Број 37sllist.ba/glasnik/2019/broj037.pdf · (3) Pojam "država", u svrhu primjene stava (2) ovog člana, obuhvata i teritorijalne vode te države. Član 6. (Roba koja je proizvedena

Godina XXIII

Utorak, 28. maja/svibnja 2019. godine

Broj/Број

37

Година XXIII

Уторак, 28. маја 2019. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

396 EI

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i člana 32. stav (2) Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 58/15), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na 164. sjednici održanoj 22.01.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O NEPREFERENCIJALNOM PORIJEKLU ROBE

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom propisuju se uvjeti za sticanje nepreferencijalnog porijekla robe, postupak za izdavanje dokaza o nepreferencijalnom porijeklu robe, način dokazivanja i dokumentacija kojom se potkrepljuje, metode administrativne saradnje, kao i postupak kontrole i nadzora, u skladu sa članovima od 27. do 32. Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 58/15) (u daljem tekstu: Zakon) te pravilima vezanih za harmonizaciju nepreferencijalnih pravila porijekla u okviru Svjetske trgovinske organizacije i preporukama Svjetske carinske organizacije.

Član 2. (Pojmovi)

U smislu ove Odluke, pojedini pojmovi imaju sljedeće značenje:

a) "vrijednost" znači carinska vrijednost u trenutku uvoza upotrijebljenih materijala bez porijekla ili, ako taj podatak nije poznat ili ga nije moguće utvrditi, prva

cijena koju je moguće utvrditi, a koja se plaća za takve materijale u državi prerade,

b) "vrijednost dobijena kao rezultat radnji sklapanja" znači uvećana vrijednost koja proizlazi iz samog sastavljanja, zajedno sa svim radnjama dorade i kontrole, te zbog ugrađivanja bilo kojih dijelova porijeklom iz države u kojoj su predmetne radnje izvršene, uključujući i dobit i opće troškove nastale u toj državi kao rezultat tih radnji,

c) "cijena franko fabrika" znači cijena koja je plaćena ili će biti plaćena za proizvod spreman za preuzimanje u prostorijama proizvođača u čijem se poduzeću obavlja završna prerada ili obrada. Ta cijena mora odražavati sve troškove povezane s izradom proizvoda (uključujući trošak svih upotrijebljenih materijala), umanjene za sve domaće poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti kada se dobijeni proizvod izveze ili ponovno izveze. Ako stvarna cijena ne odražava sve troškove povezane s izradom proizvoda koji su stvarno nastali, cijena franko fabrika znači iznos svih tih troškova, umanjen za sve domaće poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti kada se dobijeni proizvod izveze ili ponovno izveze.

d) "država" znači država ili teritorij izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine.

Član 3. (Svrha primjene nepreferencijalnog porijekla)

Nepreferencijalna pravila porijekla služe za pravilnu primjenu mjera ekonomske politike u svrhu:

a) primjene Carinske tarife Bosne i Hercegovine, s izuzetkom mjera navedenih u članu 25. stav (2) tačka c) Zakona,

b) primjene netarifnih mjera utvrđenih propisima Bosne i Hercegovine kojima se reguliraju određene oblasti u okviru trgovine robom,

c) izdavanja dokumenta o porijeklu robe.

Broj 37 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 28. 5. 2019.

Član 4. (Pravila za sticanje nepreferencijalnog porijekla robe)

Roba će steći nepreferencijalno porijeklo određene države ukoliko je:

a) u potpunosti dobijena ili proizvedena u državi izvoznici, ili

b) je proizvedena u dvije ili više država, pod uvjetima propisanim članom 6. ove Odluke.

Član 5. (Roba u potpunosti dobijena ili proizvedena)

(1) Roba porijeklom iz jedne države je roba koja je u potpunosti dobijena ili proizvedena u toj državi.

(2) "Roba u potpunosti dobijena u jednoj državi" obuhvata: a) mineralne proizvode izvađene u toj državi, b) biljne proizvode dobijene u toj državi (ubrani,

požnjeveni, izvađeni i drugo), c) žive životinje okoćene, izležene i uzgojene u toj državi, d) proizvode dobijene od živih životinja uzgojenih u toj

državi, e) proizvode dobijene lovom ili ribolovom u toj državi, f) proizvode morskog ribolova i druge proizvode

izvađene iz mora izvan teritorijalnih voda neke države plovilom koje je registrirano ili upisano u registar u toj državi i koje plovi pod zastavom te države,

g) proizvode dobijene ili proizvedene na brodu fabrici od proizvoda iz tačke f) ovog stava porijeklom iz te države, pod uvjetom da je brod fabrika registriran ili upisan u registar u toj državi i plovi pod zastavom te države,

h) proizvode izvađene s morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna, izvan teritorijalnih voda, ako ta država ima isključiva prava na eksploataciju tog morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna,

i) otpatke i ostatke proizvoda dobijenih kao rezultat proizvodnih procesa u toj državi ili od već upotrebljavanih predmeta ako su u njoj sakupljeni i ako se mogu koristiti samo za ponovno dobijanje sirovina,

j) robu proizvedenu na teritoriju te države isključivo od proizvoda navedenih u tač. od a) do i) ovog stava ili od njihovih derivata (sekundarnih proizvoda) u bilo kojoj fazi proizvodnje.

(3) Pojam "država", u svrhu primjene stava (2) ovog člana, obuhvata i teritorijalne vode te države.

Član 6. (Roba koja je proizvedena u dvije ili više država)

Roba, u čijoj su proizvodnji učestvovale dvije ili više država, smatra se da je porijeklom iz one države u kojoj je obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada u poduzeću opremljenom za tu preradu ili obradu koja je dovela do novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje.

Član 7. (Posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada)

Kriterij posljednje bitne, ekonomski opravdane prerade ili obrade se dokazuje na sljedeća tri načina:

a) promjenom tarifnog broja, b) ispunjavanjem pravila iz liste prerade ili obrade nad

robom bez porijekla, c) ispunjavanjem pravila dodane vrijednosti.

Član 8. (Promjena tarifnog broja)

Pravilo promjene tarifnog broja podrazumijeva da se dobijeni proizvod razvrstava unutar četverocifrenog tarifnog broja nomenklature Harmoniziranog sistema, koji je drugačiji od

brojeva unutar kojih su razvrstani svi materijali bez porijekla koji su korišteni u njegovoj proizvodnji.

Član 9. (Pravila iz liste postupaka bitne prerade ili obrade nad robom bez

porijekla) Pravila iz liste postupaka bitne prerade ili obrade nad robom

bez porijekla, i način primjene tih pravila nalaze se u Prilogu 1. ove Odluke - "Uvodne napomene i lista postupaka bitne prerade ili obrade kojima se stiče nepreferencijalno porijeklo".

Član 10. (Pravila za proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 1. ove Odluke) (1) Za proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 1. ove Odluke,

odnosno za robu koja se razvrstava u tarifni broj različit od tarifnih brojeva navedenih u Prilogu 1. ove Odluke, porijeklo se određuje za svaki slučaj posebno, rukovodeći se pri tome odredbama člana 29. Zakona.

(2) Pored osnovnih pravila iz stava (1) ovog člana, nepreferencijalno porijeklo utvrđuje se i na osnovu pravila vezanih za harmonizaciju nepreferencijalnih pravila porijekla u okviru Svjetske trgovinske organizacije. U Prilogu 4. ove Odluke nalazi se lista proizvoda za Glave 1 i 3 koji su dio Indikativne liste Svjetske trgovinske organizacije, sa napomenama i dopunskim pravilima uz ove Glave. U skladu sa potrebama privrede Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ministarstvo), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će dopuniti ovu listu drugim tarifnim brojevima odnosno tarifnim podbrojevima sadržanim u listi Svjetske trgovinske organizacije.

Član 11. (Pravilo dodane vrijednosti)

Pravilo X% dodane vrijednosti znači proizvodnju u kojoj povećanje vrijednosti, dobijene kao rezultat prerade i obrade i, ako je primjenjivo, ugrađivanja dijelova porijeklom iz države proizvodnje, predstavlja najmanje X% cijene proizvoda franko fabrika. "X" predstavlja procenat naveden za svaki tarifni broj (četverocifreni tarifni broj nomenklature Harmoniziranog sistema).

Član 12. (Prerada ili obrada koja nije ekonomski opravdana)

(1) Smatra se da prerada ili obrada koja se obavlja u drugoj državi nije ekonomski opravdana ako se na osnovu dostupnih činjenica utvrdi da se tom radnjom namjeravala izbjeći primjena mjera iz člana 27. Zakona.

(2) Ukoliko prerada ili obrada koja se obavlja u drugoj državi nije ekonomski opravdana, smatra se da je na robi obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada, što rezultira izradom novog proizvoda ili čini bitan stepen izrade, u državi iz koje potiče najveći dio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala.

Član 13. (Nedovoljna prerada ili obrada)

(1) Sljedeće se u svakom slučaju smatra nedovoljnom preradom ili obradom za sticanje statusa proizvoda sa porijeklom, bilo da dolazi do izmjene tarifnog broja ili ne: a) radnje kojima se roba održava u dobrom stanju tokom

prijevoza i skladištenja (provjetravanje, prostiranje, sušenje, uklanjanje oštećenih dijelova i slične radnje);

b) jednostavne radnje koje se sastoje od uklanjanja prašine, prosijavanja ili rešetanja, sortiranja, klasificiranja, sparivanja (uključujući i sastavljanje kompleta), pranja, rasijecanja;

Utorak, 28. 5. 2019. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 37 - Strana 3

c) promjena ambalaže te rastavljanje i ponovno sastavljanje pošiljki, jednostavno pakovanje u tegle, limenke, bočice, vreće, sanduke i kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i svi drugi jednostavni postupci pakovanja;

d) pripremanje robe u setove ili komplete ili pripremanje za prodaju;

e) stavljanje oznaka, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje na proizvode ili njihove ambalaže;

f) jednostavno sklapanje dijelova proizvoda kako bi činili kompletan proizvod;

g) rastavljanje ili promjena upotrebe; h) kombinacija dvaju ili više radnji navedenih u tačkama

od a) do g) ovog člana. (2) Svaka prerada ili obrada robe za koju se utvrdi ili za koju se

osnovano sumnja da joj je jedini cilj bio izbjegavanje primjene propisa koji se u Bosni i Hercegovini primjenjuju na robu iz određenih država, ne može se ni u kom slučaju smatrati dovoljnom preradom ili obradom na osnovu koje bi dobijeni proizvod, u smislu člana 29. Zakona, stekao status proizvoda s porijeklom iz države u kojoj je ta prerada ili obrada obavljena.

Član 14. (Neutralni elementi)

(1) Kako bi se utvrdilo iz koje države potiče roba ne uzima se u obzir porijeklo sljedećih elemenata: a) energije i goriva; b) postrojenja i opreme; c) mašina i alata; d) materijala koji nisu uključeni u konačni sastav

proizvoda niti su namijenjeni tome da uđu u konačni sastav proizvoda.

(2) Ukoliko se u skladu s općim pravilom 5 za primjenu BH nomenklature ambalažni materijal ili ambalaža za robu smatra dijelom proizvoda radi razvrstavanja, ne uzima se u obzir pri određivanju porijekla, osim ako se pravilo u Prilogu 1. ove Odluke za predmetnu robu bazira na postotku dodane vrijednosti.

Član 15. (Pribor, rezervni dijelovi i alati)

(1) Pribor, rezervni dijelovi i alati koji se isporučuju zajedno sa određenom opremom, mašinom, aparatom ili vozilom koji čine dio njihove standardne opreme, smatra se da imaju isto porijeklo kao ta oprema, mašina, aparat ili vozilo.

(2) Osnovni rezervni dijelovi neophodni za upotrebu opreme, mašine, aparata ili vozila koji su stavljeni u slobodni promet ili su prethodno izvezeni smatra se da imaju isto porijeklo kao ta roba, ako su ispunjeni uvjeti propisani odredbama ove Odluke.

(3) Za potrebe ove Odluke: a) "oprema, mašina, aparat ili vozilo" je roba navedena u

Odjeljku XVI, XVII i XVIII Carinske tarife; b) "osnovni rezervni dijelovi" su dijelovi neophodni za

rad robe iz tačke a) ovog stava, koja je stavljena u slobodni promet ili je prethodno bila izvezena, koji su karakteristika za tu robu, i koji su namijenjeni za njezino redovno održavanje i zamjenu dijelova iste vrste, koji su oštećeni ili su postali neupotrebljivi.

Član 16. (Prihvatanje pretpostavki o porijeklu za pribor, rezervne dijelove i

alate) Pretpostavka o porijeklu na način opisan u prethodnom

članu prihvata se samo: a) ako je to neophodno radi uvoza u državu odredišta, i

b) ako ugradnja osnovnih rezervnih dijelova u predmetnu opremu, mašinu, aparat ili vozilo u fazi proizvodnje ne bi onemogućila sticanje statusa proizvoda sa porijeklom u državi proizvodnje te opreme, mašine, aparata ili vozila.

Član 17. (Uvjerenje o porijeklu za osnovne rezervne dijelove – original,

kopija i zahtjev) (1) U smislu člana 19. ove Odluke, Zahtjev za izdavanje

Uvjerenja o porijeklu za osnovne rezervne dijelove se podnosi Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Komora). U Zahtjevu i Uvjerenju (kopija i original) koji se na njega odnosi, u polje 6 (Redni broj; oznake, broj i vrsta pakovanja; opis robe) se navode podaci koji treba da sadrže izjavu podnosioca Zahtjeva da je navedena roba namijenjena za redovno održavanje prethodno izvezene opreme, mašine, aparata ili vozila koji su stavljeni u slobodni promet ili su prethodno izvezeni, zajedno sa tačnim podacima o navedenoj opremi, mašini, aparatu ili vozilu. Zahtjev za izdavanje Uvjerenja o porijeklu za osnovne rezervne dijelove i Uvjerenje (kopija i original) koje se na njega odnosi izdaju se na obrascima iz Priloga 2. ove Odluke.

(2) Kad god je to moguće, podnosilac Zahtjeva također navodi podatke o Uvjerenju o porijeklu (naziv organa koji ga je izdao, broj i datum Uvjerenja) koje je pratilo uvezenu opremu, mašinu, aparat ili vozilo, a za čije održavanje su ti dijelovi namijenjeni.

Član 18. (Dodatni dokazi)

U cilju osiguranja primjene odredbi propisanih u odredbama članova od 19. do 22. ove Odluke, Komora može tražiti i dodatne dokaze, posebno:

a) račun ili kopiju računa, koja se odnosi na opremu, mašinu, aparat ili vozilo koje je stavljeno u slobodni promet ili koje je prethodno izvezeno,

b) ugovor ili kopiju ugovora ili bilo koje druge dokumente koji dokazuju da je isporuka izvršena kao dio redovne usluge održavanja.

Član 19. (Opći uvjeti za izdavanje dokaza o nepreferencijalnom porijeklu

robe) (1) Uvjerenja o porijeklu izdaje Komora na pisani zahtjev

podnosioca. (2) Kada to zahtijevaju potrebe trgovinom robom, može se

izdati jedna ili više kopija Uvjerenja o porijeklu. Kopije se izdaju na obrascu iz Priloga 2. ove Odluke.

(3) Uvjerenje o porijeklu se izdaje u slučaju kada može poslužiti kao materijalni dokaz potreban za nepreferencijalni tretman robe.

(4) Uvjerenje o porijeklu ne može poslužiti kao dokaz za preferencijalni tretman robe.

(5) Teret dokaza porijekla je na podnosiocu Zahtjeva za izdavanja dokaza o porijeklu (u daljnjem tekstu: Zahtjev).

(6) Odgovornost o poduzimanju svih neophodnih radnji radi naknadne provjere Uvjerenja o porijeklu, kao i drugih navoda iz Uvjerenja, je na Komori.

Član 20. (Odredbe koje se odnose na Uvjerenje o porijeklu kod uvoza robe) (1) Kada se prilikom uvoza robe u Bosnu i Hercegovinu,

porijeklo proizvoda dokazuje Uvjerenjem o porijeklu, to Uvjerenje ispunjava sljedeće uvjete: a) izdano je od ovlaštenog organa; b) sadrži sve podatke neophodne za identifikaciju

proizvoda na koji se odnosi, a naročito:


1) broj i vrstu paketa, oznake i brojeve koje nose na sebi,

2) vrstu proizvoda, 3) bruto i neto težinu proizvoda, međutim, ovi

podaci se mogu zamijeniti drugima, na primjer brojem ili zapreminom, u slučaju da je proizvod podložan značajnim promjenama u težini tokom prijevoza te u slučaju kada se njegova težina ne može utvrditi ili kada se obično identificira pomoću takvih podataka,

4) ime/naziv pošiljaoca; c) nedvosmisleno potvrđuje da je proizvod na koji se

odnosi, porijeklom iz određene države, u skladu sa pravilima o nepreferencijalnom porijeklu koja su na snazi u Bosni i Hercegovini, a koja su propisana odredbama članova od 27. do 32. Zakona i odredbama ove Odluke.

(2) Uvjerenje o porijeklu vrijedi 12 mjeseci od datuma izdavanja i u tom periodu mora biti podneseno carinskim vlastima u Bosni i Hercegovini.

Član 21. (Odredbe koje se odnose na Uvjerenje o porijeklu kod izvoza

robe) (1) Prilikom izvoza robe iz Bosne i Hercegovine, Uvjerenje i

Zahtjev za tu robu izdaju se na obrascima iz Priloga 2. ove Odluke. Uz Zahtjev se popunjava i Upitnik uz zahtjev koji odgovara obrascu iz Priloga 3. ove Odluke.

(2) Uvjerenje za izvoz robe iz Bosne i Hercegovine u druge države, izdaje se na osnovu pravila sticanja nepreferencijalnog porijekla propisanih u tim državama.

(3) Ukoliko država uvoznica nema propisana nepreferencijalna pravila porijekla robe koje roba mora zadovoljiti pri uvozu u tu državu, Komora će izdati Uvjerenje o porijeklu na osnovu informacija koje identificiraju državu porijekla kao državu u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili u kojoj je obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada u poduzeću opremljenom za tu preradu ili obradu koja je dovela do novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje.

Član 22. (Obrazac Zahtjeva)

(1) Zahtjev je veličine 210 × 297 mm. Obrazac smije biti kraći najviše pet milimetara, odnosno, smije biti duži najviše osam milimetara. Obrazac se štampa na bijelom papiru bez mehaničke kaše za papir, na kojem je moguće pisati, a težina papira je najmanje 40 g/m2.

(2) Obrazac Zahtjeva štampa se na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine ili, ovisno o praksi i zahtjevima trgovine, na nekom drugom jeziku.

(3) Komora može zadržati pravo štampanja Zahtjeva ili taj posao povjeriti ovlaštenoj štampariji. U ovom drugom slučaju, svaki Zahtjev sadrži pozivanje na takvo odobrenje. Na svakom obrascu Zahtjeva stoji naziv i adresa štamparije ili znak po kojem je štamparija prepoznatljiva. Osim toga, na obrascu je odštampan ili pečatom otisnut serijski broj po kojem se isti identificira.

Član 23. (Obrazac Uvjerenja o porijeklu – original i kopija)

(1) Odredbe stavova (1), (2) i (3) prethodnog člana se odnose i na obrazac Uvjerenja o porijeklu – original i kopija.

(2) U pozadini lica originala Uvjerenja o porijeklu odštampana je isprepletena šara ("guilloche") žute boje, što omogućuje primjećivanje svakog pokušaja krivotvorenja mehaničkim ili hemijskim sredstvom.

Član 24. (Identificiranje Uvjerenja o porijeklu)

(1) Svako Uvjerenje o porijeklu iz člana 21. ove Odluke nosi serijski broj pomoću kojeg se može identificirati. Zahtjev i svi primjerci samog Uvjerenja nose isti broj.

(2) Dodatno, Komora može brojčano označiti takve dokumente prema redoslijedu izdavanja.

Član 25. (Popunjavanje Zahtjeva i Uvjerenja o porijeklu – kopija i original) (1) Obrazac Zahtjeva i Uvjerenja o porijeklu – kopija i original,

popunjavaju se velikim štampanim slovima, na identičan način, na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine, engleskom jeziku ili u ovisnosti o praksi i zahtjevu trgovine, na nekom drugom jeziku.

(2) Unosi se ne smiju brisati niti se smije pisati preko njih. Sve promjene unose se precrtavanjem pogrešnog navoda i po potrebi dodavanjem tačnih podataka. Takve promjene potvrđuje osoba koja ih je napravila, a ovjerava ih pečatom Komora.

(3) Svakoj stavci navedenoj u Zahtjevu i Uvjerenju mora prethoditi redni broj. Vodoravna linija se podvlači ispod zadnje stavke u poljima 6. i 7, a neiskorišteni prostor se prekriži linijom u obliku slova "Z", na takav način da se ništa ne može dodati u kasnijoj fazi.

Član 26. (Popunjavanje Zahtjeva)

(1) Zahtjev se popunjava na sljedeći način. Polje 1. Pošiljalac - Unosi se puni naziv i poslovna adresa

izvoznika. Polje 2. Primalac - Unosi se naziv i adresa primaoca. Polje 3. Država porijekla - Unosi se država porijekla. Polje 4. Detalji o prijevozu - Ispunjavanje ovog polja nije

obavezno, ali se preporučuje da se unesu informacije. Polje 5. Napomene – Unose se sve dodatne pojedinosti,

ukoliko ih ima. Polje 6. Oznake i brojevi paketa, opis robe - Unose se

identifikacijske oznake i brojevi koji se nalaze na paketima. Ako su paketi označeni adresom primaoca, navodi se adresa. Ako nisu označeni ni na koji način, unosi se naznaka "no marks and numbers" ("nema oznaka ni brojeva"). Ako su proizvodi s porijeklom upakovani zajedno s proizvodima bez porijekla, dodaje se "part contents only" ("samo djelomičan sadržaj") na kraju svake stavke.

Za robu u rasutom stanju koja nije pojedinačno zapakovana navodi se "in bulk" ("u rasutom stanju"). Prikazana količina mora biti ista kao količina robe koja je prikazana na računu (ili se mora moći s tom količinom dovesti u odnos). Roba mora biti označena komercijalnim opisom "razumnog" opsega.

Kod pošiljki koje sadrže robu s porijeklom i onu bez porijekla (mješovita pošiljka) na Zahtjevu se opisuje samo roba s nepreferencijalnim porijeklom. Ukoliko nije moguće razdvojiti robu s porijeklom od robe bez porijekla nužno je na računu označiti robu bez porijekla (npr. zvjezdicom), a u polju 5, odmah ispod opisa robe, unijeti odgovarajuću izjavu na odgovarajućem jeziku, npr. "Goods marked * on the invoice are non-originating and are not covered by this certificate of origin" ("Roba na računu označena sa * nema porijeklo i na nju se ne odnosi ovo Uvjerenje o porijeklu"). Isto se primjenjuje u slučaju mješovite pošiljke kao kombinacije robe koja je obuhvaćena izuzećem i robe na koju se izuzeće ne odnosi.

Polje 7. Količina - Unosi se bruto i neto težina. Količine treba navoditi u dopunskim jedinicama prema važećoj Carinskoj tarifi.


Polje 8. - Izjava - Unosi se mjesto i datum podnošenja Zahtjeva, ime (velikim štampanim slovima) i potpis podnosioca (ukoliko to nije pošiljalac) Zahtjeva, ovjeren pečatom istog.

(2) Na poleđini Zahtjeva je polje kao prostor za dodatne podatke, ukoliko ih ima.

Član 27. (Popunjavanje Uvjerenja o porijeklu – original i kopija)

(1) Polja od 1. do 7. popunjavaju se na identičan način kao u članu 26. ove Odluke.

(2) U polje 8. unosi se mjesto i datum izdavanja, ime (velikim štampanim slovima) i potpis nadležne osobe, što se potvrđuje pečatom Komore.

Član 28. (Dokumentacija kojom se dokazuje)

(1) Propratni dokumenti koji se koriste u cilju dokazivanja nepreferencijalnog porijekla, mogu se između ostalog sastojati od sljedećeg: a) direktnih dokaza o postupcima koje je poduzeo

izvoznik ili dobavljač za dobijanje odnosne robe, sadržanih na primjer u njegovim računima ili unutrašnjem knjigovodstvu,

b) dokumenata koji dokazuju porijeklo upotrebljenih materijala koji se koriste (carinske deklaracije, certifikati o porijeklu i slično), i

c) dokumenata koji dokazuju preradu ili obradu (tehnički normativ, izračun o formiranoj proizvođačevoj cijeni i slično).

(2) Komora može, po potrebi, zahtijevati i drugu dokumentaciju kojom se dokazuju navodi podnosioca Zahtjeva.

Član 29. (Čuvanje dokumenata)

(1) Podnosilac Zahtjeva čuva kopiju Uvjerenja o porijeklu, kopiju Zahtjeva i propratne dokumente najmanje tri godine.

(2) Komora koja je izdala Uvjerenje o porijeklu čuva originale Zahtjeva, kopiju Uvjerenja o porijeklu i propratne dokumente najmanje tri godine.

Član 30. (Naknadno izdavanje Uvjerenja o porijeklu)

(1) Uvjerenje o porijeklu može se izdati naknadno, nakon obavljenog izvoza robe na koju se odnosi, ako pri izvozu nije bilo izdano zbog greške, nenamjernih propusta ili posebnih okolnosti nastalih pri izvozu robe.

(2) U Zahtjevu za naknadno izdavanje Uvjerenja o porijeklu izvoznik je dužan da navede mjesto i datum izvoza robe na koje se Uvjerenje o porijeklu odnosi, i da navede razloge za svoj zahtjev.

(3) Komora može izdati Uvjerenje o porijeklu robe naknadno samo po obavljenoj provjeri da se podaci u Zahtjevu izvoznika slažu sa podacima u odgovarajućem dokumentu.

(4) Uvjerenje o porijeklu koje je naknadno izdano mora u polju 5. "Napomene" da sadrži sljedeću napomenu na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine i engleskom jeziku (npr.): "NAKNADNO IZDANO" / "ISSUED RETROSPECTIVELY".

Član 31. (Izdavanje duplikata Uvjerenja o porijeklu)

(1) U slučaju krađe, nestanka ili uništenja Uvjerenja o porijeklu, izvoznik može da zatraži od Komore da mu izda duplikat Uvjerenja. Polje 5. "Napomene" duplikata Uvjerenja o porijeklu mora da sadrži sljedeću napomenu na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine i engleskom jeziku (npr.): "DUPLIKAT" / "DUPLICATE".

(2) Duplikat iz stava (1) ovog člana, na kome mora biti naznačen datum izdavanja prvog (originalnog) Uvjerenja o porijeklu robe, važi od datuma izdavanja prvog Uvjerenja.

Član 32. (Administrativna saradnja kod uvoza robe)

(1) Naknadna provjera Uvjerenja o porijeklu provodi se slučajnim odabirom i kad god se pojavi opravdana sumnja carinskog organa u vjerodostojnost Uvjerenja ili tačnost podataka koje sadrži.

(2) Za potrebe stava (1), carinski organ je dužan proslijediti Uvjerenje o porijeklu ili njegovu kopiju Ministarstvu, navodeći razloge za provjeru. Ako je podnesen račun, original račun ili njegova kopija prilaže se proslijeđenom Uvjerenju. Carinski organ, također, pruža sve informacije koje su dobijene pretpostavljajući da su podaci navedeni u uvjerenju netačni ili da uvjerenje nije vjerodostojno.

(3) Ministarstvo prosljeđuje zahtjev iz stava (2) ovog člana nadležnom tijelu države koja je izdala uvjerenje o porijeklu na dalje postupanje.

(4) Ako carinski organ odluči suspendirati primjenu posebnih uvoznih pravila u očekivanju rezultata provjere, odobrava puštanje proizvoda, uz mjere opreza koje smatra potrebnim.

Član 33. (Rezultati naknadne provjere)

(1) Rezultati naknadne provjere dostavljaju se Ministarstvu što je moguće prije. U zahtjevu iz stava (2) prethodnog člana, Ministarstvo navodi da ako na zahtjev za naknadnu provjeru nema odgovora u najdužem roku od deset mjeseci od datuma zahtjeva za provjeru, da će Ministarstvo obavijestiti o tome carinski organ.

(2) Navedeni rezultati moraju omogućiti određivanje da li se Uvjerenje o porijeklu, koje je u skladu sa uvjetima iz člana 32. ove Odluke bilo vraćeno, odnosi na stvarno izvezenu robu i može li to Uvjerenje doista dovesti do primjene nepreferencijalnih pravila.

Član 34. (Administrativna saradnja kod izvoza robe)

(1) Ukoliko nadležna tijela države u koju se izvozi roba izraze opravdanu sumnju u vjerodostojnost Uvjerenja o porijeklu ili tačnost podataka koje sadrži Uvjerenje koje je izdala Komora, proslijedit će Uvjerenje o porijeklu ili njegovu kopiju Ministarstvu, navodeći razloge za provjeru. Ako je podnesen račun, original račun ili njegova kopija prilaže se vraćenom Uvjerenju. Nadležna tijela, također, pružaju sve informacije koje su dobijene pretpostavljajući da su podaci navedeni u uvjerenju netačni ili da uvjerenje nije vjerodostojno.

(2) Ministarstvo prosljeđuje zahtjev Komori na dalje postupanje. Rezultati naknadne provjere dostavljaju se Ministarstvu što je moguće prije, a ne kasnije od šest mjeseci od datuma zahtjeva za provjeru nadležnog tijela države u koju se izvozi roba.

Član 35. (Postupak kontrole i nadzora)

(1) Poslove kontrole i nadzora nepreferencijalnog porijekla robe neposredno vrši Sektor za carinsku politiku i tarife Ministarstva.

(2) Kontrola od strane Ministarstva, znači obavljanje specifičnih radnji kao što je pregled robe, pregled proizvodnih i skladišnih prostora, provjera postojanja i vjerodostojnosti dokumenata, pregled poslovnih knjiga i druge evidencije i provedba bilo kojih službenih istraga i sličnih postupaka kod bilo kojeg učesnika u procesu utvrđivanja porijekla robe s ciljem obezbjeđivanja primjene carinskih i drugih propisa


koji se primjenjuju na robu u pogledu utvrđivanja njezinog porijekla.

(3) Nadzor od strane Ministarstva znači radnju koju Ministarstvo poduzima u općem smislu, s ciljem obezbjeđivanja primjene propisa koji se primjenjuju na robu koja podliježe utvrđivanju njezinog porijekla.

Član 36. (Vršenje poslova kontrole i nadzora)

(1) U vršenju poslova kontrole i nadzora Ministarstvo je ovlašteno da može ostvarivati uvid u dokumentaciju, poslovne knjige i druge isprave vezane za rad i primjenu relevantnih propisa, koji se odnose na uvozne i izvozne radnje u vezi sa tom robom ili na naknadne komercijalne radnje u koje je ta roba uključena. Takvi pregledi mogu se izvršiti u prostorijama Komore, uvoznika i izvoznika, carinskog organa, deklaranta i drugih učesnika u prometu roba koje podliježu nepreferencijalnom postupku kod uvoza i izvoza i da od njih mogu tražiti dostavljanje svih podataka i informacija koje se namjeravaju razmatrati. Ministarstvo može izvršiti pregled robe kada ju je još uvijek moguće pokazati i proizvodnih i skladišnih prostora.

(2) Subjekti iz stava (1) ovog člana su dužni Ministarstvu osigurati sve tehničke i druge uvjete neophodne za vršenje poslova kontrole i nadzora.

(3) Poslove kontrole i nadzora Ministarsvo vrši u okviru redovnih poslova izvršavanja programskih zadataka i u svakom drugom slučaju gdje postoji potreba ili zahtjev za kontrolu i nadzor provedbe odredbi Zakona i ove Odluke.

Član 37. (Izvještaj o kontroli i nadzoru)

O utvrđenom stanju nakon izvršene kontrole i nadzora sačinjava se Izvještaj koji Ministarstvo dostavlja Upravi za indirektno oporezivanje, Komori i vladama entiteta.

Član 38. (Informiranje o izdanim Uvjerenjima o porijeklu)

(1) Komora je dužna podnijeti pisani Izvještaj Ministarstvu o izdanim Uvjerenjima o porijeklu. Izvještaj su dužni podnijeti u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu godinu i na svaki zahtjev Ministarstva. U Izvještaju se daju podaci o izdanim Uvjerenjima, koji sadrže najmanje: broj Uvjerenja, naziv firme/izvoznika, državu izvoza, naziv i tarifni broj robe, količinu i vrijednost robe, rezultate naknadnih provjera, eventualne nepravilnosti kod dostavljanja propisane evidencije, nepridržavanje odredbi Zakona i ove Odluke, pokrenuti kazneni postupci i druge uočene nepravilnosti kod izdavanja Uvjerenja o porijeklu.

(2) Ministarstvo na osnovu dobijenih informacija iz Izvještaja iz člana 37. ove Odluke i Izvještaja iz stava (1) ovog člana, sačinjava Informaciju, koju dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, najmanje jedanput godišnje.

Član 39. (Mišljenje o primjeni ove Odluke)

Ministarstvo je nadležno za davanje mišljenja o primjeni ove Odluke.

Član 40. (Primjena Carinske tarife)

U slučaju promjene tarifnog broja ili oznake za robu iz Priloga ove Odluke, primjenjuje se tarifni broj odnosno oznaka u koji se ta roba svrstava po Carinskoj tarifi važećoj na dan prihvatanja carinske deklaracije, bez izmjene tih tarifnih brojeva ili oznaka u navedenim Prilozima.

Član 41. (Prilozi uz Odluku)

Sastavni dio ove Odluke su Prilozi od 1. do 4. koji glase:

1. Prilog 1. - Uvodne napomene i lista postupaka bitne prerade ili obrade kojima se stiče nepreferencijalno porijeklo,

2. Prilog 2. – Uvjerenje o porijeklu (original, kopija i zahtjev)

3. Prilog 3. - Upitnik uz zahtjev za izdavanje Uvjerenja o porijeklu

4. Prilog 4. – Indikativna lista.

Član 42. (Usklađenost propisa)

Ovom Odlukom o nepreferencijalnom porijeklu robe se preuzimaju odredbe Delegirane uredbe Komisije (EU) 2015/2446 od 28. jula 2015. godine o dopuni Uredbe (EU) br. 952/2013 Evropskog Parlamenta i Vijeća o detaljnim pravilima koja se odnose na pojedine odredbe Carinskog zakonika Unije i odredbe Delegirane uredbe Komisije (EU) 2018/1063 od 16. maja 2018. godine o izmjeni i ispravku Delegirane uredbe Komisije (EU) 2015/2446 o dopuni Uredbe (EU) br. 952/2013 Evropskog Parlamenta i Vijeća o detaljnim pravilima koja se odnose na pojedine odredbe Carinskog zakonika Unije.

Član 43. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje od dana početka primjene Zakona.

VM broj 55/19 22. januara 2019. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

PRILOG 1. Uvodne napomene i lista postupaka bitne prerade ili obrade kojima se stiče nepreferencijalno porijeklo UVODNE NAPOMENE 1. Definicije

1. "Izrada", "proizvodnja" ili "prerada" robe obuhvata bilo kakav postupak obrade, sastavljanja ili prerade robe.

Načini dobijanja robe obuhvataju izradu, proizvodnju, preradu, uzgoj, rudarenje, vađenje, berbu, ribolov, stupičarenje, sakupljanje, prikupljanje, lov i hvatanje.

2. "Materijal" obuhvata sastojke, dijelove, sastavnice, podsklopove i robu koja je fizički ugrađena u drugu robu ili podvrgnuta određenom postupku u proizvodnji druge robe.

"Materijal s porijeklom" znači materijal čija je država porijekla, kako je utvrđeno ovim pravilima, ista kao i država u kojoj se materijal upotrebljava u proizvodnji.

"Materijal bez porijekla" znači materijal čija država porijekla, kako je utvrđeno ovim pravilima, nije ista kao i država u kojoj se materijal upotrebljava u proizvodnji.

"Proizvod" je proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namijenjen kasnijoj upotrebi u drugim postupcima izrade.

3. "Vrijednost koja proizlazi iz obrade i prerade i ugrađivanja dijelova s porijeklom iz države izrade" znači povećanje vrijednosti koje proizlazi iz samog sastavljanja, zajedno s pripremnim postupcima, postupcima završne obrade i kontrole, te ugrađivanja bilo kojih dijelova s porijeklom iz države u kojoj su predmetni postupci provedeni, uključujući dobit i opće troškove nastale u toj državi kao posljedica tih postupaka.

4. Izraz "potpuno dovršavanje" koji se upotrebljava u listi znači da je potrebno obaviti sve postupke koji slijede nakon rezanja tekstilnog materijala ili pletenja ili heklanja direktno u oblik. Međutim, dovršavanje se može smatrati potpunim i kada jedan završni postupak ili više njih nisu obavljeni.


5. Kada se u Prilogu upotrebljava izraz "država", smatra se da se on odnosi na "državu ili područje".

2. Primjena pravila u ovom Prilogu

2.1 Pravila iz ovog Priloga potrebno je primjenjivati na robu na osnovu njezina razvrstavanja u Harmonizirani sistem i svih dodatnih kriterija koje je moguće utvrditi uz tarifne brojeve ili podbrojeve Harmoniziranog sistema i koji su izrađeni upravo za potrebe ovog Priloga. Tarifni broj ili podbroj Harmoniziranog sistema s dodatnom potpodjelom na osnovu tih kriterija u ovom se Prilogu nazivaju "podijeljeni tarifni broj" ili "podijeljeni tarifni podbroj". "Harmonizirani sistem" znači Harmonizirani sistem naziva i označavanja robe (poznat i kao "HS").

Razvrstavanje robe u tarifne brojeve i podbrojeve Harmoniziranog sistema uređeno je općim pravilima o tumačenju Harmoniziranog sistema i svim odgovarajućim napomenama uz odjeljke, glave i podbrojeve tog sistema. U cilju utvrđivanja ispravnog podijeljenog tarifnog broja ili podbroja za određenu robu u ovom Prilogu se opća pravila o tumačenju Harmoniziranog sistema i sve odgovarajuće napomene uz odjeljke, glave i podbrojeve tog sistema primjenjuju mutatis mutandis, osim ako je ovim Prilogom drugačije propisano.

2.2 Upućivanje na promjenu u razvrstavanju u carinsku tarifu u osnovnim pravilima koja se nalaze u nastavku primjenjuje se samo na materijale bez porijekla.

2.3 Materijali koji su stekli status proizvoda s porijeklom u određenoj državi smatraju se materijalima s porijeklom iz te države u cilju utvrđivanja porijekla robe u koju su ugrađeni takvi materijali ili robe koja je dodatnom obradom ili preradom izrađena od takvih materijala u toj državi.

2.4 Ako s poslovnog stajališta nije praktično čuvati odvojene zalihe međusobno zamjenjivih materijala ili robe s porijeklom iz različitih država, država porijekla izmiješanih međusobno zamjenjivih materijala ili robe može se odrediti na osnovu načina upravljanja inventarom koji je priznat u državi u kojoj su materijali ili roba izmiješani.

2.5 Za potrebe primjene osnovnih pravila na osnovu promjene u razvrstavanju u carinsku tarifu, materijali bez porijekla koji ne zadovoljavaju osnovno pravilo ne uzimaju se u obzir, osim ako u određenoj glavi nije utvrđeno drugačije, ako ukupna vrijednost tih materijala ne premašuje 10% cijene robe franko fabrika.

2.6 Osnovna pravila na nivou glave (osnovna pravila uz glave) imaju istu vrijednost kao osnovna pravila na nivou potpodjela i mogu se primjenjivati alternativno.

3. Značenje pojmova Ako se temelje na promjeni u razvrstavanju u carinsku

tarifu, osnovna pravila na nivou potpodjela mogu biti izražena uz pomoć sljedećih skraćenica, a odnose se na Priloge 1. i 4. ove Odluke.

"Glava" (chapter) - obuhvata prve dvije cifre HS nomenklature.

"Tarifni broj" (tariff heading) - obuhvata prve četiri cifre HS nomenklature.

"Tarifni podbroj" (tariff subheading) - obuhvata prvih šest cifara HS nomenklature.

"CC" (change of chapter) - promjena u odgovarajuću glavu iz bilo koje druge glave.

"CTH" (change of tariff heading) - promjena iz bilo kog tarifnog broja.

"CTSH" (change of tariff subheading) - promjena iz bilo kog tarifnog podbroja.

"CTHS" (change of split tariff heading) - promjena u odgovarajući podijeljeni tarifni broj iz bilo koje druge podjele u okviru tog tarifnog broja ili bilo kojeg drugog tarifnog broja.

"CTSHS" (change of split tariff subheading) - promjena u u odgovarajući podijeljeni tarifni podbroj iz bilo koje druge podjele u okviru tog tarifnog podbroja ili bilo kojeg drugog tarifnog podbroja ili broja.

ODJELJAK I ŽIVE ŽIVOTINJE; PROIZVODI ŽIVOTINJSKOG PORIJEKLA GLAVA 2 Meso i drugi jestivi klanički proizvodi Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:

(1) Za potrebe ovog preostalog pravila "miješanje" znači namjeran i proporcionalno kontroliran postupak koji se sastoji od spajanja dvaju ili više zamjenjivih materijala.

(2) Država porijekla mješavine proizvoda iz ove glave država je porijekla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog porijekla uzima se zajedno.

(3) U slučaju da nijedan od upotrijebljenih materijala ne doseže potrebni postotak, država porijekla mješavine država je u kojoj je miješanje provedeno.

Napomena uz glavu:

Ako osnovno pravilo za tarifne brojeve 0201 do 0206 nije ispunjeno, smatra se da meso (jestivi mesni proizvodi) potiče iz države u kojoj su životinje od kojih je dobijeno najduže tovljene ili uzgajane.

Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala. Oznaka

HSNaziv robe Osnovna pravila

0201 Meso od životinja vrste goveda, svježe ili rashlađeno

Država porijekla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje tri mjeseca prije klanja.

0202 Meso od životinja vrste goveda, zamrznuto


0203 Svinjsko meso, svježe, rashlađeno ili zamrznuto

Država porijekla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje dva mjeseca prije klanja.

0204 Ovčje ili kozje meso, svježe, rashlađeno ili zamrznuto

Država porijekla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje dva mjeseca prije klanja.

0205 Meso od konja, magaraca, mula ili mazgi, svježe, rashlađeno ili zamrznuto


0206

Jestivi klanički proizvodi od životinja vrsta goveda, svinja, ovaca, koza, konja, magaraca, mula ili mazgi, svježi, rashlađeni ili smrznuti

Država porijekla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje tri mjeseca prije klanja ili, kad je riječ o svinjama, ovcama ili kozama, dva mjeseca prije klanja.

GLAVA 4 Mliječni proizvodi; ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog porijekla, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država porijekla mješavine proizvoda iz ove glave država je porijekla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država porijekla mješavine proizvoda iz tarifnih brojeva 0401 do 0404 država je porijekla materijala


čiji je maseni udio suhe materije u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog porijekla uzima se zajedno.




HS Naziv robe Osnovna pravila

ex 0408 - jaja peradi i ptičja jaja, bez ljuske, sušena, i žumanjci jaja, sušeni

Država porijekla država je u kojoj je provedeno sušenje (nakon razbijanja i odvajanja, prema potrebi): - ptičjih jaja, u ljusci, svježih ili konzerviranih, iz tarifnog broja HS ex 0407 - ptičjih jaja, bez ljuske, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408 - žumanjaka, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408

ODJELJAK II BILJNI PROIZVODI GLAVA 9 Kahva, čaj, mate čaj i začini Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:





Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

- kahva, nepržena:

0901 11 - s kofeinom Država porijekla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobijena u prirodnom ili neprerađenom stanju.

0901 12 - bez kofeina Država porijekla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobijena u prirodnom ili neprerađenom stanju.

- kahva, pržena 0901 21 - s kofeinom CTSH 0901 22 - bez kofeina CTSH

GLAVA 11 Proizvodi mlinske industrije; slad; škrob; inulin; pšenični gluten Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:

(1) Za potrebe ovog preostalog pravila ‚miješanje’ znači namjeran i proporcionalno kontroliran postupak koji se sastoji od spajanja dvaju ili više zamjenjivih materijala.


(3) U slučaju da ni jedan od upotrijebljenih materijala ne doseže potrebni postotak, država porijekla mješavine država je u kojoj je miješanje provedeno.

Preostalo pravilo uz glavu: Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i drugih preostalih pravila uz poglavlje, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala. Oznaka

HSNaziv robe

Osnovna pravila

1101 Brašno od pšenice ili suražice CC 1102 Brašno od žitarica, osim od pšenice ili suražice CC 1103 Prekrupa, krupica i pelete od žitarica CC 1104 Zrna žitarica, drukčije obrađena (na primjer, oljuštena, valjana,

u pahuljicama, perlirana, rezana ili drobljena), osim riže iz tarifnog broja 1006; klice žitarica, cijele, valjane, u pahuljicama ili mljevene

CC

1105 Brašno, krupica, prah, pahuljice, granule i pelete od krompira CC 1106 Brašno, krupica i prah od suhog mahunastog povrća iz tarifnog

broja 0713, od sagoa, korijena ili gomolja iz tarifnog broja 0714 ili od proizvoda iz glave 8.

CC

1107 Slad, pržen ili nepržen CC 1108 Škrob; inulin CTH 1109 Pšenični gluten, neovisno je li osušen ili ne CTH

GLAVA 14 Biljni materijali za pletarstvo; biljni proizvodi nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:







ex 1404 Pamučni linters, izbjeljivači

Država porijekla robe država je u kojoj je proizvod izrađen od sirovog pamuka čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

ODJELJAK IV PROIZVODI PREHRAMBENE INDSTRIJE; PIĆA, ALKOHOLI I SIRĆE; DUHAN I PRERAĐENI NADOMJESCI DUHANA GLAVA 17 Šećeri i proizvodi od šećera Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:





Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala.


Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

1702

Drugi šećeri, uključujući hemijski čistu laktozu, maltozu, glukozu i fruktozu, u čvrstom stanju; šećerni sirupi bez dodanih aroma ili bojila; vještački med, neovisno o tome je li miješan s prirodnim medom; karamel

Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve

ex l702 (a) - hemijski čista laktoza, maltoza, glukoza i fruktoza CTHS ex 1702 (b) - ostalo CC 1703 Melasa dobijena pri ekstrakciji ili rafiniranju šećera CC

1704 Konditorski proizvodi od šećera (slatkiši) (uključujući bijelu čokoladu), ne sadrže kakao

CTH

GLAVA 20 Proizvodi od povrća, voća, orašastih plodova ili drugih dijelova biljaka Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država porijekla mješavine proizvoda iz ove glave država je porijekla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država porijekla mješavine proizvoda iz tarifnog broja 2009 (voćni sokovi (uključujući mošt od grožđa) i sokovi od povrća, nefermentirani, neovisno o tome sadrže li dodani šećer ili druga sladila ili ne) država je porijekla materijala čiji je maseni udio suhe materije u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog porijekla uzima se zajedno.



Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala.


ex 2009 Sok od grožđa CTH, osim od mošta od grožđa iz tarifnog broja 2204

GLAVA 22 Pića, alkoholi i sirće Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država porijekla mješavine proizvoda iz ove glave država je porijekla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država porijekla mješavine vina (tarifni broj 2204), vermuta (tarifni broj 2205), rakije, likera i alkoholnih pića (tarifni broj 2208) država je porijekla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 85%. Masa materijala istog porijekla uzima se zajedno.



Ako državu porijekla za robu iz ove glave, osim za tarifni broj 2208, nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala. Oznaka


ex 2204

Vino od svježeg grožđa, za pripremu vermuta, s dodanim moštom od svježeg grožđa, koncentriranim ili nekoncentri-

Država porijekla robe država je u kojoj je grožđe dobijeno u prirodnom ili neprerađenom stanju.

ranim, ili alkoholom

ex 2205 Vermut

Proizvodnja od vina od svježeg grožđa koje sadrži mošt od svježeg grožđa, koncentriran ili nekoncentriran, ili alkohol, iz oznake KN 2204

ODJELJAK VI PROIZVODI HEMIJSKE ILI SRODNIH INDUSTRIJA GLAVA 34 Sapun, organska površinski aktivna sredstva, preparati za pranje, preparati za podmazivanje, vještački voskovi, pripremljeni voskovi, preparati za poliranje i čišćenje, svijeće i slični proizvodi, paste za modeliranje, "zubarski voskovi" te zubarski preparati na osnovi gipsa Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala. Oznaka

HSNaziv robe

Osnovna pravila

ex 3401 Pust i netkani tekstilni materijali, impregnirani, premazani ili prekriveni sapunom ili dete-rdžentom

Proizvodnja od pusta ili netkanih materijala

ex 3405

Pust i netkani tekstilni materijali, impregnirani, premazani ili prekriveni politurama ili laštilima, za obuću, pokućstvo, podove, karoserije, staklo ili metali, paste i praškovi za ribanje (čišćenje) i slični preparati


GLAVA 35 Bjelančevinaste materije; modificirani škrobovi; ljepila; enzimi Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu mase materijala.

Oznaka HS

Naziv robe Osnovna pravila

ex 3502 Sušeni albumin iz jaja:

Sušenje (nakon razbijanja i odvajanja, prema potrebi): - ptičjih jaja, u ljusci, svježih ili konzerviranih, iz tarifnog broja HS ex 0407 - ptičjih jaja, bez ljuske, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408 ili - bjelanjaka, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 3502

ODJELJAK VIII SIROVA KOŽA, ŠTAVLJENA KOŽA, KRZNO I PROIZVODI OD NJIH; SEDLARSKI I REMENARSKI PROIZVODI; PREDMETI ZA PUTOVANJE, RUČNE TORBE I SLIČNI SPREMNICI; PROIZVODI OD ŽIVOTINJSKIH CRIJEVA (OSIM OD DUDOVOG SVILCA) GLAVA 42 Proizvodi od kože; sedlarski i remenarski proizvodi; predmeti za putovanje, ručne torbe i slični spremnici; proizvodi od životinjskih crijeva (osim od dudovog svilca) Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala.


ex 4203 - odjeća od kože ili od vještačke kože

Potpuno dovršavanje


ODJELJAK X DRVNA CELULOZA ILI CELULOZA OD OSTALIH VLAKNASTIH CELULOZNIH MATERIJALA; PAPIRNI I KARTONSKI OTPACI I OSTACI NAMIJENJENI PONOVNOJ PRERADI; PAPIR I KARTON TE PROIZVODI OD PAPIRA I KARTONA GLAVA 49 Štampane knjige, novine, slike i ostali proizvodi grafičke industrije; rukopisi, štampani tekstovi i planovi Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

ex 4910 Kalendari svih vrsta, štampani, uključujući i kalendarske blokove, ukrašeni.

CTH

ODJELJAK XI TEKSTIL I TEKSTILNI PROIZVODI GLAVA 50 Svila Napomena uz glavu:

Kako bi se smatralo da se njime stiče status proizvoda s porijeklom, termoštampanje mora biti propraćeno transfernim štampanjem.




5001 Čahure dudovog svilca prikladne za odmatanje

CTH

5002 Sirova svila (neupredena)

CTH

5003

Svileni otpad (uključujući čahure neprikladne za odmatanje, otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5004

Svilena pređa (osim pređe od svilenih otpadaka), nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5005

Pređa od svilenih otpadaka, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s

pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5006

Svilena pređa i pređa od svilenih otpadaka, pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju; svileni katgut


ex 5006 (a) Crijeva dudovog svilca

CTH

ex 5006 (b) Ostalo


5007 Tkanine od svile ili svilenih otpadaka

Proizvodnja od pređe ili Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

GLAVA 51 Vuna, fina ili gruba životinjska dlaka; pređa i tkanina od konjske dlake Napomena uz glavu:





5101 Vuna, nevlačena ili nečešljana


ex 5101 (a) - masna, uključujući vunu pranu na ovci:

CTH

ex 5101 (b) - odmašćena vuna, nekarbonizirana

Proizvodnja od masne vune, uključujući otpatke vune, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

ex 5101 (c) - karbonizirana Proizvodnja od odmašćene vune, neka-rbonizirane, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

5102 Fina ili gruba životinjska dlaka, nevlačena niti češljana

CTH

5103

Otpaci od vune i fine ili grube životinjske dlake, uključujući otpadnu pređu, ali isključujući rastrgane tekstilne materijale


ex 5103 (a)

Karbonizirani

Proizvodnja od nekarboniziranih otpadaka, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

ex 5103 (b) Ostalo CTH 5104 Rastrgani tekstilni CTH


materijali od vune ili od fine ili grube životinjske dlake

5105

Vuna i fina ili gruba životinjska dlaka, grebana ili češljana (uključujući češljanu vunu u pramenovima)

CTH

5106

Pređa od vlačene vune, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5107

Pređa od češljane vune, nepripremljena u pakovanju za pojedinačnu prodaju


5108

Pređa od fine životinjske dlake (vlačene ili češljane), nepripremljena u pakovanja za pojedi-načnu prodaju


5109

Pređa od vune ili fine životinjske dlake, pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju


5110

Pređa od grube životinjske dlake ili konjske dlake (uključujući obavijenu

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile,

pređu od konjske dlake), neovisno o tome je li pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

- hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5111 Tkanine od vlačene vune ili vlačene fine životinjske dlake


5112 Tkanine od češljane vune ili češljane fine životinjske dlake


5113 Tkanine od grube životinjske dlake ili konjske dlake


GLAVA 52 Pamuk Preostalo pravilo uz glavu:



5201 Pamuk, nevlačeni ili nečešljani


ex 5201 (a) Bijeljeni Proizvodnja od sirovog pamuka, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

ex 5201 (b) Ostalo CTH

5202

Pamučni otpaci (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5203 Pamuk, vlačeni ili češljani

CTH

5204

Pamučni konac za šivanje, neovisno o tome je li pripremljen u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje

ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5205

Pamučna pređa (osim konca za šivanje), s masenim udjelom pamuka 85% ili većim, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno


bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5206

Pamučna pređa (osim konca za šivanje), s masenim udjelom pamuka manjim od 85%, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju


5207

Pamučna pređa (osim konca za šivanje) pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje

ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5208

Pamučne tkanine, s masenim udjelom pamuka 85% ili većim, mase ne veće od 200 g/m2


5209

Pamučne tkanine, masenog udjela pamuka 85% ili većeg, mase veće od 200 g/m2


5210

Pamučne tkanine, masenog udjela pamuka manjeg od 85%, u mješavini pretežno ili samo s vještačkim ili sintetičkim vlaknima, mase ne veće od 200 g/m2


5211

Pamučne tkanine, s masenim udjelom pamuka manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s vještačkim ili sintetičkim vlaknima, mase veće od 200 g/m2


5212 Ostale tkanine od pamuka


GLAVA 53 Ostala biljna tekstilna vlakna; papirna pređa i tkanine od papirne pređe Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče

najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

5301

Lan, sirov ili prerađivan, ali nepreden; lanena kučina i otpaci (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5302

Prava konoplja (Cannabis sativa L), sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina i otpaci od prave konoplje (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5303

Juta i ostala tekstilna vlakna od drvenog lika (isključujući lan, pravu konoplju i ramiju), sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina i otpaci od tih vlakana (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

[5304]

5305

Kokosovo vlakno, abaka (Manila konoplja ili Musa textilis Nee), ramija i druga biljna tekstilna vlakna, nespomenuta niti uključena na drugom mjestu, sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina, iščešak i otpaci od tih vlakana (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5306 Lanena pređa


5307 Pređa od jute ili drugih tekstilnih vlakana od drvenog lika iz tarifnog broja 5303


5308 Pređa od ostalih biljnih Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne


tekstilnih vlakana; papirna pređa

brojeve

ex 5308 (a) - pređa od drugih biljnih tekstilnih vlakana


ex 5308 (b) - papirna pređa CTH

5309 Lanene tkanine


5310 Tkanine od jute ili drugih tekstilnih vlakana od drvenog lika iz tarifnog broja 5303


5311 Tkanine od ostalih biljnih tekstilnih vlakana; tkanine od papirne pređe


ex 5311 (a) Tkanine od ostalih biljnih tekstilnih vlakana


ex 5311 (b) Tkanine od papirne pređe CTH

GLAVA 54 Vještački filamenti; trake i slični oblici od vještačkih tekstilnih materijala Preostalo pravilo uz glavu:



5401

Konac za šivanje od vještačkih ili sintetičkih filamenata, neovisno o tome je li pripremljen u pakovanja za pojedinačnu prodaju


5402 Pređa od sintetičkih filamenata (osim konca

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni

za šivanje), nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju, uključujući sintetičke monofilamente finoće manje od 67 deciteksa

češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5403

Pređa od vještačkih filamenata (osim konca za šivanje), nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju, uključujući vještačke monofilamente finoće manje od 67 deciteksa

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili

- rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5404

Sintetički monofilamenti finoće 67 deciteksa i veće, s dimenzijom poprečnog presjeka ne većom od 1 mm; trake i slični proizvodi (na primjer vještačka slama), od sintetičkih tekstilnih materijala, očevidne širine ne veće od 5 mm


5405

Vještački monofilamenti finoće 67 deciteksa i veće s dimenzijom poprečnog presjeka ne većom od 1 mm; trake i slično (na primjer vještačka slama), od vještačkog tekstilnog materijala, očevidne širine ne veće od 5 mm


5406 Pređa od vještačkih ili sintetičkih filamenata (osim konca za šivanje),

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za


pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

predenje, - sirove svile ili otpadaka svile,

- hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5407

Tkanine od sintetičke filamentne pređe, uklju-čujući tkanine dobijene od proizvoda iz tarifnog broja 5404


5408

Tkanine od vještačke filamentne pređe, uključujući tkanine dobijene od proizvoda iz tarifnog broja 5405


GLAVA 55 Vještačka ili sintetička rezana vlakna Napomena uz glavu:




Oznaka HS


5501 Kabeli od sintetičkih filamenata

Proizvodnja od hemijskih materijala ili tekstilne pulpe

5502 Kabeli od vještačkih filamenata


5503

Sintetička rezana vlakna, nevlačena, nečešljana niti na drugi način pripremljena za predenje


5504

Vještačka rezana vlakna, nevlačena, nečešljana niti na drugi način pripremljena za predenje


5505

Otpaci (uključujući iščešak, otpatke od pređa i raščupane tekstilne proizvode) od vještačkih ili sintetičkih vlakana


5506

Sintetička rezana vlakna, vlačena, češljana ili na drugi način pripremljena za predenje

Proizvodnja od hemijskih materijala ili materijala ili tekstilne pulpe ili otpadaka iz tarifnog broja 5505

5507

Vještačka rezana vlakna, vlačena, češljana ili na drugi način pripremljena za predenje

Proizvodnja od hemijskih materijala ili materijala ili tekstilne pulpe ili otpadaka iz tarifnog broja 5505

5508

Konac za šivanje, od vještačkih ili sintetičkih rezanih vlakana, neovisno o tome je li pripremljen u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata,

nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5509

Pređa (osim konca za šivanje) od sintetičkih rezanih vlakana, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju


5510

Pređa (osim konca za šivanje) od vještačkih rezanih vlakana, nepripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - hemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili

- rezanih vještačkih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Štampanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez porijekla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko fabrika

5511

Pređa (osim konca za šivanje) od sintetičkih rezanih vlakana, pripremljena u pakovanja za pojedinačnu prodaju


5512

Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom sintetičkih rezanih vlakana 85% ili većim


5513

Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom tih vlakana manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s pamukom, mase ne veće od 170 g/m2


5514

Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom tih vlakana manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s pamukom, mase veće od 170 g/m2


5515 Ostale tkanine od sintetičkih rezanih vlakana

Proizvodnja od pređe ili Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili


prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

5516 Tkanine od vještačkih rezanih vlakana


GLAVA 56 Vata, pust i netkani materijali; posebna pređa; konopi, uzice i užad te proizvodi od njih Napomena uz glavu:





5601

Vata od tekstilnih materijala i proizvodi od vate; tekstilna vlakna, dužine ne veće od 5 mm (flok); prah i nope od tekstilnog materijala

Proizvodnja od vlakana

5602 Pust, neovisno o tome je li impregniran, prevučen, prekriven ili laminiran ili ne


ex 5602 (a) Štampani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)

Proizvodnja od vlakana ili Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

ex 5602 (b) Impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani

Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje pusta, nebijeljenog

ex 5602 (c) - ostalo Proizvodnja od vlakana

5603

Netkani materijali, neovisno o tome jesu li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani ili ne


ex 5603 (a) - štampani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)

Proizvodnja od vlakana ili Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima


Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje netkanog tekstila, nebijeljenog


5604

Nit i kord od gume, prekriveni tekstilnim materijalom; tekstilna pređa, trake i slično iz tarifnih brojeva 5404 ili 5405, impregnirani, prevučeni, prekriveni ili obloženi s gumom ili plastičnom masom


ex 5604 (a) Niti i kord od gume, prekriveni tekstilnim materijalom

Proizvodnja od gumenih niti ili jezgri koje nisu prekrivene tekstilom

ex 5604 (b) - ostalo Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili oblaganje tekstilne pređe, vrpci i slično, nebijeljene

5605

Metalizirana pređa, neovisno o tome je li obavijena, koja se sastoji od tekstilne pređe, vrpca i sličnih oblika iz tarifnih brojeva 5404 ili 5405, kombiniranih s metalom u obliku niti, vrpca ili praha ili prekrivenih metalom

CTH

5606 Upletena pređa, upletene trake i slični oblici iz tarifnih brojeva

CTH

5404 ili 5405 (osim upletenih proizvoda iz tarifnog broja 5605 i upletene pređe od konjskih dlaka iz grive i repa); šenil-pređa (uključujući flokiranu šenil-pređu); efektna pređa s petljama

5607

Konopi, uzice i užad, neovisno o tome jesu li pleteni i prepleteni ili nisu, te neovisno o tome jesu li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili obloženi gumom ili plastičnom masom ili nisu

Proizvodnja od vlakana, pređe od kokosovih vlakana, sintetičkih ili vještačkih filamenata ili monofilamenata

5608

Uzlani mrežasti proizvodi od konopa, uzica ili užadi; gotove ribarske mreže i ostale gotove mreže, od tekstilnog materijala

CTH

5609

Proizvodi od pređa, vrpca i sličnih proizvoda iz tarifnog broja 5404 ili 5405, konopa, uzica ili užadi, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu

Proizvodnja od vlakana, pređe od kokosovih vlakana, sintetičkih ili vještačkih filamenata ili monofilamenata

GLAVA 57 Tepisi i drugi tekstilni podni pokrivači Preostalo pravilo uz glavu:


Oznaka HS


5701 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, uzlani, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

5702

Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, tkani, nedobijeni tafting-postupkom niti flokirani, neovisno o tome jesu li dovršeni, uključujući "kelem", "schumacks", "karamanie" i slične ručno tkane pokrivače

CTH

5703 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, dobijeni tafting-postupkom, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

5704 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, od pusta, nedobijeni tafting-postupkom niti flokirani, neovisno o tome jesu li dovršeni


5705 Ostali tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

GLAVA 58 Posebne tkanine; tekstilne tkanine dobijene tafting postupkom; čipka; tapiserije; pozamenterija; vez Preostalo pravilo uz glavu:



5801 Tkanine s florom i tkanine od šenil-pređe, osim tkanina iz tarifnog broja 5802 ili 5806




ex 5801 (b) - impregnirane, prevučene ili prekrivene

Proizvodnja od nebijeljenih materijala, pusta ili netkanih materijala

ex 5801 (c) - ostalo Proizvodnja od pređe

5802

Frotir za ručnike i slični tkani frotir materijali, osim uskih tkanina iz tarifnog broja 5806; tafting tekstilni materijali, osim proizvoda iz tarifnog broja 5703



Proizvodnja od pređe ili


Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima




5803 Gaza, osim uskih tkanina iz tarifnog broja 5806


ex 5803 (a) - štampana, bojena (uključujući bojena u bijelo)





5804

Til i drugi mrežasti materijali, isključujući tkane, pletene ili heklane materijale; čipke u metraži, vrpcama ili motovima, osim materijala iz tarifnog broja od 6002 do 6006




ex 5804 (b) - impregnirani, prevučeni ili prekriveni



5805

Ručno tkane tapiserije vrsta gobelins, flanders, aubusson, beauvais i slično, te tapiserije rađene iglom (na primjer sitnim bodom, križićima), neovisno o tome jesu li gotove


ex 5805 (a) - štampane ili bojane





5806

Uske tkanine, osim proizvoda iz tarifnog broja 5807; uski materijali koji se sastoje samo od međusobno slijepljenih niti osnove ("bolducs")


ex 5806 (a) - štampane, bojane (uključujući bojane u bijelo)





5807

Etikete, značke i slični proizvodi od tekstilnog materijala, u metraži, vrpcama ili izrezani u određene oblike ili veličine, nevezeni







5808

Pletenice u metraži; pozamenterija i slični ukrasni proizvodi u metraži, nevezeni, osim pletenih ili heklanih; kićanke, pomponi i slični proizvodi







5809

Tkanine od metalnih niti i od metalizirane pređe iz tarifnog broja 5605, vrsta koje se upotrebljavaju za izradu odjeće, unutrašnje opremanje i slično, nespomenute niti uključene na drugom mjestu


ex 5809 (a) - štampane, bojene (uključujući bojene u bijelo)





5810 Vez u metraži, u vrpcama ili motivima

Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne premašuje 50% cijene proizvoda franko fabrika

5811

Punjeni tekstilni proizvodi u metraži, koji se sastoje od jednog ili više slojeva tekstilnih materijala spojenih s materijalom za punjenje prošivanjem ili na drugi način, osim veza iz tarifnog broja 5810







GLAVA 59 Impregnirani, premazani, prevučeni, prekriveni ili laminirani tekstilni materijali; tekstilni proizvodi prikladni za industrijsku upotrebu Preostalo pravilo uz glavu:


5901

Tekstilne tkanine prevučene ljepilom ili škrobnim materijama koje se upotrebljavaju za vanjsko uvezivanje knjiga i u slične svrhe; tkanine za kopiranje; kanafas pripremljen za slikanje;

Proizvodnja od nebijeljenih materijala


škrobljeno platno i slični kruti tekstilni materijali koji se upotrebljavaju u izradi osnova šešira

5902

Kord tkanine za vanjske pneumatske gume od najlonske pređe ili ostalih poliamida, poliestera i viskoznog rajona, velike čvrstoće

Proizvodnja od pređe

5903

Tekstilni materijali impregnirani, premazani, prevučeni, prekriveni ili laminirani plastičnim masama, osim onih iz tarifnog broja 5902

Proizvodnja od nebijeljenih materijalaili Štampanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

5904

Linoleum, neovisno o tome je li rezan u oblike; podni pokrivači na tekstilnoj podlozi koja je premazana, prevučena ili prekrivena, neovisno o tome jesu li izrezani u oblike


5905 Tekstilne zidne obloge


5906 Gumirani tekstilni materijali, osim onih iz tarifnog broja 5902

Proizvodnja od bijeljenih pletenih ili heklanih tkanina ili od drugih nebijeljenih tkanina

5907

Tekstilne tkanine na drugi način impregnirane, premazane, prevučene ili prekrivene; oslikana platna za pozorišne kulise, umjetničke radionice i sličnu upotrebu


5908

Tekstilni stijenjevi, tkani, prepleteni ili pleteni, za svjetiljke, peći, upaljače, svijeće i slično; čarapice za plinsku rasvjetu i cjevasti pleteni materijali za čarapice, neovisno o tome jesu li impregnirani


5909

Cijevi i crijeva od tekstilnog materijala, uključujući obložene i pojačane, s priborom ili bez pribora od drugih materijala

Proizvodnja od pređe ili vlakana

5910

Transportne trake i pogonsko remenje, od tekstilnog materijala, neovisno o tome jesu li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani plastičnim masama, ojačani metalom ili drugim materijalom ili ne


5911 Tekstilni proizvodi i predmeti, za tehničku upotrebu, navedeni u napomeni 7 uz ovu glavu


ex 5911 (a) - diskovi ili obruči za poliranje, osim od pusta

Proizvodnja od pređe, otpadnih materijala ili krpa iz tarifnog broja 6310

ex 5911 (b) - ostalo Proizvodnja od pređe ili vlakana

GLAVA 60 Pletene ili heklane tkanine Preostalo pravilo uz glavu:


6001 Materijali s florom, uključujući materijale s visokim florom i frotir materijale, pleteni ili heklani



Proizvodnja od pređe ili Štampanje ili bojenje nebijeljenih

tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

ex 6001 (b) - ostalo Proizvodnja od pređe

6002

Pleteni ili heklani materijali, širine ne veće od 30 cm, s masenim udjelom elastomerne pređe ili gumenih niti 5% ili većim, osim onih iz tarifnog broja 6001





6003 Pleteni ili heklani materijali, širine ne veće od 30 cm, osim onih iz tarifnog broja 6001 ili 6002


ex 6003 (a) štampani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)



6004

Pleteni ili heklani materijali, širine veće od 30 cm, s masenim udjelom elastomerne pređe ili gumenih niti 5% ili većim, osim onih iz tarifnog broja 6001





6005

Pleteni materijali po osnovi (uključujući i dobijene na "galloon" pletaćim mašinama), osim onih iz tarifnih brojeva 6001 do 6004





6006 Ostali pleteni ili heklani materijali Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve




GLAVA 61 Odjeća i pribor za odjeću, pleteni ili heklani Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila6101 Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači

bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, pleteni ili heklani, za muškarce ili dječake, osim proizvoda iz tarifnog broja 6103


ex 6101 (a) - dobijeni šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani




6102 Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, pleteni ili heklani, za žene ili djevojčice, osim proizvoda iz tarifnog broja 6104.





