то је водило, барем, зидању задужбина. А што се дојучерашњих силника тиче, беше то управо избегавање будаласте оне и смешне старости, а прихватање скромности у највећој могућој мери, дале-ко веће од оне коју тек данас Поуис саветује. А и захвалност је, о којој такође Поуис приповеда, истинско заокружење животног свог биланса, орловским погледом управљеног не само на своје сопствено постојање. Припрема и за достојну смрт; дисциплина и самодисциплина. Јер ако (савремена) стара али истински прому-


ћурна особа, везе Поуис, која попут осталих живих створова хоће и јаре и паре, не гине јој та врста приклањања. Никакве вајде нема од кукњаве, или од самосажаљења, или позивања на ранија стечена некаква права: учинио сам ово, заслужио сам оно... Чак је горо-стасни и силни Стефан Немања у Светој гори атоској био мањи и од маковог зрна. Каква ти онда, дроњави савремениче, имаш права! О каквим својим заслугама и подвизима ти да причаш. Ућути, не лапрдај.

Данашњем остарелом мушкарцу, а и по којој жени, баш ово потоње најмање је јасно. Да је свим себичњачким визијама дошао крај. Времена крупног и ситног грабежа већ су прошлост. Постоји само право на самоћу. То је свето право сваке старости. Могу да будем, али нисам принуђен да увек будем сам. То саветује Поуис. Ни монах у испосничкој својој ћелији није увек и увек сасвим сам, ни изблиза колико нам се на мах учини.

Старост, дакле, и за сопствени остаркизам бива одговорна. И за његову напумпаност. Претходна два животна она доба већ су припала зна се коме, мора ли и ово треће? Зар оно не може најзад и напослетку бити само и само моје? Може, али уз страховиту, безмилосрдну самодисциплину, и отресање од свих могућих рани-јих зависности. Може и мора, али само и само кроз ту врсту, рекло би се, себичности. А породица?

Климава, данас скоро већ готово не постојећа институција која се назива породицом, и јесте и није старима уточиште. Невоља је што се под појмом породице опет подразумева низ варијанти. Према Драгану Крстићу, породица је друштвена заједница особа у крвном сродству или у брачним везама које и заједнички живе. Tројство, у најмањем: муж, жена, дете, најужа је, двогенерацијска породица. Повећава се бројем пристигле деце. Трогенерацијска значи да ту постоје и стари.

Поуис, међутим, подвлачи разлике измећу француске и бри-танске породице. Деца су у британској породици привремена поја-ва; привременија него ли у француској. У Британији сваки разуман брачни пар настоји да их се што пре отараси. У Француској је обрнуто. Британска је наоко немилосрднија, али је биолошкија јер пре оспособи своје младунце за опстанак. Али, где је ту драгоцен онај Поуисов успорен развој? Не, ипак, унутар породице, произи-лази. Предуг останак у њеном крилу није здрав. У двогенерацијској и урбаним условима поготову.

Традиционална српска сеоска породица била је вишегенера-цијска. Отуд и обичајна норма да је родитељ дужан да се стара о својој деци али и о својим остарелим родитељима. Развој градског живота, уз економско осамостаљивање остарелих, омогућило је током прошлог столећа атомизацију породице и у Србији, уз лабављење старих норми; стварајући при томе низ варијанти услед


перманентно нестабилних економских прилика, а и самоубилачког настојања државе да породицу сатера на маргине.

Отуда је Британцу Поуису лакше да изјави да старост треба и мора да буде сама, заснована на већ поменутој реверзибилности самоће и дружења. Будући да Британац и не рачуна на застарели заједнички живот три генерације под истим кровом, осим у невесе-лим и најцрњим економским и стамбеним условима. Већ само присуство старца у трогенерацијској урбаној породици је мора. Често је његово ноћно устајање да се помокри. Тужна је одиста физиологија старих, неприкладна је било којој врсти општежића. А то и Поуис каже. А, осим тога, старима сметају они други. Смета им галама, чак и весели дечји жагор. А тек свађе или сасвим обични брачни разговори али у нешто повишенијем тону. Па се поставља питање: куд с таквим, макар и здравим, а све старијим? А тек с болесним и захтевним? Говори се како старачки дом није гробница. Особито за оне који се сами хране, облаче, купају, који су способни да сами искључе или укључе телевизор, оду до продав-нице и врате се. Требало би да за планере развоја сваког друштва постоје таблице, решења, норме. Колико домова за остареле, а и када и ко да се, и тим поводом, по џепу ошајдачи... Све су то лепе приче, за симпозијуме.

Али ни Поуис, а ни Дучић одједном немају везе с тим. Остаје питање: шта су старачки домови ако не гета, удобна или неудобна са својим програмима или без њих, љубазним, оспособљеним, вештим особљем, или напротив одвратним, мусавим и надрнда-ним. Зар нису то и – умиралишта?

Далеко било, али јесу. И омладински и феријални и изви-ђачки кампови, па и најобичнији туристички подсећају, можда, на гета. Бољи универзитети исто тако... Само што су сви они привре-мени. У старости је свака појава свако решење увек – заувек.

Мучна су и питања која се постављају када родитељи постану терет. Па се учини да је онима који остадоше без порода знатно лакше. Баш као да такви Поуису, па и Дучићу припадају? Ако су – такви без порода – били промућурни већ су развили ону самостал-ност, уобличили двоструки онај пожељан живот. Но, такви обично и нису пошли за Поуисовом саветима. Нити су нашли барем некакву сличну врсту пута, будући да су многим и многим својим страховима постојано били изложени; а сада у старости тек стра-хују од превараната и провалника, страхују и од суседа. Ти страхо-ви су некада умишљени, некада стварни. Свесни вредности своје имовине, и када је невелика, својих помно чуваних драгоцености, и још свакојаких дрангулија, укратко свега и свачег ускладиштеног за „црне дане“, они постају зависници од свих тих предмета, за које хтели не хтели, ипак, живе. Они пак који су, што вољно а што невољно, остали у породицама своје деце - а бивало је и бива много чешће, да се баш њима захваљујући у њиховом дому згури и скући


и та атомска, нова породица - остају наднесени над њеном будућ-ношћу, безмало као и они без свог потомства над драгоценостима својим и дрангулијама. У многим случајевима они су и омогућили ту наредну генерацију, стиснувши се, па се и понашају баш као прави, али досадни доброчинитељи и стараоци, задужени да учествују и у оном чему више дорасли нису, а ни способни. Или обрнуто, одједном клизе у немоћ. На нову генерацију пада онда један од та два терета, а потоњи је постојанији и много гори. Традиционално српско схватање да су, када одрасту, деца дужна да о својим родитељима брину дословно примењено у новим град-ским условима доводи до разноразних чудних стања, с етичке тачке гледишта нерешивих. Да ли је ико истраживао све те разлике у понашањима? Огроман прилив сеоског становништва у градове, а после Другог светског рата, створио је експерименталну ситу-ацију-посластицу. И није непознато да су се многи прелазећи у град задуго на своје родитеље са села ослањали. Родитељи су им тада били још у снази, али временом остарише. Помоћ са села тих остављених родитеља, која је деценијама њиховој младунчади била толико драгоцена, пре свега у разним пољопривредним произво-дима, тањила се па истањила, па пресахла, чини се „преко ноћи“. Па су настале прилике наоко сличне британским; оно али само наизглед рано одвајање оспособљене одрасле деце, која, међутим, и даље тајно сисају родитеље. И српско село је остарило чини се – „преко ноћи“. Указаше се одједном многа сеоска старачка дома-ћинства; нека с породом, нека без... И шта сад с њима?

Човек је млад док су му живи родитељи, мудрује Дучић. Док се о себи старају сами, родитељи и не сметају. Али феномен већ прекомерне сеобе село – град, не беше познат Дучићу. У сјају велеграда младост потраје знатно дуже, док је код остарелих на селу спрам тога знатно краћа. А требало је да баш ти на селу остављени родитељи потрају много дуже, опет по градским, удобним, критеријумима. Старили су, а нису ни смели да остаре; разболевали се, а нису смели да се разболе, онемоћају поготову. Падну на терет, али коме? Иако су се – и они свесни онога што ће тек доћи - гурили и помно крили све те своје надолазеће немоћи, не жалећи се ником, а понајмање својој деци. Лечили су се ко зна како, ко зна код кога. А тек их Титов режим није миловао. Право на бесплатно лечење имали су тада само они у граду, само полетна њихова деца.

Од вајкада је пасти у постељу на селу било нешто попут издаје. Део тог ишчезавајућег патријархалног поретка, имао је у себи нечег и лудачког и херојског. Умрети у постељи, као старац, усранко, а не у једном од неодољивих јуриша којим се у последње време руска коњица толико прославила, беше за јего благородија Павла Исаковича, из „Сеоба“ Милоша Црњанског, нешто одиста попут море. Што је у ствари праслика онемоћалог, а до јуче


вредног ратара. Стока ненахрањена риче, пилеж пишти. За српског сељака беше то најстрашнија могућа прича. У домаћинству, али сеоском, болестима не беше места, а тек немоћи. Гурати, трпети докле се може, а онда промена света. Не таворити у – постељи. Колико судбина потом, колико простора за Бол и Случај. Колико само варијанти! И – одлука. И за остареле, и за потомство.

Већ у граду се могло и боловати. И поживети, макар и као биљка. Нема пилежи, нема стоке, неомлаћеног, непокупљеног воћа, ни разваљеног забрана нема. Сладак привид. Јер болест ипак није само „моја ствар“.

Но, када о најтежим немоћима и болестима није реч; када је старост трезвена, здрава, истављају се друга, лепша питања, као што су односи старости и детињства. Да ли је могућа велика блискост међу њима? Измећу бића, а из Сфингине оне загонетке, које иде на четири ноге и оног који иде на три? Постоји, рекло би се, чак урођена привлачност између баш та два толико удаљена животна доба, између детињства и старости. Па и између старости и младости, тврди Витолд Гомбрович. У биографијама истакнутих појединаца постојали су, неретко, и такви пресудни утицаји, који су од какве бабе или каквог деде потицали, кроз силне приче и разговоре. А тога има, или га је до скора било и у животу обичног света. И неретко су баш успомене на детињство озарене најтрајни-јим таквим призорима, насталим захваљујући присутности и дејствовању неког од припадника те, већ такорећи, отписане гене-рације; нечег чак попут носталгије за изгубљеним рајем. Непро-цењива је понекад корист била од тих стваралаца. И корист обо-страна. Али, баш о томе не прословише ни Поуис а ни Дучић. Пресудна борба против себичности

Старост је парадигма и – себичности. Али, нема ничег успе-шнијег против тог готово неизбежног, урођеног и/или стеченог својства, али и против усамљености и остаркизма, ничег благо-творнијег по душевно, а и телесно здравље, од већ помињаног ства-рања стваралаца. Од обострано плодотворног додира баш тих најудаљенијих генерација. Само, шта се и ту захтева? Гвоздена самодисциплина остарелог; а ако је могуће, и способност за смех. Код многих постоји постојана наклоњености дечјем узрасту, деци уопште, још од почетка, још из ранијих оних животних доба. Као што има и обрнутог. Има особа које децу сматрају обликом оба-везе, нужног зла. Мушких је ту колико и женских представника, потоње Поуис назива Артемидама.

