Теренска лингвистика 2

10. Област

1. Наведите редослед у елицитацији језичке грађе.- Што се тиче врста речи, најбоље је кренути од

именица ка заменицама, придевима, бројевима и помоћним речима (прилози итд.). У добијању присвојних заменица треба поћи од делова тела, затим треба прећи на остале синтагме са придевима и бројевима. За прикупљање основних речи најбоље је кренути од природних обејката из непосредног окружења и њиховог изгледа, затим се прелази на глаголе ( речник кратке фразе, фонетика, фонологија, морфологија, семантика, синтакса).

2. Укратко опишите пожељну атмосферу на сесији учења циљаног језика.- Учитељи језика се морају осећати пријатно,па

пре испитивања треба разговарати о њиховој

породици, ако је то умесно, или о свакодневним обавезама. Треба почастити учитеља језика , али при томе водити рачуна о културолошким разликама, треба им показати захвалност, љубазност, бити свестан да за сваку грешку у комуникацији криви испитивачи јер су они креатори ситуације.

3. Које су најбоље методе за учење језика који се испитује?- Најбоље методе за учење језика су рад са низом

група учитеља са низом појединих учитеља.4. Објасните укратко метод учења језика

који подразумева рад са низом група учитеља.- Овај метод подразумева 3-4 групе од по 2 до 3

члана које неколико пута у току дана по сат времена раде са испитивачем.

5. Објасните укратко метод учења језика који подразумева рад са низом појединих учитеља.- Број учитеља је од 4-9 у току дана разговор са

сваким траје 15-20мин, што не утиче на њихов замор. После сваког разговора, испитивач би требао да са другим члановима заједнице проводи што више времена како би обогатио

свој речник и проверио своје занње научених фраза.

6. Графички представите улогу преводиоца у елицитацији.- Идиолект- корпус – информатор –

преводилац – истраживач – опис језика

11. Област

1. Према Кибрику, које методе истраживач може користити у испитивању неког језика?- Према Кибрику методе које истраживач треба

да користи су: интроспективни, аналитички или експериментални метод.

2. Објасните интроспективни метод.-Истраживач само на основу своје језичке компетенције, без прикупљања података и формирања корпуса , даје лингвистичке описе.

3. Објасните аналитички метод.

- Најтрадиционалнији метод дескриптивне лингвистике. Истраживач поседује језичку компетенцију и свој опис заснива на независно оформљеном корпусу. Овај метод је најчешће коришћен у опису језика писаца.

4. Објасните експериментални метод.- Експериментални метод I је нарочито омиљен у

психолингвистици и дијалектоошким истраживањима. Главни извор података је информатор који у интеракцији са истраживачем утиче на врсту, боим и квалитет корпуса.

- Експериментални метод II укључен и преводилац- истраживач и информатор немају заједнички језик на којем би могли остварити комуникацију.

5. На које начине се може реализовати елицитација?- Тражење преводног еквивалента, одређивање

контекста и оцењивање семантике и граматичке прихватиљивости облка или исказа.

6. Наведите методе које се користе у испитивању информатора у испитивању информаторима.

- Методе које се користе у испитивању са информаторима су – елицитација, организована комуникација и посматрање са или без учествовања у комуникацији.

7. Укратко опишите метод организоване комуникације.- Даје „квазиприродне“ податке. Обично

истраживач моли информатора да прича приче из народног фолклора, своју биографију, свакодневне активности и занчајне догађаје из њихове заједнице, тренутнепроблеме, да описује слике итд.

8. Наведите најмање 3 језичка средства у активним методама испитивања.- Средства која се користе у активним медотада

испитивања су: превдођење, парадигматско испитивање, ситагматско испитивање, унакрсно испитивање, асоцијативно испитивање, сугестивно питање, парафразирање, извлачење примера и стимуланс са грешком.

9. Дефинишите парадигматско испитивање.- Парадигматско испитивање се спроводи

касније, када информатор већ може да схвати које јединице језика интересују испитивача.