6103 Odijela, kompleti, jakne, sakoi, pantalone, pantalone s plastronom i naramenicama, pantalone stisnute ispod koljena i kratke pantalone (osim odjeće za plivanje), za muškarce i dječake, pleteni ili heklani





6104 Kostimi, kompleti, jakne, sakoi, haljine, suknje, suknje-pantalone, pantalone, pantalone s plastronom i naramenicama, pantalone stisnute ispod koljena i kratke pantalone (osim odjeće za plivanje), za žene i djevojčice, pleteni ili heklani





6105 Košulje za muškarce ili dječačke, pletene ili heklane Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve




6106 Bluze, košulje i košulje-bluze, za žene ili djevojčice, pletene ili heklane





6107 Gaće, noćne košulje, pidžame, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za muškarce i dječake, pleteni ili heklani





6108 Kombinei, podsuknje, gaćice, spavaćice, pidžame, jutarnje haljine, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za žene ili djevojčice, pleteni ili heklani





6109 T-majice, majice bez rukava i ostale potkošulje, pletene ili heklane


ex 6109 (a) - dobijeni šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već


oblikovani ex 6109 (b) - ostalo Proizvodnja od

pređe 6110 Džemperi, puloveri, prsluci i slični proizvodi, pleteni

ili heklani Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve




6111 Odjeća i pribor za odjeću, za dojenčad i malu djecu, pleteni ili heklani





6112 Trenerke, skijaška odijela te kupaće gaće i kostimi, pleteni ili heklani





6113 Odjeća, izrađena od pletenih ili heklanih materijala iz tarifnih brojeva 5903, 5906 ili 5907


ex 6113 (a) - dobijena šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6114 Ostala odjeća, pletena ili heklanea Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve

ex 6114 (a) - dobijena šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6115 Čarape s gaćicama, čarape s gaćicama bez stopala, čarape, kratke čarape i slično, uključujući gradirane stezne čarape (na primjer, čarape za vene) i obuću bez pričvršćenog đona, pletene ili heklane


ex 6115 (a) - dobijene šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6116 Rukavice s prstima, s jednim prstom ili bez prstiju, pletene ili heklane


ex 6116 (a) - dobijene šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6117 Ostali gotovi dodaci za odjeću, pleteni ili heklani; pleteni ili heklani dijelovi odjeće ili dodataka za odjeću






GLAVA 62 Odjeća i pribor za odjeću, ni pleteni niti heklani Peostalo pravilo uz glavu:


6201

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, za muškarce ili dječake, osim proizvoda iz tarifnog broja 6203


ex 6201 (a) - dovršeni ili potpuni Potpuno dovršavanje ex 6201 (b) - nedovršeni ili nepotpuni Proizvodnja od pređe

6202

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, za žene ili djevojčice, osim proizvoda iz tarifnog broja 6204



6203

Odijela, kompleti, jakne, sakoi, pantalone, pantalone s plastronom i naramenicama, pantalone stisnute ispod koljena i kratke pantalone (osim odjeće za plivanje), za muškarce ili dječake



6204

Kostimi, kompleti, jakne, sakoi, haljine, suknje, suknje-pantalone, pantalone, pantalone s plastronom i naramenicama, pantalone stisnute ispod koljena i kratke pantalone (osim odjeće za plivanje), za žene ili djevojčice



6205 Košulje za muškarce i dječake Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6206 Bluze, košulje i košulje-bluze, za žene i djevojčice



6207

Potkošulje, majice bez rukava i ostale majice, gaćice, noćne košulje, pidžame, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za muškarce ili dječake



6208

Potkošulje, majice bez rukava i ostale majice, kombinei, podsuknje, gaćice, spavaćice, pidžame, jutarnje haljine, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za žene i djevojčice



6209 Odjeća i pribor za odjeću, za dojenčad Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6210 Odjeća izrađena od materijala iz tarifnih brojeva 5602, 5603, 5903, 5906 ili 5907



6211 Trenerke, skijaška odijela te kupaće gaće i kostimi; ostala odjeća



6212

Grudnjaci, steznici, korzeti, naramenice, držači čarapa, podvezice i slični proizvodi te njihovi dijelovi, neovisno o tome jesu li pleteni ili heklani ili ne



6213 Maramice Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve

ex 6213 (a) - vezeni

Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina, uz uvjet da vrijednost nevezenih tkanina ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika


6214 Šalovi, maramice, marame, velovi i slični proizvodi



Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina, uz uvjet da vrijednost nevezenih tkanina ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika


6215 Kravate, leptir kravate i slično Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6216 Rukavice s prstima, s jednim prstom ili bez prstiju



6217 Ostali gotovi pribor za odjeću; dijelovi odjeće ili pribora za odjeću, osim onih iz tarifnog broja 6212



GLAVA 63 Ostali gotovi tekstilni proizvodi; kompleti; upotrebljavana odjeća i upotrebljavani tekstilni proizvodi; krpe Preostalo pravilo uz glavu:


6301 Pokrivači (deke) i putne deke


- od pusta ili od netkanog materijala:

ex 6301 (a) - neimpregnirani, neprevučeni, neprekriveni ili nelaminirani


ex 6301 (b) - impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani

Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje pusta ili netkanog tekstila, nebijeljenog

- ostalo: - pleteni ili heklani ex 6301 (c) - Nevezeni Potpuno dovršavanje

ex 6301 (d) - Vezeni

Potpuno dovršavanje ili Proizvodnja od nevezenih pletenih ili heklanih materijala, ako vrijednost upotrijebljenih nevezenih pletenih ili heklanih materijala ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika

- nepleteni ili heklani: ex 6301 (e) - Nevezeni Proizvodnja od pređe

ex 6301 (f) - Vezeni

Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina uz uvjet da vrijednost nevezenih proizvoda ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika

6302 Posteljina, stolno, toaletno i kuhinjsko rublje














6303

Zavjese (uključujući draperije) i unutrašnje rolete; kratke ukrasne draperije za prozore i krevete



ex 6303 (a) - neimpregnirane, neprevučene, neprekrivene ili nelaminirane


ex 6303 (b) - impregnirane prevučene prekrivene ili laminirane


- ostalo: - pletene ili heklane ex 6303 (c) - Nevezene Potpuno dovršavanje

ex 6303 (d) - Vezene


- nepletene ili heklane ex 6303 (e) - Nevezene Proizvodnja od pređe

ex 6303 (f) - Vezene


6304

Ostali proizvodi za unutrašnje opremanje, isključujući proizvode iz tarifnog broja 9404







- ostalo: - pleteni ili heklani ex 6304 (c) - nevezeni Potpuno dovršavanje

ex 6304 (d) - vezeni

Potpuno dovršavanje ili Proizvodnja od nevezenih pletenih ili heklanih materijala, ako vrijednost upotrijebljenih nevezenih pletenih ili heklanih materijala ne premašuje 40%

cijene proizvoda franko fabrika - nepleteni ili heklani: ex 6304 (e) - nevezeni Proizvodnja od pređe

ex 6304 (f) - vezeni


6305 Vreće i vrećice, vrsta koje se upotrebljavaju za pakovanje robe





ex 6305 (b) - impregnirane, prevučene, prekrivene ili laminirane





- nepletenie ili heklane: ex 6305 (e) - Nevezene Proizvodnja od pređe



6306

Cerade, nadstrešnice i vanjski platneni zastori; šatori; jedra za čamce, daske za jedrenje ili suhozemna vozila; proizvodi za kampiranje


- cerade, nadstrešnice i vanjski platneni zastori, od pusta ili netkanih materijala:





- ostale cerade, nadstrešnice i proizvodi za kampiranje:

- pleteni ili heklani ex 6306 (c) - nevezeni Potpuno dovršavanje



- nepleteni ili heklani: ex 6306 (e) - nevezeni Proizvodnja od pređe



ex 6306 (g) Tende šatori; jedra za čamce, daske za jedrenje ili suhozemna vozila;

CTH

6307 Ostali gotovi proizvodi, uključujući modne krojeve

Kako je utvrđeno za tarifne podbrojeve


za odjeću

6307 10 - krpe za pod, posuđe, prašinu i slične krpe za čišćenje


6307 20 - prsluci za spašavanje i pojasi za spašavanje

Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika

6307 90 - ostalo Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne premašuje 40% cijene proizvoda franko fabrika

6308

Kompleti koji se sastoje od komada tkanine i pređa, s priborom ili bez pribora, za izradu prostirki, tapiserija, vezenih stolnjaka i salveta, ili sličnih tekstilnih proizvoda, pripremljenih u pakovanja za prodaju na malo

Udruživanje u set u kojemu ukupna vrijednost svih sadržanih proizvoda bez porijekla ne premašuje 25% cijene seta franko fabrika

6309 Upotrebljavana odjeća i ostali upotrebljavani proizvodi

Prikupljanje i pakovanje za isporuku

6310

Upotrebljavane ili nove otpadne krpe, otpadni konopi, uzice i užad te upotrebljavani proizvodi od konopa, uzica i užadi, od tekstilnih materijala

CTH

ODJELJAK XII OBUĆA, POKRIVALA ZA GLAVU, KIŠOBRANI, SUNCOBRANI, ŠTAPOVI ZA HODANJE I SJEDENJE, BIČEVI, KORBAČI I NJIHOVI DIJELOVI; PREPARIRANO PERJE I PROIZVODI OD PREPARIRANOG PERJA; VJEŠTAČKO CVIJEĆE; PROIZVODI OD LJUDSKE KOSE GLAVA 64 Obuća, nazuvci i slični proizvodi; njihovi dijelovi Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala. Oznaka


6401

Nepromočiva obuća, s vanjskim đonom i gornjim dijelom od gume ili plastične mase, čiji gornji dio nije pričvršćen za đon niti je s njim spojen šivanjem, zakovicama, čavlima, vijcima, klinovima ili sličnim postupcima

CTH, osim složenog gornjišta obuće pričvršćenog na unutrašnji đon ili druge dijelove đona iz tarifnog broja 6406

6402 Ostala obuća s vanjskim đonovima i gornjim dijelom, od gume ili plastične mase


6403 Obuća s vanjskim đonom od gume, plastične mase, kože ili vještačke kože i s gornjim dijelom od kože


6404

Obuća s vanjskim đonom od gume, plastične mase, od kože ili vještačke kože i gornjim dijelom od tekstilnog materijala


6405 Ostala obuća CTH, osim složenog gornjišta obuće pričvršćenog na unutrašnji đon ili druge dijelove đona iz tarifnog broja 6406

ODJELJAK XIII PROIZVODI OD KAMENA, GIPSA, CEMENTA, BETONA, AZBESTA, LISKUNA ILI SLIČNIH MATERIJALA; KERAMIČKI PROIZVODI; STAKLO I STAKLENI PROIZVODI GLAVA 69 Preostalo pravilo uz glavu:



ex 6911 do ex 6913

Keramički stolni proizvodi, kuhinjski proizvodi, ostali kućanski proizvodi te toaletni proizvodi; statue i ostali ukrasni keramički proizvodi te toaletni proizvodi, ukrašeni

CTH

ODJELJAK XIV PRIRODNI I KULTIVIRANI BISERI, DRAGULJI I POLUDRAGULJI, PLEMENITI METALI, METALI PLATIRANI PLEMENITIM METALAMA I PROIZVODI OD NJIH; IMITACIJE DRAGULJARSKIH PREDMETA; METALNI NOVAC GLAVA 71 Prirodni i kultivirani biseri, drago i poludrago kamenje, plemeniti metali, metali presvučeni plemenitim metalima i proizvodi od njih; imitacije draguljarskih predmeta; kovanice Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu porijekla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država porijekla robe država je iz koje potiče najveći udio materijala, kako je utvrđeno na osnovu vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravilaex 7117 Keramičke imitacije draguljarskih predmeta, ukrašene CTH

ODJELJAK XV OBIČNI METALI I PROIZVODI OD OBIČNIH METALA GLAVA 72 Željezo i čelik Definicije

Za potrebe ove glave izrazi "hladno valjano (hladno reducirano)" i "hladno dovršeno" znače hladno reduciranje koje uzrokuje promjene kristalne strukture predmeta koji se obrađuje. Izrazi ne obuhvataju vrlo lagane postupke hladnog valjanja i hladnog dovršavanja (polirajuće valjanje) kojima se djeluje samo na površinu materijala i koji ne uzrokuju promjenu njegove kristalne strukture.

Napomena uz glavu

Za potrebe ove glave promjena u razvrstavanju koja je uzrokovana samo rezanjem ne smatra se dovoljnom za sticanje statusa proizvoda s porijeklom.




7201 Sirovo željezo i ogledalasto željezo, u blokovima ili ostalim primarnim oblicima

CTH

7202 Ferolegure CTH

7203

Proizvodi od željeza dobijeni direktnom redukcijom željezne rude i ostali spužvasti proizvodi od željeza u komadima, peletama ili sličnim oblicima; željezo najmanje čistoće

CTH


99,94% masenog udjela u komadima, peletama ili sličnim oblicima

7204 Otpaci i ostaci od željeza ili čelika; otpadni ingoti od željeza ili čelika za pretaljivanje


ex 7204 (a) - otpaci i ostaci od željeza ili čelika

Država porijekla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobijena postupcima izrade ili prerade ili potrošnjom.

ex 7204 (b) - otpadni ingoti od željeza ili čelika za pretaljivanje

Država porijekla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj su otpaci i ostaci upotrijebljeni za njezino dobijanje prikupljeni ili dobijeni postupcima izrade ili prerade ili potrošnjom.

7205

Granule i prah od sirovog željeza, ogledalastog (manganskog) željeza, željeza ili čelika


7205 10 - granule CTH - prah:

7205 21 - od legiranog čelika Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 7205 21 (a) - miješani prah od legiranog čelika

CTSH ili CTSHS, uz uvjet ponovnog lijevanja ili atomizacije lijevane legure

ex 7205 21 (b) - nemiješani prah od legiranog čelika

CTSH

7205 29 - ostalo Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 7205 29 (a) - ostali miješani prahovi CTSH ili CTSHS, uz uvjet ponovnog lijevanja ili atomi-zacije lijevane legure

ex 7205 29 (b) - ostali nemiješani prahovi CTSH

7206

Željezo i nelegirani čelik, u ingotima ili drugim primarnim oblicima (osim željeza iz tarifnog broja 7203)

CTH

7207 Poluproizvodi od željeza ili nelegiranog čelika

CTH, osim iz tarifnog broja 7206

7208

Pljosnati valjani proizvodi, od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm ili veće, toplo valjani, neplatirani niti prevučeni

CTH

7209

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm ili veće, hladno valjani (hladno reducirani), neplatirani niti prevučeni

CTH

7210

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm i veće, platirani ili prevučeni


ex 7210 (a) - platirani CTHS

ex 7210 (b) - platirani ili prevučeni kositrom te štampani ili lakirani

CTH

ex 7210 (c) - platirani ili prevučeni cinkom i valoviti

CTH

ex 7210 (d) - ostalo CTH

7211

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine manje od 600 mm, nepla-tirani niti prevučeni


ex7211 (a) - toplo valjani CTH, osim iz tarifnog broja 7208

ex 7211 (b) - hladno valjani (hladno reducirani)

CTHS, osim iz tarifnog broja 7209

7212

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine manje od 600 mm, plati-rani ili prevučeni


ex 7212 (a) - platirani CTHS, osim iz tarifnog broja 7210 ex 7212 (b) - ostalo CTH, osim iz tarifnog broja 7210

7213

Žica, toplo valjana, u nepravilno namotanim kolutima, od željeza ili nelegiranog čelika


7214 Šipke od željeza ili nelegiranog čelika, samo kovane, toplo


valjane, toplo vučene ili toplo istiskivane i dalje neobrađene, ali uključujući one usukane poslije valjanja

7215 Ostale šipke od željeza ili nele-giranog čelika

CTH

7216 Profili od željeza i nelegiranog čelika


ex 7216 (a) - samo toplo valjani i dalje neobrađeni

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208, 7209, 7210, 7211 ili 7212 i osim iz tarifnih brojeva 7213, 7214 ili 7215 kada do tog premještaja dolazi zbog rezanja ili savijanja

ex 7216 (b) - samo hladno valjani i dalje neobrađeni

CTH, osim iz tarifnog broja 7209 ili tarifnog podbroja ex 7211 (b) i osim iz tarifnog broja 7215 kada do tog premještaja dolazi zbog rezanja ili savijanja

ex 7216 (c) - platirani CTHS

ex 7216 (d) - ostalo CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208 do 7215

7217 Žica, hladno dobijena, od željeza ili nelegiranog čelika

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7213 do 7215 ili premještaj iz tarifnih brojeva 7213 do 7215, uz uvjet da je materijal hladno dovršen

7218

Nehrđajući čelik u ingotima ili drugim sirovim oblicima; poluproizvodi od nehrđajućeg čelika

CTH

7219 Pljosnati valjani proizvodi od nehrđajućeg čelika, širine 600 mm i veće



CTH


CTHS

ex 7219 (c) - platirani CTHS ex 7219 (d) - ostalo CTHS

7220 Pljosnati valjani proizvodi od nehrđajućeg čelika, širine manje od 600 mm



CTH, osim iz 7219


CTHS


7221

Toplo valjana žica, u nepravilno (labavo) namotanim kolutima, od nehrđajućeg čelika


7222 Ostale šipke od nehrđajućeg čelika; profili, od nehrđajućeg čelika


ex 7222 (a) - ostale šipke, samo toplo valjane i dalje neobrađene


ex 7222 (b) - profili, samo toplo valjani i dalje neobrađeni

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7219 ili 7220 i osim iz tarifnog broja 7221 ili podijeljenog tarifnog broja ex 7222 (a) kada do tog tog premještanja dolazi zbog rezanja ili savijanja

ex 7222 (c) - šipke, profili, samo toplo valjani i dalje neobrađeni

CTH, osim iz podijeljenih tarifnih brojeva ex 7219 (b) ili ex 7220 (b) ili CTH iz podijeljenog tarifnog broja ex7222 (a)

ex 7222 (d) - šipke, profili, platirani CTHS ex 7222 (e) - ostale šipke CTH, osim iz tarifnog broja 7221 ex 7222 (f) - ostali profili CTHS

7223 Žica od nehrđajućeg čelika

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7221 i 7222 ili premještaj iz tarifnih brojeva 7221 do 7222, uz uvjet da je materijal hladno dovršen

7224

Ostali legirani čelici u ingotima ili drugim sirovim oblicima; poluproizvodi od ostalih legiranih čelika

CTH

7225 Pljosnati valjani proizvodi od ostalih legiranih čelika, širine 600 mm i veće




CTH

ex7225 (b) - samo hladno valjani i dalje neobrađeni

CTHS

ex7225 (c) - platirani CTHS ex 7225 (d) - ostalo CTH

7226 Pljosnati valjani proizvodi od ostalih legiranih čelika, širine manje od 600 mm





CTH, osim hladno valjanih proizvoda iz tarifnog broja 7225

ex 7226 (c) - platirani CTHS ex 7226 (d) - ostalo CTHS, osim iz istog tarifnog podbroja

7227

Žica, toplo valjana, u nepravilno namotanim kolutima, od ostalih legiranih čelika


7228

Šipke od ostalih legiranih čelika; šipke i profili od ostalih legiranih čelika; šuplje šipke za svrdla, od legiranih ili nelegiranih čelika


ex 7228 (a) - ostale šipke, samo toplo valjane i dalje neobrađene


ex 7228 (b) - profili, samo toplo valjani i dalje neobrađeni


ex 7228 (c) - šipke i profili, samo hladno valjani i dalje neobrađeni

CTH, osim iz podijeljenih tarifnih brojeva ex 7225 (b) ili ex 7226 (b) ili CTHS iz podijeljenog tarifnog broja ex 7228 (a)

ex 7228 (d) - šipke, profili, platirani CTHS ex 7228 (e) - ostale šipke CTHS ex 7228 (f) - ostali profili CTHS

7229 Žica, hladno dobijena od ostalih legiranih čelika


GLAVA 73 Proizvodi od željeza ili čelika Napomena uz glavu

Za potrebe tarifnog broja 7318 jednostavno pričvršćivanje sastavnih dijelova bez brušenja, postupaka toplotne i površinske obrade ne smatra se dovoljnim za sticanje statusa proizvoda s porijeklom.



Oznaka HS


7301

Žmurje (talpe) od željeza ili čelika, neovisno o tome jesu li bušene, probijene ili izrađene spajanjem elemenata ili ne; zavareni profili i drugi profili, od željeza ili čelika

CTH

7302

Dijelovi za izgradnju željezničkih i tramvajskih kolosijeka, od željeza ili čelika: šine, šine vodilice i ozubljene šine, skretnički jezičci, skretnička srca, skretničko polužje i ostali dijelovi skretnica, pragovi, vezice, klizni jastuci, stezni klinovi, podložne ploče, elastični pritiskivači, uporne pločice, spojne motke i ostali dijelovi posebno konstruirani za spajanje i pričvršćivanje šina

CTH

7303 Cijevi i šuplji profili od lijevanog željeza CTH

7304 Bešavne cijevi i šuplji profili, od željeza (osim od lijevanog željeza) ili čelika


- cijevi vrsta koje se upotrebljavaju za naftovode ili plinovode:

7304 11 -- od nehrđajućeg čelika CTH

7304 19 -- ostalo CTH

- zaštitne cijevi ("casing"), proizvodne cijevi ("tubing") i bušaće cijevi, vrsta koje se upotrebljavaju pri bušenju za pridobijanje nafte ili plina

7304 22 -- bušaće cijevi od nehrđajućeg čelika CTH 7304 23 -- ostale bušaće cijevi CTH 7304 24 -- ostalo, od nehrđajućeg čelika CTH 7304 29 -- ostalo CTH

- ostale, kružnog poprečnog presjeka od željeza ili nelegiranog čelika:

7304 31 -- hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducira-ne)

CTH ili premještaj iz šupljih profila iz tarifnog podbroja 7304 39


- ostale, kružnog poprečnog presjeka od nehrđajućeg čelika:

7304 41 -- hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducirane)



- ostale, kružnog poprečnog presjeka od drugih legiranih čelika:

7304 51 -- hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducirane)


7304 59 -- ostalo CTH 7304 90 - ostalo CTH

7305

Ostale željezne ili čelične cijevi (na primjer zavarene, zakovane ili zatvorene na sličan način) kružnog poprečnog presjeka, vanjskog promjera većeg od 406,4 mm

CTH

7306 Ostale željezne ili čelične cijevi i šuplji profili (na primjer s otvorenim spojevima, zavareni, zakovani ili zatvoreni na sličan način)

CTH

7307 Pribor za cijevi (na primjer spojnice, koljena, naglavci), od željeza ili čelika

CTH

7308

Konstrukcije (isključujući montažne zgrade iz tarifnog broja 9406) i dijelovi konstrukcija (na primjer mostovi i sekcije mostova, vrata prijevodnica (splavnica), tornjevi, rešetkasti i drugi stupovi, upornjaci, krovovi, krovišta (krovni kosturi), vrata i prozori te okviri za njih, pragovi za vrata, roloi i ograde), od željeza ili čelika; željezni ili čelični limovi, šipke, profili, cijevi i slično pripremljeni za upotrebu u konstrukcijama


ex 7308 (a) - konstrukcije CTHS ex 7308 (b) - dijelovi konstrukcija CTH

ex 7308 (c) - ostalo

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208 do 7216, 7301, 7304 do 7306

7309

Rezervoari, cisterne, bačve i slični spremnici za bilo koji materijal (osim za komprimovane ili tečne plinove), od željeza ili čelika, obima većeg od 300 1, neovisno o tome imaju li oblogu ili toplotnu izolaciju ili ne, ali neopremljeni mehaničkom ili toplotnom opremom

CTH

7310

Rezervoari, cisterne, burad, bačve, kante, limenke i slični spremnici, za bilo koji materijal (osim za komprimovane ili tečne plinove), od željeza ili čelika, obima ne većeg od 300 1, neovisno o tome jesu li obloženi ili toplotno izolirani ili ne, ali neopremljeni mehaničkim ni toplotnom uređajima

CTH

7311 Željezni ili čelični spremnici za komprimovane ili tečne plinove

CTH

7312 Žica u strukovima, užad, kabeli, pletene trake, užad s omčama i slično, od željeza ili čelika, električno neizolirani

CTH

7313

Bodljikava žica od željeza ili čelika; usukana traka ili jednostruka plosnata žica, s bodljama ili bez njih, te lagano usukana dvostruka žica, vrsta koje se upotrebljavaju za ograđivanje, od željeza ili čelika

CTH

7314

Tkanine (uključujući beskrajne trake), rešetke, mreže i ograde, od željezne ili čelične žice; rešetke dobijene presijecanjem i razvlačenjem lima, od željeza ili čelika

CTH


7315 Lanci i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika

CTH

7316 Sidra i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika

CTH

7317

Čavli, čavlići, pribadače za ploče, valoviti čavli, spajalice (klamerice) (osim onih iz tarifnog broja 8305) i slični proizvodi, od željeza ili čelika, neovisno o tome imaju li glavu od drugog materijala ili ne, ali isključujući takve proizvode glavom od bakra

CTH

7318

Vijci, matice, vijci za pragove, vijci s kukom, zakovice, klinovi, rascjepke, podlošci (uključujući elastične podloške) i slični proizvodi, od željeza ili čelika

CTH

7319

Igle za šivanje, igle za pletenje, igle za uvlačenje, igle za heklanje, igle za vezenje i slični proizvodi, za ručnu upotrebu, od željeza ili čelika; sigurnosne igle i druge pribadače od željeza ili čelika, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu

CTH

7320 Željezne ili čelične opruge i listovi za opruge

CTH

7321

Peći za grijanje prostorija, štednjaci (uključujući i one s pomoćnim kotlom za centralno grijanje), rešetkasta ognjišta, roštilji, žeravnice, plinska kuhala, grijala za održavanje toplote hrane i slični kućanski aparati, neelektrični i njihovi dijelovi, željezni ili čelični

CTH

7322

Radijatori za centralno grijanje, neelektrično grijani, i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika; generatori toplog vazduha i razdjelnici toplog vazduha (uključujući razdjelnike što mogu raspodjeljivati i svježi ili kondicionirani vazduh), neelektrično grijani, s ugrađenim motornim ventilatorom, i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika

CTH

7323

Stolni, kuhinjski i ostali kućanski proizvodi te njihovi dijelovi, od željeza ili čelika; željezna ili čelična vuna; spužve za ribanje posuđa i jastučići za ribanje ili poliranje, rukavice i slično, od željeza ili čelika

CTH

7324 Sanitarni proizvodi i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika

CTH

7325 Ostali lijevani proizvodi od željeza ili čelika CTH 7326 Ostali proizvodi od željeza ili čelika CTH

GLAVA 82 Alati, nožarski proizvodi, pribor za jelo od prostih metala; dijelovi za njih od prostih metala Osnovno pravilo: Roba ili dijelovi proizvedeni od neobrađenih materijala

(a) Država porijekla robe ili dijela proizvedenog od neobrađenog materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sistema razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i potpuna ili gotova roba ili dio, država je u kojoj je svaki radni brid, radna površina i radni dio obrađen u završni oblik i dimenziju, ako neobrađeni materijal od kojeg je roba ili dio proizveden u stanju u kojem je uvezen: 1. nije bilo moguće upotrebljavati i 2. nije dalje obrađivan nakon početnog kovanja u

ukovnju ili drugog postupka potrebnog da se materijal izvadi iz kovačke matrice ili ljevačkog kalupa;

(b) Ako kriteriji iz tačke (a) nisu ispunjeni, država porijekla država je porijekla neobrađenog materijala iz ove glave.




8201

Ručni alati: ašovi, lopate, pijuci, budaci, motike, vile i grablje; sjekire, kosiri i sličan alat za sječenje; vrtne makaze i makaze za obrezivanje stabala svih vrsta (bez ušica za prste); kose, srpovi, noževi za sijeno, makaze za živu ogradu, klinovi za cijepanje drva i ostali alat koji se upotrebljava u poljoprivredi, hortikulturi ili šumarstvu

CTH

8202 Ručne pile; listovi za pile svih vrsta (uključujući pilasta glodala ili listove bez zuba)


820210 - ručne pile CTH 8202 20 - listovi vrpčanih (pojasnih, tračnih) pila CTSH

- kružni listovi za pile (uključujući pilasta glodala):

8202 31 -- s radnim dijelom od čelika CTSH

8202 39 -- ostali, uključujući dijelove Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8202 39 (a) -- zupci za pile i dijelovi zubaca za kružne pile CTH ex 8202 39 (b) -- ostalo CTSHS

8202 40 - lanci za rezanje za pile Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8202 40 (a) -- zupci za pile i dijelovi zubaca za lančane pile CTH ex 8202 40 (b) -- ostalo CTSHS - ostali rezni listovi za pile: 8202 91 -- ravni listovi za pile, za obradu metala CTSH 8202 99 -- ostalo CTSH

8203

Turpije, raspe, kliješta (uključujući kliješta za rezanje), pincete, makaze za rezanje metala, rezači cijevi, rezači svornjaka, kliješta za probijanje i sličan ručni alat

CTSH

8204 Ručni ključevi za vijke (uključujući moment-ključeve); izmjenjivi nastavci za ključeve, s drškama ili bez njih

CTSH

8205

Ručni alati (uključujući staklore-začke dijaman-te), nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu; let-lampe: škripci, stege i slično, osim pribora i dijelova za alatne mašine; nakovnji; prijenosne kovačnice; brusevi za oštrenje s postoljima na ručni ili nožni pogon

CTH

8206 Alati iz dvaju ili više tarifnih brojeva od 8202 do 8205, u setovima za pojedinačnu prodaju

CTH

8207

Izmjenjivi alat za ručne sprave, neovisno o tome imaju li mehanički pogon, ili za alatne mašine (na primjer za prešanje, utiskivanje, probijanje, narezivanje i urezivanje navoja, bušenje, proširivanje provrta, glodanje, tokarenje ili odvijanje vijaka), uključujući matrice za izvlačenje ili istiskivanje metala, i alat za bušenje stijena ili zemlje


- alati za bušenje stijena ili zemlje: 8207 13 -- s radnim dijelom od kermeta CTSH

8207 19 -- ostali, uključujući dijelove Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8207 19 (a) -- dijelovi CTH ex 8207 19 (b) -- ostalo CTSHS 8207 20 - matrice za izvlačenje ili istiskivanje metala CTSH 8207 30 - alati za prešanje, utiskivanje ili probijanje CTSH 8207 40 - alati za narezivanje navoja ili urezivanje navoja CTSH

8207 50 - alati za bušenje, osim za bušenje stijena ili zemlje

CTSH

8207 60 - alati za razvrtanje ili provlačenje CTSH 8207 70 - alati za glodanje CTSH 8207 80 - alati za tokarenje CTSH 8207 90 - ostali izmjenjivi alati CTSH


ODJELJAK XVI MAŠINE I APARATI I MEHANIČKI UREĐAJI; ELEKTROTEHNIČKA OPREMA I NJIHOVI DIJELOVI; APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU ZVUKA, APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU TELEVIZIJSKE SLIKE I ZVUKA, NJIHOVI DIJELOVI I PRIBOR GLAVA 84 Nuklearni reaktori, kotlovi, mašine i aparati i mehanički uređaji; njihovi dijelovi Osnovno pravilo: Dijelovi i pribor proizvedeni od neobrađenog materijala:

(1) Država porijekla robe koja se proizvodi od neobrađenih materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2(a) Harmoniziranog sistema razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i dovršena ili potpuna roba, država je u kojoj je neobrađeni materijal dovršen, uz uvjet da je dovršavanje uključivalo obradu u završni oblik uklanjanjem materijala (osim jednostavnog honanja ili poliranja ili oboje) ili postupcima oblikovanja kao što je savijanje, kovanje u ukovnju, prešanje ili utiskivanje.

(2) Prethodni stav 1. primjenjuje se na robu koja se može razvrstati u odredbe za dijelove ili dijelove i pribor, uključujući robu koja je posebno navedena u tim odredbama.

Definicija "sastavljanja poluvodičkih proizvoda"

Osnovno pravilo "sastavljanje poluvodičkih proizvoda", koje se upotrebljava u tabeli u nastavku, znači promjenu iz čipova ili ostalih poluvodičkih proizvoda u čipove ili ostale poluvodičke proizvode koji su pakovani ili ugrađeni na zajednički medij za povezivanje ili su povezani i zatim ugrađeni. Sastavljanje poluvodičkih proizvoda ne smatra se minimalnim postupkom.

Napomena uz glavu Napomena 1: Skup dijelova:

Kada do promjene u razvrstavanju dođe zbog primjene općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sistema u pogledu skupa dijelova koji su predstavljeni kao nesastavljeni proizvodi iz nekog drugog tarifnog broja ili podbroja, pojedini dijelovi zadržavaju porijeklo koje su imali prije nego što su objedinjeni u taj skup.

Napomena 2: Sastavljanje skupa dijelova:

Država porijekla robe sastavljene od skupa dijelova koja je razvrstana kao sastavljena roba primjenom općeg pravila za tumačenje 2 država je sastavljanja, uz uvjet da sastavljanje ispunjava osnovno pravilo za robu, čak i ako je svaki dio bio predstavljen odvojeno, a ne kao skup.

Napomena 3: Rastavljanje robe:

Promjena u razvrstavanju robe do koje dolazi rastavljanjem robe ne smatra se promjenom koja je potrebna u skladu s pravilom navedenim u tabeli "lista pravila". Država porijekla dijelova dobijenih rastavljanjem robe država je u kojoj su dijelovi dobijeni, osim ako uvoznik, izvoznik ili osoba koja ima opravdani razlog za određivanje porijekla dijelova na osnovu provjerljivih dokaza dokaže drukčiju državu porijekla.




ex 8443

Aparati za fotokopiranje s ugrađenim optičkim sistemom ili aparati za kontaktno kopiranje

CTH

ex 8473 Memorijski moduli CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8482 Valjni (kuglični, valjkasti i igličasti) ležaji, sastavljeni

Sastavljanje kojem je prethodila toplotna obrada, brušenje i poliranje unutrašnjih i vanjskih prstena

GLAVA 85 Električne mašine i oprema i njihovi dijelovi; aparati za snimanje ili reprodukciju zvuka, televizijski aparati za snimanje ili reprodukciju slike i zvuka i dijelovi i pribor za te proizvode Osnovno pravilo: Dijelovi i pribor proizvedeni od neobrađenog materijala:

(1) Država porijekla robe koja se proizvodi od neobrađenih materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sistema razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i dovršena ili potpuna roba, država je u kojoj je neobrađeni materijal dovršen, uz uvjet da je dovršavanje uključivalo obradu u završni oblik uklanjanjem materijala (osim jednostavnog honanja ili poliranja ili oboje) ili postupcima oblikovanja kao što je savijanje, kovanje u ukovnju, prešanje ili utiskivanje.

(2) Prethodni stav 1. primjenjuje se na robu koja se može razvrstati u odredbe za dijelove ili dijelove i pribor, uključujući robu koja je posebno navedena u tim odredbama.


Osnovno pravilo "sastavljanje poluvodičkih proizvoda", koje se upotrebljava u tabeli u nastavku, znači promjenu iz čipova ili ostalih poluvodičkih proizvoda u čipove ili ostale poluvodičke proizvode koji su pakovani ili ugrađeni na zajednički medij za povezivanje ili su povezani i zatim ugrađeni. Sastavljanje poluvodičkih proizvoda ne smatra se minimalnim postupkom.


Kada do promjene u razvrstavanju dođe zbog primjene općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sistema u pogledu skupa dijelova koji su predstavljeni kao nesastavljeni proizvodi iz nekog drugog tarifnog broja ili podbroja, pojedini dijelovi zadržavaju porijeklo koje su imali prije nego što su objedinjeni u taj skup.


Država porijekla robe sastavljene od skupa dijelova koja je razvrstana kao sastavljena roba primjenom općeg pravila za tumačenje 2 država je sastavljanja, uz uvjet da sastavljanje ispunjava osnovno pravilo za robu, čak i ako je svaki dio bio podnesen odvojeno, a ne kao skup.


Promjena u razvrstavanju uzrokovana rastavljanjem robe ne smatra se promjenom koja je potrebna u skladu s pravilom navedenim u tabeli "lista pravila". Država porijekla dijelova dobijenih iz robe država je u kojoj su dijelovi dobijeni, osim ako uvoznik, izvoznik ili osoba koja ima opravdani razlog za određivanje porijekla dijelova na osnovu provjerljivih dokaza, kao što su oznake porijekla na samima dijelovima ili u dokumentima, dokaže drukčiju državu porijekla.





ex 8501 Fotonaponski moduli ili paneli od kristalnog silicija


ex 8523 59 Integrirani krug sa zavojnicom za karticu s čipovima

CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8525 80 Poluvodička komponenta za slikovni prikaz CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

8527 Prijamnici radiodifuzije, neovisno o tome jesu li kombinirani, u istom kućištu, s aparatom za snimanje ili reprodukciju zvuka ili sa satom ili ne


8528

Monitori i projektori, koji ne sadrže televizijski prijamnik; televizijski prijamnici, neovisno o tome imaju li ugrađeni prijamnik radiodifuzije ili aparat za snimanje ili reprodukciju zvuka ili slike ili ne


8535

Električni aparati za uklapanje, isklapanje, zaštitu ili spajanje električnih strujnih krugova (na primjer sklopke, osigurači, odvodnici prenapona, ograničavala napona, prigušivači putujućih valova, utikači i druge utične naprave, spojne kutije), za napone veće od 1 000 V

CTH, osim iz tarifnog broja 8538 ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8536

Poluvodički električni aparati za uklapanje, isklapanje ili zaštitu električnih strujnih krugova ili za spajanje na električne strujne krugove ili u njih (na primjer sklopke, releji, osigurači, prigušnice, utikači, utičnice, grla za žarulje i druge utične naprave, spojni ormarići), za napone ne veće od 1 000 V


8541

Diode, tranzistori i slični poluvodički elementi; fotoosjetljivi poluvodički elementi, uključujući fotonaponske ćelije, neovisno o tome jesu li sastavljeni u module ili ploče ili ne; svjetleće diode; montirani piezoelektrični kristali


ex 8541 (a) Fotonaponske ćelije, moduli ili paneli od kristalnog silicija

CTH

ex 8541 (b) Ostalo CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

8542 Elektronički integrirani krugovi CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8548 90 Moduli za pametno povezivanje, uključujući komunikacijski upravljački sklop te zaštićeni upravljački sklop za pametne kartice


ODJELJAK XVIII OPTIČKI, FOTOGRAFSKI, KINEMATOGRAFSKI, MJERNI, I KONTROLNI INSTRUMENTI, INSTRUMENTI ZA PROVJERU TAČNOSTI, MEDICINSKI ILI HIRURŠKI I APARATI; SATOVI; MUZIČKI INSTRUMENTI; NJIHOVI DIJELOVI I PRIBOR GLAVA 90 Optički, fotografski, kinematografski, mjerni i kontrolni instrumenti, instrumenti za kontrolu tačnosti, medicinski ili hirurški instrumenti i aparati; njihovi dijelovi i pribor Definicija "sastavljanja poluvodičkih proizvoda"

Osnovno pravilo "sastavljanje poluvodičkih proizvoda", koje se upotrebljava u tabeli u nastavku, znači promjenu iz čipova ili

ostalih poluvodičkih proizvoda u čipove ili ostale poluvodičke proizvode koji su pakovani ili ugrađeni na zajednički medij za povezivanje ili su povezani i zatim ugrađeni. Sastavljanje poluvodičkih proizvoda ne smatra se minimalnim postupkom.




ex 9029

Poluvodički senzor magnetskog polja s magnetski ovisnim otpornicima, neovisno o tome je li opremljen dodatnom komponentom za pripremu signala


GLAVA 91 Satovi i njihovi dijelovi Preostalo pravilo uz glavu:


HSNaziv robe

Osnovna pravila

ex 9113 Remeni i narukvice za ručne satove i dijelovi za remene i narukvice, od tekstila.

CTH

ODJELJAK XX RAZNI GOTOVI PROIZVODI GLAVA 94

Pokućstvo; oprema za krevete, madraci, nosači madraca, jastuci i slični punjeni proizvodi; svjetiljke i ostala rasvjetna tijela, nespomenuta niti uključena na drugom mjestu; osvijetljeni znakovi, osvijetljene pločice s imenima ili slično; montažne zgrade

Napomena uz glavu

Za potrebe onih pravila o porijeklu koja se odnose na promjenu u razvrstavanju (promjenu tarifnog broja ili tarifnog podbroja) smatra se da promjene koje proizlaze iz promjene upotrebe nisu dovoljne za sticanje statusa proizvoda s porijeklom.



HSNaziv robe

Osnovna pravila

ex 9401 iex 9403

Keramička sjedala (osim onih iz tarifnog broja 9402), neovisno o tome može li ih se pretvoriti u ležajeve, i njihovi dijelovi, ukrašeni

CTH

ex 9405 Keramičke svjetiljke i keramička rasvjetna tijela, uključujući reflektore i njihove dijelove, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu, ukrašeni; osvijetljeni keramički znakovi, osvijetljene pločice s imenima i slično, sa stalno učvršćenim izvorom svjetlosti, i njihovi dijelovi nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu, ukrašeni.

CTH







PRILOG 4. INDIKATIVNA LISTA Pravila za sticanje nepreferencijalnog porijekla za proizvode iz Glave 1 i 3 Carinske tarife Bosne i Hercegovine svrstane primjenom HS na nivou tarifnog broja odnosno podbroja UVODNE NAPOMENE

Pravni osnov za utvrđivanje nepreferencijalnog porijekla robe sadržan je u članovima od 27. do 32. Zakona i članovima i Prilozima ove Odluke. Kada to nije slučaj, kao pomoćno sredstvo kod utvrđivanja porijekla koristi se Indikativna lista.

Porijeklo se određuje za svaki slučaj posebno, uzimajući u obzir bilo koji postupak obrade ili prerade, shodno principu posljednje bitne obrade ili prerade, u smislu člana 29. Zakona.

OSNOVNI PRINCIPI

Napomena: Prilikom korištenja ovih pravila primjenjuju se osnovni

principi i definicije dati u Prilogu 1. ove Odluke.

1. Primjena pravila

(1) Pravila definirana u Listama primjenjuju se na robu svrstanu prema HS nomenklaturi za primjenjivanje Carinske tarife kao i dodatnim podjelama tarifnih brojeva i podbrojeva. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja ili tarifnog podbroja u prvoj koloni nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone (3) primjenjuju samo na dio tog tarifnog broja, odnosno tarifnog podbroja, kako je navedeno u koloni (2).

(2) Osim ako nije drugačije navedeno, osnovna pravila iz kolone (3) primjenjuju se samo na materijale bez porijekla.

(3) Kada osnovno pravilo zahtjeva promjenu u vezi sa svrstavanjem robe, sljedeće promjene u svrstavanju neće se uzimati u obzir prilikom određivanja porijekla robe: a) promjene koje su rezultat rastavljanja, b) promjene koje su rezultat pakovanja i prepakivanja, c) promjene koje su rezultat isključive primjene

Osnovnog pravila za primjenjivanje Carinske tarife 2(a) HS Konvencije u vezi sa kompletom dijelova koji predstavljaju proizvod koji je nesastavljen ili u rastavljenom stanju.

d) promjene koje su isključivo rezultat pripremanja robe u setove.

Međutim, ovakve promjene neće biti odlučujuće za potvrđivanje porijekla robe ako je porijeklo potvrđeno kao rezultat drugih operacija.

Kada ni jedno od osnovnih pravila nije zadovoljeno, porijeklo će biti utvrđeno prema sljedećim pravilima od a) do f).

2. Utvrđivanje porijekla

Država porijekla robe određuje se u skladu sa odredbama koje slijede prema redoslijedu: (1) Osnovna pravila

a) Država porijekla robe je država kako je naznačeno u odgovarajućem osnovnom pravilu sadržanom u Listama.

b) Država porijekla robe je država u kojoj je obavljena posljednja proizvodnja, pod uvjetom da je osnovno pravilo iz Listi koje se primjenjuje u vezi sa tom robom, zadovoljeno u toj državi.

(2) Dopunska pravila c) Kada je roba proizvedena daljom preradom proizvoda

koji je svrstan u isti tarifni (pod)broj kao i proizvedena roba, država porijekla robe će biti isključivo država iz koje je taj proizvod porijeklom.

d) Država porijekla robe utvrđuje se kao što je navedeno u odgovarajućem dopunskom pravilu određenom na nivou Glave.

e) Kada je roba proizvedena od materijala koji su svi porijeklom iz jedne države, država porijekla robe bit će država iz koje su ti materijali porijeklom.

f) Kada je roba proizvedena od materijala (bez obzira da li su sa porijeklom ili ne) porijeklom iz više od jedne države, država porijekla robe bit će ona država iz koje potiče najveći udio materijala sa porijeklom, određeno na osnovu vrijednosti, ukoliko nije drugačije navedeno u pravilu za Glavu.

GLAVA 1 Žive životinje Napomena uz Glavu 1 za čistokrvne priplodne životinje

Država porijekla čistokrvnih priplodnih životinja je država u kojoj su životinje okoćene.

HS Tarifni

brojNaimenovanje Osnovno pravilo

(1) (2) (3)

0101 Konji, magarci, mule i mazge, živi

Država porijekla robe je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 6 mjeseci; inače država u kojoj su životinje okoćene.

0102 Žive životinje, vrste goveda

Država porijekla goveda je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 8 mjeseci da bi od težine manje od 300 kg dostigla težinu od 300 kg ili veću; država porijekla ostalih životinja iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje okoćene.

0103 Svinje, žive

Država porijekla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 4 mjeseca da bi od težine manje od 50 kg dostigle težinu od 50 kg ili veću; država porijekla ostalih životinja iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje okoćene.

0104 Ovce i koze, živeDržava porijekla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 4 mjeseca; inače država u kojoj su životinje okoćene.

0105

Živina domaća, živa (kokoške vrste Galus domesticus, patke, guske, ćurke i biserke)

Država porijekla robe iz ovog tarifnog broja težine od 185 g ili više je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 2 mjeseca da bi od težine manje od 185 g dostigle težinu od 185 g ili veću; država porijekla ostale živine iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje izležene.

0106 Ostale životinje, žive

Država porijekla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 6 mjeseci; inače država u kojoj su životinje okoćene.

GLAVA 3 Ribe i rakovi, mekušci i drugi vodeni beskičmenjaci Opća napomena

USOLJENA/SLANA RIBA je riba koja je tretirana u: salamuri, u postupku suhog soljenja ili stavljanjem u turšiju ili u kombinaciji ovih postupaka povećanjem količine soli u ribi iznad onih vrijednosti koje se uobičajeno nalaze u svježoj ribi.

JAKO USOLJENA RIBA je soljena riba ili suho soljena riba koja je u potpunosti zasićena solju i koja može biti ponuđena za upotrebu bez dalje prerade.

Dopunsko pravilo uz Glavu 3 za mješavine

1. U svrhe primjene ovog dopunskog pravila, "miješanje" znači svrsishodne i shodno tome kontrolirane operacije koje se sastoje u spajanju dva ili više zamjenjivih materijala.

2. Država porijekla mješavine proizvoda ove Glave je ona država iz koje su porijeklom materijali koji čine više od 50% težine mješavine. Težina materijala istog porijekla uzima se u obzir zajedno.

3. Kada nijedan od korištenih materijala ne zadovoljava procentualne zahtjeve, porijeklo mješavine je država u kojoj je miješanje sprovedeno.

Napomena uz Glavu:

Kriterij za određivanje glavnog dijela materijala jeste težina.


HS Tarifni broj

Naimenovanje Osnovno pravilo

(1) (2) (3)

0301 Ribe, žive

Država porijekla je država u kojoj je riba iz ovog tarifnog broja ulovljena; ili ako je gajena, država u kojoj je riba gajena od ikre ili mladice (uključujući mlade ribe (fingerling)).

0302 Ribe, sveže ili rashlađene, osim ribljih fileta i ostalog ribljeg mesa iz tarifnog broja 0304


0303 Riba, smrznuta, osim ribljih fileta i ostalog ribljeg mesa iz tarifnog broja 0304


0304 Riblji fileti i ostalo riblje meso (nemljeveno ili mljeveno), svježe, rashlađeno ili smrznuto

Kao što je navedeno za ex pozicijeuz tarifni broj

ex 0304 (a) Riblji "surimi" CTHS

ex 0304 (b) Riblji fileti, svježi, rashlađeni ili smrznuti

Država porijekla robe iz ove expozicije je država u kojoj je ribaulovljena; ili ako je gajena, državau kojoj je riba gajena od ikre ilimladice (uključujući mlade ribe(fingerling)).

ex 0304 (c) Ostalo

Država porijekla robe iz ove expozicije je država u kojoj je ribaulovljena; ili ako je gajena, državau kojoj je riba gajena od ikre ilimladice (uključujući mlade ribe(fingerling)).

0305

Riba, sušena, soljena ili u salamuri; dimljena riba, termički obrađena ili neobrađena prije ili u toku procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od ribe, podobni za ljudsku ishranu:


ex 0305 (a) brisano

ex 0305 (b) Riba, uključujući riblje filete, džigericu i ikru: sušena, soljena ili u salamuri

Kao što je navedeno za ex 0305 (b1), ex 0305 (b2) ili ex 0305 (b3)

ex 0305 (b1) Soljena riba

Država porijekla robe iz ove expozicije je država u kojoj je ribaulovljena; ili ako je gajena, državau kojoj je riba gajena od ikre ilimladice (uključujući mlade ribe (fingerling)).

ex 0305 (b2) Jako soljena riba CTHS ex 0305 (b3) Ostalo CTHS

ex 0305 (c) Riba, uključujući riblje filete, džigericu i ikru: dimljena

CTHS

ex 0305 (d) Prah CTHS osim iz ex 0305 (e) ex 0305 (e) Brašno i peleti CTHS osim iz ex 0305 (d)

0306

Ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, osušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tokom procesa dimljenja; ljuskari, u ljušturi, kuhani na pari ili kuhani u vodi, rashlađeni ili nerashlađeni, smrznuti ili nesmrznuti, sušeni ili nesušeni, soljeni ili nesoljeni, u salamuri ili ne; prah, brašno i peleti od ljuskara, podobni za ljudsku ishranu


ex 0306 (a)

Ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, živi, svježi, rashla-đeni, smrznuti, soljeni ili u salamuri; dimljeni ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, termički obrađeni ili neobrađeni

Država porijekla robe iz ove expozicije je država u kojoj je živiljuskar ulovljen ili sakupljen.

prije ili tokom procesa dimljenja; ljuskari, u ljušturi, kuhani na pari ili kuhani u vodi, rashlađeni ili nerashlađeni, smrznuti ili nesmrznuti, sušeni ili nesušeni, soljeni ili nesoljeni, u salamuri ili ne

ex 0306 (b) Ljuskari, sušeni CTHS ex 0306 (c) Prah CTHS osim iz ex 0306 (d) ex 0306 (d) Brašno i peleti CTHS osim iz ex 0306 (c)

0307

Mekušci, sa ljušturom ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni mekušci, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tokom procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od mekušaca, podobni za ljudsku ishranu

Kao što je navedeno za ex pozicije uz tarifni broj

ex 0307 (a)

Mekušci, sa ljušturom ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni mekušci, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tokom procesa dimljenja

Država porijekla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj su životinje ulovljene ili sakupljene.

ex 0307 (b) Sušeni CTHS ex 0307 (c) Prah CTHS osim iz ex 0307 (d) ex 0307 (d) Brašno i peleti CTHS osim iz ex 0307 (c)

0308

Vodeni beskičmenjaci osim ljuskara i mekušaca, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni vodeni beskičmenjaci osim ljuskara i mekušaca, termički obrađeni ili neobra-đeni prije ili tokom procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od vodenih beskičmenjaka osim ljuskara i mekušaca, podobni za ljudsku ishranu


ex 0308 (a)

Vodeni beskičmenjaci osim ljuskara i mekušaca, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni vodeni beskičmenjaci osim ljuskara i mekušaca, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tokom procesa dimljenja

Država porijekla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj su životinje ulovljene ili sakupljene.


EI Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i članka 32. stavak (2) Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 58/15), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na 164. sjednici održanoj 22.01.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O NEPREFERENCIJALNOM PODRIJETLU ROBE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom propisuju se uvjeti za stjecanje nepreferencijalnog podrijetla robe, postupak za izdavanje dokaza o nepreferencijalnom podrijetlu robe, način dokazivanja i dokumentacija kojom se potkrepljuje, metode administrativne suradnje, kao i postupak kontrole i nadzora, u skladu sa člancima od 27. do 32. Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 58/15) (u daljnjem tekstu: Zakon) te pravilima vezanih za harmonizaciju nepreferencijalnih pravila


podrijetla u okviru Svjetske trgovinske organizacije i preporukama Svjetske carinske organizacije.

Članak 2. (Pojmovi)

U smislu ove Odluke, pojedini pojmovi imaju slijedeće značenje:

a) "vrijednost" znači carinska vrijednost u trenutku uvoza upotrijebljenih materijala bez podrijetla ili, ako taj podatak nije poznat ili ga nije moguće utvrditi, prva cijena koju je moguće utvrditi, a koja se plaća za takve materijale u državi prerade,

b) "vrijednost dobivena kao rezultat radnji sklapanja" znači uvećana vrijednost koja proizlazi iz samog sastavljanja, zajedno sa svim radnjama dorade i kontrole, te zbog ugrađivanja bilo kojih dijelova podrijetlom iz države u kojoj su predmetne radnje izvršene, uključujući i dobit i opće troškove nastale u toj državi kao rezultat tih radnji,

c) "cijena franko tvornica" znači cijena koja je plaćena ili će biti plaćena za proizvod spreman za preuzimanje u prostorijama proizvođača u čijem se poduzeću obavlja završna prerada ili obrada. Ta cijena mora odražavati sve troškove povezane s izradom proizvoda (uključujući trošak svih upotrijebljenih materijala), umanjene za sve domaće poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti kada se dobiveni proizvod izveze ili ponovno izveze. Ako stvarna cijena ne odražava sve troškove povezane s izradom proizvoda koji su stvarno nastali, cijena franko tvornica znači iznos svih tih troškova, umanjen za sve domaće poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti kada se dobiveni proizvod izveze ili ponovno izveze.

d) "država" znači država ili teritorij izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine.

Članak 3. (Svrha primjene nepreferencijalnog podrijetla)

Nepreferencijalna pravila podrijetla služe za pravilnu primjenu mjera ekonomske politike u svrhu:

a) primjene Carinske tarife Bosne i Hercegovine, s izuzetkom mjera navedenih u članku 25. stavak (2) točka c) Zakona,

b) primjene netarifnih mjera utvrđenih propisima Bosne i Hercegovine kojima se reguliraju određene oblasti u okviru trgovine robom,

c) izdavanja dokumenta o podrijetlu robe.

Članak 4. (Pravila za stjecanje nepreferencijalnog podrijetla robe) Roba će steći nepreferencijalno podrijetlo određene države

ukoliko je: a) u potpunosti dobivena ili proizvedena u državi

izvoznici, ili b) je proizvedena u dvije ili više država, pod uvjetima

propisanim člankom 6. ove Odluke.

Članak 5. (Roba u potpunosti dobivena ili proizvedena)

(1) Roba podrijetlom iz jedne države je roba koja je u potpunosti dobivena ili proizvedena u toj državi.

(2) "Roba u potpunosti dobivena u jednoj državi" obuhvaća: a) mineralne proizvode izvađene u toj državi, b) biljne proizvode dobivene u toj državi (ubrani,

požnjeveni, izvađeni i drugo), c) žive životinje okoćene, izležene i uzgojene u toj državi, d) proizvode dobivene od živih životinja uzgojenih u toj

državi, e) proizvode dobivene lovom ili ribolovom u toj državi,

f) proizvode morskog ribolova i druge proizvode izvađene iz mora izvan teritorijalnih voda neke države plovilom koje je registrirano ili upisano u registar u toj državi i koje plovi pod zastavom te države,

g) proizvode dobivene ili proizvedene na brodu tvornici od proizvoda iz točke f) ovog stavka podrijetlom iz te države, pod uvjetom da je brod tvornica registriran ili upisan u registar u toj državi i plovi pod zastavom te države,

h) proizvode izvađene s morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna, izvan teritorijalnih voda, ako ta država ima isključiva prava na eksploataciju tog morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna,

i) otpatke i ostatke proizvoda dobivenih kao rezultat proizvodnih procesa u toj državi ili od već upotrebljavanih predmeta ako su u njoj sakupljeni i ako se mogu koristiti samo za ponovno dobivanje sirovina,

j) robu proizvedenu na teritoriju te države isključivo od proizvoda navedenih u toč. od a) do i) ovog stavka ili od njihovih derivata (sekundarnih proizvoda) u bilo kojoj fazi proizvodnje.

(3) Pojam "država", u svrhu primjene stavka (2) ovog članka, obuhvaća i teritorijalne vode te države.

Članak 6. (Roba koja je proizvedena u dvije ili više država)

Roba, u čijoj su proizvodnji sudjelovale dvije ili više država, smatra se da je podrijetlom iz one države u kojoj je obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada u poduzeću opremljenom za tu preradu ili obradu koja je dovela do novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje.

Članak 7. (Posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada)

Kriterij posljednje bitne, ekonomski opravdane prerade ili obrade se dokazuje na slijedeća tri načina:

a) promjenom tarifnog broja, b) ispunjavanjem pravila iz liste prerade ili obrade nad

robom bez podrijetla, c) ispunjavanjem pravila dodane vrijednosti.

Članak 8. (Promjena tarifnog broja)

Pravilo promjene tarifnog broja podrazumijeva da se dobiveni proizvod razvrstava unutar četverocifrenog tarifnog broja nomenklature Harmoniziranog sustava, koji je drugačiji od brojeva unutar kojih su razvrstani svi materijali bez podrijetla koji su korišteni u njegovoj proizvodnji.

Članak 9. (Pravila iz liste postupaka bitne prerade ili obrade nad robom bez

podrijetla) Pravila iz liste postupaka bitne prerade ili obrade nad robom

bez podrijetla, i način primjene tih pravila nalaze se u Prilogu 1. ove Odluke - "Uvodne napomene i lista postupaka bitne prerade ili obrade kojima se stječe nepreferencijalno podrijetlo".

Članak 10. (Pravila za proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 1. ove Odluke) (1) Za proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 1. ove Odluke,

odnosno za robu koja se razvrstava u tarifni broj različit od tarifnih brojeva navedenih u Prilogu 1. ove Odluke, podrijetlo se određuje za svaki slučaj posebno, rukovodeći se pri tome odredbama članka 29. Zakona.

(2) Pored osnovnih pravila iz stavka (1) ovog članka, nepreferencijalno podrijetlo utvrđuje se i na temelju pravila vezanih za harmonizaciju nepreferencijalnih pravila podrijetla u okviru Svjetske trgovinske organizacije. U


Prilogu 4. ove Odluke nalazi se lista proizvoda za Glave 1 i 3 koji su dio Indikativne liste Svjetske trgovinske organizacije, sa napomenama i dopunskim pravilima uz ove Glave. U skladu sa potrebama gospodarstva Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će dopuniti ovu listu sa drugim tarifnim brojevima odnosno tarifnim podbrojevima sadržanim u listi Svjetske trgovinske organizacije.

Članak 11. (Pravilo dodane vrijednosti)

Pravilo X% dodane vrijednosti znači proizvodnju u kojoj povećanje vrijednosti, dobivene kao rezultat prerade i obrade i, ako je primjenjivo, ugrađivanja dijelova podrijetlom iz države proizvodnje, predstavlja najmanje X% cijene proizvoda franko tvornica. "X" predstavlja procenat naveden za svaki tarifni broj (četverocifreni tarifni broj nomenklature Harmoniziranog sustava).

Članak 12. (Prerada ili obrada koja nije ekonomski opravdana)

(1) Smatra se da prerada ili obrada koja se obavlja u drugoj državi nije ekonomski opravdana ako se na temelju dostupnih činjenica utvrdi da se tom radnjom namjeravala izbjeći primjena mjera iz članka 27. Zakona.

(2) Ukoliko prerada ili obrada koja se obavlja u drugoj državi nije ekonomski opravdana, smatra se da je na robi obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada, što rezultira izradom novog proizvoda ili čini bitan stupanj izrade, u državi iz koje potječe najveći dio materijala, kako je utvrđeno na temelju vrijednosti materijala.

Članak 13. (Nedovoljna prerada ili obrada)

(1) Slijedeće se u svakom slučaju smatra nedovoljnom preradom ili obradom za stjecanje statusa proizvoda sa podrijetlom, bilo da dolazi do izmjene tarifnog broja ili ne: a) radnje kojima se roba održava u dobrom stanju tijekom

prijevoza i skladištenja (provjetravanje, prostiranje, sušenje, uklanjanje oštećenih dijelova i slične radnje);

b) jednostavne radnje koje se sastoje od uklanjanja prašine, prosijavanja ili rešetanja, sortiranja, klasificiranja, sparivanja (uključujući i sastavljanje kompleta), pranja, rasijecanja;

c) promjena ambalaže te rastavljanje i ponovno sastavljanje pošiljki, jednostavno pakiranje u tegle, limenke, bočice, vreće, sanduke i kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i svi drugi jednostavni postupci pakiranja;

d) pripremanje robe u setove ili komplete ili pripremanje za prodaju;

e) stavljanje oznaka, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje na proizvode ili njihove ambalaže;

f) jednostavno sklapanje dijelova proizvoda kako bi činili kompletan proizvod;

g) rastavljanje ili promjena uporabe; h) kombinacija dvaju ili više radnji navedenih u točkama

od a) do g) ovog članka. (2) Svaka prerada ili obrada robe za koju se utvrdi ili za koju se

osnovano sumnja da joj je jedini cilj bio izbjegavanje primjene propisa koji se u Bosni i Hercegovini primjenjuju na robu iz određenih država, ne može se ni u kom slučaju smatrati dovoljnom preradom ili obradom na temelju koje bi dobiveni proizvod, u smislu članka 29. Zakona, stekao status proizvoda s podrijetlom iz države u kojoj je ta prerada ili obrada obavljena.

Članak 14. (Neutralni elementi)

(1) Kako bi se utvrdilo iz koje države potječe roba ne uzima se u obzir podrijetlo slijedećih elemenata: a) energije i goriva; b) postrojenja i opreme; c) strojeva i alata; d) materijala koji nisu uključeni u konačni sastav

proizvoda niti su namijenjeni tome da uđu u konačni sastav proizvoda.

(2) Ukoliko se u skladu s općim pravilom 5 za primjenu BH nomenklature ambalažni materijal ili ambalaža za robu smatra dijelom proizvoda radi razvrstavanja, ne uzima se u obzir pri određivanju podrijetla, osim ako se pravilo u Prilogu 1. ove Odluke za predmetnu robu bazira na postotku dodane vrijednosti.

Članak 15. (Pribor, rezervni dijelovi i alati)

(1) Pribor, rezervni dijelovi i alati koji se isporučuju zajedno sa određenom opremom, strojem, aparatom ili vozilom koji čine dio njihove standardne opreme, smatra se da imaju isto podrijetlo kao ta oprema, stroj, aparat ili vozilo.

(2) Osnovni rezervni dijelovi neophodni za uporabu opreme, stroja, aparata ili vozila koji su stavljeni u slobodni promet ili su prethodno izvezeni smatra se da imaju isto podrijetlo kao ta roba, ako su ispunjeni uvjeti propisani odredbama ove Odluke.

(3) Za potrebe ove Odluke: a) "oprema, stroj, aparat ili vozilo" je roba navedena u

Odjeljku XVI, XVII i XVIII Carinske tarife; b) "osnovni rezervni dijelovi" su dijelovi neophodni za

rad robe iz točke a) ovog stavka, koja je stavljena u slobodni promet ili je prethodno bila izvezena, koji su karakteristika za tu robu, i koji su namijenjeni za njezino redovito održavanje i zamjenu dijelova iste vrste, koji su oštećeni ili su postali neupotrebljivi.

Članak 16. (Prihvaćanje pretpostavki o podrijetlu za pribor, rezervne dijelove

i alate) Pretpostavka o podrijetlu na način opisan u prethodnom

članku prihvaća se samo: a) ako je to neophodno radi uvoza u državu odredišta, i b) ako ugradnja osnovnih rezervnih dijelova u predmetnu

opremu, stroj, aparat ili vozilo u fazi proizvodnje ne bi onemogućila stjecanje statusa proizvoda sa podrijetlom u državi proizvodnje te opreme, stroja, aparata ili vozila.

Članak 17. (Uvjerenje o podrijetlu za osnovne rezervne dijelove - izvornik,

preslik i zahtjev) (1) U smislu članka 19. ove Odluke, Zahtjev za izdavanje

Uvjerenja o podrijetlu za osnovne rezervne dijelove se podnosi Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Komora). U Zahtjevu i Uvjerenju (preslik i izvornik) koji se na njega odnosi, u polje 6 (Redni broj; oznake, broj i vrsta pakiranja; opis robe) se navode podaci koji treba da sadrže izjavu podnositelja Zahtjeva da je navedena roba namijenjena za redovito održavanje prethodno izvezene opreme, stroja, aparata ili vozila koji su stavljeni u slobodni promet ili su prethodno izvezeni, zajedno sa točnim podacima o navedenoj opremi, stroju, aparatu ili vozilu. Zahtjev za izdavanje Uvjerenja o podrijetlu za osnovne rezervne dijelove i Uvjerenje (preslik i izvornik) koji se na njega odnosi izdaju se na obrascima iz Priloga 2. ove Odluke.


(2) Kad god je to moguće, podnositelj Zahtjeva također navodi podatke o Uvjerenju o podrijetlu (naziv tijelu koji ga je izdao, broj i datum Uvjerenja) koje je pratilo uvezenu opremu, stroj, aparat ili vozilo, a za čije održavanje su ti dijelovi namijenjeni.

Članak 18. (Dodatni dokazi)

U cilju osiguranja primjene odredbi propisanih u odredbama članaka od 19. do 22. ove Odluke, Komora može tražiti i dodatne dokaze, posebno:

a) račun ili preslik računa, koja se odnosi na opremu, stroj, aparat ili vozilo koje je stavljeno u slobodni promet ili koje je prethodno izvezeno,

b) ugovor ili preslik ugovora ili bilo koje druge dokumente koji dokazuju da je isporuka izvršena kao dio redovite usluge održavanja.

Članak 19. (Opći uvjeti za izdavanje dokaza o nepreferencijalnom podrijetlu

robe) (1) Uvjerenja o podrijetlu izdaje Komora na pisani zahtjev

podnositelja. (2) Kada to zahtijevaju potrebe trgovinom robom, može se

izdati jedna ili više preslika Uvjerenja o podrijetlu. Preslike se izdaju na obrascu iz Priloga 2. ove Odluke.

(3) Uvjerenje o podrijetlu se izdaje u slučaju kada može poslužiti kao materijalni dokaz potreban za nepreferencijalni tretman robe.

(4) Uvjerenje o podrijetlu ne može poslužiti kao dokaz za preferencijalni tretman robe.

(5) Teret dokaza podrijetla je na podnositelju Zahtjeva za izdavanja dokaza o podrijetlu (u daljnjem tekstu: Zahtjev).

(6) Odgovornost o poduzimanju svih neophodnih radnji radi naknadne provjere Uvjerenja o podrijetlu, kao i drugih navoda iz Uvjerenja, je na Komori.

Članak 20. (Odredbe koje se odnose na Uvjerenje o podrijetlu kod uvoza

robe) (1) Kada se prilikom uvoza robe u Bosnu i Hercegovinu,

podrijetlo proizvoda dokazuje Uvjerenjem o podrijetlu, to Uvjerenje ispunjava slijedeće uvjete: a) izdano je od ovlaštenog tijela; b) sadrži sve podatke neophodne za identifikaciju

proizvoda na koji se odnosi, a naročito: 1) broj i vrstu paketa, oznake i brojeve koje nose na

sebi, 2) vrstu proizvoda, 3) bruto i neto težinu proizvoda, međutim, ovi

podaci se mogu zamijeniti drugima, na primjer brojem ili zapreminom, u slučaju da je proizvod podložan značajnim promjenama u težini tijekom prijevoza te u slučaju kada se njegova težina ne može utvrditi ili kada se obično identificira pomoću takvih podataka,

4) ime/naziv pošiljatelja; c) nedvojbeno potvrđuje da je proizvod na koji se odnosi,

podrijetlom iz određene države, u skladu sa pravilima o nepreferencijalnom podrijetlu koja su na snazi u Bosni i Hercegovini, a koja su propisana odredbama članaka od 27. do 32. Zakona i odredbama ove Odluke.

(2) Uvjerenje o podrijetlu vrijedi 12 mjeseci od datuma izdavanja i u tom razdoblju mora biti podneseno carinskim vlastima u Bosni i Hercegovini.

Članak 21. (Odredbe koje se odnose na Uvjerenje o podrijetlu kod izvoza

robe) (1) Prilikom izvoza robe iz Bosne i Hercegovine, Uvjerenje i

Zahtjev za tu robu izdaju se na obrascima iz Priloga 2. ove Odluke. Uz Zahtjev se popunjava i Upitnik uz zahtjev koji odgovara obrascu iz Priloga 3. ove Odluke.

(2) Uvjerenje za izvoz robe iz Bosne i Hercegovine u druge države, izdaje se na temelju pravila stjecanja nepreferencijalnog podrijetla propisanih u tim državama.

(3) Ukoliko država uvoznica nema propisana nepreferencijalna pravila podrijetla robe koje roba mora zadovoljiti pri uvozu u tu državu, Komora će izdati Uvjerenje o podrijetlu na temelju informacija koje identificiraju državu podrijetla kao državu u kojoj je roba u potpunosti dobivena ili u kojoj je obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada u poduzeću opremljenom za tu preradu ili obradu koja je dovela do novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje.

Članak 22. (Obrazac Zahtjeva)

(1) Zahtjev je veličine 210 × 297 mm. Obrazac smije biti kraći najviše pet milimetara, odnosno, smije biti dulji najviše osam milimetara. Obrazac se tiska na bijelom papiru bez mehaničke kaše za papir, na kojem je moguće pisati, a težina papira je najmanje 40 g/m2.

(2) Obrazac Zahtjeva tiska se na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine ili, ovisno o praks i zahtjevima trgovine, na nekom drugom jeziku.

(3) Komora može zadržati pravo tiskanja Zahtjeva ili taj posao povjeriti ovlaštenoj tiskari. U ovom drugom slučaju, svaki Zahtjev sadrži pozivanje na takvo dopuštenje. Na svakom obrascu Zahtjeva stoji naziv i adresa tiskare ili znak po kojem je tiskara prepoznatljiva. Osim toga, na obrascu je tiskan ili žigom otisnut serijski broj po kojem se isti identificira.

Članak 23. (Obrazac Uvjerenja o podrijetlu - izvornik i preslik)

(1) Odredbe stavaka (1), (2) i (3) prethodnog članka se odnose i na obrazac Uvjerenja o podrijetlu - izvornik i preslik.

(2) U pozadini lica izvornika Uvjerenja o podrijetlu tiskana je isprepletena šara ("guilloche") žute boje, što omogućuje primjećivanje svakog pokušaja krivotvorenja mehaničkim ili kemijskim sredstvom.

Članak 24. (Identificiranje Uvjerenja o podrijetlu)

(1) Svako Uvjerenje o podrijetlu iz članka 21. ove Odluke nosi serijski broj pomoću kojeg se može identificirati. Zahtjev i svi primjerci samog Uvjerenja nose isti broj.

(2) Dodatno, Komora može brojčano označiti takve dokumente prema redoslijedu izdavanja.

Članak 25. (Popunjavanje Zahtjeva i Uvjerenja o podrijetlu - preslik i

izvornik) (1) Obrazac Zahtjeva i Uvjerenja o podrijetlu - preslik i

izvornik, popunjavaju se velikim tiskanim slovima, na identičan način, na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine, engleskom jeziku ili ovisno o praksi i zahtjevima trgovine, na nekom drugom jeziku.

(2) Unosi se ne smiju brisati niti se smije pisati preko njih. Sve promjene unose se precrtavanjem pogrešnog navoda i po potrebi dodavanjem točnih podataka. Takve promjene potvrđuje osoba koja ih je napravila, a ovjerava ih žigom Komora.


(3) Svakoj stavci navedenoj u Zahtjevu i Uvjerenju mora prethoditi redni broj. Vodoravna linija se podvlači ispod posljednje stavke u poljima 6. i 7., a neiskorišteni prostor se prekriži linijom u obliku slova "Z", na takav način da se ništa ne može dodati u kasnijoj fazi.

Članak 26. (Popunjavanje Zahtjeva)

(1) Zahtjev se popunjava na slijedeći način. Polje 1. Pošiljatelj - Unosi se puni naziv i poslovna adresa

izvoznika. Polje 2. Primatelj - Unosi se naziv i adresa primatelja. Polje 3. Država podrijetla - Unosi se država podrijetla. Polje 4. Detalji o prijevozu - Ispunjavanje ovog polja nije

obvezno, ali se preporučuje da se unesu informacije. Polje 5. Napomene - Unose se sve dodatne pojedinosti,

ukoliko ih ima. Polje 6. Oznake i brojevi paketa, opis robe - Unose se

identifikacijske oznake i brojevi koji se nalaze na paketima. Ako su paketi označeni adresom primatelja, navodi se adresa. Ako nisu označeni ni na koji način, unosi se naznaka "no marks and numbers" ("nema oznaka ni brojeva"). Ako su proizvodi s podrijetlom upakirani zajedno s proizvodima bez podrijetla, dodaje se "part contents only" ("samo djelomičan sadržaj") na kraju svake stavke.

Za robu u rasutom stanju koja nije pojedinačno zapakirana navodi se "in bulk" ("u rasutom stanju"). Prikazana količina mora biti ista kao količina robe koja je prikazana na računu (ili se mora moći s tom količinom dovesti u odnos). Roba mora biti označena komercijalnim opisom "razumnog" opsega.

Kod pošiljki koje sadrže robu s podrijetlom i onu bez podrijetla (mješovita pošiljka) na Zahtjevu se opisuje samo roba s nepreferencijalnim podrijetlom. Ukoliko nije moguće razdvojiti robu s podrijetlom od robe bez podrijetla nužno je na računu označiti robu bez podrijetla (npr. zvjezdicom), a u polju 5., odmah ispod opisa robe, unijeti odgovarajuću izjavu na odgovarajućem jeziku, npr. "Goods marked * on the invoice are non-originating and are not covered by this certificate of origin" ("Roba na računu označena sa * nema podrijetlo i na nju se ne odnosi ovo Uvjerenje o podrijetlu"). Isto se primjenjuje u slučaju mješovite pošiljke kao kombinacije robe koja je obuhvaćena izuzećem i robe na koju se izuzeće ne odnosi.

Polje 7. Količina - Unosi se bruto i neto težina. Količine treba navoditi u dopunskim jedinicama prema važećoj Carinskoj tarifi.

Polje 8. - Izjava - Unosi se mjesto i datum podnošenja Zahtjeva, ime (velikim tiskanim slovima) i potpis podnositelja (ukoliko to nije pošiljatelj) Zahtjeva, ovjeren žigom istog.

(2) Na poleđini Zahtjeva je polje kao prostor za dodatne podatke, ukoliko ih ima.

Članak 27. (Popunjavanje Uvjerenja o podrijetlu - izvornik i preslik)

(1) Polja od 1. do 7. popunjavaju se na identičan način kao u članku 26. ove Odluke.

(2) U polje 8. unosi se mjesto i datum izdavanja, ime (velikim tiskanim slovima) i potpis mjerodavne osobe, što se potvrđuje žigom Komore.

Članak 28. (Dokumentacija kojom se dokazuje)

(1) Propratni dokumenti koji se koriste u cilju dokazivanja nepreferencijalnog podrijetla, mogu se između ostalog sastojati od slijedećeg:

a) izravnih dokaza o postupcima koje je poduzeo izvoznik ili dobavljač za dobivanje odnosne robe, sadržanih na primjer u njegovim računima ili unutarnjem knjigovodstvu,

b) dokumenata koji dokazuju podrijetlo upotrebljenih materijala koji se koriste (carinske deklaracije, certifikati o podrijetlu i slično), i

c) dokumenata koji dokazuju preradu ili obradu (tehnički normativ, izračun o formiranoj proizvođačevoj cijeni i slično).

(2) Komora može, po potrebi, zahtijevati i drugu dokumentaciju kojom se dokazuju navodi podnositelja Zahtjeva.

Članak 29. (Čuvanje dokumenata)

(1) Podnositelj Zahtjeva čuva preslik Uvjerenja o podrijetlu, preslik Zahtjeva i propratne dokumente najmanje tri godine.

(2) Komora koja je izdala Uvjerenje o podrijetlu čuva izvornike Zahtjeva, preslik Uvjerenja o podrijetlu i propratne dokumente najmanje tri godine.

Članak 30. (Naknadno izdavanje Uvjerenja o podrijetlu)

(1) Uvjerenje o podrijetlu može se izdati naknadno, nakon obavljenog izvoza robe na koju se odnosi, ako pri izvozu nije bilo izdano zbog greške, nenamjernih propusta ili posebnih okolnosti nastalih pri izvozu robe.

(2) U Zahtjevu za naknadno izdavanje Uvjerenja o podrijetlu izvoznik je dužan da navede mjesto i datum izvoza robe na koje se Uvjerenje o podrijetlu odnosi, i da navede razloge za svoj zahtjev.

(3) Komora može izdati Uvjerenje o podrijetlu robe naknadno samo po obavljenoj provjeri da se podaci u Zahtjevu izvoznika slažu sa podacima u odgovarajućem dokumentu.

(4) Uvjerenje o podrijetlu koje je naknadno izdano mora u polju 5. "Napomene" da sadrži slijedeću napomenu na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine i engleskom jeziku (npr.): "NAKNADNO IZDANO" / "ISSUED RETROSPE-CTIVELY".

Članak 31. (Izdavanje duplikata Uvjerenja o podrijetlu)

(1) U slučaju krađe, nestanka ili uništenja Uvjerenja o podrijetlu, izvoznik može da zatraži od Komore da mu izda duplikat Uvjerenja. Polje 5. "Napomene" duplikata Uvjerenja o podrijetlu mora da sadrži slijedeću napomenu na jednom od službenih jezika Bosne i Hercegovine i engleskom jeziku (npr.): "DUPLIKAT" / "DUPLICATE".

(2) Duplikat iz stavka (1) ovog članka, na kome mora biti naznačen datum izdavanja prvog (izvornika) Uvjerenja o podrijetlu robe, važi od datuma izdavanja prvog Uvjerenja.

Članak 32. (Administrativna suradnja kod uvoza robe)

(1) Naknadna provjera Uvjerenja o podrijetlu provodi se slučajnim odabirom i kad god se pojavi opravdana sumnja carinskog tijela u vjerodostojnost Uvjerenja ili točnost podataka koje sadrži.

(2) Za potrebe stavka (1), carinsko tijelo je dužno proslijediti Uvjerenje o podrijetlu ili njegov preslik Ministarstvu, navodeći razloge za provjeru. Ako je podnesen račun, izvornik račun ili njegov preslik prilaže se proslijeđenom Uvjerenju. Carinsko tijelo, također, pruža sve informacije koje su dobivene pretpostavljajući da su podaci navedeni u uvjerenju netočni ili da uvjerenje nije vjerodostojno.

(3) Ministarstvo prosljeđuje zahtjev iz stavka (2) ovog članka mjerodavnom tijelu države koja je izdala uvjerenje o podrijetlu na daljnje postupanje.