Битно је ипак да постоји одсуство спољним околностима наметнуте обавезе за остарелог, то јест кулука.

Поуис и јесте на правом трагу кад препоручује да се остарели баве посматрањима Природе; поновним доживљавањима ње саме у најчудеснијим њеним видовима, наравно не испред магичне кутије - телевизора. Старима је наново неопходна та врста радозналости,


а у деце је има на претек... И нема те институције, ни тог покрета који с таквом лакоћом и тако неосетно успева да изгради дететов став према Природи, од каквог сталоженог трезвеног деде или бабе, који на свој начин Природу наново доживљава. Ах, та тумарања и посматрања и доживљавања баш као у детињству. Јер чак и најубогија урбана њена варијанта нуди, као што оштроумно и Поуис примећује, неизмерљив број тема, које од природњачких убрзо постају етичке, па философске. Данас о трави, сутра о обла-цима, прекосутра о планетама, па о козама. Питања, одговори. Тражења, листања, па и куповања дебелих, танких књига, и непре-кидно неко такмичење у запажањима овог или оног детаља. Ста-рост уме и може да се детињством бави баш у том његовом најбо-љем, најраспеванијем, најстваралачкијем виду. Нека се о одевању, исхрани, сну, па и целокупном васпитању детета старају родитељи. Дужност прве и треће генерације је дружење и глуварење, бављење бесмислицама и стваралаштвом, укључујући и занате. Тестерисања, укуцавања... Њихово је да плеве и расађују, чак и када је о најма-јушнијим биљкама реч, и да се баве и старудијама... Све и да хоће један или оба родитеља, то не умеју, које због аргатничких својих обавеза, које због амбиција или обести спола, и све остале могуће јагме за неизбежним добрима овоземаљским. И један и други родитељ је махом неспособан да се замлаћује, да не попује, не опо-миње и васпитава сваког трена. Непроцењиво је, онда, имати хода-јућу енциклопедију поред себе, посвећеника најразноврснијих могућих знања и умења, саучесника и у каквом благом несташлуку, такмаца, учитеља, убежиште. И обрнуто, непроцењиво је наново проћи кроз давну и древну ону расутост ренесансну, кроз пачање у све и свашта.

Нема лакоће на таквом путу, премда га неки лако нађу, а они други никад. Немогућ је и тај пут без самодисциплине, исте оне за којом вапије Поуис. А у праву је, мада околишно, и Дучић. Човек који влада собом влада и женом. Вели он. Важи то и за односе с унукама и унуцима. Попустљивости треба да је тек мало више у поређењу са оном родитељском, но, никад оно не сме бити схва-ћено као потчињеност; ни да је изнуђена. Извесна блага и неизбе-жна попустљивост просто је дар; прећутно својство посебног гене-рацијског односа, непротивуречно родитељским ставовима и назо-рима.

Наново – личност! Јер само личност, ако је остарели доиста има, успева да колико-толико влада собом: расположењима, вре-меном, обавезама, било да се те обавезе признају или не, у оном смислу Поуисовом, као што је неприкосновено право на самоћу. Јер и дете је – личност, још од самога свог рођења, неисписани лист папира ниуколико није.

Постоји и – израбљивање. Оно на шта је Маркс тако умно указао. Човек човека израбљује, где, како и када стигне, и у васко-


ликом друштву и у породици. За средњу генерацију, родитеље, она претходна, мада већ одлазећа генерација, могла би бити и од кори-сти. Ето, плена. Ето и кулучара и кулука.

Колико ли је само остарелих чак преко Атлантика одлазило, а тек колико по Европи. Јер шта би тамо тек основане српске поро-дице без макар једног од својих родитеља, макар и полу живог. А остарели? Путоваће они, видети света, али и од користи свакако бити. Све под морање. Немилосрдни економски закони баш тог великог света, беху за младе Србе веома једноставни. Колико износе путни трошкови за једну држећу бабу, колико за овај или онај тамошњи беби сервис...Пакуј се, долази бако, деко. Скокни, причувај... И, колико ли је само већ остарелих брачних парова тим једноставним начином било раздвајано. Исто то бивало је и у отаџбини. Не подноси нам дете јаслице. У обданишту, поболева сваки час. А запослена оба родитеља. Па, хајде, деко, још боље бако, свекрво, ташто... Ласно је, потом, препознавати кулучаре, у било којем градском парку, уз надурену, нервозну, себичну унучад, или, напротив, утучену и несрећну. Каквих све горких судбина кулучарских редом има и кроз јадања. Наново их је неко преварио. Желе да и то ставе до знања, свима и сваком, а нарочито зету или снаји, али, нажалост, и унучади. И у такозваним срећним Титовим временима недостајале су ваљане јаслице, обданишта, вртићи. Тим драгоценије беху бабе и деде, јер су трудничка боловања била, као и данас, сурово кратка. Систематско разарање породице које беше идеолошки, а и државни циљ, сваљивало се тако и на плећа тек остарелих. Ништа не може бити како треба, када је згужвана институција материнства. Многи од остарелих постајаху тако кулу-чари, заточеници неприродно им наметнутих типичних материн-ских обавеза. Пресвуци, нахрани, успавај дете, и што је најподму-клије: лажи га на све начине, да нас чека светла будућност. Такви би тек испљували Поуиса и ону његову метафору о оматорелом шарану који се љуљушка, ћапише и - ужива. Та помоћ сопственој деци увек је била у невреме, увек прерана, и увек – кулук. Мало коме је од остарелих пошло за руком да читав исплива из тог јада.

Због међусобне привлачности та два доба – детињства и старости – и ту постоји нека врста „љубавне технологије“, сценари-ја, а по узору на међусобну привлачност полова. Има и муњевитих освајања. Оваквих или онаквих „завођења“? Једно је сигурно, при-влачност мора да буде обострана. И јао таквом односу ако баш те обостраности од почетка нема. С каквом само невероватном лако-ћом дете препознаје надрту своју сенку, кулучара. С каквим му само спонтано одбрамбеним ставом бездушно ставља до знања да га не подноси, и не слуша, да му ама баш ништа не верује. Ту је и посесивност. И егоизми највишег ранга. Раздваја ли ме, тај деда или та баба, од мојих родитеља? Зар је могуће да је он (или она) сада уместо њих? Једноставна је то политика дечјег доживљаја.


Друкче се понаша дете коме не недостаје мајка; а друкче оно које за мајком чезне непрекидно. Мајка испраћа, мајка дочекује било где да се оде. С дедом сам отишао, или с бабом, у силан, раскошан провод. Но шта ми вреди, ако ме после свега код куће не чека мајка.

Али, постоји и – љубав. Готово страст. Способна да изазове чак и љубомору родитеља. Само идите родитељи, ја ту остајем с деком, с баком, чекају нас неред и провод. (А сигуран сам да ћете доћи после свега.)

Једна необично дубока српска пословица вели: док отац даје радују се и син и отац, када син даје тужни су обадвојица. То јест, када је отац још у снази, па може с радошћу да помаже свога сина. И обрнуто помажући онемоћалог оца син нешто ускраћује својој породици. Јесте да је и то његова дужност, али је то дужност безра-досна.

За многе је давање даривање нечег опипљивог. Дарују се међутим и душевна стања. Стога Поуис безмало јауче када говори о грабљивости мушке природе; јасно му је да се ту мало шта проме-нити може. Мушкарац никако да увиди, чак и када му време за то дође, да мора одустати од даљег силовања мајке Природе, да му је – себе ради – већ време да потражи и нађе какав блажи, приме-ренији, уљуднији, женскији однос према њој. Али, давање се тешко учи. И оно почиње од младости. Давање емоција особито. А од давања зависи свака љубав. Поуису је све то познато али његово упорно заобилажење ширег разматрања односа између прве и тре-ће генерације, указује да је био свестан и крајње запетљаних односа који се ту испољавају у свим могућим приликама.

Проблем давања иставља се и у старости. Давање, али од стране остарелог. Туга песника на коју указује Дучић управо је последица обратног односа. Песник себе даје Поезији, вели Дучић, да би задобио љубав жена. Што је још силовитије изрекао Сигмунд Фројд. Чак и да прихватимо да је Љубав осим осталог и врста трампе, по Дучић – Фројдовим исказима, увек је и грабеж мало више, чак и када је о песницима реч. Те тако, скоро по некој врсти Поуисовог сценарија, оматорелог песника, који више није у стању да заволи, не опседају више жене, и он је зато – тужан. Оматорели владари и којекакви слични моћници не деле нужно такву судбину, јер жене, јетко ће Дучић, никад и ничим не показиваху старим краљевима да су одиста старци, и да су мање љубљени од каквог младог, а биковитог дворанина. Имали су моћници, то ми сад додајемо, право на грабеж и разметање, и још на свакојаке вла-дарске пизме, и јао оној која не хтедне да им се умиљава. Иако су, даље ће Дучић, код извесних краљева њихове љубави – а у старости – већма биле личне сујете него истинска обожавања за жене. А како би и били, подсећамо Дучића, ако су знали за ону мудрост о


незаљубљивању после четрдесете!? Поуис је мудро избегао барем ту клопку.

Може ли, дакле, старац или старица да заволе, па да постану даваоци? Може ли се проблем давања сасвим одстранити из Љуба-ви, па разматрати издвојено? Врло тешко, чак и када је у питању однос прве и треће генерације. Да ли је љубав грабеж, трампа, или давање? У најгрубљим оним и највидљивијим примерима кулучар-ским у питању је принуда, отимачина, буквално грабеж, ређе уз привид трампе. Но, вечна, божанска ватра љубави својство је мла-дости само по древним, паганским, схватањима. Универзалнија је ипак Љубав, јер је Смисао, пут ка Животној радости, почесто она сама. У основи је став Песника према женама, о којој Дучић прича, такође била грабеж. Потчињавање, кроћење, силовање. Стога су песници и постајали очајници у старости. Жене су, вели Дучић, биле у песниковом животу стављене у средиште свих срећа и несрећа, а љубав у песниковој судбини стоји као извор свих вели-чина и катастрофа. Али са старошћу пропада љубав; нити више волимо, нити нас више воле. А песник увек највећма жели да га жене воле, више него ли да га обожавају сви остали. Песници су, у старости, већма жалили љубав него краљеви, везе ли везе Дучић ... Усахнула је, дакле, жеља, усахнула је и – грабљивост.