Тада се од испитивача траже обрасци разних промена.

10. Када се користи сугестивно питање у испитивању циљаног језика?- Сугестивно питање се користи када се желе

отркити слабо фреквентне и варијантне форме у исказима који нису непосредни преводи са конзтактног језика.

12.Област

1. Наведите врсте везаних текстова према Кибрику.- А) канонизовани (бајке, приче, анегдоте,

легенде...)- Б) импровизовани (догађаји из живота,

биографије, причање о обичајима, обредима, породици, послу, причање на основу (слика)

- В) спонтани (дијалози изворних говорника, разговори већег броја лица).

2. На које све начдине се може сакупљати лексика?- Директним испитивањем ван самог

испитивања, помоћу књига са илустрацијама или фотографијама, у спонтаним говорима, методом гласовне илустрације.

3. Објасните закон опадајућих приноса у сакупљању лексике.- Са бележењем нових текстова треба престати

када у њјима буде минималан број (1-2) нових лексичких јединица – закон опадајућих приноса.

4. На који начин могу бити устројене одреднице у реченицама?- Према почетним или финалним словима и по

тематским целинама.5. Објасните метод гласовне супституције у

сакупљању лексике.- У оквиру једне забележене лексике требало би

замењивати поједине гласове и питати информаторе да ли постоји таква реч и које јој је значење. Лингвисти су нуспели да направе листе речи са свим могућим комбинацијама

гласова, а задатак испитивача је да прецрта оне које се не јављају у испитиваном језику и одреди занчење постојећим речима.

6. Навдеите савете које Данијел Еверет даје у вези са тренирањем слуха за транскрипцију гласова и прозодома и за њихову успешну фонемску анализу.- Требало би слушати звучне записе других

језика и покушавати да их прво имитирамо, а потом транскрибујемо.

7. Наведите које су карактеристике релевантне за прозодију.- Тоналитет, трајање, квалитет гласа, акценат.

8. Колико је обично речи потребно да би теренски лингвиста стекао комплетну фонемску слику?- Потребно је од 300-400 речи.

9. Код испитивања морфологије, шта би истраживач све требало да уради?- Требало би да утврди врсте речи њихове

граматичке категорије, морфемску сегментацију речи (деривационе и флективне морфеме) и значење морфема.

10. Шта би прво требало урадити при испитивању синтаксе?- Требало би утврдити ред речи у реченици, тј.

Да ли после субјекта следи предикат па објекат или је распоред реченичних конституената другачији ( sov ).

11. Која питања не би требало да поставимо при морфолошком испитивању?- „Да ли је ово правилно или може ли се ово

овако казати“.

13.Област

1. На које све начине с може бележити лексика?- Речи се могу уписивати директно у празна поља

у упитнику или у свеске са обележеним словима алфабета. Грађу можемо разврстати и по семантичким пољима на посебне листове или свеске, данас су то фолдери налаптопу.

2. Како би према Клер Боверн требало да изгледа фолдер за уношење података забечежених на терену?- Она препоручује да све податке записане у

свесци требало прекуцати у електронску базу података и пре одласка на терен направити структуру фолдера.

3. Шта су метаподаци?- То су подаци о подацима тј. Све информације о

пројекту о елицитираним подацима и о учесницима.

4. Које врсте метаподатака постоје?

- Вресте метаподатака су: о пројекту, о сакупљеној грађи, о партиципантима.

5. Шта подразумевају метаподаци о сакупљеној грађи?- Листа основних података о документованом

материјалу требало да изгледа овако: идентификатор (то може бити број) истраживане јединице, назив јединице, истраживач, место , циљани језик, инфоматор, датум, опис циљаног предмета, упутнице на остале јединице у нашој грађи, тип јединице ( анализа, песма, транскрипција) формат (пе-де-еф и сл) техничке инфомрације о снимку, право приступа подацима и различити коментари.