(4) Ako carinsko tijelo odluči suspendirati primjenu posebnih uvoznih pravila u očekivanju rezultata provjere, odobrava puštanje proizvoda, uz mjere opreza za koje smatra potrebnim.

Članak 33. (Rezultati naknadne provjere)

(1) Rezultati naknadne provjere dostavljaju se Ministarstvu što je moguće prije. U zahtjevu iz stavka (2) prethodnog članka, Ministarstvo navodi da ako na zahtjev za naknadnu provjeru nema odgovora u najduljem roku od deset mjeseci od datuma zahtjeva za provjeru, da će Ministarstvo obavijestiti o tome carinsko tijelo.

(2) Navedeni rezultati moraju omogućiti određivanje da li se Uvjerenje o podrijetlu, koje je u skladu sa uvjetima iz članka 32. ove Odluke bilo vraćeno, odnosi na stvarno izvezenu robu i može li to Uvjerenje doista dovesti do primjene nepreferencijalnih pravila.

Članak 34. (Administrativna suradnja kod izvoza robe)

(1) Ukoliko mjerodavna tijela države u koju se izvozi roba izraze opravdanu sumnju u vjerodostojnost Uvjerenja o podrijetlu ili točnost podataka koje sadrži Uvjerenje koje je izdala Komora, proslijedit će Uvjerenje o podrijetlu ili njegov preslik Ministarstvu, navodeći razloge za provjeru. Ako je podnesen račun, izvornik račun ili njegov preslik prilaže se vraćenom Uvjerenju. Mjerodavna tijela, također, pružaju sve informacije koje su dobivene pretpostavljajući da su podaci navedeni u uvjerenju netočni ili da uvjerenje nije vjerodostojno.

(2) Ministarstvo prosljeđuje zahtjev Komori na daljnje postupanje. Rezultati naknadne provjere dostavljaju se Ministarstvu što je moguće prije, a ne kasnije od šest mjeseci od datuma zahtjeva za provjeru mjerodavnog tijela države u koju se izvozi roba.

Članak 35. (Postupak kontrole i nadzora)

(1) Poslove kontrole i nadzora nepreferencijalnog podrijetla robe neposredno vrši Sektor za carinsku politiku i tarife Ministarstva.

(2) Kontrola od strane Ministarstva, znači obavljanje specifičnih radnji kao što je pregled robe, pregled proizvodnih i skladišnih prostora, provjera postojanja i vjerodostojnosti dokumenata, pregled poslovnih knjiga i druge evidencije i provedba bilo kojih službenih istraga i sličnih postupaka kod bilo kojeg sudionika u procesu utvrđivanja podrijetla robe s ciljem obezbjeđivanja primjene carinskih i drugih propisa koji se primjenjuju na robu u pogledu utvrđivanja njezinog podrijetla.

(3) Nadzor od strane Ministarstva znači radnju koju Ministarstvo poduzima u općem smislu, s ciljem obezbjeđivanja primjene propisa koji se primjenjuju na robu koja podliježe utvrđivanju njezinog podrijetla.

Članak 36. (Vršenje poslova kontrole i nadzora)

(1) U vršenju poslova kontrole i nadzora Ministarstvo je ovlašteno da može ostvarivati uvid u dokumentaciju, poslovne knjige i druge isprave vezane za rad i primjenu relevantnih propisa, koji se odnose na uvozne i izvozne radnje u vezi sa tom robom ili na naknadne komercijalne radnje u koje je ta roba uključena. Takvi pregledi mogu se izvršiti u prostorijama Komore, uvoznika i izvoznika, carinskog tijela, deklaranta i drugih sudionika u prometu roba koje podliježu nepreferencijalnom postupku kod uvoza i izvoza i da od njih mogu tražiti dostavljanje svih podataka i informacija koje se namjeravaju razmatrati. Ministarstvo

može izvršiti pregled robe kada ju je još uvijek moguće pokazati i proizvodnih i skladišnih prostora.

(2) Subjekti iz stavka (1) ovog članka su dužni Ministarstvu osigurati sve tehničke i druge uvjete neophodne za vršenje poslova kontrole i nadzora.

(3) Poslove kontrole i nadzora Ministarsvo vrši u okviru redovitih poslova izvršavanja programskih zadataka i u svakom drugom slučaju gdje postoji potreba ili zahtjev za kontrolu i nadzor provedbe odredbi Zakona i ove Odluke.

Članak 37. (Izvješće o kontroli i nadzoru)

O utvrđenom stanju nakon izvršene kontrole i nadzora sačinjava se Izvješće koji Ministarstvo dostavlja Upravi za neizravno oporezivanje, Komori i vladama entiteta.

Članak 38. (Informiranje o izdanim Uvjerenjima o podrijetlu)

(1) Komora je dužna podnijeti pisano Izvješće Ministarstvu o izdanim Uvjerenjima o podrijetlu. Izvješće su dužni podnijeti u prvom kvartalu tekuće godine za prethodnu godinu i na svaki zahtjev Ministarstva. U Izvješću se daju podaci o izdanim Uvjerenjima, koji sadrže najmanje: broj Uvjerenja, naziv firme/izvoznika, državu izvoza, naziv i tarifni broj robe, količinu i vrijednost robe, rezultate naknadnih provjera, eventualne nepravilnosti kod dostavljanja propisane evidencije, nepridržavanje odredbi Zakona i ove Odluke, pokrenuti kazneni postupci i druge uočene nepravilnosti kod izdavanja Uvjerenja o podrijetlu.

(2) Ministarstvo na temelju dobivenih informacija iz Izvješća iz članka 37. ove Odluke i Izvješća iz stavka (1) ovog članka, sačinjava Informaciju, koju dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, najmanje jedanput godišnje.

Članak 39. (Mišljenje o primjeni ove Odluke)

Ministarstvo je mjerodavno za davanje mišljenja o primjeni ove Odluke.

Članak 40. (Primjena Carinske tarife)

U slučaju promjene tarifnog broja ili oznake za robu iz Priloga ove Odluke, primjenjuje se tarifni broj odnosno oznaka u koji se ta roba svrstava po Carinskoj tarifi važećoj na dan prihvaćanja carinske deklaracije, bez izmjene tih tarifnih brojeva ili oznaka u navedenim Prilozima.

Članak 41. (Prilozi uz Odluku)

Sastavni dio ove Odluke su Prilozi od 1. do 4. koji glase: 1. Prilog 1. - Uvodne napomene i lista postupaka bitne

prerade ili obrade kojima se stječe nepreferencijalno podrijetlo,

2. Prilog 2. - Uvjerenje o podrijetlu (izvornik, preslik i zahtjev)

3. Prilog 3. - Upitnik uz zahtjev za izdavanje Uvjerenja o podrijetlu

4. Prilog 4. - Indikativna lista.

Članak 42. (Usklađenost propisa)

Ovom Odlukom o nepreferencijalnom podrijetlu robe se preuzimaju odredbe Delegirane uredbe Povjerenstva (EU) 2015/2446 od 28. srpnja 2015. godine o dopuni Uredbe (EU) br. 952/2013 Europskog Parlamenta i Vijeća o detaljnim pravilima koja se odnose na pojedine odredbe Carinskog zakonika Unije i odredbe Delegirane uredbe Povjerenstva (EU) 2018/1063 od 16. svibnja 2018. godine o izmjeni i ispravku Delegirane uredbe Povjerenstva (EU) 2015/2446 o dopuni Uredbe (EU) br. 952/2013


Europskog Parlamenta i Vijeća o detaljnim pravilima koja se odnose na pojedine odredbe Carinskog zakonika Unije.

Članak 43. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje od dana početka primjene Zakona.

VM broj 55/19 22. siječnja 2019. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

PRILOG 1. Uvodne napomene i lista postupaka bitne prerade ili obrade kojima se stječe nepreferencijalno podrijetlo UVODNE NAPOMENE 1. Definicije

1. "Izrada", "proizvodnja" ili "prerada" robe obuhvaća bilo kakav postupak obrade, sastavljanja ili prerade robe.

Načini dobivanja robe obuhvaćaju izradu, proizvodnju, preradu, uzgoj, rudarenje, vađenje, berbu, ribolov, stupičarenje, sakupljanje, prikupljanje, lov i hvatanje.

2. "Materijal" obuhvaća sastojke, dijelove, sastavnice, podsklopove i robu koja je fizički ugrađena u drugu robu ili podvrgnuta određenom postupku u proizvodnji druge robe.

"Materijal s podrijetlom" znači materijal čija je država podrijetla, kako je utvrđeno ovim pravilima, ista kao i država u kojoj se materijal upotrebljava u proizvodnji.

"Materijal bez podrijetla" znači materijal čija država podrijetla, kako je utvrđeno ovim pravilima, nije ista kao i država u kojoj se materijal upotrebljava u proizvodnji.

"Proizvod" je proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namijenjen kasnijoj uporabi u drugim postupcima izrade.

3. "Vrijednost koja proizlazi iz obrade i prerade i ugrađivanja dijelova s podrijetlom iz države izrade" znači povećanje vrijednosti koje proizlazi iz samog sastavljanja, zajedno s pripremnim postupcima, postupcima završne obrade i kontrole, te ugrađivanja bilo kojih dijelova s podrijetlom iz države u kojoj su predmetni postupci provedeni, uključujući dobit i opće troškove nastale u toj državi kao posljedica tih postupaka.

4. Izraz "potpuno dovršavanje" koji se upotrebljava u listi znači da je potrebno obaviti sve postupke koji slijede nakon rezanja tekstilnog materijala ili pletenja ili heklanja izravno u oblik. Međutim, dovršavanje se može smatrati potpunim i kada jedan završni postupak ili više njih nisu obavljeni.

5. Kada se u Prilogu upotrebljava izraz "država", smatra se da se on odnosi na "državu ili područje".

2. Primjena pravila u ovom Prilogu

2.1 Pravila iz ovog Priloga potrebno je primjenjivati na robu na temelju njezina razvrstavanja u Harmonizirani sustav i svih dodatnih kriterija koje je moguće utvrditi uz tarifne brojeve ili podbrojeve Harmoniziranog sustava i koji su izrađeni upravo za potrebe ovog Priloga. Tarifni broj ili podbroj Harmoniziranog sustava s dodatnom potpodjelom na temelju tih kriterija u ovom se Prilogu nazivaju "podijeljeni tarifni broj" ili "podijeljeni tarifni podbroj". "Harmonizirani sustav" znači Harmonizirani sustav naziva i označavanja robe (poznat i kao "HS").

Razvrstavanje robe u tarifne brojeve i podbrojeve Harmoniziranog sustava uređeno je općim pravilima o tumačenju Harmoniziranog sustava i svim odgovarajućim napomenama uz odjeljke, glave i podbrojeve tog sustava. U cilju utvrđivanja ispravnog podijeljenog tarifnog broja ili podbroja za određenu robu u ovom Prilogu se opća pravila o

tumačenju Harmoniziranog sustava i sve odgovarajuće napomene uz odjeljke, glave i podbrojeve tog sustava primjenjuju mutatis mutandis, osim ako je ovim Prilogom drugačije propisano.

2.2 Upućivanje na promjenu u razvrstavanju u carinsku tarifu u osnovnim pravilima koja se nalaze u nastavku primjenjuje se samo na materijale bez podrijetla.

2.3 Materijali koji su stekli status proizvoda s podrijetlom u određenoj državi smatraju se materijalima s podrijetlom iz te države u cilju utvrđivanja podrijetla robe u koju su ugrađeni takvi materijali ili robe koja je dodatnom obradom ili preradom izrađena od takvih materijala u toj državi.

2.4 Ako s poslovnog stajališta nije praktično čuvati odvojene zalihe međusobno zamjenjivih materijala ili robe s podrijetlom iz različitih država, država podrijetla izmiješanih međusobno zamjenjivih materijala ili robe može se odrediti na temelju načina upravljanja inventarom koji je priznat u državi u kojoj su materijali ili roba izmiješani.

2.5 Za potrebe primjene osnovnih pravila na temelju promjene u razvrstavanju u carinsku tarifu, materijali bez podrijetla koji ne zadovoljavaju osnovno pravilo ne uzimaju se u obzir, osim ako u određenoj glavi nije utvrđeno drugačije, ako ukupna vrijednost tih materijala ne premašuje 10% cijene robe franko tvornica.

2.6 Osnovna pravila na razini glave (osnovna pravila uz glave) imaju istu vrijednost kao osnovna pravila na razini potpodjela i mogu se primjenjivati alternativno.

3. Značenje pojmova Ako se temelje na promjeni u razvrstavanju u carinsku

tarifu, osnovna pravila na razini potpodjela mogu biti izražena uz pomoć slijedećih kratica, a odnose se na Prilog 1. i 4. ove Odluke.

"Glava" (chapter) - obuhvaća prve dvije cifre HS nomenklature.

"Tarifni broj" (tariff heading) - obuhvaća prve četiri cifre HS nomenklature.

"Tarifni podbroj" (tariff subheading) - obuhvaća prvih šest cifara HS nomenklature.

"CC" (change of chapter) - promjena u odgovarajuću glavu iz bilo koje druge glave.

"CTH" (change of tariff heading) - promjena iz bilo kog tarifnog broja.

"CTSH" (change of tariff subheading) - promjena iz bilo kog tarifnog podbroja.

"CTHS" (change of split tariff heading) - promjena u odgovarajući podijeljeni tarifni broj iz bilo koje druge podjele u okviru tog tarifnog broja ili bilo kojeg drugog tarifnog broja.

"CTSHS" (change of split tariff subheading) - promjena u u odgovarajući podijeljeni tarifni podbroj iz bilo koje druge podjele u okviru tog tarifnog podbroja ili bilo kojeg drugog tarifnog podbroja ili broja.

ODJELJAK I ŽIVE ŽIVOTINJE; PROIZVODI ŽIVOTINJSKOG PODRIJETLA GLAVA 2 Meso i drugi jestivi klanički proizvodi Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država podrijetla mješavine proizvoda iz ove glave država je podrijetla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog podrijetla uzima se zajedno.

(3) U slučaju da nijedan od upotrijebljenih materijala ne doseže potrebni postotak, država podrijetla mješavine država je u kojoj je miješanje provedeno.


Napomena uz glavu:

Ako osnovno pravilo za tarifne brojeve 0201 do 0206 nije ispunjeno, smatra se da meso (jestivi mesni proizvodi) potječe iz države u kojoj su životinje od kojih je dobiveno najdulje tovljene ili uzgajane.


Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala. Oznaka


0201 Meso od životinja vrste goveda, svježe ili rashlađeno

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje tri mjeseca prije klanja.

0202 Meso od životinja vrste goveda, zamrznuto


0203 Svinjsko meso, svježe, rashlađeno ili zamrznuto

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje dva mjeseca prije klanja.

0204 Ovčje ili kozje meso, svježe, rashlađeno ili zamrznuto

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje dva mjeseca prije klanja.

0205 Meso od konja, magaraca, mula ili mazgi, svježe, rashlađeno ili zamrznuto


0206

Jestivi klanički proizvodi od životinja vrsta goveda, svinja, ovaca, koza, konja, magaraca, mula ili mazgi, svježi, rashlađeni ili smrznuti

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog broja država je u kojoj je životinja tovljena najmanje tri mjeseca prije klanja ili, kad je riječ o svinjama, ovcama ili kozama, dva mjeseca prije klanja.

GLAVA 4 Mliječni proizvodi; ptičja jaja; prirodni med; jestivi proizvodi životinjskog podrijetla, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država podrijetla mješavine proizvoda iz ove glave država je podrijetla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država podrijetla mješavine proizvoda iz tarifnih brojeva 0401 do 0404 država je podrijetla materijala čiji je maseni udio suhe tvari u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog podrijetlo uzima se zajedno.



Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala. Oznaka


ex 0408 - jaja peradi i ptičja jaja, bez ljuske, sušena, i žumanjci jaja, sušeni

Država podrijetla država je u kojoj je provedeno sušenje (nakon razbijanja i odvajanja, prema potrebi): - ptičjih jaja, u ljusci, svježih ili konzerviranih, iz tarifnog broja HS ex 0407 - ptičjih jaja, bez ljuske, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408 - žumanjaka, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408

ODJELJAK II BILJNI PROIZVODI GLAVA 9 Kava, čaj, mate čaj i začini Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:





Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala.

Oznaka HS


- kava, nepržena:

0901 11 - s kofeinom

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobivena u prirodnom ili neprerađenom stanju.

0901 12 - bez kofeina

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobivena u prirodnom ili neprerađenom stanju.

- kava, pržena 0901 21 - s kofeinom CTSH 0901 22 - bez kofeina CTSH

GLAVA 11 Proizvodi mlinske industrije; slad; škrob; inulin; pšenični gluten Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:

(1) Za potrebe ovog preostalog pravila ‚miješanje’ znači namjeran i proporcionalno kontroliran postupak koji se sastoji od spajanja dvaju ili više zamjenjivih materijala.


(3) U slučaju da ni jedan od upotrijebljenih materijala ne doseže potrebni postotak, država podrijetla mješavine država je u kojoj je miješanje provedeno. Preostalo pravilo uz glavu: Ako državu podrijetla nije

moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i drugih preostalih pravila uz poglavlje, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala.

Oznaka HS


1101 Brašno od pšenice ili suražice CC

1102 Brašno od žitarica, osim od pšenice ili suražice

CC

1103 Prekrupa, krupica i pelete od žitarica

CC

1104

Zrna žitarica, drukčije obrađena (na primjer, oljuštena, valjana, u pahuljicama, perlirana, rezana ili drobljena), osim riže iz tarifnog broja 1006; klice žitarica, cijele, valjane, u pahuljicama ili mljevene

CC


1105 Brašno, krupica, prah, pahuljice, granule i pelete od krumpira

CC

1106

Brašno, krupica i prah od suhog mahunastog povrća iz tarifnog broja 0713, od sagoa, korijena ili gomolja iz tarifnog broja 0714 ili od proizvoda iz glave 8.

CC

1107 Slad, pržen ili nepržen CC 1108 Škrob; inulin CTH

1109 Pšenični gluten, neovisno je li osušen ili ne

CTH

GLAVA 14 Biljni materijali za pletarstvo; biljni proizvodi nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:






Oznaka HS


ex 1404 Pamučni linters, izbjeljivači

Država podrijetla robe država je u kojoj je proizvod izrađen od sirovog pamuka čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica

ODJELJAK IV PROIZVODI PREHRAMBENE INDUSTRIJE; PIĆA, ALKOHOLI I SIRĆE; DUHAN I PRERAĐENI NADOMJESCI DUHANA GLAVA 17 Šećeri i proizvodi od šećera Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:







1702

Drugi šećeri, uključujući kemijski čistu laktozu, maltozu, glukozu i fruktozu, u krutom stanju; šećerni sirupi bez dodanih aroma ili bojila; umjetni med, neovisno o tome je li miješan s prirodnim medom; karamel


ex l702 (a) - kemijski čista laktoza, maltoza, glukoza i fruktoza

CTHS

ex 1702 (b) - ostalo CC

1703 Melasa dobivena pri ekstrakciji ili rafiniranju šećera

CC

1704 Konditorski proizvodi od šećera (slatkiši) (uključujući bijelu čokoladu), ne sadrže kakao

CTH

GLAVA 20 Proizvodi od povrća, voća, orašastih plodova ili drugih dijelova biljaka Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država podrijetla mješavine proizvoda iz ove glave država je podrijetla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država podrijetla mješavine proizvoda iz tarifnog broja 2009 (voćni sokovi (uključujući mošt od grožđa) i sokovi od povrća, nefermentirani, neovisno o tome sadrže li dodani šećer ili druga sladila ili ne) država je podrijetla materijala čiji je maseni udio suhe tvari u mješavini veći od 50%. Masa materijala istog podrijetla uzima se zajedno.




Oznaka HS


ex 2009 Sok od grožđa CTH, osim od mošta od grožđa iz tarifnog broja 2204

GLAVA 22 Pića, alkoholi i sirće Preostalo pravilo uz glavu koje se primjenjuje na mješavine:


(2) Država podrijetla mješavine proizvoda iz ove glave država je podrijetla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 50%. Međutim, država podrijetla mješavine vina (tarifni broj 2204), vermuta (tarifni broj 2205), rakije, likera i alkoholnih pića (tarifni broj 2208) država je podrijetla materijala čiji je maseni udio u mješavini veći od 85%. Masa materijala istog podrijetla uzima se zajedno.



Ako državu podrijetla za robu iz ove glave, osim za tarifni broj 2208, nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila i ostalih preostalih pravila uz glavu, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala.

Oznaka HS


ex 2204

Vino od svježeg grožđa, za pripremu vermuta, s dodanim moštom od svježeg grožđa, koncentriranim ili nekoncentriranim, ili alko-holom

Država podrijetla robe država je u kojoj je grožđe dobiveno u prirodnom ili neprerađenom stanju.

ex 2205 Vermut

Proizvodnja od vina od svježeg grožđa koje sadrži mošt od svježeg grožđa, koncentriran ili nekoncentriran, ili alkohol, iz oznake KN 2204


ODJELJAK VI PROIZVODI KEMIJSKE ILI SRODNIH INDUSTRIJA GLAVA 34

Sapun, organska površinski aktivna sredstva, preparati za pranje, preparati za podmazivanje, umjetni voskovi, pripremljeni voskovi, preparati za poliranje i čišćenje, svijeće i slični proizvodi, paste za modeliranje, "zubarski voskovi" te zubarski preparati na temelju gipsa


Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala. Oznaka


ex 3401 Pust i netkani tekstilni materijali, impregnirani, premazani ili prekriveni sapunom ili deterdžentom


ex 3405

Pust i netkani tekstilni materijali, impregnirani, premazani ili prekriveni politurama ili laštilima, za obuću, pokućstvo, podove, karoserije, staklo ili kovine, paste i praškovi za ribanje (čišćenje) i slični preparati


GLAVA 35 Bjelančevinaste tvari; modificirani škrobovi; ljepila; enzimi Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju mase materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

ex 3502 Sušeni albumin iz jaja:

Sušenje (nakon razbijanja i odvajanja, prema potrebi): - ptičjih jaja, u ljusci, svježih ili konzerviranih, iz tarifnog broja HS ex 0407 - ptičjih jaja, bez ljuske, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 0408 ili - bjelanjaka, osim sušenih, iz tarifnog broja HS ex 3502

ODJELJAK VIII SIROVA KOŽA, ŠTAVLJENA KOŽA, KRZNO I PROIZVODI OD NJIH; SEDLARSKI I REMENARSKI PROIZVODI; PREDMETI ZA PUTOVANJE, RUČNE TORBE I SLIČNI SPREMNICI; PROIZVODI OD ŽIVOTINJSKIH CRIJEVA (OSIM OD DUDOVOG SVILCA) GLAVA 42 Proizvodi od kože; sedlarski i remenarski proizvodi; predmeti za putovanje, ručne torbe i slični spremnici; proizvodi od životinjskih crijeva (osim od dudovog svilca) Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravila

ex 4203 - odjeća od kože ili od umjetne kože


ODJELJAK X DRVNA CELULOZA ILI CELULOZA OD OSTALIH VLAKNASTIH CELULOZNIH MATERIJALA; PAPIRNI I KARTONSKI OTPACI I OSTACI NAMIJENJENI PONOVNOJ PRERADI; PAPIR I KARTON TE PROIZVODI OD PAPIRA I KARTONA GLAVA 49 Tiskane knjige, novine, slike i ostali proizvodi grafičke industrije; rukopisi, tiskani tekstovi i planovi Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju vrijednosti materijala. Oznaka HS Naziv robe Osnovna pravilaex 4910 Kalendari svih vrsta, tiskani,

uključujući i kalendarske blokove, ukrašeni.

CTH

ODJELJAK XI TEKSTIL I TEKSTILNI PROIZVODI GLAVA 50 Svila Napomena uz glavu:

Kako bi se smatralo da se njime stječe status proizvoda s podrijetlom, termotisak mora biti propraćen transfernim tiskanjem.



5001 Čahure dudovog svilcaprikladne za odmatanje

CTH

5002 Sirova svila (neupredena)

CTH

5003

Svileni otpad (uključujući čahure neprikladne za odmatanje, otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5004

Svilena pređa (osim pređe od svilenih otpadaka), nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjentih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica


5005

Pređa od svilenih otpadaka, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5006

Svilena pređa i pređa od svilenih otpadaka, pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju; svileni katgut


ex 5006 (a) Crijeva dudovog svilca CTH

ex 5006 (b) Ostalo


5007 Tkanine od svile ili svilenih otpadaka

Proizvodnja od pređe ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

GLAVA 51 Vuna, fina ili gruba životinjska dlaka; pređa i tkanina od konjske dlake Napomena uz glavu:

Kako bi se smatralo da se njime stječe status proizvoda s podrijetlom, termotiskanje mora biti propraćeno transfernim tiskanjem.



5101 Vuna, nevlačena ili nečešljana


ex 5101 (a) - masna, uključujući vunu pranu na ovci:

CTH

ex 5101 (b) - odmašćena vuna, nekarbonizirana

Proizvodnja od masne vune, uključujući otpatke vune, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica

ex 5101 (c) - karbonizirana Proizvodnja od odmašćene vune, neka-rbonizirane, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica

5102 Fina ili gruba životinjska dlaka, nevlačena niti češljana

CTH

5103

Otpaci od vune i fine ili grube životinjske dlake, uključujući otpadnu pređu, ali isključujući rastrgane


tekstilne materijale

ex 5103 (a) Karbonizirani

Proizvodnja od nekarboniziranih otpadaka, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica


5104

Rastrgani tekstilni materijali od vune ili od fine ili grube životinjske dlake

CTH

5105

Vuna i fina ili gruba životinjska dlaka, grebana ili češljana (uključujući češljanu vunu u pramenovima)

CTH

5106 Pređa od vlačene vune, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5107 Pređa od češljane vune, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5108

Pređa od fine životinjske dlake (vlačene ili češljane), nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5109

Pređa od vune ili fine životinjske dlake, pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili


Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5110

Pređa od grube životinjske dlake ili konjske dlake (uključujući obavijenu pređu od konjske dlake), neovisno o tome je li pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5111 Tkanine od vlačene vune ili vlačene fine životinjske dlake


5112 Tkanine od češljane vune ili češljane fine životinjske dlake


5113 Tkanine od grube životinjske dlake ili konjske dlake


GLAVA 52 Pamuk Preostalo pravilo uz glavu:


5201 Pamuk, nevlačeni ili nečešljani Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve

ex 5201 (a) Bijeljeni Proizvodnja od sirovog pamuka, čija vrijednost ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica


5202 Pamučni otpaci (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5203 Pamuk, vlačeni ili češljani CTH

5204

Pamučni konac za šivanje, neovisno o tome je li pripremljen u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje

ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala

bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5205

Pamučna pređa (osim konca za šivanje), s masenim udjelom pamuka 85% ili većim, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5206

Pamučna pređa (osim konca za šivanje), s masenim udjelom pamuka manjim od 85%, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5207 Pamučna pređa (osim konca za šivanje) pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje

ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5208 Pamučne tkanine, s masenim udjelom pamuka 85% ili većim, mase ne veće od 200 g/m2


5209 Pamučne tkanine, masenog udjela pamuka 85% ili većeg, mase veće od 200 g/m2

Proizvodnja od pređe ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili


konačnim postupcima

5210

Pamučne tkanine, masenog udjela pamuka manjeg od 85%, u mješavini pretežno ili samo s umjetnim ili sintetičkim vlaknima, mase ne veće od 200 g/m2


5211

Pamučne tkanine, s masenim udjelom pamuka manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s umjetnim ili sintetičkim vlaknima, mase veće od 200 g/m2


5212 Ostale tkanine od pamuka


GLAVA 53 Ostala biljna tekstilna vlakna; papirna pređa i tkanine od papirne pređe Preostalo pravilo uz glavu:


5301

Lan, sirov ili prerađivan, ali nepreden; lanena kučina i otpaci (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5302

Prava konoplja (Cannabis sativa L), sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina i otpaci od prave konoplje (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5303

Juta i ostala tekstilna vlakna od drvenog lika (isključujući lan, pravu konoplju i ramiju), sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina i otpaci od tih vlakana (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

[5304]

5305

Kokosovo vlakno, abaka (Manila konoplja ili Musa textilis Nee), ramija i druga biljna tekstilna vlakna, nespomenuta niti uključena na drugom mjestu, sirova ili prerađena, ali nepredena; kučina, iščešak i otpaci od tih vlakana (uključujući otpadnu pređu i rastrgane tekstilne materijale)

CTH

5306 Lanena pređa

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili- rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48%

cijene proizvoda franko tvornica

5307 Pređa od jute ili drugih tekstilnih vlakana od drvenog lika iz tarifnog broja 5303

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili- rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5308 Pređa od ostalih biljnih tekstilnih vlakana; papirna pređa


ex 5308 (a) - pređa od drugih biljnih tekstilnih vlakana

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili- rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

ex 5308 (b) - papirna pređa CTH

5309 Lanene tkanine


5310 Tkanine od jute ili drugih tekstilnih vlakana od drvenog lika iz tarifnog broja 5303


5311 Tkanine od ostalih biljnih tekstilnih vlakana; tkanine od papirne pređe


ex 5311 (a) Tkanine od ostalih biljnih tekstilnih vlakana


ex 5311 (b) Tkanine od papirne pređe CTH

GLAVA 54 Umjetni filamenti; trake i slični oblici od umjetnih tekstilnih materijala Preostalo pravilo uz glavu:

Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju vrijednosti materijala. Oznaka


5401

Konac za šivanje od umjetnih ili sintetičkih filamenata, neovisno o tome je li pripremljen u pakiranja za



pojedinačnu prodaju - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5402

Pređa od sintetičkih filamenata (osim konca za šivanje), nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju, uključujući sintetičke monofilamente finoće manje od 67 deciteksa

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5403

Pređa od umjetnih filamenata (osim konca za šivanje), nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju, uključujući umjetne monofilamente finoće manje od 67 deciteksa

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili

- rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5404

Sintetički monofilamenti finoće 67 deciteksa i veće, s dimenzijom poprečnog presjeka ne većom od 1 mm; trake i slični proizvodi (na primjer umjetna slama), od sintetičkih tekstilnih materijala, očevidne širine ne veće od 5 mm

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5405

Umjetni monofilamenti finoće 67 deciteksa i veće s dimenzijom poprečnog presjeka ne većom od 1 mm; trake i slično (na primjer umjetna slama), od umjetnog tekstilnog materijala, očevidne širine ne veće od 5 mm

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje,- sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako

vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5406

Pređa od umjetnih ili sintetičkih filamenata (osim konca za šivanje), pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


- kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5407

Tkanine od sintetičke filamentne pređe, uključujući tkanine dobivene od proizvoda iz tarifnog broja 5404


5408

Tkanine od umjetne filamentne pređe, uključujući tkanine dobivene od proizvoda iz tarifnog broja 5405


GLAVA 55 Umjetna ili sintetička rezana vlakna Napomena uz glavu:





5501 Kabeli od sintetičkih filamenata

Proizvodnja od kemijskih materijala ili tekstilne pulpe

5502 Kabeli od umjetnih filamenata


5503 Sintetička rezana vlakna, nevlačena, nečešljana niti na drugi način pripremljena za predenje


5504 Umjetna rezana vlakna, nevlačena, nečešljana niti na drugi način pripremljena za predenje


5505 Otpaci (uključujući iščešak, otpatke od pređa i raščupane tekstilne proizvode) od umjetnih ili sintetičkih vlakana


5506 Sintetička rezana vlakna, vlačena, češljana ili na drugi način pripremljena za predenje

Proizvodnja od kemijskih materijala ili materijala ili tekstilne pulpe ili otpadaka iz tarifnog broja 5505

5507 Umjetna rezana vlakna, vlačena, češljana ili na drugi način pripremljena za predenje

Proizvodnja od kemijskih materijala ili materijala ili tekstilne pulpe ili otpadaka iz tarifnog broja 5505

5508 Konac za šivanje, od Proizvodnja od:


umjetnih ili sintetičkih rezanih vlakana, neovisno o tome je li pripremljen u pakiranja za pojedinačnu prodaju

- prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili - rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5509 Pređa (osim konca za šivanje) od sintetičkih rezanih vlakana, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5510 Pređa (osim konca za šivanje) od umjetnih rezanih vlakana, nepripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju

Proizvodnja od: - prirodnih vlakana koja nisu ni vlačena ni češljana ni drugačije pripremljena za predenje, - sirove svile ili otpadaka svile, - kemijskih materijala ili tekstilne pulpe ili

- rezanih umjetnih ili sintetičkih vlakana, kabela od filamenata ili otpadaka vlakana, nevlačenih i nečešljanih niti drukčije pripremljenih za predenje ili Tiskanje ili bojenje pređe ili monofilamenata, nebijeljenih ili prethodno bijeljenih, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima, končanje ili teksturiranje ne smatraju se takvima, ako vrijednost materijala bez podrijetla (uključujući pređu) ne premašuje 48% cijene proizvoda franko tvornica

5511 Pređa (osim konca za šivanje) od sintetičkih rezanih vlakana, pripremljena u pakiranja za pojedinačnu prodaju


5512 Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom sintetičkih rezanih vlakana 85% ili većim


5513 Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom tih vlakana manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s pamukom, mase ne veće od 170 g/m2


5514 Tkanine od sintetičkih rezanih vlakana, s masenim udjelom tih vlakana manjim od 85%, u mješavini pretežno ili samo s pamukom, mase veće


od 170 g/m2 5515 Ostale tkanine od

sintetičkih rezanih vlakana


5516 Tkanine od umjetnih rezanih vlakana


GLAVA 56 Vata, pust i netkani materijali; posebna pređa; konopi, uzice i užad te proizvodi od njih Napomena uz glavu:



Ako državu podrijetla nije moguće odrediti primjenom osnovnih pravila, država podrijetla robe država je iz koje potječe najveći udio materijala, kako je utvrđeno na temelju vrijednosti materijala.


5601

Vata od tekstilnih materijala i proizvodi od vate; tekstilna vlakna, duljine ne veće od 5 mm (flok); prah i nope od tekstilnog materijala


5602 Pust, neovisno o tome je li impregniran, prevučen, prekriven ili laminiran ili ne


ex 5602 (a) Tiskani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)

Proizvodnja od vlakana ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

ex5602 (b) Impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani

Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje pusta, nebijeljenog


5603 Netkani materijali, neovisno o tome je li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani ili ne


ex 5603 (a) - tiskani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)

Proizvodnja od vlakana ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima


Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje netkanog tekstila, nebijeljenog


5604

Nit i kord od gume, prekriveni tekstilnim materijalom; tekstilna pređa, trake i slično iz tarifnih brojeva 5404 ili 5405, impregnirani, prevučeni, prekriveni ili obloženi s gumom ili plastičnom masom


ex 5604 (a) Niti i kord od gume, prekriveni tekstilnim materijalom

Proizvodnja od gumenih niti ili jezgri koje nisu prekrivene tekstilom

ex 5604 (b) - ostalo Impregnacija, prevlačenje, prekrivanje ili oblaganje tekstilne pređe, vrpci i slično, nebijeljene

5605

Metalizirana pređa, neovisno o tome je li obavijena, koja se sastoji od tekstilne pređe, vrpca i sličnih oblika iz tarifnih brojeva 5404 ili 5405, kombiniranih s kovinom u obliku niti, vrpca ili praha ili

CTH


prekrivenih kovinom

5606

Upletena pređa, upletene trake i slični oblici iz tarifnih brojeva 5404 ili 5405 (osim upletenih proizvoda iz tarifnog broja 5605 i upletene pređe od konjskih dlaka iz grive i repa); šenil-pređa (uključujući flokiranu šenil-pređu); efektna pređa s petljama

CTH

5607

Konopi, uzice i užad, neovisno o tome jesu li pleteni i prepleteni ili nisu, te neovisno o tome jesu li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili obloženi gumom ili plastičnom masom ili nisu

Proizvodnja od vlakana, pređe od kokosovih vlakana, sintetičkih ili umjetnih filamenata ili monofilamenata

5608

Uzlani mrežasti proizvodi od konopa, uzica ili užadi; gotove ribarske mreže i ostale gotove mreže, od tekstilnog materijala

CTH

5609

Proizvodi od pređa, vrpca i sličnih proizvoda iz tarifnog broja 5404 ili 5405, konopa, uzica ili užadi, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu

Proizvodnja od vlakana, pređe od kokosovih vlakana, sintetičkih ili umjetnih filamenata ili monofilamenata

GLAVA 57 Tepisi i drugi tekstilni podni pokrivači Preostalo pravilo uz glavu:


HS Naziv robe

Osnovna pravila

5701 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, uzlani, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

5702 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, tkani, nedobiveni tafting-postupkom niti flokirani, neovisno o tome jesu li dovršeni, uključujući "kelem", "schumacks", "karamanie" i slične ručno tkane pokrivače

CTH

5703 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, dobiveni tafting-postupkom, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

5704 Tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, od pusta, nedobiveni tafting-postupkom niti flokirani, neovisno o tome jesu li dovršeni


5705 Ostali tepisi i ostali tekstilni podni pokrivači, neovisno o tome jesu li dovršeni

CTH

GLAVA 58 Posebne tkanine; tekstilne tkanine dobivene tafting postupkom; čipka; tapiserije; pozamenterija; vez Preostalo pravilo uz glavu:


5801 Tkanine s florom i tkanine od šenil-pređe, osim tkanina iz tarifnog broja 5802 ili 5806







5802

Frotir za ručnike i slični tkani frotir materijali, osim uskih tkanina iz tarifnog broja 5806; tafting tekstilni materijali, osim proizvoda iz tarifnog broja 5703



Proizvodnja od pređe ili

Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima




5803 Gaza, osim uskih tkanina iz tarifnog broja 5806


ex 5803 (a) - tiskana, bojena (uključujući bojena u bijelo)

Proizvodnja od pređe ili Tiskanja ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima




5804

Til i drugi mrežasti materijali, isključujući tkane, pletene ili heklane materijale; čipke u metraži, vrpcama ili motovima, osim materijala iz tarifnog broja od 6002 do 6006







5805

Ručno tkane tapiserije vrsta gobelins, flanders, aubusson, beauvais i slično, te tapiserije rađene iglom (na primjer sitnim bodom, križićima), neovisno o tome jesu li gotove


ex 5805 (a) - tiskane ili bojene





5806

Uske tkanine, osim proizvoda iz tarifnog broja 5807; uski materijali koji se sastoje samo od uzajamno slijepljenih niti osnove ("bolducs")


ex 5806 (a) - tiskane, bojene (uključujući bojene u bijelo)





5807

Etikete, značke i slični proizvodi od tekstilnog materijala, u metraži, vrpcama ili izrezani u određene oblike ili veličine, nevezeni







5808

Pletenice u metraži; pozamenterija i slični ukrasni proizvodi u metraži, nevezeni, osim pletenih ili heklanih; kićanke, pomponi i slični proizvodi


ex 5808 (a) - tiskani, bojeni (uključujući Proizvodnja od pređe


bojeni u bijelo) ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima




5809

Tkanine od metalnih niti i od metalizirane pređe iz tarifnog broja 5605, vrsta koje se upotrebljavaju za izradu odjeće, unutarnje opremanje i slično, nespomenute niti uključene na drugom mjestu


ex 5809 (a) - tiskane, bojene (uključujući bojene u bijelo)





5810 Vez u metraži, u vrpcama ili motivima

Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne premašuje 50% cijene proizvoda franko tvornica

5811

Punjeni tekstilni proizvodi u metraži, koji se sastoje od jednog ili više slojeva tekstilnih materijala spojenih s materijalom za punjenje prošivanjem ili na drugi način, osim veza iz tarifnog broja 5810







GLAVA 59 Impregnirani, premazani, prevučeni, prekriveni ili laminirani tekstilni materijali; tekstilni proizvodi prikladni za industrijsku uporabu Preostalo pravilo uz glavu:


Oznaka HS


5901

Tekstilne tkanine prevučene ljepilom ili škrobnim materijama koje se upotrebljavaju za vanjsko uvezivanje knjiga i u slične svrhe; tkanine za kopiranje; kanafas pripremljen za slikanje; škrobljeno platno i slični kruti tekstilni materijali koji se upotrebljavaju u izradi osnova šešira

Proizvodnja od nebijeljenih materijala

5902

Kord tkanine za vanjske pneumatske gume od najlonske pređe ili ostalih poliamida, poliestera i viskoznog rajona, velike krutoće


5903

Tekstilni materijali impregnirani, premazani, prevučeni, prekriveni ili laminirani plastičnim masama, osim onih iz tarifnog broja 5902

Proizvodnja od nebijeljenih materijala ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili konačnim postupcima

5904 Linoleum, neovisno o tome je Proizvodnja od nebijeljenih materijala,

li rezan u oblike; podni pokrivači na tekstilnoj podlozi koja je premazana, prevučena ili prekrivena, neovisno o tome jesu li izrezani u oblike

pusta ili netkanih materijala

5905 Tekstilne zidne obloge


5906 Gumirani tekstilni materijali, osim onih iz tarifnog broja 5902

Proizvodnja od bijeljenih pletenih ili heklanih tkanina ili od drugih nebijeljenih tkanina

5907

Tekstilne tkanine na drugi način impregnirane, premazane, prevuče-ne ili prekrivene; oslikana platna za kazališne kulise, umjetničke radionice i sličnu uporabu


5908

Tekstilni stijenjevi, tkani, prepleteni ili pleteni, za svjetiljke, peći, upaljače, svijeće i slično; čarapice za plinsku rasvjetu i cjevasti pleteni materijali za čarapice, neovisno o tome jesu li impregnirani


5909

Cijevi i crijeva od tekstilnog materijala, uključujući obložene i pojačane, s priborom ili bez pribora od drugih materijala


5910

Transportne trake i pogonsko remenje, od tekstilnog materijala, neovisno o tome jesu li impregnirani, prevučeni, prekriveni ili laminirani plastičnim masama, ojačani kovinom ili drugim materijalom ili ne


5911 Tekstilni proizvodi i predmeti, za tehničku uporabu, navedeni u napomeni 7 uz ovu glavu


ex 5911 (a)- diskovi ili obruči za poliranje, osim od pusta

Proizvodnja od pređe, otpadnih materijala ili krpa iz tarifnog broja 6310

ex 5911 (b) - ostalo Proizvodnja od pređe ili vlakana

GLAVA 60 Pletene ili heklane tkanine Preostalo pravilo uz glavu:



6001

Materijali s florom, uključujući materijale s visokim florom i frotir materijale, pleteni ili heklani





6002

Pleteni ili heklani materijali, širine ne veće od 30 cm, s masenim udjelom elastomerne pređe ili gumenih niti 5% ili većim, osim onih iz tarifnog broja 6001



Proizvodnja od pređe ili Tiskanje ili bojenje nebijeljenih tkanina ili prethodno bijeljenih tkanina, zajedno s pripremnim ili


konačnim postupcima ex 6002 (b) - ostalo Proizvodnja od pređe

6003

Pleteni ili heklani materijali, širine ne veće od 30 cm, osim onih iz tarifnog broja 6001 ili 6002


ex 6003 (a) tiskani, bojeni (uključujući bojeni u bijelo)



6004

Pleteni ili heklani materijali, širine veće od 30 cm, s masenim udjelom elastomerne pređe ili gumenih niti 5% ili većim, osim onih iz tarifnog broja 6001





6005

Pleteni materijali po osnovi (uključujući i dobivene na "galloon" pletaćim mašinama), osim onih iz tarifnih brojeva 6001 do 6004





6006 Ostali pleteni ili heklani materijali





GLAVA 61 Odjeća i pribor za odjeću, pleteni ili heklani Preostalo pravilo uz glavu:



6101

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, pleteni ili heklani, za muškarce ilidječake, osim proizvoda iz tarifnog broja 6103


ex 6101 (a) - dobiveni šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6102

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, pleteni ili heklani, za žene ili djevojčice, osim proizvoda iz tarifnog broja 6104.




ex 6102 (b) - ostalo Proizvodnja

od pređe

6103

Odijela, kompleti, jakne, sakoi, hlače, hlače s plastronom i naramenicama, hlače stisnute ispod koljena i kratke hlače (osim odjeće za plivanje), za muškarce i dječake, pleteni ili heklani





6104

Kostimi, kompleti, jakne, sakoi, haljine, suknje, suknje-hlače, hlače, hlače s plastronom i naramenicama, hlače stisnute ispod koljena i kratke hlače (osim odjeće za plivanje), za žene i djevojčice, pleteni ili heklani





6105 Košulje za muškarce ili dječake, pletene ili heklane





6106 Bluze, košulje i košulje-bluze, za žene ili djevojčice, pletene ili heklane





6107 Gaće, noćne košulje, pidžame, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za muškarce i dječake, pleteni ili heklani





6108 Kombinei, podsuknje, gaćice, spavaćice, pidžame, jutarnje haljine, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za žene ili djevojčice, pleteni ili heklani





6109 T-majice, majice bez rukava i ostale potkošulje, pletene ili heklane





6110 Džemperi, puloveri, prsluci i slični proizvodi, pleteni ili heklani


ex 6110 (a) - dobiveni šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju Potpuno


ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani

dovršavanje


6111 Odjeća i pribor za odjeću, za dojenčad i malu djecu, pleteni ili heklani





6112 Trenerke, skijaška odijela te kupaće gaće i kostimi, pleteni ili heklani





6113 Odjeća, izrađena od pletenih ili heklanih materijala iz tarifnih brojeva 5903, 5906 ili 5907


ex 6113 (a) - dobivena šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6114 Ostala odjeća, pletena ili heklana


ex 6114 (a) - dobivena šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6115

Čarape s gaćicama, čarape s gaćicama bez stopala, čarape, kratke čarape i slično, uključujući gradirane stezne čarape (na primjer, čarape za vene) i obuću bez pričvršćenog đona, pletene ili heklane


ex 6115 (a) - dobivene šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6116 Rukavice s prstima, s jednim prstom ili bez prstiju, pletene ili heklane


ex 6116 (a) - dobivene šivanjem ili spajanjem na drukčiji način dvaju ili više pletenih ili heklanih materijala, koji su bili razrezani u oblike ili su bili proizvedeni već oblikovani



6117 Ostali gotovi dodaci za odjeću, pleteni ili heklani; pleteni ili heklani dijelovi odjeće ili dodataka za odjeću





GLAVA 62 Odjeća i pribor za odjeću, ni pleteni niti heklani Preostalo pravilo uz glavu:



6201

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, za muškarce ili dječake, osim proizvoda iz tarifnog broja 6203



6202

Kaputi, ogrtači, pelerine, kratki kaputi, kratki ogrtači bez rukava, vjetrovke svih vrsta, anorak (uključujući skijaške jakne) i slični proizvodi, za žene ili djevojčice, osim proizvoda iz tarifnog broja 6204



6203

Odijela, kompleti, jakne, sakoi, hlače, hlače s plastronom i naramenicama, hlače stisnute ispod koljena i kratke hlače (osim odjeće za plivanje), za muškarce ili dječake



6204

Kostimi, kompleti, jakne, sakoi, haljine, suknje, suknje-hlače, hlače, hlače s plastronom i naramenicama, hlače stisnute ispod koljena i kratke hlače (osim odjeće za plivanje), za žene ili djevojčice



6205 Košulje za muškarce i dječake Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6206 Bluze, košulje i košulje-bluze, za žene i djevojčice



6207

Potkošulje, majice bez rukava i ostale majice, gaćice, noćne košulje, pidžame, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za muškarce ili dječake



6208

Potkošulje, majice bez rukava i ostale majice, kombinei, podsuknje, gaćice, spavaćice, pidžame, jutarnje haljine, ogrtači za kupanje, kućni ogrtači i slični proizvodi, za žene i djevojčice



6209 Odjeća i pribor za odjeću, za dojenčad Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6210 Odjeća izrađena od materijala iz tarifnih brojeva 5602, 5603, 5903, 5906 ili 5907



6211 Trenerke, skijaška odijela te kupaće gaće i kostimi; ostala odjeća




6212

Grudnjaci, steznici, korzeti, naramenice, držači čarapa, podvezice i slični proizvodi te njihovi dijelovi, neovisno o tome jesu li pleteni ili heklani ili ne



6213 Maramice Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina, uz uvjet da vrijednost nevezenih tkanina ne premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica


6214 Šalovi, maramice, marame, velovi i slični proizvodi



Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina, uz uvjet da vrijednost nevezenih tkanina ne premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica


6215 Kravate, leptir kravate i slično Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


6216 Rukavice s prstima, s jednim prstom ili bez prstiju



6217 Ostali gotovi pribor za odjeću; dijelovi odjeće ili pribora za odjeću, osim onih iz tarifnog broja 6212



GLAVA 63 Ostali gotovi tekstilni proizvodi; kompleti; rabljena odjeća i rabljeni tekstilni proizvodi; krpe Preostalo pravilo uz glavu:


6301 Pokrivači (deke) i putne deke Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne brojeve


ex 6301 (a) -- neimpregnirani, neprevučeni, neprekriveni ili nelaminirani






Potpuno dovršavanje ili Proizvodnja od nevezenih pletenih ili heklanih materijala, ako vrijednost upotrijebljenih nevezenih pletenih ili heklanih materijala ne premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica



Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina uz uvjet da vrijednost nevezenih proizvoda ne premašuje 40% cijene

proizvoda franko tvornica

6302 Posteljina, stolno, toaletno i kuhinjsko rublje












Proizvodnja od pređe ili Proizvodnja od nevezenih tkanina uz uvjet da vrijednost nevezenih proizvoda ne premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica

6303 Zavjese (uključujući draperije) i unutarnje rolete; kratke ukrasne draperije za prozore i krevete





ex 6303 (b) -- impregnirane prevučene prekrivene ili laminirane





- nepletene ili heklane ex 6303 (e) - Nevezene Proizvodnja od pređe



6304 Ostali proizvodi za unutarnje opremanje, isključujući proizvode iz tarifnog broja 9404







- ostalo: - pleteni ili heklani ex 6304 (c) - nevezeni Potpuno dovršavanje







6305 Vreće i vrećice, vrsta koje se upotrebljavaju za pakiranje robe





ex 6305 (b) - impregnirane, prevučene, prekrivene ili laminirane




Potpuno dovršavanje ili Proizvodnja od nevezenih pletenih ili heklanih materijala, ako vrijednost upotrijebljenih nevezenih pletenih ili heklanih materijala ne premašuje 40%cijene proizvoda franko tvornica

- nepletene ili heklane: ex 6305 (e) - Nevezene Proizvodnja od pređe



6306

Cerade, nadstrešnice i vanjski platneni zastori; šatori; jedra za čamce, daske za jedrenje ili suhozemna vozila; proizvodi za kampiranje


- cerade, nadstrešnice i vanjski platneni zastori, od pusta ili netkanih materijala:





- ostale cerade, nadstrešnice i proizvodi za kampiranje:

- pleteni ili heklani ex 6306 (c) - nevezeni Potpuno dovršavanje






ex 6306 (g) Tende šatori; jedra za čamce, daske za jedrenje ili suhozemna vozila;

CTH

6307 Ostali gotovi proizvodi, uključujući modne krojeve za odjeću


6307 10 - krpe za pod, posuđe, prašinu i slične krpe za čišćenje


6307 20 - prsluci za spašavanje i pojasi za spašavanje

Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne

premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica

6307 90 - ostalo

Proizvodnja u kojoj vrijednost svih upotrijebljenih materijala ne premašuje 40% cijene proizvoda franko tvornica

6308

Kompleti koji se sastoje od komada tkanine i pređa, s priborom ili bez pribora, za izradu prostirki, tapiserija, vezenih stolnjaka i salveta, ili sličnih tekstilnih proizvoda, pripremljenih u pakiranja za prodaju na malo

Udruživanje u set u kojemu ukupna vrijednost svih sadržanih proizvoda bez podrijetla ne premašuje 25% cijene seta franko tvornica

6309 Rabljena odjeća i ostali rabljeni proizvodi

Prikupljanje i pakiranje za isporuku

6310

Rabljene ili nove otpadne krpe, otpadni konopi, uzice i užad te rabljeni proizvodi od konopa, uzica i užadi, od tekstilnih materijala

CTH

ODJELJAK XII OBUĆA, POKRIVALA ZA GLAVU, KIŠOBRANI, SUNCOBRANI, ŠTAPOVI ZA HODANJE I SJEDENJE, BIČEVI, KORBAČI I NJIHOVI DIJELOVI; PREPARIRANO PERJE I PROIZVODI OD PREPARIRANOG PERJA; UMJETNO CVIJEĆE; PROIZVODI OD LJUDSKE KOSE GLAVA 64 Obuća, nazuvci i slični proizvodi; njihovi dijelovi Preostalo pravilo uz glavu:



6401

Nepromočiva obuća, s vanjskim đonom i gornjim dijelom od gume ili plastične mase, čiji gornji dio nije pričvršćen za đon niti je s njim spojen šivanjem, zakovicama, čavlima, vijcima, klinovima ili sličnim postupcima

CTH, osim složenog gornjišta obuće pričvršćenog na unutarnji đon ili druge dijelove đona iz tarifnog broja 6406

6402 Ostala obuća s vanjskim đonovima i gornjim dijelom, od gume ili plastične mase


6403

Obuća s vanjskim đonom od gume, plastične mase, kože ili umjetne kože i s gornjim dijelom od kože


6404

Obuća s vanjskim đonom od gume, plastične mase, od kože ili umjetne kože i gornjim dijelom od tekstilnog materijala


6405 Ostala obuća CTH, osim složenog gornjišta obuće pričvršćenog na unutarnji đon ili druge dijelove đona iz tarifnog broja 6406

ODJELJAK XIII PROIZVODI OD KAMENA, GIPSA, CEMENTA, BETONA, AZBESTA, LISKUNA ILI SLIČNIH MATERIJALA; KERAMIČKI PROIZVODI; STAKLO I STAKLENI PROIZVODI GLAVA 69 Preostalo pravilo uz glavu:



ex 6911 do ex 6913 Keramički stolni proizvodi, kuhinjski proizvodi, CTH


ostali kućanski proizvodi te toaletni proizvodi; statue i ostali ukrasni keramički proizvodi te toaletni proizvodi, ukrašeni

ODJELJAK XIV PRIRODNI I KULTIVIRANI BISERI, DRAGULJI I POLUDRAGULJI, PLEMENITE KOVINE, KOVINE PLATIRANE PLEMENITIM KOVINAMA I PROIZVODI OD NJIH; IMITACIJE DRAGULJARSKIH PREDMETA; KOVANI NOVAC GLAVA 71

Prirodni i kultivirani biseri, drago i poludrago kamenje, plemenite kovine, kovine presvučene plemenitim kovinama i proizvodi od njih; imitacije draguljarskih predmeta; kovanice



ex 7117 Keramičke imitacije draguljarskih predmeta, ukrašene

CTH

ODJELJAK XV OBIČNE KOVINE I PROIZVODI OD OBIČNIH KOVINA GLAVA 72 Željezo i čelik Definicije

Za potrebe ove glave izrazi "hladno valjano (hladno reducirano)" i "hladno dovršeno" znače hladno reduciranje koje uzrokuje promjene kristalne strukture predmeta koji se obrađuje. Izrazi ne obuhvaćaju vrlo lagane postupke hladnog valjanja i hladnog dovršavanja (polirajuće valjanje) kojima se djeluje samo na površinu materijala i koji ne uzrokuju promjenu njegove kristalne strukture.

Napomena uz glavu

Za potrebe ove glave promjena u razvrstavanju koja je uzrokovana samo rezanjem ne smatra se dovoljnom za stjecanje statusa proizvoda s podrijetlom.




7201 Sirovo željezo i ogledalasto željezo, u blokovima ili ostalim primarnim oblicima

CTH

7202 Feroslitine CTH

7203

Proizvodi od željeza dobiveni izravnom redukcijom željezne rude i ostali spužvasti proizvodi od željeza u komadima, peletama ili sličnim oblicima; željezo najmanje čistoće 99,94% masenog udjela u komadima, peletama ili sličnim oblicima

CTH

7204 Otpaci i ostaci od željeza ili čelika; otpadni ingoti od željeza ili čelika za pretaljivanje


ex 7204 (a) - otpaci i ostaci od željeza ili čelika

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj je ona dobivena postupcima izrade ili prerade ili potrošnjom.

ex 7204 (b) - otpadni ingoti od željeza ili čelika za pretaljivanje

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog podbroja država je u kojoj su otpaci i ostaci upotrijebljeni za njezino dobivanje prikupljene ili

dobivene postupcima izrade ili prerade ili potrošnjom.

7205 Granule i prah od sirovog željeza, ogledalastog (manganskog) željeza, željeza ili čelika


7205 10 - granule CTH - prah:

7205 21 -- od legiranog čelika Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 7205 21 (a) -------- miješani prah od legiranog čelika

CTSH ili CTSHS, uz uvjet ponovnog lijevanja ili atomizacije lijevane legure

ex 7205 21 (b)-------- nemiješani prah od legiranog čelika

CTSH

7205 29 -- ostalo Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 7205 29 (a) -------- ostali miješani prahovi CTSH ili CTSHS, uz uvjet ponovnog lijevanja ili atomizacije lijevane legure

ex 7205 29 (b) -------- ostali nemiješani prahovi CTSH

7206

Željezo i nelegirani čelik, u ingotima ili drugim primarnim oblicima (osim željeza iz tarifnog broja 7203)

CTH

7207 Poluproizvodi od željeza ili nelegiranog čelika


7208

Pljosnati valjani proizvodi, od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm ili veće, toplo valjani, neplatirani niti prevučeni

CTH

7209

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm ili veće, hladno valjani (hladno reducirani), neplatirani niti prevučeni

CTH

7210

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine 600 mm i veće, platirani ili prevučeni


ex 7210 (a) - platirani CTHS

ex 7210 (b) - platirani ili prevučeni kositrom te tiskani ili lakirani

CTH

ex 7210 (c) - platirani ili prevučeni cinkom i valoviti

CTH

ex 7210 (d) - ostalo CTH

7211

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine manje od 600 mm, nepla-tirani niti prevučeni


ex7211 (a) - toplo valjani CTH, osim iz tarifnog broja 7208

ex 7211 (b) - hladno valjani (hladno reducirani)

CTHS, osim iz tarifnog broja 7209

7212

Pljosnati valjani proizvodi od željeza ili nelegiranog čelika, širine manje od 600 mm, platirani ili prevučeni


ex 7212 (a) - platirani CTHS, osim iz tarifnog broja 7210 ex 7212 (b) - ostalo CTH, osim iz tarifnog broja 7210

7213 Žica, toplo valjana, u nepravilno namotanim kolutima, od željeza ili nelegiranog čelika


7214

Šipke od željeza ili nelegiranog čelika, samo kovane, toplo valjane, toplo vučene ili toplo istiskivane i daljnje neobrađene, ali uključujući one usukane poslije valjanja


7215 Ostale šipke od željeza ili nelegiranog čelika

CTH

7216 Profili od željeza i nelegiranog čelika


ex 7216 (a) - samo toplo valjani i daljnje neobrađeni

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208, 7209, 7210, 7211 ili 7212 i osim iz tarifnih brojeva 7213, 7214 ili 7215 kada do tog premještaja dolazi zbog rezanja ili savijanja

ex 7216 (b) - samo hladno valjani i daljnje CTH, osim iz tarifnog broja 7209 ili


neobrađeni tarifnog podbroja ex 7211 (b) i osim iz tarifnog broja 7215 kada do tog premještaja dolazi zbog rezanja ili savijanja

ex 7216 (c) - platirani CTHS

ex 7216 (d) - ostalo CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208 do 7215

7217 Žica, hladno dobivena, od željeza ili nelegiranog čelika

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7213 do 7215 ili premještaj iz tarifnih brojeva 7213 do 7215, uz uvjet da je materijal hladno dovršen

7218 Nehrđajući čelik u ingotima ili drugim sirovim oblicima; polu-proizvodi od nehrđajućeg čelika

CTH

7219 Pljosnati valjani proizvodi od nehrđajućeg čelika, širine 600 mm i veće



CTH

ex 7219 (b) - samo hladno valjani i daljnje neobrađeni

CTHS


7220 Pljosnati valjani proizvodi od nehrđajućeg čelika, širine manje od 600 mm



CTH, osim iz 7219

ex 7220 (b) - samo hladno valjani i daljnje neobrađeni

CTHS


7221 Toplo valjana žica, u nepravilno (labavo) namotanim kolutima, od nehrđajućeg čelika


7222 Ostale šipke od nehrđajućeg čelika; profili, od nehrđajućeg čelika


ex 7222 (a) - ostale šipke, samo toplo valjane i daljnje neobrađene


ex 7222 (b) - profili, samo toplo valjani i daljnje neobrađeni


ex 7222 (c) - šipke, profili, samo toplo valjani i daljnje neobrađeni

CTH, osim iz podijeljenih tarifnih brojeva ex 7219 (b) ili ex 7220 (b) ili CTH iz podijeljenog tarifnog broja ex7222 (a)

ex 7222 (d) - šipke, profili, platirani CTHS ex 7222 (e) - ostale šipke CTH, osim iz tarifnog broja 7221 ex 7222 (f) - ostali profili CTHS

7223 Žica od nehrđajućeg čelika

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7221 i7222 ili premještaj iz tarifnih brojeva 7221 do 7222, uz uvjet da je materijal hladno dovršen

7224

Ostali legirani čelici u ingotima ili drugim sirovim oblicima; poluproizvodi od ostalih legiranih čelika

CTH

7225 Pljosnati valjani proizvodi od ostalih legiranih čelika, širine 600 mm i veće



CTH

ex7225 (b) - samo hladno valjani i daljnje neobrađeni

CTHS

ex7225 (c) - platirani CTHS ex 7225 (d) - ostalo CTH

7226 Pljosnati valjani proizvodi od ostalih legiranih čelika, širine manje od 600 mm




ex 7226 (b) - samo hladno valjani i daljnje CTH, osim hladno valjanih

neobrađeni proizvoda iz tarifnog broja 7225 ex 7226 (c) - platirani CTHS

ex 7226 (d) - ostalo CTHS, osim iz istog tarifnog podbroja

7227 Žica, toplo valjana, u nepravilno namotanim kolutima, od ostalih legiranih čelika


7228

Šipke od ostalih legiranih čelika; šipke i profili od ostalih legiranih čelika; šuplje šipke za svrdla, od legiranih ili nelegiranih čelika


ex 7228 (a) - ostale šipke, samo toplo valjane i daljnje neobrađene


ex 7228 (b) - profili, samo toplo valjani i daljnje neobrađeni


ex 7228 (c) - šipke i profili, samo hladno valjani i daljnje neobrađeni

CTH, osim iz podijeljenih tarifnih brojeva ex 7225 (b) ili ex 7226 (b) ili CTHS iz podijeljenog tarifnog broja ex 7228 (a)

ex 7228 (d) - šipke, profili, platirani CTHS ex 7228 (e) - ostale šipke CTHS ex 7228 (f) - ostali profili CTHS

7229 Žica, hladno dobivena od ostalih legiranih čelika


GLAVA 73 Proizvodi od željeza ili čelika Napomena uz glavu

Za potrebe tarifnog broja 7318 jednostavno pričvršćivanje sastavnih dijelova bez brušenja, postupaka toplinske i površinske obrade ne smatra se dovoljnim za stjecanje statusa proizvoda s podrijetlom.



7301

Žmurje (talpe) od željeza ili čelika, neovisno o tome jesu li bušene, probijene ili izrađene spajanjem elemenata ili ne; zavareni profili i drugi profili, od željeza ili čelika

CTH

7302

Dijelovi za izgradnju željezničkih i tramvajskih kolosijeka, od željeza ili čelika: tračnice, tračnice vodilice i ozubljene tračnice, skretnički jezičci, skretnička srca, skretničko polužje i ostali dijelovi skretnica, pragovi, vezice, klizni jastuci, stezni klinovi, podložne ploče, elastični pritiskivači, uporne pločice, spojne motke i ostali dijelovi posebno konstruirani za spajanje i pričvršćivanje tračnica

CTH

7303 Cijevi i šuplji profili od lijevanog željeza CTH

7304 Bešavne cijevi i šuplji profili, od željeza (osim od lijevanog željeza) ili čelika


- cijevi vrsta koje se upotrebljavaju za naftovode ili plinovode:

7304 11 - od nehrđajućeg čelika CTH 7304 19 - ostalo CTH

- zaštitne cijevi ("casing"), proizvodne cijevi ("tubing") i bušaće cijevi, vrsta koje se upotrebljavaju pri bušenju za pridobivanje nafte ili plina

7304 22 - bušaće cijevi od nehrđajućeg čelika CTH 7304 23 - ostale bušaće cijevi CTH 7304 24 - ostalo, od nehrđajućeg čelika CTH 7304 29 - ostalo CTH

- ostale, kružnog poprečnog presjeka od željeza ili nelegiranog čelika:

7304 31 - hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducira- CTH ili premještaj


ne) iz šupljih profila iz tarifnog podbroja 7304 39


- ostale, kružnog poprečnog presjeka od nehrđajućeg čelika:

7304 41 - hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducirane)


7304 49 - ostalo CTH

- ostale, kružnog poprečnog presjeka od drugih legiranih čelika:

7304 51 - hladno vučene ili hladno valjane (hladno reducirane)


7304 59 - ostalo CTH 7304 90 - ostalo CTH

7305

Ostale željezne ili čelične cijevi (na primjer zavarene, zakovane ili zatvorene na sličan način) kružnog poprečnog presjeka, vanjskog promjera većeg od 406,4 mm

CTH

7306 Ostale željezne ili čelične cijevi i šuplji profili (na primjer s otvorenim spojevima, zavareni, zakovani ili zatvoreni na sličan način)

CTH

7307 Pribor za cijevi (na primjer spojnice, koljena, naglavci), od željeza ili čelika

CTH

7308

Konstrukcije (isključujući montažne zgrade iz tarifnog broja 9406) i dijelovi konstrukcija (na primjer mostovi i sekcije mostova, vrata prijevodnica (splavnica), tornjevi, rešetkasti i drugi stupovi, upornjaci, krovovi, krovišta (krovni kosturi), vrata i prozori te okviri za njih, pragovi za vrata, roloi i ograde), od željeza ili čelika; željezni ili čelični limovi, šipke, profili, cijevi i slično pripremljeni za uporabu u konstrukcijama


ex 7308 (a) - konstrukcije CTHS ex 7308 (b) - dijelovi konstrukcija CTH

ex 7308 (c) - ostalo

CTH, osim iz tarifnih brojeva 7208 do 7216, 7301, 7304 do 7306

7309

Rezervoari, cisterne, bačve i slični spremnici za bilo koji materijal (osim za stlačene ili ukapljene plinove), od željeza ili čelika, obujma većeg od 300 1, neovisno o tome imaju li oblogu ili toplinsku izolaciju ili ne, ali neopremljeni mehaničkom ili termičkom opremom

CTH

7310

Spremnici, cisterne, burad, bačve, kante, limenke i slični spremnici, za bilo koji materijal (osim za stlačene ili ukapljene plinove), od željeza ili čelika, obujma ne većeg od 300 1, neovisno o tome jesu li obloženi ili termički izolirani ili ne, ali neopremljeni mehaničkim ni termičkim uređajima

CTH

7311 Željezni ili čelični spremnici za stlačene ili ukapljene plinove

CTH

7312 Žica u strukovima, užad, kabeli, pletene trake, užad s omčama i slično, od željeza ili čelika, električno neizolirani

CTH

7313

Bodljikava žica od željeza ili čelika; usukana traka ili jednostruka plosnata žica, s bodljama ili bez njih, te lagano usukana dvostruka žica, vrsta koje se upotrebljavaju za ograđivanje, od željeza ili čelika

CTH

7314 Tkanine (uključujući beskrajne trake), rešetke, mreže i ograde, od željezne ili čelične žice; rešetke dobivene presijecanjem i razvlačenjem lima, od željeza ili čelika

CTH

7315 Lanci i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika CTH 7316 Sidra i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika CTH

7317

Čavli, čavlići, pribadače za ploče, valoviti čavli, spajalice (klamerice) (osim onih iz tarifnog broja 8305) i slični proizvodi, od željeza ili čelika, neovisno o tome imaju li glavu od drugog materijala ili ne, ali isključujući takve proizvode glavom od bakra

CTH

7318 Vijci, matice, vijci za pragove, vijci s kukom, zakovice, klinovi, rascjepke, podlošci (uključujući elastične podloške) i slični proizvodi, od željeza ili čelika

CTH

7319 Igle za šivanje, igle za pletenje, igle za uvlačenje, igle za heklanje, igle za vezenje i slični proizvodi, za ručnu uporabu,

CTH

od željeza ili čelika; sigurnosne igle i druge pribadače od željeza ili čelika, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu

7320 Željezne ili čelične opruge i listovi za opruge CTH

7321

Peći za grijanje prostorija, štednjaci (uključujući i one s pomoćnim kotlom za centralno grijanje), rešetkasta ognjišta, roštilji, žeravnice, plinska kuhala, grijala za održavanje toplote hrane i slični kućanski aparati, neelektrični i njihovi dijelovi, željezni ili čelični

CTH

7322

Radijatori za centralno grijanje, neelektrično grijani, i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika; generatori toplog zraka i razdjelnici toplog zraka (uključujući razdjelnike što mogu raspodjeljivati i svježi ili kondicionirani zrak), neelektrično grijani, s ugrađenim motornim ventilatorom, i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika

CTH

7323

Stolni, kuhinjski i ostali kućanski proizvodi te njihovi dijelovi, od željeza ili čelika; željezna ili čelična vuna; spužve za ribanje posuđa i jastučići za ribanje ili poliranje, rukavice i slično, od željeza ili čelika

CTH

7324 Sanitarni proizvodi i njihovi dijelovi, od željeza ili čelika CTH 7325 Ostali lijevani proizvodi od željeza ili čelika CTH 7326 Ostali proizvodi od željeza ili čelika CTH

GLAVA 82 Alati, nožarski proizvodi, pribor za jelo od prostih kovina; dijelovi za njih od prostih kovina Osnovno pravilo: Roba ili dijelovi proizvedeni od neobrađenih materijala

(a) Država podrijetla robe ili dijela proizvedenog od neobrađenog materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sustava razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i potpuna ili gotova roba ili dio, država je u kojoj je svaki radni brid, radna površina i radni dio obrađen u završni oblik i dimenziju, ako neobrađeni materijal od kojeg je roba ili dio proizveden u stanju u kojem je uvezen: 1. nije bilo moguće upotrebljavati i 2. nije daljnje obrađivan nakon početnog kovanja u

ukovnju ili drugog postupka potrebnog da se materijal izvadi iz kovačke matrice ili ljevačkog kalupa;

(b) Ako kriteriji iz točke (a) nisu ispunjeni, država podrijetla država je podrijetla neobrađenog materijala iz ove glave.




8201

Ručni alati: ašovi, lopate, pijuci, budaci, motike, vile i grablje; sjekire, kosiri i sličan alat za sječenje; vrtne škare i škare za obrezivanje stabala svih vrsta (bez ušica za prste); kose, srpovi, noževi za sijeno, škare za živu ogradu, klinovi za cijepanje drva i ostali alat koji se upotrebljava u poljoprivredi, hortikulturi ili šumarstvu

CTH

8202 Ručne pile; listovi za pile svih vrsta (uključujući pilasta glodala ili listove bez zuba)


820210 - ručne pile CTH 8202 20 - listovi vrpčanih (pojasnih, tračnih) pila CTSH - kružni listovi za pile (uključujući pilasta glodala): 8202 31 - s radnim dijelom od čelika CTSH

8202 39 - ostali, uključujući dijelove

Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8202 39 (a) - zupci za pile i dijelovi zubaca za kružne pile CTH ex 8202 39 (b) - ostalo CTSHS

8202 40 - lanci za rezanje za pile Kako je utvrđeno za


podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8202 40 (a) - zupci za pile i dijelovi zubaca za lančane pile CTH ex 8202 40 (b) - ostalo CTSHS - ostali rezni listovi za pile: 8202 91 - ravni listovi za pile, za obradu kovina CTSH 8202 99 - ostalo CTSH

8203 Turpije, raspe, kliješta (uključujući kliješta za rezanje), pincete, škare za rezanje kovina, rezači cijevi, rezači svornjaka, kliješta za probijanje i sličan ručni alat

CTSH

8204 Ručni ključevi za vijke (uključujući moment-ključeve); izmjenjivi nastavci za ključeve, s drškama ili bez njih

CTSH

8205

Ručni alati (uključujući staklore-začke dijamante), nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu; let-lampe: škripci, stege i slično, osim pribora i dijelova za alatne strojeve; nakovnji; prijenosne kovačnice; brusevi za oštrenje s postoljima na ručni ili nožni pogon

CTH

8206 Alati iz dvaju ili više tarifnih brojeva od 8202 do 8205, u setovima za pojedinačnu prodaju

CTH

8207

Izmjenjivi alat za ručne sprave, neovisno o tome imaju li mehanički pogon, ili za alatne strojeve (na primjer za prešanje, utiskivanje, probijanje, narezivanje i urezivanje navoja, bušenje, proširivanje provrta, glodanje, tokarenje ili odvijanje vijaka), uključujući matrice za izvlačenje ili istiskivanje kovina, i alat za bušenje stijena ili zemlje


- alati za bušenje stijena ili zemlje: 8207 13 - s radnim dijelom od kermeta CTSH

8207 19 - ostali, uključujući dijelove

Kako je utvrđeno za podijeljene tarifne podbrojeve

ex 8207 19 (a) - dijelovi CTH ex 8207 19 (b) - ostalo CTSHS 8207 20 - matrice za izvlačenje ili istiskivanje kovina CTSH 8207 30 - alati za prešanje, utiskivanje ili probijanje CTSH 8207 40 - alati za narezivanje navoja ili urezivanje navoja CTSH 8207 50 - alati za bušenje, osim za bušenje stijena ili zemlje CTSH 8207 60 - alati za razvrtanje ili provlačenje CTSH 8207 70 - alati za glodanje CTSH 8207 80 - alati za tokarenje CTSH 8207 90 - ostali izmjenjivi alati CTSH

ODJELJAK XVI STROJEVI I APARATI I MEHANIČKI UREĐAJI; ELEKTROTEHNIČKA OPREMA I NJIHOVI DIJELOVI; APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU ZVUKA, APARATI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU TELEVIZIJSKE SLIKE I ZVUKA, NJIHOVI DIJELOVI I PRIBOR GLAVA 84 Nuklearni reaktori, kotlovi, strojevi i aparati i mehanički uređaji; njihovi dijelovi Osnovno pravilo: Dijelovi i pribor proizvedeni od neobrađenog materijala:

(1) Država podrijetla robe koja se proizvodi od neobrađenih materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2(a) Harmoniziranog sustava razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i dovršena ili potpuna roba, država je u kojoj je neobrađeni materijal dovršen, uz uvjet da je dovršavanje uključivalo obradu u završni oblik uklanjanjem materijala (osim jednostavnog honanja ili poliranja ili oboje) ili postupcima oblikovanja kao što je savijanje, kovanje u ukovnju, prešanje ili utiskivanje.