Давање, међутим, није пасивни однос. Понајмање је то разме-на, то је облик животне радости и стваралаштва. Томе се треба учити и научити.

Егоизам је, дакле, болест? Мада им је баш то тешко да прева-ле, и Поуису а и Дучићу.

Егоизам је, по Драгану Крстићу, инвестиција мотива лично-сти у сопствени его; недруштвено понашање усмерено ка сопстве-ним интересима и потребама. Оваква инвестиција мотива снажно је била, током 19. и 20. века, не само призната, него и подржана од стране социјалних философија и идеологија, у отвореним или скривеним облицима. Очекивало се да ће таква инвестиција мотива људи довести до веће политичке и друштвене динамике, што се показало тачним. Но, истовремено је отворена Пандорина кутија егзистенцијалне кризе савременог човека, који је уздањем, или принудама на себичност, на институционално-артефицијелан начин изгубио општији смисао свог постојања. А још се не види шта би егоизам, као великог друштвеног и личног покретача, дало заменити. Отуда се с истим опортунизмом који ни саму старост не сматра болешћу, егоизам не сматра баш непожељним друштвеним понашањем, упркос свему оном што је вековима до сада против егоизма изречено. И што у овом или оном облику, у обичном животу, још увек важи. Облици секундарног или последичног егоизма

Но, ако примарни, односно нормални, пожељни и тако даље егоизам није болест, још мање зло, него један од покретача развоја,


не важи ли то и за последичне, односно, секундарне облике егоиз-ма који настају као последица било какве, умишљене или стварне, угрожености. А за то су најбољи примери старост и болест. Боле-сник, забележио је ову немачку пословицу још 1872. године др Вла-дан Ђорђевић, мало једе, али много троши. Слично би се могло рећи и за старост. Здрав човек, каже нам турска пословица, има хиљаду брига, болесник само једну. Слично би се могло рећи и за старост. Но, неретко се иза изразитог, на сваком кораку, у свакој реченици или гесту, нескривеног, па и бескорисног, егоизма изве-сне особе, крије могући психички поремећај. Највећи страхови потхрањују највеће егоизме. А када је о болести реч, тај после-дични, неизбежни егоизам се од случаја до случаја и уважава и подноси.

Ево примера. Њој је тек тридесета. Мати јој пада у постељу. А дијагноза? Каква год да је, прогнозе нису светле, матери је потреб-на нега. Хоћемо ли симпозијум и о томе? Или да препуштајући кћерци неотуђива њена права личног избора, мудро климнемо главом, слегнемо раменима, и – можда тихо уздахнемо. Кћи ће већ да одлучи шта и како. И одлучује. Она ће своју онемоћалу мајку неговати. Пет? Десет? Тридесет година? Зна ли се то унапред? Како год било, та кућна нега најефикаснија је у поређењу са свим оста-лима негама, јер је безграничним пожртвовањем окруњена. А и статистички таксиметар одбројава: гледајте само како нам стан-дард расте, како нам се дужина живота повећава. Али... Прохујало је тридесет лета. Кћерци је шездесета, а мати њена и даље пред неизбежним својим крајем.

Не мешајмо се. И нећемо. Још мање да бисмо о прикладним институцијама повели реч.

Но, није тешко доказати изразит успон преживљавања оних који су се, у поређењу с најразноврснијим азилантима, детету своме попут камена воденичног о врат окачили. И нека само пене и палацају демографи којима је до женске популације, у њеном фертилном периоду, силно стало. Рађања за сад нема, у корист предане неге. Зар ова наша планета Земља није пренасељена ионако.

Или супротна, мушка прича. Био пред браком још са Српки-њом, али у Лондону. И већ на лепом положају, кад му се мати овде у Београду на смрт разболе. Враћај се у Београд... Где ће му наред-них двадесет, тридесет лета протутњати. Оста нежења који је с хвале вредном вештином своју једину мајку до смрти неговао.

А шта ће потом бити и са том кћерком и са тим сином? А обоје су остарели.

Прети нам магма најразличитијих питања и о психосомат-ским могућим пореклима најразличитијих болести; доприносима стварних и умишљених кривица, какофонија најпризнатијих науч-них теорија, које се не дају сабити ни у какав симпозијум. У питању је модел зависничко – прималачког понашања присутног у овом


или у оном облику код свих оболелих, мада су поменуте појаве скоро до јуче биле готово непознате међу Србима. Реч је о урбаном моделу, који је од старог, патријархалног, сеоског етичког кодекса пробрао оно што му са становишта примаоца највише одговара. Но, чиме објаснити жртву даваоца? Синова или што је много чешће – кћери. Какви морални назори стоје иза тога? Шта оправда-ва такву праксу, самоубилачку и убилачку по крајњим својим последицама? Јер прича наставља да се грана и грана. Она је, или он, већ у браку. И, већ постоји прво дете. Разболева се њен или његов родитељ. Коме да се приклоне он или она? Новом а остаре-лом зависнику или потомству?

Успех дугог живота таквих беспомоћника саобразан је дос-тигнутом степену зависности самог даваоца, то јест жртве. Сваком азилу, ма колико софистициран, луксузан био, увек ће недостајати баш тај деспотски однос према жртви. Која ће, када већ једном свему дође крај, љуто клети и окривљавати саму себе за неспо-собност, некомпетентност и недовољно залагање иако је дала све од себе.

Залуду је и да се упитамо шта је хтела, шта је постигла баш та годинама и годинама онемоћала, болесна и умирућа особа? Јер постављање питања у том облику већ претпоставља намеру, а не последицу Бола и Случаја, на које указује Поуис. Но, опет га је немогуће баш у том најподмуклијем, најнемилосрднијем облику не поставити. Мало шта се поводом таквих случајева уклапа у уобича-јене наше стандардизоване па и не стандардизоване представе. Јер присуство органских промена говори да је у свим тим случајевима о некој болести одиста била реч. Довољно опипљиво и убедљиво. Али и о последичном егоизму оболелог. У примерима таквих зави-сника нису избегнути ни болест, ни остаркизам, а да ли јесте усамљеност? А усамљеност Драган Крстић објашњава као изолаци-ју, издвојеност за себе, одвојеност на начин који онемогућава додир с нечим што је друго. Основна употреба термина усамље-ност односи се на друштвену изолацију појединца али и група. Зависник а и његова жртва усамљени су као група, но, рекло би се да појединачно узев нису, јер једно има оно друго. Па ипак није сасвим тако. Однос је и крајње замршен и крајње неприродан. Граби старији, даје млађи. Иако у свести и једног и другог учесника у тој, вољно невољно, вампирској игри постоји илузија међусобне размене.

Није стога баш тешко замислити контрааргументацију до сад изнетим ставовима. Постоји Бол, постоји Случај. И напослетку – Судбина. Егоизам беспомоћних пре је последица него ли узрок и свесна, или подсвесна намера... Имају беспомоћни неотуђива своја права, као уосталом и сама старост, право и на природни и на последични егоизам. Јер егоизму, у начелу, и Поуис одаје силна признања.


У српским средњовековним болницама, што је одиста, одиста давно било, постојала су кодификована права оболелих – саставио их је Свети Сава – која узимаху у обзир и последични егоизам оболелих, којима су налагани скромност, стрпљење и трпљење, уз уважавање напора оних који се старају о теби. Не говори ли и Поуис поводом остарелих нешто слично? Јер и по Поуисовом схватању право на себичност претпоставља и његово самоограни-чавање, уз помоћ мудрости. У старости најмање користи доноси баш тај облапорни, свепрождирући егоизам, бескрупулозни, нај-грабљивији који постоји, а који ниче попут корова, чак и када је последични.

Утолико је задатак старења тежи. Гушити секундарни, обрачу-навати се с примарним егоизмом, помоћу самодисциплине. Учити се скромности а у недоба, јер дрво се савија док је младо. Гушити, обрачунавати се, упркос свему? Постоји ли, данас, вештина – умирања

„Не помињати конопац у кући обешеног“, упозорава народна пословица. А, опет, може ли се уопште говорити о старости, а пре-ћутати – смрт? Истина, не умиру само стари, али – наш народ вели – нека по реду иде; што ће рећи ако је среће, умираће прво стари. Смрт је „природан завршетак“, „логичан крај“ не само старости, али старости нарочито. Ни Поуис ни Дучић, међутим, ово не поми-њу. Истина Дучић се и на то осврће једном приликом, али на дру-гом месту, другим поводом:

“– А где је Милован?– запита Регент. – Милован је синоћ умро, Височанство. Најпре је од других у бараци узео опроштај, и свима рекао збогом, говорећи да ће још те вечери променити светом. И то с таквом мирноћом, с таквом сигурношћу да су и лекари били изненађени. А када се са свима опростио, као да пола-зи првим возом, који је на поласку и не чека, исто се тако мирно окренуо на леву страну и умро нечујно.

У овом пределу где је смрт на сваком месту, у свакој капи воде у сваком уздаху, смрт овако спокојна импресионирала је Регента. Тада ми рече:

– Не знате како овакви сељаци спокојно пређу из живота у смрт ма на којем месту умирали. Као да је смрт једна обмана, предрасуда, интрига...”

Постоје расута усмена сведочења да смрт поменутог Милова-на – рањеника у легендарној болници Друге српске армије у Драго-манцима 1917. године – у то доба (и пре, и током, а и задуго после Великог рата) ниуколико није била реткост. У једном примеру који знам, старица сељанка, док су на њиви радили па сели да ручају и одморе се, замоли свог остарелог мужа да оде по лубеницу. „Иди, донеси мало бостана.“ Старцу је требало нешто више од пола сата да оде и да се врати. А кад се вратио жена му је била мртва, са спо-


којно склопљеним рукама на грудима. Смрт за њу беше исто што и порођај, што је тада значило: склони мушкарца.

Овако спокојних смрти не беше, међутим, само код сељака. Отац српске ратне хирургије бригадни санитетски ђенерал и про-фесор Медицинског факултета др Михаило Мика Петровић, умро је исто тако спокојно, на простој војничкој постељи “лако, без бола и самртног страха. Затворио је,” сведочи проф. др Леон Коен, “уморне своје очи с осмејком на лицу као што доликује човеку који је у животу само добра чинио.”