6. Објасните зашто је све препоручљиво правилно архивирати податке?- Кроули истиче етичка начела по којима је

потребно резултате теренског рада предати заједници у њима разумљивој форми; важност ваљаног складиштења података, јер се документација језика може загубити или нестати,

7. Где би требало чувати добијене податке на терену?

- У архивама намењенима за чување лингвистичке грађе – универзитети и институти.

14.Област

1. Наведите аспекте етичности након теренског рада.- (Ко)ауторство, чување идемтитета информатора

и особа које се спомињу у исказима, очекивања заједнице и стручне јавности и сл.

2. Наведите критеријуме за одређивање коаутторства.- Да ли је нека особа битна за цео истраживачки

процес или само за неке делове?- Да ли је та особа дала велики интелектуални

допринос истраживању?

- Да ли је та особа била активно укључена у писање самог рада?

- Да ли је та особа сакупљала податке за пројекат?

- Да ли је та особа била одговорна за финансирање или је главни представник фонадације?

- Да ли та особа жели коауторство?- Да ли је праведно дозволити или одбити

коауторство?3. Објасните укратко какав однос треба да

има истраживач према осталим лингвистима.- Наша етичност се огледа и у односу са

колегама, што подразумева благовремено објављивање резултата истраживања, схватање да рад двају истраживача на једном језику или блиским језицима може да буде комплементаран, не треба се плашити конкуренције.

4. У чему се огледа избегавање штете за чланове заједнице код објављивања сакупљеног материјала?- Непубликовањем имена, нити елемената

текстова који могу открити нечији идентитет,

поштовањем жеље заједнице да се материјал не објави, ( необјављивање садржаја који може некога компромитовати или довести до сукоба ривалских група. Ако је потребно публиковање се може одложити како не би дошло до штете по заједницу или појединца.)

15.Област

1. Објаснити зашто би требало укључити и чланове заједнице у креирање писма.- Зато што састављање писма има и своју

вредност која одлискава социјалне односе унутар заједнице.

2. Објасните једно од решења састављања писма.- Избегавати дијакритичке занкове, као узор

узети енглеску ортографију – за фонеме које их нема у овом писму користити диграфе и латинични карактери за друге фонетске вредности.

3. Наведите разлике између референцијалне и педагошке граматике.- Педагошка је намењена изворном говорнику

даје упуства за говорење и писање језика у њој постоје кратке лекције са одређеном темом и представља уџбеник за ученике. А референцијална је намењена лингвистима инфомише и омогућава поређење са другим језицима у њој су представљени језички нивои. Писана је за инфомисаног стручњака.

4. Укратко дефинишите педагошки тип граматике.- Представља едукативно средство које служи за

потребе неке језичке заједнице. Састављена је уз помоћ стручњака за образовање и учитеља у заједници. Игра главну улогу у ревитализацији морибудног језика.

5. Укратко дефинишите реферанцијални (дескриптивни) тип граматике.- Дају се детаљне информације о фонетици,

фонологији, морфологији и синтакси уз њих се могу приложити текстови и речник или регистар речи. Имају утврђен редослед изношења података: информације о језику и његовим говорницима, о методологији сакупљања података, информаторима, времену проведеном на терену, проблемима, и поглавља о морфологији, фонологији и синтакси.

6. Како би требало да изгледа лема у речнику неког егзотичног језика?- Да садржи одредницу која може бити сведена

на корен реконструисану реч или најчешћу реч, превод затим морфолошки подаци (врста речи или тип деклинације) синтаксички подаци ( валентност речи) функцију у реченици, лексички подаци, семантички, контексти употребе и формално неформално обраћање.

7. Како би требало да се третира табуирана лексика у реченицама?- Не би требало давати њихову дефиницију због

заједнице.

16.Област

1. У ком веку је традиционална дијалектологија постала самостална дисциплина?