(2) Prethodni stavak 1. primjenjuje se na robu koja se može razvrstati u odredbe za dijelove ili dijelove i pribor, uključujući robu koja je posebno navedena u tim odredbama.


Osnovno pravilo "sastavljanje poluvodičkih proizvoda", koje se upotrebljava u tablici u nastavku, znači promjenu iz čipova ili ostalih poluvodičkih proizvoda u čipove ili ostale poluvodičke proizvode koji su pakirani ili ugrađeni na zajednički medij za povezivanje ili su povezani i zatim ugrađeni. Sastavljanje poluvodičkih proizvoda ne smatra se minimalnim postupkom.


Kada do promjene u razvrstavanju dođe zbog primjene općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sustava u pogledu skupa dijelova koji su predstavljeni kao nesastavljeni proizvodi iz nekog drugog tarifnog broja ili podbroja, pojedini dijelovi zadržavaju podrijetlo koje su imali prije nego što su objedinjeni u taj skup.


Država podrijetla robe sastavljene od skupa dijelova koja je razvrstana kao sastavljena roba primjenom općeg pravila za tumačenje 2 država je sastavljanja, uz uvjet da sastavljanje ispunjava osnovno pravilo za robu, čak i ako je svaki dio bio predstavljen odvojeno, a ne kao skup.


Promjena u razvrstavanju robe do koje dolazi rastavljanjem robe ne smatra se promjenom koja je potrebna u skladu s pravilom navedenim u tablici "lista pravila". Država podrijetla dijelova dobivenih rastavljanjem robe država je u kojoj su dijelovi dobiveni, osim ako uvoznik, izvoznik ili osoba koja ima opravdani razlog za određivanje podrijetla dijelova na temelju provjerljivih dokaza dokaže drukčiju državu podrijetla.




ex 8443 Aparati za fotokopiranje s ugrađenim optičkim sustavom ili aparati za kontaktno kopiranje

CTH

ex 8473 Memorijski moduli CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8482 Valjni (kuglični, valjkasti i igličasti) ležaji, sastavljeni

Sastavljanje kojem je prethodila termička obrada, brušenje i poliranje unutarnjih i vanjskih prstena

GLAVA 85 Električni strojevi i oprema i njihovi dijelovi; aparati za snimanje ili reprodukciju zvuka, televizijski aparati za snimanje ili reprodukciju slike i zvuka i dijelovi i pribor za te proizvode Osnovno pravilo: Dijelovi i pribor proizvedeni od neobrađenog materijala:

(1) Država podrijetla robe koja se proizvodi od neobrađenih materijala koji je primjenom općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sustava razvrstan u isti tarifni broj, podbroj ili potpodjelu kao i dovršena ili potpuna roba, država je u kojoj je neobrađeni materijal dovršen, uz uvjet da je dovršavanje uključivalo obradu u završni oblik uklanjanjem materijala (osim jednostavnog honanja ili poliranja ili oboje) ili postupcima oblikovanja kao što je savijanje, kovanje u ukovnju, prešanje ili utiskivanje.


(2) Prethodni stavak 1. primjenjuje se na robu koja se može razvrstati u odredbe za dijelove ili dijelove i pribor, uključujući robu koja je posebno navedena u tim odredbama.



Napomene uz glavu: Napomena 1: Skup dijelova:

Kada do promjene u razvrstavanju dođe zbog primjene općeg pravila za tumačenje 2 (a) Harmoniziranog sustava u pogledu skupa dijelova koji su predstavljeni kao nesastavljeni proizvodi iz nekog drugog tarifnog broja ili podbroja, pojedini dijelovi zadržavaju podrijetlo koje su imali prije nego što su objedinjeni u taj skup.


Država podrijetla robe sastavljene od skupa dijelova koja je razvrstana kao sastavljena roba primjenom općeg pravila za tumačenje 2 država je sastavljanja, uz uvjet da sastavljanje ispunjava osnovno pravilo za robu, čak i ako je svaki dio bio podnesen odvojeno, a ne kao skup.


Promjena u razvrstavanju uzrokovana rastavljanjem robe ne smatra se promjenom koja je potrebna u skladu s pravilom navedenim u tablici "lista pravila". Država podrijetla dijelova dobivenih iz robe država je u kojoj su dijelovi dobiveni, osim ako uvoznik, izvoznik ili osoba koja ima opravdani razlog za određivanje podrijetla dijelova na temelju provjerljivih dokaza, kao što su oznake podrijetla na samima dijelovima ili u dokumentima, dokaže drukčiju državu podrijetla.




ex 8501 Fotonaponski moduli ili paneli od kristalnog silicija


ex 8523 59 Integrirani krug sa zavojnicom za karticu s čipovima


ex 8525 80 Poluvodička komponenta za slikovni prikaz


8527

Prijamnici radiodifuzije, neovisno o tome jesu li kombinirani, u istom kućištu, s aparatom za snimanje ili reprodukciju zvuka ili sa satom ili ne


8528

Monitori i projektori, koji ne sadrže televizijski prijamnik; televizijski prijamnici, neovisno o tome imaju li ugrađeni prijamnik radiodifuzije ili aparat za snimanje ili reprodukciju zvuka ili slike ili ne


8535

Električni aparati za uklapanje, isklapanje, zaštitu ili spajanje električnih strujnih krugova (na primjer sklopke, osigurači, odvodnici prenapona, ograničavala napona, prigušivači putujućih valova, utikači i druge utične naprave, spojne kutije), za napone veće od 1 000 V


ex 8536

Poluvodički električni aparati za uklapanje, isklapanje ili zaštitu električnih strujnih krugova ili za spajanje na električne strujne krugove ili u njih (na primjer sklopke, releji, osigurači, prigušnice, utikači, utičnice, grla za žarulje i druge utične naprave, spojni ormarići), za napone ne veće od 1 000 V


8541

Diode, tranzistori i slični poluvodički elementi; fotoosjetljivi poluvodički elementi, uključujući fotonaponske stanice, neovisno o tome jesu li sastavljeni u module ili ploče ili ne; svjetleće diode; montirani piezoelektrični kristali


ex 8541 (a) Fotonaponske ćelije, moduli ili paneli od kristalnog silicija

CTH

ex 8541 (b) Ostalo CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

8542 Elektronički integrirani krugovi CTH ili sastavljanje poluvodičkih proizvoda

ex 8548 90

Moduli za pametno povezivanje, uključujući komunikacijski upravljački sklop te zaštićeni upravljački sklop za pametne kartice


ODJELJAK XVIII OPTIČKI, FOTOGRAFSKI, KINEMATOGRAFSKI, MJERNI, I KONTROLNI INSTRUMENTI, INSTRUMENTI ZA PROVJERU TOČNOSTI, MEDICINSKI ILI KIRURŠKI I APARATI; SATOVI; GLAZBENI INSTRUMENTI; NJIHOVI DIJELOVI I PRIBOR GLAVA 90 Optički, fotografski, kinematografski, mjerni i kontrolni instrumenti, instrumenti za kontrolu točnosti, medicinski ili kirurški instrumenti i aparati; njihovi dijelovi i pribor Definicija "sastavljanja poluvodičkih proizvoda"





ex 9029

Poluvodički senzor magnetskog polja s magnetski ovisnim otpornicima, neovisno o tome je li opremljen dodatnom komponentom za pripremu signala


GLAVA 91 Satovi i njihovi dijelovi Preostalo pravilo uz glavu:


HSNaziv robe

Osnovna pravila

ex 9113 Remeni i narukvice za ručne satove i dijelovi za remene i narukvice, od tekstila.

CTH


ODJELJAK XX RAZNI GOTOVI PROIZVODI GLAVA 94 Pokućstvo; oprema za krevete, madraci, nosači madraca, jastuci i slični punjeni proizvodi; svjetiljke i ostala rasvjetna tijela, nespomenuta niti uključena na drugom mjestu; osvijetljeni znakovi, o Napomena uz glavu

Za potrebe onih pravila o podrijetlu koja se odnose na promjenu u razvrstavanju (promjenu tarifnog broja ili tarifnog podbroja) smatra se da promjene koje proizlaze iz promjene uporabe nisu dovoljne za stjecanje statusa proizvoda s podrijetlom.




ex 9401 i ex 9403

Keramička sjedala (osim onih iz tarifnog broja 9402), neovisno o tome može li ih se pretvoriti u ležajeve, i njihovi dijelovi, ukrašeni

CTH

ex 9405

Keramičke svjetiljke i keramička rasvjetna tijela, uključujući reflektore i njihove dijelove, nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu, ukrašeni; osvijetljeni keramički znakovi, osvijetljene pločice s imenima i slično, sa stalno učvršćenim izvorom svjetlosti, i njihovi dijelovi nespomenuti niti uključeni na drugom mjestu, ukrašeni.

CTH







PRILOG 4. INDIKATIVNA LISTA Pravila za stjecanje nepreferencijalnog podrijetla za proizvode iz Glave 1 i 3 Carinske tarife Bosne i Hercegovine svrstane primjenom HS na razini tarifnog broja odnosno podbroja UVODNE NAPOMENE

Pravni temelj za utvrđivanje nepreferencijalnog podrijetla robe sadržan je u člancima od 27. do 32 Zakona i člancima i Prilozima ove Odluke. Kada to nije slučaj, kao pomoćno sredstvo kod utvrđivanja podrijetla koristi se Indikativna lista.

Podrijetlo se određuje za svaki slučaj posebno, uzimajući u obzir bilo koji postupak obrade ili prerade, shodno principu posljednje bitne obrade ili prerade, u smislu članka 29. Zakona.

OSNOVNI PRINCIPI

Napomena: Prilikom korištenja ovih pravila primjenjuju se osnovni

principi i definicije dati u Prilogu 1. ove Odluke.

1. Primjena pravila

(1) Pravila definirana u Listama primjenjuju se na robu svrstanu prema HS nomenklaturi za primjenjivanje Carinske tarife kao i dodatnim podjelama tarifnih brojeva i podbrojeva. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja ili tarifnog podbroja u prvom stupcu nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz stupca (3) primjenjuju samo na dio tog tarifnog broja, odnosno tarifnog podbroja, kako je navedeno u stupku (2).

(2) Osim ako nije drugačije navedeno, osnovna pravila iz stupka (3) primjenjuju se samo na materijale bez podrijetla.

(3) Kada osnovno pravilo zahtjeva promjenu u vezi sa svrstavanjem robe, slijedeće promjene u svrstavanju neće se uzimati u obzir prilikom određivanja podrijetla robe: a) promjene koje su rezultat rastavljanja, b) promjene koje su rezultat pakiranja i prepakiranja, c) promjene koje su rezultat isključive primjene

Osnovnog pravila za primjenjivanje Carinske tarife 2(a) HS Konvencije u vezi sa kompletom dijelova koji predstavljaju proizvod koji je nesastavljen ili u rastavljenom stanju.

d) promjene koje su isključivo rezultat pripremanja robe u setove.

Međutim, ovakve promjene neće biti odlučujuće za potvrđivanje podrijetla robe ako je podrijetlo potvrđeno kao rezultat drugih operacija.

Kada ni jedno od osnovnih pravila nije zadovoljeno, podrijetlo će biti utvrđeno prema slijedećim pravilima od a) do f).

2. Utvrđivanje podrijetla

Država podrijetla robe određuje se u skladu sa odredbama koje slijede prema redoslijedu: (1) Osnovna pravila

a) Država podrijetla robe je država kako je naznačeno u odgovarajućem osnovnom pravilu sadržanom u Listama.

b) Država podrijetla robe je država u kojoj je obavljena posljednja proizvodnja, pod uvjetom da je osnovno pravilo iz Listi koje se primjenjuje u vezi sa tom robom, zadovoljeno u toj državi.

(2) Dopunska pravila c) Kada je roba proizvedena daljnjom preradom

proizvoda koji je svrstan u isti tarifni (pod)broj kao i proizvedena roba, država podrijetla robe će biti isključivo država iz koje je taj proizvod podrijetlom.

d) Država podrijetla robe utvrđuje se kao što je navedeno u odgovarajućem dopunskom pravilu određenom na razini Glave.

e) Kada je roba proizvedena od materijala koji su svi podrijetlom iz jedne države, država podrijetla robe bit će država iz koje su ti materijali podrijetlom..

f) Kada je roba proizvedena od materijala (bez obzira da li su sa podrijetlom ili ne) podrijetlom iz više od jedne države, država podrijetla robe bit će ona država iz koje potječe najveći udio materijala sa podrijetlom, određeno na temelju vrijednosti, ukoliko nije drugačije navedeno u pravilu za Glavu.

GLAVA 1 Žive životinje Napomena uz Glavu 1 za čistokrvne priplodne životinje

Država podrijetla čistokrvnih priplodnih životinja je država u kojoj su životinje okoćene.

HS Tarifni

brojNaimenovanje Osnovno pravilo

(1) (2) (3)

0101 Konji, magarci, mule i mazge, živi

Država podrijetla robe je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 6 mjeseci; inače država u kojoj su životinje okoćene.

0102 Žive životinje, vrste goveda

Država podrijetla goveda je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 8 mjeseci da bi od težine manje od 300 kg dostigla težinu od 300 kg ili veću; država podrijetla ostalih životinja iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje okoćene.

0103 Svinje, žive

Država podrijetla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 4 mjeseca da bi od težine manje od 50 kg dostigle težinu od 50 kg ili veću; država podrijetla ostalih životinja iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje okoćene.

0104 Ovce i koze, žive

Država podrijetla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 4 mjeseca; inače država u kojoj su životinje okoćene.

0105

Živina domaća, živa (koke vrste Galus domesticus, patke, guske, ćurke i biserke)

Država podrijetla robe iz ovog tarifnog broja težine od 185 g ili više je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 2 mjeseca da bi od težine manje od 185 g dostigle težinu od 185 g ili veću; država podrijetla ostale živine iz ovog tarifnog broja je država u kojoj su životinje izležene.

0106 Ostale životinje, žive

Država podrijetla je država u kojoj su životinje tovljene najmanje 6 mjeseci; inače država u kojoj su životinje okoćene.

GLAVA 3 Ribe i rakovi, mekušci i drugi vodeni beskralježnjaci Opća napomena

USOLJENA/SLANA RIBA je riba koja je tretirana u: salamuri, u postupku suhog soljenja ili stavljanjem u turšiju ili u kombinaciji ovih postupaka povećanjem količine soli u ribi iznad onih vrijednosti koje se uobičajeno nalaze u svježoj ribi.

JAKO USOLJENA RIBA je soljena riba ili suho soljena riba koja je u potpunosti zasićena solju i koja može biti ponuđena za uporabu bez daljnje prerade.

Dopunsko pravilo uz Glavu 3 za mješavine

1. U svrhe primjene ovog dopunskog pravila, "miješanje" znači svrsishodne i shodno tome kontrolirane operacije koje se sastoje u spajanju dva ili više zamjenjivih materijala.

2. Država podrijetla mješavine proizvoda ove Glave je ona država iz koje su podrijetlom materijali koji čine više od 50% težine mješavine. Težina materijala istog podrijetla uzima se u obzir zajedno.

3. Kada nijedan od korištenih materijala ne zadovoljava procentualne zahtjeve, podrijetlo mješavine je država u kojoj je miješanje sprovedeno.


Napomena uz Glavu:

Kriterij za određivanje glavnog dijela materijala jeste težina. HS

Tarifni broj Naimenovanje Osnovno pravilo

(1) (2) (3)

0301 Ribe, žive

Država podrijetla je država u kojoj je riba iz ovog tarifnog broja ulovljena; ili ako je gajena, država u kojoj je riba gajena od ikre ili mladice (uključujući mlade ribe (fingerling)).

0302 Ribe, sveže ili rashlađene, osim ribljih fileta i ostalog ribljeg mesa iz tarifnog broja 0304


0303 Riba, smrznuta, osim ribljih fileta i ostalog ribljeg mesa iz tarifnog broja 0304


0304 Riblji fileti i ostalo riblje meso (nemljeveno ili mljeveno), svježe, rashlađeno ili smrznuto


ex 0304 (a) Riblji "surimi" CTHS

ex 0304 (b) Riblji fileti, svježi, rashlađeni ili smrznuti

Država podrijetla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj je riba ulovljena; ili ako je gajena, država u kojoj je riba gajena od ikre ili mladice (uključujući mlade ribe (fingerling)).

ex 0304 (c) Ostalo


0305

Riba, sušena, soljena ili u salamuri; dimljena riba, termički obrađena ili neobrađena prije ili u tijeku procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od ribe, podobni za ljudsku ishranu:


ex 0305 (a) brisano

ex 0305 (b) Riba, uključujući riblje filete, džigericu i ikru: sušena, soljena ili u salamuri

Kao što je navedeno za ex 0305 (b1), ex 0305 (b2) ili ex 0305 (b3)

ex 0305 (b1) Soljena riba


ex 0305 (b2) Jako soljena riba CTHS ex 0305 (b3) Ostalo CTHS

ex 0305 (c) Riba, uključujući riblje filete, džigericu i ikru: dimljena

CTHS

ex 0305 (d) Prah CTHS osim iz ex 0305 (e) ex 0305 (e) Brašno i peleti CTHS osim iz ex 0305 (d)

0306

Ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, osušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja; ljuskari, u ljušturi, kuhani na pari ili kuhani u vodi, rashlađeni ili nerashlađeni, smrznuti ili nesmrznuti, sušeni ili nesušeni, soljeni ili nesoljeni, u salamuri ili ne; prah, brašno i peleti od ljuskara, podobni za ljudsku ishranu


ex 0306 (a)

Ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, soljeni ili u salamuri; dimljeni ljuskari, u ljušturi ili bez ljušture, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja; ljuskari, u ljušturi, kuhani na pari ili kuhani

Država podrijetla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj je živi ljuskar ulovljen ili sakupljen.

u vodi, rashlađeni ili nerashlađeni, smrznuti ili nesmrznuti, sušeni ili nesušeni, soljeni ili nesoljeni, u salamuri ili ne

ex 0306 (b) Ljuskari, sušeni CTHS ex 0306 (c) Prah CTHS osim iz ex 0306 (d) ex 0306 (d) Brašno i peleti CTHS osim iz ex 0306 (c)

0307

Mekušci, sa ljušturom ili bez ljušture, živi, svježi, rashla-đeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni meku-šci, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od mekušaca, podobni za ljudsku ishranu


ex 0307 (a)

Mekušci, sa ljušturom ili bez ljušture, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni mekušci, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja

Država podrijetla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj su životinje ulovljene ili sakupljene.


0308

Vodeni beskralježnjaci osim ljuskara i mekušaca, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni vodeni beskralježnjaci osim ljuskara i mekušaca, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja; prah, brašno i peleti od vodenih beskralježnjaka osim ljuskara i mekušaca, podobni za ljudsku ishranu


ex 0308 (a)

Vodeni beskralježnjaci osim ljuskara i mekušaca, živi, svježi, rashlađeni, smrznuti, sušeni, soljeni ili u salamuri; dimljeni vodeni beskralježnjaci osim ljuskara i mekušaca, termički obrađeni ili neobrađeni prije ili tijekom procesa dimljenja

Država podrijetla robe iz ove ex pozicije je država u kojoj su životinje ulovljene ili sakupljene.


ЕИ На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), и члана 32. став (2) Закона о царинској политици у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 58/15), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на 164. сједници одржаној 22.01.2019. године, донио је

ОДЛУКУ О НЕПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОМ ПОРИЈЕКЛУ РОБЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом Одлуком прописују се услови за стицање непреференцијалног поријекла робе, поступак за издавање доказа о непреференцијалном поријеклу робе, начин доказивања и документација којом се поткрепљује, методе административне сарадње, као и поступак контроле и надзора, у складу са члановима од 27. до 32. Закона о царинској политици у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 58/15) (у даљем тексту: Закон) те


правилима везаних за хармонизацију непреференцијалних правила поријекла у оквиру Свјетске трговинске организације и препорукама Свјетске царинске организације.

Члан 2. (Појмови)

У смислу ове Одлуке, поједини појмови имају сљедеће значење:

а) "вриједност" значи царинска вриједност у тренутку увоза употријебљених материјала без поријекла или, ако тај податак није познат или га није могуће утврдити, прва цијена коју је могуће утврдити, а која се плаћа за такве материјале у држави прераде,

б) "вриједност добијена као резултат радњи склапања" значи увећана вриједност која произлази из самог састављања, заједно са свим радњама дораде и контроле, те због уграђивања било којих дијелова поријеклом из државе у којој су предметне радње извршене, укључујући и добит и опште трошкове настале у тој држави као резултат тих радњи,

ц) "цијена франко фабрика" значи цијена која је плаћена или ће бити плаћена за производ спреман за преузимање у просторијама произвођача у чијем се предузећу обавља завршна прерада или обрада. Та цијена мора одражавати све трошкове повезане с израдом производа (укључујући трошак свих употријебљених материјала), умањене за све домаће порезе који се враћају или се могу вратити када се добијени производ извезе или поново извезе. Ако стварна цијена не одражава све трошкове повезане с израдом производа који су стварно настали, цијена франко фабрика значи износ свих тих трошкова, умањен за све домаће порезе који се враћају или се могу вратити када се добијени производ извезе или поново извезе.

д) "држава" значи држава или територија изван царинског подручја Босне и Херцеговине.

Члан 3. (Сврха примјене непреференцијалног поријекла) Непреференцијална правила поријекла служе за

правилну примјену мјера економске политике у сврху: а) примјене Царинске тарифе Босне и Херцеговине, с

изузетком мјера наведених у члану 25. став (2) тачка ц) Закона,

б) примјене нетарифних мјера утврђених прописима Босне и Херцеговине којима се реглишу одређене области у оквиру трговине робом,

ц) издавања документа о поријеклу робе.

Члан 4. (Правила за стицање непреференцијалног поријекла робе)

Роба ће стећи непреференцијално поријекло одређене државе уколико је:

а) у потпуности добијена или произведена у држави извозници, или

б) је произведена у двије или више држава, под условима прописаним чланом 6. ове Одлуке.

Члан 5. (Роба у потпуности добијена или произведена)

(1) Роба поријеклом из једне државе је роба која је у потпуности добијена или произведена у тој држави.

(2) "Роба у потпуности добијена у једној држави" обухвата: а) минералне производе извађене у тој држави, б) биљне производе добијене у тој држави (убрани,

пожњевени, извађени и друго),

ц) живе животиње окоћене, излежене и узгојене у тој држави,

д) производе добијене од живих животиња узгојених у тој држави,

е) производе добијене ловом или риболовом у тој држави,

ф) производе морског риболова и друге производе извађене из мора изван територијалних вода неке државе пловилом које је регистровано или уписано у регистар у тој држави и које плови под заставом те државе,

г) производе добијене или произведене на броду фабрици од производа из тачке ф) овог става поријеклом из те државе, под условом да је брод фабрика регистрован или уписан у регистар у тој држави и плови под заставом те државе,

х) производе извађене с морског дна или из слоја земље испод тог морског дна, изван територијалних вода, ако та држава има искључива права на експлоатацију тог морског дна или из слоја земље испод тог морског дна,

и) отпатке и остатке производа добијених као резултат производних процеса у тој држави или од већ употребљаваних предмета ако су у њој сакупљени и ако се могу користити само за поновно добијање сировина,

ј) робу произведену на територији те државе искључиво од производа наведених у тач. од а) до и) овог става или од њихових деривата (секундарних производа) у било којој фази производње.

(3) Појам "држава", у сврху примјене става (2) овог члана, обухвата и територијалне воде те државе.

Члан 6. (Роба која је произведена у двије или више држава) Роба, у чијој су производњи учествовале двије или више

држава, сматра се да је поријеклом из оне државе у којој је обављена посљедња битна, економски оправдана прерада или обрада у предузећу опремљеном за ту прераду или обраду која је довела до новог производа или која представља битну фазу производње.

Члан 7. (Посљедња битна, економски оправдана прерада или обрада)

Критеријум посљедње битне, економски оправдане прераде или обраде се доказује на сљедећа три начина:

а) промјеном тарифног броја, б) испуњавањем правила из листе прераде или обраде

над робом без поријекла, ц) испуњавањем правила додане вриједности.

Члан 8. (Промјена тарифног броја)

Правило промјене тарифног броја подразумијева да се добијени производ разврстава унутар четвероцифреног тарифног броја номенклатуре Хармонизованог система, који је другачији од бројева унутар којих су разврстани сви материјали без поријекла који су кориштени у његовој производњи.

Члан 9. (Правила из листе поступака битне прераде или обраде над

робом без поријекла) Правила из листе поступака битне прераде или обраде

над робом без поријекла, и начин примјене тих правила налазе се у Прилогу 1. ове Одлуке - "Уводне напомене и листа поступака битне прераде или обраде којима се стиче непреференцијално поријекло".


Члан 10. (Правила за производе који нису наведени у Прилогу 1. ове

Одлуке) (1) За производе који нису наведени у Прилогу 1. ове

Одлуке, односно за робу која се разврстава у тарифни број различит од тарифних бројева наведених у Прилогу 1. ове Одлуке, поријекло се одређује за сваки случај посебно, руководећи се при томе одредбама члана 29. Закона.

(2) Поред основних правила из става (1) овог члана, непреференцијално поријекло утврђује се и на основу правила везаних за хармонизацију непреференцијалних правила поријекла у оквиру Свјетске трговинске организације. У Прилогу 4. ове Одлуке налази се листа производа за Главе 1 и 3 који су дио Индикативне листе Свјетске трговинске организације, са напоменама и допунским правилима уз ове Главе. У складу са потребама привреде Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Министарство), Савјет министара Босне и Херцеговине ће допунити ову листу другим тарифним бројевима односно тарифним подбројевима садржаним у листи Свјетске трговинске организације.

Члан 11. (Правило додане вриједности)

Правило X% додане вриједности значи производњу у којој повећање вриједности, добијене као резултат прераде и обраде и, ако је примјењиво, уграђивања дијелова поријеклом из државе производње, представља најмање X% цијене производа франко фабрика. "X" представља проценат наведен за сваки тарифни број (четвероцифрени тарифни број номенклатуре Хармонизованог система).

Члан 12. (Прерада или обрада која није економски оправдана)

(1) Сматра се да прерада или обрада која се обавља у другој држави није економски оправдана ако се на основу доступних чињеница утврди да се том радњом намјеравала избјећи примјена мјера из члана 27. Закона.

(2) Уколико прерада или обрада која се обавља у другој држави није економски оправдана, сматра се да је на роби обављена посљедња битна, економски оправдана прерада или обрада, што резултира израдом новог производа или чини битан степен израде, у држави из које потиче највећи дио материјала, како је утврђено на основу вриједности материјала.

Члан 13. (Недовољна прерада или обрада)

(1) Сљедеће се у сваком случају сматра недовољном прерадом или обрадом за стицање статуса производа са поријеклом, било да долази до измјене тарифног броја или не: а) радње којима се роба одржава у добром стању

током превоза и складиштења (провјетравање, простирање, сушење, уклањање оштећених дијелова и сличне радње);

б) једноставне радње које се састоје од уклањања прашине, просијавања или решетања, сортирања, класификовања, спаривања (укључујући и састављање комплета), прања, расијецања;

ц) промјена амбалаже те растављање и поновно састављање пошиљки, једноставно паковање у тегле, лименке, бочице, вреће, сандуке и кутије, причвршћивање на картоне или плоче и сви други једноставни поступци паковања;

д) припремање робе у сетове или комплете или припремање за продају;

е) стављање ознака, натписа и других сличних знакова за разликовање на производе или њихове амбалаже;

ф) једноставно склапање дијелова производа како би чинили комплетан производ;

г) растављање или промјена употребе; х) комбинација двају или више радњи наведених у

тачкама од а) до г) овог члана. (2) Свака прерада или обрада робе за коју се утврди или за

коју се основано сумња да јој је једини циљ био избјегавање примјене прописа који се у Босни и Херцеговини примјењују на робу из одређених држава, не може се ни у ком случају сматрати довољном прерадом или обрадом на основу које би добијени производ, у смислу члана 29. Закона, стекао статус производа с поријеклом из државе у којој је та прерада или обрада обављена.

Члан 14. (Неутрални елементи)

(1) Како би се утврдило из које државе потиче роба не узима се у обзир поријекло сљедећих елемената: а) енергије и горива; б) постројења и опреме; ц) машина и алата; д) материјала који нису укључени у коначни састав

производа нити су намијењени томе да уђу у коначни састав производа.

(2) Уколико се у складу с општим правилом 5 за примјену БХ номенклатуре амбалажни материјал или амбалажа за робу сматра дијелом производа ради разврставања, не узима се у обзир при одређивању поријекла, осим ако се правило у Прилогу 1. ове Одлуке за предметну робу базира на постотку додане вриједности.

Члан 15. (Прибор, резервни дијелови и алати)

(1) Прибор, резервни дијелови и алати који се испоручују заједно са одређеном опремом, машином, апаратом или возилом који чине дио њихове стандардне опреме, сматра се да имају исто поријекло као та опрема, машина, апарат или возило.

(2) Основни резервни дијелови неопходни за употребу опреме, машине, апарата или возила који су стављени у слободни промет или су претходно извезени сматра се да имају исто поријекло као та роба, ако су испуњени услови прописани одредбама ове Одлуке.

(3) За потребе ове Одлуке: а) "опрема, машина, апарат или возило" је роба

наведена у Одјељку XVI, XVII и XVIII Царинске тарифе;

б) "основни резервни дијелови" су дијелови неопходни за рад робе из тачке а) овог става, која је стављена у слободни промет или је претходно била извезена, који су карактеристика за ту робу, и који су намијењени за њено редовно одржавање и замјену дијелова исте врсте, који су оштећени или су постали неупотребљиви.

Члан 16. (Прихватање претпоставки о поријеклу за прибор, резервне

дијелове и алате) Претпоставка о поријеклу на начин описан у

претходном члану прихвата се само: а) ако је то неопходно ради увоза у државу

одредишта, и


б) ако уградња основних резервних дијелова у предметну опрему, машину, апарат или возило у фази производње не би онемогућила стицање статуса производа са поријеклом у држави производње те опреме, машине, апарата или возила.

Члан 17. (Увјерење о поријеклу за основне резервне дијелове –

оригинал, копија и захтјев) (1) У смислу члана 19. ове Одлуке, Захтјев за издавање

Увјерења о поријеклу за основне резервне дијелове се подноси Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Комора). У Захтјеву и Увјерењу (копија и оригинал) који се на њега односи, у поље 6 (Редни број; ознаке, број и врста паковања; опис робе) се наводе подаци који треба да садрже изјаву подносиоца Захтјева да је наведена роба намијењена за редовно одржавање претходно извезене опреме, машине, апарата или возила који су стављени у слободни промет или су претходно извезени, заједно са тачним подацима о наведеној опреми, машини, апарату или возилу. Захтјев за издавање Увјерења о поријеклу за основне резервне дијелове и Увјерење (копија и оригинал) којe се на њега односи издају се на обрасцима из Прилога 2. ове Одлуке.

(2) Кад год је то могуће, подносилац Захтјева такође наводи податке о Увјерењу о поријеклу (назив органа који га је издао, број и датум Увјерења) које је пратило увезену опрему, машину, апарат или возило, а за чије одржавање су ти дијелови намијењени.

Члан 18. (Додатни докази)

У циљу осигурања примјене одредби прописаних у одредбама чланова од 19. до 22. ове Одлуке, Комора може тражити и додатне доказе, посебно:

а) рачун или копију рачуна, која се односи на опрему, машину, апарат или возило које је стављено у слободни промет или које је претходно извезено,

б) уговор или копију уговора или било које друге документе који доказују да је испорука извршена као дио редовне услуге одржавања.

Члан 19. (Општи услови за издавање доказа о непреференцијалном

поријеклу робе) (1) Увјерења о поријеклу издаје Комора на писани захтјев

подносиоца. (2) Када то захтијевају потребе трговином робом, може се

издати једна или више копија Увјерења о поријеклу. Копије се издају на обрасцу из Прилога 2. ове Одлуке.

(3) Увјерење о поријеклу се издаје у случају када може послужити као материјални доказ потребан за непреференцијални третман робе.

(4) Увјерење о поријеклу не може послужити као доказ за преференцијални третман робе.

(5) Терет доказа поријекла је на подносиоцу Захтјева за издавања доказа о поријеклу (у даљњем тексту: Захтјев).

(6) Одговорност о предузимању свих неопходних радњи ради накнадне провјере Увјерења о поријеклу, као и других навода из Увјерења, је на Комори.

Члан 20. (Одредбе које се односе на Увјерење о поријеклу код увоза

робе) (1) Када се приликом увоза робе у Босну и Херцеговину,

поријекло производа доказује Увјерењем о поријеклу, то Увјерење испуњава сљедеће услове: а) издато је од овлаштеног органа; б) садржи све податке неопходне за идентификацију

производа на којe се односи, а нарочито: 1) број и врсту пакета, ознаке и бројеве које носе

на себи, 2) врсту производа, 3) бруто и нето тежину производа, међутим, ови

подаци се могу замијенити другима, на примјер бројем или запремином, у случају да је производ подложан значајним промјенама у тежини током превоза, те у случају када се његова тежина не може утврдити или када се обично идентификује помоћу таквих података,

4) име/назив пошиљаоца; ц) недвосмислено потврђује да је производ на који се

односи, поријеклом из одређене државе, у складу са правилима о непреференцијалном поријеклу која су на снази у Босни и Херцеговини, а која су прописана одредбама чланова од 27. до 32. Закона и одредбама ове Одлуке.

(2) Увјерење о поријеклу вриједи 12 мјесеци од датума издавања и у том периоду мора бити поднесено царинским властима у Босни и Херцеговини.

Члан 21. (Одредбе које се односе на Увјерење о поријеклу код извоза

робе) (1) Приликом извоза робе из Босне и Херцеговине,

Увјерење и Захтјев за ту робу издају се на обрасцима из Прилога 2. ове Одлуке. Уз Захтјев се попуњава и Упитник уз захтјев који одговара обрасцу из Прилога 3. ове Одлуке.

(2) Увјерење за извоз робе из Босне и Херцеговине у друге државе, издаје се на основу правила стицања непреференцијалног поријекла прописаних у тим државама.

(3) Уколико држава увозница нема прописана непреференцијална правила поријекла робе које роба мора задовољити при увозу у ту државу, Комора ће издати Увјерење о поријеклу на основу информација које идентификују државу поријекла као државу у којој је роба у потпуности добијена или у којој је обављена посљедња битна, економски оправдана прерада или обрада у предузећу опремљеном за ту прераду или обраду која је довела до новог производа или која представља битну фазу производње.

Члан 22. (Образац Захтјева)

(1) Захтјев је величине 210 × 297 мм. Образац смије бити краћи највише пет милиметара, односно, смије бити дужи највише осам милиметара. Образац се штампа на бијелом папиру без механичке каше за папир, на којем је могуће писати, а тежина папира је најмање 40 г/м2.

(2) Образац Захтјева штампа се на једном од службених језика Босне и Херцеговине или, зависно од праксе и захтјевима трговине, на неком другом језику.

(3) Комора може задржати право штампања Захтјева или тај посао повјерити овлаштеној штампарији. У овом другом случају, сваки Захтјев садржи позивање на такво


одобрење. На сваком обрасцу Захтјева стоји назив и адреса штампарије или знак по којем је штампарија препознатљива. Осим тога, на обрасцу је одштампан или печатом отиснут серијски број по којем се исти идентификује.

Члан 23. (Образац Увјерења о поријеклу – оригинал и копија)

(1) Одредбе ставова (1), (2) и (3) претходног члана се односе и на образац Увјерења о поријеклу – оригинал и копија.

(2) У позадини лица оригинала Увјерења о поријеклу одштампана је испреплетена шара ("guilloche") жуте боје, што омогућује примјећивање сваког покушаја кривотворења механичким или хемијским средством.

Члан 24. (Идентификовање Увјерења о поријеклу)

(1) Свако Увјерење о поријеклу из члана 21. ове Одлуке носи серијски број помоћу којег се може идентификовати. Захтјев и сви примјерци самог Увјерења носе исти број.

(2) Додатно, Комора може бројчано означити такве документе према редослиједу издавања.

Члан 25. (Попуњавање Захтјева и Увјерења о поријеклу – копија и

оригинал) (1) Образац Захтјева и Увјерења о поријеклу – копија и

оригинал, попуњавају се великим штампаним словима, на идентичан начин, на једном од службених језика Босне и Херцеговине, енглеском језику или у зависности од праксе и захтјева трговине, на неком другом језику.

(2) Уноси се не смију брисати нити се смије писати преко њих. Све промјене уносе се прецртавањем погрешног навода и по потреби додавањем тачних података. Такве промјене потврђује особа која их је направила, а овјерава их печатом Комора.

(3) Свакој ставци наведеној у Захтјеву и Увјерењу мора претходити редни број. Водоравна линија се подвлачи испод задње ставке у пољима 6. и 7, а неискориштени простор се прекрижи линијом у облику слова "Z", на такав начин да се ништа не може додати у каснијој фази.

Члан 26. (Попуњавање Захтјева)

(1) Захтјев се попуњава на сљедећи начин. Поље 1. Пошиљалац - Уноси се пуни назив и пословна

адреса извозника. Поље 2. Прималац - Уноси се назив и адреса примаоца. Поље 3. Држава поријекла - Уноси се држава поријекла. Поље 4. Детаљи о превозу - Испуњавање овог поља није

обавезно, али се препоручује да се унесу информације. Поље 5. Напомене – Уносе се све додатне појединости,

уколико их има. Поље 6. Ознаке и бројеви пакета, опис робе - Уносе се

идентификацијске ознаке и бројеви који се налазе на пакетима. Ако су пакети означени адресом примаоца, наводи се адреса. Ако нису означени ни на који начин, уноси се назнака "no marks and numbers" ("нема ознака ни бројева"). Ако су производи с поријеклом упаковани заједно с производима без поријекла, додаје се "part contents only" ("само дјелимичан садржај") на крају сваке ставке.

За робу у расутом стању која није појединачно запакована наводи се "in bulk" ("у расутом стању"). Приказана количина мора бити иста као количина робе која је приказана на рачуну (или се мора моћи с том

количином довести у однос). Роба мора бити означена комерцијалним описом "разумног" опсега.

Код пошиљки које садрже робу с поријеклом и ону без поријекла (мјешовита пошиљка) на Захтјеву се описује само роба с непреференцијалним поријеклом. Уколико није могуће раздвојити робу с поријеклом од робе без поријекла нужно је на рачуну означити робу без поријекла (нпр. звјездицом), а у пољу 5, одмах испод описа робе, унијети одговарајућу изјаву на одговарајућем језику, нпр. "Goods marked * on the invoice are non-originating and are not covered by this certificate of origin" ("Роба на рачуну означена са * нема поријекло и на њу се не односи ово Увјерење о поријеклу"). Исто се примјењује у случају мјешовите пошиљке као комбинације робе која је обухваћена изузетком и робе на коју се изузетак не односи.

Поље 7. Количина - Уноси се бруто и нето тежина. Количине треба наводити у допунским јединицама према важећој Царинској тарифи.

Поље 8. - Изјава - Уноси се мјесто и датум подношења Захтјева, име (великим штампаним словима) и потпис подносиоца (уколико то није пошиљалац) Захтјева, овјерен печатом истог.

(2) На полеђини Захтјева је поље као простор за додатне податке, уколико их има.

Члан 27. (Попуњавање Увјерења о поријеклу – оригинал и копија)

(1) Поља од 1. до 7. попуњавају се на идентичан начин као у члану 26. ове Одлуке.

(2) У поље 8. уноси се мјесто и датум издавања, име (великим штампаним словима) и потпис надлежне особе, што се потврђује печатом Коморе.

Члан 28. (Документација којом се доказује)

(1) Пропратни документи који се користе у циљу доказивања непреференцијалног поријекла, могу се између осталог састојати од сљедећег: а) директних доказа о поступцима које је предузео

извозник или добављач за добијање односне робе, садржаних на примјер у његовим рачунима или унутрашњем књиговодству,

б) докумената који доказују поријекло употребљених материјала који се користе (царинске декларације, сертификати о поријеклу и слично), и

ц) докумената који доказују прераду или обраду (технички норматив, израчун о формираној произвођачевој цијени и слично).

(2) Комора може, по потреби, захтијевати и другу документацију којом се доказују наводи подносиоца Захтјева.

Члан 29. (Чување докумената)

(1) Подносилац Захтјева чува копију Увјерења о поријеклу, копију Захтјева и пропратне документе најмање три године.

(2) Комора која је издала Увјерење о поријеклу чува оригинале Захтјева, копију Увјерења о поријеклу и пропратне документе најмање три године.

Члан 30. (Накнадно издавање Увјерења о поријеклу)

(1) Увјерење о поријеклу може се издати накнадно, након обављеног извоза робе на коју се односи, ако при извозу није било издато због грешке, ненамјерних пропуста или посебних околности насталих при извозу робе.


(2) У Захтјеву за накнадно издавање Увјерења о поријеклу извозник је дужан да наведе мјесто и датум извоза робе на које се Увјерење о поријеклу односи, и да наведе разлоге за свој захтјев.

(3) Комора може издати Увјерење о поријеклу робе накнадно само по обављеној провјери да се подаци у Захтјеву извозника слажу са подацима у одговарајућем документу.

(4) Увјерење о поријеклу које је накнадно издато мора у пољу 5. "Напомене" да садржи сљедећу напомену на једном од службених језика Босне и Херцеговине и енглеском језику (нпр.): "НАКНАДНО ИЗДАТО" / "ISSUED RETROSPECTIVELY".

Члан 31. (Издавање дупликата Увјерења о поријеклу)

(1) У случају крађе, нестанка или уништења Увјерења о поријеклу, извозник може да затражи од Коморе да му изда дупликат Увјерења. Поље 5. "Напомене" дупликата Увјерења о поријеклу мора да садржи сљедећу напомену на једном од службених језика Босне и Херцеговине и енглеском језику (нпр.): "ДУПЛИКАТ" / "DUPLICATE".

(2) Дупликат из става (1) овог члана, на коме мора бити назначен датум издавања првог (оригиналног) Увјерења о поријеклу робе, важи од датума издавања првог Увјерења.

Члан 32. (Административна сарадња код увоза робе)

(1) Накнадна провјера Увјерења о поријеклу проводи се случајним одабиром и кад год се појави оправдана сумња царинског органа у вјеродостојност Увјерења или тачност података које садржи.

(2) За потребе става (1), царински орган је дужан прослиједити Увјерење о поријеклу или његову копију Министарству, наводећи разлоге за провјеру. Ако је поднесен рачун, оригинал рачун или његова копија прилаже се прослијеђеном Увјерењу. Царински орган, такође, пружа све информације које су добијене претпостављајући да су подаци наведени у увјерењу нетачни или да увјерење није вјеродостојно.

(3) Министарство просљеђује захтјев из става (2) овог члана надлежном тијелу државе која је издала увјерење о поријеклу на даље поступање.

(4) Ако царински орган одлучи суспендовати примјену посебних увозних правила у очекивању резултата провјере, одобрава пуштање производа, уз мјере опреза које сматра потребним.

Члан 33. (Резултати накнадне провјере)

(1) Резултати накнадне провјере достављају се Министарству што је могуће прије. У захтјеву из става (2) претходног члана, Министарство наводи да ако на захтјев за накнадну провјеру нема одговора у најдужем року од десет мјесеци од датума захтјева за провјеру, да ће Министарство обавијестити о томе царински орган.

(2) Наведени резултати морају омогућити одређивање да ли се Увјерење о поријеклу, које је у складу са условима из члана 32. ове Одлуке било враћено, односи на стварно извезену робу и може ли то Увјерење заиста довести до примјене непреференцијалних правила.

Члан 34. (Административна сарадња код извоза робе)

(1) Уколико надлежна тијела државе у коју се извози роба изразе оправдану сумњу у вјеродостојност Увјерења о поријеклу или тачност податка које садржи Увјерење

које је издала Комора, прослиједиће Увјерење о поријеклу или његову копију Министарству, наводећи разлоге за провјеру. Ако је поднесен рачун, оригинал рачун или његова копија прилаже се враћеном Увјерењу. Надлежна тијела, такође, пружају све информације које су добијене претпостављајући да су подаци наведени у увјерењу нетачни или да увјерење није вјеродостојно.

(2) Министарство просљеђује захтјев Комори на даље поступање. Резултати накнадне провјере достављају се Министарству што је могуће прије, а не касније од шест мјесеци од датума захтјева за провјеру надлежног тијела државе у коју се извози роба.

Члан 35. (Поступак контроле и надзора)

(1) Послове контроле и надзора непреференцијалног поријекла робе непосредно врши Сектор за царинску политику и тарифе Министарства.

(2) Контрола од стране Министарства, значи обављање специфичних радњи као што је преглед робе, преглед производних и складишних простора, провјера постојања и вјеродостојности докумената, преглед пословних књига и друге евиденције и спровођење било којих службених истрага и сличних поступака код било којег учесника у процесу утврђивања поријекла робе с циљем обезбјеђивања примјене царинских и других прописа који се примјењују на робу у погледу утврђивања њеног поријекла.

(3) Надзор од стране Министарства значи радњу коју Министарство предузима у општем смислу, с циљем обезбјеђивања примјене прописа који се примјењују на робу која подлијеже утврђивању њеног поријекла.

Члан 36. (Вршење послова контроле и надзора)

(1) У вршењу послова контроле и надзора Министарство је овлаштено да може остваривати увид у документацију, пословне књиге и друге исправе везане за рад и примјену релевантних прописа, који се односе на увозне и извозне радње у вези са том робом или на накнадне комерцијалне радње у које је та роба укључена. Такви прегледи могу се извршити у просторијама Коморе, увозника и извозника, царинског органа, декларанта и других учесника у промету роба које подлијежу непреференцијалном поступку код увоза и извоза и да од њих могу тражити достављање свих података и информација које се намјеравају разматрати. Министар-ство може извршити преглед робе када ју је још увијек могуће показати и производних и складишних простора.

(2) Субјекти из става (1) овог члана су дужни Министарству осигурати све техничке и друге услове неопходне за вршење послова контроле и надзора.

(3) Послове контроле и надзора Министарсво врши у оквиру редовних послова извршавања програмских задатака и у сваком другом случају гдје постоји потреба или захтјев за контролу и надзор провођења одредби Закона и ове Одлуке.

Члан 37. (Извјештај о контроли и надзору)

О утврђеном стању након извршене контроле и надзора сачињава се Извјештај који Министарство доставља Управи за индиректно опорезивање, Комори и владама ентитета.

Члан 38. (Информисање о издатим Увјерењима о поријеклу)

(1) Комора је дужна поднијети писани Извјештај Министарству о издатим Увјерењима о поријеклу.


Извјештај су дужни поднијети у првом кварталу текуће године за претходну годину и на сваки захтјев Министарства. У Извјештају се дају подаци о издатим Увјерењима, који садрже најмање: број Увјерења, назив фирме/извозника, државу извоза, назив и тарифни број робе, количину и вриједност робе, резултате накнадних провјера, евентуалне неправилности код достављања прописане евиденције, непридржавање одредби Закона и ове Одлуке, покренути казнени поступци и друге уочене неправилности код издавања Увјерења о поријеклу.

(2) Министарство на основу добијених информација из Извјештаја из члана 37. ове Одлуке и Извјештаја из става (1) овог члана, сачињава Информацију, коју доставља Савјету министара Босне и Херцеговине, најмање једанпут годишње.

Члан 39. (Мишљење о примјени ове Одлуке)

Министарство је надлежно за давање мишљења о примјени ове Одлуке.

Члан 40. (Примјена Царинске тарифе)

У случају промјене тарифног броја или ознаке за робу из Прилога ове Одлуке, примјењује се тарифни број односно ознака у који се та роба сврстава по Царинској тарифи важећој на дан прихватања царинске декларације, без измјене тих тарифних бројева или ознака у наведеним Прилозима.

Члан 41. (Прилози уз Одлуку)

Саставни дио ове Одлуке су Прилози од 1. до 4. који гласе:

1. Прилог 1. - Уводне напомене и листа поступака битне прераде или обраде којима се стиче непреференцијално поријекло,

2. Прилог 2. – Увјерење о поријеклу (оригинал, копија и захтјев)

3. Прилог 3. - Упитник уз захтјев за издавање Увјерења о поријеклу

4. Прилог 4. – Индикативна листа.

Члан 42. (Усклађеност прописа)

Овом Одлуком о непреференцијалном поријеклу робе се преузимају одредбе Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2015/2446 од 28. јула 2015. године о допуни Уредбе (ЕУ) бр. 952/2013 Европског Парламента и Савјета о детаљним правилима која се односе на поједине одредбе Царинског законика Уније и одредбе Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2018/1063 од 16. маја 2018. године о измјени и исправку Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2015/2446 о допуни Уредбе (ЕУ) бр. 952/2013 Европског Парламента и Савјета о детаљним правилима која се односе на поједине одредбе Царинског законика Уније.

Члан 43. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу осмога дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује од дана почетка примјене Закона.

СМ број 55/19 22. јануара 2019. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

ПРИЛОГ 1. Уводне напомене и листа поступака битне прераде или обраде којима се стиче непреференцијално поријекло УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1. Дефиниције

"Израда", "производња" или "прерада" робе обухвата било какав поступак обраде, састављања или прераде робе.

Начини добијања робе обухватају израду, производњу, прераду, узгој, рударење, вађење, бербу, риболов, ступичарење, сакупљање, прикупљање, лов и хватање.

"Материјал" обухвата састојке, дијелове, саставнице, подсклопове и робу која је физички уграђена у другу робу или подвргнута одређеном поступку у производњи друге робе.

"Материјал с поријеклом" значи материјал чија је држава поријекла, како је утврђено овим правилима, иста као и држава у којој се материјал употребљава у производњи.

"Материјал без поријекла" значи материјал чија држава поријекла, како је утврђено овим правилима, није иста као и држава у којој се материјал употребљава у производњи.

"Производ" је производ који се израђује, чак и ако је намијењен каснијој употреби у другим поступцима израде. 1. "Вриједност која произлази из обраде и прераде и

уграђивања дијелова с поријеклом из државе израде" значи повећање вриједности које произлази из самог састављања, заједно с припремним поступцима, поступцима завршне обраде и контроле, те уграђивања било којих дијелова с поријеклом из државе у којој су предметни поступци проведени, укључујући добит и опште трошкове настале у тој држави као посљедица тих поступака.

2. Израз "потпуно довршавање" који се употребљава у листи значи да је потребно обавити све поступке који слиједе након резања текстилног материјала или плетења или хеклања директно у облик. Међутим, довршавање се може сматрати потпуним и када један завршни поступак или више њих нису обављени.

3. Када се у Прилогу употребљава израз "држава", сматра се да се он односи на "државу или подручје".

2. Примјена правила у овом Прилогу

2.1 Правила из овог Прилога потребно је примјењивати на робу на основу њеног разврставања у Хармонизовани систем и свих додатних критеријума које је могуће утврдити уз тарифне бројеве или подбројеве Хармонизованог система и који су израђени управо за потребе овог Прилога. Тарифни број или подброј Хармонизованог система с додатном потподјелом на основу тих критеријума у овом се Прилогу називају "подијељени тарифни број" или "подијељени тарифни подброј". "Хармонизовани систем" значи Хармонизо-вани систем назива и означавања робе (познат и као "ХС").

Разврставање робе у тарифне бројеве и подбројеве Хармонизованог система уређено је општим правилима о тумачењу Хармонизованог система и свим одговарајућим напоменама уз одјељке, главе и подбројеве тог система. У циљу утврђивања исправног подијељеног тарифног броја или подброја за одређену робу у овом Прилогу се општа правила о тумачењу Хармонизованог система и све одговарајуће напомене уз одјељке, главе и подбројеве тог система примјењују mutatis mutandis, осим ако је овим Прилогом другачије прописано.


2.2 Упућивање на промјену у разврставању у царинску тарифу у основним правилима која се налазе у наставку примјењује се само на материјале без поријекла.

2.3 Материјали који су стекли статус производа с поријеклом у одређеној држави сматрају се материјалима с поријеклом из те државе у циљу утврђивања поријекла робе у коју су уграђени такви материјали или робе која је додатном обрадом или прерадом израђена од таквих материјала у тој држави.

2.4 Ако с пословног гледишта није практично чувати одвојене залихе међусобно замјењивих материјала или робе с поријеклом из различитих држава, држава поријекла измијешаних међусобно замјењивих материјала или робе може се одредити на основу начина управљања инвентаром који је признат у држави у којој су материјали или роба измијешани.

2.5 За потребе примјене основних правила на основу промјене у разврставању у царинску тарифу, материјали без поријекла који не задовољавају основно правило не узимају се у обзир, осим ако у одређеној глави није утврђено другачије, ако укупна вриједност тих материјала не премашује 10% цијене робе франко фабрика.

2.6 Основна правила на нивоу главе (основна правила уз главе) имају исту вриједност као основна правила на нивоу потподјела и могу се примјењивати алтернативно.

3. Значење појмова

Ако се темеље на промјени у разврставању у царинску тарифу, основна правила на нивоу потподјела могу бити изражена уз помоћ сљедећих скраћеница, а односе се на Прилогe 1. и 4. ове Одлуке.

"Глава" (chapter) - обухвата прве двије цифре ХС номенклатуре.

"Тарифни број" (tariff heading) - обухвата прве четири цифре ХС номенклатуре.

"Тарифни подброј" (tariff subheading) - обухвата првих шест цифара ХС номенклатуре.

"CC" (change of chapter) - промјена у одговарајућу главу из било које друге главе.

"CTH" (change of tariff heading) - промјена из било ког тарифног броја.

"CTSH" (change of tariff subheading) - промјена из било ког тарифног подброја.

"CTHS" (change of split tariff heading) - промјена у одговарајући подијељени тарифни број из било које друге подјеле у оквиру тог тарифног броја или било којег другог тарифног броја.

"CTSHS" (change of split tariff subheading) - промјена у у одговарајући подијељени тарифни подброј из било које друге подјеле у оквиру тог тарифног подброја или било којег другог тарифног подброја или броја.

ОДЈЕЉАК I ЖИВЕ ЖИВОТИЊЕ; ПРОИЗВОДИ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА ГЛАВА 2 Месо и други јестиви кланички производи Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:

(1) За потребе овог преосталог правила "мијешање" значи намјеран и пропорционално контролисан поступак који се састоји од спајања двају или више замјењивих материјала.

(2) Држава поријекла мјешавине производа из ове главе држава је поријекла материјала чији је масени удио у

мјешавини већи од 50%. Маса материјала истог поријекла узима се заједно. У случају да ниједан од употријебљених материјала не

досеже потребни постотак, држава поријекла мјешавине држава је у којој је мијешање проведено.

Напомена уз главу:

Ако основно правило за тарифне бројеве 0201 до 0206 није испуњено, сматра се да месо (јестиви месни производи) потиче из државе у којој су животиње од којих је добијено најдуже товљене или узгајане.

Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила и осталих преосталих правила уз главу, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала. Ознака ХС

Назив робе Основна правила

0201 Месо од животиња врсте говеда, свјеже или расхлађено

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање три мјесеца прије клања.

0202 Месо од животиња врсте говеда, замрзнуто

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање три мјесеца прије клања

0203 Свињско месо, свјеже, расхлађено или замрзнуто

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање два мјесеца прије клања.

0204 Овчје или козје месо, свјеже, расхлађено или замрзнуто

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање два мјесеца прије клања.

0205 Месо од коња, магараца, мула или мазги, свјеже, расхлађено или замрзнуто

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање три мјесеца прије клања.

0206

Јестиви кланички производи од животиња врста говеда, свиња, оваца, коза, коња, магараца, мула или мазги, свјежи, расхлађени или смрзнути

Држава поријекла робе из овог тарифног броја држава је у којој је животиња товљена најмање три мјесеца прије клања или, кад је ријеч о свињама, овцама или козама, два мјесеца прије клања.

ГЛАВА 4 Млијечни производи; птичја јаја; природни мед; јестиви производи животињског поријекла, неспоменути нити укључени на другом мјесту Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:


(2) Држава поријекла мјешавине производа из ове главе држава је поријекла материјала чији је масени удио у мјешавини већи од 50%. Међутим, држава поријекла мјешавине производа из тарифних бројева 0401 до 0404 држава је поријекла материјала чији је масени удио суве материје у мјешавини већи од 50%. Маса материјала истог поријекла узима се заједно.

(3) У случају да ниједан од употријебљених материјала не досеже потребни постотак, држава поријекла мјешавине држава је у којој је мијешање проведено.


Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила и осталих преосталих правила уз главу, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала.


Ознака ХС


ex 0408

- јаја перади и птичја јаја, без љуске, сушена, и жумањци јаја, сушени

Држава поријекла држава је у којој је проведено сушење (након разбијања и одвајања, према потреби): - птичјих јаја, у љусци, свјежих или конзервираних, из тарифног броја ХС еx 0407 - птичјих јаја, без љуске, осим сушених, из тарифног броја ХС еx 0408 - жуманаца, осим сушених, из тарифног броја ХС еx 0408

ОДЈЕЉАК II БИЉНИ ПРОИЗВОДИ ГЛАВА 9 Кафа, чај, мате чај и зачини Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:


(2) Држава поријекла мјешавине производа из ове главе држава је поријекла материјала чији је масени удио у мјешавини већи од 50%. Маса материјала истог поријекла узима се заједно.





- кафа, непржена:

0901 11 - с кофеином

Држава поријекла робе из овог тарифног подброја држава је у којој је она добијена у природном или непрерађеном стању.

0901 12 - без кофеина

Држава поријекла робе из овог тарифног подброја држава је у којој је она добијена у природном или непрерађеном стању.

- кафа, пржена 0901 21 - с кофеином CTSH 0901 22 - без кофеина CTSH

ГЛАВА 11 Производи млинске индустрије; слад; шкроб; инулин; пшенични глутен Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:

(1) За потребе овог преосталог правила ‚мијешање’ значи намјеран и пропорционално контролисан поступак који се састоји од спајања двају или више замјењивих материјала.


(3) У случају да ни један од употријебљених материјала не досеже потребни постотак, држава поријекла мјешавине држава је у којој је мијешање проведено. Преостало правило уз главу: Ако државу поријекла

није могуће одредити примјеном основних правила и других преосталих правила уз поглавље, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала.

Ознака ХС


1101 Брашно од пшенице или суражице CC 1102 Брашно од житарица, осим од пшенице или суражице CC 1103 Прекрупа, крупица и пелете од житарица CC

1104

Зрна житарица, друкчије обрађена (на примјер, ољуштена, ваљана, у пахуљицама, перлирана, резана или дробљена), осим риже из тарифног броја 1006; клице житарица, цијеле, ваљане, у пахуљицама или мљевене

CC

1105 Брашно, крупица, прах, пахуљице, грануле и пелете од крoмпира

CC

1106 Брашно, крупица и прах од сувог махунастог поврћа из тарифног броја 0713, од сагоа, коријена или гомоља из тарифног броја 0714 или од производа из главе 8.

CC

1107 Слад, пржен или непржен CC 1108 Шкроб; инулин CTH 1109 Пшенични глутен, независно од тога је ли осушен или не CTH

ГЛАВА 14 Биљни материјали за плетарство; биљни производи неспоменути нити укључени на другом мјесту Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:







ex 1404 Памучни линтерс, избјељивачи

Држава поријекла робе држава је у којој је производ израђен од сировог памука чија вриједност не премашује 50% цијене производа франко фабрика

ОДЈЕЉАК IV ПРОИЗВОДИ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДСТРИЈЕ; ПИЋА, АЛКОХОЛИ И СИРЋЕ; ДУВАН И ПРЕРАЂЕНИ НАДОМЈЕСЦИ ДУВАНА ГЛАВА 17 Шећери и производи од шећера Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:








1702

Други шећери, укључујући хемијски чисту лактозу, малтозу, глукозу и фруктозу, у чврстом стању; шећерни сирупи без додатих арома или бојила; вјештачки мед, независно од тога је ли мијешан с природним медом; карамел

Како је утврђено за подијељене тарифне бројеве

ex l702 (а) - хемијски чиста лактоза, малтоза, глукоза и фруктоза

CTHS

ex 1702 (б) - остало CC

1703 Меласа добијена при екстракцији или рафинирању шећера

CC

1704

Кондиторски производи од шећера (слаткиши) (укључујући бијелу чоколаду), не садрже какао

CTH

ГЛАВА 20 Производи од поврћа, воћа, орашастих плодова или других дијелова биљака Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:


(2) Држава поријекла мјешавине производа из ове главе држава је поријекла материјала чији је масени удио у мјешавини већи од 50%. Међутим, држава поријекла мјешавине производа из тарифног броја 2009 (воћни сокови (укључујући мошт од грожђа) и сокови од поврћа, неферментисани, независно од тога садрже ли додати шећер или друга сладила или не) држава је поријекла материјала чији је масени удио суве материје у мјешавини већи од 50%. Маса материјала истог поријекла узима се заједно.





ex 2009 Сок од грожђа CTH, осим од мошта од грожђа из тарифног броја 2204

ГЛАВА 22 Пића, алкохоли и сирће Преостало правило уз главу које се примјењује на мјешавине:

(1) За потребе овог преосталог правила "мијешање" значи намјеран и пропорционално контролирсн поступак који се састоји од спајања двају или више замјењивих материјала.

(2) Држава поријекла мјешавине производа из ове главе држава је поријекла материјала чији је масени удио у

мјешавини већи од 50%. Међутим, држава поријекла мјешавине вина (тарифни број 2204), вермута (тарифни број 2205), ракије, ликера и алкохолних пића (тарифни број 2208) држава је поријекла материјала чији је масени удио у мјешавини већи од 85%. Маса материјала истог поријекла узима се заједно.



Ако државу поријекла за робу из ове главе, осим за тарифни број 2208, није могуће одредити примјеном основних правила и осталих преосталих правила уз главу, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала Ознака ХС


еx 2204

Вино од свјежег грожђа, за припрему вермута, с додатим моштом од свјежег грожђа, концентрираним или неконцентрираним, или алк-холом

Држава поријекла робе држава је у којој је грожђе добијено у природном или непрерађеном стању.

еx 2205 Вермут

Производња од вина од свјежег грожђа које садржи мошт од свјежег грожђа, концентриран или неконцентриран, или алкохол, из ознаке КН 2204

ОДЈЕЉАК VI ПРОИЗВОДИ ХЕМИЈСКЕ ИЛИ СРОДНИХ ИНДУСТРИЈА ГЛАВА 34

Сапун, органска површински активна средства, препарати за прање, препарати за подмазивање, вјештачки воскови, припремљени воскови, препарати за полирање и чишћење, свијеће и слични производи, пасте за моделирање, "зубарски воскови" те зубарски препарати на основи гипса


Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала. Ознака ХС


ex 3401 Пуст и неткани текстилни материјали, импрегнирани, премазани или прекривени сапуном или детерџентом

Производња од пуста или нетканих материјала

ex 3405

Пуст и неткани текстилни материјали, импрегнирани, премазани или прекривени политурама или лаштилима, за обућу, покућство, подове, каросерије, стакло или метале, пасте и прашкови за рибање (чишћење) и слични препарати

Производња од пуста или нетканих материјала

ГЛАВА 35 Бјеланчевинасте материје; модификовани шкробови; љепила; ензими Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу масе материјала. Ознака ХС Назив робе Основна правила

ex 3502 Ушени албумин из јаја:

Сушење (након разбијања и одвајања, према потреби): - птичјих јаја, у љусци, свјежих или конзервираних, из тарифног броја ХС еx 0407 - птичјих јаја, без љуске, осим сушених, из


тарифног броја ХС еx 0408 или - бјеланаца, осим сушених, из тарифног броја ХС еx 3502

ОДЈЕЉАК VIII СИРОВА КОЖА, ШТАВЉЕНА КОЖА, КРЗНО И ПРОИЗВОДИ ОД ЊИХ; СЕДЛАРСКИ И РЕМЕНАРСКИ ПРОИЗВОДИ; ПРЕДМЕТИ ЗА ПУТОВАЊЕ, РУЧНЕ ТОРБЕ И СЛИЧНИ СПРЕМНИЦИ; ПРОИЗВОДИ ОД ЖИВОТИЊСКИХ ЦРИЈЕВА (ОСИМ ОД ДУДОВОГ СВИЛЦA) ГЛАВА 42 Производи од коже; седларски и ременарски производи; предмети за путовање, ручне торбе и слични спремници; производи од животињских цријева (осим од дудовог свилца) Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу вриједности материјала. Ознака ХС Назив робе Основна правила

ex 4203 - одјећа од коже или од вјештачке коже

Потпуно довршавање

ОДЈЕЉАК X ДРВНА ЦЕЛУЛОЗА ИЛИ ЦЕЛУЛОЗА ОД ОСТАЛИХ ВЛАКНАСТИХ ЦЕЛУЛОЗНИХ МАТЕРИЈАЛА; ПАПИРНИ И КАРТОНСКИ ОТПАЦИ И ОСТАЦИ НАМИЈЕЊЕНИ ПОНОВНОЈ ПРЕРАДИ; ПАПИР И КАРТОН ТЕ ПРОИЗВОДИ ОД ПАПИРА И КАРТОНА ГЛАВА 49 Штампане књиге, новине, слике и остали производи графичке индустрије; рукописи, штампани текстови и планови Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу вриједности материјала.

Ознака ХС Назив робе Основна правила

ex 4910 Календари свих врста, штампани, укључујући и календарске блокове, украшени.

CTH

ОДЈЕЉАК XI ТЕКСТИЛ И ТЕКСТИЛНИ ПРОИЗВОДИ ГЛАВА 50 Свила Напомена уз главу:

Како би се сматрало да се њиме стиче статус производа с поријеклом, термоштампање мора бити пропраћено трансферним штампањем.