Данашње време то више не познаје. Данас се све што се живо-та тиче продужава. Продужава се младост, потом и зрело доба, и најзад – старост. Живот (за жену) труби се из свег гласа почиње у – педесетој! Већ остарели мушкарци са својим такође већ остарелим женама уживају у полним односима, мада су седамдесету претера-ли... И тако редом, укључујући и чудотворне лекове, те за ово те за оно. А већ многобројним здравственим саветима никад краја.

Приметићемо међутим у Дучићевом овом сведочењу да се и сам Престолонаследник (Александар Карађорђевић) од „својих“ сељака ограђује. Чуди се њиховој вештини спокојног умирања, чији смисао, у ствари не разуме. Живот је обмана, а не смрт. Живот је предрасуда, па и интрига, не одувек, него одскора, од последњих годину или две. Смрт је извесност, природни крај, она је најствар-нија стварност. Зашто јој онда не поћи у сусрет?

Не да се оспорити да је тадашњи српски сељак био веома бли-зак оном што и Дучић и Поуис називају Природом, пишући ту реч великим словом. За српског сељака сигурно је нису – а у складу с Природом – постојала три него четири животна доба; ма како да су му кратка била. Рано пролеће је било – детињство, позно пролеће и рано лето младост, крај лета и почетак јесени зрело доба, потом долази зима, у ствари – смрт.

Ми се том (пра)старом руралном животу данас подсмевамо, неспособни да суштински изиђемо на крај с ондашњим схватањи-ма и да их разумемо. За нас је као и за образованог Регента смрт обмана, а не живот. За разлику од старости, младост се са смрћу суочава на други начин, уз одлучност, „с прсима надутијем“ рекао би Петар Петровић Његош. За младост смрт је део херојског по-ретка: умрети, али славно. Код Викинга је такво схватање било доведено до пароксизма. Идеал беше „умрети с мачем у руци“, јер само тад одлазиш Одину у Валхалу, на вечну теревенку.

За Милована – из Дучићевог сведочења – смрт је одлазак са овог света, растанак с обманом „да се може овако живети даље“. То је смрт онога који се наживео, довољно чак, можда и преко мере, коме је живот – али овај скорашњи, најскорашњији – исисао и последњи атом снаге, који увиђа да се „овако даље не може више“. Али то је и смрт која долази после – одлуке.


Стари Римљани имали су прецизне појмове и о предсмртним стањима. Taedium vitae (умор од живота) и timor mortis (самртну језу). Али колико од тога има у смрти – безименог оног српског сељака – Милована? Можда taedium vitae, али не баш онако како су га схватали стари Римљани. Не – дословце. Иако би се на мах могло помислити. Рат је, смрт је, већ како Дучић одлично вели, „у свакој капи росе“; па, ипак, упркос свим тадашњим мучним окол-ностима, Милованова смрт је – мирнодопска. Као да се вратио с њиве, па сео да предахне, схвативши/одлучивши да му је „дошло време“. Да је све даље само – бесмислица и мучење. Наживео се. Урадио је што је урадио. Све оно што би потом било не може бити ни слично ономе што је прошло. Немоћан сам да било шта испра-вим више, да било чему допринесем. Време је да се иде...

У српској народној причи „Усуд“, човек који је кренуо да тражи Усуда, долази на конак код једног домаћина, који га срдачно прима. Вечераше а „...потом дође редуша и покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се (гост) стаде томе чудити, док у један пут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети и почну сисати оне кости. Онда гост упита домаћина: Шта је оно за пећком, брате? А домаћин му одговори: Оно су мој отац и моја мати, као да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи....“ Затим домаћин замоли госта, ако ли нађе Усуда, да овога упита, зашто му отац и мајка никако не умиру. Усудов одговор беше овај: „Оца и мајку не поштујеш... а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима даш, отац и мајка би ти се упокојили.“ Као што је и било већ сутрадан.

Њихов преко сваке мере дуг, а никакав живот требало је за поменутог домаћина да буде опомена и казна због ремећења древног поретка. Јер чим је поредак успостављен, оба родитеља спокојно умиру.

Ова прича не каже – јер „нема кад“ – али се на основу неких других, такође српских народних прича, може ласно наслутити да сва кривица ипак није само до поменутог домаћина. Тако, у једној другој причи отац свом већ преко сваке мере остарелом оцу даје да једе само из дрвеног корита. У један мах угледа свог већ одраслијег сина како дуби некакав комад дрвета, и упита га шта то прави. Корито, одговори му дечак, за тебе кад ти остариш.

Прича о „Усуду“ се стога не бави пореклом (и развојем) поре-мећаја древног поретка, већ само указује на последице. Кажњени су и родитељи и њихов син. Родитељи предугим својим – а никаквим – животом, син њиховим неумирањем. Поремећај је – васељенски, јер једно вуче друго.

Дуг и предуг живот (ма шта под тим подразумевали) није, дакле, милост, већ казна, што се већ голим оком види. И тешка болест је у другим неким српским народним причама и епској поезији такође казна, повезана са немогућношћу умирања!


Постоји, дакле, још једна суптилнија порука ове епизоде из приче о Усуду. Грешку испаштају, тачно је, и родитељи, али они више не могу да је исправе. Њу, ако схвати, исправља тек наредно колено – у овој причи њихов син.

Стари би баш ово требало да схвате; а то значи да се помире са оним што су негда били (или нису), што су урадили (или нису могли, хтели, смели), да разумеју да су њихова садашња дејство-вања узалудна, јер се од њих више и не очекује да исправљају било кога и било шта; да то морају сасвим препустити својим потом-цима.

И Поуис и Дучић кажу да је старост увек и увек само после-дица. Мајмунско, свињско или светачко лице у старости, само је „излажење на видело“ праве истине о карактеру појединца. Али, избор је учињен још изодавна, повратка нема. И као што је немо-гуће у позном животном добу мењати изглед лица (мајмунски или светачки), грађен и слаган годинама, тако је и са свим осталим некадашњим подухватима, одлукама и задацима. А баш то старост неће (а и не може) да разуме. Старост би да још дејствује, и да – исправља.

Отуда, примера ради, на дан сваких избора готово неверо-ватна појава у овој, иначе по много чему „невероватној“ Србији. Рано изјутра биралишта су преплављена (ако јесу) само старицама и старцима. Долазе и они у инвалидским колицима, и они који се једва крећу – њих, наравно, неко доводи – и полу глуви и полу слепи. Млади спавају, срам их било, али ми не! Ево нас на бранику! Бесмислено је уопште питати чега. („Рачунајте на нас“ - сетимо се оне умиљато умиљавајуће песмице Ђорђа Балашевића.) Реч је, међутим, о томе што стари макар последњим својим снагама поку-шавају да нешто исправе, нешто што је у њиховој свести, или чешће подсвести, пропуштено да се уради/доврши још ко зна кад. Већ су ионако сумњичави, осећају се све више и обманути. Још изодавна их неко вара, и још их вара, али нећеш, не можеш овога пута, иско-ристићу барем ову, макар последњу своју могућност за спас живих. Овај скоро па комични феномен (чије последице уопште не морају бити комичне), прожет патетиком, открива, међутим, још један од скоро непресушних извора старачке зависти и пакости, а који потиче од већ неизбежног свођења рачуна (билансирања) „после свега“, по аутоматизму. Шта сам пропустио. Ко ме је омео. Ко ми је ово или оно подметнуо?... „Обрачун с прошлошћу“, толико неизбе-жан, за све остареле је не ретко прави кошмар; живот с неманима. Неважно је да ли су те немани истинске или умишљене; да ли сам, на пример, тада и тада могао да зарадим лепу пару, да се није испречило ово или оно, да ли сам могла да имам још које дете (макар и с туђим човеком, али дете), или дете уопште, ко ми је сместио да не постанем академик – краја нема. Још преко свега онај згурени стварни, завиди оном умишљеном а много као


паметнијем, који никада није ни постојао, али да јесте – какав би то само срећан и испуњен живот био. Сартр је, можда, у праву када каже: „Пакао, то су други“, али треба га допунити: „Пакао, то сам ја самом себи у старости!“

Осим патње, једа и чемера које доноси ово бескорисно муља-ње сопствених мисли, осим зависти и пакости према свему и сваком, води ово и ка хиперактивизму остарелих, а у недоба; већ поменутој немогућности ћутања, слушања шта каже други, неспо-собности да се зауставиш када једном дођеш до речи, али и далеко озбиљнијим и каткад повољнијим друштвеним последицама – укључењу у овај или у онај хуманитарни рад (загађење планете, помор риба или пса луталица).

Потоње је, међутим, пожељно каналисање поменутог хипер-активизма. Оно се подржава и препоручује, јер осим „каналисања самог хиперактивизма“, „лечи“ усамљеност и остаркизам, допри-носи „повратку друштвености“ и, саобразно томе, дисциплини. Но, најчешће се и то схвата као нека врста продужетка, безмало као живот после смрти.

Одиста, шездесетогодишњак од пре само једног века, био је прави старкеља у поређењу са савременим. Тада се баш то његово животно доба рачунало не као почетак ране, него почетак дубоке старости. Данашњи шездесетогодишњак је још увек у „пуној својој стваралачкој снази“, његова професионална смрт (пензија прок-летница) збиће се тек кроз пет година, њега тек после тога чека што га чека, можда и већ поменути „живот после смрти“, ако усхтедне.

Овај хиперактивизам остарелих не беше довољно познат ни Поуису ни Дучићу. Поуису већ стога што је трагајући за решењима загонетке старости, постајао све више и више склон контемпла-тивној усамљености, преживању и варењу прикупљених утисака, и – скромности. Код Дучића се поменути хиперактивизам тек нази-ре. Он за разлику од Поуиса „није демократа“; њега и не занима шта ће бити са „свим људима“. Јер, по Дучићу, само изузетни људи могу можда да превазиђу мору старости, они који су упркос свему задржали – у основи – младалачке своје особине, на првом месту полност, па без обзира да ли је реч о потентности или само либиду, а и то под условом да је могу контролисати (да могу „владати собом“), да су задржали радозналост и способност за смех.