- Почетком 19. века.2. Дефинишите традиционалну

дијалектологију.- Лингвистичка дисциплина која се бави

проучавањем дијалеката и других идиома на синхроном или дијахроном плану.

3. Наведите неке циљеве сакупљања дијалекатског материјала.

- За израду дијалекатских атласа и речника или за монографске описе

4. Наведите особине доброг информатора према Ивићу.

- Добри информатор су они који су добро стари, по могућности неписмени, који нису путовали, који су интелигентни да схвате питање, комуникативни, физички и психички довољно крепки да издеже дуга испитивања и имају добру артикулацију.

5. Шта означава акроним NORM?- У западној цивилизацији (Енг.) типични

дијалекатски говорници су обележени скраћеницом NORM ( nonmobile, older, rural, males).

6. На која два начина питања могу бити формулисана у упитницима који се користе за сакупљање грађе у традиционалној дијалектологији?

- Од значења ка лексеми.- Од лексеме ка занчењу.7. Која два метода се најчешће користе за

испитивање диајлекта?- Директни и индиректни метод.8. Укратко опишите инидректни метод у

традиционалној дијалектологији.- Због величине испитиване области, хитности

писма, недостатка дијалектолога, у испитивање народних говора могу се укључити и

образовани људи у селима којима стрчњаци шаљу упитнике са прецизним упуствима.

9. Дефинишите дијалектолошки атлас.- Дијалектолошки атлас чини већи број

лингвистичких карата у којима су систематски приказане варијације и распрострањеност свих важнијих језичких црта на изабраној територији користили су их за историју језика, кулутру и етимологију.

10. Наведите врсте изоглоса.- Изофоне, изитоне, изоморфе, изолексе, изосеме.11. Наведите два дијалектолошка атласа.- Опште словенски лингвистички атлас (ОЛА)

3454 питања.- Српскохрватски дијалектолошки атлас (2100)- Општекарпатски атлац (ОКДА)12. Дефинишите социјалну

дијалектологију.- Социјална дијалектологија изучава социјалну

или вертикалну раслојеност језичких варијација нарочито али и сеоским срединама.

13. Ко се сматра зачетником социјалне дијалектологије.

- 60-тих година 20.века Вилијам Лабов (прашка лингвистичка школа)

14. Шта су социолекти?- Говори појединих социјалних група, генерација

или занимања.15. Наведите формулу израчунавања индекса

фреквенције.- Дијалектаске форме- Дијал. + стандардне форме X 10016. Дефинишите појам друштвене мреже.- Обим и интензитет контакта чланова одређене

групе или микрозаједнице, овај коцепт се примењује у друштвима која немају изражене класе.

17. Наведите два основна типа одређивања социјалног статуса појединца у једној заједници.

- Објективно мерење (које спроводи истраживач) и субјеткивна процена коју даје сам информатор.

18. Шта подразумевају теренски методи у проучавању социјалних говора.

- Одабир узрока популације и елицитација адекватних података.

19. Шта представља посматрачев парадокс.

- Тежња да се открије начин на који људи говоре када нису посматрани.

20. Дефинишите перцептивну дијалектоогију.

- Истражује постојање и просирање дијалекатских граница из перспективе нелингвиста, као и реаговање нелингвиста на говорни језик. Фоксуирана је на говорника.

21. Објасните разлику између симболичке и комуникативне вредности језика.

- Када поставимо директно питање о језичкој грађи добићемо одгвовор преломљен кроз призму социо-идеолошких утицаја тј. Одговори истичу перципирану симболичку вредност језика. Тестирањем информатора индиректним назнакама о стварној језичкој употреби или ситуацијама можемо добити другачије податке који више указују на прагматички језички пејзаж. Тако постоји већа вероватноћа да ћемо добити информације о комуникативној вредности језика.

22. Наведите технике које се користе у оквиру методологије перцептивне дијалектологије.

- Нацртај мапу, степен разлике, исправан и пријатан, дијалекатска идентификација, квалитативни подаци.