5001 Чахуре дудовог свилца прикладне за одматање

CTH

5002 Сирова свила (неупредена)

CTH

5003

Свилени отпад (укључујући чауре неприкладне за одматање, отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

5004

Свилено предиво (осим предива од свилених отпадака), неприпремљено у паковања за појединачну продају

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или - резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5005

Предиво од свилених отпадака, неприпремљено у паковања за појединачну продају


5006

Свилено предиво и предиво од свилених отпадака, припремљено у паковања за појединачну продају; свилени катгут


ex 5006 (а) Цријева дудовог свилца CTH

ex 5006 (б) Остало


5007 Тканине од свиле или свилених отпадака

Производња од предива или Штампање или бојење небијељених тканина или претходно бијељених тканина, заједно с припремним или коначним поступцима


ГЛАВА 51 Вуна, фина или груба животињска длака; предиво и тканина од коњске длаке Напомена уз главу:




5101 Вуна, невлачена или нечешљана


еx 5101 (а) - масна, укључујући вуну прану на овци:

CTH

еx 5101 (б) - одмашћена вуна, некарбонизована

Производња од масне вуне, укључујући отпатке вуне, чија вриједност не премашује 50% цијене производа франко фабрика

еx 5101 (ц) - карбонизована

Производња од одмашћене вуне, некарбонизоване, чија вриједност не премашује 50% цијене производа франко фабрика

5102

Фина или груба животињска длака, невлачена нити чешљана

CTH

5103

Отпаци од вуне и фине или грубе животињске длаке, укључујући отпадно предиво, али искључујући растргане текстилне материјале


еx 5103 (а) Карбонизовани

Производња од некарбонизованих отпадака, чија вриједност не премашује 50% цијене производа франко фабрика

еx 5103 (б) Остало CTH

5104

Растргани текстилни материјали од вуне или од фине или грубе животињске длаке

CTH

5105

Вуна и фина или груба животињска длака, гребана или чешљана (укључујући чешљану вуну у праменовима)

CTH

5106

Предиво од влачене вуне, неприпремљено у паковања за појединачну продају


5107

Предиво од чешљане вуне, неприпремљено у паковања за појединачну продају

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле,

- хемијских материјала или текстилне пулпе или - резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5108

Предиво од фине животињске длаке (влачене или чешљане), неприпремљено у паковања за поједи-начну продају


5109

Предиво од вуне или фине животињске длаке, припремљено у паковања за појединачну продају


5110

Предиво од грубе животињске длаке или коњске длаке (укључујући обавијено предиво од коњске длаке), независно од тога је ли припремљено у паковања за појединачну продају

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или - резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала


без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5111 Тканине од влачене вуне или влачене фине животињске длаке


5112 Тканине од чешљане вуне или чешљане фине животињске длаке


5113 Тканине од грубе животињске длаке или коњске длаке


ГЛАВА 52 Памук Преостало правило уз главу:


5201 Памук, невлачени или нечешљани


еx 5201 (а) Бијељени Производња од сировог памука, чија вриједност не премашује 50% цијене производа франко фабрика

еx 5201 (б) Остало CTH

5202

Памучни отпаци (укључујући отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

5203 Памук, влачени или чешљани

CTH

5204

Памучни конац за шивење, независно од тога је ли припремљен у паковања за појединачну продају

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или- резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5205

Памучно предиво (осим конца за шивење), с масеним удјелом памука 85% или већим, неприпремљено у паковања за појединачну продају

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или- резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним

поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5206

Памучно предиво (осим конца за шивење), с масеним удјелом памука мањим од 85%, неприпремљено у паковања за појединачну продају


5207

Памучно предиво (осим конца за шивење) припремљено у паковања за појединачну продају


5208

Памучне тканине, с масеним удјелом памука 85% или већим, масе не веће од 200 г/м2


5209

Памучне тканине, масеног удјела памука 85% или већег, масе веће од 200 г/м2


5210

Памучне тканине, масеног удјела памука мањег од 85%, у мјешавини претежно или само с вјештачким или синтетичким влакнима, масе не веће од 200 г/м2


5211

Памучне тканине, с масеним удјелом памука мањим од 85%, у мјешавини претежно или само с вјештачким или синтетичким влакнима, масе



веће од 200 г/м2

5212 Остале тканине од памука


ГЛАВА 53 Остала биљна текстилна влакна; папирно предиво и тканине од папирног предива Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу вриједности материјала. Ознака ХС


5301

Лан, сиров или прерађиван, али непреден; ланена кучина и отпаци (укључујући отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

5302

Права конопља (Cannabis sativa L), сирова или прерађена, али непредена; кучина и отпаци од праве конопље (укључујући отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

5303

Јута и остала текстилна влакна од дрвеног лика (искључујући лан, праву конопљу и рамију), сирова или прерађена, али непредена; кучина и отпаци од тих влакана (укључујући отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

[5304]

5305

Кокосово влакно, абака (Манила конопља или Musa Textilis Nee), рамија и друга биљна текстилна влакна, неспоменута нити укључена на другом мјесту, сирова или прерађена, али непредена; кучина, ишчешак и отпаци од тих влакана (укључујући отпадно предиво и растргане текстилне материјале)

CTH

5306 Ланено предиво

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или - резаних вјештачких или синтетичких влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без

поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5307

Предиво од јуте или других текстилних влакана од дрвеног лика из тарифног броја 5303


5308

Предиво од осталих биљних текстилних влакана; папирно предиво


еx 5308 (а)- предиво од других биљних текстилних влакана


еx 5308 (б) - папирно предиво CTH

5309 Ланене тканине


5310

Тканине од јуте или других текстилних влакана од дрвеног лика из тарифног броја 5303


5311

Тканине од осталих биљних текстилних влакана; тканине од папирног предива


еx 5311 (а)Тканине од осталих биљних текстилних влакана


еx 5311 (б)Тканине од папирног предива

CTH


ГЛАВА 54 Вјештачки филаменти; траке и слични облици од вјештачких текстилних материјала Преостало правило уз главу:



5401

Конац за шивење од вјештачких или синтетичких филамената, независно од тога је ли припремљен у паковања за појединачну продају


5402

Предиво од синтетичких филамената (осим конца за шивење), неприпремљено у паковања за појединачну продају, укључујући синтетичке монофиламенте финоће мање од 67 децитекса


5403

Предиво од вјештачких филамената (осим конца за шивење), неприпремљено у паковања за појединачну продају, укључујући вјештачке монофиламенте финоће мање од 67 децитекса


5404

Синтетички монофиламенти финоће 67 децитекса и веће, с димензијом попречног пресјека не већом од 1 мм; траке и слични производи (на примјер вјештачка слама), од синтетичких

Производња од: - природних влакана која нису ни влачена ни чешљана ни другачије припремљена за предење, - сирове свиле или отпадака свиле, - хемијских материјала или текстилне пулпе или - резаних вјештачких или синтетичких

текстилних материјала, очевидне ширине не веће од 5 мм

влакана, каблова од филамената или отпадака влакана, невлачених и нечешљаних нити друкчије припремлјених за предење или Штампање или бојење предива или монофиламената, небијељених или претходно бијељених, заједно с припремним или коначним поступцима, кончање или текстурирање не сматрају се таквима, ако вриједност материјала без поријекла (укључујући предиво) не премашује 48% цијене производа франко фабрика

5405

Вјештачки монофиламенти финоће 67 децитекса и веће с димензијом попречног пресјека не већом од 1 мм; траке и слично (на примјер вјештачка слама), од вјештачког текстилног материјала, очевидне ширине не веће од 5 мм


5406

Предиво од вјештачких или синтетичких филамената (осим конца за шивење), припремљено у паковања за појединачну продају


5407

Тканине од синтетичког филаментног предива, укључујући тканине добијене од производа из тарифног броја 5404


5408

Тканине од вјештачког филаментног предива, укључујући тканине добијене од производа из тарифног броја 5405


ГЛАВА 55 Вјештачка или синтетичка резана влакна Напомена уз главу:





Ознака ХС


5501 Каблови од синтетичких филамената

Производња од хемијских материјала или текстилне пулпе

5502 Каблови од вјештачких филамената


5503

Синтетичка резана влакна, невлачена, нечешљана нити на други начин припремљена за предење


5504

Вјештачка резана влакна, невлачена, нечешљана нити на други начин припремљена за предење


5505

Отпаци (укључујући ишчешак, отпатке од предива и рашчупане текстилне производе) од вјештачких или синтетичких влакана


5506

Синтетичка резана влакна, влачена, чешљана или на други начин припремљена за предење

Производња од хемијских материјала или материјала или текстилне пулпе или отпадака из тарифног броја 5505

5507

Вјештачка резана влакна, влачена, чешљана или на други начин припремљена за предење

Производња од хемијских материјала или материјала или текстилне пулпе или отпадака из тарифног броја 5505

5508

Конац за шивење, од вјештачких или синтетичких резаних влакана, независно од тога је ли припремљен у паковања за појединачну продају


5509

Предиво (осим конца за шивење) од синтетичких резаних влакана, неприпремљено у паковања за појединачну продају


5510

Предиво (осим конца за шивење) од вјештачких резаних влакана, неприпремљено у паковања за појединачну продају


5511

Предиво (осим конца за шивење) од синтетичких резаних влакана, припремљено у паковања за појединачну продају


5512

Тканине од синтетичких резаних влакана, с масеним удјелом синтетичких резаних влакана 85% или већим


5513

Тканине од синтетичких резаних влакана, с масеним удјелом тих влакана мањим од 85%, у мјешавини претежно или само с памуком, масе не веће од 170 г/м2


5514

Тканине од синтетичких резаних влакана, с масеним удјелом тих влакана мањим од 85%, у мјешавини претежно или само с памуком, масе веће од 170 г/м2


5515 Остале тканине од синтетичких резаних влакана


5516 Тканине од вјештачких резаних влакана



ГЛАВА 56 Вата, пуст и неткани материјали; посебно предиво; канапе, узице и ужад те производи од њих Напомена уз главу:




5601

Вата од текстилних материјала и производи од вате; текстилна влакна, дужине не веће од 5 мм (флок); прах и нопе од текстилног материјала

Производња од влакана

5602 Пуст, независно од тога је ли импрегниран, превучен, прекривен или ламиниран или не


еx 5602 (а) Штампани, бојени (укључујући бојени у бијело)

Производња од влакана или Штампање или бојење небијељених тканина или претходно бијељених тканина, заједно с припремним или коначним поступцима

еx5602 (б) Импрегнирани, превучени, прекривени или ламинирани

Импрегнација, превлачење, прекривање или ламинирање пуста, небијељеног

еx 5602 (ц) - остало Производња од влакана

5603

Неткани материјали, независно од тога је ли импрегнирани, превучени, прекривени или ламинирани или не


еx 5603 (а) - штампани, бојени (укључујући бојени у бијело)

Производња од влакана или Штампање или бојење небијељених тканина или претходно бијељених тканина, заједно с припремним или коначним поступцима

еx 5603 (б) Импрегнирани, превучени, прекривени или ламинирани

Импрегнација, превлачење, прекривање или ламинирање нетканог текстила, небијељеног

еx 5603 (ц) - остало Производња од влакана

5604

Нит и корд од гуме, прекривени текстилним материјалом; текстилно предиво, траке и слично из тарифних бројева 5404 или 5405, импрегнирани, превучени, прекривени или обложени с гумом или пластичном масом


еx 5604 (а) Нити и корд од гуме, прекривени текстилним материјалом

Производња од гумених нити или језгри које нису прекривене текстилом

еx 5604 (б) - остало

Импрегнација, превлачење, прекривање или облагање текстилног предива, врпци и слично, небијељене

5605

Метализовано предиво, независно од тога је ли обавијено, које се састоји од текстилног предива, врпца и сличних облика из тарифних бројева 5404 или 5405, комбинованих с металом у облику нити, врпца или праха или прекривених металом

CTH

5606

Уплетено предиво, уплетене траке и слични облици из тарифних бројева 5404 или 5405 (осим уплетених производа из тарифног броја 5605 и уплетеног предива од коњских длака из гриве и репа);

CTH

шенил-предиво (укључујући флокирано шенил-предиво); ефектно предиво с петљама

5607

Канапе, узице и ужад, независно од тога јесу ли плетени и преплетени или нису, те независно од тога јесу ли импрегнирани, превучени, прекривени или обложени гумом или пластичном масом или нису

Производња од влакана, предива од кокосових влакана, синтетичких или вјештачких филамената или монофиламената

5608

Узлани мрежасти производи од конопа, узица или ужади; готове рибарске мреже и остале готове мреже, од текстилног материјала

CTH

5609

Производи од предива, врпца и сличних производа из тарифног броја 5404 или 5405, канапа, узица или ужади, неспоменути нити укључени на другом мјесту

Производња од влакана, предива од кокосових влакана, синтетичких или вјештачких филамената или монофиламената

ГЛАВА 57 Теписи и други текстилни подни покривачи Преостало правило уз главу:



5701 Теписи и остали текстилни подни покривачи, узлани, независно од тога јесу ли довршени

CTH

5702

Теписи и остали текстилни подни покривачи, ткани, недобијени тафтинг-поступком нити флокирани, независно од тога јесу ли довршени, укључујући "kelem", "schumacks", "karamanie" и сличне ручно ткане покриваче

CTH

5703 Теписи и остали текстилни подни покривачи, добијени тафтинг-поступком, независно од тога јесу ли довршени

CTH

5704 Теписи и остали текстилни подни покривачи, од пуста, недобијени тафтинг-поступком нити флокирани, независно од тога јесу ли довршени


5705 Остали теписи и остали текстилни подни покривачи, независно од тога јесу ли довршени

CTH

ГЛАВА 58 Посебне тканине; текстилне тканине добијене тафтинг поступком; чипка; таписерије; позаментерија; вез Преостало правило уз главу:



5801

Тканине с флором и тканине од шенил-предива, осим тканина из тарифног броја 5802 или 5806


еx 5801 (а)- штампани, бојени (укључујући бојени у бијело)


еx 5801 (б)- импрегниране, превучене или прекривене

Производња од небијељених материјала, пуста или нетканих материјала

еx 5801 (ц) - остало Производња од предива

5802

Фротир за ручнике и слични ткани фротир материјали, осим уских тканина из тарифног броја 5806; тафтинг текстилни материјали, осим производа



из тарифног броја 5703



еx 5802 (б) - импрегниране, превучене или прекривене



5803 Газа, осим уских тканина из тарифног броја 5806


еx 5803 (а) - штампана, бојена (укључујући бојена у бијело)





5804

Тил и други мрежасти материјали, искључујући ткане, плетене или хеклане материјале; чипке у метражи, врпцама или мотовима, осим материјала из тарифног броја од 6002 до 6006




еx 5804 (б) - импрегнирани, превучени или прекривени



5805

Ручно ткане таписерије врста gobelins, flanders, aubusson, beauvais и слично, те таписерије рађене иглом (на примјер ситним бодом, крстићима), независно од тога јесу ли готове


еx 5805 (а) - штампане или бојане





5806

Уске тканине, осим производа из тарифног броја 5807; уски материјали који се састоје само од међусобно слијепљених нити основе ("bolducs")


еx 5806 (а) - штампане, бојене (укључујући бојене у бијело)





5807

Етикете, значке и слични производи од текстилног материјала, у метражи, врпцама или изрезани у одређене облике или


величине, невезени






5808

Плетенице у метражи; позаментерија и слични украсни производи у метражи, невезени, осим плетених или хекланих; кићанке, помпони и слични производи







5809

Тканине од металних нити и од метализованог предива из тарифног броја 5605, врста које се употребљавају за израду одјеће, унутрашње опремање и слично, неспоменуте нити укључене на другом мјесту


еx 5809 (а)- штампане, бојене (укључујући бојене у бијело)





5810 Вез у метражи, у врпцама или мотивима

Производња у којој вриједност свих употријебљених материјала не премашује 50% цијене производа франко фабрика

5811

Пуњени текстилни производи у метражи, који се састоје од једног или више слојева текстилних материјала спојених с материјалом за пуњење прошивањем или на други начин, осим веза из тарифног броја 5810




еx 5811 (б)- импрегнирани, превучени или прекривени



ГЛАВА 59 Импрегнирани, премазани, превучени, прекривени или ламинирани текстилни материјали; текстилни производи прикладни за индустријску употребу Преостало правило уз главу:

Ако државу поријекла није могуће одредити примјеном основних правила, држава поријекла робе држава је из које


потиче највећи удио материјала, како је утврђено на основу вриједности материјала. Ознака ХС


5901

Текстилне тканине превучене љепилом или шкробним материјама које се употребљавају за вањско увезивање књига и у сличне сврхе; тканине за копирање; канафас припремљен за сликање; шкробљено платно и слични крути текстилни материјали који се употребљавају у изради основа шешира

Производња од небијељених материјала

5902

Корд тканине за вањске пнеуматске гуме од најлонског предива или осталих полиамида, полиестера и вискозног рајона, велике чврстоће

Производња од предива

5903

Текстилни материјали импрегнирани, премазани, превучени, прекривени или ламинирани пластичним масама, осим оних из тарифног броја 5902

Производња од небијељених материјала или Штампање или бојење небијељених тканина или претходно бијељених тканина, заједно с припремним или коначним поступцима

5904

Линолеум, независно од тога је ли резан у облике; подни покривачи на текстилној подлози која је премазана, превучена или прекривена, независно од тога јесу ли изрезани у облике


5905 Текстилне зидне облоге


5906 Гумирани текстилни материјали, осим оних из тарифног броја 5902

Производња од бијељених плетених или хекланих тканина или од других небијељених тканина

5907

Текстилне тканине на други начин импрегниране, премазане, превучене или прекривене; осликана платна за позоришне кулисе, умјетничке радионице и сличну употребу


5908

Текстилни стијењеви, ткани, преплетени или плетени, за свјетиљке, пећи, упаљачи, свијеће и слично; чарапице за гасну расвјету и цјевасти плетени материјали за чарапице, независно од тога јесу ли импрегнирани


5909

Цијеви и цријева од текстилног материјала, укључујући обложене и појачане, с прибором или без прибора од других материјала

Производња од предива или влакана

5910

Транспортне траке и погонско ремење, од текстилног материјала, независно од тога јесу ли импрегнирани, превучени, прекривени или ламинирани пластичним масама, ојачани металом или другим материјалом или не

Производња од предива или влакана

5911 Текстилни производи и Како је утврђено за подијељене

предмети, за техничку употребу, наведени у напомени 7 уз ову главу

тарифне бројеве

еx 5911 (а) - дискови или обручи за полирање, осим од пуста

Производња од предива, отпадних материјала или крпа из тарифног броја 6310

еx 5911 (б) - остало Производња од предива или влакана

ГЛАВА 60 Плетене или хеклане тканине Преостало правило уз главу:



6001

Материјали с флором, укључујући материјале с високим флором и фротир материјале, плетени или хеклани




еx 6001 (б) - остало Производња од предива

6002

Плетени или хеклани материјали, ширине не веће од 30 цм, с масеним удјелом еластомерног предива или гумених нити 5% или већим, осим оних из тарифног броја 6001





6003

Плетени или хеклани материјали, ширине не веће од 30 цм, осим оних из тарифног броја 6001 или 6002


еx 6003 (а)штампани, бојени (укључујући бојени у бијело)



6004

Плетени или хеклани материјали, ширине веће од 30 цм, с масеним удјелом еластомерног предива или гумених нити 5% или већим, осим оних из тарифног броја 6001





6005

Плетени материјали по основи (укључујући и доби-јене на "galloon" плетећим машинама), осим оних из тарифних бројева 6001 до 6004



Производња од предива или


Штампање или бојење небијељених тканина или претходно бијељених тканина, заједно с припремним или коначним поступцима


6006 Остали плетени или хеклани материјали


еx 6006 (а) штампани, бојени (укључујући бојени у бијело)



ГЛАВА 61 Одјећа и прибор за одјећу, плетени или хеклани Преостало правило уз главу:



6101

Капути, огртачи, пелерине, кратки капути, кратки огртачи без рукава, вјетровке свих врста, анорак (укључујући скијашке јакне) и слични производи, плетени или хеклани, за мушкарце или дјечаке, осим производа из тарифног броја 6103


еx 6101 (а)

- добијени шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани



6102

Капути, огртачи, пелерине, кратки капути, кратки огртачи без рукава, вјетровке свих врста, анорак (укључујући скијашке јакне) и слични производи, плетени или хеклани, за жене или дјевојчице, осим производа из тарифног броја 6104.


еx 6102 (а)




6103

Одијела, комплети, јакне, сакои, панталоне, панталоне с пластроном и нараменицама, панталоне стиснуте испод кољена и кратке панталоне (осим одјеће за пливање), за мушкарце и дјечаке, плетени или хеклани


еx 6103 (а)




6104

Костими, комплети, јакне, сакои, хаљине, сукње, сукње-панталоне, панталоне, панталоне с пластроном и нараменицама, панталоне стиснуте испод кољена и кратке панталоне (осим одјеће за пливање), за жене и дјевојчице, плетени или хеклани


еx 6104 (а)




6105 Кошуље за мушкарце или дјечачке, плетене или хеклане


еx 6105 (а) - добијени шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих


материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани


6106 Блузе, кошуље и кошуље-блузе, за жене или дјевојчице, плетене или хеклане


еx 6106 (а)




6107 Гаће, ноћне кошуље, пиџаме, огртачи за купање, кућни огртачи и слични производи, за мушкарце и дјечаке, плетени или хеклани


еx 6107 (а)




6108

Комбинеи, подсукње, гаћице, спаваћице, пиџаме, јутарње хаљине, огртачи за купање, кућни огртачи и слични производи, за жене или дјевојчице, плетени или хеклани


еx 6108 (а)




6109 Т-мајице, мајице без рукава и остале поткошуље, плетене или хеклане


еx 6109 (а)




6110 Џемпери, пуловери, прслуци и слични производи, плетени или хеклани


еx 6110 (а)




6111 Одјећа и прибор за одјећу, за дојенчад и малу дјецу, плетени или хеклани


еx 6111 (а)




6112 Тренерке, скијашка одијела те купаће гаће и костими, плетени или хеклани


еx 6112 (а) - добијени шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су



били произведени већ обликовани


6113 Одјећа, израђена од плетених или хекланих материјала из тарифних бројева 5903, 5906 или 5907


еx 6113 (а)

- добијена шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани



6114 Остала одјећа, плетена или хеклана


еx 6114 (а)

- добијена шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани



6115

Чарапе с гаћицама, чарапе с гаћицама без стопала, чарапе, кратке чарапе и слично, укључујући градиране стезне чарапе (на примјер, чарапе за вене) и обућу без причвршћеног ђона, плетене или хеклане


еx 6115 (а)

- добијене шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани



6116 Рукавице с прстима, с једним прстом или без прстију, плетене или хеклане


еx 6116 (а)

- добијене шивењем или спајањем на друкчији начин двају или више плетених или хекланих материјала, који су били разрезани у облике или су били произведени већ обликовани



6117 Остали готови додаци за одјећу, плетени или хеклани; плетени или хеклани дијелови одјеће или додатака за одјећу


еx 6117 (а)




ГЛАВА 62 Одјећа и прибор за одјећу, ни плетени нити хеклани Преостало правило уз главу:


6201

Капути, огртачи, пелерине, кратки капути, кратки огртачи без рукава, вјетровке свих врста, анорак (укључујући скијашке јакне) и слични производи, за мушкарце или дјечаке, осим произ-вода из тарифног броја 6203


еx 6201 (а) - довршени или потпуни Потпуно довршавање

еx 6201 (б) - недовршени или непотпуни


6202

Капути, огртачи, пелерине, кратки капути, кратки огртачи без рукава, вјетровке свих врста, анорак (укључујући скијашке јакне) и слични производи, за жене или дјевојчице, осим производа из тарифног броја 6204


еx 6202 (а) - довршени или потпуни




6203

Одијела, комплети, јакне, сакои, панталоне, панталоне с пластроном и нараменицама, панталоне стиснуте испод кољена и кратке панталоне (осим одјеће за пливање), за мушкарце или дјечаке





6204

Костими, комплети, јакне, сакои, хаљине, сукње, сукње-панталоне, панталоне, панталоне с пластроном и нара-меницама, панталоне стиснуте испод кољена и кратке панталоне (осим одјеће за пливање), за жене или дјевојчице


еx 6204 (а) - довршени или потпуни




6205 Кошуље за мушкарце и дјечаке





6206 Блузе, кошуље и кошуље-блузе, за жене и дјевојчице





6207

Поткошуље, мајице без рукава и остале мајице, гаћице, ноћне кошуље, пиџаме, огртачи за купање, кућни огртачи и слични производи, за мушкарце или дјечаке





6208

Поткошуље, мајице без рукава и остале мајице, комбинеи, подсукње, гаћице, спаваћице, пиџаме, јутарње хаљине, огртачи за купање, кућни огртачи и слични производи, за жене и дјевојчице





6209 Одјећа и прибор за одјећу, за дојенчад






6210

Одјећа израђена од материјала из тарифних бројева 5602, 5603, 5903, 5906 или 5907





6211 Тренерке, скијашка одијела те купаће гаће и костими; остала одјећа





6212

Грудњаци, стезници, корзети, нараме-нице, држачи чарапа, подвезице и слични производи те њихови дијелови, независно од тога јесу ли плетени или хеклани или не





6213 Марамице Како је утврђено за подијељене тарифне бројеве

еx 6213 (а) - везени

Производња од предива или Производња од невезених тканина, уз услов да вриједност невезених тканина не премашује 40% цијене производа франко фабрика


6214 Шалови, марамице, мараме, велови и слични производи


еx 6214 (а) - везени

Производња од предива или Производња од невезених тканина, уз услов да вриједност невезених тканина не премашује 40% цијене производа франко фабрика


6215 Кравате, лептир кравате и слично





6216 Рукавице с прстима, с једним прстом или без прстију





6217

Остали готови прибор за одјећу; дијелови одјеће или прибора за одјећу, осим оних из тарифног броја 6212





ГЛАВА 63 Остали готови текстилни производи; комплети; употребљавана одјећа и употребљавани текстилни производи; крпе Преостало правило уз главу:



6301 Покривачи (деке) и путне деке


- од пуста или од нетканог материјала:

еx 6301 (а)

- неимпрегнирани, непревучени, непрекривени или неламинирани


еx 6301 (б) - импрегнирани, превучени, прекривени или ламинирани

Импрегнација, превлачење, прекривање или ламинирање пуста или нетканог текстила, небијељеног

- остало: - плетени или хеклани еx 6301 (ц) - Невезени Потпуно довршавање

еx 6301 (д) - Везени

Потпуно довршавање или Производња од невезених плетених или хекланих материјала, ако вриједност употријебљених невезених плетених или хекланих материјала не премашује 40% цијене производа франко фабрика

- неплетени или хеклани: еx 6301 (е) - Невезени Производња од предива

еx 6301 (ф) - Везени

Производња од предива или Производња од невезених тканина уз услов да вриједност невезених производа не премашује 40% цијене производа франко фабрика

6302 Постељина, стоно, тоалетно и кухињско рубље



еx 6302 (а)





- остало: - плетени или хеклани еx 6302 (ц) - Невезени Потпуно довршавање

еx 6302 (д) Везени


- неплетени или хеклани: еx 6302 (е) - Невезени Производња од предива

еx 6302 (ф) - Везени


6303

Завјесе (укључујући драперије) и унутрашње ролете; кратке украсне драперије за прозоре и кревете



еx 6303 (а)

- неимпрегниране, непревучене, непрекривене или неламиниране



еx 6303 (б) - импрегниране превучене прекривене или ламиниране


- остало: - плетене или хеклане еx 6303 (ц) - Невезене Потпуно довршавање

еx 6303 (д) - Везене


- неплетене или хеклане еx 6303 (е) - Невезене Производња од предива

еx 6303 (ф) - Везене


6304

Остали производи за унутрашње опремање, искључујући производе из тарифног броја 9404



еx 6304 (а)





- остало: - плетени или хеклани еx 6304 (ц) - невезени Потпуно довршавање

еx 6304 (д) - везени


- неплетени или хеклани: еx 6304 (е) - невезени Производња од предива

еx 6304 (ф) - везени


6305 Вреће и врећице, врста које се употребљавају за паковање робе



еx 6305 (а)

- неимпрегниране, непревучене, непрекривене или неламиниране


еx 6305 (б) - импрегниране, превучене, прекривене или ламиниране


- остало: - плетене или хеклане еx 6305 (ц) - Невезене Потпуно довршавање

еx 6305 (д) - Везене


- неплетене или хеклане: еx 6305 (е) - Невезене Производња од предива

еx 6305 (ф) - Везене


6306

Цераде, надстрешнице и вањски платнени застори; шатори; једра за чамце, даске за једрење или сувоземна возила; производи за камповање


- цераде, надстрешнице и вањски платнени застори, од пуста или нетканих материјала:

еx 6306 (а)





- остале цераде, надстрешнице и производи за камповање:

- плетени или хеклани еx 6306 (ц) - невезени Потпуно довршавање

еx 6306 (д) - везени


- неплетени или хеклани: еx 6306 (е) - невезени Производња од предива

еx 6306 (ф) - везени


еx 6306 (г) Тенде шатори; једра за чамце, даске за једрење или сувоземна возила;

CTH

6307 Остали готови производи, укључујући модне кројеве за одјећу

Како је утврђено за тарифне подбројеве

6307 10 - крпе за под, посуђе, прашину и сличне крпе за чишћење


6307 20 - прслуци за спашавање и појаси за спашавање


6307 90 - остало


6308

Комплети који се састоје од комада тканине и предива, с прибором или без прибора, за израду простирки, таписерија, везених столњака и салвета, или сличних текстилних производа, припремљених у паковања за продају на мало

Удруживање у сет у којему укупна вриједност свих садржаних производа без поријекла не премашује 25% цијене сета франко фабрика

6309

Употребљавана одјећа и остали употребљавани производи

Прикупљање и паковање за испоруку


6310

Употребљаване или нове отпадне крпе, отпадне канапе, узице и ужад те употребљавани производи од канапа, узица и ужади, од текстилних материјала

CTH

ОДЈЕЉАК XII ОБУЋА, ПОКРИВАЛА ЗА ГЛАВУ, КИШОБРАНИ, СУНЦОБРАНИ, ШТАПОВИ ЗА ХОДАЊЕ И СЈЕДЕЊЕ, БИЧЕВИ, КОРБАЧИ И ЊИХОВИ ДИЈЕЛОВИ; ПРЕПАРИРАНО ПЕРЈЕ И ПРОИЗВОДИ ОД ПРЕПАРИРАНОГ ПЕРЈА; ВЈЕШТАЧКО ЦВИЈЕЋЕ; ПРОИЗВОДИ ОД ЉУДСКЕ КОСЕ ГЛАВА 64 Обућа, назувци и слични производи; њихови дијелови Преостало правило уз главу:


6401

Непромочива обућа, с вањским ђоном и горњим дијелом од гуме или пластичне масе, чији горњи дио није причвршћен за ђон нити је с њим спојен шивењем, заковицама, чавлима, вијцима, клиновима или сличним поступцима

CTH, осим сложеног горњишта обуће причвршћеног на унутрашњи ђон или друге дијелове ђона из тарифног броја 6406

6402 Остала обућа с вањским ђоновима и горњим дијелом, од гуме или пластичне масе


6403

Обућа с вањским ђоном од гуме, пластичне масе, коже или вјештачке коже и с горњим дијелом од коже


6404

Обућа с вањским ђоном од гуме, пластичне масе, од коже или вјештачке коже и горњим дијелом од текстилног материјала


6405 Остала обућа


ОДЈЕЉАК XIII ПРОИЗВОДИ ОД КАМЕНА, ГИПСА, ЦЕМЕНТА, БЕТОНА, АЗБЕСТА, ЛИСКУНА ИЛИ СЛИЧНИХ МАТЕРИЈАЛА; КЕРАМИЧКИ ПРОИЗВОДИ; СТАКЛО И СТАКЛЕНИ ПРОИЗВОДИ ГЛАВА 69 Преостало правило уз главу:



еx 6911 до еx 6913

Керамички стони производи, кухињски производи, остали кућански производи те тоалетни производи; статуе и остали украсни керамички производи те тоалетни производи, украшени

CTH

ОДЈЕЉАК XIV ПРИРОДНИ И КУЛТИВИСАНИ БИСЕРИ, ДРАГУЉИ И ПОЛУДРАГУЉИ, ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ, МЕТАЛИ ПЛАТИРАНИ ПЛЕМЕНИТИМ МЕТАЛАМА И ПРОИЗВОДИ ОД ЊИХ; ИМИТАЦИЈЕ ДРАГУЉАРСКИХ ПРЕДМЕТА; МЕТАЛНИ НОВАЦ ГЛАВА 71 Природни и култивисани бисери, драго и полудраго камење, племенити метали, метали пресвучени племенитим металима и производи од њих; имитације драгуљарских предмета; кованице Преостало правило уз главу:



еx 7117 Керамичке имитације драгуља-рских предмета, украшене

CTH

ОДЈЕЉАК XV ОБИЧНИ МЕТАЛИ И ПРОИЗВОДИ ОД ОБИЧНИХ МЕТАЛА ГЛАВА 72 Гвожђе и челик Дефиниције

За потребе ове главе изрази "хладно ваљано (хладно редуковано)" и "хладно довршено" значе хладно редуковање које узрокује промјене кристалне структуре предмета који се обрађује. Изрази не обухватају врло лагане поступке хладног ваљања и хладног довршавања (полирајуће ваљање) којима се дјелује само на површину материјала и који не узрокују промјену његове кристалне структуре.

Напомена уз главу

За потребе ове главе промјена у разврставању која је узрокована само резањем не сматра се довољном за стицање статуса производа с поријеклом.



7201

Сирово гвожђе и огледаласто гвожђе, у блоковима или осталим примарним облицима

CTH

7202 Феролегуре CTH

7203

Производи од гвожђа добијени директном редук-цијом гвоздене руде и остали спужвасти произ-води од гвожђа у комадима, пелетама или сличним облицима; гвожђе најмање чистоће 99,94% масеног удјела у комадима, пелетама или сличним облицима

CTH

7204

Отпаци и остаци од гвожђа или челика; отпадни инготи од гвожђа или челика за претаљивање



еx 7204 (а) - отпаци и остаци од гвожђа или челика

Држава поријекла робе из овог тарифног подброја држава је у којој је она добијена поступцима израде или прераде или потрошњом.

еx 7204 (б) - отпадни инготи од гвожђа или челика за претаљивање

Држава поријекла робе из овог тарифног подброја држава је у којој су отпаци и остаци употријебљени за њезино добијање прикупљени или добијени поступцима израде или прераде или потрошњом.

7205

Грануле и прах од сировог гвожђа, огледаластог (манганског) гвожђа, гвожђа или челика


7205 10 - грануле CTH - прах:

7205 21 - од легираног челика Како је утврђено за подијељене тарифне подбројеве

еx 7205 21 (а) - мијешани прах од легираног челика

CTSH или CTSHS, уз услов поновног лијевања или атомизације лијеване легуре

еx 7205 21 (б) - немијешани прах од легираног челика

CTSH

7205 29 - остало Како је утврђено за подијељене тарифне подбројеве

еx 7205 29 (а) - остали мијешани праховиCTSH или CTSHS, уз услов поновног лијевања или атомизације лијеване легуре

еx 7205 29 (б) - остали немијешани прахови

CTSH

7206

Гвожђе и нелегирани челик, у инготима или другим примарним облицима (осим гвожђа из тарифног броја 7203)

CTH

7207 Полупроизводи од гвожђа или нелегираног челика

CTH, осим из тарифног броја 7206

7208

Пљоснати ваљани производи, од гвожђа или нелегираног челика, ширине 600 мм или веће, топло ваљани, неплатирани нити превучени

CTH

7209

Пљоснати ваљани производи од гвожђа или нелегираног челика, ширине 600 мм или веће, хладно ваљани (хладно редуковани), неплатирани нити превучени

CTH

7210

Пљоснати ваљани производи од гвожђа или нелегираног челика, ширине 600 мм и веће, платирани или превучени


еx 7210 (а) - платирани CTHS

еx 7210 (б) - платирани или превучени коситром те штампани или лакирани

CTH

еx 7210 (ц) - платирани или превучени цинком и таласасти

CTH

еx 7210 (д) - остало CTH

7211

Пљоснати ваљани производи од гвожђа или нелегираног челика, ширине мање од 600 мм, неплатирани нити превучени


еx7211 (а) - топло ваљани CTH, осим из тарифног броја 7208

еx 7211 (б) - хладно ваљани (хладно редуковани)

CTHS, осим из тарифног броја 7209

7212

Пљоснати ваљани производи од гвожђа или нелегираног челика, ширине мање од 600 мм, платирани или превучени


еx 7212 (а) - платирани CTHS, осим из тарифног броја 7210

еx 7212 (б) - остало CTH, осим из тарифног броја 7210

7213

Жица, топло ваљана, у неправилно намотаним колутима, од гвожђа или нелегираног челика


7214

Шипке од гвожђа или нелегираног челика, само коване, топло ваљане, топло вучене или топло истискиване и даље необрађене, али укључујући оне усукане послије ваљања


7215 Остале шипке од гвожђа или нелегираног челика

CTH

7216 Профили од гвожђа и нелегираног челика


еx 7216 (а) - само топло ваљани и даље необрађени

CTH, осим из тарифних бројева 7208, 7209, 7210, 7211 или 7212 и осим из тарифних бројева 7213, 7214 или 7215 када до тог премјештаја долази због резања или савијања

еx 7216 (б) - само хладно ваљани и даље необрађени

CTH, осим из тарифног броја 7209 или тарифног подброја еx 7211 (б) и осим из тарифног броја 7215 када до тог премјештаја долази због резања или савијања

еx 7216 (ц) - платирани CTHS

еx 7216 (д) - остало CTH, осим из тарифних бројева 7208 до 7215

7217 Жица, хладно добијена, од гвожђа или нелегираног челика

CTH, осим из тарифних бројева 7213 до 7215 или премјештај из тарифних бројева 7213 до 7215, уз услов да је материјал хладно довршен

7218

Нерђајући челик у инготима или другим сировим облицима; полупроизводи од нерђајућег челика

CTH

7219

Пљоснати ваљани производи од нерђајућег челика, ширине 600 мм и веће



CTH


CTHS

еx 7219 (ц) - платирани CTHS еx 7219 (д) - остало CTHS

7220

Пљоснати ваљани производи од нерђајућег челика, ширине мање од 600 мм



CTH, осим из 7219


CTHS

еx 7220 (ц) - платирани CTHS еx 7220 (д) - остало CTHS

7221

Топло ваљана жица, у неправилно (лабаво) намотаним колутима, од нерђајућег челика


7222 Остале шипке од нерђајућег челика; профили, од нерђајућег челика


еx 7222 (а) - остале шипке, само топло ваљане и даље необрађене


еx 7222 (б) - профили, само топло ваљани и даље необрађени

CTH, осим из тарифних бројева 7219 или 7220 и осим из тарифног броја 7221 или подијељеног тарифног броја еx 7222 (а) када до тог тог премјештања долази због резања или савијања

еx 7222 (ц) - шипке, профили, само топло ваљани и даље необрађени

CTH, осим из подијељених тарифних бројева еx 7219 (б) или еx 7220 (б) или CTH из подијељеног


тарифног броја еx7222 (а)

еx 7222 (д) - шипке, профили, платирани

CTHS

еx 7222 (е) - остале шипке CTH, осим из тарифног броја 7221 еx 7222 (ф) - остали профили CTHS

7223 Жица од нерђајућег челика

CTH, осим из тарифних бројева 7221 и 7222 или премјештај из тарифних бројева 7221 до 7222, уз услов да је материјал хладно довршен

7224

Остали легирани челици у инготима или другим сировим облицима; полупроизводи од осталих легираних челика

CTH

7225

Пљоснати ваљани производи од осталих легираних челика, ширине 600 мм и веће



CTH

еx7225 (б) - само хладно ваљани и даље необрађени

CTHS

еx7225 (ц) - платирани CTHS еx 7225 (д) - остало CTH

7226

Пљоснати ваљани производи од осталих легираних челика, ширине мање од 600 мм





CTH, осим хладно ваљаних производа из тарифног броја 7225

еx 7226 (ц) - платирани CTHS

еx 7226 (д) - остало CTHS, осим из истог тарифног подброја

7227

Жица, топло ваљана, у неправилно намотаним колутима, од осталих легираних челика


7228

Шипке од осталих легираних челика; шипке и профили од осталих легираних челика; шупље шипке за сврдла, од легираних или нелегиранихчелика


еx 7228 (а) - остале шипке, само топло ваљане и даље необрађене


еx 7228 (б) - профили, само топло ваљани и даље необрађени

CTH, осим из тарифних бројева 7225 или 7226 и осим из тарифног броја 7227 или подијељеног тарифног броја еx 7228 (а) када до тог тог премјештања долази због резања или савијања

еx 7228 (ц) - шипке и профили, само хладно ваљани и даље необрађени

CTH, осим из подијељених тарифних бројева еx 7225 (б) или еx 7226 (б) или CTHS из подијељеног тарифног броја еx 7228 (а)

еx 7228 (д) - шипке, профили, платирани

CTHS

еx 7228 (е) - остале шипке CTHS еx 7228 (ф) - остали профили CTHS

7229 Жица, хладно добијена од осталих легираних челика

CTH, осим из тарифних бројева 7227 и 7228 или премјештај из тарифних бројева 7227 до 7228, уз услов да је материјал хладно довршен

ГЛАВА 73 Производи од гвожђа или челика Напомена уз главу

За потребе тарифног броја 7318 једноставно причвршћивање саставних дијелова без брушења, поступака топлотне и површинске обраде не сматра се довољним за стицање статуса производа с поријеклом.




7301

Жмурје (талпе) од гвожђа или челика, независно од тога јесу ли бушене, пробијене или израђене спајањем елемената или не; заварени профили и други профили, од гвожђа или челика

CTH

7302

Дијелови за изградњу жељезничких и трамвајских колосијека, од гвожђа или челика: шине, шине водилице и озубљене шине, скретнички језичци, скретничка срца, скретничко полужје и остали дијелови скретница, прагови, везице, клизни јастуци, стезни клинови, подложне плоче, еластични притискивачи, упорне плочице, спојне мотке и остали дијелови посебно конструисани за спајање и причвршћивање шина

CTH

7303 Цијеви и шупљи профили од лијеваног гвожђа CTH

7304 Бешавне цијеви и шупљи профили, од гвожђа (осим од лијеваног гвожђа) или челика


- цијеви врста које се употребљавају за нафтоводе или гасоводе:

7304 11 -- од нерђајућег челика CTH 7304 19 -- остало CTH

- заштитне цијеви ("casing"), производне цијеви ("tubing") и бушаће цијеви, врста које се употребљавају при бушењу за придобијање нафте или гаса

7304 22 -- бушаће цијеви од нерђајућег челика CTH 7304 23 -- остале бушаће цијеви CTH 7304 24 -- остало, од нерђајућег челика CTH 7304 29 -- остало CTH

- остале, кружног попречног пресјека од гвожђа или нелегираног челика:

7304 31 -- хладно вучене или хладно ваљане (хладно редуковане)

CTH или премјештај из шупљих профила из тарифног подброја 7304 39

7304 39 -- остало CTH

- остале, кружног попречног пресјека од нерђајућег челика:



7304 49 -- остало CTH

- остале, кружног попречног пресјека од других легираних челика:



7304 59 -- остало CTH 7304 90 - остало CTH

7305

Остале гвоздене или челичне цијеви (на примјер заварене, заковане или затворене на сличан начин) кружног попречног пресјека, вањског пречника већег од 406,4 мм

CTH

7306

Остале гвоздене или челичне цијеви и шупљи профили (на примјер с отвореним спојевима, заварени, заковани или затворени на сличан начин)

CTH

7307 Прибор за цијеви (на примјер спојнице, кољена, наглавци), од гвожђа или челика

CTH

7308

Конструкције (искључујући монтажне зграде из тарифног броја 9406) и дијелови конструкција (на примјер мостови и секције мостова, врата преводница (сплавница), торњеви, решеткасти и други ступови, упорњаци, кровови, кровишта



(кровни костури), врата и прозори те оквири за њих, прагови за врата, ролои и ограде), од гвожђа или челика; гвоздени или челични лимови, шипке, профили, цијеви и слично припремљени за употребу у конструкцијама

еx 7308 (а) - конструкције CTHS еx 7308 (б) - дијелови конструкција CTH

еx 7308 (ц) - остало

CTH, осим из тарифних бројева 7208 до 7216, 7301, 7304 до 7306

7309

Резервоари, цистерне, бачве и слични спремници за било који материјал (осим за компримоване или течне гасове), од гвожђа или челика, обима већег од 300 1, независно од тога имају ли облогу или топлотну изолацију или не, али неопремљени механичком или топлотном опремом

CTH

7310

Резервоари, цистерне, бурад, бачве, канте, лименке и слични спремници, за било који материјал (осим за компримоване или течне гасове), од гвожђа или челика, обима не већег од 300 1, независно од тога јесу ли обложени или топлотно изоловани или не, али неопремљени механичким ни топлотном уређајима

CTH

7311 Гвоздени или челични спремници за компримоване или течне гасове

CTH

7312 Жица у струковима, ужад, каблови, плетене траке, ужад с омчама и слично, од гвожђа или челика, електрично неизоловани

CTH

7313

Бодљикава жица од гвожђа или челика; усукана трака или једнострука пљосната жица, с бодљама или без њих, те лагано усукана двострука жица, врсте које се употребљавају за ограђивање, од гвожђа или челика

CTH

7314

Тканине (укључујући бескрајне траке), решетке, мреже и ограде, од гвоздене или челичне жице; решетке добијене пресијецањем и развлачењем лима, од гвожђа или челика

CTH

7315 Ланци и њихови дијелови, од гвожђа или челика

CTH

7316 Сидра и њихови дијелови, од гвожђа или челика

CTH

7317

Чавли, чавлићи, прибадаче за плоче, таласасти чавли, спајалице (кламерице) (осим оних из тарифног броја 8305) и слични производи, од гвожђа или челика, независно од тога имају ли главу од другог материјала или не, али искључујући такве производе главом од бакра

CTH

7318

Вијци, матице, вијци за прагове, вијци с куком, заковице, клинови, расцјепке, подлошци (укључујући еластичне подлошке) и слични производи, од гвожђа или челика

CTH

7319

Игле за шивење, игле за плетење, игле за увлачење, игле за хеклање, игле за везење и слични производи, за ручну употребу, од гвожђа или челика; сигурносне игле и друге прибадаче од гвожђа или челика, неспоменути нити укљу-чени на другом мјесту

CTH

7320 Гвоздене или челичне опруге и листови за опруге

CTH

7321

Пећи за гријање просторија, штедњаци (укључујући и оне с помоћним котлом за централно гријање), решеткаста огњишта, роштиљи, жеравнице, гасна кувала, гријала за одржавање топлоте хране и слични кућански апарати, неелектрични и њихови дијелови, гвоздени или челични

CTH

7322

Радијатори за централно гријање, неелектрично гријани, и њихови дијелови, од гвожђа или челика; генератори топлог ваздуха и раздјелници топлог ваздуха (укључујући раздјелнике који могу расподјељивати и свјежи или кондиционирани ваздух), неелектрично гријани, с уграђеним моторним вентилатором, и њихови дијелови, од гвожђа или челика

CTH

7323

Стони, кухињски и остали кућански производи те њихови дијелови, од гвожђа или челика; гвоздена или челична вуна; спужве за рибање посуђа и јастучићи за рибање или полирање, рукавице и

CTH

слично, од гвожђа или челика

7324 Санитарни производи и њихови дијелови, од гвожђа или челика

CTH

7325 Остали лијевани производи од гвожђа или челика CTH 7326 Остали производи од гвожђа или челика CTH

ГЛАВА 82 Алати, ножарски производи, прибор за јело од простих метала; дијелови за њих од простих метала Основно правило: Роба или дијелови произведени од необрађених материјала

(а) Држава поријекла робе или дијела произведеног од необрађеног материјала који је примјеном општег правила за тумачење 2 (а) Хармонизованог система разврстан у исти тарифни број, подброј или потподјелу као и потпуна или готова роба или дио, држава је у којој је сваки радни брид, радна површина и радни дио обрађен у завршни облик и димензију, ако необрађени материјал од којег је роба или дио произведен у стању у којем је увезен: 1. није било могуће употребљавати и 2. није даље обрађиван након почетног ковања у

уковњу или другог поступка потребног да се материјал извади из ковачке матрице или љевачког калупа;

(б) Ако критеријуми из тачке (а) нису испуњени, држава поријекла држава је поријекла необрађеног материјала из овог главе.




8201

Ручни алати: ашови, лопате, пијуци, будаци, мотике, виле и грабље; сјекире, косири и сличан алат за сјечење; вртне маказе и маказе за обрезивање стабала свих врста (без ушица за прсте); косе, српови, ножеви за сијено, маказе за живу ограду, клинови за цијепање дрва и остали алат који се употребљава у пољопривреди, хортикултури или шумарству

CTH

8202 Ручне пиле; листови за пиле свих врста (укључујући пиласта глодала или листове без зуба)


820210 - ручне пиле CTH 8202 20 - листови врпчаних (појасних, трачних) пила CTSH

- кружни листови за пиле (укључујући пиласта глодала):

8202 31 -- с радним дијелом од челика CTSH

8202 39 -- остали, укључујући дијелове

Како је утврђено за подијељене тарифне подбројеве

еx 8202 39 (а)

-- зупци за пиле и дијелови зубаца за кружне пиле

CTH

еx 8202 39 (б)

-- остало CTSHS

8202 40 - ланци за резање за пиле


еx 8202 40 (а)

-- зупци за пиле и дијелови зубаца за ланчане пиле

CTH

еx 8202 40 (б)


- остали резни листови за пиле: 8202 91 -- равни листови за пиле, за обраду метала CTSH 8202 99 -- остало CTSH

8203 Турпије, распе, клијешта (укључујући клијешта за резање), пинцете, маказе за резање метала,

CTSH


резачи цијеви, резачи сворњака, клијешта за пробијање и сличан ручни алат

8204 Ручни кључеви за вијке (укључујући момент-кључеве); измјењиви наставци за кључеве, с дршкама или без њих

CTSH

8205

Ручни алати (укључујући стаклорезачке дијаманте), неспоменути нити укључени на другом мјесту; лет-лампе: шкрипци, стеге и слично, осим прибора и дијелова за алатне машине; наковњи; преносне ковачнице; брусеви за оштрење с постољима на ручни или ножни погон

CTH

8206 Алати из двају или више тарифних бројева од 8202 до 8205, у сетовима за појединачну продају

CTH

8207

Измјењиви алат за ручне справе, независно од тога имају ли механички погон, или за алатне машине (на примјер за прешање, утискивање, пробијање, нарезивање и урезивање навоја, бушење, проширивање проврта, глодање, тока-рење или одвијање вијака), укључујући матрице за извлачење или истискивање метала, и алат за бушење стијена или земље


- алати за бушење стијена или земље: 8207 13 -- с радним дијелом од кермета CTSH

8207 19 -- остали, укључујући дијелове


еx 8207 19 (а)

-- дијелови CTH

еx 8207 19 (б)


8207 20 - матрице за извлачење или истискивање метала CTSH 8207 30 - алати за прешање, утискивање или пробијање CTSH

8207 40 - алати за нарезивање навоја или урезивање навоја

CTSH

8207 50 - алати за бушење, осим за бушење стијена или земље

CTSH

8207 60 - алати за развртање или провлачење CTSH 8207 70 - алати за глодање CTSH 8207 80 - алати за токарење CTSH 8207 90 - остали измјењиви алати CTSH

ОДЈЕЉАК XVI МАШИНЕ И АПАРАТИ И МЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ; ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ОПРЕМА И ЊИХОВИ ДИЈЕЛОВИ; АПАРАТИ ЗА СНИМАЊЕ И РЕПРОДУКЦИЈУ ЗВУКА, АПАРАТИ ЗА СНИМАЊЕ И РЕПРОДУКЦИЈУ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СЛИКЕ И ЗВУКА, ЊИХОВИ ДИЈЕЛОВИ И ПРИБОР ГЛАВА 84 Нуклеарни реактори, котлови, машине и апарати и механички уређаји; њихови дијелови Основно правило: Дијелови и прибор произведени од необрађеног материјала:

(1) Држава поријекла робе која се производи од необрађених материјала који је примјеном општег правила за тумачење 2(а) Хармонизованог система разврстан у исти тарифни број, подброј или потподјелу као и довршена или потпуна роба, држава је у којој је необрађени материјал довршен, уз услов да је довршавање укључивало обраду у завршни облик уклањањем материјала (осим једноставног хонања или полирања или обоје) или поступцима обликовања као што је савијање, ковање у уковњу, прешање или утискивање.

(2) Претходни став 1. примјењује се на робу која се може разврстати у одредбе за дијелове или дијелове и прибор, укључујући робу која је посебно наведена у тим одредбама.

Дефиниција "састављања полуводичких производа"

Основно правило "састављање полуводичких производа", које се употребљава у табели у наставку, значи промјену из чипова или осталих полуводичких производа у чипове или остале полуводичке производе који су паковани или уграђени на заједнички медиј за повезивање или су повезани и затим уграђени. Састављање полуводичких производа не сматра се минималним поступком.

Напомена уз главу Напомена 1: Скуп дијелова:

Када до промјене у разврставању дође због примјене општег правила за тумачење 2 (а) Хармонизованог система у погледу скупа дијелова који су представљени као несастављени производи из неког другог тарифног броја или подброја, поједини дијелови задржавају поријекло које су имали прије него што су обједињени у тај скуп.

Напомена 2: Састављање скупа дијелова:

Држава поријекла робе састављене од скупа дијелова која је разврстана као састављена роба примјеном општег правила за тумачење 2 држава је састављања, уз услов да састављање испуњава основно правило за робу, чак и ако је сваки дио био представљен одвојено, а не као скуп.

Напомена 3: Растављање робе:

Промјена у разврставању робе до које долази растављањем робе не сматра се промјеном која је потребна у складу с правилом наведеним у табели "листа правила". Држава поријекла дијелова добијених растављањем робе држава је у којој су дијелови добијени, осим ако увозник, извозник или особа која има оправдани разлог за одређивање поријекла дијелова на основу провјерљивих доказа докаже друкчију државу поријекла.



еx 8443

Апарати за фотокопирање с уграђеним оптичким системом или апарати за контактно копирање

CTH

еx 8473 Меморијски модули CTH или састављање полуводичких производа

еx 8482 Ваљни (куглични, ваљкасти и игличасти) лежаји, састављени

Састављање којем је претходила топлотна обрада, брушење и полирање унутрашњих и вањских прстена

ГЛАВА 85 Електричне машине и опрема и њихови дијелови; апарати за снимање или репродукцију звука, телевизијски апарати за снимање или репродукцију слике и звука и дијелови и прибор за те производе Основно правило: Дијелови и прибор произведени од необрађеног материјала:

(1) Држава поријекла робе која се производи од необрађених материјала који је примјеном општег правила за тумачење 2 (а) Хармонизованог система разврстан у исти тарифни број, подброј или потподјелу као и довршена или потпуна роба, држава је у којој је необрађени материјал довршен, уз услов да је довршавање укључивало обраду у завршни облик


уклањањем материјала (осим једноставног хонања или полирања или обоје) или поступцима обликовања као што је савијање, ковање у уковњу, прешање или утискивање.

(2) Претходни став 1. примјењује се на робу која се може разврстати у одредбе за дијелове или дијелове и прибор, укључујући робу која је посебно наведена у тим одредбама.

Дефиниција "састављања полуводичких производа"


Напомена уз главу Напомена 1: Скуп дијелова:

Када до промјене у разврставању дође због примјене општег правила за тумачење 2 (а) Хармонизованог система у погледу скупа дијелова који су представљени као несастављени производи из неког другог тарифног броја или подброја, поједини дијелови задржавају поријекло које су имали прије него што су обједињени у тај скуп.

Напомена 2: Састављање скупа дијелова:

Држава поријекла робе састављене од скупа дијелова која је разврстана као састављена роба примјеном општег правила за тумачење 2 држава је састављања, уз услов да састављање испуњава основно правило за робу, чак и ако је сваки дио био поднесен одвојено, а не као скуп.

Напомена 3: Растављање робе:

Промјена у разврставању узрокована растављањем робе не сматра се промјеном која је потребна у складу с правилом наведеним у табели "листа правила". Држава поријекла дијелова добијених из робе држава је у којој су дијелови добијени, осим ако увозник, извозник или особа која има оправдани разлог за одређивање поријекла дијелова на основу провјерљивих доказа, као што су ознаке поријекла на самим дијеловима или у документима, докаже друкчију државу поријекла.



еx 8501 Фотонапонски модули или панели од кристалног силицијума


еx 8523 59 Интегрисани круг са завојницом за картицу с чиповима

CTH или састављање полуводичких производа

еx 8525 80 Полуводичка компонента за сликовни приказ


8527

Пријемници радиодифузије, независно од тога јесу ли комбиновани, у истом кућишту, с апаратом за снимање или репродукцију звука или са сатом или не


8528

Монитори и пројектори, који не садржавају телевизијски пријемник; телевизијски пријемници, независно од тога имају ли уграђени пријемник радиодифузије или апарат за снимање или репро-


дукцију звука или слике или не

8535

Електрични апарати за уклапање, исклапање, заштиту или спајање електричних струјних кругова (на примјер склопке, осигурачи, одводници пренапона, ограничавала напона, пригушивачи путујућих таласа, утикачи и друге утичне направе, спојне кутије), за напоне веће од 1 000 В

CTH, осим из тарифног броја 8538 или састављање полуво-дичких производа

еx 8536

Полуводички електрични апарати за уклапање, исклапање или заштиту електричних струјних кругова или за спајање на електричне струјне кругове или у њих (на примјер склопке, релеји, осигурачи, пригушнице, утикачи, утичнице, грла за сијалице и друге утичне направе, спојни ормарићи), за напоне не веће од 1 000 В

CTH, осим из тарифног броја 8538 или састављање полуво-дичких производа

8541

Диоде, транзистори и слични полуводички елементи; фотоосјетљиви полуводички елементи, укључујући фотонапонске ћелије, независно од тога јесу ли састављени у модуле или плоче или не; свјетлеће диоде; монтирани пиезоелектрични кристали


еx 8541 (а) Фотонапонске ћелије, модули или панели од кристалног силицијума

CTH

еx 8541 (б) Остало CTH или састављање полуводичких производа

8542 Електронички интегрисани кругови CTH или састављање полуводичких производа

еx 8548 90

Модули за паметно повезивање, укључујући комуникацијски управљачки склоп те заштићени управљачки склоп за паметне картице


ОДЈЕЉАК XVIII ОПТИЧКИ, ФОТОГРАФСКИ, КИНЕМАТОГРАФСКИ, МЈЕРНИ, И КОНТРОЛНИ ИНСТРУМЕНТИ, ИНСТРУМЕНТИ ЗА ПРОВЈЕРУ ТАЧНОСТИ, МЕДИЦИНСКИ ИЛИ ХИРУРШКИ И АПАРАТИ; САТОВИ; МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ; ЊИХОВИ ДИЈЕЛОВИ И ПРИБОР ГЛАВА 90 Оптички, фотографски, кинематографски, мјерни и контролни инструменти, инструменти за контролу тачности, медицински или хируршки инструменти и апарати; њихови дијелови и прибор Дефиниција "састављања полуводичких производа"




еx 9029

Полуводички сензор магнетног поља с магнетно зависним отпо-рницима, независно од тога је ли опремљен додатном компонентом за припрему сигнала

CTH, осим из тарифног броја 9033 или састављање полуводичких производа


ГЛАВА 91 Сатови и њихови дијелови Преостало правило уз главу:



еx 9113 Каишеви и наруквице за ручне сатове и дијелови за каишеве и наруквице, од текстила.

CTH

ОДЈЕЉАК XX РАЗНИ ГОТОВИ ПРОИЗВОДИ ГЛАВА 94 Покућство; опрема за кревете, мадраци, носачи мадраца, јастуци и слични пуњени производи; свјетиљке и остала расвјетна тијела, неспоменута нити укључена на другом мјесту; освијетљени знакови, освијетљене плочице с именима или слично; монтажне зграде Напомена уз главу

За потребе оних правила о поријеклу која се односе на промјену у разврставању (промјену тарифног броја или

тарифног подброја) сматра се да промјене које произлазе из промјене употребе нису довољне за стицање статуса производа с поријеклом.




еx 9401 и еx 9403

Керамичка сједала (осим оних из тарифног броја 9402), независно од тога могу ли се претворити у лежајеве, и њихови дијелови, украшени

CTH

еx 9405

Керамичке свјетиљке и керамичка расвјетна тијела, укључујући рефлекторе и њихове дијелове, неспоменути нити укључени на другом мјесту, украшени; освијетљени керамички знакови, освијетљене плочице с именима и слично, са стално учвршћеним извором свјетлости, и њихови дијелови неспоменути нити укључени на другом мјесту, украшени.

CTH







ПРИЛОГ 4. ИНДИКАТИВНА ЛИСТА Правила за стицање непреференцијалног поријекла за производе из Главе 1 и 3 Царинске тарифе Босне и Херцеговине сврстане примјеном ХС на нивоу тарифног броја односно подброја УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Правни основ за утврђивање непреференцијалног поријекла робе садржан је у члановима од 27. до 32. Закона и члановима и Прилозима ове Одлуке. Када то није случај, као помоћно средство код утврђивања поријекла користи се Индикативна листа.

Поријекло се одређује за сваки случај посебно, узимајући у обзир било који поступак обраде или прераде, сходно принципу посљедње битне обраде или прераде, у смислу члана 29. Закона.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ Напомена:

Приликом кориштења ових правила примјењују се основни принципи и дефиниције дати у Прилогу 1. ове Одлуке.

1. Примјена правила

(1) Правила дефинисана у Листама примјењују се на робу сврстану према ХС номенклатури за примјењивање Царинске тарифе као и додатним подјелама тарифних бројева и подбројева. Ако се, у неким случајевима, испред тарифног броја или тарифног подброја у првој колони налази ознака "еx", то значи да се правила из колоне (3) примјењују само на дио тог тарифног броја, односно тарифног подброја, како је наведено у колони (2).

(2) Осим ако није другачије наведено, основна правила из колоне (3) примјењују се само на материјале без поријекла.

(3) Када основно правило захтјева промјену у вези са сврставањем робе, сљедеће промјене у сврставању неће се узимати у обзир приликом одређивања поријекла робе: а) промјене које су резултат растављања, б) промјене које су резултат паковања и препакивања, ц) промјене које су резултат искључиве примјене

Основног правила за примјењивање Царинске тарифе 2(а) ХС Конвенције у вези са комплетом дијелова који представљају производ који је несастављен или у растављеном стању.

д) промјене које су искључиво резултат припремања робе у сетове.

Међутим, овакве промјене неће бити одлучујуће за потврђивање поријекла робе ако је поријекло потврђено као резултат других операција.

Када ни једно од основних правила није задовољено, поријекло ће бити утврђено према сљедећим правилима од а) до ф).

2. Утврђивање поријекла

Држава поријекла робе одређује се у складу са одредбама које слиједе према редослиједу: (1) Основна правила

а) Држава поријекла робе је држава како је назначено у одговарајућем основном правилу садржаном у Листама.

б) Држава поријекла робе је држава у којој је обављена посљедња производња, под условом да је основно правило из Листи које се примјењује у вези са том робом, задовољено у тој држави.

(2) Допунска правила ц) Када је роба произведена даљом прерадом

производа који је сврстан у исти тарифни (под)број као и произведена роба, држава поријекла робе ће бити искључиво држава из које је тај производ поријеклом.

д) Држава поријекла робе утврђује се као што је наведено у одговарајућем допунском правилу одређеном на нивоу Главе.

е) Када је роба произведена од материјала који су сви поријеклом из једне државе, држава поријекла робе биће држава из које су ти материјали поријеклом.

ф) Када је роба произведена од материјала (без обзира да ли су са поријеклом или не) поријеклом из више од једне државе, држава поријекла робе биће она држава из које потиче највећи удио материјала са поријеклом, одређено на основу вриједности, уколико није другачије наведено у правилу за Главу.

ГЛАВА 1 Живе животиње Напомена уз Главу 1 за чистокрвне приплодне животиње

Држава поријекла чистокрвних приплодних животиња је држава у којој су животиње окоћене.

ХС Тарифни број

Наименовање Основно правило

(1) (2) (3)

0101 Коњи, магарци, муле и мазге, живи

Држава поријекла робе је држава у којој су животиње товљене најмање 6 мјесеци; иначе држава у којој су животиње окоћене.

0102 Живе животиње, врсте говеда

Држава поријекла говеда је држава у којој су животиње товљене најмање 8 мјесеци да би од тежине мање од 300 кг достигла тежину од 300 кг или већу; држава поријекла осталих животиња из овог тарифног броја је држава у којој су животиње окоћене.

0103 Свиње, живе

Држава поријекла је држава у којој су животиње товљене најмање 4 мјесеца да би од тежине мање од 50 кг достигле тежину од 50 кг или већу; држава поријекла осталих животиња из овог тарифног броја је држава у којој су животиње окоћене.

0104 Овце и козе, живе Држава поријекла је држава у којој су животиње товљене најмање 4 мјесеца; иначе држава у којој су животиње окоћене.

0105

Живина домаћа, жива (кокошке врсте Galus domesticus, патке, гуске, ћурке и бисерке)

Држава поријекла робе из овог тарифног броја тежине од 185 г или више је држава у којој су животиње товљене најмање 2 мјесеца да би од тежине мање од 185 г достигле тежину од 185 г или већу; држава поријекла остале живине из овог тарифног броја је држава у којој су животиње излежене.

0106 Остале животиње, живе

Држава поријекла је држава у којој су животиње товљене најмање 6 мјесеци; иначе држава у којој су животиње окоћене.

ГЛАВА 3 Рибе и ракови, мекушци и други водени бескичмењаци Општа напомена

УСОЉЕНА/СЛАНА РИБА је риба која је третирана у: саламури, у поступку сувог сољења или стављањем у туршију или у комбинацији ових поступака повећањем количине соли у риби изнад оних вриједности које се уобичајено налазе у свјежој риби.

ЈАКО УСОЉЕНА РИБА је сољена риба или суво сољена риба која је у потпуности засићена сољу и која може бити понуђена за употребу без даље прераде.


Допунско правило уз Главу 3 за мјешавине

1. У сврхе примјене овог допунског правила, "мијешање" значи сврсисходне и сходно томе контролисане операције које се састоје у спајању два или више замјењивих материјала.

2. Држава поријекла мјешавине производа ове Главе је она држава из које су поријеклом материјали који чине више од 50% тежине мјешавине. Тежина материјала истог поријекла узима се у обзир заједно.

3. Када ниједан од кориштених материјала не задовољава процентуалне захтјеве, поријекло мјешавине је држава у којој је мијешање спроведено.

Напомена уз Главу:

Критеријум за одређивање главног дијела материјала јесте тежина.

ХС Тарифни број

Наименовање Основно правило

(1) (2) (3)

0301 Рибе, живе

Држава поријекла је држава у којој је риба из овог тарифног броја уловљена; или ако је гајена, држава у којој је риба гајена од икре или младице (укључујући младе рибе (fingerling)).

0302

Рибе, свјеже или расхлађене, осим рибљих филета и осталог рибљег меса из тарифног броја 0304


0303 Риба, смрзнута, осим рибљих филета и осталог рибљег меса из тарифног броја 0304


0304

Рибљи филети и остало рибље месо (немљевено или мљевено), свјеже, расхлађено или смрзнуто

Као што је наведено за еx позиције уз тарифни број

еx 0304 (а) Рибљи "сурими" CTHS

еx 0304 (б) Рибљи филети, свјежи, расхлађени или смрзнути

Држава поријекла робе из ове еx позиције је држава у којој је риба уловљена; или ако је гајена, држава у којој је риба гајена од икре или младице (укључујући младе рибе (fingerling)).

еx 0304 (ц) Остало

Држава поријекла робе из ове еx позиције је држава у којој је риба уловљена; или ако је гајена, држава у којој је риба гајена од икре или младице (укључујући младе рибе (fingerling)).

0305

Риба, сушена, сољена или у саламури; димљена риба, термички обрађена или необрађена прије или у току процеса димљења; прах, брашно и пелети од рибе, подобни за људску исхрану:


еx 0305 (а) Брисано

еx 0305 (б)

Риба, укључујући рибље филете, џигерицу и икру: сушена, сољена или у саламури

Као што је наведено за еx 0305 (б1), еx 0305 (б2) или еx 0305 (б3)

еx 0305 (б1) Сољена риба

Држава поријекла робе из ове еx позиције је држава у којој је риба уловљена; или ако је гајена, држава у којој је риба

гајена од икре или младице (укључујући младе рибе (fingerling)).

еx 0305 (б2) Јако сољена риба CTHS еx 0305 (б3) Остало CTHS

еx 0305 (ц) Риба, укључујући рибље филете, џигерицу и икру: димљена

CTHS

еx 0305 (д) Прах CTHS осим из еx 0305 (е) еx 0305 (е) Брашно и пелети CTHS осим из еx 0305 (д)

0306

Љускари, у љуштури или без љуштуре, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, осушени, сољени или у саламури; димљени љускари, у љуштури или без љуштуре, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења; љускари, у љуштури, кувани на пари или кувани у води, расхлађени или нерасхлађени, смрзнути или несмрзнути, сушени или несушени, сољени или несољени, у саламури или не; прах, брашно и пелети од љускара, подобни за људску исхрану


еx 0306 (а)

Љускари, у љуштури или без љуштуре, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, сољени или у саламури; димљени љускари, у љуштури или без љуштуре, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења; љускари, у љуштури, кувани на пари или кувани у води, расхлађени или нерасхлађени, смрзнути или несмрзнути, сушени или несушени, сољени или несољени, у саламури или не

Држава поријекла робе из ове еx позиције је држава у којој је живи љускар уловљен или сакупљен.

еx 0306 (б) Љускари, сушени CTHS еx 0306 (ц) Прах CTHS осим из еx 0306 (д) еx 0306 (д) Брашно и пелети CTHS осим из еx 0306 (ц)

0307

Мекушци, са љуштуром или без љуштуре, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, сушени, сољени или у саламури; димљени мекушци, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења; прах, брашно и пелети од мекушаца, подобни за људску исхрану


еx 0307 (а)

Мекушци, са љуштуром или без љуштуре, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, сушени, сољени или у саламури; димљени мекушци, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења

Држава поријекла робе из ове еx позиције је држава у којој су животиње уловљене или сакупљене.

еx 0307 (б) Сушени CTHS еx 0307 (ц) Прах CTHS осим из еx 0307 (д) еx 0307 (д) Брашно и пелети CTHS осим из еx 0307 (ц)

0308

Водени бескичмењаци осим љускара и мекушаца, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, сушени, сољени или у саламури; димљени водени бескичмењаци осим љускара и мекушаца, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења; прах, брашно и пелети од водених бескичмењака осим љускара и мекушаца, подобни за људску исхрану


Водени бескичмењаци осим Држава поријекла робе из ове


еx 0308 (а) љускара и мекушаца, живи, свјежи, расхлађени, смрзнути, сушени, сољени или у саламури; димљени водени бескичмењаци осим љускара и мекушаца, термички обрађени или необрађени прије или током процеса димљења

еx позиције је држава у којој су животиње уловљене или сакупљене.

еx 0308 (б) Сушени CTHS еx 0308 (ц) Прах CTHS осим из еx 0308 (д) еx 0308 (д) Брашно и пелети CTHS осим из еx 0308 (ц)

397 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Direkcije za evropske integracije, na 169. sjednici održanoj 21.3.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU STRATEGIJE KOMUNICIRANJA

INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE O PROCESU PRISTUPANJA BOSNE I HERCEGOVINE EVROPSKOJ

UNIJI - OD KANDIDATSKOG STATUSA DO ČLANSTVA

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom odlukom usvaja se Strategija komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva koja čini sastavni dio ove odluke.

Član 2. (Upotreba muškog i ženskog roda)

Izrazi koji su u ovoj odluci, radi preglednosti, dati u jednom gramatičkom rodu bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

Član 3. (Provođenje, praćenje i izvještavanje)

(1) Za provođenje Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva, iz člana 1. ove odluke, zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine.

(2) Strategija komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva, iz člana 1. ove odluke, provodi se putem godišnjih akcionih planova Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje izrađuje Direkcija za evropske integracije na osnovu priloga pristiglih iz institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za njeno provođenje.

(3) Direkcija za evropske integracije jednom godišnje izvještava Vijeće ministara Bosne i Hercegovine o realizaciji akcionih planova za provođenje Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva, na osnovu informacija pristiglih iz institucija Bosne i Hercegovine zaduženih za njeno provođenje.

Član 4. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje važiti Komunikacijska strategija za informiranje javnosti o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, koju je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvojilo na 78. sjednici, održanoj 26. februara 2009. godine.


Ova odluka stupa na snagu danom sticanja kandidatskog statusa Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji i objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 56/19 21. marta 2019. godine

Sarajevo



STRATEGIJA KOMUNICIRANJA INSTITUCIJA BiH O PROCESU

PRISTUPANJA BOSNE I HERCEGOVINE EVROPSKOJ UNIJI - OD KANDIDATSKOG STATUSA DO ČLANSTVA LISTA SKRAĆENICA

ACQUIS - pravna tečevina EU, skup prava i obaveza koji sve države članice obavezuju i povezuju unutar Evropske unije

DEU - Delegacija Evropske unije u BiH DKP - diplomatsko-konzularno predstavništvo EI - evropske integracije/integracija u EU EU - Evropska unija EUSR - Specijalni predstavnik Evropske unije IPA - Instrument pretpristupne pomoći EU OCD - organizacije civilnog društva SSP - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

UVOD

O pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji kao vanjskopolitičkom prioritetu govori se, piše i komunicira već više od dvije decenije. Proces pristupanja je proizvod nepodijeljene volje svih političkih opcija u zemlji, ali i općeprihvaćeni cilj svih segmenata bosanskohercegovačkog društva. Podrazumijeva transformaciju zemlje i društva u cjelini jer obuhvata potpuno prilagođavanje politika, te institucionalnog, pravnog i ekonomskog sistema evropskim standardima.

Od donošenja Odluke o pokretanju inicijative za pristupanje BiH EU 1999. godine pa sve do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljnjem tekstu: SSP) 2015. godine, pristupanje Bosne i Hercegovine Uniji imalo je kontinuiranu podršku šire javnosti i bilo priznato u cijeloj zemlji kao najbitniji preduslov ostvarivanja sigurnosti i napretka BiH.

U tom smislu i Komunikacijskom strategijom za informiranje javnosti o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji iz 2009. godine zacrtane su osnove informiranja i komuniciranja o procesu evropskih integracija u BiH, kako bi se u potpunosti osiguralo razumijevanje svih obaveza i izazova koje BiH ima na ovom putu. Direkcija za evropske integracije (u daljnjem tekstu: Direkcija) prepoznata je kao nosilac ovog komunikacijskog procesa, uz neophodan angažman i drugih aktera i partnera (poput posebno bitnih multiplikatora mišljenja) koji su, osim institucija BiH, akteri u komuniciranju o procesu integriranja.

Napredak u procesu pristupanja BiH EU, nova dinamika procesa, te očekivani kandidatski status BiH, koji donosi nove obaveze, zahtijevaju promjenu pristupa komuniciranju sa specifičnim ciljnim grupama, kako bi se unaprijedila znanja javnosti i razumijevanje implikacija pristupanja na svakodnevni život i društvo u cjelini. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja, te obavljene konsultacije sa institucijama u BiH i drugim zainteresiranim javnostima pokazuju nezadovoljavajući stepen informiranosti o procesu, ali i porast euroskepticizma.


Naučene lekcije ukazale su na to da je potrebna drugačija podjela ciljnih javnosti u komunikaciji o procesu, da s njima treba komunicirati specifičnim porukama, prilagođenim interesima svake od ciljnih javnosti i da nosioci komunikacijskih aktivnosti trebaju biti sve institucije uprave na svim nivoima vlasti. U ovoj strategiji kao strategiji Vijeća ministara BiH pod nosiocima komunikacijskih aktivnosti podrazumijevaju se komunikatori u institucijama BiH 1 a institucije na ostalim nivoima kao partneri u komunikaciji.

Strategija komuniciranja institucija BiH o procesu pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva (u daljnjem tekstu: Strategija), za razliku od prethodne, težište u komuniciranju premješta s općeg pristupa (svim ciljnim grupama uglavnom jednakim/općim porukama, u različitom obimu) na različite pristupe svakoj ciljnoj grupi sa specifičnim temama (koje nisu predmet interesa svih ciljnih grupa).

Prethodna strategija Direkciju je prepoznala kao glavnog komunikatora o procesu, uz djelimično učešće institucija, i to u ulozi multiplikatora mišljenja. Novi pristup podrazumijeva učešće svih institucija Bosne i Hercegovine u ulozi nosilaca procesa komuniciranja iz njihovog djelokruga i nadležnosti, s Direkcijom kao fokalnom tačkom. Za uspješno komuniciranje o nastupajućim obavezama, procesima i implikacijama potrebno je komunicirati u sinergiji sa ostalim komunikacijskim partnerima (institucijama na svim nivoima, nevladinim organizacijama, DEU, EUSR i DKP država članica EU).

U Strategiji se preciziraju: komunikacijski pristup, ciljne javnosti, glavne poruke, kanali i alati u skladu sa izazovima procesa evropskih integracija radi boljeg razumijevanja procesa.

Godišnjim akcionim planovima detaljno će biti definirani: ciljevi, rokovi, potrebna finansijska sredstva, indikatori te nosioci za svaku konkretnu aktivnost, u skladu s prioritetima za navedeni vremenski okvir.

SITUACIONA ANALIZA

Za pripremu Strategije, kao polazna osnova, korištena je Komunikacijska strategija za informiranje javnosti o pristupanju BiH EU (2009).

Osim toga, za pripremu dublje situacione analiza korištene su analize mikro i makro okruženja, S.W.O.T.2 analiza komuniciranja o procesu evropskih integracija i pozicije u vanjskom okruženju u BiH i P.E.S.T.3 analiza vanjskog okruženja, analiza pojedinačnih javnosti (državni službenici, akademska zajednica, mediji) koja je provedena putem kvantitavnog istraživanja i prikupljanja odgovora na online anketni upitnik kao i analiza objava koju je provela Direkcija stalnim praćenjem medija (media monitoring). U analizi su korišteni i izvještaji o realizaciji prethodnih godišnjih akcionih planova za realizaciju Komunikacijske strategije za informiranje javnosti o pristupanju BiH EU.

Multipliciranje općih informacija o procesu evropskih integracija kroz informativno-promotivne aktivnosti kao i distribuiranje prikladnih promotivnih i informativnih materijala čini osnovu ovih planova čiji je stepen realizacije u proteklim godinama bio do 80%, te je kao takav bio uslovljen odsustvom međuinstitucionalne saradnje u realizaciji komunikacijskih aktivnosti (2009-2016), kao i nedovoljnim materijalnim i ljudskim

1 Vijeće ministara BiH, agencije, direkcije i ostali organi uprave, odnosno institucije

izvršne vlasti, nezavisno od izvora finansiranja 2 S.W.O.T. je akronim, tj. skraćenica koju čine početna slova engleskih riječi –

strengths (snaga), weaknesses (slabosti), opportunities (mogućnosti) i threats

(prijetnje). 3 P.E.S.T. je akronim, tj. skraćenica od početnih slova engleskih riječi – political

(politički), economic (ekonomski), social (društveni) i technological (tehnološki).

kapacitetima. Na ovakav postotak realizacije uticala je i neadekvatna komunikacija prema donosiocima i provodiocima odluka.

Godišnja istraživanja javnog mnijenja koja provodi Direkcija, angažirajući vanjske agencije, potvrđuju podršku pristupanju EU između 56% i 78% (2015, 2016, 2017. i 2018), odnosno daju dodatnu potvrdu opredijeljenosti opće javnosti pristupanju EU.

Rezultati provedenih istraživanja u posljednje četiri godine

(slika 1.) ukazuju na značajan pad podrške javnosti sa 78% u 2015. na 56,5% u 2018. godini.

Poređenje rezultata više godišnjih istraživanja pokazuje da građani smatraju da nemaju dovoljno informacija o procesu evropskih integracija. U vezi s procesom evropskih integracija većina izjavljuje da ih u medijima najviše interesiraju teme o uticaju procesa evropskih integracija na svakodnevni život. Građani se najčešće o pitanjima evropskih integracija informiraju putem televizije i interneta. Mogućnost korištenja finansijske pomoći EU je prva na listi tema koje interesiraju građane, ali mali procenat ispitanika smatra da je o njoj dobro obaviješteno. Godišnja istraživanja javnog mnijenja dostupna su na http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/istrazivanje/default.aspx?id=1905&langTag=bs- BA&template_id=120&pageIndex=1

Stalno praćenje medija u Direkciji pokazuje da se o procesu evropskih integracija izvještava šturo, općenito i u kontekstu dnevnopolitičkih dešavanja, tako da se akcenat stavlja na izjave zvaničnika BiH i Unije. U printanim, online i elektronskim medijima nedostaje analitičkih tekstova i tematskih priloga u kojima bi novinari običnim građanima predstavili koliko će proces pridruživanja EU uticati na kvalitet života u BiH, koje se reforme moraju provesti i kakav će očekivani učinak one imati, te koje strukture i na koji način mogu koristiti finansijsku pomoć iz evropskih fondova. Izvještaji o procesu pridruživanja EU se, čak i u programima javnih servisa, ne emitiraju u udarnim terminima. Ovakav način medijskog izvještavanja zahtijeva promjenu pristupa i prema medijima. U tom smislu potrebno je organizirati radionice na kojima bi se novinari informirali i educirali o specifičnim temama, podržali u pisanju istraživačkih i analitičkih tekstova, te podstakli da prošire obim tema, s tim da se u fokusu zanimanja nađu teme koje interesiraju građane.

SNAGA SLABOSTNatpolovična podrška građana BiH pristupanju Najviši vanjskopolitički prioritet BiH Opredijeljenost svih nivoa vlasti za članstvo BiH u EU Institucionalna snaga, znanje i vještine Prepoznatljivost potrebe za komuniciranjem o procesu Postojanje Strategije i akcionih planova Izražen interes građana za informiranje o pretpristupnoj pomoći EU

Nepostojanje budžetskih sredstava za komuniciranje o procesu evropskih integracija Izostanak učešća institucija u procesu komuniciranja o EU i nedefinisani kanali komuniciranja Strah od promjene Građani koji ne vide EU kao pokretač promjena Terminologija u upotrebi u komuniciranju o procesu evropskih integracija nije prilagođena ciljnim javnostima


Neinformiranost/nezainteresiranost specifičnih ciljnih grupa i opće javnosti o implikacijama, što rezultira nerealnim očekivanjima i/ili porastom euroskepticizma Nedovoljno poznavanje procesa i mogućnosti korištenja IPA sredstava

MOGUĆNOSTI PRIJETNJE

Integracija u EU kao pokretač promjena Opredijeljenost EU za nastavak proširenja Podsticaj u procesu - kandidatski status Regionalna i međunarodna saradnja Podrška donatora Spremnost zemalja iz regiona za razmjenu iskustava Tehnološki izazovi - online komuniciranje

Zastoj u procesu Nezainteresiranost specifičnih ciljnih grupa za informacije o procesu pristupanja BiH EU Neadekvatno medijsko praćenje procesa evropskih integracija Politička, ekonomska i socijalna nestabilnost unutar Unije Društveno-politička nestabilnost u BiH Nerazumijevanje medija i okruženja

Aktivnije uključivanje komunikatora iz nadležnih institucija u komuniciranje o procesu

Tabela 1. SWOT analiza komuniciranja

Akademska zajednica, također, može dati značajan doprinos kontinuiranom i konstruktivnom kritičkom raspravom o integraciji u EU. S tim ciljem Direkcija za evropske integracije pokrenula je naučno-stručni časopis Sui generis, kako bi se osigurao prostor i kanal za analizu procesa i implikacija na različite segmente društva.