Ипак, хиперактивизам остарелих о коме овде говоримо, а који њима није био довољно познат, тековина је тек друге поло-вине 20. века. Хиперактивизам остарелих је, поновимо, једно у основи опасно и нездраво стање, проистекло из пусте жеље да се исправља мртвом магарцу реп, али које се, уз помоћ друштва, може оплеменити и каналисати у добром правцу. Но да би ово потоње успело, морамо имати стално на уму његову почетну неприродност, и опет појединачне прошлости остарелих. Смешно


је, на пример, уверавати све и свакога општим саветима, а не приступати појединачно од случаја до случаја. Узалудно је, на пример, неког ко се читавог свог живота клонио спорта, сада, под старе дане наговарати да се „(за)бави тиме“, причати му о користи-ма од кретања, лаких напора, који побољшавају циркулацију крви, враћају оптимизам, што ће рећи, опет и опет – „пусту младост“! Напротив, мора се поћи од оног што је негда било, од ранијих склоности сваког појединца. На пример: ако је неко још од мла-дости био склон друштвеном раду, само није стигао да га упра-жњава, отворити му широм врата да то сад чини. С истинским ствараоцима најлакше је. Уосталом, они најређе траже „помоћ шире заједнице“, која је овде неопходна. Без те помоћи све се – што се поменутог хиперактивизма тиче – претвара у празну причу.

Сва је прилика да би најбоље било кад би се реч „подмла-ђивање“ у приступу трећем добу могла сасвим избрисати из речни-ка. Она је и до сада велике штете наносила. Повратак у младост то је тек обмана над обманама. Неретко, пут који води у трагедију. „Повратак у младост“ чини и основу маније хиперактивизма оста-релих „исправљача“ својих и туђих грешака, укључујући и државне и планетарне. Само што је готово немогуће отрести се баш те отровне синтагме, будући да је читава савремена цивилизација ка томе усмерена. Продужен је људски век, продужена је и младост. Учествујмо у томе! Већ прекосутра крепки стогодишњаци играће тенис и уживати у сексу (не баш умерено). Тешко је одупрети се тој мешавини статистички утврђених чињеница и прераних нада. Треба се осврнути и погледати око себе. Провозати се било којим градским превозним средством, прошетати било којом београд-ском пијацом, рецимо око подне, или обићи било који од шалтера банке, поште, општине, апотеке... Ко то уради наслушаће се немих уздаха и клетви остарелих, и нагледати немоћи свакојаке, која опет по дефиницији баш и није нека страшна немоћ, јер ако можеш на пијацу, или у банку, или у превоз још ниси – „за умирање“. Има ли, међутим, критеријума за – „одлуку“

Хтео не хтео, сваки припадник трећег животног доба поми-шља и на смрт, већином на начин младалачки, из прошлости: „то је нешто што ме свакако чека, али чему још није дошло време.“ Многи који у овом старачком мигољењу виде елементарну, биоло-шку чињеницу, засновану на нужностима опстанка, умногоме су у праву. Смешно би било да је обрнуто, да онај који се родио, па тек стасао тежи не даљем свом животу, него смрти, „пристајући“ и да остари. Али, старење, знамо, почиње већ зачећем, или убрзо потом. Смрт вреба још од самог рођења. Стрпљива је, или прека, како кад.

Верује се да једино људска бића знају за постојање смрти – о којој је већ толико писано и написано – мада од појединца до појединца баш и није сасвим тако. Неки су скоро па уверени да се смрт увек и увек тиче „оних других“. Залуду што нас и Мајка При-


рода – како би казао Поуис – у то уверава сваког трена, залуду што нас уверава и већ само постојање трећег доба; доба опадања све до губитка те ове те оне наше моћи. Уз скучене видике сваког, у основи забринутог, па и преплашеног појединца, постоје исто толико скучени колико и разноврсни критеријуми за оцену сопственог биолошког стања, тачније опадања, из дана у дан, из године у годину, који би, у крајњем, требало да донесу одговор на питање: „а, колико ми је још преостало?“

Но већ у овом и сличним питањима и даље постоји неверица у крајњи, известан исход. Некоме се, тако, причини: ако више не могу ни до продавнице, време ми је? Што, међутим, није чврста одлука, већ самосажаљење, и потом се наставља, успостављањем наредног блажег критеријума. Јер већ у наредном трену тај више не може ни до продавнице, али још увек може да себи принесе чашу воде, руча за столом, да се сам свлачи и облачи. Па и то прође, али ће потом бити смишљен нов критеријум, који ће оправдавати даље постојање и таквог људског бића, чак и онда када постане, суп-ротно ранијим својим заклињанима да „ипак неће пасти ником на терет“, тежак зависник од туђе неге и помоћи.

Познавао сам човека који је у својим крепким шездесетим годинама одједном пао у постељу, и за неколико месеци умро од рака. Током свог краткотрајног боловања испод јастука је држао револвер, да „себи када једном и томе време дође – прекрати муке“. Није га употребио, упркос пакленим боловима.

Инсистирање свеколике ове цивилизације на продужецима час младости, а час старости – иза које, увек и увек стоји мотив зараде – обилато помаже овим „природним“ самозаваравањима, изградњи најразличитијих, али увек спрам себе и свог живота све блажих, попустљивијих и бесмисленијих, критеријума. Јер проду-жеци о којима говоримо нису ништа друго до одлагања. Само, докле се смрт може одлагати? И, докле одлагање одиста има смисла.

На то наша цивилизација, која се не бави метафизиком, већ профитом, нема одговора, нити га тражи. Немају га ни Дучић а ни Поуис. Све је више примера пуког одржавања живота оних који имају довољно новца да то плате, да би последње своје дане про-водили као – биљке. У тој наводној „борби против смрти“ користи се и дубоко замрзавање тек умрлих, у нади да ће једнога дана када наука и то омогући они успети да – оживе!

Продужавати и одлагати, али – докле? Када сви ти продужеци и одлагања не могу „победити“ пролазност, што се одувек зна, али се, када је сопствена кожа у питању, ласно – „заборавља“. То је у ствари наставак оног већ поменутог хиперактивизма старих, који се и онда када су скоро све могућности за одлагање у ствари исцрпљене, хвата оног последњег аргумента: „права на живот“! Стога ће и Поуис одступити пред овим неприкосновеним правом


појединца. И неће – јер је доследан сам себи – рећи да је проду-жавање-и-одлагање у ствари шарена лажа за коју се одваја и последња пара, која нас, међутим, спречава да се суочимо с неиз-бежним док смо још колико-толико очувани, у шта спада не само смрт (као таква), већ и најразноврснији облици умирања. Јер није свеједно ни како ћемо умрети: да ли на мах или уз дуге патње и болове.

Нисмо, међутим, спремни да се упустимо и у – чини се неиз-бежне теме када је треће доба у питању – „проблематику“ еутана-зије, па и самоубиства. (Као што, можда, после свега изреченог готово да очекује интелигентнији читалац.) Радо бисмо и о томе, но ионако смо у мудровањима скоро па претерали. Стога их само споменимо, указавши да се и те две појаве морају имати на уму кад год је реч о смрти и умирању. Али лапот не можемо да прескочимо.

Лапот – као што је познато – означава ритуално убијање пре-старелих. Карактеристичан је за примитивне средине. У таквим срединама лапот је начин ослобађања од сувишних, тачније, неко-рисних, оних који само троше а не доприносе. Лапот је присутан у (пра)историји, али и историји многих народа широм планете.

Само, зашто и њега помињемо овом приликом? Да бисмо указали и на ту опасност која прети баш трећем

добу, за сада само из далека. Већ сама старост, како ме је још пре десетак година љубазно

обавестио мој пријатељ уважени колега проф. др, обеспокојава европски континент, многе градове, па и читаву цивилизацију. То је поткрепљено (немилосрдним) бројевима и рачуном о стању сада, па кроз десет, па кроз двадесет година, који говоре о истинској најезди остарелих. А у Србији је, у том погледу, стање још и горе. И можда су у развијенијим земљама, захваљујући што владиним што невладиним програмима, срећоносно пронађена извесна охрабру-јућа – мада у основи привремена – решења, но у Србији ни тога нема; иако се Србија по броју остарелих – у релативним односима – све опасније ближи светском врху.

Еутаназија је (данас: помоћ у умирању, а не убиство из мило-срђа) у већини земаља законом забрањена, па ипак се на овај или онај начин тајно примењује, најчешће као привилегија најбогати-јих. Слично ће бити – а већ и јесте – с лапотом, барем што се најси-ромашније популације тиче. Јер, зашто не уклањати некорисне? Недавно је дневни лист „Политика“ организовала разговор на тему зашто су стари презрени и потцењени, зашто им нико у јавном превозу не уступа место, и тако даље и тако даље, у коме наравно ништа ново и паметно нисмо чули осим да су најугроженија старосна група у Србији – педесетогодишњаци. Истина је да се данас у Србији, а у Београду поготову, на остареле гледа као на терет, на нешто попут смрада. Откуда они баш овде, и баш сада!?


Па било да је реч о градском превозу или каквом бескрајном реду испред шалтера.

Али вратимо се причи о деди, унуку и кориту. Велику већину данашњих становника Београда чине они који су са села дошли, оставивши тамо зелена своја поља, и најпре младе, па потом све старије и старије своје родитеље. Ти досељеници – који су се бактали како су знали и умели са својим све остарелијим и онемо-ћалијим родитељима – одавно су и сами родитељи исте ове градске омладине која не само да не поштује старије, него их се и гади. Омладине за коју се чак умиљато говори да – „не зна реда“, а у ствари је нешто много горе. Док, са друге стране, овај већ остарели (презрени) део градске популације, подстакнут већ поменутим старачким хиперактивизмом, почиње да се дури и да их – изазива. Остарели као да одговарају (уз „сатански осмех“): е, још ћу ја да поживим! Баш као оне вешти из приче о Усуду.

Неко ће рећи, а зар у причи о Усуду сам Господ не позива? Стога их неће ни позивати све док се древни поредак не успостави. Оне авети, чини се, више немају везе с потребом сопственог умирања; на шта се може одговорити питањем: а, да ли ту одиста нема и личног доприноса баш тих авети? И – „уживања“ у тој уло-зи? Зар не говоре: ни на ум нам не пада на напуштамо овај свет. Бедно живимо. Па, шта! Горе се не да ни замислити. Па, нека... Нервирам вас! Сметам... Брига ме. Сами сте криви! Ви исправ-љајте!

Причали су ми да су на оним још првим слободним изборима у Србији, млађи доводили до гласачких места своје родитеље упућујући их кога да заокруже, а ови би им пркосно одговарали: а сад се удаљи и пусти мене да одлучим. (Да би већ на следећим сами долазили „у цик зоре“.)

Све ово подсећа само на припреме, мада још није прави лапот. Али већ питање које добијате са оне стране жице када позовете београдску хитну помоћ: а колико година има особа у питању - на то слути. Има примера да су већ постарије особе, код којих је срчани инфаркт био у току, телефонски упућиване у – надлежни дом здравља. Јер, ако и не преживи каква старица или старац, никаква штета. На какво детешце или каквог чичу бадава је звати лекара и новац трошити, примећује 1872. године др Владан Ђорђевић у својој књизи „Народна медицина у Срба“. Испада да се и данашња хитна помоћ држи те традиције?

Када ли ће се овај за сада тихи рат тек распламсати? Завршна реч

Старост је, дакле, болест која нас сустиже прерано, и прерано нас у гроб односи. Али, од тог начелног става, којем нас наука учи отварајући широко поље најразличитијих нада, постоји нешто опипљивије и стварније што је још крајем претпрошлог века било познато др Лази Лазаревићу, лекару и књижевнику: стари су


посебни и када болују. У то Лазино доба још ни „г“ од дисциплина као што су геријатирија или геронтологија нигде у свету није постојало, али невелико посебно одељење у Хиландарској улици, у Београду, јесте. А, нестало је убрзо после смрти њеног оснивача,

Старост је, дакле, двострука болест понајчешће. Указали смо, надам се, на најопакије мане и немиле појаве

које загађују то треће доба и чине га несношљивом, па би све ово до сада срочено требало да буде намењено у првом реду онима које треће доба тек чека. Јер оно је последица прва два. А, осим осталог, то доба препуно је најразличитијих зависности; почев од редовног узимања често безазлених а непотребних, или преко потребних лекова, од којих зависи и сам живот, не само здравље, па преко најразличитијих еликсира и чајева, укључујући и „здраву храну“, до зависности од најразличитијих апарата и азила, или само од кућне неге и непрекидног туђег присуства. Стога општег правила како се са трећим добом изборити не може бити. Па, ипак, можда ће барем неким од припадника ове најхетерогеније од свих популација, ова разматрања бити од користи. Нисмо против контролисаних (ра-зумних) покушаја да се „продужи младост“, да се украде од живота још који леп, или макар, пристојан трен, али истовремено треба знати (и научити) када се и од тога одустаје; кад признајемо себи самима да је то за нас само – обмана; која се више ни грдним новцима не даде купити.

За жаљење је, међутим, што се разара породица, која се, осим декларативно, више и не сматра основном ћелијом друштва. Но, чак и само за себе постојање трогенерацијске породице, чак и у најудобнијем њеном виду, где су млади и стари физички раздво-јени (по својим становима), а ипак у близини, не јамчи жељени успех, јер је „бити бака“ или „бити дека“, вештина која се мора учити и научити. Па и кад се научи како треба и та „занимација“ (или кулучење) очас прође. Очас порасту унуци или унуке, и – „удаље се“. Скромност уз одрицања и непрекидна давања, тамо где су она потребна и где се очекују, уз непрекидна (физиолошка) одрицања услед сужавања поља својих моћи, мирење с тим, при-лагођавања које морају бити истинска и искрена (без подвала и копрцања), па ма колико била тешка, једини су корисни савети који се могу дати још колико толико очуваном и при здравој памети појединцу. Борити се на све могуће начине против старкељског хиперактивизма, са или без помоћи владиних или невладиних организација. И оно најтеже: ићи у сусрет смрти, ведра чела. „Мирење с крајем“, „прихватање неминовности“ сопствене смрти учи се од свега тога понајтеже, поготову од стране оних за које смрт још није лек, као у Шантићевом оном стиху.

Древно српско схватање вели да лака и брза смрт припада само праведницима; онима који су, у свом животу само и само добра чинили. То је смрт на мах, неретко изненадна, без бола и без


самртног страха. Препуштамо читаоцу да у то поверује или чак потегне противаргументе, доказујући да су и највећи зликовци и штеточине и тако умирали, а да су се многи праведници мучили и злопатили до самог краја, оптерећујући најближу своју околину. И то стоји. Али би овом приликом можда ваљало подсетити и на доследност. Божија милост допушта, чак и призива покајање. Зашто онда и каква штеточина не би могла да после покајања постане други човек, онај који ће од сад па до сопствене смрти само и само добра чинити? У то се нећемо а и не можемо упуштати, али можемо упозорити да лаичко тумачење покајања, мимо искрене вере и помоћи свештеника, води по правилу старачком оном хиперактивизму, који не мора бити ни оплемењен ни кана-лисан, који се ласно преображава у пуко хвалисање и разметање, у досадни и неподношљив клепет. Ако си ђубре до сад био, а мрзиш Цркву и попове, буди доследан, не пренемажи се – остани ђубре до краја, и скончај као такав. А то најчешће бива.

Кинески рецепт за дуг и спокојан живот, па и за лаку спокојну смрт врло је једноставан: „Гаји цвеће и радуј се срећи пријатеља.“ Што умногоме подсећа на оно Поуисово: отараси се свих зависти, посматрај Природу око себе – чудесна је.

Овим завршавамо. Ако си стигао до ових редова, читаоче или читатељко, наздравље ти. Свакако ћеш имати и ти шта да додаш, јер приче, расправе и мудровања о трећем добу, никад немају краја.


V ОКРУГЛИ СТО

Душан Петровић1

ПОЗИТИВНО ЗДРАВЉЕ У СТАРОСТИ

Старост је биолошки закон, који је општи, безизузетан и безу-слован. Старење је неодвојиво од живота, као што је то и процес еволуције.

„Умрети рано или остарити, друге алтернативе нема“ (Симон де Бовоар).

Ипак, старост је крајње индивидуална ствар. Иако везана за хронолошки узраст не може се њиме одредити. Сви људи истог хронолошког узраста нису на истом нивоу старости. Разликује их позитивно здравље.

Позитивно здравље у старости представља равнотежу теле-сних, психолошких и социјалних потреба организма.

,,За човека који се добро осећа у својој кожи, који је задово-љан својом судбином и има добре односе са својом околином, доба старости остаје апстрактно“ (Симон де Бовоар).

Дужина живота је сигурно један од могућих показатеља позитивног здравља у старости. Она је одређена биолошким факторима у ширем смислу те речи, срединским и психолошким факторима.

Алкишев (1972) је изучавао 306 људи старости од 100 до 160 година и њихов статус, навике и понашање је описао овако: ,,Они су стални становници села у Дагестану и целог живота су се бавили сеоским пословима. Дуговечни су, обично материјално добросто-јећи. Сувоњави су, покретљиви, прекаљени у раду са уравнотеже-ним реакцијама, добродушни и гостопримљиви. Систематски оба-вљају физичке послове и строго одржавају личну хигијену.“

Наведено потврђује да позитивно здравље у старости захте-ва негу физичког здравља, као и задовољавање психолошких и социјалних потреба.

Брига о физичком здрављу подразумева одговарајућу исхрану (3-4 пута дневно мањим количинама хране, коју претежно чине

1 Православно-пастирски саветодавни центар, Београд


млеко и млечни производи, воће и поврће, уз редовно узимање веће количине течности), затим редовно одржавање чистоће и хигијене, умерене активности, које се одржавају редовно, као и редовну здравствену контролу, јер највећи број старих ипак пати од мултиморбидности (има 1-5 болести истовремено) што захтева узимање одређених лекова (увек у договору са лекаром).

Позитивно здравље подразумева и задовољавање важних психолошких потреба, а пре свега потребе за активношћу и ства-ралаштвом, љубављу и интимношћу.

„Старе особе имају потребе за добијањем и давањем љубави, јер године нису препрека за емоционалне односе“ (Д. Петровић).

,,У старости не престаје ни сексуални живот и треба га користити у свим облицима јер је то животна потреба, а не порок“ (Д. Петровић).

Интимност двоје старих људи који су делили године, радости и туге је снажан противударац свету који их често гледа, а не види. Сматра се да живот у браку продужава живот за 5 година.

Полни живот старих зависи од њиховог претходног живота, као и њиховог става према старости у целини, а посебно према слици о себи. Најзад, полни живот се утолико више продужује, уколико је био богатији и срећнији.

Емоционална равнотежа старих у доброј мери зависи и од њиховог односа са децом. Ипак најтоплија осећања старе особе гаје према унуцима и позитивно здравље у старости је у великој мери повезано са срећом чији је извор однос са унуцима (нарочито у нашој култури, а посебно код жена).

Пријатељство младих, чак и онда када нису у сродству је ста-рим људима драгоцено. „Оно им пружа утисак да то време у којем живе је и даље њихово време и односи их у бескрај будућности, а то је најбоља одбрана од сумора који прети у позним годинама“ (Симон де Бовоар).

Међутим, чак и када сачува љубав према породици и пријате-љима, стара особа се временом удаљава од њих и све више усред-сређује на себе. То доводи до спокојства у смислу равнодушности према јавном мњењу и осећаја слободе што се може узети као извесна предност старости.

Француски академик Фонтенел је рекао: „Најсрећније доба живота је од 60-80. године. У тим годинама утврдили смо свој положај. Немамо више амбиција, не желимо више ништа, и ужи-вамо у ономе што смо посејали. То су године обављене жетве.“

Позитивно здравље у старости значи очуване способности и интересовања за разне активности, а то је извор сигурности, самопоштовања и испуњености. Старост оних чија су интересо-вања поливалентна има највише предности.

Насупрот томе „беспосленост обесхрабрује знатижељу и страст, а наша равнодушност пустоши свет у којем не опажамо више ни један разлог за делање. Смрт се настањује у нама и у стварима“ (Симон де Бовоар).


Позитивно здравље захтева свакодневно одржавање ритма активности (одређено време устајања, оброка, спремања стана, излазака ван куће, посета и тако даље).

Стари људи траже уточиште у навикама. Оне им гарантују неку врсту онтолошке сигурности. Преко њих они знају ко су. Навике их штите од њихових нејасних страховања због чега атак на навике увек доводи до бурних реакција.

Религијске активности су од великог значаја за живот старих.

Старост даје довољно времена за читање, слушање радија, гледање телевизије, филмова, разне хоби активности, путовања, па и за образовне активности. Она може донети ослобођење и на интелектуалном плану јер ослобађа од заблуда и обмана. То је, можда, оно највредније што доносе године. Доба старости, посебно за жене представља ослобођење, јер су најчешће целог живота биле подређене свом мужу, одане својој деци, а тада најзад могу да брину о себи.

Део позитивног здравља у старости су и добре социјалне комуникације (посебно су значајне генерацијске везе). Важно је одржати и неговати разне социјалне улоге.