VREMENSKI OKVIR

Primjena Komunikacijske strategije počinje sticanjem kandidatskog statusa Bosne i Hercegovine, a novi strateški pristup važit će do članstva BiH u EU.

Komunikacijske aktivnosti bit će specificirane godišnjim akcionim planovima koje će usvajati Vijeće ministara BiH, na prijedlog Direkcije, a koji će biti izrađivani i provođeni u saradnji sa institucijama BiH i ostalim partnerima u komuniciranju o procesu evropskih integracija u BiH. Godišnje akcione planove za realizaciju ove strategije izrađuje Direkcija za evropske integracije na osnovu priloga pristiglih od delegiranih državnih službenika iz institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za njihovo provođenje.

Strategija će biti evaluirana i revidirana u skladu s potrebama procesa pristupanja EU, a specifične teme, koje budu iziskivale detaljnije komuniciranje, bit će opisane u posebnim komunikacijskim i operativnim dokumentima, kompatibilnim s ovom strategijom.

CILJEVI

Osnovni cilj Strategije je osiguranje boljeg razumijevanja procesa evropskih integracija koje omogućava formiranje stavova javnosti o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, na osnovu provjerenih i pravovremenih informacija.

Cilj novog pristupa koji se predviđa ovom strategijom je postizanje 1:

- otvorenosti i transparentnosti institucija/nosilaca komunikacijskih aktivnosti u procesu evropskih integracija i kontinuirane razmjene informacija među njima;

- sinhroniziranog komuniciranja aktera/partnera o procesu pristupanja BiH EU;

1 Odgovori zainteresiranih pojedinaca na online upitnik koji je imao cilj prikupljanje

informacija o prioritetnim temama, kanalima komuniciranja, potrebama i prijedlozima

u oblasti komunikacija o procesu evropskih integracija (EI) Bosne i Hercegovine

ukazali su na potrebu nadopune ciljeva u komuniciranju.

- uključenosti i zainteresiranosti ciljnih javnosti; - razumijevanja procesa evropskih integracija; - razumijevanja reformskih aktivnosti. Novi način komuniciranja, koji bi trebao započeti sticanjem

kandidatskog statusa Bosne i Hercegovine, podrazumijeva aktivno učešće institucija BiH u sinergiji s partnerima i drugim akterima, koji imaju značajnu ulogu u procesu evropskih integracija.

Da bi cilj novog pristupa bio postignut, potrebno je: - unapređenje institucionalnih kapaciteta nosilaca

komunikacijskih aktivnosti, 2 - promjena u razumijevanju komuniciranja o procesu i

pozicioniranju ovih aktivnosti unutar institucija koje učestvuju u procesu komuniciranja,

- podrška i učešće partnera i multiplikatora mišljenja u procesu komuniciranja.

Strategijom bi različitim javnostima u BiH trebalo omogućiti3:

- da aktivno učestvuju u procesu evropskih integracija; - da razumiju proces evropskih integracija u oblastima

od njihovog interesa; - da se upoznaju s prednostima i nedostacima procesa

evropskih integracija; - da se upoznaju s obavezama i izazovima koji se nalaze

pred institucijama BiH u procesu evropskih integracija; - komunikaciju o procedurama i mogućnostima

korištenja IPA sredstava u BiH; - dijalog i kritičku raspravu s civilnim društvom,

poslovnom i akademskom zajednicom. Specifični ciljevi ove strategije bit će prilagođeni potrebama

specifične ciljne grupe kao i kanalima i sredstvima komunikacije.

JEZIK, KANALI I PORUKE

Jezik u komunikaciji o procesu treba da bude odmjeren, primjeren i razumljiv javnosti, uz dosljednu upotrebu ujednačene terminologije. Komunikaciju je potrebno potkrijepiti konkretnim primjerima, koji govore o uticaju evropskih integracija na svakodnevni život.

Glavna poruka u komuniciranju o procesu evropskih integracija je:

INTEGRACIJA BOSNE I HERCEGOVINE U EVROPSKU UNIJU ŠANSA JE ZA UNAPREĐENJE KVALITETA ŽIVOTA U BiH.

Ova poruka treba biti inkorporirana u svaku komunikacijsku aktivnost u procesu pristupanja, bez obzira na nosioca komunikacije.

Poruke namijenjene specifičnim ciljnim javnostima bit će prilagođene i precizirane godišnjim akcionim planovima, zavisno od faza procesa pristupanja i potreba komuniciranja tog procesa, te usmjerene na identificirane ključne grupe preko multiplikatora ili direktnim kanalima komuniciranja.

Potrebno je povesti računa o kanalima komuniciranja za osobe s invaliditetom, te komunikacijske kanale, alate i forme prilagoditi specifičnim potrebama.

PROVODIOCI STRATEGIJE

Dosadašnja primjena komunikacijskih aktivnosti ukazuje na nedovoljnu i neadekvatnu komunikaciju između komunikatora u

2 Uočena je slabost institucija koje učestvuju u komuniciranju o procesu evropskih

integracija te u tom smislu postoji potreba imenovanja službenika za

komunikacije/službenika za odnose s javnošću koji će prije svega biti posvećeni

obavljanju ovih poslova 3 Za definiranje korišteni odgovori zainteresiranih pojedinaca na online Upitnik koji je

imao cilj prikupljanje informacija o prioritetnim temama, kanalima komuniciranja,

potrebama i prijedlozima u oblasti komunikacija o procesu evropskih integracija (EI)

Bosne i Hercegovine.


institucijama BiH. Stoga je poboljšanje interne komunikacije unutar identificirane grupe, odnosno fokusiranje na državne službenike zaduženе za komunikacije, odnose s javnošću i evropske integracije, preduslov za kvalitetno provođenje Strategije. Promjena strateškog pristupa u komuniciranju, s fokusom na umrežavanje i zajedničko komuniciranje imenovanih državnih službenika u institucijama BiH (naročito zaduženih za komunikacije, odnose s javnošću i evropske integracije), omogućit će učešće i ostalih ciljnih javnosti u ulozi partnera.

Strateško komuniciranje o procesu evropskih integracija onih koji su zaduženi za realizaciju zadataka (državni službenici) iz ovog procesa omogućava kvalitetniji pristup ciljnim javnostima, bolju realizaciju Strategije i participativni pristup procesu pristupanja, uz korištenje sljedećih posebnih poruka:

- Uspjeh integracije BiH u EU zavisi od svih segmenata društva i šansa je za bolji život građana BiH.

- Komuniciranje o pristupanju Evropskoj uniji nije jednostavan zadatak i bez saradnje među institucijama ne može biti uspješno.

- Institucije u BiH treba da urade svoj dio posla i ispune formalne zahtjeve koji proističu iz integracije u EU, radi daljnjeg napretka i podizanja kvaliteta života u BiH.

Za provođenje Strategije potrebno je: - unaprijediti internu komunikaciju unutar institucija

BiH, - unaprijediti institucionalne kapacitete i kompetencije

nosilaca komunikacijskih aktivnosti, - koristiti usklađene poruke u komunikaciji s ciljnim

javnostima.

CILJNE JAVNOSTI, KANALI I ALATI

Strategijom se definiraju tri ključne javnosti: 1. Kreatori i pokretači javnog mnijenja:

a) mediji, organizacije civilnog društva, akademska zajednica, poslovna zajednica, EU info centri...

b) donosioci i provodioci odluka, DEU, EUSR, DKP...

2. Mladi (učenici osnovnih i srednjih škola, studenti) 3. Grupe posebno osjetljive na promjene (penzioneri,

nezaposleni, poljoprivrednici, domaćice, osobe s invaliditetom, izbjeglice, ljudi koji nemaju izgrađen stav o procesu...)

Kreatori i pokretači javnog mnijenja imaju i partnersku ulogu u komuniciranju o procesu - njihov uticaj na formiranje javnog mnijenja jednako je bitan ali se perspektiva, težište i

prioriteti mogu razlikovati, pa se stoga u sinergiji komunikacijskih aktivnosti svih nabrojanih aktera mogu očekivati najbolji rezultati.

1. Kreatori i pokretači javnog mnijenja

Kreatori i pokretači javnog mnijenja su ciljna grupa čije djelovanje doprinosi unapređenju informiranosti i znanja zainteresiranih građana. Oni značajno utiču na to kako će komunikacijske poruke provodioca Strategije u javnosti biti percepirane i prihvaćene. Ova ciljna javnost s građanima nerijetko komunicira bez posrednika. Snaga poruka u komunikaciji određenih pripadnika ove ključne javnosti je najveća, ali istovremeno i najpodložnija distorziji.

U ovu ciljnu javnost ubrajamo sljedeće grupe: a) donosioci i provodioci odluka (politički predstavnici i

imenovani zvaničnici, rukovodioci institucija BiH, članovi Parlamentarne skupštine BiH, nosioci zakonodavne i izvršne vlasti, te državni službenici u entitetima, kantonima, općinama i Brčko Distriktu BiH, DEU, EUSR, diplomatska i predstavništva kulture članica EU u BiH)

b) multiplikatori (mediji, OCD, akademska zajednica, poslovna zajednica, EU info centri...)

Funkcionalni dijalog s predstavnicima civilnog društva i akademske zajednice kao i učešće građana u kreiranju i provođenju javnih politika važan je element evropskih integracija, doprinosi boljem razumijevanju neophodnih reformi u BiH, te je stoga izuzetno značajno da se, osim nadležnih institucija koje učestvuju u procesu izrade i provođenja Strategije, u ovaj važan zadatak uključe i ostale zainteresirane javnosti u BiH.

Prilikom organizacije javnih konsultacija, predstavnici organizacija civilnog društva i akademske zajednice u BiH naveli su zainteresiranost za teme iz sektorskih politika koje se odnose na: zdravstvo, socijalnu zaštitu, obrazovanje, ekologiju, ljudska prava, poljoprivredu i ruralni razvoj, mlade, uz napomenu da se fokus njihovog djelovanja vremenom mijenja, te tako i potrebe za specifičnim informacijama. Također je izražena potreba za dodatnim informacijama o sredstvima pretpristupne pomoći koja je dostupna Bosni i Hercegovini, na šta se ovi fondovi odnose i kako se tim sredstvima može pristupiti.

Predlaže se korištenje mreža organizacija civilnog društva u BiH kao provjerenog kanala komunikacije, kao i medija (elektronski, pisani i online), te internetskih stranica nadležnih institucija.

U smislu realizacije ove strategije, pod poslovnom zajednicom podrazumijevaju se privredni subjekti u privatnom i javnom vlasništvu, privredne komore, privredna udruženja - udruženja proizvođača, udruženja poslodavaca kao i sindikalne organizacije.

Imajući u vidu činjenicu da će ispunjavanjem kriterija za članstvo doći do velikih promjena u sferi poslovanja, ključne teme za komunikaciju podrazumijevaju: informacije o obavezama prilagođavanja poslovanja i proizvodnje evropskim standardima, te prednostima i mogućnostima koji se procesom približavanja EU otvaraju privrednim subjektima, a posebno o mogućnostima korištenja instrumenata pomoći, koji uključuju direktnu pomoć poljoprivrednim proizvođačima. Dodatno, u odvojenim komunikacijskim procesima potrebno je ukazivati na potrebu stalnog unapređenja procesa dvosmjerne komunikacije između vlasti i poslovne zajednice, te potrebe olakšavanja "četiri slobode" - slobode kretanja robe, ljudi, kapitala i pružanja usluga.

Državni službenici trebaju prilagoditi poruke činjenicama koje se odnose na proces pristupanja EU i prava i obaveze koje iz njega proizlaze, dostupna sredstva kroz programe EU i ostalu finansijsku pomoć EU. Dodatno, posebnu pažnju potrebno je posvetiti otklanjanju predrasuda i mitova koji su karakteristični za ovaj proces.


Posebne poruke koje se odnose na kreatore i pokretače javnog mnijenja su 1:

- Integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju je šansa za unapređenje kvaliteta života u BiH.

- Vi ste ključni partner u komuniciranju o procesu evropskih integracija u BiH.

- Samo tačne, objektivne i pravovremene informacije o procesu pristupanja BiH su korisne.

- Komunicirajmo o prednostima i nedostacima procesa evropskih integracija u BiH i obavezama koje nam se nalaze na evropskom putu.

- Proces evropskih integracija je naš zajednički zadatak - preuzmite i vi svoj dio odgovornosti.

- Vaše kritičko posmatranje, analiziranje i izvještavanje o procesu ključno je za percepciju javnosti.

- EU je najveći donator u BiH. - BiH kao potencijalna kandidatkinja za članstvo u EU

koristi IPA fondove, dok će nakon pristupanja EU imati na raspolaganju strukturne fondove.

- IPA sredstva pomažu reforme neophodne za ulazak u EU.

- Poslovna zajednica treba jasno artikulirati svoje potrebe kroz proces pristupanja i prilagođavanja.

- (P)ostanimo konkurentni na tržištu BiH i EU. - Poslovni subjekti su nosioci ekonomskog razvoja koji

je šansa za unapređenje života građana BiH. - Osnažimo domaću proizvodnju kako bismo (p)ostali

konkurentni na domaćem i stranom tržištu. - Učestvujmo u procesu evropskih integracija radi

dobrobiti društva u cijelosti.

2. Mladi

Ova ciljna javnost obuhvata učenike osnovnih i srednjih škola te studente. Kanali i alati komunikacije trebaju biti prilagođeni korisničkim navikama mladih, a poruke vrlo kratke i prilagodljive digitalnim formatima. Godišnja istraživanja javnog mnijenja pokazuju da mladi najveće koristi od integracije u EU vide u slobodi kretanja i mogućnostima školovanja u EU, te da kontinuirano podržavaju integraciju BiH u EU.

Specifične poruke namijenjene ovoj ciljnoj javnosti su: - Integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju je

šansa za unapređenje kvaliteta života u BiH. - Preuzimanje vrijednosti visokoobrazovnih sistema EU

daje veće mogućnosti za obrazovanje i razvoj u BiH. - Obrazovne politike EU osiguravaju cjeloživotno

učenje i veći kvalitet obrazovanja. - Članice EU izdvajaju značajne iznose za nauku i

istraživanje. - Mladi imaju pravo na reformu obrazovnog sistema i

prilagođavanje obrazovnih politika tržištu rada.

3. Grupe posebno osjetljive na promjene

U ovu ciljnu javnost spadaju penzioneri, nezaposleni, poljoprivrednici, domaćice, osobe s invaliditetom, izbjeglice, ljudi koji nemaju izgrađen stav o procesu. Ovoj ciljnoj javnosti treba posvetiti dodatnu pažnju posebno u odabiru komunikacijskih sredstava. Grupe unutar ove javnosti vide najmanju direktnu vezu s procesom integriranja, te je stoga komunikaciju potrebno predstaviti u kontekstu konkretne koristi za njih i otklanjati predrasude i mitove u vezi s pristupanjem Evropskoj uniji.

Specifične poruke za grupe posebno osjetljive na promjene su:

- Integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju je šansa za unapređenje kvaliteta života u BiH.

1 Usaglašene s prisutnim predstavnicima organizacija civilnog društva, akademske i

poslovne zajednice na javnim konsultacijama održanim u Doboju, 12.12.2017.

- Članstvo u EU ne dokida identitet, običaje i kulturološke prakse države koja pristupa.

- Članstvo u EU podrazumijeva dosljedno poštivanje prava jednakih za sve.

- EU podstiče konkurentnost, kvalitet i autohtonost proizvoda.

- Pristupanje EU otvara prilike za nova radna mjesta. - Preuzimanjem zakonodavstva EU, država postaje

uređenija, stabilnija, a okolnosti izvjesnije. - Bosna i Hercegovina ima mogućnost korištenja

sredstava iz pretpristupnih fondova kojima se pomažu reforme neophodne za bolji život svih građana.

Dosadašnja istraživanja javnog mnijenja upućuju na to da je televizija primarni kanal prijema informacija o procesu evropskih integracija u BiH te je u tom smislu korištenje medijskog prostora za plasiranje poruka putem TV stanica jedan od ključnih kanala komuniciranja. Uzimajući u obzir da je prema istraživanjima javnog mnijenja korištenje interneta kao kanala komunikacije u porastu, internetske stranice i nalozi na društvenim mrežama institucija BiH i online mediji bit će korišteni kao novi kanal komuniciranja koji s napretkom u procesu pristupanja EU zauzima jednako mjesto kao i do sada tradicionalno korišteni kanali i alati.

KANALI KOMUNICIRANJA

ALATI KOMUNICIRANJA

Lični kontakti Sastanci, prezentacije, seminari, radne grupe, panel-diskusije, ciljne grupe, radionice, obuke, konsultacije

Mediji TV i radijski programi, novinski članci, saopćenja za javnost, intervjui, reportaže, lokalne priče, zakup TV i radijskog prostora

Online Internetske stranice, nalozi na društvenim mrežama, portal o evropskim integracijama, online oglašavanje, e-konsultacije

Izdavaštvo Monografske i serijske publikacije, plakati, brošure, leci, zakup bilborda (outdoors advertising), police EU info centara

Javni događaji Obilježavanja Dana Evrope, Evropskog dana jezika, sportske i manifestacije kulture, sadržaji za različite ciljne grupe, edukativne radionice, novinarski brančevi (brunch), prijemi, direktna komunikacija s građanima, informativne kampanje

Istraživanja Istraživanja javnog mnijenja, ciljne grupe, istraživanja zadovoljstva korisnika, online ankete

Tabela 2. Najčešće korišteni kanali i alati komunikacije

Alati i kanali komunikacije, prilagođeni ciljnim javnostima, bit će definirani u godišnjim akcionim planovima za realizaciju ove strategije, shodno aktivnostima.

Dinamične promjene u okruženju stvaraju potrebu za kreiranjem dodatnog kanala za komuniciranje o evropskim integracijama - portala o evropskim integracijama, koji bi služio kao interaktivna platforma za sve komunikatore u institucijama BiH, a bio bi inkorporiran u internetske stranice Direkcije za evropske integracije.

Portalu o evropskim integracijama komunikatori bi pristupali u svako doba dana, plasirali sadržaje iz nadležnosti institucija u kojima rade. Portal bi zainteresiranim ciljnim javnostima omogućio da na jednom mjestu pronađu sve informacije o procesu evropskih integracija, te komuniciraju o procesu putem online formi. Portal o evropskim integracijama treba da sadrži i posebne podstranice namijenjene informacijama o IPA sredstvima s kategoriranim sadržajem.

VIZUELNI IDENTITET

Direkcija za evropske integracije provela je konkursnu proceduru za izbor vizuelnog identiteta procesa evropskih integracija, s ciljem svojevrsnog brendiranja procesa, između ostalog, putem izbora jedinstvenog i prepoznatljivog vizuelnog identiteta koji će, uz odgovarajuće komunikacijske aktivnosti, svakog pojedinca asocirati na BiH i njenu težnju za članstvom u zajednici evropskih država.


Proces evropskih integracija je jedinstven, dinamičan, a jedna od njegovih glavnih poruka je "jedinstvo u različitosti", te je stoga osnovna ideja bila izabrati vizuelni identitet koji će na adekvatan način prenijeti tu poruku.

Između 102 pristigla rada, stručna komisija koju čine priznati i ugledni stručnjaci, na osnovu kriterija (povezanosti s temom, estetičnosti, kreativnosti i unikatnosti, jednostavnosti, grafičkog kvaliteta i primjenjivosti) izabrala je logo i slogan procesa "Embrace Diversity" (prigrlimo različitosti).

Vizual u svojoj osnovi sadrži tipografsko rješenje, kreiran je formom i antiformom slova akronima BiH i EU. Slova "I", "E" i "U" obojena su istom bojom, kako bi se vizual mogao čitati kao BiH i EU. Razlike između dobivenih formi simbolično predstavljaju različitosti stanovništva BiH i EU.

Institucije Bosne i Hercegovine su, s ciljem brendiranja procesa u svim komunikacijskim aktivnostima o procesu evropskih integracija, zaključcima Vijeća ministara BiH1 zadužene da koriste vizuelni identitet procesa evropskih integracija u traženom formatu, isključivo na promotivnim materijalima i dokumentima o temama iz domena evropskih integracija, a korištenje loga i slogana procesa bit će omogućeno i drugim zainteresiranim stranama koje komuniciraju o procesu evropskih integracija, uz obavezu namjenskog i pravilnog korištenja vizuelnog identiteta, isključivo u nekomercijalne svrhe.

Kriteriji za aplikaciju loga i slogana na dokumente, medije javnog oglašavanja, promotivni materijal, u printanom, digitalnom okruženju i prostoru, te primjeri dozvoljenog i nedozvoljenog apliciranja, boje i tipografija opisani su u Knjizi grafičkih standarda koja je, na zahtjev, dostupna zainteresiranim stranama u elektronskoj formi.

BUDŽET/RESURSI

Planirane aktivnosti finansiraju se iz budžeta institucija BiH (u skladu s trogodišnjim dokumentima okvirnog budžeta), bilateralnih projekata, projekata pomoći EU u BiH, međunarodnih donacija i sredstava partnera u realizaciji Strategije.

Budžet i resursi (ljudski i materijalni) planiraniju se kao sastavni dio godišnjih akcionih planova, koje na kraju kalendarske godine usvaja Vijeće ministara BiH uz prateće zaključke koji se odnose na način realizacije, zadužene institucije, kao i praćenje i izvještavanje.

PRAĆENJE I MJERENJE

Realizaciju godišnjih akcionih planova za provođenje ove strategije pratit će Direkcija za evropske integracije i godišnje izvještavati Vijeće ministara BiH.

Sljedeće metode i mjerljivi indikatori bit će korišteni prilikom praćenja i mjerenja realizacije godišnjih akcionih planova:

1 sa 140. sjednice održane 26.4.2018.

- provođenje godišnjeg istraživanja javnog mnijenja CATI o procesu evropskih integracija u BiH,

- organizacija ciljnih grupa kao metoda kvalitativnih istraživanja s ciljnim javnostima,

- kvantitativna i kvalitativna analiza medijskih objava o procesu evropskih integracija u BiH,

- statistika interakcije korisnika i aktivnosti na službenim internetskim stranicama institucija BiH,

- statistika interakcije korisnika i aktivnosti na službenim online stranicama i društvenim nalozima institucija BiH,

- analize zadovoljstva korisnika korištenjem usluga institucija BiH,

- broj štampanog i distribuiranog promotivnog materijala,

- broj osoba pretplaćenih na bilten institucija BiH i stepen pregleda,

- broj održanih komunikacijskih događaja - radionica, seminara, konferencija, broj učesnika i njihova zainteresiranost mjerljiva kroz interakciju ili popunjeni evaluacijski obrazac,

- analiza ključnih nalaza istraživanja, na osnovu koje će se revidirati i poboljšati planirane aktivnosti, ali i identificirati prioritetne ciljne grupe.

ZAKLJUČAK

Komunikacijska strategija o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva daje okvir za provođenje zajedničkih komunikacijskih aktivnosti institucija u BiH, u saradnji sa ostalim partnerima. Njena uspješna primjena, uz izgradnju svrsishodnog sistema komuniciranja, omogućit će bolje razumijevanje procesa evropskih integracija radi osiguranja podrške javnosti procesu pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Samo zajedničkim i sinhroniziranim djelovanjem institucija BiH moguća je uspješna primjena ove strategije. Strategija će biti detaljnije razrađena i realizirana u godišnjim akcionim planovima, u skladu s matricom koja je sastavni dio ovog dokumenta (Prilog 1), te periodično revidirana i usklađena sa ostalim strateškim dokumentima Vijeća ministara BiH. Partneri u komunikaciji pozvani su da koriste poruke, te zajedničke formalne i neformalne kanale, u svrhu kvalitetnog i efektivnog komuniciranja o procesu. Tekst uspostavlja strateški pristup za navedeni vremenski okvir, ali će biti revidiran u skladu s prioritetima u procesu. Specifične teme koje budu iziskivale detaljnije planiranje bit će opisane u posebnim komunikacijskim dokumentima, kompatibinim s ovom strategijom.

Direkcija za evropske integracije zahvaljuje institucijama BiH, organizacijama civilnog društva koje su učestvovale u terenskim i online konsultacijama (Vanjskopolitička inicijativa, Udruženje demobiliziranih boraca Bužim, Centar za odgovornu demokratiju (COD) Luna, Udruženje roditelja u borbi protiv zloupotrebe droga - Ruka ruci, Udruženje osoba s tjelesnim nedostatkom-amputacijom "Amputirci" Bužim, Udruženje oboljelih od šećerne bolesti Bužim, Udruženje ALEA, Udruženje oboljelih od PSPT-a VOX, Europlus Doboj, Omladinski centar Vermont), Univerzitetu u Banjoj Luci i Privrednoj komori RS, Delegaciji EU u BiH i njemačkom GIZ-u u pripremi ovog dokumenta.



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Direkcije za europske integracije, na 169. sjednici održanoj 21.3.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU STRATEGIJE KOMUNICIRANJA

INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE O PROCESU PRISTUPANJA BOSNE I HERCEGOVINE EUROPSKOJ

UNIJI - OD STATUSA KANDIDATKINJE DO ČLANSTVA

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Strategija komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva koja čini sastavni dio ove Odluke.

Članak 2. (Uporaba muškog i ženskog roda)

Izrazi koji su u Odluci radi preglednosti dani u jednom gramatičkom rodu se bez diskriminacije odnose i na muškarce i na žene.

Članak 3. (Provedba, praćenje i izvješćivanje)

(1) Za provedbu Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva iz članka 1. ove Odluke zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine.

(2) Strategija komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva iz članka 1. ove Odluke provodi se putem godišnjih akcijskih planova Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje izrađuje Direkcija za europske integracije na osnovi priloga pristiglih iz institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za njezinu provedbu.

(3) Direkcija za europske integracije jednom godišnje izvješćuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine o realiziranju akcijskih planova za provedbu Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva na osnovi informacija pristiglih iz institucija Bosne i Hercegovine zaduženih za njezinu provedbu.

Članak 4. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje važiti Komunikacijska strategija za informiranje javnosti o pristupanju Bosne i Hercegovine Europskoj uniji, koju je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvojilo na 78. sjednici, održanoj 26. veljače 2009. godine.


Ova Odluka stupa na snagu danom stjecanja statusa kandidatkinje za članstvo Bosne i Hercegovine u Europskoj uniji i objaviti će se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 56/19 21. ožujka 2019. godine

Sarajevo



STRATEGIJA KOMUNICIRANJA INSTITUCIJA BiH O PROCESU

PRISTUPANJA BOSNE I HERCEGOVINE EUROPSKOJ UNIJI - OD STATUSA KANDIDATKINJE DO

ČLANSTVA POPIS KRATICA

ACQUIS - pravna stečevina EU, skup prava i obveza kojima se sve države članice obvezuju i povezuju unutar Europske unije

DEU - Delegacija Europske unije u BiH DKP - diplomatsko-konzularno predstavništvo EI - europske integracije/integracija u EU EU - Europska unija EUSR - posebni predstavnik Europske unije IPA - Instrument pretpristupne pomoći EU OCD - organizacije civilnog društva SSP - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

UVOD

O pristupanju Bosne i Hercegovine Europskoj uniji kao vanjskopolitičkom prioritetu se govori, piše i komunicira već više od dva desetljeća. Proces pristupanja proizvod je nepodijeljene volje svih političkih opcija u zemlji, ali i općeprihvaćeni cilj svih segmenata bosanskohercegovačkog društva. Podrazumijeva preoblikovanje zemlje i društva u cjelini jer obuhvaća potpunu prilagodbu politika te institucionalnog, pravnog i ekonomskog sustava europskim standardima.

Od donošenja Odluke o pokretanju inicijative za pristupanje BiH Europskoj uniji 1999. godine pa sve do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljnjem tekstu: SSP) 2015. godine, pristupanje Bosne i Hercegovine Uniji imalo je stalnu podršku šire javnosti i bilo priznato u cijeloj zemlji kao najbitniji preduvjet za ostvarivanje sigurnosti i napretka.

U tom smislu su i Komunikacijskom strategijom za informiranje javnosti o pristupanju Bosne i Hercegovine Europskoj uniji iz 2009. godine zacrtane osnove informiranja i komuniciranja o procesu europskih integracija u BiH, kako bi se u potpunosti osiguralo razumijevanje svih obveza i izazova koje BiH ima na tome putu. Direkcija za europske integracije (u daljnjem tekstu: Direkcija) prepoznata je kao nositelj ovog komunikacijskog procesa, uz nužan angažman drugih dionika i partnera (poput posebno bitnih multiplikatora mišljenja) koji su, osim institucija BiH, dionici u komuniciranju o procesu integriranja.

Napredak u procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji, nova dinamika procesa te očekivani status kandidatkinje koji BiH donosi nove obveze zahtijevaju promjenu pristupa komuniciranju sa specifičnim ciljnim skupinama, kako bi se unaprijedila znanja javnosti i razumijevanje implikacija pristupanja na svakodnevni život i društvo u cjelini. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja te obavljena savjetovanja s institucijama u BiH i drugim zainteresiranim javnostima pokazuju nezadovoljavajući stupanj obaviještenosti o procesu, ali i porast euroskepticizma.

Naučene lekcije ukazale su na potrebu drukčije podjele ciljnih javnosti u komunikaciji o procesu, potrebu komuniciranja s njima specifičnim porukama koje su prilagođene interesima svake od ciljnih javnosti i da nositelji komunikacijskih aktivnosti trebaju biti sve institucije uprave na svim razinama vlasti. U ovoj Strategiji, kao strategiji Vijeća ministara BiH, pod nositeljima komunikacijskih aktivnosti podrazumijevaju se komunikatori u institucijama BiH 1, a institucije na ostalim razinama partnerima u komunikaciji.

1 Vijeće ministara BiH, agencije, direkcije i ostala tijela uprave, odnosno institucije

izvršne vlasti, neovisno o izvoru financiranja


U Strategiji komuniciranja institucija BiH o procesu pristupanju Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva (u daljenjm tekstu Strategija), za razliku od prethodne, težište u komuniciranju premiješta se s općeg pristupa (svim ciljnim skupinama uglavnom jednakim/općim porukama, u različitom opsegu) na različite pristupe svakoj ciljnoj skupini sa specifičnim temama (koje nisu predmetom interesa svih ciljnih skupina).

U prethodnoj strategiji Direkcija je prepoznata kao glavni komunikator o procesu uz djelomično sudjelovanje institucija, i to u ulozi multiplikatora mišljenja. Novi pristup podrazumijeva sudjelovanje svih institucija Bosne i Hercegovine u ulozi nositelja procesa komuniciranja iz njihovog djelokruga i nadležnosti s Direkcijom kao fokalnom točkom. Za uspješno komuniciranje o nastupajućim obvezama, procesima i implikacijama potrebno je komunicirati u sinergiji s ostalim komunikacijskim partnerima (institucijama na svim razinama, nevladinim organizacijama, Delegacijom EU u BiH, EUSR-om i DKP-ima država članica EU).

Strategijom se preciziraju komunikacijski pristup, ciljne javnosti, glavne poruke, kanali i alati u skladu s izazovima procesa europskih integracija radi boljeg razumijevanja procesa.

Godišnjim akcijskim planovima bit će detaljno određeni ciljevi, rokovi, potrebna financijska sredstva, pokazatelji te nositelji za svaku konkretnu aktivnost, u skladu s prioritetima za navedeni vremenski okvir.

SITUACIJSKA ANALIZA

U pripremi Strategije za polaznu osnovu korištena je Komunikacijska strategija za informiranje javnosti o pristupanju BiH EU (2009.).

Osim toga, za pripremu dublje situacijske analiza korištene su analize mikro i makro okruženja, S.W.O.T.1 analiza komuniciranja o procesu europskih integracija i položaja u vanjskom okruženju u BiH i

P.E.S.T. 2 analiza vanjskog okruženja, analiza pojedinačnih javnosti (državni službenici, akademska zajednica, mediji) koja je provedena pomoću kvantitavnog istraživanja i prikupljanja odgovora na online anketni upitnik, kao i analiza objava koju je provela Direkcija stalnim praćenjem medija. U analizi su korištena i izvješća o realizaciji prethodnih godišnjih akcijskih planova za primjenu Komunikacijske strategije za informiranje javnosti o pristupanju BiH EU-u.

Multipliciranje općih informacija o procesu europskih integracija putem informativno-promidžbenih aktivnosti i distribuiranjem prikladnih promidžbenih i informativnih materijala čini osnovu ovih planova, čiji je stupanj realizacije u proteklim godinama bio do 80% te je kao takav bio uvjetovan odsutnošću međuinstitucionalne suradnje u realizaciji komunikacijskih aktivnosti (2009.-2016.), kao i nedostatnim materijalnim i ljudskim kapacitetima. Također je i neprimjerena komunikacija prema donositeljima i provoditeljima odluka utjecala na ovakav postotak realizacije.

Godišnja istraživanja javnog mnijenja koja provodi Direkcija angažiranjem izvanjske agencije potvrđuju podršku pristupanju EU-u između 56% i 78% (2015., 2016., 2017. i 2018.), odnosno daju dodatnu potvrdu opredijeljenosti opće javnosti za pristupanje EU-u.

1 S.W.O.T. je akronim, tj. kratica koju čine početna slova engleskih riječi – Strengths

(snaga), weaknesses (slabosti), opportunities (mogućnosti) i threats (prijetnje). 2 P.E.S.T. je akronim, tj. kratica sastavljena od početnih slova engelskih riječi –

political (politički), economic (ekonomski), social (društveni) i technological

(tehnološki).

Rezultati provedenih istraživanja u posljednje četiri godine

(slika 1.) ukazuju na značajan pad podrške javnosti sa 78% u 2015. na 56,5% u 2018. godini.

Poredba rezulatata višegodišnjih istraživanja pokazuje kako građani smatraju da nemaju dovoljno informacija o procesu europskih integracija. Većina u vezi s procesom europskih integracija izjavljuje da ih u medijima najviše zanimaju teme o utjecaju procesa europskih integracija na svakodnevni život. Građani se najčešće informiraju o pitanjima europskih integracija putem televizije i interneta. Mogućnost korištenja financijske pomoći EU-a prva je na listi tema koje zanimaju građane, ali nizak postotak ispitanika smatra da je o njoj dobro obaviješten. Godišnja istraživanja javnog mnijenja dostupna su na http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/istrazivanje/default.aspx?id=1905&langTag=bs- BA&template_id=120&pageIndex=1

Stalno praćenje medija u Direkciji pokazuje da se o procesu europskih integracija izvještava šturo, uopćeno i u kontekstu dnevnopolitičkih događanja, tako što se naglasak stavlja na izjave dužnosnika BiH i Unije. U pisanim, online i elektroničkim medijima nedostaju analitički tekstovi i tematski prilozi u kojima bi novinari predstavili običnim građanima koliko će proces pridruživanja EU-u utjecati na kvalitetu života u BiH, koje se reforme moraju provesti i kakav će očekivani učinak one imati, te koje strukture i na koji način mogu koristiti financijsku pomoć iz europskih fondova. Izvještaji o procesu pridruživanja EU-u se, čak i u programima javnih servisa, ne emitiraju u udarnim terminima. Ovakav način medijskog izvještavanja zahtijeva promjenu pristupa i prema medijima. U tom smislu je potrebno organizirati radionice na kojima bi se novinari informirali i educirali o specifičnim temama, podržali u pisanju istraživačkih i analitičkih tekstova, te potaknuli na širenje opsega tema, s tim što u središtu zanimanja trebaju biti teme od interesa građana.

SNAGA SLABOST

Natpolovična podrška građana BiH pristupanju Najviši vanjskopolitički prioritet BiH Opredijeljenost svih razina vlasti za članstvo BiH u EU Institucionalna snaga, znanje i vještine Prepoznatljivost potrebe za komuniciranjem o procesu Postojanje Strategije i akcijskih planova Izražen interes građana za informiranje o pretpristupnoj pomoći EU-a

Nepostojanje proračunskih sredstava za komuniciranje o procesu europskih integracija Izostanak sudjelovanja institucija u procesu komuniciranja o EU-u i nedefinirani kanali komuniciranja Strah od promjene Građani koji ne vide EU kao pokretač promjena Nazivlje u uporabi u komuniciranju o procesu europskih integracija nije prilagođeno ciljnim javnostima Neinformiranost/nezainteresiranost specifičnih ciljnih skupina i opće javnosti o implikacijama, što rezultira nerealnim očekivanjima i/ili porastom euroskepticizma Nedovoljno poznavanje procesa i mogućnosti korištenja IPA sredstava


MOGUĆNOSTI PRIJETNJE Integracija u EU kao pokretač promjena Opredijeljenost EU za nastavak proširenja Poticaj u procesu - status kandidatkinje Regionalna i međunarodna suradnja Podrška donatora Spremnost zemalja iz regije za razmjenu iskustava Tehnološki izazovi - online komuniciranje

Zastoj u procesu Nezainteresiranost specifičnih ciljnih skupina za informacije o procesu pristupanja BiH EU-u Neodgovarajuće medijsko praćenje procesa europskih integracija Politička, ekonomska i socijalna nestabilnost unutar Unije Društveno-politička nestabilnost u BiH Nerazumijevanje medija i okruženja

Aktivnije uključivanje komunikatora iz nadležnih institucija u komuniciranje o

procesu

Tablica 1. SWOT analiza komuniciranja

Akademska zajednica također može dati značajan doprinos kontinuiranom i konstruktivnom kritičkom raspravom o integraciji u EU. S tim ciljem Direkcija za europske integracije pokrenula je znanstveno-stručni časopis Sui generis, radi osiguranja prostora i kanala za analizu procesa i implikacija na različite segmente društva.

VREMENSKI OKVIR

Primjena Komunikacijske strategije započinje kad Bosna i Hercegovina stekne status kandidatkinje, a novi strateški pristup vrijediti će do članstva BiH u EU-u.

Komunikacijske aktivnosti bit će specificirane u godišnjim akcijskim planovima koje će usvajati Vijeće ministara BiH na prijedlog Direkcije, a koji će se izrađivati i provoditi u suradnji s institucijama BiH i ostalim partnerima u komuniciranju o procesu europskih integracija u BiH. Godišnje akcijske planove za primjenu ove Strategije izrađuje Direkcija za europske integracije na temelju priloga pristiglih od delegiranih državnih službenika iz institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za njihovu provedbu.

Strategija će biti evaluirana i revidirana u skladu s potrebama procesa pristupanja EU-u, a specifične teme, koje budu iziskivale detaljnije komuniciranje, bit će opisane u posebnim komunikacijskim i operativnim dokumentima kompatibilnim s ovom Strategijom.

CILJEVI

Osnovni cilj Strategije je osigurati bolje razumijevanje procesa europskih integracija, što omogućuje formiranje stajališta javnosti o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji na osnovi provjerenih i pravovremenih informacija.

Cilj novog pristupa predviđenog ovom Strategijom je postizanje 1:

- otvorenosti i transparentnosti institucija/nositelja komunikacijskih aktivnosti u procesu europskih integracija i kontinuirane razmjene informacija među njima;

- sinhroniziranog komuniciranja dionika/partnera o procesu pristupanja BiH EU-u;

- uključenosti i zainteresiranosti ciljnih javnosti; - razumijevanja procesa europskih integracija; - razumijevanja reformskih aktivnosti. Novi način komuniciranja, koji bi trebao započeti stjecanjem

statusa kandidatkinje Bosne i Hercegovine, podrazumijeva aktivno sudjelovanje institucija BiH u sinergiji s partnerima i drugim dionicima koji imaju važnu ulogu u procesu europskih integracija.

Za postizanje cilja novog pristupa potrebno je: - unaprijediti institucionalne kapacitete nositelja

komunikacijskih aktivnosti,2

1 Odgovori zainteresiranih pojedinaca na online upitnik objavljen s ciljem prikupljanja

informacija o prioritetnim temama, komunikacijskim kanalima, potrebama i

prijedlozima u području komunikacija o procesu europskih integracija (EI) Bosne i

Hercegovine ukazali su na potrebu dopune ciljeva u komuniciranju.

- promijeniti razumijevanje komuniciranja o procesu i pozicioniranje ovih aktivnosti unutar institucija koje sudjeluju u procesu komuniciranja,

- dobiti podršku i sudjelovanje partnera i multiplikatora mišljenja u procesu komuniciranja.

Strategijom bi različitim javnostima u BiH trebala omogu-ćiti3:

- aktivno sudjelovanje u procesu europskih integracija; - razumijevanje procesa europskih integracija u

područjima od njihovog interesa; - upoznavanje s prednostima i nedostatcima procesa

europskih integracija; - upoznavanje s obvezama i izazovima koji se nalaze

pred institucijama BiH u procesu europskih integracija; - komunikaciju o procedurama i mogućnostima

korištenja IPA-inih sredstava u BiH; - dijalog i kritičku raspravu s civilnim društvom,

poslovnom i akademskom zajednicom. Specifični ciljevi ove Strategije bit će prilagođeni potrebama

specifične ciljne skupine, kao i kanalima i sredstvima komunikacije.

JEZIK, KANALI I PORUKE

Jezik u komunikaciji o procesu treba biti odmjeren, primjeren i razumljiv javnosti, uz dosljednu uporabu ujednačenog nazivlja. Komunikaciju treba potkrijepiti konkretnim primjerima koji govore o utjecaju europskih integracija na svakodnevni život.

Glavna poruka u komuniciranju o procesu europskih integracija je:

INTEGRACIJA BOSNE I HERCEGOVINE U EUROP-SKU UNIJU ŠANSA JE ZA UNAPRJEĐENJE KVALITETE ŽIVOTA U BiH.

Ova poruka treba biti inkorporirana u svaku komunikacijsku aktivnost u procesu pristupanja, bez obzira na nositelja komunikacije.

Poruke namijenjene specifičnim ciljnim javnostima bit će prilagođene i precizirane u godišnjim akcijskim planovima, ovisno o fazama procesa pristupanja i potrebama komuniciranja tog procesa, te usmjerene na identificirane ključne skupine posredstvom multiplikatora ili izravnim komunikacijskim kanalima.

Treba povesti računa o komunikacijskim kanalima za osobe s invaliditetom, te komunikacijske kanale, alate i oblike prilagoditi specifičnim potrebama.

PROVODITELJI STRATEGIJE

Dosadašnja primjena komunikacijskih aktivnosti ukazuje na nedovoljnu i neodgovarajuću komunikaciju između komunikatora u institucijama BiH. Stoga je poboljšanje interne komunikacije unutar identificirane skupine, odnosno fokusiranje na državne službenike zaduženе za komunikaciju, odnose s javnošću i europske integracije, preduvjet za kvalitetnu provedbu Strategije. Promjena strateškog pristupa u komuniciranju, s težištem na umrežavanje i zajedničko komuniciranje imenovanih državnih službenika u institucijama BiH (osobito zaduženih za komunikacije, odnose s javnošću i europske integracije), omogućit će sudjelovanje i ostalih ciljnih javnosti u ulozi partnera.

2 Uočena je slabost institucija koje sudjeluju u komuniciranju o procesu europskih

integracija te u tom smislu postoji potreba imenovanja službenika za

komunikacije/službenika za odnose s javnošću koji će, prije svega, biti posvećeni

obavljanju ovih poslova. 3 Za definiranje su korišteni odgovori zainteresiranih pojedinaca na online upitnik

objavljen s ciljem prikupljanja informacija o prioritetnim temama, komunikacijskim

kanalima, potrebama i prijedlozima u području komunikacija o procesu europskih

integracija (EI) Bosne i Hercegovine.


Strateško komuniciranje o procesu europskih integracija onih koji su zaduženi za ostvarivanje zadaća (državni službenici) iz ovog procesa omogućuje kvalitetniji pristup ciljnim javnostima, bolju primjenu Strategije i participativni pristup procesu pristupanja, uz korištenje sljedećih posebnih poruka:

- Uspjeh integracije BiH u EU ovisi o svim segmentima društva i šansa za bolji život građana BiH.

- Komuniciranje o pristupanju Europskoj uniji nije jednostavan zadatak i bez suradnje među institucijama ne može biti uspješno.

- Institucije u BiH trebaju obaviti svoj dio posla i ispuniti formalne zahtjeve koji proizlaze iz integracije u EU, radi daljnjeg napretka i podizanja kvalitete života u BiH.

Za provedbu Strategije potrebno je: - unaprijediti internu komunikaciju u institucijama BiH, - unaprijediti institucionalne kapacitete i kompetencije

nositelja komunikacijskih aktivnosti, - koristiti usklađene poruke u komunikaciji s ciljnim

javnostima.

CILJNE JAVNOSTI, KANALI I ALATI

Strategijom su definirane tri ključne javnosti: 1. kreatori i pokretači javnog mnijenja

a) mediji, organizacije civilnoga društva, akademska zajednica, poslovna zajednica, EU info centri itd.

b) donositelji i provoditelji odluka, DEU, EUSR, DKP itd.

2. mladi (učenici osnovnih i srednjih škola, studenti) 3. skupine posebno osjetljive na promjene (umirovljenici,

nezaposleni, poljoprivrednici, kućanice, osobe s invaliditetom, izbjeglice, ljudi koji nemaju izgrađen stav o procesu itd.).

Kreatori i pokretači javnog mnijenja imaju i partnersku ulogu u komuniciranju o procesu - njihov utjecaj na oblikovanje javnog mnijenja jednako je bitan, ali se perspektiva, težište i prioriteti mogu razlikovati, pa se stoga u sinergiji komunikacijskih aktivnosti svih nabrojanih dionika mogu očekivati najbolji rezultati.

1. Kreatori i pokretači javnog mnijenja

Kreatori i pokretači javnog mnijenja su ciljna skupina čiji djelovanje pridonosi unaprjeđenju informiranosti i znanja zainteresiranih građana. Oni znatno utječu na to kako će komunikacijske poruke provoditelja Strategije biti percepirane i

prihvaćene u javnosti. Ova ciljna javnost nerijetko komunicira bez posrednika s građanima. Snaga poruka u komunikaciji određenih pripadnika ove ključne javnosti je najveća, ali istodobno i najpodložnija distorziji.

U ovu ciljnu javnost ubrajamo sljedeće skupine: a) donositelji i provoditelji odluka (politički

predstavnici i imenovani dužnosnici, rukovoditelji institucija BiH, članovi Parlamentarne skupštine BiH, nositelji zakonodavne i izvršne vlasti, te državni službenici u entitetima, kantonima, općinama i Brčko distriktu BiH, DEU, EUSR, diplomatska i predstavništva kulture članica EU u BiH)

b) multiplikatori (mediji, OCD, akademska zajednica, poslovna zajednica, EU info centri itd.).

Funkcionalni dijalog s predstavnicima civilnoga društva i akademske zajednice, kao i sudjelovanje građana u kreiranju i provedbi javnih politika važan je element europskih integracija, doprinosi boljem razumijevanju nužnih reformi u BiH, te je stoga izunimno značajno, uz nadležne institucije koje sudjeluju u kreiranju i provedbi Strategije, u ovaj važan zadatak uključiti i ostale zainteresirane javnosti u BiH.

Prilikom organiziranja javnih savjetovanja, predstavnici organizacija civilnoga društva i akademske zajednice u BiH istaknuli su zanimanje za teme iz sektorskih politika koje se odnose na zdravstvo, socijalnu zaštitu, obrazovanje, ekologiju, ljudska prava, poljoprivredu i ruralni razvoj, mlade, uz napomenu da se težište njihovog djelovanja s vremenom mijenja, pa tako i potrebe za specifičnim informacijama. Također je izražena potreba za dodatnim informacijama o sredstvima pretpristupne pomoći koja je dostupna Bosni i Hercegovini, na što se ovi fondovi odnose i kako se tim sredstvima može pristupiti.

Predlaže se korištenje mreža organizacija civilnog društva u BiH kao provjerenog komunikacijskog kanala, kao i medija (elektronički, pisani i online), te internetskih stranica nadležnih institucija.

U smislu provedbe ove Strategije, pod poslovnom zajednicom podrazumijevaju se gospodarski subjekti u privatnom i javnom vlasništvu, gospodarske komore, gospodarske udruge - udruge proizvođača, udruge poslodavaca te sindikalne organizacije.

Imajući u vidu činjenicu da će ispunjavanjem kriterija za članstvo doći do velikih promjena u sferi poslovanja, ključne komunikacijske teme podrazumijevaju informacije o obvezama prilagođavanja poslovanja i proizvodnje europskim standardima, te prednostima i mogućnostima koji se procesom približavanja EU-u otvaraju gospodarskim subjektima, a posebno o mogućnostima korištenja instrumenata pomoći, koji uključuju izravnu pomoć poljoprivrednim proizvođačima. Dodatno, u odvojenim komunikacijskim procesima treba ukazivati na potrebu stalnog unaprijeđenja procesa dvosmjerne komunikacije između vlasti i poslovne zajednice, te potrebe olakšavanja "četiri slobode", (sloboda kretanja roba, ljudi, kapitala i pružanja usluga).

Državni službenici trebaju prilagoditi poruke činjenicama koje se odnose na proces pristupanja EU-u te pravima i obvezama koje iz njega proizlaze, dostupna sredstva iz programa EU-a i ostalu financijsku pomoć EU-a. Dodatno, posebnu pozornost treba posvetiti otklanjanju predrasuda i mitova koje su svojstvene ovome procesu.

Posebne poruke koje se odnose na kreatore i pokretače javnog mnijenja su 1:

- Integracija Bosne i Hercegovine u Europsku uniju je šansa za unaprjeđenje kvalitete života u BiH.

1 Usuglašene s prisutnim predstavnicima organizacija civilnog društva, akademske i

poslovne zajednice na javnim savjetovanjima održanim 12.12.2017. u Doboju


- Vi ste ključni partner u komuniciranju o procesu europskih integracija u BiH.

- Samo točne, objektivne i pravovremene informacije o procesu pristupanja BiH su korisne.

- Komunicirajmo o prednostima i nedostacima procesa europskih integracija u BiH i obvezama koje nam se nalaze na europskom putu.

- Proces europskih integracija je naš zajednički zadatak - preuzmite i vi svoj dio odgovornosti.

- Vaše kritičko promatranje, analiziranje i izvještavanje o procesu je ključno za percepciju javnosti.

- EU je najveći donator u BiH. - BiH kao potencijalna kandidatkinja za članstvo u EU

koristi IPA fondove, dok će nakon pristupanja EU imati na raspolaganju strukturne fondove.

- Sredstva iz IPA-e pomažu reforme nužne za ulazak u EU.

- Poslovna zajednica treba jasno artikulirati svoje potrebe u procesu pristupanja i prilagodbi.

- (P)ostanimo konkurentni na tržištu BiH i EU. - Poslovni subjekti su nositelji gospodarskog razvoja

koji je šansa za unaprjeđenje života građana BiH. - Ojačajmo domaću proizvodnju kako bi (p)ostali

konkurentni na domaćem i inozemnom tržištu. - Sudjelujmo u procesu europskih integracija radi

dobrobiti društva u cijelosti.

2. Mladi

Ova ciljna javnost obuhvaća učenike osnovnih i srednjih škola i studente. Kanali i alati komunikacije trebaju biti prilagođeni korisničkim navikama mladih, a poruke vrlo kratke i prilagodljive digitalnim formatima. Godišnja istraživanja javnog mnijenja pokazuju da mladi vide najveće koristi od integracije u EU u slobodi kretanja i mogućnostima školovanja u EU, te da kontinuirano podržavaju integraciju BiH u EU.

Specifične poruke namijenjene ovoj ciljnoj javnosti su: - Integracija Bosne i Hercegovine u Europsku uniju je

šansa za unaprjeđenje kvalitete života u BiH. - Preuzimanje vrijednosti visokoobrazovnih sustava EU

daje veće mogućnosti za obrazovanje i razvoj u BiH. - Obrazovne politike EU osiguravaju cjeloživotno

učenje i veću kvalitetu obrazovanja. - Članice EU izdvajaju značajne iznose za znanost i

istraživanje. - Mladi imaju pravo na reformu obrazovnog sustava i

prilagođavanje obrazovnih politika tržištu rada.

3. Skupine posebno osjetljive na promjene

U ovu ciljnu javnost spadaju umirovljenici, nezaposleni, poljoprivrednici, kućanice, osobe s invaliditetom, izbjeglice i ljudi koji nemaju izgrađen stav o procesu. Ovoj ciljnoj javnosti treba posvetiti dodatnu pozornost, posebno u odabiru komunikacijskih sredstava. Skupine unutar ove javnosti vide najmanju izravnu vezu s procesom integriranja, stoga je komunikaciju potrebno predstaviti u kontekstu konkretne koristi za njih i otklanjati predrasude i mitove u vezi s pristupanjem Europskoj uniji.

Specifične poruke za skupine posebno osjetljive na promjene su:

- Integracija Bosne i Hercegovine u Europsku uniju je šansa za unaprjeđenje kvalitete života u BiH.

- Članstvo u EU ne dokida identitet, običaje i kulturološke prakse države koja pristupa.

- Članstvo u EU podrazumijeva dosljedno poštivanje prava jednakih za sve.

- EU potiče konkurentnost, kvalitetu i autohtonost proizvoda.

- Pristupanje EU otvara prilike za nova radna mjesta.

- Preuzimanjem zakonodavstva EU država postaje uređenija, stabilnija, a okolnosti izvjesnije.

- Bosna i Hercegovina ima mogućnost korištenja sredstava iz pretpristupnih fondova kojima se potpomažu reforme nužne za bolji život svih građana.

Dosadašnja istraživanja javnog mnijenja upućuju na to da je televizija primarni kanal za primanje informacija o procesu europskih integracija u BiH, te je u tom smislu medijski prostor za plasiranje poruka putem TV postaja jedan od ključnih kanala komuniciranja. Uzimajući u obzir da je, prema istraživanjima javnog mnijenja, u porastu korištenje interneta kao komunikacijskog kanala, internetske stranice i nalozi na društvenim mrežama institucija BiH i online mediji biti će korišteni kao novi kanal komuniciranja koji, s napretkom u procesu pristupanja EU-u, zauzima jednako mjesto kao i dosad tradicionalno korišteni kanali i alati.

KANALI KOMUNICIRANJA

ALATI KOMUNICIRANJA

Osobni kontakti Sastanci, prezentacije, seminari, radne skupine, panel-rasprave, fokus grupe, radionice, obuke, savjetovanja

Mediji Televizijski i radijski programi, novinski članci, priopćenja za javnost, intervjui, reportaže, lokalne priče, zakup televizijskog i radijskog prostora

Online Internetske stranice, nalozi na društvenim mrežama, portal o europskim integracijama, online oglašavanje, e-konzultacije

Izdavaštvo Monografske i serijske publikacije, plakati, brošure, leci, zakup billboarda (outdoors advertising), police EU info centara

Javni događaji Obilježavanja Dana Europe, Europskog dana jezika, sportske i kulturne manifestacije, sadržaji za različite ciljne skupine, edukativne radionice, novinarski brunchevi (užine), prijami, neposredna komunikacija s građanima, informativne kampanje

Istraživanja Istraživanja javnog mnijenja, fokus grupe, istraživanja zadovoljstva korisnika, online ankete

Tablica 2. Najčešće korišteni komunikacijski kanali i alati

Komunikacijski alati i kanali prilagođeni ciljnim javnostima bit će definirani u godišnjim akcijskim planovima za provedbu ove Strategije, shodno aktivnostima.

Dinamične promjene u okruženju stvaraju potrebu za kreiranjem dodatnog kanala za komuniciranje o europskim integracijama - portala o europskim integracijama, koji bi služio kao interaktivna platforma za sve komunikatore u institucijama BiH, a bio bi inkorporiran u internetske stranice Direkcije za europske integracije.

Portalu o europskim integracijama komunikatori bi pristupali u svako doba dana i plasirali sadržaje iz nadležnosti institucija u kojima rade. Portal bi zainteresiranim ciljnim javnostima omogućio da na jednom mjestu pronađu sve informacije o procesu europskih integracija, te komuniciraju o procesu putem online formi. Portal o europskim integracijama treba sadržavati i posebne podstranice namijenjene za informacije o IPA-inim sredstvima s razvrstanim sadržajem.

VIZUALNI IDENTITET

Direkcija za europske integracije provela je natječajni postupak za izbor vizualnog identiteta procesa europskih integracija, s ciljem svojevrsnog oznakovljenja procesa, među ostalim, izborom jedinstvenog i prepoznatljivog vizualnog identiteta koji će, uz odgovarajuće komunikacijske aktivnosti, svakog pojedinca asocirati na BiH i njezinu težnju za članstvom u zajednici europskih zemalja.

Proces europskih integracija je jedinstven, dinamičan, a jedna od njegovih glavnih poruka je "jedinstvo u raznolikosti", te je stoga osnovna zamisao bila odabrati vizualni identitet koji će na odgovarajući način prenijeti tu poruku.

Između 102 pristigla rada, stručno povjerenstvo koje su činili priznati i ugledni stručnjaci, na osnovi kriterija (povezanosti s temom, estetičnosti, kreativnosti i unikatnosti, jednostavnosti,


grafičke kvalitete i primjenjivosti) izabralo je logo i slogan procesa "Embrace Diversity" (Prigrlimo raznolikosti).

Vizual u svojoj osnovi sadrži tipografsko rješenje, kreiran je formom i antiformom slova akronima BiH i EU. Slova "I", "E" i "U" obojena su istom bojom, kako bi se vizual mogao čitati kao BiH i EU. Razlike između dobivenih formi simbolično predstavljaju raznolikosti stanovništva BiH i EU.

Institucije Bosne i Hercegovine su, u cilju oznakovljenja procesa u svim komunikacijskim aktivnostima o procesu europskih integracija, zaključcima Vijeća ministara BiH1zadužene da koriste vizualni identitet procesa europskih integracija u traženom formatu, isključivo na promidžbenim materijalima i dokumentima o temama iz domene europskih integracija, a korištenje loga i slogana procesa bit će omogućeno i drugim zainteresiranim stranama koje komuniciraju o procesu europskih integracija, uz obvezu namjenskog i pravilnog korištenja vizualnog identiteta isključivo u nekomercijalne svrhe.

Kriteriji za apliciranje loga i slogana na dokumente, medije javnog oglašavanja, promidžbeni materijal, u tiskanom, digitalnom okruženju i prostoru, te primjeri odobrenog i neodobrenog apliciranja, boje i tipografija opisani su u Knjizi grafičkih standarda, koja je na zahtjev dostupna zainteresiranim stranama u elektroničkom obliku.

PRORAČUN/RESURSI

Planirane aktivnosti financiraju se iz proračuna institucija BiH (u skladu s trogodišnjim dokumentima okvirnog proračuna), bilateralnih projekata, projekata pomoći EU-a u BiH, međunarodnih donacija i sredstava partnera u primjeni Strategije.

Proračun i resursi (ljudski i materijalni) planiraniju se kao sastavni dio godišnjih akcijskih planova, koje na kraju kalendarske godine usvaja Vijeće ministara BiH uz prateće zaključke koji se odnose na način primjene, zadužene institucije, te praćenje i izvješćivanje.

PRAĆENJE I MJERENJE

Realiziranje godišnjih akcijskih planova za provedbu ove Strategije pratit će Direkcija za europske integracije i godišnje izvješćivati Vijeće ministara BiH.

Prilikom praćenja i mjerenja realizacije godišnjih akcijskih planova bit će korištene sljedeće metode i mjerljivi pokazatelji:

- provođenje godišnjeg istraživanja javnog mnijenja CATI o procesu europskih integracija u BiH,

- organiziranje fokus grupa kao metode kvalitativnih istraživanja s ciljnim javnostima,

1 sa 140. sjednice održane 26.4.2018. godine

- kvantitativna i kvalitativna analiza medijskih objava o procesu europskih integracija u BiH,

- statistika interakcije korisnika i aktivnosti na službenim internetskim stranicama institucija BiH,

- statistika interakcije korisnika i aktivnosti na službenim online stranicama i društvenim nalozima institucija BiH,

- analize zadovoljstva korisnika korištenjem usluga institucija BiH,

- broj tiskanog i distribuiranog promidžbenog materijala, - broj osoba pretplaćenih na bilten institucija BiH i

stupanj pregleda, - broj održanih komunikacijskih događaja - radionica,

seminara, konferencija, broj sudionika i njihov interes mjerljiv kroz interakciju ili popunjeni evaluacijski obrazac,

- analiza ključnih nalaza istraživanja, na osnovi koje će se revidirati i poboljšati planirane aktivnosti, ali i identificirati prioritetne ciljne skupine.

ZAKLJUČAK

Komunikacijska strategija o pristupanju Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva daje okvir za provođenje zajedničkih komunikacijskih aktivnosti institucija u BiH, u suradnji s ostalim partnerima. Njezina uspješna primjena, uz izgradnju svrhovitog sustava komuniciranja, omogućit će bolje razumijevanje procesa europskih integracija radi osiguranja podrške javnosti procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji. Samo zajedničkim i sinhroniziranim djelovanjem institucija BiH moguća je uspješna primjena ove Strategije. Strategija će biti detaljnije razrađena i realizirana u godišnjim akcijskim planovima, u skladu s matricom koja je sastavni dio ovoga dokumenta (Prilog 1.), te periodično revidirana i usklađena s ostalim strateškim dokumentima Vijeća ministara BiH. Partneri u komunikaciji pozvani su da koriste poruke te zajedničke formalne i neformalne kanale, u svrhu kvalitetnog i efektivnog komuniciranja o procesu. Tekstom se uspostavlja strateški pristup za navedeni vremenski okvir, ali će biti revidiran u skladu s prioritetima u procesu. Specifične teme koje budu iziskivale detaljnije planiranje bit će opisane u posebnim komunikacijskim dokumentima, kompatibinim s ovom Strategijom.

Direkcija za europske integracije zahvaljuje institucijama BiH, organizacijama civilnoga društva koje su sudjelovale u terenskim i online konzultacijama (Vanjskopolitička inicijativa, Udruženje demobilisanih boraca (Bužim), Centar za odgovornu demokratiju (COD) Luna, Udruženje roditelja u borbi protiv zloupotrebe droga - Ruka ruci, Udruženje osoba sa tjelesnim nedostatkom-amputacijom «Amputirci» Bužim, Udruženje oboljelih od šećerne bolesti Bužim, Udruženje ALEA, Udruženje oboljelih od PSPT-a VOX, Europlus Doboj, Omladinski centar Vermont), Univerzitetu u Banjoj Luci i Privrednoj komori RS-a, Delegaciji EU u BiH i njemačkom GIZ-u u pripremi ovog dokumenta.



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Дирекције за европске интеграције, на 169. сједници одржаној 21.03.2019. године, донио је

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ СТРАТЕГИЈЕ КОМУНИЦИРАЊА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ О

ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ - ОД КАНДИДАТСКОГ

СТАТУСА ДО ЧЛАНСТВА

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом одлуком усваја се Стратегија комуницирања институција Босне и Херцеговине о процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства и чини саставни дио ове одлуке.

Члан 2. (Употреба мушког и женског рода)

Изрази који су у овој одлуци, ради прегледности, дати у једном граматичком роду без дискриминације се односе и на мушкарце и на жене.

Члан 3. (Спровођење, праћење и извјештавање)

(1) За спровођење Стратегије комуницирања институција Босне и Херцеговине о процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства, из члана 1. ове одлуке, задужују се институције Босне и Херцеговине.

(2) Стратегија комуницирања институција Босне и Херцеговине о процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства, из члана 1. ове одлуке, спроводи се путем годишњих акционих планова Савјета министара Босне и Херцеговине која израђује Дирекција за европске интеграције на основу прилога пристиглих из институција Босне и Херцеговине надлежних за њено спровођење.

(3) Дирекција за европске интеграције једном годишње извјештава Савјет министара Босне и Херцеговине о реализацији акционих планова за спровођење Стратегије комуницирања институција Босне и Херцеговине о процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства, на основу информација пристиглих из институција Босне и Херцеговине задужених за њено спровођење.

Члан 4. (Престанак важења)

Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Комуникацијска стратегија за информисање јавности о приступању Босне и Херцеговине Европској унији, коју је Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио на 78. сједници, одржаној 26. фебруара 2009. године.


Ова одлука ступа на снагу даном стицања кандидатског статуса Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 56/19 21. марта 2019. године

Сарајево


СТРАТЕГИЈА КОМУНИЦИРАЊА ИНСТИТУЦИЈА БиХ О ПРОЦЕСУ

ПРИСТУПАЊА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ - ОД КАНДИДАТСКОГ

СТАТУСА ДО ЧЛАНСТВА ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА

ACQUIS - правна тековина ЕУ, скуп права и обавеза које све државе чланице обавезују и повезују унутар Европске уније

ДЕУ - Делегација Европске уније у БиХ ДКП - дипломатско-конзуларно представништво ЕИ - европске интеграције/интеграција у ЕУ ЕУ - Европска унија ЕУСР - Специјални представник Европске уније ИПА - Инструмент претприступне помоћи ЕУ ОЦД - организације цивилног друштва ЕУ ССП - Споразум о стабилизацији и придруживању

УВОД

О приступању Босне и Херцеговине Европској унији као спољнополитичком приоритету говори се, пише и комуницира већ више од двије деценије. Процес приступања је производ неподијељене воље свих политичких опција у земљи али и општеприхваћени циљ свих сегмената босанскохерцеговачког друштва. Подразумијева трансформацију земље и друштва у цјелини јер обухвата потпуно прилагођавање политика, те институционалног, правног и економског система европским стандардима.

Од доношења Одлуке о покретању иницијативе за приступање БиХ ЕУ 1999. године па све до ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (у даљем тексту: ССП) 2015. године, приступање Босне и Херцеговине Унији имало је континуирану подршку шире јавности и било признато у цијелој земљи као најбитнији предуслов остваривања безбједности и напретка БиХ.

У том смислу и у Комуникацијској стратегији за информисање јавности о приступању Босне и Херцеговине Европској унији из 2009. године зацртане су основе информисања и комуницирања о процесу европских интеграција у БиХ, како би се у потпуности осигурало разумијевање свих обавеза и изазова које БиХ има на овом путу. Дирекција за европске интеграције (у даљем тексту: Дирекција) препозната је као носилац овог комуникацијског процеса, уз неопходан ангажман и других актера и партнера (попут посебно битних мултипликатора мишљења) који су, осим институција БиХ, актери у комуницирању о процесу интегрисања.

Напредак у процесу приступања БиХ ЕУ, нова динамика процеса, те очекивани кандидатски статус БиХ, који доноси нове обавезе, захтијевају промјену приступа комуницирању са специфичним циљним групама, како би се унаприједила знања јавности и разумијевање импликација приступања на свакодневни живот и друштво у цјелини. Квалитативна и квантитативна истраживања, те обављене консултације са институцијама у БиХ и другим заинтересованим јавностима показују незадовољавајући


степен информисаности о процесу, али и пораст евроскептицизма.

Научене лекције указале су на то да је потребна другачија подјела циљних јавности у комуникацији о процесу, да с њима треба комуницирати специфичним порукама, прилагођеним интересима сваке од циљних јавности и да носиоци комуникацијских активности треба да буду све институције управе на свим нивоима власти. У овој стратегији Савјета министара БиХ под носиоцима комуникацијских активности подразумијевају се комуникатори у институцијама БиХ 1 а институције на осталим нивоима као партнери у комуникацији.

Стратегија комуницирања институција БиХ о процесу приступању Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства (у даљем тексту: Стратегија), за разлику од претходне, тежиште у комуницирању премјешта са општег приступа (свим циљним групама углавном једнаким/општим порукама, у различитом обиму) на различите приступе свакој циљној групи са специфичним темама (које нису предмет интересовања свих циљних група).

У претходној стратегији Дирекција је препозната као главни комуникатор о процесу, уз дјелимично учешће институција, и то у улози мултипликатора мишљења. Нови приступ подразумијева учешће свих институција Босне и Херцеговине у улози носилаца процеса комуницирања из њиховог дјелокруга и надлежности са Дирекцијом као фокалном тачком. За успјешно комуницирање о наступајућим обавезама, процесима и импликацијама потребно је комуницирати у синергији са осталим комуникацијским партнерима (институцијама на свим нивоима, невладиним организацијама, ДЕУ, ЕУСР-ом и ДКП-има држава чланица ЕУ).

Стратегијом се прецизирају комуникацијски приступ, циљне јавности, главне поруке, канали и алати у складу са изазовима процеса европских интеграција ради бољег разумијевања процеса.

Годишњим акционим плановима детаљно ће бити дефинисани циљеви, рокови, потребна финансијска средства, индикатори те носиоци за сваку конкретну активност, у складу са приоритетима за наведени временски оквир.

СИТУАЦИОНА АНАЛИЗА

За припрему Стратегије, као полазна основа, коришћена је Комуникацијска стратегија за информисање јавности о приступању БиХ ЕУ (2009).

Осим тога, за припрему дубље ситуационе анализе коришћене су анализе микро и макро окружења,

S.W.O.T. 2 анализа комуницирања о процесу европских интеграција и позиције у спољном окружењу у БиХ и

P.E.S.T.3 анализа спољног окружења, анализа појединачних јавности (државни службеници, академска заједница, медији) која је спроведена помоћу квантитавних истраживања и прикупљања одговора на онлајн анкетни упитник као и анализа објава коју је Дирекција обавила сталним праћењем медија (media monitoring). У анализи су коришћени и извјештаји о реализацији претходних годишњих

1 Савјет министара БиХ, агенције, дирекције и остали органи управе, односно

институције извршне власти, независно од извора финансирања 2 S.W.O.T. представља акроним, тј. скраћеницу коју чине почетна слова

енглеских ријечи – Strengths (снагa), weaknesses (слабости), opportunities

(могућности) и threats (пријетње). 3 P.E.S.T. представља акроним, тј. скраћеницу oд почетних слова eнглеских

ријечи – political (политички), economic (eкономски), social (друштвени) и

technological (технолошки)

акционих планова за реализацију Комуникацијске стратегије за информисање јавности о приступању БиХ ЕУ.

Мултиплицирање општих информација о процесу европских интеграција путем информативно-промотивних активности као и дистрибуирање прикладних промотивних и информативних материјала чини основу ових планова чији је степен реализације у протеклим годинама био до 80%, те је као такав био условљен одсуством међуинституционалне сарадње у реализацији комуникацијских активности (2009-2016), те недовољним материјалним и људским капацитетима. Такође је и неадекватна комуникација према доносиоцима и извршиоцима одлука утицало на овакав проценат реализације.

Годишња истраживања јавног мњења која спроводи Дирекција, ангажујући спољне агенције, потврђују подршку приступању ЕУ између 56% и 78 % (2015, 2016, 2017. и 2018) односно дају додатну потврду опредијељености опште јавности приступању ЕУ.

Резултати обављених истраживања у посљедње четири

године (слика 1) указују на значајан пад подршке јавности са 78% у 2015. на 56,5% у 2018. години.

Поређење резултата вишегодишњих истраживања показује да грађани сматрају да немају довољно информација о процесу европских интеграција. У вези са процесом европских интеграција, већина изјављује да их у медијима највише интересују теме о утицају процеса европских интеграција на свакодневни живот. Грађани се најчешће о питањима европских интеграција информишу путем телевизије и интернета. Могућност коришћења финансијске помоћи ЕУ је прва на листи тема које интересују грађане, али низак проценат испитаника сматра да је о њој добро обавијештен. Годишња истраживања јавног мњења доступна су на http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/istrazivanje/default. aspx?id=1905&langTag=bs-BA&template_id=120&pageIndex=1

Стално праћење медија у Дирекцији показује да се о процесу европских интеграција извјештава штуро, уопштено и у контексту дневнополитичких дешавања, тако што се акценат ставља на изјаве званичника БиХ и Уније. У принтаним, онлајн и електронским медијима недостају аналитички текстови и тематски прилози у којима би новинари обичним грађанима представили колико ће процес придруживања ЕУ утицати на квалитет живота у БиХ, које се реформе морају спровести и какав ће очекивани учинак оне имати, те које структуре и на који начин могу користити финансијску помоћ из европских фондова. Извјештаји о процесу придруживања ЕУ се, чак и у програмима јавних сервиса, не емитују у ударним терминима. Овакав начин медијског извјештавања захтијева промјену приступа и према медијима. У том смислу потребно је организовати радионице на којима би се новинари информисали и едуковали о специфичним темама, подржали у писању истраживачких и аналитичких текстова, те подстакли да прошире обим тема, с


тим да се у средишту занимања нађу теме које интересују грађане.

СНАГА СЛАБОСТ

Натполовична подршка грађана БиХ приступању Највиши спољнополитички приоритет БиХ Опредијељеност свих нивоа власти за чланство БиХ у ЕУ Институционална снага, знање и вјештине Препознатљивост потребе за комуницирањем о процесу Постојање Стратегије и акционих планова Изражен интерес грађана за информисање о претприступној помоћи ЕУ

Непостојање буџетских средстава за комуницирање о процесу европских интеграција Изостанак учешћа институција у процесу комуницирања о ЕУ и недефинисани канали комуницирања Страх од промјене Грађани који не виде ЕУ као покретач промјена Терминологија у употреби у комуницирању о процесу европских интеграција није прилагођена циљним јавностима Неинформисаност/незаинтересованост специфичних циљних група и опште јавности о импликацијама, што резултира нереалним очекивањима и/или порастом евроскептицизма Недовољно познавање процеса и могућности коришћења ИПА средстава

МОГУЋНОСТИ ПРИЈЕТЊЕ

Интеграција у ЕУ као покретач промјена Опредијељеност ЕУ за наставак проширења Подстицај у процесу - кандидатски статус Регионална и међународна сарадња Подршка донатора Спремност земаља из региона за размјену искустава Технолошки изазови - онлајн комуницирање

Застој у процесу Незаинтересованост специфичних циљних група за информације о процесу приступања БиХ ЕУ Неадекватно медијско праћење процеса европских интеграција Политичка, економска и социјална нестабилност унутар Уније Друштвено-политичка нестабилност у БиХ Неразумијевање медија и окружења

Активније укључивање комуникатора из надлежних институција у комуницирање о процесу

Табела 1. SWOT анализа комуницирања

Академска заједница, такође, може дати значајан допринос континуираном и конструктивном критичком расправом о интеграцији у ЕУ. С тим циљем Дирекција за европске интеграције је покренула научно-стручни часопис Sui generis, како би се обезбиједио простор и канал за анализу процеса и импликација на различите сегменте друштва.