Позитивно здравље у старости значи: - Да се стари осећају као самосталне и целовите личности, - Да имају позитивну слику о себи и свом животу, - Да одлучују о току свог живота, - Да се околина односи према њима као према одраслим

људима, - Да имају добре односе са средином, и да одржавају своје

социјалне услове, - Да су активни и да имају одређени дневни ритам активно-

сти, - Да имају интензиван емоционални живот, - Да имају професионалну помоћ стручњака у свим подручји-

ма, - Да негују своје физичко здравље.

„Стара особа није осакаћена зрела особа, већ целовита

јединка која доживљава нова искуства“ (Симон де Бовоар).


VI ПРИКАЗИ

Вера Витезовић1

ФЕСТИВАЛ СТВАРАЛАШТВА СТАРИЈИХ „ЗЛАТНО ДОБА“

Зашто уопште фестивал стваралаштва особа издвојених у „треће животно доба“? Квалитетно провођење слободног времена у корелацији са динамиком друштвених промена добија једно од најзначајних места у структури квалитета живота савременог чове-ка, а посебно категорије одраслих старијих лица. На то упућују и многа међународна и домаћа документа, пре свега Европска соци-јална повеља и Национална стратегија о старењу. У складу са тим, фестивал нуди старијим лицима могућност сврсисходног, структу-рисаног и систематичног коришћења слободног времена и промо-цију њихових достигнућа. Директна инспирација била је мисао једног пољског писца: „Младост је природни таленат, а старост уметничко дело“, а управо се у Србији, као једној од демографски најстаријих земаља света, уоквирила у празник стваралачког изра-жавања старијих лица.

„Златно доба“ је проистекло из београдских геронтолошких клубова, из ентузијазма и потребе „сениор клабера“ да створе свој културни простор у коме ће бити главни актери: глумци, писци, певачи, играчи, сликари..., а не само потрошачи програма попу-ларне културе из које израста и ејџизам са свим својим занема-ривањем сензибилитета и културних вредности нарастајуће гене-рације старијих лица. Чињеница је да у Београду, по попису из 2011. године, живи око 380.000 старијих од 60 година, а такође је чињеница да управо нешто више од 1,5% старијих суграђана, коли-ко их има у геронтолошким клубовима, успева да одржава пламен аматерског, интрагенерацијског стваралаштва које се ослања на савремени концепт DIY (do-it-your) културе у чијем средишту је подстицање појединца на откривање креативних потенцијала. Прилагодити културу себи, а не обрнуто је начело нове генерације „златног доба“. Стварати с љубављу и весељем је основа Фестивала 1 Социјални радник Р.Ј. Дневни центри и клубови


„Златно доба“, имајући у виду да се стваралаштво овде поима широко, као део свакодневице, а не као ексклузивна способност посебних људи.

Циљ Фестивала од његовог оснивања 2003. године био је и остао исти: манифестација, афирмација, промоција и активација аматерског стваралаштва старијих лица, затим неговање и прено-шење нематеријалне културне баштине, културна интеграција и размена између региона и земаља. Фестивал се традиционално одржава крајем септембра и траје 3-4 дана. Нема утврђену, стан-дардну програмску шему већ из године у годину прилагођава и иновира форме представљања резултата креативних активности. То је био концепт и XI Фестивала „Златно доба“ одржаног од 24. до 26. септембра 2013. године уз подршку Секретаријата за социјалну заштиту града Београда. „Најбоље тек долази“ – овогодишњи фес-тивалски слоган предлаже афирмацију која жели да замени увре-жени негативни образац: све (најбоље) је прошло и да оснажи сваки напор, покушај да се дође у контакт са властитом креатив-ношћу. Да је то препознато говори и повећање броја учесника – овогодишња бројка од 800 је до сада рекордна.

Фестивал је реализован кроз више програмских сегмената: Изложба редизајнираних предмета „Старо у ново“ чији је

концепт: преобликовање, улепшавање, иновирање коришћених предмета са етикетом „отписани“ било којом ликовном или хоби техником. „Рециклатори“ у овом стваралачком процесу били су чланови београдских геронтолошких клубова. Број изложених експоната досегао је број 109. Томе су свакако допринеле и про-грамиране радионице креативне терапије које су спровели соци-јални радници у клубовима за старије стварајући сигуран, подр-жавајући и прихватајући амбијент за откривање талената и креа-тивно изражавање.

Хепенинг „Међугенерацијска трампа“ у оквиру којег су чла-нови београдских геронтолошких клубова разменили своје старе предмете са едукативном вредношћу за нове које су урадили уче-ници ОШ „Исидора Секулић“ и студенти Београдског универзи-тета. Циљеви хепенинга су били да, путем интеракције у реалном простору и времену, млади и старији постану свесни потреба и осећања једни других; да се трансформише негативни стереотип у позитиван став и да се промовишу универзалне друштвене вредности.

Програм „Заједно“ – концерт у Културном клубу „Каром“ у Сремским Карловцима који су извели заједничким снагама Пен-зионерско аматерско културно уметничко друштво (ПАКУД) бео-градских геронтолошких клубова и учесници из Сремских Карло-ваца: чланови Клуба пензионера „Братство и јединство“, Општин-ске организације пензионера и мешовити црквени хор старијих лица „Свети Арсеније“. Циљ: манифестовање потребе за културним простором и вредновањем достигнућа у овој области.


Трибина „Старост као књижевни мотив“ на броду „Златно срце“ чији је повод било објављивање антологије савремене српске приче на тему старости коју су приредили Давид Албахари и Срђан В. Тешин. Том приликом је обележено и 40 година рада Геронтолошког друштва Србије. Учесници су били чланови Герон-толошког друштва Србије и корисници београдских домова и клу-бова за старије.

Арт трамвај – путујућа музичко-ликовно-песничко-драмска радионица са циљем промовисања могуће и реалне слике о ста-ријим људима и њиховим могућностима првенствено њима сами-ма, јер однос према њима зависи, између осталог, и од тога како они сами себе виде и доживљавају своју друштвену улогу. Учесни-ци: драмска трупа ПАКУД-а – „Пита луда куда“, ликовни студио ПАКУД-а, Књижевни клуб „Мирослав Антић“, групе певача „По-хорска“ (клуб „Др Михаило Ступар 1“), „Весела срца“ (Клуб „Војво-да Степа“), „Палилулски бисери“ (клуб „Палилула“).

Школа стваралаштва – бесплатна обука у области фотогра-фије је конкретан допринос Фестивала образовању за слободно време старијих. Учесници су били 10 старијих (60+) грађана Бео-града који су за обуку сазнали путем јавног оглашавања. Фотогра-фије настале током радионице на тему „Осмех трећег доба“ биле су изложене на затварању Фестивала у холу Скупштине Града.

Фестивал је доделио награде „Златно доба“ за животно ства-ралаштво истакнутим пензионисаним уметницима са стажом од преко 50 година уметничког рада и неговања хуманистичких вред-ности. Лауреати за 2013. годину су: Бранка Петрић (драмска умет-ност) и Мирјана Васићевић (музика). Такође, додељена је и награда „Златна реч“ за хумано новинарство у служби позитивног односа према старијим лицима, имајући у виду значај позитивног изве-штавања у медијима за дестигматизацију и валоризацију могућно-сти и друштвеног доприноса старијих лица. Награђена је Мирјана Тодорић, новинарка ТВ Студио Б. Награде су свечано урученe на отварању Фестивала у великој сали Задужбине Илије М. Коларца. Фестивал је отворила државни секретар Министарства рада, запо-шљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић. Учесници про-грама били су: мешовити камерни хор „Смиље“ београдских герон-толошких клубова, групе певача „Распевана Шумадија“ (Клуб „Младеновац“), „Има дана“ (Клуб „Чукарица“), „Кошута“ („Ракови-ца“), Дома за старе „Бежанијска коса“, вокални солисти ПАКУД-а, и гости: група певача и рок бенд Осме београдске гимназије.

Поетски конкурс „Златни стих“ окупио је 89 песника аматера старије генерације (60+) са територије града Београда. Они су учествовали са 234 песме. Награђени су: Нада Велковска (награда „Златни стих“), Живана Дамјановић из Дома за старе „Вождовац“ (друга награда), Гордана Глишић чланица клуба за старије „Др Михаило Ступар 1“ (трећа награда). Награду „Никад није касно“ у категорији песника-почетника добила је Љубинка Велиновић (клуб „Треће доба“ из Калуђерице). Награде су уручили у свечаној сали


Скупштине Града Дарко Божић, члан Градског већа и Ненад Ма-тић, градски секретар за социјалну заштиту. Фестивал је затворила у име организатора Марија Марков, управница Р.Ј. „Дневни центри и клубови“ Геронтолошког центра Београд.

Као закључак намеће се питање да ли Фестивал „Златно доба“, као пример добре праксе у оквиру прихваћеног концепта активног старења који сврстава Србију у круг земаља које предњаче у реди-зајнирању система подршке старијим лицима, има своје место у предстојећој стратегији о старењу.


Ђура Стевановић1

КЊИГА „СТАРИЈИ ЉУДИ У ПОГРАНИЧЈУ“ – ДОКУМЕНТ О НАШЕМ ВРЕМЕНУ ИСПОВЕСТИ ИЗ ОСТАРЕЛОГ ПОГРАНИЧЈА

Садржај ове књиге подстицај је и за непосредне мере ради побољшања друштвено-економског положаја и квалитета живота старијих људи у Србији.

„Старији људи у пограничју“, друга је књига библиотеке „Пограничје“, чији је оснивач и носилац пројекта проф. др Драго-љуб Б. Ђорђевић, са Машинског факултета у Нишу. Издавач: „Службени гласник“ – Београд, уредник Миодраг Раичевић. Књигу су приредиле: Лела Милошевић-Радуловић, Јасмина Петровић и Ивана Илић-Крстић. Година издања: 2013.

Старење становништва се сматра феноменом који пред-ставља велики изазов за научна истраживања. Чињеница је да про-дужени људски живот представља позитивно достигнуће савреме-ног друштва, али повећање броја старијих људи доноси и много нових питања и проблема - економских, политичких, социјалих и етичких. Брзина и интензитет популационог старења представљају озбиљан проблем због промена колективног система вредности и нових међугенерацијских односа, измењених услова рада и стано-вања, повећаних захтева за здравственом и социјалном заштитом и притиска на пензионе фондове. Неповољан однос броја радно-активних становника и пензионера заоштрава економске и соци-јалне проблеме остарелих људи, што опет захтева од друштвене заједнице да их адекватно и благовремено решава.