ВРЕМЕНСКИ ОКВИР

Примјена Комуникацијске стратегије почиње стицањем кандидатског статуса Босне и Херцеговине, а нови стратешки приступ важиће до чланства БиХ у ЕУ.

Комуникацијске активности биће спецификоване годишњим акционим плановима које ће усвајати Савјет министара БиХ, на приједлог Дирекције, а који ће се израђивати и спроводити у сарадњи са институцијама БиХ и осталим партнерима у комуницирању о процесу европских интеграција у БиХ. Годишње акционе планове за реализацију ове стратегије израђује Дирекција за европске интеграције на основу прилога пристиглих од делегираних државних службеника из институција Босне и Херцеговине надлежних за њихово спровођење.

Стратегија ће бити евалуирана и ревидирана у складу са потребама процеса приступања ЕУ, а специфичне теме, које буду изискивале детаљније комуницирање, биће описане у посебним комуникацијским и оперативним документима, компатибилним са овом стратегијом.

ЦИЉЕВИ

Основни циљ Стратегије је осигурање бољег разумијевања процеса европских интеграција које омогућава формирање гледишта јавности о процесу приступања Босне и

Херцеговине Европској унији, на основу провјерених и благовремених информација.

Циљ новог приступа предвиђеног овом стратегија је постизање 1:

- отворености и транспарентности институција/но-силаца комуникацијских активности у процесу европских интеграција и континуиране размјене информација међу њима;

- синхронизованог комуницирања актера/партнера о процесу приступања БиХ ЕУ;

- укључености и заинтересованости циљних јавности;

- разумијевање процеса европских интеграција; - разумијевање реформских активности. Нови начин комуницирања, који треба да почне

стицањем статуса кандидата Босне и Херцеговине, подразумијева активно учешће институција БиХ у синергији са партнерима и другим актерима, који имају значајну улогу у процесу европских интеграција.

Да би циљ новог приступа био постигнут, потребно је: - унапређење институционалних капацитета носила-

ца комуникацијских активности,2 - промјена у разумијевању комуницирања о процесу

и позиционирању ових активности унутар институција које учествују у процесу комуни-цирања,

- подршка и учешће партнера и мултипликатора мишљења у процесу комуницирања.

Стратегијом би различитим јавностима у БиХ требало да буде омогућено3:

- да активно учествују у процесу европских интеграција;

- да разумију процес европских интеграција у областима од њиховог интереса;

- да се упознају са предностима и недостацима процеса европских интеграција;

- да се упознају са обавезама и изазовима који се налазе пред институцијама БиХ у процесу европских интеграција;

- комуникација о процедурама и могућностима коришћења ИПА средстава у БиХ;

- дијалог и критичка расправа са цивилним друштвом, пословном и академском заједницом.

Специфични циљеви ове стратегије биће прилагођени потребама специфичне циљне групе као и каналима и средствима комуникације.

ЈЕЗИК, КАНАЛИ И ПОРУКЕ

Језик у комуникацији о процесу треба да буде одмјерен, примјерен и разумљив јавности, уз досљедну употребу уједначене терминологије. Комуникацију је потребно

1 Одговори заинтересованих појединаца на онлајн упитник чији је циљ био

прикупљање информација о приоритетним темама, каналима комуницирања,

потребама и приједлозима у области комуникација о процесу европских

интеграција (ЕИ) Босне и Херцеговине указали су на потребу надопуне циљева

у комуницирању 2 Уочена је слабост институција које учествују у комуницирању о процесу

европских интеграција те у том смислу постоји потреба именовања службеника

за комуникације/службеника за односе с јавношћу који ће прије свега бити

посвећени обављању ових послова. 3 За дефинисање су коришћени одговори заинтересованих појединаца на онлајн

упитник који је имао за циљ прикупљање информација о приоритетним темама,

каналима комуницирања, потребама и приједлозима у области комуникација о

процесу европских интеграција (ЕИ) Босне и Херцеговине


поткријепити конкретним примјерима, који говоре о утицају европских интеграција на свакодневни живот.

Главна порука у комуницирању о процесу европских интеграција јесте:

ИНТЕГРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ ЈЕ ШАНСА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА У БиХ.

Ова порука треба да биуде инкорпорирана у сваку комуникацијску активност у процесу приступања, без обзира на носиоца комуникације.

Поруке намијењене специфичним циљним јавностима биће прилагођене и прецизиране годишњим акционим плановима, зависно од фаза процеса приступања и потреба комуницирања тог процеса, те усмјерене на идентификоване кључне групе путем мултипликатора или директним каналима комуницирања.

Потребно је повести рачуна о каналима комуницирања за особе са инвалидитетом, те комуникацијске канале, алате и форме прилагодити специфичним потребама.

РЕАЛИЗАТОРИ СТРАТЕГИЈЕ

Досадашња примјена комуникацијских активности указује на недовољну и неадекватну комуникацију између комуникатора у институцијама БиХ. Стога је побољшање интерне комуникације унутар идентификоване групе, односно фокусирање на државне службенике задужене за комуникације, односе с јавношћу и европске интеграције предуслов за квалитетно спровођење Стратегије. Промјена стратешког приступа у комуницирању, са фокусом на умрежавање и заједничко комуницирање именованих државних службеника у институцијама БиХ (нарочито задужених за комуникације, односе с јавношћу и европске интеграције), омогућиће учешће и осталих циљних јавности у улози партнера.

Стратешко комуницирање о процесу европских интеграција оних који су задужени за реализацију задатака (државни службеници) из овог процеса омогућава квалитетнији приступ циљним јавностима, бољу реализацију Стратегије и партиципативни приступ процесу приступања, уз коришћење сљедећих посебних порука:

- Успјех интеграције БиХ у ЕУ зависи од свих сегмената друштва и шанса за бољи живот грађана БиХ.

- Комуницирање о приступању Европској унији није једноставан задатак и без сарадње међу институцимаја не може бити успјешно.

- Институције у БиХ треба да ураде свој дио посла и испуне формалне захтјеве који проистичу из интеграције у ЕУ, ради даљег напретка и подизања квалитета живота у БиХ.

За спровођење Стратегије потребно је: - унаприједити интерну комуникацију унутар

институција БиХ, - унаприједити институционалне капацитете и

компетенције носилаца комуникацијских активности,

- користити усклађене поруке у комуникацији с циљним јавностима.

ЦИЉНЕ ЈАВНОСТИ, КАНАЛИ И АЛАТИ

У Стратегији су дефинисане три кључне јавности: 1. Креатори и покретачи јавног мњења

a) медији, организације цивилног друштва, академска заједница, пословна заједница, ЕУ инфо центри...

б) доносиоци и извршиоци одлука, ДЕУ, ЕУСР, ДКП...

2. Млади (ученици основних и средњих школа, студенти)

3. Групе посебно осјетљиве на промјене (пензионери, незапослени, пољопривредници, домаћице, особе са инвалидитетом, избјеглице, особе које немају изграђен став о процесу...)

Креатори и покретачи јавног мњења имају и партнерску улогу у комуницирању о процесу - њихов утицај на формирање јавног мњења једнако је битан али се перспектива, тежиште и приоритети могу разликовати, па се стога у синергији комуникацијских активности свих набројаних актера могу очекивати најбољи резултати.

1. Креатори и покретачи јавног мњења

Креатори и покретачи јавног мњења су циљна група чије дјеловање доприноси унапређењу информисаности и знања заинтересованих грађана. Они значајно утичу на то како ће комуникацијске поруке извршилаца Стратегије у јавности бити перцепиране и прихваћене. Ова циљна јавност са грађанима неријетко комуницира без посредника. Снага порука у комуникацији одређених припадника ове кључне јавности је највећа, али истовремено и најподложнија дисторзији.

У ову циљну јавност убрајамо сљедеће групе: a) доносиоци и извршиоци одлука (политички

представници и именовани званичници, руководиоци институција БиХ, чланови Парламентарне скупштине БиХ, носиоци законодавне и извршне власти, те државни службеници у ентитетима, кантонима, општинама и Брчко Дистрикту БиХ, ДЕУ, ЕУСР, дипломатска и представништва културе чланица ЕУ у БиХ)

б) мултипликатори (медији, ОЦД, академска заједница, пословна заједница, ЕУ инфо центри...)


Функционалан дијалог са представницима цивилног друштва и академске заједнице као и учешће грађана у креирању и спровођењу јавних политика важан је елемент европских интеграција, доприноси бољем разумијевању неопходних реформи у БиХ, те је стога изузетно значајно да се, осим надлежних институција које учествују у процесу креирања и спровођења Стратегије, у овај важан задатак укључе и остале заинтересоване јавности у БиХ.

Приликом организације јавних консултација, представници организација цивилног друштва и академске заједнице у БиХ исказали су заинтересованост за теме из секторских политика које се односе на здравство, социјалну заштиту, образовање, екологију, људска права, пољопривреду и рурални развој, младе, уз напомену да се фокус њиховог дјеловања временом мијења, те тако и потребе за специфичним информацијама. Такође је изражена потреба за додатним информацијама о средствима претприступне помоћи која је доступна Босни и Херцеговини, на шта се ови фондови односе и како се тим средствима може приступити.

Предлаже се коришћење мрежа организација цивилног друштва у БиХ као провјереног канала комуникације, као и медија (електронски, писани и онлајн), те веб-страница надлежних институција.

У смислу реализације ове стратегије, под пословном заједницом подразумијевају се привредни субјекти у приватном и јавном власништву, привредне коморе, привредна удружења - удружења произвођача, удружења послодаваца као и синдикалне организације.

Имајући у виду чињеницу да ће испуњавањем критеријума за чланство доћи до великих промјена у сфери пословања, кључне теме за комуникацију подразумијевају информације о обавезама прилагођавања пословања и производње европским стандардима, те предностима и могућностима који се процесом приближавања ЕУ отварају привредним субјектима, а посебно о могућностима коришћења инструмената помоћи, који укључују директну помоћ пољопривредним произвођачима. Додатно, у одвојеним комуникацијским процесима потребно је указивати на потребу сталног унапређења процеса двосмјерне комуникације између власти и пословне заједнице, те потребе олакшавања "четири слободе" (слобода кретања робе, људи, капитала и пружања услуга).

Државни службеници морају прилагодити поруке чињеницама које се односе на процес приступања ЕУ и права и обавезе које из њега произлазе, доступна средства у оквиру програма ЕУ и осталу финансијску помоћ ЕУ. Додатно, посебну пажњу потребно је посветити отклањању предрасуда и митова који су карактеристични за овај процес.

Посебне поруке које се односе на креаторе и покретаче јавног мњења су1:

- Интеграција Босне и Херцеговине у Европску унију је шанса за унапређење квалитета живота у БиХ.

- Ви сте кључни партнер у комуницирању о процесу европских интеграција у БиХ.

- Само тачне, објективне и благовремене информа-ције о процесу приступања БиХ су корисне.

- Комуницирајмо о предностима и недостацима процеса европских интеграција у БиХ и обавезама које нам се налазе на европском путу.

- Процес европских интеграција је наш заједнички задатак - преузмите и ви свој дио одговорности.

1 Усаглашене са присутним представницима организација цивилног друштва,

академске и пословне заједнице на јавним консултацијама одржаним у Добоју,

12.12.2017. године.

- Ваше критичко проматрање, анализирање и извјештавање о процесу је кључно за перцепцију јавности.

- ЕУ је највећи донатор у БиХ. - БиХ као потенцијална кандидаткиња за чланство у

ЕУ користи ИПА фондове, док ће након приступања ЕУ имати на располагању структурне фондове.

- ИПА средства помажу реализовање реформи неопходних за улазак у ЕУ.

- Пословна заједница треба јасно да артикулише своје потребе у оквиру процеса приступања и прилагођавања.

- (П)останимо конкурентни на тржишту БиХ и ЕУ. - Пословни субјекти су носиоци економског развоја

који је шанса за унапређење живота грађана БиХ. - Оснажимо домаћу производњу како би (п)остали

конкурентни на домаћем и страном тржишту. - Учествујмо у процесу европских интеграција ради

добробити друштва у цјелини.

2. Млади

Ова циљна јавност обухвата ученике основних и средњих школа и студенте. Канали и алати комуникације треба да буду прилагођени корисничким навикама младих, а поруке врло кратке и прилагодљиве дигиталним форматима. Годишња истраживања јавног мњења показују да млади највеће користи од интеграције у ЕУ виде у слободи кретања и могућностима школовања у ЕУ, те да континуирано подржавају интеграцију БиХ у ЕУ.

Специфичне поруке намијењене овој циљној јавности су:

- Интеграција Босне и Херцеговине у Европску уни-ју је шанса за унапређење квалитета живота у БиХ.

- Преузимање вриједности високообразовних сис-тема ЕУ даје веће могућности за образовање и развој у БиХ.

- Образовне политике ЕУ обезбјеђују цјеложивотно учење и већи квалитет образовања.

- Чланице ЕУ издвајају значајне износе за науку и истраживање.

- Млади имају право на реформу образовног система и прилагођавање образовних политика тржишту рада.

3. Групе посебно осјетљиве на промјене

У ову циљну јавност спадају пензионери, незапослени, пољопривредници, домаћице, особе са инвалидитетом, избјеглице, особе које немају изграђен став о процесу. Овој циљној јавности треба посветити додатну пажњу посебно у одабиру средстава комуникације. Групе унутар ове јавности виде најмању директну везу са процесом интегрисања, стога је комуникацију потребно представити у контексту конкретне користи за њих и отклањати предрасуде и митове у вези са приступањем Европској унији.

Специфичне поруке за групе посебно осјетљиве на промјене су:

- Интеграција Босне и Херцеговине у Европску унију је шанса за унапређење квалитета живота у БиХ.

- Чланство у ЕУ не докида идентитет, обичаје и културолошке праксе државе која приступа.

- Чланство у ЕУ подразумијева досљедно поштовање права једнаких за све.

- ЕУ потиче конкурентност, квалитет и аутохтоност производа.


- Приступање ЕУ отвара прилике за нова радна мјеста.

- Преузимањем законодавства ЕУ, држава постаје уређенија, стабилнија, а околности извјесније.

- Босна и Херцеговина има могућност коришћења средстава из претприступних фондова којима се потпомажу реформе неопходне за бољи живот свих грађана.

Досадашња истраживања јавног мњења упућују на то да је телевизија примарни канал пријема информација о процесу европских интеграција у БиХ те је у том смислу коришћење медијског простора за пласирање порука путем ТВ станица један од кључних канала комуницирања. Узимајући у обзир да је према истраживањима јавног мњења коришћење интернета као канала комуникације у порасту, веб-странице и налози на друштвеним мрежама институција БиХ и онлајн медији биће коришћени као нови канал комуницирања који с напретком у процесу приступања ЕУ заузима једнако мјесто као и до сада традиционално коришћени канали и алати.

КАНАЛИ КОМУНИЦИРАЊА

АЛАТИ КОМУНИЦИРАЊА

Лични контакти Састанци, презентације, семинари, радне групе, панел дискусије, фокус групе, радионице, обуке, консултације

Медији ТВ и радијски програми, новински чланци, саопштења за јавност, интервјуи, репортаже, локалне приче, закуп ТВ и радијског простора

Онлине Интернет странице, налози на друштвеним мрежама, портал о европским интеграцијама, онлајн оглашавање, е-консултације

Издаваштво Монографске и серијске публикације, плакати, брошуре, леци, закуп билборда (outdoors advertising), полице ЕУ инфо центара

Јавни догађаји Обиљежавања Дана Европе, Европског дана језика, спортске и културне манифестације, садржаји за различите циљне групе, едукативне радионице, новинарски бранчеви (brunchevi), пријеми, директна комуникација са грађанима, инфо кампање

Истраживања Истраживања јавног мњења, фокус групе, истраживања

задовољства корисника, онлајн анкете

Табела 2. Најчешће коришћени канали и алати комуникације

Алати и канали комуникације прилагођени циљним јавностима биће дефинисани у годишњим акционим плановима за реализацију ове стратегије, сходно активностима.

Динамичне промјене у окружењу стварају потребу за креирањем додатног канала за комуницирање о европским интеграцијама - портала о европским интеграцијама, који би служио као интерактивна платформа за све комуникаторе у институцијама БиХ, а био би инкорпориран у веб-странице Дирекције за европске интеграције.

Порталу о европским интеграцијама комуникатори би приступали у свако доба дана, пласирали садржаје из надлежности институција у којима раде. Портал би заинтересованим циљним јавностима омогућио да на једном мјесту пронађу све информације о процесу европских интеграција, те комуницирају о процесу путем онлајн форми. Портал о европским интеграцијама треба да садржи и посебне подстранице намијењене информацијама о средствима ИПА са категоризованим садржајем.

ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ

Дирекција за европске интеграције је спровела конкурсну процедуру за избор визуелног идентитета процеса европских интеграција, с циљем својеврсног брендирања процеса, између осталог, путем избора јединственог и препознатљивог визуелног идентитета који ће, уз одговарајуће комуникацијске активности, сваког појединца

асоцирати на БиХ и њену тежњу за чланством у заједници европских држава.

Процес европских интеграција је јединствен, динамичан, а једна од његових главних порука је "јединство у различитости", те је стога основна идеја била изабрати визуелни идентитет који ће на адекватан начин пренијети ту поруку.

Између 102 пристигла рада, стручна комисија коју чине признати и угледни стручњаци, на основу критеријума (повезаности са темом, естетичности, креативности и уникатности, једноставности, графичког квалитета и примјењивости) изабрала је лого и слоган процеса "Embrace Diversity" (пригрлимо различитости).

Визуал у својој основи садржи типографско рјешење, креиран је формом и антиформом слова акронима БиХ и ЕУ. Слова "И", "Е" и "У" обојена су истом бојом, како би се визуал могао читати као БиХ и ЕУ. Разлике између добијених форми симболично представљају различитости становништва БиХ и ЕУ.

Институције Босне и Херцеговине су, с циљем брендирања процеса у свим комуникацијским активностима о процесу европских интеграција, закључцима Савјетима министара БиХ 1 задужене да користе визуелни идентитет процеса европских интеграција у траженом формату, искључиво на промотивним материјалима и документима о темама из домена европских интеграција, а коришћење лога и слогана процеса биће омогућено и другим заинтересованим странама које комуницирају о процесу европских интеграција, уз обавезу намјенског и правилног коришћења визуелног идентитета, искључиво у некомерцијалне сврхе.

Критеријуми за апликацију лога и слогана на документе, медије јавног оглашавања, промотивни материјал, у принтаном, дигиталном окружењу и простору, те примјери дозвољеног и недозвољеног аплицирања, боје и типографија описани су у Књизи графичких стандарда која је на захтјев доступна заинтересованим странама у електронској форми.

БУЏЕТ/РЕСУРСИ

Планиране активности финансирају се из буџета институција БиХ (у складу са трогодишњим документима оквирног буџета), билатералних пројеката, пројеката помоћи ЕУ у БиХ, међународних донација и средстава партнера у реализацији Стратегије.

Буџет и ресурси (људски и материјални) планиранију се као саставни дио годишњих акционих планова, које на крају календарске године усваја Савјет министара БиХ уз пратеће закључке који се односе на начин реализације, задужене институције, као и праћење и извјештавање.

1 са 140. сједнице одржане 26.04.2018. године


ПРАЋЕЊЕ И МЈЕРЕЊЕ

Реализацију годишњих акционих планова за реализовање ове стратегије пратиће Дирекција за европске интеграције и годишње извјештавати Савјет министара БиХ.

Приликом праћења и мјерења реализације годишњих акционих планова биће коришћене сљедеће методе и мјерљиви индикатори:

- спровођење годишњег истраживања јавног мњења CATI о процесу европских интеграција у БиХ,

- организација фокус група као метода квалитативних истраживања с циљним јавностима,

- квантитативна и квалитативна анализа медијских објава о процесу европских интеграција у БиХ,

- статистика интеракције корисника и активности на службеним веб-страницама институција БиХ,

- статистика интеракције корисника и активности на службеним онлајн страницама и друштвеним налозима институција БиХ,

- анализе задовољства корисника коришћењем услуга институција БиХ,

- број штампаног и дистрибуираног промотивног материјала,

- број особа претплаћених на билтен институција БиХ и степен прегледа,

- број одржаних комуникацијских догађаја - радионица, семинара, конференција, број учесника и њихова заинтересованост мјерљива кроз интеракцију или попуњени образац евалуације,

- анализа кључних налаза истраживања, на основу које ће бити ревидиране и побољшане планиране активности али и идентификоване приоритетне циљне групе.

ЗАКЉУЧАК

Комуникацијска стратегија о приступању Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до

чланства даје оквир за спровођење заједничких комуникацијских активности институција у БиХ, у сарадњи са осталим партнерима. Њена успјешна примјена, уз изградњу сврсисходног система комуницирања, омогућиће боље разумијевање процеса европских интеграција ради обезбјеђења подршке јавности процесу приступању Босне и Херцеговине Европској унији. Само заједничким и синхронизованим дјеловањем институција БиХ могућа је успјешна примјена ове стратегије. Стратегија ће биће детаљније разрађена и реализована у годишњим акционим плановима, у складу са матрицом која је саставни дио овог документа (Прилог 1), те периодично ревидирана и усклађена са осталим стратешким документима Савјета министара БиХ. Партнери у комуникацији позвани су да користе поруке, те заједничке формалне и неформалне канале, у сврху квалитетног и ефективног комуницирања о процесу. Текст успоставља стратешки приступ за наведени временски оквир, али ће бити ревидиран у складу са приоритетима у процесу. Специфичне теме које буду изискивале детаљније планирање биће описане у посебним комуникацијским документима, компатибилним са овом стратегијом.

Дирекција за европске интеграције захваљује институцијама БиХ, организацијама цивилног друштва које су учествовале у теренским и онлајн консултацијама (Спољнополитичка иницијатива, Удружење демобилисаних бораца (Бужим), Центар за одговорну демократију (ЦОД) Луна, Удружење родитеља у борби против злоупотребе дрога - Рука руци, Удружење особа са тјелесним недостатком - ампутацијом "Ампутирци" Бужим, Удружење обољелих од шећерне болести Бужим, Удружење АЛЕА, Удружење обољелих од ПСПТ-а VOX, Europlus Добој, Омладински центар Вермонт), Универзитету у Бањалуци и Привредној комори РС, Делегацији ЕУ у БиХ и њемачком GIZ-у у припреми овог документа.



398 Na osnovu člana 22. stav (4) Zakona o konkurenciji

("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na vanrednoj sjednici, održanoj 14.05.2019. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA

KONKURENCIJSKOG VIJEĆA BOSNE I HERCEGOVINE

1. Arijana Regoda-Dražić, član Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine, imenuje se za predsjednika Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine na mandatni period od jedne godine, počev od 1. juna 2019. godine.

2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 57/19 14. maja 2019. godine

Sarajevo



Na temelju članka 22. stavak (4) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na izvanrednoj sjednici, održanoj 14.5.2019. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA

KONKURENCIJSKOG VIJEĆA BOSNE I HERCEGOVINE

1. Arijana Regoda-Dražić, član Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine, imenuje se za predsjednika Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine na mandatno razdoblje od jedne godine, počev od 1. lipnja 2019. godine.

2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 57/19 14. svibnja 2019. godine

Sarajevo



На основу члана 22. став (4) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Конкуренцијског савјета Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на ванредној сједници, одржаној 14.05.2019. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА КОНКУРЕНЦИЈСКОГ САВЈЕТА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Аријана Регода-Дражић, члан Конкуренцијског савјета Босне и Херцеговине, именује се за предсједника Конкуренцијског савјета Босне и

Херцеговине на мандатни период од једне године, почев од 1. јуна 2019. године.

2. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 57/19 14. маја 2019. године

Сарајево


MINISTARSTVO VANJSKE TRGOVINE I EKONOMSKIH ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE

399 Na osnovu člana 61. stav (2) Zakona o upravi ("Službeni

glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), člana 28. stav (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), člana 11. Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16, 94/16, 72/17 i 25/18), a po pribavljenom Mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine, broj 03-34-2-324-11/19 od 06.5.2019. godine, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU POMOĆNIKA MINISTRA ZA VODNE

RESURSE, TURIZAM I ZAŠTITU OKOLIŠA

1. Mirza Hujić, diplomirani pravnik, imenuje se za pomoćnika ministra za vodne resurse, turizam i zaštitu okoliša, počev od 09.5.2019. godine.

2. Radno mjesto iz tačke 1. ovog Rješenja razvrstava se u platni razred B6 sa koeficijentom 4,20.

3. Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 11-2-34-1080-14/19 08. maja 2019. godine

SarajevoMinistar

Mirko Šarović, s. r.

Temeljem članka 61. stavak (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), članka 28. stavak (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), članka 11. Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16, 94/16, 72/17 i 25/18), a po pribavljenom Mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine, broj 03-34-2-324-11/19 od 06.5.2019. godine, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU POMOĆNIKA MINISTRA ZA VODNE

RESURSE, TURIZAM I ZAŠTITU OKOLIŠA

1. Mirza Hujić, diplomirani pravnik, imenuje se za pomoćnika ministra za vodne resurse, turizam i zaštitu okoliša, počev od 09.5.2019. godine.

2. Radno mjesto iz točke 1. ovog Rješenja razvrstava se u platni razred B6 sa koeficijentom 4,20.


3. Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 11-2-34-1080-14/19 08. svibnja 2019. godine

Sarajevo Ministar

Mirko Šarović, v. r.

На основу члана 61. став (2) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02, 102/09 и 72/17), члана 28. став (2) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 и 93/17), члана 11. Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 50/08, 35/09, 75/09, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16, 94/16, 72/17 и 25/18), а по прибављеном Мишљењу Агенције за државну службу Босне и Херцеговине, број 03-34-2-324-11/19 од 06.5.2019.

године, министар спољне трговине и економских односа доноси

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА

ВОДНЕ РЕСУРСЕ, ТУРИЗАМ И ЗАШТИТУ ОКОЛИНЕ

1. Мирза Хујић, дипломирани правник, именује се за помоћника министра за водне ресурсе, туризам и заштиту околине, почев од 09.5.2019. године.

2. Радно мјесто из тачке 1. овог Рјешења разврстава се у платни разред Б6 са коефицијентом 4,20.

3. Ово Рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 11-2-34-1080-14/19 08. маја 2019. године

СарајевоМинистар

Мирко Шаровић, с. р.

UPRAVA BOSNE I HERCEGOVINE ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA BILJA 400

Na osnovu člana 29. Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04), Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja objavljuje

IZMJENE SPISKA AKTIVNIH MATERIJA DOZVOLJENIH ZA UPOTREBU U FITOFARMACEUTSKIM SREDSTVIMA

U BOSNI I HERCEGOVINI 1. U dijelu B Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini (''Službeni

glasnik BiH'', broj 15/19) se dodaje sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,

identifikacijski brojevi Hemijski naziv prema IUPAC-u

Čistoća Datum odobrenja

Prestanak odobrenja Posebne odredbe

130. Beauveria bassiana soj IMI389521 Referentni broj u Zbirci genetskih resursa CABI: IMI389521

Nije primjenljivo Najveći nivo beauvericina: 0,09 mg/kg

19. februar 2019. 19. februar 2029. Za sprovođenje jedinstvenih principa iz propisa o jedinstvenim principima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pažnja na sljedeće: - stabilnost kod skladištenja preparata (ili više njih) koji sadrži aktivnu materiju B. bassiana soj IMI389521, uključujući udio metabolita beauvericina nakon skladištenja, - sadržaj metabolita beauvericina proizvedenog u određenim uslovima primjene, - rizik koji predstavlja beauvericin u zaraženim insektima prisutnima u skladištenom zrnju. Potrebno je poduzeti mjere kako bi se osiguralo da takvi proizvodi ne uđu u lanac hrane i hrane za životinje, uzimajući u obzir uobičajen nivo prisutnosti beauvericina na zrnima žitarica, - zaštitu korisnika sredstva i radnika, uzimajući u obzir to da se smatra da aktivna materija B bassiana soj IMI389521, kao i svaki drugi mikroorganizam, može uzrokovati preosjetljivost.Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uslova i analizu kontrole kvalitete tokom proizvodnog postupka. Uslovi upotrebe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

2. U dijelu B dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,



Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

131 Beauveria bassiana soj PPRI 5339 Referentni broj u Zbirci kultura službe za istraživanja u području poljoprivrede (NRRL) međunarodnog depozitorija: NRRL 50757

Nije primjenljivo Najveći nivo beauvericina: 0,5 mg/kg

20. februar 2019. 20. februar 2029. Za sprovođenje jedinstvenih principa iz propisa o jedinstvenim principima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pažnja na sljedeće: - udio metabolita beauvericina na temelju studije o roku važenja nakon čuvanja preparata (ili više njih) koji


sadrži materiju B. bassiana soj PPRI 5339, - uticaj na oprašivače uvedene u staklenike nakon izloženosti preparata (ili više njih) koji se razlikuje od sastava navedenog u potporu ovom zahtjevu, - zaštitu korisnika sredstva i radnika, uzimajući u obzir to da se smatra da materija B. bassianasoj PPRI 5339, kao i svaki drugi mikroorganizam, može uzrokovati preosjetljivost. Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uslova i analizu kontrole kvalitete tokom proizvodnog postupka. Uslovi upotrebe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

3. Kolona "Posebne odredbe" reda 5., ocat, dijela C Priloga Popisa zamjenjuje se slјedećim: "Ocat se mora upotrebljavati u skladu s posebnim uslovima uvrštenima u zaključke postupka razmatranja aktivne materije od strane

relevantnih tijela Evropske unije." 4. U dijelu A. Spiska briše se unos 98. za Gliocladium catenulatum soj J1446. 5. U dijelu D dodaje se slјedeći unos:

Broj Uobičajeni naziv, identifikacijski brojevi

Hemijski naziv prema IUPAC-u


Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

15. Clonostachys rosea soj J1446 Referentni broj u zbirci kultura Njemačke zbirke mikroorganizama i staničnih kultura (DSMZ): DSM 9212

Nije primjenljivo Nije primjenjivo Sadržaj gliotoksina: najviše 50 μg/kg tehnički čiste MCPA-e.

1. april 2019. 31. mart 2034. Za sprovođenje jedinstvenih principa iz propisa o jedinstvenim principa za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pozornost na sljedeće: - specifikaciju proizvedenog tehničkog materijala u sredstvima za zaštitu bilja, uključujući cjeloviti opis mogućih metabolita koji izazivaju zabrinutost, - zaštitu korisnika sredstva i radnika, uzimajući u obzir to da se smatra da mikroorganizmi mogu uzrokovati preosjetljivost, te osigurati da uslovi upotrebe uključuju primjenu odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava, - studije ili informacije iz naučne literature koje su nedavno stavljene na raspolaganje u vezi s protivgljivičnom osjetljivosti materije Clonostachys rosea J1446. Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uslova i analizu kontrole kvalitete tokom proizvodnog postupka. Uslovi upotrebe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

6. U dijelu A. Spiska briše se unos 96. za metoksifenozid. 7. U dijelu E dodaje se slјedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,



Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

11. Metoksifenozid CAS br. 161050-58-4 CIPAC br. 656

N-tert-butil-N′-(3-metoksi-o-toluoil)-3,5-ksilohidrazid

≥ 970 g/kg Slјedeće nečistoće ne smiju prelaziti slјedeći nivo u tehničkom materijalu: Tert-butilhidrazin <0,001 g/kg RH-116267 < 2 g/kg

1. april 2019. 31. mart 2026. Dopuštena je upotreba samo u staklenicima. Za sprovođenje jedinstvenih principa iz propisa o jedinstvenim principima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane relevantnih tijela Evropske unije. U svojoj ukupnoj ocijeni mora se obratiti posebna pažnja na slјedeće: - zaštitu podzemnih voda ako se materija primjenjuje na područjima s osjetljivim tlom i/ili nepovoljnim klimatskim uslovima, - rizik nakupljanja u tlu, - zaštitu člankonožaca koji ne pripadaju ciljanoj grupi, organizama u sedimentu i vodenih organizama. Uslovi upotrebe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

8. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 74., ziram, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 9. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 89., Pseudomonas chlororaphis soj MA 342, datum se zamjenjuje

datumom 30. aprila 2020. 10. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 90., mepanipirim, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 11. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 92., tiakloprid, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 12. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 123., klodinafop, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 13. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 124., pirimikarb, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 14. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 125., rimsulfuron, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 15. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 126., tolklofos-metil, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020.


16. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 127., tritikonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 17. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 129., klopiralid, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 18. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 130., ciprodinil, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 19. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 131., fosetil, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 20. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 132., trineksepak, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 21. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 133., diklorprop-P, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 22. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 134., metkonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 23. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 135., pirimetanil, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 24. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 136., triklopir, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 25. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 137., metrafenon, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 26. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 138., Bacillus subtilis (Cohn 1872) soj QST 713, datum se

zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 27. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 139., spinosad, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 28. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 187., flutolanil, datum se zamjenjuje datumom 29. februara 2020. 29. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 188., benfluralin, datum se zamjenjuje datumom 29. februara 2020. 30. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 189., fluazinam, datum se zamjenjuje datumom 29. februara 2020. 31. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 191., mepikvat, datum se zamjenjuje datumom 29. februara 2020. 32. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 193., Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, datum se zamjenjuje

datumom 30. aprila 2020. 33. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 194., Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, datum se zamjenjuje

datumom 30. aprila 2020. 34. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 195., Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, datum se zamjenjuje

datumom 30. aprila 2020. 35. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 197., Beauveria bassiana, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila

2020. 36. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 198., Cydia pomonella Granulovirus, datum se zamjenjuje datumom

30. aprila 2020. 37. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 199., Lecanicillium muscarium, datum se zamjenjuje datumom 30.

aprila 2020. 38. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 200., Metarhizium anisopliae var. Anisopliae, datum se zamjenjuje

datumom 30. aprila 2020. 39. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 201., Phlebiopsis gigantea, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila

2020. 40. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 202., Pythium oligandrum, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila

2020. 41. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 203., Streptomyces K61, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila

2020. 42. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 204., Trichoderma atroviride, datum se zamjenjuje datumom 30.

aprila 2020. 43. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 206., Trichoderma harzianum, datum se zamjenjuje datumom 30.

aprila 2020. 44. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 207., Trichoderma asperellum, datum se zamjenjuje datumom 30.

aprila 2020. 45. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 208., Trichoderma gamsii, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila

2020. 46. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 209., Verticillium albo-atrum, datum se zamjenjuje datumom 30.

aprila 2020. 47. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 210., abamektin, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 48. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 211., epoksikonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 49. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 213., fenpiroksimat, datum se zamjenjuje datumom 30. aprila 2020. 50. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 4., azoksistrobin, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 51. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 5., imazalil, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 52. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 6., proheksadion, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2022. 53. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 7., spiroksamin, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2023. 54. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 8., krezoksim-metil, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra

2024. 55. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 9., fluroksipir, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 56. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 10., teflutrin, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 57. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 11., oksifluorfen, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 58. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 12., 1-naftilacetamid, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra

2023.


59. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 13., 1-naftil-octena kiselina, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2023.

60. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 15., fluazifop-P, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2023. 61. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 16., terbutilazin, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2024. 62. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 19., akrinatrin, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2023. 63. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 20., prokloraz, datum se zamjenjuje datumom 31. decembra 2023. 64. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 239., ostatak ekstrakcije mljevenog papra (PDER), datum se

zamjenjuje datumom 31. avgusta 2019. 65. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 253., natrijev aluminijev silikat, datum se zamjenjuje datumom 31.

avgusta 2019. 66. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 308., FEN 560 (također poznat pod nazivom piskavica ili sjeme u

prahu piskavice), datum se zamjenjuje datumom 31. oktobra 2020. 67. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 337., karboksin, datum se zamjenjuje datumom 31. maja 2021. 68. U dijelu B Spiska u šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 23., bifentrin, datum se zamjenjuje datumom 31. jula 2019. 69. U dijelu B dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,

identifikacijski brojevi

Hemijski naziv prema IUPAC-u

Čistoća Datum odobrenja Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

132. Mefentriflukonazol CAS br.: 1417782-03-6 CIPAC br.: nije dodijeljen.

(2RS)-2-[4-(4-klorofenoksi)-2-(trifluorometil)fenil]-1-(1H-1,2,4-triazol-1-il)propan-2-ol

≥ 970 g/kg Nečistoća N, N-dimetilformamid ne smije prelaziti 0,5 g/kg u tehničkom materijalu. Nečistoća toluen ne smije prelaziti 1 g/kg u tehničkom materijalu. Nečistoća 1,2,4-(1H)-triazol ne smije prelaziti 1 g/kg u tehničkom materijalu.

20. marta 2019. 20. marta 2029. Za sprovođenje jedinstvenih principa iz propisa o jedinstvenim principima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pažnja na slјedeće: - zaštitu korisnika sredstva te osigurati da uslovi upotrebe propisuju primjenu odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava, - zaštitu vodenih organizama. Uslovi upotrebe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

70. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, red 155. etoprofos, datum prestanka odobrenja se mijenja rokom za primjenu odredbe o prometu i upotrebi FFS koja sadrže aktivnu materiju etoprofos 1. Izmjene i dopune Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima objavljuju se u "Službenom

glasniku BiH" u skladu sa izmjenama spiska u Evropskoj uniji. Ovim Izmjenama Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima preuzimaju se odredbe: - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/139 od 29. januara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne materije Beauveria bassiana soj IMI389521. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/147 od 30. januara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne materije Beauveria bassiana soj PPRI 5339. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/149 od 30. januara 2019. godine o izmjeni Provedbenih uredbi (EU) br. 540/2011 i

br. 2015/1108 u pogledu uslova upotrebe octa kao osnovne materije. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/151 od 30. januara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivne materije Clonostachys rosea soj J1446. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/158 od 31. januara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne materije metoksifenozid. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/168 od 31. januara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivnih materija abamektin, Bacillus subtilis (Cohn 1872) soj QST 713, Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, Beauveria bassiana, benfluralin, klodinafop, klopiralid, Cydia pomonella Granulovirus (CpGV), ciprodinil, diklorprop-P, epoksikonazol, fenpiroksimat, fluazinam, flutolanil, fosetil, Lecanicillium muscarium, mepanipirim, mepikvat, Metarhizium anisopliae var. anisopliae, metkonazol, metrafenon, Phlebiopsis gigantea, pirimikarb, Pseudomonas chlororaphis soj MA 342, pirimetanil, Pythium oligandrum, rimsulfuron, spinosad, Streptomyces K61, tiakloprid, tolklofos-metil, Trichoderma asperellum, Trichoderma atroviride, Trichoderma gamsii, Trichoderma harzianum, triklopir, trineksapak, tritikonazol, Verticillium albo-atrum i ziram.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/291 od 19. februara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivnih materija 1-naftilacetamid, 1-naftil-octena kiselina, akrinatrin, azoksistrobin, fluazifop-P, fluroksipir, imazalil, krezoksim-metil, oksifluorfen, prokloraz, proheksadion, spiroksamin, teflutrin i terbutilazin.

1 Uvoz FFS koja sadrže aktivnu materiju etoprofos se zabranjuje od 21.09.2019. godine, a promet i upotreba se dozvoljava do 21.03.2020. godine.


- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/324 od 25. februara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu roka važenja odobrenja aktivnih materija bifentrin, karboksin, FEN 560 (također poznat pod nazivom piskavica ili sjeme u prahu piskavice), ostatak ekstrakcije mljevenog bibera i natrijev aluminijev silikat.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/337 od 27. februara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu odobrenja aktivne materije mefentriflukonazol.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/344 od 28. februara 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu neproduženja uz odgodu primjene odobrenja aktivne materije etoprofos.

Izmjene i dopune Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima stupaju na snagu narednog dana od dana donošenja.

Broj 08-02-2-52-16/19 15. aprila 2019. godine

Sarajevo Direktor

Dr. Goran Perković

Na osnovu člana 29. Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04), Uprava

Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja objavljuje IZMJENE POPISA

AKTIVNIH TVARI DOZVOLJENIH ZA UPORABU U FITOFARMACEUTSKIM SREDSTVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI

1. U dijelu B Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini (''Službeni glasnik BiH'', broj 15/19) se dodaje sljedeći unos:

Broj Uobičajeni naziv, identifikacijski brojevi

Kemijski naziv prema IUPAC-u


Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

130. Beauveria bassiana soj IMI389521 Referentni broj u Zbirci genetskih resursa CABI: IMI389521

Nije primjenjivo Najveća razina beauvericina: 0,09 mg/kg

19. veljače 2019. 19. veljače 2029. Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne tvari od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pozornost na sljedeće: - stabilnost kod skladištenja pripravka (ili više njih) koji sadržava tvar B. bassiana soj IMI389521, uključujući udio metabolita beauvericina nakon skladištenja, - sadržaj metabolita beauvericina proizvedenog u određenim uvjetima primjene, - rizik koji predstavlja beauvericin u zaraženim insektima prisutnima u skladištenom zrnju. Potrebno je poduzeti mjere kako bi se osiguralo da takvi proizvodi ne uđu u lanac hrane i hrane za životinje, uzimajući u obzir uobičajenu razinu prisutnosti beauvericina na zrnima žitarica, - zaštitu korisnika sredstva i djelatnika, uzimajući u obzir to da se smatra da tvar B. bassiana soj IMI389521, kao i svaki drugi mikroorganizam, može uzrokovati preosjetljivost. Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uvjeta i analizu kontrole kvalitete tijekom proizvodnog postupka. Uvjeti uporabe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

2. U dijelu B dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,

identifikacijski brojevi Kemijski naziv prema IUPAC-u


Posebne odredbe

131 Beauveria bassianasoj PPRI 5339 Referentni broj u Zbirci kultura službe za istraživanja u području poljoprivrede (NRRL) međunarodnog depozitorija: NRRL 50757

Nije primjenjivo Najveća razina beauvericina: 0,5 mg/kg

20. veljače 2019. 20. veljače 2029. Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne tvari od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebnu pozornost na sljedeće: - udio metabolita beauvericina na temelju studije o roku valjanosti nakon pohranjivanja pripravka (ili više njih) koji sadržava tvar B. bassiana soj PPRI 5339, - utjecaj na oprašivače uvedene u staklenike nakon izloženosti pripravku (ili više njih) koji se razlikuje od pripravka navedenog u potporu ovom zahtjevu, - zaštitu korisnika sredstva i djelatnika, uzimajući u obzir to da se smatra da tvar B. bassiana soj PPRI 5339, kao i svaki drugi mikroorganizam, može uzrokovati preosjetljivost.


Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uvjeta i analizu kontrole kvalitete tijekom proizvodnog postupka. Uvjeti uporabe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

3. Stupac "Posebne odredbe" retka 5., ocat, dijela C Priloga Popisa zamjenjuje se sljedećim: "Ocat se mora upotrebljavati u skladu s posebnim uvjetima uvrštenima u zaključke postupka razmatranja aktivne tvari od strane

relevantnih tijela Evropske unije." 4. U dijelu A. Popisa briše se unos 98. za Gliocladium catenulatum soj J1446 5. U dijelu D dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,



Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

15. Clonostachys rosea soj J1446 Referentni broj u zbirci kultura Njemačke zbirke mikroorganizama i staničnih kultura (DSMZ): DSM 9212

Nije primjenjivo Nije primjenjivo Sadržaj gliotoksina: najviše 50 μg/kg tehnički čiste MCPA-e.

1. travnja 2019. 31. ožujka 2034. Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne tvari od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pozornost na sljedeće: - specifikaciju proizvedenog tehničkog materijala u sredstvima za zaštitu bilja, uključujući cjeloviti opis mogućih metabolita koji izazivaju zabrinutost, - zaštitu korisnika sredstva i djelatnika, uzimajući u obzir to da se smatra da mikroorganizmi mogu uzrokovati preosjetljivost, te osigurati da uvjeti uporabe uključuju primjenu odgovarajućih osobnih zaštitnih sredstava, - studije ili informacije iz znanstvene literature koje su nedavno stavljene na raspolaganje u vezi s protugljivičnom osjetljivosti tvari Clonostachys rosea J1446. Proizvođač je dužan osigurati strogo održavanje ekoloških uvjeta i analizu kontrole kvalitete tijekom proizvodnog postupka. Uvjeti uporabe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

6. U dijelu A. Popisa briše se unos 96. za metoksifenozid. 7. U dijelu E dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,



Posebne odredbe

11. Metoksifenozid CAS br. 161050-58-4 CIPAC br. 656

N-tert-butil-N′-(3-metoksi-o-toluoil)-3,5-ksilohidrazid

≥ 970 g/kg Sljedeće nečistoće ne smiju prelaziti sljedeće razine u tehničkom materijalu: Tert-butilhidrazi butilhidrazin < 0,001 g/kg RH-116267 < 2 g/kg

1. travnja 2019. 31. ožujka 2026. Dopuštena je uporaba samo u staklenicima. Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne tvari od strane relevantnih tijela Evropske unije. U svojoj ukupnoj mora se obratiti posebna pozornost na sljedeće: - zaštitu podzemnih voda ako se tvar primjenjuje na područjima s osjetljivim tlom i/ili nepovoljnim klimatskim uvjetima, - rizik nakupljanja u tlu, - zaštitu člankonožaca koji ne pripadaju ciljanoj skupini, organizama u sedimentu i vodenih organizama. Uvjeti uporabe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

8. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 74., ziram, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 9. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 89., Pseudomonas chlororaphis soj MA 342, datum se zamjenjuje

datumom 30. travnja 2020. 10. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 90., mepanipirim, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 11. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 92., tiakloprid, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 12. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 123., klodinafop, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 13. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 124., pirimikarb, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 14. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 125., rimsulfuron, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 15. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 126., tolklofos-metil, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja

2020. 16. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 127., tritikonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 17. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 129., klopiralid, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 18. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 130., ciprodinil, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 19. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 131., fosetil, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 20. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 132., trineksepak, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020.


21. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 133., diklorprop-P, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020.

22. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 134., metkonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 23. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 135., pirimetanil, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 24. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 136., triklopir, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 25. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 137., metrafenon, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 26. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 138., Bacillus subtilis (Cohn 1872) soj QST 713, datum se

zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 27. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 139., spinosad, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 28. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 187., flutolanil, datum se zamjenjuje datumom 29. veljače 2020. 29. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 188., benfluralin, datum se zamjenjuje datumom 29. veljače 2020. 30. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 189., fluazinam, datum se zamjenjuje datumom 29. veljače 2020. 31. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 191., mepikvat, datum se zamjenjuje datumom 29. veljače 2020. 32. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 193., Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, datum se zamjenjuje

datumom 30. travnja 2020. 33. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 194., Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, datum se

zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 34. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 195., Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, datum se zamjenjuje

datumom 30. travnja 2020. 35. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 197., Beauveria bassiana, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 36. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 198., Cydia pomonella Granulovirus, datum se zamjenjuje

datumom 30. travnja 2020. 37. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 199., Lecanicillium muscarium, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 38. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 200., Metarhizium anisopliae var. Anisopliae, datum se zamjenjuje

datumom 30. travnja 2020. 39. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 201., Phlebiopsis gigantea, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 40. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 202., Pythium oligandrum, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 41. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 203., Streptomyces K61, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 42. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 204., Trichoderma atroviride, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 43. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 206., Trichoderma harzianum, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 44. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 207., Trichoderma asperellum, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 45. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 208., Trichoderma gamsii, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 46. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 209., Verticillium albo-atrum, datum se zamjenjuje datumom 30.

travnja 2020. 47. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 210., abamektin, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja 2020. 48. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 211., epoksikonazol, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja

2020. 49. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 213., fenpiroksimat, datum se zamjenjuje datumom 30. travnja

2020. 50. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 4., azoksistrobin, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2024. 51. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 5., imazalil, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2024. 52. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 6., proheksadion, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca

2022. 53. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 7., spiroksamin, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2023. 54. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 8., krezoksim-metil, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca

2024. 55. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 9., fluroksipir, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2024. 56. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 10., teflutrin, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2024. 57. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 11., oksifluorfen, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca

2024. 58. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 12., 1-naftilacetamid, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca

2023.


59. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 13., 1-naftil-octena kiselina, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2023.

60. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 15., fluazifop-P, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2023. 61. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 16., terbutilazin, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2024. 62. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 19., akrinatrin, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2023. 63. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 20., prokloraz, datum se zamjenjuje datumom 31. prosinca 2023. 64. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 239., ostatak ekstrakcije mljevenog papra (PDER), datum se

zamjenjuje datumom 31. kolovoza 2019. 65. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 253., natrijev aluminijev silikat, datum se zamjenjuje datumom 31.

kolovoza 2019. 66. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 308., FEN 560 (također poznat pod nazivom piskavica ili sjeme u

prahu piskavice), datum se zamjenjuje datumom 31. listopada 2020. 67. U dijelu A Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 337., karboksin, datum se zamjenjuje datumom 31. svibnja 2021. 68. U dijelu B Spiska u šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 23., bifentrin, datum se zamjenjuje datumom 31. srpnja 2019. 69. U dijelu B dodaje se sljedeći unos: Broj Uobičajeni naziv,

identifikacijski brojevi

Kemijski naziv prema IUPAC-uČistoća Datum odobrenja

Prestanak odobrenja

Posebne odredbe

132. Mefentriflukonazol CAS br.: 1417782-03-6 CIPAC br.: nije dodijeljen.

(2RS)-2-[4-(4-klorofenoksi)-2-(trifluorometil)fenil]-1-(1H-1,2,4-triazol-1-il)propan-2-ol

≥ 970 g/kg Nečistoća N, N-dimetilformamid ne smije prelaziti 0,5 g/kg u tehničkom materijalu. Nečistoća toluen ne smije prelaziti 1 g/kg u tehničkom materijalu. Nečistoća 1,2,4-(1H)-triazol ne smije prelaziti 1 g/kg u tehničkom materijalu.

20. ožujka 2019. 20. ožujka 2029. Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS, pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i zaključci postupka razmatranja aktivne tvari od strane relevantnih tijela Evropske unije. U toj ukupnoj ocjeni mora se obratiti posebna pozornost na sljedeće: - zaštitu korisnika sredstva te osigurati da uvjeti uporabe propisuju primjenu odgovarajućih osobnih zaštitnih sredstava,- zaštitu vodenih organizama. Uvjeti uporabe prema potrebi uključuju mjere za smanjenje rizika.

70. U dijelu A Spiska u šestoj koloni, redak 155. etoprofos, datum prestanka odobrenja mijenja se rokom za primjenu odredbe o prometu i uporabi FFS koja sadrže aktivnu tvar etoprofos. 1 Izmjene i dopune Popisa aktivnih materija dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima objavljuju se u "Službenom

glasniku BiH" u skladu sa izmjenama popisa u Europskoj uniji. Ovim Izmjenama Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima preuzimaju se odredbe: - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/139 od 29. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne tvari Beauveria bassiana soj IMI389521. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/147 od 30. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne tvari Beauveria bassiana soj PPRI 5339. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/149 od 30. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbenih uredbi (EU) br. 540/2011 i

br. 2015/1108 u pogledu uslova uporabe octa kao osnovne tvari. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/151 od 30. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivne tvari Clonostachys rosea soj J1446. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/158 od 31. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu odobrenja aktivne tvari metoksifenozid. - Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/168 od 31. siječnja 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u

pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivnih tvari abamektin, Bacillus subtilis (Cohn 1872) soj QST 713, Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, Beauveria bassiana, benfluralin, klodinafop, klopiralid, Cydia pomonella Granulovirus (CpGV), ciprodinil, diklorprop-P, epoksikonazol, fenpiroksimat, fluazinam, flutolanil, fosetil, Lecanicillium muscarium, mepanipirim, mepikvat, Metarhizium anisopliae var. anisopliae, metkonazol, metrafenon, Phlebiopsis gigantea, pirimikarb, Pseudomonas chlororaphis soj MA 342, pirimetanil, Pythium oligandrum, rimsulfuron, spinosad, Streptomyces K61, tiakloprid, tolklofos-metil, Trichoderma asperellum, Trichoderma atroviride, Trichoderma gamsii, Trichoderma harzianum, triklopir, trineksapak, tritikonazol, Verticillium albo-atrum i ziram.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/291 od 19. veljače 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivnih tvari 1-naftilacetamid, 1-naftil-octena kiselina, akrinatrin, azoksistrobin, fluazifop-P, fluroksipir, imazalil, krezoksim-metil, oksifluorfen, prokloraz, proheksadion, spiroksamin, teflutrin i terbutilazin.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/324 od 25. veljače 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu roka važenja odobrenja aktivnih tvari bifentrin, karboksin, FEN 560 (takođe poznat pod nazivom piskavica ili sjeme u prahu piskavice), ostatak ekstrakcije mljevenog papra i natrijev aluminijev silikat.

- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/337 od 27. veljače 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu odobrenja aktivne tvari mefentriflukonazol.



- Provedbene uredbe Komisije (EU) 2019/344 od 28. veljače 2019. godine o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u pogledu neproduljenja uz odgodu primjene odobrenja aktivne etoprofos.

Izmjene i dopune Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima stupaju na snagu narednog dana od dana donošenja.

Broj 08-02-2-52-16/19 15. travnja 2019. godine

Sarajevo Direktor

Dr. Goran Perković

На основу члана 29. Закона о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број

49/04), Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља објављује ИЗМЈЕНЕ СПИСКА

АКТИВНИХ МАТЕРИЈА ДОЗВОЉЕНИХ ЗА УПОТРЕБУ У ФИТОФАРМАЦЕУТСКИМ СРЕДСТВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

1. У дијелу Б Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у Босни и Херцеговини (''Службени гласник БиХ'', број 15/19) се додаје сљедећи унос:

Број Уобичајени назив, идентификацијски бројеви

Хемијски назив према IUPAC-у

Чистоћа Датум одобрења Престанак одобрења

Посебне одредбе

130. Beauveria bassiana soj ИМИ389521 Референтни број у Збирци генетских ресурса ЦАБИ: ИМИ389521

Није примјењиво Највећа разина беауверицина: 0,09 мг/кг

19. фебруара 2019. 19. фебруара 2029. За провођење јединствених принципа из прописа о јединственим принципима за оцјењивање ФФС, при доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и закључци поступка разматрања активне материје од стране релевантних тијела Европске уније. У тој укупној оцјени мора се обратити посебна пажња на сљедеће: - стабилност код складиштења препарата (или више њих) који садржи материју B. bassiana sој IMI389521, укључујући удио метаболита беауверицина након складиштења, - садржај метаболита беауверицина произведеног у одређеним условима примјене, - ризик који представља беауверицин у зараженим инсектима присутнима у складиштеном зрњу. Потребно је подузети мјере како би се осигурало да такви препарати не уђу у ланац хране и хране за животиње, узимајући у обзир уобичајен ниво присутности беауверицина на зрнима житарица, - заштиту корисника средства и корисника, узимајући у обзир то да се сматра да твар B. bassiana сој IMI389521, као и сваки други микроорганизам, може узроковати преосјетљивост. Произвођач је дужан осигурати строго одржавање еколошких услова и анализу контроле квалитете тoком производног поступка. Услови употребе према потреби укључују мјере за смањење ризика.

2. У дијелу Б додаје се сљедећи унос: Број Уобичајени назив,

идентификацијски бројеви Кемијски назив према IUPAC-у

Чистоћа Датум одобрења Престанак одобрења


131 Beauveria bassiana soj PPRI 5339 Референтни број у Збирци култура службе за истраживања у подручју пољопривреде (NRRL) међународног депозиторија: NRRL 50757

Није примјењиво Највећи ниво беауверицина: 0,5 мг/кг

20. фебруара 2019. 20. фебруара 2029. За провођење јединствених принципа из прописа о јединственим принципима за оцјењивање ФФС, при доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и закључци поступка разматрања активне материје од стране релевантних тијела Европске уније. У тој укупној оцјени мора се обратити посебну пажња на сљедеће: - удио метаболита беауверицина на темељу студије о року важења након чувања препарата (или више њих) који садржи материју B.


bassiana сој PPRI 5339, - утицај на опрашиваче уведене у стакленике након изложености препарату (или више њих) који се разликује од препарата наведеног за подршку овом захтјеву, - заштиту корисника средства и радника, узимајући у обзир то да се сматра да твар B. bassianasoj PPRI 5339, као и сваки други микроорганизам, може узроковати преосјетљивост. Произвођач је дужан осигурати строго одржавање еколошких услова и анализу контроле квалитете током производног поступка. Услови употребе према потреби укључују мјере за смањење ризика.

3. Ступац "Посебне одредбе" ретка 5., оцат, дијела Ц Прилога Пописа замјењује се сљедећим: "Оцат се мора употребљавати у складу с посебним увјетима уврштенима у закључке поступка разматрања активне твари

од стране релевантних тијела Европске уније." 4. У дијелу А. Списка брише се унос 98. за Gliocladium catenulatum soj J1446. 5. У дијелу Д додаје се сљедећи унос: Број Уобичајени назив,


Чистоћа Датум одобрења

Престанак одобрења


15. Clonostachys rosea soj Ј1446 Референтни број у збирци култура Њемачке збирке микроорганизама и станичних култура (DCMZ): DCM 9212

Није примјењиво Није примјењиво Садржај глиотоксина: највише 50 μг/кг технички чисте MCPA-е.

1. aprila 2019. 31. марта 2034. За провођење јединствених принципа из прописа о јединственим принципима за оцјењивање ФФС, при доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и закључци поступка разматрања активне материје од стране релевантних тијела Европске уније. У тој укупној оцјени мора се обратити посебна пажњa на сљедеће: - спецификацију произведеног техничког материјала у средствима за заштиту биља, укључујући цјеловити опис могућих метаболита који изазивају забринутост, - заштиту корисника средства и радникa, узимајући у обзир то да се сматра да микроорганизми могу узроковати преосјетљивост, те осигурати да увјети упорабе укључују примјену одговарајућих особних заштитних средстава, - студије или информације из научне литературе које су недавно стављене на располагање у вези с протугљивичном осјетљивости твари Clonostachys rosea Ј1446.Произвођач је дужан осигурати строго одржавање еколошких услова и анализу контроле квалитете тијеком производног поступка. Услови употребе према потреби укључују мјере за смањење ризика.

6. У дијелу А. Пописа брише се унос 96. за метоксифенозид. 7. У дијелу Е додаје се сљдећи унос: Број Уобичајени назив,


Чистоћа Датум одобрења

Престанак одобрења


11. Metoksifenozid CAS бр. 161050-58-4 CIPAC бр. 656

Н-терт-бутил-Н′-(3-метокси-о-толуоил)-3,5-ксилохидразид

≥ 970 г/кг Сљедеће нечистоће не смију прелазити сљедеће разине у техничком материјалу: Терт-бутилхидразин <0,001 г/кг РХ-116267 < 2 г/кг

1. aprila 2019. 31. marta 2026. Допуштена је употрeба само у стакленицима. За провођење јединствених принципа из прописа о јединственим принципима за оцјењивање ФФС, при доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и закључци поступка разматрања активне материје од стране релевантних тијела Европске уније. У својој укупној оцијени мора се обратити посебна пaжња на сљедеће: - заштиту подземних вода ако се материја примјењује на подручјима с осјетљивим тлом и/или неповољним климатским увјетима,- ризик накупљања у тлу, - заштиту чланконожаца који не


припадају циљаној скупини, организама у седименту и водених организама. Услови употребе према потреби укључују мјере за смањење ризика.

8. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 74., цирам, датум се замјењује датумом 30. априла 2020. 9. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 89., Pseudomonas chlororaphis soj МА 342, датум се

замјењује датумом 30. априла 2020. 10. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 90., мепанипирим, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 11. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 92., тиаклоприд, датум се замјењује датумом 30. априла

2020. 12. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 123., клодинафоп, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 13. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 124., пиримикарб, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 14. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 125., римсулфурон, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 15. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 126., толклофос-метил, датум се замјењује датумом 30.

aприла 2020. 16. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 127., тритиконазол, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 17. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 129., клопиралид, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 18. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 130., ципродинил, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 19. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 131., фосетил, датум се замјењује датумом 30. априла

2020. 20. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 132., тринексепак, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 21. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 133., диклорпроп-П, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 22. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 134., метконазол, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 23. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 135., пириметанил, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 24. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 136., триклопир, датум се замјењује датумом 30. aприла

2020. 25. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 137., метрафенон, датум се замјењује датумом 30.

априла 2020. 26. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 138., Bacillus subtilis (Cohn 1872) сој QSТ 713, датум се

замјењује датумом 30. априла 2020. 27. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 139., спиносад, датум се замјењује датумом 30. aприлa

2020. 28. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 187., флутоланил, датум се замјењује датумом 29.

фебруара 2020. 29. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 188., бенфлуралин, датум се замјењује датумом 29.

фебруара 2020. 30. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 189., флуазинам, датум се замјењује датумом 29.

фебруара 2020. 31. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 191., мепикват, датум се замјењује датумом 29.

фебруара 2020. 32. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 193., Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, датум се

замјењује датумом 30. априла 2020. 33. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 194., Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, датум се

замјењује датумом 30. априла 2020. 34. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 195., Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, датум се

замјењује датумом 30. априла 2020. 35. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 197., Beauveria bassiana, датум се замјењује датумом 30.

aприла 2020. 36. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 198., Cydia pomonella Granulovirus, датум се замјењује

датумом 30. aприла 2020.


37. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 199., Lecanicillium muscarium, датум се замјењује датумом 30. aприла 2020.

38. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 200., Metarhizium anisopliae var. Anisopliae, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

39. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 201., Phlebiopsis gigantea, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

40. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 202., Pythium oligandrum, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

41. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 203., Streptomyces К61, датум се замјењује датумом 30. aприла 2020.

42. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 204., Trichoderma atroviride, датум се замјењује датумом 30. aприла 2020.

43. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 206., Trichoderma harzianum, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

44. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 207., Trichoderma asperellum, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

45. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 208., Trichoderma gamsii, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

46. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 209., Verticillium albo-atrum, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

47. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 210., абамектин, датум се замјењује датумом 30. aприла 2020.

48. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 211., епоксиконазол, датум се замјењује датумом 30. aприла 2020.

49. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 213., фенпироксимат, датум се замјењује датумом 30. априла 2020.

50. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 4., азоксистробин, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

51. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 5., имазалил, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

52. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 6., прохексадион, датум се замјењује датумом 31. децембра 2022.

53. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 7., спироксамин, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

54. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 8., крезоксим-метил, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

55. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 9., флуроксипир, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

56. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 10., тефлутрин, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

57. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 11., оксифлуорфен, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

58. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 12., 1-нафтилацетамид, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

59. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 13., 1-нафтил-оцтена киселина, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

60. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 15., флуазифоп-П, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

61. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 16., тербутилазин, датум се замјењује датумом 31. децембра 2024.

62. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 19., акринатрин, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

63. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 20., проклораз, датум се замјењује датумом 31. децембра 2023.

64. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 239., остатак екстракције мљевеног папра (PDER), датум се замјењује датумом 31. августа 2019.

65. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 253., натријев алуминијев силикат, датум се замјењује датумом 31. августа 2019.

66. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 308., FEN 560 (такођер познат под називом пискавица или сјеме у праху пискавице), датум се замјењује датумом 31. oктобра 2020.

67. У дијелу А Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 337., карбоксин, датум се замјењује датумом 31. маја 2021.


68. У дијелу Б Списка у шестом ступцу, престанак одобрења, у ретку 23., бифентрин, датум се замјењује датумом 31. јула 2019.

69. У дијелу Б додаје се сљедећи унос: Број Уобичајени назив,

идентификацијски бројеви Кемијски назив према IUPAC-у Чистоћа Датум одобрења Престанак

одобрења Посебне одредбе

132. Mefentriflukonazol CAS бр.: 1417782-03-6 CIPAC бр.: није додијељен.

(2РС)-2-[4-(4-клорофенокси)-2-(трифлуорометил)фенил]-1-(1Х-1,2,4-триазол-1-ил)пропан-2-ол

≥ 970 г/кг Нечистоћа Н, Н-диметилформамид не смије прелазити 0,5 г/кг у техничком материјалу. Нечистоћа толуен не смије прелазити 1 г/кг у техничком материјалу. Нечистоћа 1,2,4-(1Х)-триазол не смије прелазити 1 г/кг у техничком материјалу.

20. marta 2019. 20. marta 2029. За проведбу јединствених принципа из прописа о јединственим принципима за оцјењивање ФФС, при доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и закључци поступка разматрања активне материје од стране релевантних тијела Европске уније. У тој укупној оцјени мора се обратити посебна пажња на сљедеће: - заштиту корисника средства те осигурати да услови употребе прописују примјену одговарајућих личних заштитних средстава, -заштиту водених организама. Услови употребе према потреби укључују мјере за смањење ризика.

70. У дијелу А Списка у шестој колони, ред 155. етопрофос, датум престанка одобрења мијења се роком за примјену одредбе о промету и употреби ФФС која садрже активну материју етопрофос. 1 Измјене и допуне Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима објављују се у

"Службеном гласнику БиХ" у складу са измјенама списка у Европској унији. Овим Измјенама Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима преузимају се

одредбе: - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/139 од 29. јануара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр.

540/2011 у погледу одобрења активнe материје Beauveria bassiana soj IMI389521. - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/147 од 30. јануара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр.

540/2011 у погледу одобрења активне твари Beauveria bassiana soj PPRI 5339. - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/149 од 30. јануара 2019. године о измјени Проведбених уредби (ЕУ) бр.

540/2011 и бр. 2015/1108 у погледу услова упорабе оцта као основне материје. - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/151 од 30. јануара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр.

540/2011 у погледу продужења рока важења одобрења активне материје Clonostachys rosea сој Ј1446. - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/158 од 31. јануара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр.

540/2011 у погледу одобрења активне материје метоксифенозид. - Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/168 од 31. јануара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр.

540/2011 у погледу продужења рока важења одобрења активних материја абамектин, Bacillus subtilis (Cohn 1872) сој QSТ 713, Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai, Bacillus thuringiensis subsp. israeliensis, Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki, Beauveria bassiana, бенфлуралин, клодинафоп, клопиралид, Cydia pomonella Granulovirus (CpGV), ципродинил, диклорпроп-П, епоксиконазол, фенпироксимат, флуазинам, флутоланил, фосетил, Lecanicillium muscarium, мепанипирим, мепикват, Metarhizium anisopliae var. anisopliae, метконазол, метрафенон, Phlebiopsis gigantea, пиримикарб, Pseudomonas chlororaphis сој МА 342, пириметанил, Pythium oligandrum, римсулфурон, спиносад, Streptomyces К61, тиаклоприд, толклофос-метил, Trichoderma asperellum, Trichoderma atroviride, Trichoderma gamsii, Trichoderma harzianum, триклопир, тринексапак, тритиконазол, Verticillium albo-atrum и цирам.

- Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/291 од 19. фебруара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр. 540/2011 у погледу продужења рока важења одобрења активних материја 1-нафтилацетамид, 1-нафтил-оцтена киселина, акринатрин, азоксистробин, флуазифоп-П, флуроксипир, имазалил, крезоксим-метил, оксифлуорфен, проклораз, прохексадион, спироксамин, тефлутрин и тербутилазин.

- Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/324 од 25. фебруара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр. 540/2011 у погледу рока важења одобрења активних материја бифентрин, карбоксин, ФЕН 560 (такођер познат под називом пискавица или сјеме у праху пискавице), остатак екстракције мљевеног папра и натријев алуминијев силикат.



- Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/337 од 27. фебруара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр. 540/2011 у погледу одобрења активне материје мефентрифлуконазол.

- Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/344 од 28. фебруара 2019. године о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр. 540/2011 у погледу непродужења одобрења уз одгоду примјене активне материје етопрофос.

Измјене и допуне Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима ступају на снагу наредног дана од дана доношења.

Број 08-02-2-52-16/19 15. априла 2019. године

Сарајево Директор

Др Горан Перковић

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

401 Na osnovu člana 2. stav (3) tačka c) i član 7. stav (1) tačka b)

Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 5. sjednici održanoj 13, 15. i 22.05. 2019. godine donosi

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNAMA ODLUKE

O UTVRĐIVANJU OPERATIVNIH PRAVILA ZA BRUTO PORAVNANJE U REALNOM VREMENU

Član 1. U Odluci o utvrđivanju operativnih pravila za bruto

poravnanje u realnom vremenu ("Službeni glasnik BiH", broj 31/16) u članu 2. stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Učesnici BPRV-a su Centralna banka i banke koje

ispunjavaju uslove iz ove odluke."

Član 2. U članu 3. stav (2) mijenja se i glasi:

"(2) Centralna banka upravlja, kontroliše i nadzire rad sistema za BPRV i nadgleda postupke učesnika u sistemu za BPRV." Stav (3) se briše.

Član 3. Iza člana 6. dodaju se članovi 6a. i 6b. koji glase:

"Član 6a. (Uslovi za uključenje u BPRV)

Za uključenje u sistem BPRV banka je obavezna ispuniti sljedeće uslove:

a) da obezbijedi tehničke uslove za rad u sistemu BPRV, b) da je članica SWIFT-a, c) da ima odobrenje za obavljanje poslova platnog

prometa, d) da ima otvoren račun rezervi kod Centralne banke

Bosne i Hercegovine, e) da ima otvoren račun za poravnanje u BPRV-u, f) da ima potpisanu Izjavu o prihvatanju operativnih

pravila za bruto poravnanje u realnom vremenu."

Član 6b. (Otvaranje računa za poravnanje u BPRV)

(1) Za otvaranje računa za poravnanje u BPRV banka mora: a) ispuniti uslove iz člana 6a. tačka a), b), c), d) i f) ove

odluke, b) biti uspješno testirana za učešće u BPRV prema

testnim scenarijima koje odredi Centralna banka i c) pismeno obavijestiti Centralnu banku o datumu

početka rada u BPRV. (2) Nakon što se ispune uslovi iz stava (1) ovog člana, Centralna

banka otvora račun za poravnanje u BPRV i obavještava banku o datumu rada u BPRV."

Član 4. Iza člana 7. dodaje se član 7a. koji glasi:

"Član 7a. (Testiranje sistema BPRV)

Testiranje sistema BPRV se vrši u slučajevima: a) uključenja novog učesnika u BPRV, b) kod promjene BIC coda banke, c) na osnovu zahtjeva učesnika i d) na osnovu zahtjeva Centralne banke."

Član 5. U članu 18. stav (5) mijenja se i glasi:

"(5) Ako učesnik - neto dužnik u trenutku potrebe direktnog zaduženja nema dovoljno sredstava na računu za poravnanje, Centralna banka će izvršiti prenos sredstva u iznosu neto dužničke pozicije s računa rezervi na račun za poravnanje učesnika. Poravnanje pozicije će se izvršiti odmah po obezbjeđenju sredstava na računu za poravnanje."

Član 6. (1) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.06.2019. godine.

(2) Ova odluka se objavljuje u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službe-nom glasniku Brčko distrikta BiH".

Broj UV-122-01-1-1405-3/19 KS

22. maja 2019. godine Sarajevo

PredsjedavajućiUpravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine Guverner

Dr. Senad Softić, s. r.

Na temelju članka 2. stavak (3) točka c) i članak 7. stavak (1) točka b) Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 5. sjednici održanoj 13, 15. i 22.05.2019. godine donosi

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNAMA ODLUKE

O UTVRĐIVANJU OPERATIVNIH PRAVILA ZA BRUTO PORAVNANJE U REALNOM VREMENU

Članak 1. U Odluci o utvrđivanju operativnih pravila za bruto

poravnanje u realnom vremenu ("Službeni glasnik BiH", broj 31/16) u članku 2. stavak (3) mijenja se i glasi: "(3) Sudionici BPRV-a su Centralna banka i banke koje

ispunjavaju uvjete iz ove odluke."

Članak 2. U članku 3. stavak (2) mijenja se i glasi:

"(2) Centralna banka upravlja, kontrolira i nadzire rad sustava BPRV i nadgleda postupke sudionika u sustavu za BPRV." Stavak (3) se briše.

Članak 3. Iza članka 6. dodaju se članci 6a. i 6b. koji glase:


"Članak 6a. (Uvjeti za uključenje u BPRV)

Za uključenje u sustav BPRV banka je obvezna ispuniti sljedeće uvjete:

a) da osigura tehničke uvjete za rad u sustavu BPRV, b) da je članica SWIFT-a, c) da ima odobrenje za obavljanje poslova platnog

prometa, d) da ima otvoren račun rezervi kod Centralne banke

Bosne i Hercegovine, e) da ima otvoren račun za poravnanje u BPRV-u, f) da ima potpisanu Izjavu o prihvatanju operativnih

pravila za bruto poravnanje u realnom vremenu."

Članak 6b. (Otvaranje računa za poravnanje u BPRV)

(1) Za otvaranje računa za poravnanje u BPRV banka mora: a) ispuniti uvjete iz članka 6a. točka a), b), c), d) i f) ove

odluke, b) biti uspješno testirana za sudjelovanje u BPRV prema

testnim scenarijima koje odredi Centralna banka i c) pismeno obavijestiti Centralnu banku o datumu

početka rada u BPRV. (2) Nakon što se ispune uvjeti iz stavka (1) ovog članka,

Centralna banka otvora račun za poravnanje u BPRV i obavještava banku o datumu rada u BPRV."

Članak 4. Iza članka 7. dodaje se članak 7a. koji glasi:

"Članak 7a. (Testiranje sustava BPRV)

Testiranje sustava BPRV se vrši u slučajevima: a) uključenja novog sudionika u BPRV, b) kod promjene BIC coda banke, c) na temelju zahtjeva sudionika i d) na temelju zahtjeva Centralne banke."

Članak 5. U članku 18. stavak (5) mijenja se i glasi:

"(5) Ako sudionik - neto dužnik u trenutku potrebe izravnog zaduženja nema dovoljno sredstava na računu za poravnanje, Centralna banka će izvršiti prijenos sredstva u iznosu neto dužničke pozicije s računa rezervi na račun za poravnanje sudionika. Poravnanje pozicije će se izvršiti odmah po osiguranju sredstava na računu za poravnanje."

Članak 6. (1) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.06.2019. godine.

(2) Ova odluka se objavljuje u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službe-nom glasniku Brčko distrikta BiH".