Друштво које је све старије, као што је наше, морало би озбиљније да сагледава стварност. Научници који се баве пробле-мом старења и старости - демографи, социолози, геронтолози и други – упозоравају на тежак социјални положај старијих људи, нарочито на селу. У њиховим радовима указује се и на то да у Србији нису запостављена само погранична села, већ су запостав-љена читава рурална подручја. У овим подручјима присутно је повећање броја старачких домаћинстава, а тиме и старијих људи чији се проблеми више не могу игнорисати.

1 Завод за проучавање села, Београд


Књига „Старији људи у пограничју“ садржи предговор и пого-вор, и 16 истраживачких радова у којима су приказане драматичне судбине старијих, сиромашних и усамљених људи на селу у погра-ничју источне и југоисточне Србије, а чији проблеми и потребе нису довољно познати јавности наше шире друштвене заједнице.

Аутор предговора, научни саветник др Милош Немањић, председник Геронтолошког друштва Србије, веома успешно при-казује стање старења становништва у Србији и последице тог старења, и указује на опасности које прете Србији. Немањић констатује „да у Србији живи 1.233.412 становника старијих од 65 година. Истовремено, у првој деценији 21. века Србија пролази кроз једну од можда најдубљих криза од како постоји као ново-вековна српска држава (1804-2004), кризу свог идентитета, кризу свог друштвеног тела, кризу своје територијалне организације, кризу легитимности своје власти.“ Немањић с правом упозорава друштвену заједницу о потреби решавања демографског питања, како се не би и даље развијали негативни демографски процеси. У вези са овим, аутор констатује да су истовремено ово велики иза-зови за социологију, и не само за ову науку, већ и за све друге дисциплине. Писац предговора се посебно задржава на ставу про-фесора др Драгољуба Ђорђевића, који у поговору констатује да се старији људи са села храбрије и успешније носе са усамњеношћу од старијих људи из града.

Студије групе истраживача, обједињене у зборнику „Старији људи у пограничју“, капиталан су доприност разматрању теме која на светлост дана износи проблеме којима би требало да се поза-бави држава, све њене институције, али и сви умни и доброна-мерни људи...

Сваки рад у овој књизи је вредан пажње. Добијени налази, према уверењу доцента др Леле Милошевић-Радуловић, једног од приређивача књиге, упућују на закључак о неопходности да старија, сиромашна популација у сеоским срединама захтева свеобухватни-ју друштвену акцију повезивања мера економске и социјалне поли-тике, доступност здравствене заштите и услуга кућне неге, подсти-цање толеранције, поштовања и међугенерацијске солидарности као темеља кохезије друштва. Посебно се наглашава да је старијим људима на селу, поред материјалне, потребна и психосоцијална подршка.

Ова књига, надамо се, допринеће потпунијем разумевању социјалних проблема и потреба старијих људи на селу. Јер, старење је цивилизацијски проблем. Добро је да људи могу да доживе позне године, али није добро то што је у нашем друштву, посебно на селу, све мање младих људи. Уколико их и има, у маргинализованим селима, то су старији мушкарци.

Стари сељаци, немоћне старице и старци, последњи су становници „исушеног“ села. Око хиљаду села у Србији су прави старачки домови; већина остарелих сељака присиљена је да ради „до гроба“.


Традиционални облици солидарности изостају а социјалне заштите готово да нема. И деца се, изгледа, брину о родитељима док имају неку корист. Сиромаштво декласира човека дефини-тивно. У тим селима нема ко да ради; неузоране су њиве, непо-кошене ливаде, необрани воћњаци, запуштене и напуштене старе куће (десетине хиљада напуштених кућа). Нагло се смањује број становника, а повећава број умрлих. Само се гробља шире...

Многобројни су узроци оваквом стању. Држава која омогућа-ва овакве негативне процесе доводи и себе у питање; овакве про-цесе прати омаловажавање, потцењивање свега што носи обележје сељачког и пољопривредног на рачун урбаног, градског, индустриј-ског „европског“; као и идеологија расељачења; систем образовања; политика економског развоја; себичност града у односу на село...

Могућно је и даље наводити разлоге оваквом стању, али је суштина то што држава нема стратегију развоја села, иако у селима живи више од 40 одсто укупног броја становништва Србије. Реч је, наравно, и о огромним ресурсима који пропадају. Разуме се, немогуће је сва села развијати, али је крајње нехумано те сеоске старце и старице остављати без бар минимума бриге, да их када умру, нема ко да сахрани.

Посебно су у неповољном положају стари људи у пограничју, о чему аргументовано говори ова књига.

Немогуће је мењати стање, немогућно је ишта чинити без људи који ту живе. Ни мала ни средња предузећа, ни „дани шљива“, ни „такмичења косача“... неће нам помоћи ако у селима нема људи и способне радне снаге, што чак и безбедност земље доводи у питање.


УПУТСТВО АУТОРИМА

Часопис Геронтологија /Геронтологy/ издаје Геронтолошко друштво Србије од 1973. године. До 1992. године часопис је штампан под називом Геронтолошки зборник. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије уврстило га је у научно - стручне часописе од националног значаја, тако да чланци који имају УДК доносе 1 поен аутору. Часопис Геронтологија се полаже у Репозиторијум Народне библиотеке Србије, у папирном и електронском облику, ради трајног чувања. Часопис Геронтологија је стручно-научно гласило за теоријска и примењена питања у геронтологији и геријатрији. По правилу излази једном годишње, а, по потреби, и када финансијске могућности дозвољавају, може и чешће.

Редакцијски одбор утврђује рубрике појединачног броја и одређује рецензенте који праве селекцију и категоризацију приспе-лих чланака, али одговорност за категоризацију сноси искључиво главни уредник. Категорија (тип) чланка: Научни чланци:

1. Оригиналан научни рад (рад у коме се износе претходно необјављивани резултати сопствених истраживања научним методом;

2. Прегледни рад (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос, видљив на основу аутоцитата);

3. Кратко или претходно саопштење (оригинални научни рад пуног формата, али мањег обима или прелиминарног карактера);

4. Научна критика, односно полемика (расправа на одређену научну тему, заснована искључиво на научној аргументацији) и осврти.

Изузетно, у неким областима, научни рад у часопису може имати облик монографске студије, као и критичког издања научне грађе (историјско-архивске, лексикографске, библиографске, пре-гледа података и сл.) – дотад непознате или недовољно присту-пачне за научна истраживања.

Радови класификовани као научни морају имати бар две позитивне рецензије. У часописима у којима се објављују и прилози ваннаучног карактера, научни чланци треба да буду груписани и јасно издвојени у првом делу свеске.


Стручни чланци: 1. Стручни рад (прилог у коме се нуде искуства корисна за

унапређење професионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном методу);

2. Информативни прилог (уводник, коментар и сл.); 3. Приказ (књиге, рачунарског програма, случаја, научног

догађаја, и сл.). Аутори су дужни да предају своје чланке у електронској

форми, откуцане у фонту Тимес неw Роман 12, пропред 1, до 15 куцаних страна А4, у форми Wорд доцумент-а. Научни и стручни чланци треба да имају Сажетак (апстракт) на српском и енглеском језику, до 300 речи, као и кључне речи (до 5 речи). Кључне речи су термини или фразе које најбоље описују садржај чланка за потребе индексирања и претраживања.

Сажетак је кратак информативан приказ садржаја чланка који читаоцу омогућава да брзо и тачно оцени његову реле-вантност. У интересу је уредништава и аутора да сажеци садрже термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака. Саставни делови сажетка су циљ истраживања, методи, резултати и закључак. У научним областима, где је то раширена пракса, на пример у медицини, пожељно је да сажетак буде структурисан, тј. да има стандардне и истакнуте називе појединих одељака. Сажетак се налази испод наслова и имена аутора, у заглављу. Ако је језик рада српски, веома је пожељно да се сажетак на страном језику даје у проширеном облику, као тзв. резиме. Посебно је пожељно да резиме буде у структурисаном облику. Дужина резимеа може бити до 1/10 дужине чланка. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература.

Наслов треба да што верније опише садржај чланка. У инте-ресу је часописа и аутора да се користе речи прикладне за инде-ксирање и претраживање. Ако таквих речи нема у наслову, пожељ-но је да се наслову придода поднаслов. Текући наслов се исписује у заглављу сваке странице чланка ради лакше идентификације, посебно копија чланака у електронском облику. Садржи презиме и иницијал имена аутора (ако је аутора више, преостали се означавају са „ет ал.“ или „и др.“), наслове рада и часописа и колацију (година, волумен, свеска, почетна и завршна страница). Наслови часописа и чланка могу се дати у скраћеном облику. Потребно је навести пуно презиме и име (свих) аутора. Веома је пожељно да се наведу и средња слова аутора. Презимена и имена домаћих аутора увек се исписују у оригиналном облику (са српским дијакритичким знако-вима), независно од језика рада. Треба навести и пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је аутор обавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија (на пример, Универ-зитет у Београду, Филозофски факултет - Одељење за социологију, Београд). Бар једна организација у хијерархији мора бити правно лице. Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, мора се,


посебним ознакама или на други начин, назначити из које од наве-дених установа потиче сваки од наведених аутора. Афилијација се исписује непосредно након имена аутора. Функција и звање аутора се не наводе. Адреса или електронска адреса аутора даје се у напомени при дну прве странице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично првог аутора. Датум када је уредништво примило чланак, датум када је уредништво коначно прихватило чланак за објављивање, уписује се, по правилу, на крају чланка. Напомене (фусноте) дају се при дну стране у којој се налази коментарисани део текста. Листа референци (литература) обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци и садрже ауторска имена, наслов рада, извор итд. Нестандардно, непотпуно или недоследно навођење литературе узима се, у системима вредновања часописа, као довољан разлог за оспоравање научног статуса часописа.

Редакција часописа Геронтологија

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 616-053.9 ГЕРОНТОЛОГИЈА : часопис Геронтолошког друштва Србије = Gerontology : review of Gerontological Society of Serbia / главна и одговорна уредница Анђелка Милић. - 1993- . - Београд (Дечанска 14) : Геронтолошко друштво Србије, 1993- (Београд : Hadar). - 24 cm Два пута годишње. - Је наставак: Gerontološki zbornik = ISSN 0351-2886 ISSN 0354-415X = Геронтологија COBISS.SR-ID 99636743

Documents

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 2/2013 GERONTOLOGY 2/2013gds.org.rs/wp-content/uploads/2016/07/Gerontologija-2...ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 2/2013 GERONTOLOGY 2/2013 Часопис Геронтолошког