Broj UV-122-01-1-1405-3/19 KS

22. svibnja 2019. godine Sarajevo

PredsjedateljUpravnog vijeća Centralne banke


Dr. Senad Softić, v. r.

На основу члана 2. став (3) тачка ц) и члан 7. став (1) тачка б) Закона о Централној банци Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07) Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине на 5. сједници одржаној 13, 15. i 22.05.2019. године доноси

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О

УТВРЂИВАЊУ ОПЕРАТИВНИХ ПРАВИЛА ЗА БРУТО ПОРАВНАЊЕ У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ

Члан 1. У Одлуци о утврђивању оперативних правила за бруто

поравнање у реалном времену ("Службени гласник БиХ", број 31/16) у члану 2. став (3) мијења се и гласи: "(3) Учесници БПРВ-а су Централна банка и банке које

испуњавају услове из ове одлуке."

Члан 2. У члану 3. став (2) мијења се и гласи:

"(2) Централна банка управља, контролише и надзире рад система БПРВ и надгледа поступке учесника у систему за БПРВ." Став (3) се брише.

Члан 3. Иза члана 6. додају се чланови 6а. и 6б. који гласе:

"Члан 6а. (Услови за укључење у БПРВ)

За укључење у систем БПРВ банка је обавезна испунити сљедеће услове:

a) да обезбиједи техничке услове за рад у систему БПРВ,

б) да је чланица SWIFT-a, ц) да има одобрење за обављање послова платног

промета, д) да има отворен рачун резерви код Централне банке

Босне и Херцеговине, е) да има отворен рачун за поравнање у БПРВ-у, ф) да има потписану Изјаву о прихватању

оперативних правила за бруто поравнање у реалном времену."

Члан 6б. (Отварање рачуна за поравнање у БПРВ)

(1) За отварање рачуна за поравнање у БПРВ банка мора: a) испунити услове из члана 6а. тачка а), б), ц), д) и ф)

ове одлуке, б) бити успјешно тестирана за учешће у БПРВ према

тестним сценаријима које одреди Централна банка и

ц) писмено обавијестити Централну банку о датуму почетка рада у БПРВ.

(2) Након што се испуне услови из става (1) овог члана, Централна банка отвора рачун за поравнање у БПРВ и обавјештава банку о датуму рада у БПРВ."

Члан 4. Иза члана 7. додаје се члан 7а. који гласи:

"Члан 7а. (Тестирање система БПРВ)

Тестирање система БПРВ се врши у случајевима: a) укључења новог учесника у БПРВ, б) код промјене BIC кода банке, ц) на основу захтјева учесника и д) на основу захтјева Централне банке."

Члан 5. У члану 18. став (5) мијења се и гласи:

"(5) Ако учесник - нето дужник у тренутку потребе директног задужења нема довољно средстава на рачуну за поравнање, Централна банка ће извршити пренос средства у износу нето дужничке позиције с рачуна резерви на рачун за поравнање учесника. Поравнање позиције ће се извршити одмах по обезбјеђењу средстава на рачуну за поравнање."


Члан 6. (1) Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објаве

у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 01.06.2019. године.

(2) Ова одлука се објављује у "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ".

Број УВ-122-01-1-1405-3/19 КС

22. маја 2019. године Сарајево

ПредсједавајућиУправног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине Гувернер

Др Сенад Софтић, с. р.

402 Na osnovu članova 2. stav (3) tačka c) i 7. stav (1) tačka b)

Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 08/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 5. sjednici održanoj 13, 15 i 22.05.2019. godine, donosi

ODLUKU O OPERATIVNIM PRAVILIMA ZA ŽIROKLIRING

SISTEM

DIO I - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet i cilj)

(1) Ovom odlukom se utvrđuju operativna pravila rada u sistemu žirokliringa (u daljem tekstu: žirokliring), učesnici i odgovornost učesnika, uslovi za uključivanje u žirokliring, postupak kliringa i poravnanja neto pozicija učesnika u žirokliringu i rad žirokliringa u vanrednim okolnostima.

(2) Cilj ove odluke je propisati jedinstvena pravila rada u žirokliringu neophodna za nesmetano obavljanje unutrašnjeg platnog prometa.

Član 2. (Učesnici u žirokliringu)

Učesnici u žirokliringu su Centralna banka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna banka) i banke koje ispunjavaju uslove iz ove odluke.

DIO II - PRAVILA RADA ŽIROKLIRINGA

Član 3. (Način rada žirokliringa)

(1) Žirokliring radi po principu neto poravnanja naloga koji su manji ili jednaki 10.000,00 BAM.

(2) Izračun neto pozicija u žirokliringu se vrše preko žirokliring centra i brancheva u organizacionim jedinicama Centralne banke: Centralnog ureda Centralne banke Bosne i Hercegovine (žirokliring centar), Glavne banke Republike Srpske Centralne banke BiH u Banjoj Luci (žirokliring branch Banja Luka), Centralne banke Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Sarajevo (žirokliring branch Sarajevo) i Centralne banke Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Mostar (žirokliring branch Mostar).

(3) Izračun neto pozicija i poravnanja se odvija u četiri dnevna ciklusa tokom radnog dana: 09:30, 11:30 13:30 i 15:30 sati.

(4) Nakon izvršenog konačnog poravnanja za svaki dnevni ciklus, orginalni nalozi se prosljeđuju bankama u cilju njihove konačne realizacije.

Član 4. (Vrijeme rada žirokliringa)

(1) Radni dani u žirokliringu su dani od ponedjeljka do petka.

(2) Neradni dani u žirokliringu su subota, nedjelja, 1. i 2. januar i 1. i 2. maj i drugi dani koje u skladu s propisima i iz opravdanih razloga odredi guverner Centralne banke.

(3) Odluku o rasporedu rada i dnevnim aktivnostima u žirokliringu donosi guverner.

Član 5. (Tehnička oprema i softver)

(1) Za učešće u žirokliringu potrebna je odgovarajuća tehnička oprema i softver čiju specifikaciju određuje Centralna banka.

(2) Centralna banka određuje minimalnu konfiguraciju opreme i osigurava potreban softver za komunikaciju u žirokliringu, daje upute i dostavlja odgovarajuću dokumentaciju o načinu korištenja opreme i softvera.

(3) Odluku o minimalnim računarskim konfiguracijama i rezervnoj lokaciji za žirokliring donosi guverner.

(4) Guverner donosi i ostale akte koji definišu operativni rad žirokliringa vezan za tehničku opremu i softver.

Član 6. (Rezervna lokacija za žirokliring)

(1) Učesnici su obavezni osigurati primarnu i rezervnu lokaciju za rad žirokliringa.

(2) U slučaju nemogućnosti rada primarne lokacije, u funkciju se stavlja rezervna lokacija.

(3) Primarna lokacija ŽK centra je u Sarajevu a rezervna lokacija u Glavnoj banci Republike Srpske Centralne banke BiH u Banjoj Luci.

Član 7. (Kontrola i nadzor rada u sistemu žirokliringa)

(1) Centralna banka upravlja, kontroliše i nadzire rad žirokliring sistema i nadgleda postupke učesnika u žirokliring sistemu.

(2) Centralna banka osigurava da poravnanja potraživanja i dugovanja proistekla iz žirokliringa budu izvršena u skladu s Odlukom o utvrđivanju operativnih pravila za BPRV.

(3) U cilju zaštite platnih sistema, Centralna banka može obustaviti ili ograničiti poravnanje platnih naloga između učesnika i obustaviti rad žirokliringa na duže ili kraće vrijeme.

(4) U slučaju problema u radu žirokliringa i/ili poravnanja platnih naloga u sistemu BPRV-a, Centralna banka može izmijeniti radno vrijeme žirokliringa.

Član 8. (Odgovornost za štetu nastalu u radu žirokliringa)

(1) Centralna banka ne odgovara za prekide u radu žirokliringa nastale zbog problema u telekomunikacionoj mreži ili uzrokovane od strane učesnika, treće strane, događaja koji se nije mogao predvidjeti ili izbjeći i više sile.

(2) Centralna banka ne odgovara za neizvršenje, pogrešno izvršenje ili zakašnjelo izvršenje naloga uzrokovano od učesnika, treće strane ili događaja koji se nije mogao predvidjeti ili izbjeći.

(3) Centralna banka ne odgovara za štetu nastalu u situacijama iz stava (1) i (2) ovog člana i stava (3) i (4) člana 7. ove odluke.

DIO III - UKLJUČIVANJE U ŽIROKLIRING

Član 9. (Uslovi za uključivanje u žirokliring)

(1) Za uključivanje u žirokliring banka je obavezna ispuniti sljedeće uslove: a) da ima odobrenje za obavljanje poslova platnog

prometa, b) da ima otvoren račun rezervi kod Centralne banke

Bosne i Hercegovine, c) da ima otvoren račun za poravnanje u BPRV-u,


d) da posjeduje odgovarajuću tehničku opremu i softver na primarnoj i rezervnoj lokaciji,

e) da ima potpisanu Izjavu o prihvatanju operativnih pravila za žirokliring,

f) da je uspješno testirana za rad u žirokliringu prema testnim scenarijima Centralne banke,

g) da pismeno obavijesti Centralnu banku o datumu početka rada u žirokliringu i

h) da dostavi podatke o ovlaštenoj osobi za obavljanje platnog prometa na obrascu koji je sastavni dio ove odluke.

(2) Nakon što se ispune uslovi iz stava (1) ovog člana, Centralna banka obavještava banku o datumu početka rada u žirokliringu i uključuje je u sistem žirokliringa.

Član 10. (Testiranje sistema žirokliringa)

Testiranje sistema žirokliringa se vrši u slučajevima: a) uključenja nove banke u sistem žirokliringa, b) na osnovu zahtjeva učesnika i c) na osnovu zahtjeva Centralne banke.

DIO IV - POSTUPAK KLIRINGA I PORAVNANJE NETO POZICIJA (NALOGA)

Član 11. (Nalozi u žirokliringu)

(1) U žirokliringu nalozi obavezno glase na BAM. (2) Nalozi se razmjenjuju u porukama koje su komprimirane,

potpisane i u šifriranom obliku. (3) Za potpisivanje i šifriranje poruka se koriste certifikati koje

odredi Centralna banka. (4) Poruke koje se koriste u komunikaciji između učesnika u

žirokliringu su u skladu s ISO 20022 standardom i verzijom Rulebooka Evropskog platnog vijeća.

(5) Centralna banka određuje koju će verziju Rulebooka Evropskog platnog vijeća koristiti kao aktuelnu i o tome obavještava banke.

Član 12. (Odgovornost za naloge)

(1) Učesnici su odgovorni za pravilno popunjavanje, usmjeravanje i autentičnost naloga u žirokliringu.

(2) Učesnici usmjeravaju naloge prema: a) žirokliring centru - za naloge prema bankama s

otvorenim računom rezervi u organizacionoj jedinici Centralne banke različitom od onog u kojem banka pošiljalac naloga ima otvoren račun rezervi i

b) žirokliring branch - za naloge prema bankama s otvorenim računim rezervi u organizacionoj jedinici Centralne banke istom kao onaj u kojem banka pošiljalac naloga ima otvoren račun rezervi i to: - žirokliring branch Sarajevo - banke s računom

rezervi kod GJ Sarajevo, - žirokliring branch Mostar - banke s računom

rezervi kod GJ Mostar i - žirokliring branch Banja Luka - banke s računom

rezervi kod GBRS Banja Luka i Filijale Pale. c) nalozi u korist Centralne banke se šalju na ŽK centar.

(3) Učesnik je odgovoran za tačno i pravilno prihvatanje autorizovanog naloga koji je dobio od drugog učesnika žirokliringa u toku radnog vremena.

Član 13. (Prihvatanje naloga)

Svaki nalog se izvršava istog dana kada je zaprimljen u žirokliringu u ciklusu poravnanja do kojeg je dostavljen.

Član 14. (Kliring)

Kliring platnih naloga svih učesnika žirokliringa izvršava se utvrđivanjem neto pozicija svakog pojedinačnog učesnika kao rezultat obračuna svih potraživanja i dugovanja učesnika za svaki klirinški ciklus.

Član 15. (Poravnanje)

(1) Poravnanje neto pozicija učesnika žirokliringa izvršava se putem BPRV-a u skladu s Odlukom o utvrđivanju operativnih pravila BPRV-a.

(2) Poravnanje se smatra konačnim i neopozivim u trenutku kada su neto pozicije svih učesnika izvršene na računima za poravnanje u BPRV.

Član 16. (Nedostatak sredstava na računu za poravnanje u BPRV)

(1) Centralna banka pokreće postupak opoziva poravnanja kada utvrdi da se neto dugovanja i potraživanja učesnika žirokliringa ne mogu izvršiti zbog nedostatka sredstava na računu za poravnanje u BPRV-u i ako se sredstva ne mogu osigurati u skladu s članom 18. stav (5) Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za BPRV.

(2) Učesniku iz stava (1) ovog člana se odbijaju svi nalozi u datom ciklusu žirokliringa a vrše se poravnanja naloga za ostale učesnike.

(3) Učesniku iz stava (1) ovog člana je onemogućeno slanje naloga do kraja radnog dana, a može primati naloge od ostalih učesnika.

(4) Centralna banka po potrebi obavještava nadležnu instituciju koja vrši kontrolu rada banke o situaciji iz ovog člana.

Član 17. (Postupak rada žirokliringa u slučaju prekida redovne mrežne

komunikacije) (1) U slučaju prekida redovne mrežne komunikacije, žirokliring

se obavlja putem emaila, razmjenom poruka s Centralnom bankom isključivo u potpisanom i šifriranom obliku u žirokliring centru i branchevima.

(2) Poruke banke, emailom proslijeđene Centralnoj banci, u toku određenog klirinškog ciklusa se procesuiraju u datom klirinškom ciklusu samo ako su zaprimljene najkasnije 30 minuta prije poravnanja.

(3) Rad emailom se izvodi na zahtjev učesnika podnesenim u žirokliring centar-u i/ili branch-u a uspostavlja se nakon prihvatanja zahtjeva i slanja obavještenja učesnicima na njihove autorizovane email adrese.

(4) O svakom poslanom nalogu putem emaila, učesnik putem telefona ili emaila obavještava Centralnu banku koja emailom potvrđuje prijem podataka ovlaštenoj osobi učesnika. Ako u roku od 15 minuta učesnik žirokliringa ne dobije potvrdu, kontaktira odgovorne osobe u Centralnoj banci.

(5) U slučaju prekida redovne mrežne komunikacije u trenutku slanja rezultata, učesniku se rezultati poravnanja šalju emailom i učesnik prijem podataka potvrđuje emailom.

(6) Završetkom radnog dana u žirokliringu svaka uspostavljena razmjena podataka putem emaila smatra se završenom.

(7) Rad emailom prestaje uspostavljanjem redovne mrežne komunikacije.

DIO V - ISTUPANJE I ISKLJUČENJE IZ ŽIROKLIRINGA

Član 18. (Istupanje iz žirokliringa)

(1) Banka može istupiti iz sistema žirokliringa podnošenjem pismenog zahtjeva Centralnoj banci.


(2) Centralna banka obavještava ostale učesnike o istupanju banke iz sistema žirokliringa.

(3) Sva plaćanja u korist ili na teret klijenata banke koja je istupila iz žirokliringa a koja nastavlja rad u sistemu BPRV-a se obavljaju u sistemu BPRV-a.

Član 19. (Isključivanje iz žirokliringa)

(1) Centralna banka može privremeno ili trajno isključiti učesnika koji ne poštuje pravila rada žirokliringa.

(2) Centralna banka odmah isključuje iz sistema žirokliringa banku kojoj je oduzeto odobrenje za obavljanje poslova platnog prometa.

(3) Centralna banka postupa u skladu sa stavom (2) ovog člana i u drugim slučajevima postojanja zabrane obavljanja poslova platnog prometa.

(4) Ako banka istupi ili bude isključena iz sistema BPRV-a, Centralna banka istovremeno isključuje banku i iz sistema žirokliringa istog dana kao za BPRV.

DIO VI - NAKNADA

Član 20. (Plaćanje naknade)

(1) Za usluge u sistemu žirokliringa Centralna banka naplaćuje naknadu u skladu s propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada.

(2) Centralna banka naplaćuje naknadu zaduženjem računa rezervi banake.

DIO VII - RAD U VANREDNIM OKOLNOSTIMA

Član 21. (Aktivnosti u vanrednim okolnostima)

(1) Učesnici u žirokliringu su obavezni imati plan za vanredne okolnosti s utvrđenim mjerama i postupcima potrebnim za rad i funkcionisanje žirokliringa.

(2) U vanrednim okolnostima Centralna banka najkasnije u roku od dva sata poduzima sve potrebne mjere neophodne za obezbjeđenje pravilnog rada i funkcionisanja žirokliringa.

(3) Učesnici su obavezni osigurati realizaciju plana iz stava (1) ovog člana na rezervnoj lokaciji.

(4) Rezervna lokacija za žirokliring branch je žirokliring centar i u slučaju nefunkcionisanja žirokliring brancha, učesnici naloge usmjeravaju na žirokliring centar.

DIO VIII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 22. (Usklađivanje propisa)

Učesnici su dužni svoje propise i ostale akte uskladiti s ovom odlukom.

Član 23. (Potpisivanje Izjave o prihvatanju operativnih pravila)

(1) Prije početka rada, banka mora potpisati Izjavu o prihvatanju operativnih pravila žirokliringa.

(2) Izjava iz stava (1) ovog člana je sastavni dio ove odluke.

Član 24. (Prestanak važenja)

Danom početka primjene ove odluke prestaje važiti Odluka o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring ("Službeni glasnik BiH", broj 31/16) i Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju pravila za žirokliring ("Službeni glasnik BiH", broj 9/17).


(1) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.06.2019. godine.

(2) Ova odluka se objavljuje u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenim novinama Federacije BiH" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH".

Broj UV-122-01-1-1405-4/19 KS 22. maja 2019. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiUpravnog vijeća Centralne banke


Dr. Senad Softić, s. r.






Na temelju članaka 2. stavak (3) točka c) i 7. stavak (1)

točka b) Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 08/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 5. sjednici održanoj 13, 15 i 22.05.2019. godine, donosi

ODLUKU O OPERATIVNIM PRAVILIMA ZA ŽIROKLIRING

SUSTAV

DIO I - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet i cilj)

(1) Ovom odlukom se utvrđuju operativna pravila rada u sustavu žirokliringa (u daljem tekstu: žirokliring), sudionici i odgovornost sudionika, uvjeti za uključivanje u žirokliring, postupak kliringa i poravnanja neto pozicija sudionika u žirokliringu i rad žirokliringa u izvanrednim okolnostima.

(2) Cilj ove odluke je propisati jedinstvena pravila rada u žirokliringu neophodna za nesmetano obavljanje unutarnjeg platnog prometa.

Članak 2. (Sudionici u žirokliringu)

Sudionici u žirokliringu su Centralna banka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna banka) i banke koje ispunjavaju uvjete iz ove odluke.

DIO II - PRAVILA RADA ŽIROKLIRINGA

Članak 3. (Način rada žirokliringa)

(1) Žirokliring radi po principu neto poravnanja naloga koji su manji ili jednaki 10.000,00 BAM.

(2) Izračun neto pozicija u žirokliringu se vrše preko žirokliring centra i brancheva u organizacijskim jedinicama Centralne banke: Centralnog ureda Centralne banke Bosne i Hercegovine (žirokliring centar), Glavne banke Republike Srpske Centralne banke BiH u Banjoj Luci (žirokliring branch Banja Luka), Centralne banke Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Sarajevo (žirokliring branch Sarajevo) i Centralne banke Bosne i Hercegovine - Glavna jedinica Mostar (žirokliring branch Mostar).

(3) Izračun neto pozicija i poravnanja se odvija u četiri dnevna ciklusa tijekom radnog dana: 09:30, 11:30 13:30 i 15:30 sati.

(4) Nakon izvršenog konačnog poravnanja za svaki dnevni ciklus, orginalni nalozi se prosljeđuju bankama u cilju njihove konačne realizacije.

Članak 4. (Vrijeme rada žirokliringa)

(1) Radni dani u žirokliringu su dani od ponedjeljka do petka. (2) Neradni dani u žirokliringu su subota, nedjelja, 1. i 2.

siječnja i 1. i 2. svibnja i drugi dani koje u skladu s propisima i iz opravdanih razloga odredi guverner Centralne banke.

(3) Odluku o rasporedu rada i dnevnim aktivnostima u žirokliringu donosi guverner.

Članak 5. (Tehnička oprema i softver)

(1) Za sudjelovanje u žirokliringu potrebna je odgovarajuća tehnička oprema i softver čiju specifikaciju određuje Centralna banka.

(2) Centralna banka određuje minimalnu konfiguraciju opreme i osigurava potreban softver za komunikaciju u žirokliringu, daje upute i dostavlja odgovarajuću dokumentaciju o načinu korištenja opreme i softvera.

(3) Odluku o minimalnim računarskim konfiguracijama i rezervnoj lokaciji za žirokliring donosi guverner.

(4) Guverner donosi i ostala akta koji definiraju operativni rad žirokliringa vezan za tehničku opremu i softver.

Članak 6. (Rezervna lokacija za žirokliring)

(1) Sudionici su obvezni osigurati primarnu i rezervnu lokaciju za rad žirokliringa.

(2) U slučaju nemogućnosti rada primarne lokacije, u funkciju se stavlja rezervna lokacija.

(3) Primarna lokacija ŽK centra je u Sarajevu a rezervna lokacija u Glavnoj banci Republike Srpske Centralne banke BiH u Banjoj Luci.

Članak 7. (Kontrola i nadzor rada u sustavu žirokliringa)

(1) Centralna banka upravlja, kontrolira i nadzire rad žirokliring sustava i nadgleda postupke sudionika u žirokliring sustavu.

(2) Centralna banka osigurava da poravnanja potraživanja i dugovanja proistekla iz žirokliringa budu izvršena u skladu s Odlukom o utvrđivanju operativnih pravila za BPRV.

(3) U cilju zaštite platnih sustava, Centralna banka može obustaviti ili ograničiti poravnanje platnih naloga između sudionika i obustaviti rad žirokliringa na duže ili kraće vrijeme.

(4) U slučaju problema u radu žirokliringa i/ili poravnanja platnih naloga u sustavu BPRV-a, Centralna banka može izmijeniti radno vrijeme žirokliringa.

Članak 8. (Odgovornost za štetu nastalu u radu žirokliringa)

(1) Centralna banka ne odgovara za prekide u radu žirokliringa nastale zbog problema u telekomunikacionoj mreži ili uzrokovane od strane sudionika, treće strane, događaja koji se nije mogao predvidjeti ili izbjeći i više sile.

(2) Centralna banka ne odgovara za neizvršenje, pogrešno izvršenje ili zakašnjelo izvršenje naloga uzrokovano od sudionika, treće strane ili događaja koji se nije mogao predvidjeti ili izbjeći.

(3) Centralna banka ne odgovara za štetu nastalu u situacijama iz stavka (1) i (2) ovog članka i stavka (3) i (4) članka 7. ove odluke.

DIO III - UKLJUČIVANJE U ŽIROKLIRING

Članak 9. (Uvjeti za uključivanje u žirokliring)

(1) Za uključivanje u žirokliring banka je obvezna ispuniti sljedeće uvjete: a) da ima odobrenje za obavljanje poslova platnog

prometa, b) da ima otvoren račun rezervi kod Centralne banke

Bosne i Hercegovine, c) da ima otvoren račun za poravnanje u BPRV-u, d) da posjeduje odgovarajuću tehničku opremu i softver

na primarnoj i rezervnoj lokaciji, e) da ima potpisanu Izjavu o prihvatanju operativnih

pravila za žirokliring, f) da je uspješno testirana za rad u žirokliringu prema

testnim scenarijima Centralne banke, g) da pismeno obavijesti Centralnu banku o datumu

početka rada u žirokliringu i h) da dostavi podatke o ovlaštenoj osobi za obavljanje

platnog prometa na obrascu koji je sastavni dio ove odluke.

(2) Nakon što se ispune uvjeti iz stavka (1) ovog članka, Centralna banka obavještava banku o datumu početka rada u žirokliringu i uključuje je u sustav žirokliringa.


Članak 10. (Testiranje sustava žirokliringa)

Testiranje sustava žirokliringa se vrši u slučajevima: a) uključenja nove banke u sustav žirokliringa, b) na temelju zahtjeva sudionika i c) na temelju zahtjeva Centralne banke.

DIO IV - POSTUPAK KLIRINGA I PORAVNANJE NETO POZICIJA (NALOGA)

Članak 11. (Nalozi u žirokliringu)

(1) U žirokliringu nalozi obavezno glase na BAM. (2) Nalozi se razmjenjuju u porukama koje su komprimirane,

potpisane i u šifriranom obliku. (3) Za potpisivanje i šifriranje poruka se koriste certifikati koje

odredi Centralna banka. (4) Poruke koje se koriste u komunikaciji između sudionika u

žirokliringu su u skladu s ISO 20022 standardom i verzijom Rulebooka Europskog platnog vijeća.

(5) Centralna banka određuje koju će verziju Rulebooka Europskog platnog vijeća koristiti kao aktualnu i o tome obavještava banke.

Članak 12. (Odgovornost za naloge)

(1) Sudionici su odgovorni za pravilno popunjavanje, usmjeravanje i autentičnost naloga u žirokliringu.

(2) Sudionici usmjeravaju naloge prema: a) žirokliring centru - za naloge prema bankama s

otvorenim računom rezervi u organizacionoj jedinici Centralne banke različitom od onog u kojem banka pošiljatelj naloga ima otvoren račun rezervi i

b) žirokliring branch - za naloge prema bankama s otvorenim računim rezervi u organizacionoj jedinici Centralne banke istom kao onaj u kojem banka pošiljatelj naloga ima otvoren račun rezervi i to: - žirokliring branch Sarajevo - banke s računom

rezervi kod GJ Sarajevo, - žirokliring branch Mostar - banke s računom

rezervi kod GJ Mostar i - žirokliring branch Banja Luka - banke s računom

rezervi kod GBRS Banja Luka i Podružnice Pale. c) nalozi u korist Centralne banke se šalju na ŽK centar.

(3) Sudionik je odgovoran za točno i pravilno prihvatanje autoriziranog naloga koji je dobio od drugog sudionika žirokliringa tijekom radnog vremena.

Članak 13. (Prihvatanje naloga)

Svaki nalog se izvršava istog dana kada je zaprimljen u žirokliringu u ciklusu poravnanja do kojeg je dostavljen.

Članak 14. (Kliring)

Kliring platnih naloga svih sudionika žirokliringa izvršava se utvrđivanjem neto pozicija svakog pojedinačnog sudionika kao rezultat obračuna svih potraživanja i dugovanja sudionika za svaki klirinški ciklus.

Članak 15. (Poravnanje)

(1) Poravnanje neto pozicija sudionika žirokliringa izvršava se putem BPRV-a u skladu s Odlukom o utvrđivanju operativnih pravila BPRV-a.

(2) Poravnanje se smatra konačnim i neopozivim u trenutku kada su neto pozicije svih sudionika izvršene na računima za poravnanje u BPRV.

Članak 16. (Nedostatak sredstava na računu za poravnanje u BPRV)

(1) Centralna banka pokreće postupak opoziva poravnanja kada utvrdi da se neto dugovanja i potraživanja sudionika žirokliringa ne mogu izvršiti zbog nedostatka sredstava na računu za poravnanje u BPRV-u i ako se sredstva ne mogu osigurati u skladu s člankom 18. stavak (5) Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za BPRV.

(2) Sudioniku iz stavka (1) ovog članka se odbijaju svi nalozi u danom ciklusu žirokliringa a vrše se poravnanja naloga za ostale sudionike.

(3) Sudioniku iz stavka (1) ovog članka je onemogućeno slanje naloga do kraja radnog dana, a može primati naloge od ostalih sudionika.

(4) Centralna banka po potrebi obavještava nadležnu instituciju koja vrši kontrolu rada banke o situaciji iz ovog članka.

Članak 17. (Postupak rada žirokliringa u slučaju prekida redovne mrežne

komunikacije) (1) U slučaju prekida redovne mrežne komunikacije, žirokliring

se obavlja putem emaila, razmjenom poruka s Centralnom bankom isključivo u potpisanom i šifriranom obliku u žirokliring centru i branchevima.

(2) Poruke banke, emailom proslijeđene Centralnoj banci, tijekom određenog klirinškog ciklusa se procesuiraju u danom klirinškom ciklusu samo ako su zaprimljene najkasnije 30 minuta prije poravnanja.

(3) Rad emailom se izvodi na zahtjev sudionika podnesenim u žirokliring centar-u i/ili branch-u a uspostavlja se nakon prihvatanja zahtjeva i slanja obavještenja sudionicima na njihove autorizirane email adrese.

(4) O svakom poslanom nalogu putem emaila, sudionik putem telefona ili emaila obavještava Centralnu banku koja emailom potvrđuje prijem podataka ovlaštenoj osobi sudionika. Ako u roku od 15 minuta sudionik žirokliringa ne dobije potvrdu, kontaktira odgovorne osobe u Centralnoj banci.

(5) U slučaju prekida redovne mrežne komunikacije u trenutku slanja rezultata, sudioniku se rezultati poravnanja šalju emailom i sudionik prijem podataka potvrđuje emailom.

(6) Završetkom radnog dana u žirokliringu svaka uspostavljena razmjena podataka putem emaila smatra se završenom.

(7) Rad emailom prestaje uspostavljanjem redovne mrežne komunikacije.

DIO V - ISTUPANJE I ISKLJUČENJE IZ ŽIROKLIRINGA

Članak 18. (Istupanje iz žirokliringa)

(1) Banka može istupiti iz sustava žirokliringa podnošenjem pismenog zahtjeva Centralnoj banci.

(2) Centralna banka obavještava ostale sudionike o istupanju banke iz sustava žirokliringa.

(3) Sva plaćanja u korist ili na teret klijenata banke koja je istupila iz žirokliringa a koja nastavlja rad u sustavu BPRV-a se obavljaju u sustavu BPRV-a.

Članak 19. (Isključivanje iz žirokliringa)

(1) Centralna banka može privremeno ili trajno isključiti sudionika koji ne poštuje pravila rada žirokliringa.

(2) Centralna banka odmah isključuje iz sustava žirokliringa banku kojoj je oduzeto odobrenje za obavljanje poslova platnog prometa.

(3) Centralna banka postupa u skladu sa stavkom (2) ovog članka i u drugim slučajevima postojanja zabrane obavljanja poslova platnog prometa.


(4) Ako banka istupi ili bude isključena iz sustava BPRV-a, Centralna banka istodobno isključuje banku i iz sustava žirokliringa istog dana kao za BPRV.

DIO VI - NAKNADA

Članak 20. (Plaćanje naknade)

(1) Za usluge u sustavu žirokliringa Centralna banka naplaćuje naknadu u skladu s propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada.

(2) Centralna banka naplaćuje naknadu zaduženjem računa rezervi banake.

DIO VII - RAD U IZVANREDNIM OKOLNOSTIMA

Članak 21. (Aktivnosti u izvanrednim okolnostima)

(1) Sudionici u žirokliringu su obvezni imati plan za izvanredne okolnosti s utvrđenim mjerama i postupcima potrebnim za rad i funkcioniranje žirokliringa.

(2) U izvanrednim okolnostima Centralna banka najkasnije u roku od dva sata poduzima sve potrebne mjere neophodne za osiguranje pravilnog rada i funkcioniranja žirokliringa.

(3) Sudionici su obvezni osigurati realizaciju plana iz stavka (1) ovog članka na rezervnoj lokaciji.

(4) Rezervna lokacija za žirokliring branch je žirokliring centar i u slučaju nefunkcioniranja žirokliring brancha, sudionici naloge usmjeravaju na žirokliring centar.

DIO VIII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 22. (Usklađivanje propisa)

Sudionici su dužni svoje propise i ostala akta uskladiti s ovom odlukom.

Članak 23. (Potpisivanje Izjave o prihvatanju operativnih pravila)

(1) Prije početka rada, banka mora potpisati Izjavu o prihvatanju operativnih pravila žirokliringa.

(2) Izjava iz stavka (1) ovog članka je sastavni dio ove odluke.

Članak 24. (Prestanak važenja)

Danom početka primjene ove odluke prestaje važiti Odluka o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring ("Službeni glasnik BiH", broj 31/16) i Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju pravila za žirokliring ("Službeni glasnik BiH", broj 9/17).


(1) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.06.2019. godine.

(2) Ova odluka se objavljuje u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske", "Službenim novinama Federacije BiH" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH".

Broj UV-122-01-1-1405-4/19 KS 22. svibnja 2019. godine

Sarajevo

PredsjedateljUpravnog vijeća Centralne banke


Dr. Senad Softić, v. r.






На основу чланова 2. став (3) тачка ц) и 7. став (1) тачка

б) Закона о Централној банци Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 1/97, 29/02, 08/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07) и Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине на 5. сједници одržanoj 13, 15 i 22.05.2019. године, доноси

ОДЛУКY О ОПЕРАТИВНИМ ПРАВИЛИМА ЗА ЖИРОКЛИРИНГ

СИСТЕМ

ДИО I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет и циљ)

(1) Овом одлуком се утврђују оперативна правила рада у систему жироклиринга (у даљем тексту: жироклиринг), учесници и одговорност учесника, услови за укључивање у жироклиринг, поступак клиринга и поравнања нето позиција учесника у жироклирингу и рад жироклиринга у ванредним околностима.

(2) Циљ ове одлуке је прописати јединствена правила рада у жироклирингу неопходна за несметано обављање унутрашњег платног промета.

Члан 2. (Учесници у жироклирингу)

Учесници у жироклирингу су Централна банка Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Централна банка) и банке које испуњавају услове из ове одлуке.

ДИО II - ПРАВИЛА РАДА ЖИРОКЛИРИНГА

Члан 3. (Начин рада жироклиринга)

(1) Жироклиринг ради по принципу нето поравнања налога који су мањи или једнаки 10.000,00 BAM.

(2) Израчун нето позиција у жироклирингу се врше преко жироклиринг центра и brancheva у организационим јединицама Централне банке: Централног уреда Централне банке Босне и Херцеговине (жироклиринг центар), Главне банке Републике Српске Централне банке БиХ у Бањој Луци (жироклиринг branch Бања Лука), Централне банке Босне и Херцеговине - Главна јединица Сарајево (жироклиринг branch Сарајево) и Централне банке Босне и Херцеговине - Главна јединица Мостар (жироклиринг branch Мостар).

(3) Израчун нето позиција и поравнања се одвија у четири дневна циклуса током радног дана: 09:30, 11:30 13:30 и 15:30 часова.

(4) Након извршеног коначног поравнања за сваки дневни циклус, оргинални налози се просљеђују банкама у циљу њихове коначне реализације.

Члан 4. (Вријеме рада жироклиринга)

(1) Радни дани у жироклирингу су дани од понедјељка до петка.

(2) Нерадни дани у жироклирингу су субота, недјеља, 1. и 2. јануар и 1. и 2. мај и други дани које у складу с прописима и из оправданих разлога одреди гувернер Централне банке.

(3) Одлуку о распореду рада и дневним активностима у жироклирингу доноси гувернер.

Члан 5. (Техничка опрема и софтвер)

(1) За учешће у жироклирингу потребна је одговарајућа техничка опремa и софтвер чију спецификацију одређује Централна банка.

(2) Централна банка одређује минималну конфигурацију опреме и осигурава потребан софтвер за комуникацију у жироклирингу, даје упуте и доставља одговарајућу документацију о начину кориштења опреме и софтвера.

(3) Одлуку о минималним рачунарским конфигурацијама и резервној локацији за жироклиринг доноси гувернер.

(4) Гувернер доноси и остале акте који дефинишу оперативни рад жироклиринга везан за техничку опрему и софтвер.

Члан 6. (Резервна локација за жироклиринг)

(1) Учесници су обавезни осигурати примарну и резервну локацију за рад жироклиринга.

(2) У случају немогућности рада примарне локације, у функцију се ставља резервна локација.

(3) Примарна локација ЖК центра је у Сарајеву а резервна локација у Главној банци Републике Српске Централне банке БиХ у Бањој Луци.

Члан 7. (Контрола и надзор рада у систему жироклиринга)

(1) Централна банка управља, контролише и надзире рад жироклиринг система и надгледа поступке учесника у жироклиринг систему.

(2) Централна банка осигурава да поравнања потраживања и дуговања проистекла из жироклиринга буду извршена у складу с Одлуком о утврђивању оперативних правила за БПРВ.

(3) У циљу заштите платних система, Централна банка може обуставити или ограничити поравнање платних налога између учесника и обуставити рад жироклиринга на дуже или краће вријеме.

(4) У случају проблема у раду жироклиринга и/или поравнања платних налога у систему БПРВ-а, Централна банка може измијенити радно вријеме жироклиринга.

Члан 8. (Одговорност за штету насталу у раду жироклиринга)

(1) Централна банка не одговара за прекиде у раду жироклиринга настале због проблема у телекомуникационој мрежи или узроковане од стране учесника, треће стране, догађаја који се није могао предвидјети или избјећи и више силе.

(2) Централна банка не одговара за неизвршење, погрешно извршење или закашњело извршење налога узроковано од учесника, треће стране или догађаја који се није могао предвидјети или избјећи.

(3) Централна банка не одговара за штету насталу у ситуацијама из става (1) и (2) овог члана и става (3) и (4) члана 7. ове одлуке.

ДИО III - УКЉУЧИВАЊЕ У ЖИРОКЛИРИНГ

Члан 9. (Услови за укључивање у жироклиринг)

(1) За укључивање у жироклиринг банка је обавезна испунити сљедеће услове: a) да има одобрење за обављањe послова платног

промета, b) да има отворен рачун резерви код Централне банке

Босне и Херцеговине, c) да има отворен рачун за поравнање у БПРВ-у, d) да посједује одговарајућу техничку опрему и

софтвер на примарној и резервној локацији, e) да има потписану Изјаву о прихватању

оперативних правила за жироклиринг,


f) да је успјешно тестирана за рад у жироклирингу према тестним сценаријима Централне банке,

g) да писмено обавијести Централну банку о датуму почетка рада у жироклирингу и

h) да достави податке о овлаштеном лицу за обављање платног промета на обрасцу који је саставни дио ове одлуке.

(2) Након што се испуне услови из става (1) овог члана, Централна банка обавјештава банку о датуму почетка рада у жироклирингу и укључује је у систем жироклиринга.

Члан 10. (Тестирање система жироклиринга)

Тестирање система жироклиринга се врши у случајевима:

a) укључења нове банке у систем жироклиринга, b) на основу захтјева учесника и c) на основу захтјева Централне банке.

ДИО IV - ПОСТУПАК КЛИРИНГА И ПОРАВНАЊЕ НЕТО ПОЗИЦИЈА (НАЛОГА)

Члан 11. (Налози у жироклирингу)

(1) У жироклирингу налози обавезно гласе на BAM. (2) Налози се размјењују у порукама које су компримиране,

потписане и у шифрираном облику. (3) За потписивање и шифрирање порука се користе

цертификати које одреди Централна банка. (4) Поруке које се користе у комуникацији између учесника

у жироклирингу су у складу с ISO 20022 стандардом и верзијом Rulebooka Европског платног одбора.

(5) Централна банка одређује коју ће верзију Rulebooka Европског платног одбора користити као актуелну и о томе обавјештава банке.

Члан 12. (Одговорност за налоге)

(1) Учесници су одговорни за правилно попуњавање, усмјеравање и аутентичност налога у жироклирингу.

(2) Учесници усмјеравају налоге према: a) жироклиринг центру - за налоге према банкама с

отвореним рачуном резерви у организационој јединици Централне банке различитом од оног у којем банка пошиљалац налога има отворен рачун резерви и

b) жироклиринг branch - за налоге према банкама с отвореним рачуним резерви у организационој јединици Централне банке истом као онај у којем банка пошиљалац налога има отворен рачун резерви и то: - жироклиринг branch Сарајево - банке с

рачуном резерви код ГЈ Сарајево, - жироклиринг branch Мостар - банке с

рачуном резерви код ГЈ Мостар и - жироклиринг branch Бања Лука - банке с

рачуном резерви код ГБРС Бања Лука и Филијале Пале.

c) налози у корист Централне банке се шаљу на ЖК центар.

(3) Учесник је одговоран за тачно и правилно прихватање ауторизованог налога који је добио од другог учесника жироклиринга у току радног времена.

Члан 13. (Прихватање налога)

Сваки налог се извршава истог дана када је запримљен у жироклирингу у циклусу поравнања до којег је достављен.

Члан 14. (Клиринг)

Клиринг платних налога свих учесника жироклиринга извршава се утврђивањем нето позиција сваког појединачног учесника као резултат обрачуна свих потраживања и дуговања учесника за сваки клириншки циклус.

Члан 15. (Поравнање)

(1) Поравнање нето позиција учесника жироклиринга извршава се путем БПРВ-а у складу с Одлуком о утврђивању оперативних правила БПРВ-а.

(2) Поравнање се сматра коначним и неопозивим у тренутку када су нето позиције свих учесника извршене на рачунима за поравнање у БПРВ.

Члан 16. (Недостатак средстава на рачуну за поравнање у БПРВ)

(1) Централна банка покреће поступак опозива поравнања када утврди да се нето дуговања и потраживања учесника жироклиринга не могу извршити због недостатка средстава на рачуну за поравнање у БПРВ-у и ако се средства не могу осигурати у складу с чланом 18. став (5) Одлуке о утврђивању оперативних правила за БПРВ.

(2) Учеснику из става (1) овог члана се одбијају сви налози у датом циклусу жироклиринга а врше се поравнања налога за остале учеснике.

(3) Учеснику из ставa (1) овог члана је онемогућено слање налога до краја радног дана, а може примати налоге од осталих учесника.

(4) Централна банка по потреби обавјештава надлежну институцију која врши контролу рада банке о ситуацији из овог члана.

Члан 17. (Поступак рада жироклиринга у случају прекида редовне

мрежне комуникације) (1) У случају прекида редовне мрежне комуникације,

жироклиринг се обавља путем emaila, размјеном порука с Централном банком искључиво у потписаном и шифрираном облику у жироклиринг центру и branchevima.

(2) Поруке банке, emailom прослијеђене Централној банци, у току одређеног клириншког циклуса се процесуирају у датом клириншком циклусу само ако су запримљене најкасније 30 минута прије поравнања.

(3) Рад emailom се изводи на захтјев учесника поднесеним у жироклиринг центар-у и/или branch-u а успоставља се након прихватања захтјева и слања обавјештења учесницима на њихове ауторизоване email адресе.

(4) О сваком посланом налогу путем emaila, учесник путем телефона или emaila обавјештава Централну банку која emailom потврђује пријем података овлаштеном лицу учесника. Ако у року од 15 минута учесник жироклиринга не добије потврду, контактира одговорна лица у Централној банци.

(5) У случају прекида редовне мрежне комуникације у тренутку слања резултата, учеснику се резултати поравнања шаљу emailom и учесник пријем података потврђује emailom.

(6) Завршетком радног дана у жироклирингу свака успостављена размјена података путем emaila сматра се завршеном.

(7) Рад emailom престаје успостављањем редовне мрежне комуникације.


ДИО V - ИСТУПАЊЕ И ИСКЉУЧЕЊЕ ИЗ ЖИРОКЛИРИНГА

Члан 18. (Иступање из жироклиринга)

(1) Банка може иступити из система жироклиринга подношењем писменог захтјева Централној банци.

(2) Централна банка обавјештава остале учеснике о иступању банке из система жироклиринга.

(3) Сва плаћања у корист или на терет клијената банке која је иступила из жироклиринга а која наставља рад у систему БПРВ-а се обављају у систему БПРВ-а.

Члан 19. (Искључивање из жироклиринга)

(1) Централна банка може привремено или трајно искључити учесника који не поштује правила рада жироклиринга.

(2) Централна банка одмах искључује из система жироклиринга банку којој је одузето одобрење за обављање послова платног промета.

(3) Централна банка поступа у складу са ставом (2) овог члана и у другим случајевима постојања забране обављања послова платног промета.

(4) Ако банка иступи или буде искључена из система БПРВ-а, Централна банка истовремено искључује банку и из система жироклиринга истог дана као за БПРВ.

ДИО VI - НАКНАДА

Члан 20. (Плаћање накнаде)

(1) За услуге у систему жироклиринга Централна банка наплаћује накнаду у складу с прописом Централне банке о утврђивању тарифе накнада.

(2) Централна банка наплаћује накнаду задужењем рачуна резерви банаке.

ДИО VII - РАД У ВАНРЕДНИМ ОКОЛНОСТИМА

Члан 21. (Активности у ванредним околностима)

(1) Учесници у жироклирингу су обавезни имати план за ванредне околности с утврђеним мјерама и поступцима потребним за рад и функционисање жироклиринга.

(2) У ванредним околностима Централна банка најкасније у року од два сата подузима све потребне мјере неопходне

за обезбјеђење правилног рада и функционисања жироклиринга.

(3) Учесници су обавезни осигурати реализацију плана из става (1) овог члана на резервној локацији.

(4) Резервна локација за жироклиринг branch је жироклиринг центар и у случају нефункционисања жироклиринг brancha, учесници налоге усмјеравају на жироклиринг центар.

ДИО VIII - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 22. (Усклађивање прописа)

Учесници су дужни своје прописе и остале акте ускладити с овом одлуком.

Члан 23. (Потписивање Изјаве о прихватању оперативних правила)

(1) Прије почетка рада, банка мора потписати Изјаву о прихватању оперативних правила жироклиринга.

(2) Изјава из става (1) овог члана је саставни дио ове одлуке.

Члан 24. (Престанак важења)

Даном почетка примјене ове одлуке престаје важити Одлука о утврђивању оперативних правила за жироклиринг ("Службени гласник БиХ", број 31/16) и Одлука о измјени Одлуке о утврђивању правила за жироклиринг ("Службени гласник БиХ", број 9/17).


(1) Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објаве у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 01.06.2019. године.

(2) Ова одлука се објављује у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске", "Службеним новинама Федерације БиХ" и "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ".

Број УВ-122-01-1-1405-4/19 КС 22. маја 2019. године

Сарајево

ПредсједавајућиУправног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине Гувернер

Др Сенад Софтић, с. р.






VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

403 Na osnovu člana 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom

sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O PRESTANKU MANDATA

Berberović Izudinu, sudiji Okružnog suda u Doboju, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom 04.06.2019. godine, zbog podnošenja ostavke, a radi odlaska u penziju.

Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Berberović Izudin, sudija Okružnog suda u Doboju 01.04.2018. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće), na dužnost sudije navedenog suda, sa danom 04.06.2019. godine, zbog odlaska u penziju.

Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 04.06.2019. godine.

U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu člana 88. stav 1. tačka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117. Poslovnika VSTV-a BiH, donesena je odluka kao u dispozitivu.


Predsjednik Milan Tegeltija, s. r.

Na temelju članka 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O PRESTANKU MANDATA

Berberović Izudinu, sucu Okružnog suda u Doboju, prestaje mandat suca tog suda, sa danom 04.06.2019. godine, zbog podnošenja ostavke a radi odlaska u mirovinu.

Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Berberović Izudin, sudac Okružnog suda u Doboju 01.04.2018. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavku Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće), na dužnost suca navedenog suda, sa danom 04.06.2019. godine, zbog odlaska u mirovinu.

Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke.

Prilikom podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 04.06.2019. godine.

Sukladno naprijed navedenom, a na temelju članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka 117. Poslovnika VSTV-a BiH, donesena je odluka kao u dispozitivu.


Predsjednik Milan Tegeltija, v. r.

На основу члана 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 и 64/18), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 18.04.2019. године, донио је

ОДЛУКУ О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА

Берберовић Изудину, судији Окружног суда у Добоју, престаје мандат судије тог суда, са даном 04.06.2019. године, због подношења оставке а ради одласка у пензију.

Образложење

Берберовић Изудин, судија Окружног суда у Добоју 01.04.2018. године, у писменој форми, упутио је оставку Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет), на дужност судије наведеног суда, са даном 04.06.2019. године, због одласка у пензију.

Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат судије или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења оставке. Приликом подношења оставке, мандат судије или тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову писмену оставку или на дан када оставка треба да ступи на снагу, које од наведеног наступа касније, а што је у конкретном случају дан 04.06.2019. године.

У складу са напријед наведеним, а на основу члана 88. став 1. тачка д) Закона о ВСТС-у БиХ, као и члана 117. Пословника ВСТС-а БиХ, донесена је одлука као у диспозитиву.


Предсједник Милан Тегелтија, с. р.

404 Na osnovu člana 17. tačka (1), a u vezi sa članom 33.

Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo

ODLUKU O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI U

OPĆINSKOM SUDU U KAKNJU

I Produžava se mandat Murtić Senadu, dodatnom sudiji u

Općinskom sudu u Kaknju, na period od dvije (2) godine.


II Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine

utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje mandata dodatnom sudiji, uzevši u obzir i činjenicu da je imenovani u proteklom mandatu pokazao stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatnog sudije u narednom periodu.

III Imenovanom se produžava mandat sa danom 01.06.2019.

godine i dužnost će obavljati do 01.06.2021. godine.

IV Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

V Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".



Na temelju članka 17. točka (1), a u svezi sa člankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo

ODLUKU O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU U

OPĆINSKOM SUDU U KAKNJU

I Produžava se mandat Murtić Senadu, dodatnom sucu u

Općinskom sudu u Kaknju, na period od dvije (2) godine.

II Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine

utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uvjeti za produženje mandata dodatnom sucu, uzevši u obzir i činjenicu da je imenovani u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatnog suca u narednom periodu.







На основу члана 17. тачка (1), а у вези са чланом 33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 66. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 и 64/18), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној 18.04.2019. године, донио

ОДЛУКУ О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ У

ОПШТИНСКОМ СУДУ У КАКЊУ

I Продужава се мандат Муртић Сенаду, додатном судији

у Општинском суду у Какњу, на период од двије (2) године.

II Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине

утврдио је да су испуњени сви потребни услови за продужење мандата додатном судији, узевши у обзир и чињеницу да је именовани у протеклом мандату показао стручност у извршењу задатака, те савјестан и одговоран однос према послу, као и спремност за обављање дужности додатног судије у наредном периоду.

III Именованом се продужава мандат са даном 01.06.2019.

године и дужност ће обављати до 01.06.2021. године.

IV Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

V Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику

БиХ".





ODLUKU O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOJ SUTKINJI U

OPĆINSKOM SUDU U LIVNU

I Produžava se mandat Izeti Džendžo, dodatnoj sutkinji u

Općinskom sudu u Livnu, na period od jedne (1) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje mandata dodatnoj sutkinji, cijeneći zahtjev predsjednika Općinskog suda u Livnu a uzevši u obzir i činjenicu da je imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.

III Imenovanoj se produžava mandat sa danom 15.05.2019.







Na temelju članka 17. točka (1), a u svezi sa člankom 33.

Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo


OPĆINSKOM SUDU U LIVNU

I Produžava se mandat Izeti Džendžo, dodatnoj sutkinji u

Općinskom sudu u Livnu, na period od jedne (1) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uvjeti za produženje mandata dodatnoj sutkinji, cijeneći zahtjev predsjednika Općinskog suda u Livnu a uzevši u obzir i činjenicu da je imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.








ОДЛУКУ О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОЈ СУТКИЊИ У

ОПШТИНСКОМ СУДУ У ЛИВНУ

I Продужава се мандат Изети Џенџо, додатној суткињи у

Општинском суду у Ливну, на период од једне (1) године.


утврдио је да су испуњени сви потребни услови за продужење мандата додатној суткињи, цијенећи захтјев предсједника Општинског суда у Ливну а узевши у обзир и чињеницу да је именована у протеклом мандату показала стручност у извршењу задатака, те савјестан и одговоран однос према послу, као и спремност за обављање дужности додатне суткиње у наредном периоду.

III Именованој се продужава мандат са даном 15.05.2019.




БиХ".






OSNOVNOM SUDU U TREBINJU

I Produžava se mandat Bojani Rikalo, dodatnoj sutkinji u

Osnovnom sudu u Trebinju, na period od dvije (2) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.







Na temelju članka 17. točka (1), a u svezi sa člankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 i 64/18), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hrecegovine je, na sjednici održanoj 18.04.2019. godine, donijelo


OSNOVNOM SUDU U TREBINJU

I Produžava se mandat Bojani Rikalo, dodatnoj sutkinji u

Osnovnom sudu u Trebinju, na period od dvije (2) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uvjeti za produženje mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju


zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.









ОСНОВНОМ СУДУ У ТРЕБИЊУ

I Продужава се мандат Бојани Рикало, додатној суткињи

у Основном суду у Требињу, на период од двије (2) године.


утврдио је да су испуњени сви потребни услови за продужење мандата додатној суткињи, узевши у обзир и чињеницу да је именована у протеклом мандату показала стручност у извршењу задатака, те савјестан и одговоран однос према послу, као и спремност за обављање дужности додатне суткиње у наредном периоду.





БиХ".






KANTONALNOM SUDU U NOVOM TRAVNIKU

I Produžava se mandat Suadi Kahrić, dodatnoj sutkinji u

Kantonalnom sudu u Novom Travniku, na period od dvije (2) godine.











KANTONALNOM SUDU U NOVOM TRAVNIKU

I Produžava se mandat Suadi Kahrić, dodatnoj sutkinji u

Kantonalnom sudu u Novom Travniku, na period od dvije (2) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uvjeti za produženje mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.








На основу члана 17. тачка (1), а у вези са чланом 33.

Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 66. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18 и 64/18), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној 18.04.2019. године, донио


КАНТОНАЛНОМ СУДУ У НОВОМ ТРАВНИКУ

I Продужава се мандат Суади Кахрић, додатној суткињи

у Кантоналном суду у Новом Травнику, на период од двије (2) године.







БиХ".






OSNOVNOM SUDU U BANJA LUCI

I Produžava se mandat Mirjani Radulović, dodatnoj sutkinji

u Osnovnom sudu u Banja Luci, na period od dvije (2) godine.












I Produžava se mandat Mirjani Radulović, dodatnoj sutkinji

u Osnovnom sudu u Banja Luci, na period od dvije (2) godine.











ОСНОВНОМ СУДУ У БАЊА ЛУЦИ

I Продужава се мандат Мирјани Радуловић, додатној

суткињи у Основном суду у Бања Луци, на период од двије (2) године.








БиХ".







I Produžava se mandat Milojica Zoranu, dodatnom sudiji u

Osnovnom sudu u Banja Luci, na period od dvije (2) godine.












I Produžava se mandat Milojica Zoranu, dodatnom sucu u













I Продужава се мандат Милојица Зорану, додатном

судији у Основном суду у Бања Луци, на период од двије (2) године.







БиХ".








I Produžava se mandat Sandić Siniši, dodatnom sudiji u













I Produžava se mandat Sandić Siniši, dodatnom sucu u













I Продужава се мандат Сандић Синиши, додатном

судији у Основном суду у Бања Луци, на период од двије (2) године.







БиХ".







I Produžava se mandat Dragomirki Stanojević, dodatnoj

sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci, na period od dvije (2) godine.


utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je


imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom periodu.










I Produžava se mandat Dragomirki Stanojević, dodatnoj

sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci, na period od dvije (2) godine.












I Продужава се мандат Драгомирки Станојевић,

додатној суткињи у Основном суду у Бања Луци, на период од двије (2) године.







БиХ".



USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

412 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 1854/17, rješavajući apelaciju Udruženja građana "Borba protiv korupcije Bosne i Hercegovine" – Transparency International BiH, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. stav (3) tačka h), člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Mirsad Ćeman, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 24. aprila 2019. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelimično se usvaja apelacija Udruženja građana "Borba

protiv korupcije – Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH.

Utvrđuje se povreda prava iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. juna 2016. godine.

Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjaluci koji je dužan da po hitnom postupku donese novu odluku u skladu sa članom II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.


Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da, u skladu sa članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbacuje se kao nedozvoljena apelacija Udruženja građana "Borba protiv korupcije – Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH podnesena protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. februara 2017. godine i Presude Okružnog suda u Banjaluci broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. juna 2016. godine u odnosu na pravo iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zato što je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Udruženje građana "Borba protiv korupcije Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH (u daljnjem tekstu: apelant) sa sjedištem u Banjaluci, kojeg zastupa Biljana Radulović, advokat iz Bijeljine, podnijelo je 8. maja 2017. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Vrhovnog suda RS (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. februara 2017. godine i Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. juna 2016. godine. Apelant je podnescima od 25. maja 2017. i 30. januara 2019. godine dopunio apelaciju.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Odlučujući o apelantovoj apelaciji podnesenoj protiv presude Okružnog suda precizirane u prethodnoj tački ove odluke, Ustavni sud je Odlukom broj AP 3710/16 apelaciju odbacio kao preuranjenu (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti broj AP 3710/16 od 11. oktobra 2018. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda, Osnovnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i punomoćnika tuženih "Glas Srpske" a.d. Banjaluka, Mirjane Kusmuk (glavna i odgovorna urednica) i Gorana Maunage (novinar) (u daljnjem tekstu: tuženi, odnosno prvotuženi, drugotužena i trećetuženi) zatraženo je 24. januara 2019. godine da dostave odgovor na apelaciju.

4. Okružni sud i punomoćnik tuženih su odgovor na apelaciju dostavili 1. odnosno 4. februara 2019. godine.

5. Osnovni sud u ostavljenom roku nije dostavio odgovor na apelaciju.

III. Činjenično stanje

6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Apelant je 26. septembra 2009. godine podnio tužbu kojom je tražio da se tuženi obavežu da mu solidarno isplate iznos od 4.000,00 KM na ime naknade štete prouzrokovane njegovom ugledu zbog klevetničkog izražavanja u tekstovima koje je objavio prvotuženi u periodu od 1. do 6. jula, te 8. i 9. jula 2008. godine, čiji je autor trećetuženi, te obavezivanje tuženih da na naslovnoj strani prvotuženog objave izreku pravomoćne presude u ovom predmetu, uz naknadu troškova postupka.

8. Odlučujući u ponovnom postupku Osnovni sud je donio Presudu broj 71 0 Mal 026225 14 Mal od 26. novembra 2015.

godine kojom je tužbeni zahtjev odbijen u cijelosti, uz obavezivanje apelanta da tuženim naknadi troškove postupka.

9. Nakon što je Osnovni sud proveo dokaze (između ostalog, uvidom u sve sporne tekstove, materijalne dokaze, te saslušavanjem parničnih stranaka i svjedoka), koje je taj sud pobrojao i cijenio na str. od 2. do 7. obrazloženja, Osnovni sud je zaključio da je među parničnim strankama sporno da li postoji odgovornost tuženih za naknadu štete, odnosno da li su tuženi odgovorni za klevetu s obzirom na sadržaj spornih novinskih članaka.

10. Na osnovu izvedenih dokaza Osnovni sud je utvrdio da je prvotuženi u periodu od 30. juna do 10. jula 2008. godine objavio više tekstova čiji je autor trećetuženi pod nazivom "Crne liste u službi organizovanog kriminala"; "Svjedočenje Miloša Lazovića: tražili su 20.000,00 KM da me skinu sa crne liste"; "Dodik – zaštitićemo svjedoke"; "Crne liste do milionskih prevara"; Svjedočenje reketiranih sa crne liste: Leki sam dao 20.000,00 evra"; "Vladimir Latinović: Babić mi je davao 50.000,00 KM da ćutim"; "Nemanja Vasić: Alen mi je tražio novac da me skinu sa crne liste"; "Uroš Pena: MUP RS uzima izjave reketiranih građana"; "Blagovčanin: Kreirate atmosferu javnog linča" (apelantov demanti koji je objavljen 9. jula 2008. godine), te odgovor uredništva tuženih objavljen istog dana (9. jula 2008. godine na istoj strani) pod naslovom "Ukoliko nam se nešto desi bićete direktno odgovorni". Tokom postupka je utvrđeno da je naredbom od 2. decembra 2013. godine Tužilaštvo BiH obustavilo istragu protiv Ljubinka Lekovića i Vladimira Latinovića (zvanična istraga je pokrenuta u februaru 2009. godine) zbog krivičnog djela organizirani kriminal, a u vezi s krivičnim djelom prevara i zloupotreba službenog položaja i ovlaštenja i krivičnog djela iznude i ucjene.

11. Uvidom u sadržaj spornih tekstova Osnovni sud je utvrdio da je trećetuženi u njima prenosio iskaze Vladimira Latinovića, koga je u početku zvao "Mario" (ili "zaštićeni svjedok") jer je to on tako tražio, u kojima je on objašnjavao kako je zajedno s još dvojicom apelantovih zaposlenika i drugim licima koja su činila grupu uzimao novac od poslovnih ljudi u RS, uz obećanje da će biti skinuti s tzv. crnih listi EU i SAD-a. Osnovni sud je nadalje pojasnio da su u spornim tekstovima preneseni iskazi Miloša Lazovića koji je naveo da je bio žrtva reketaša koji su ga ucjenjivali, da on spominje Ljubinka Lekovića i Vladimira Latinovića, zatim se u tekstovima iznose detalji u vezi s načinom na koji je navedena grupa uzimala novac od imenovanih ljudi, zatim se prenose iskazi reketiranih koji su bili u kontaktu s "Lekom" i Latinovićem. Osnovni sud je također naveo da se u svim spornim tekstovima spominje apelant tako što se na pojedinim mjestima navodi da je Ljubinko Leković apelantov radnik, da je Latinović dolazio kod Lekovića u apelantove prostorije, da se dio dokumentacije u vezi s reketiranjem nalazi kod apelanta.

12. U svom iskazu trećetuženi je, kao autor teksta, između ostalog, naveo da je u tekstovima vjerno prenosio izjave Vladimira Latinovića s kojim se sastajao, a koji je davao informacije u vezi s aferom "crna lista", da je razgovarao s Milošem Lazovićem, Nemanjom Vasićem, da nije posjedovao nikakav zvaničan dokument od MUPRS i Tužilaštva BiH o spornoj aferi, ali da je navedene organe kontaktirao i da je pokušao da kontaktira i apelanta i Lekovića.

13. Apelantov predstavnik je u iskazu, između ostalog, naveo da je članak pod nazivom "Šteta od korupcije u privatizaciji…", koji je objavljen na apelantovoj internetskoj stranici (koji je dostavljen kao dokaz), zapravo saopćenje za javnost, zasnovan na apelantovim nalazima u postupku privatizacije, nakon čega se pročulo da će zbog objavljenog teksta biti odmazde; zatim da je zbog sporne medijske kampanje apelant bio prisiljen da na dvije sedmice zatvori kancelariju u Banjaluci (o


čemu su mediji izvještavali); da je u vrijeme medijskog linča prestalo i finansiranje apelanta; da je Ljubinku Lekoviću radni odnos kod apelanta prestao početkom 2008. godine; da sporne tekstove doživljava kao medijsku kampanju protiv apelanta; da se i danas osjećaju posljedice spornog izražavanja jer su sporni tekstovi još uvijek dostupni na internetskoj stranici tuženog i da građani još uvijek pitaju o spornoj aferi koja se dovodi u vezu s apelantom.

14. Nakon analize spornih tekstova Osnovni sud se pozvao i citirao relevantne odredbe Zakona o zaštiti od klevete (čl. 1. i 5) navodeći da je u spornim novinskim člancima trećetuženi prenosio izjave Vladimira Latinovića o okolnostima u kojima je on zajedno s Ljubinkom Lekovićem (apelantov zaposlenik) "reketirao" pojedina lica koja su imenovana u spornim tekstovima, a sve s ciljem pribavljanja imovinske koristi da bi se "reketirani" zauzvrat skinuli s tzv. crnih listi. Osnovni sud je pojasnio da se u spornim tekstovima na par mjesta spominje apelantovo ime, ali samo u kontekstu njegovog zaposlenika, te da taj sud nije mogao zaključiti da se u spomenutim spornim radnjama iznude novca spominje apelant kao učesnik tih radnji. Shodno svemu iznesenom, Osnovni sud je zaključio da se u okolnostima konkretnog slučaja nisu ispunili uvjeti iz čl. 4. i 5. Zakona o zaštiti od klevete koji bi dozvoljavali obavezivanje tuženih na naknadu štete koju je apelant pretrpio.

15. Odlučujući o apelantovoj žalbi podnesenoj protiv prvostepene presude, Okružni sud je Presudom broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. juna 2016. godine žalbu odbio i prvostepenu presudu potvrdio. Okružni sud je, prije svega, detaljnije prezentirao činjenično utvrđenje prvostepenog suda te je, cijeneći utvrđene činjenice u smislu odredaba Zakona o zaštiti od klevete (čl. 1, 5. i 6) i Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), zaključio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtjev odbio. Okružni sud je, između ostalog, ukazao da odredbe Zakona o zaštiti od klevete priznaju pravo i pravnim licima na naknadu štete zbog povrede ugleda jer iz povrede ugleda pravnog lica može proisteći imovinska šteta u smislu poljuljanog ugleda koji treba vratiti odgovarajućim sredstvima građansko-pravne zaštite, kao što je objavljivanje presude na trošak štetnika ili druge mjere publiciteta, jer se takav vid štete može ogledati u smanjenju priliva informacija, donatorskih sredstava i sl. Navedeno, prema ocjeni Okružnog suda, pretpostavlja da se iznošenje i prenošenje neistina mora vršiti ozbiljno tako da objektivno kod drugog može stvoriti lošu, nepovoljnu predstavu o onome na koga se kleveta odnosi.

16. Okružni sud je nadalje naveo da je, suprotno stavu žalbe, prvostepena presuda rezultat pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je pravilno primijenjeno materijalno pravo, pri čemu taj sud nije mogao prihvatiti opravdanim prigovore o proizvoljnoj ocjeni dokaza jer je prvostepeni sud pravilnom primjenom člana 8. ZPP ocijenio sve izvedene dokaze, dajući jasne i logične razloge za svoju odluku. U vezi sa spornim pitanjem da li se sporno izražavanje može smatrati klevetom Okružni sud se pozvao i citirao relevantne odredbe Zakona o zaštiti od klevete (član 5. stav 1, član 6. stav 1. i član 7), te član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) zaključivši da je pravo na slobodu mišljenja i prenošenja informacija i ideja ograničeno ličnom odgovornošću prenosioca takvih informacija bilo prema pojedincu ili prema široj društvenoj zajednici, pri čemu pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja, kao i način na koji je iznesen i ne primjenjuje se samo za izražavanja koja se smatraju korisnim ili neuvredljivim nego i za ona koja mogu da uvrijede, šokiraju ili uznemire.

17. Iz sadržaja iskaza svjedoka Vladimira Latinovića proizlazi da je on obavještavao javnost i davao izjave novinarima preko konferencija za štampu o spornoj aferi i "crnim listama", a

informacije je dobivao od apelantovog zaposlenika koji je tvrdio da je apelant dobivao anonimne prijave za korupciju s imenima uglednih ljudi, privrednika i ljudi iz politike koji su bili na položajima, te da su ta lica bila žrtve ucjenjivanja kako bi se skinula s liste. Zatim je Okružni sud ukazao na iskaz novinara Dragana Risojevića iz kojeg je proizašlo da je on bio dio tima koji je prikupljao podatke o imenima ljudi koji su bili ucjenjivani i s kojim su obavljali razgovor, te prikupljene podatke objavljivali u člancima. Prema ocjeni Okružnog suda, prvostepeni sud je ocjenom svakog pojedinog članka, cijeneći navedene iskaze, pravilno zaključio da su tuženi tekstove pisali i objavljivali u općem javnom interesu i s najboljim namjerama kako bi o aferama o "crnim listama" upoznali javnost, a prenošenje takvih informacija ne dovodi do odgovornosti tuženih po osnovu klevete koju predviđa član 5. Zakona o zaštiti od klevete. Osim toga, prenošenje spornog izražavanja ne predstavlja uvredu za apelanta jer tokom postupka apelant nije dokazao da mu je povrijeđen ugled zbog prenošenja spornog izražavanja, pri čemu se ne mogu prihvatiti opravdanim apelantovi navodi da je štetu pretrpio tako što je u javnosti kritiziran i prikazan kao "reketaš" i "ucjenjivač", što je kancelarija u Banjaluci zatvorena i da i dalje trpi štetne posljedice spornog izražavanja. Prema ocjeni Okružnog suda, kod apelanta nisu nastupile štetne posljedice s obzirom na to da okolnosti koje su pratile objavljivanje spornih članka nisu dovele do zabrane rada i prestanka apelantove aktivnosti.

18. Odlučujući o apelantovoj reviziji izjavljenoj protiv presude Okružnog suda, Vrhovni sud je Rješenjem broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. februara 2017. godine reviziju odbacio primjenom odredaba ZPP, i to člana 237. stav (2), člana 247. st. (1) i (2) u vezi s odredbom člana 456.a).

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

19. Apelant smatra da je osporenim presudama povrijeđeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije. Apelant, između ostalog, navodi da je tokom postupka uspio da dokaže da je krivični postupak na koji se tuženi u spornim člancima pozvao okončan obustavljanjem postupka, te da krivični postupak nije bio ni pokrenut u vrijeme pisanja spornih članka. Nadalje, navodi da je pred sudovima RS zatražio zaštitu zbog neistinitog pisanja koje je dobilo oblik organizirane kampanje s ciljem da se uništi apelantov ugled, obesmisli njegov rad i time on primora da prestane da radi. Apelant zatim navodi da su tuženi u spornim tekstovima pisali o navodnim izjavama policiji RS, Tužilaštvu BiH, o pokretanju istrage, koristeći termine "zaštićeni svjedok" ili "svjedok pokajnik" svjesno i s namjerom da se kod čitalaca stvori slika da su apelant odnosno njegovi radnici reketaši, iznuđivači, da se ne bore protiv kriminala nego da učestvuju u njemu, da apelant manipulira prijavama građana i sl. Apelant detaljno prezentira sporne tekstove i njihove naslove apostrofirajući dijelove kojima se apelant dovodi u vezu s kriminalom i manipulacijama, napominjući da su svi sporni članci dostupni na internetskoj stranici tuženog tako da apelant i dalje trpi štetu. Pri tome, apelant naglašava da osporene odluke ne sadrže činjenice iz kojih se može vidjeti na osnovu čega se izvodi zaključak da apelantov ugled nije povrijeđen jer sudovi samo citiraju naslove novinskih članaka tako da radnja kao osnov za naknadu štete ostaje nepoznata, ali se s druge strane zdravo za gotovo prihvaća postojanje "crnih listi", "afera", pri čemu se ne nude dokazi za istinitost takvih tvrdnji.

20. Ovakvim generaliziranjem činjenica, nemoguće je steći bilo kakvu sliku, a ponajmanje sagledati apelanta kao oštećenog jer sudovi nisu dali uvjerljivo obrazloženje o tome zašto apelantov ugled nije povrijeđen. Samo se u tekstu od 30. juna 2008. godine


apelantovo ime spominje čak 10 puta. Članci su pisani samo na osnovu izjava izvjesnih lica koje su, prema procjeni novinara, bile bitne, ali bez ikakve dodatne provjere ili dokaza. Apelant tvrdi da tuženi nisu postupali dobronamjerno kako bi javnosti pružili tačne i pouzdane informacije u skladu s novinarskom etikom. Nemoguće je prihvatiti stav redovnih sudova da se zapravo radi o apelantovom radniku, a ne o apelantu u kontekstu obima štete jer nije utvrđena i činjenica da je riječ o apelantovom bivšem radniku i da je apelant bio obuhvaćen podnaslovima i sadržajem novinskih članaka. Apelant tvrdi da mu je spornim novinskim člancima narušen ugled i da štetne posljedice i dalje trpi jer se broj korisnika znatno smanjio. Apelant smatra da redovni sudovi u konkretnom slučaju nisu napravili pravičnu ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite apelantovog ugleda pozvavši se na standarde Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud). Ako član 10. Evropske konvencije i Zakon o zaštiti od klevete uključuju novinarsku obavezu da se provjeri istinitost informacija, odnosno obavezu da se suzdrži od iznošenje ili prenošenja nečeg neistinitog što za drugog predstavlja uvredu, a od čega Okružni sud polazi u svojoj praksi (AP 1819/07, AP 1750/07 i dr.), nejasno je kako je taj sud takav standard izostavio u ovom slučaju. Predloženo je da se apelacija usvoji, da se utvrdi kršenje apelantovog prava na ugled i osporena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

b) Odgovor na apelaciju

21. Okružni sud je u iscrpnom odgovoru na apelaciju u bitnom ponovio stavove koje je iznio u osporenoj presudi, uz ocjenu da je apelacija neosnovana i da je treba odbiti.

22. Punomoćnik tuženih je u iscrpnom odgovoru na apelaciju sve prigovore ocijenio neosnovanim predloživši da se apelacija odbije kao neosnovana. U odgovoru su se tuženi iscrpno bavili naknadom štete koju apelant potražuje smatrajući da apelant kao pravno lice ima pravo samo na naknadu materijalne štete, a takvu štetu tokom postupka nije dokazao. Osim toga, tuženi smatraju da su redovni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtjev za naknadu nematerijalne štete jer apelant ni taj vid štete nije dokazao budući da se apelant tokom postupka ograničio samo na dokazivanje činjenice o navodno počinjenoj kleveti, a zanemario je da dokaže obim i visinu štete.

V. Relevantni propisi

23. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 37/01; za potrebe ove odluke koristi se tekst propisa kako je objavljen u službenim glasilima jer nije objavljen na svim službenim jezicima i pismima) relevantne odredbe glase:

Član 1. Ovim zakonom uređuju se prihvatljiva ograničenja slobode

izražavanja u pogledu građanske odgovornosti za štetu nanesenu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem nečeg neistinitog i potvrđuje da:

a) pravo na slobodu izražavanja, koje je garantovano Ustavom Republike Srpske i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, predstavlja jedan od osnova demokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima od političkog i javnog interesa;

b) pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja, kao i način na koji je iznesen i ne primenjuje se samo za izražavanja koja se smatraju korisnim ili neuvredljivim nego, takođe i za ona koja mogu da uvrede, šokiraju ili uznemire;

v) sredstva informisanja imaju vrlo značajnu ulogu u demokratskom procesu kao javni posmatrači i snabdevači javnosti informacijama.

Član 5. st. (1), (2) i (3) Odgovornost za klevetu

1. Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu, odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu lica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalo sadržaj tog izražavanja, kao i pravno lice koje je objavilo izražavanje.

2. Lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili pronelo izražavanje.

3. Kada se izražavanje odnosi na pitanja od političkog ili javnog interesa, lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu iznošenjem ili pronošenjem izražavanja ako je to lice znalo da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarilo neistinitost izražavanja. Isti standard odgovornosti primenjuje se ako je oštećeni bio ili je javni službenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako vrši, prema opštem shvatanju javnosti, značajan uticaj na pitanja od političkog ili javnog interesa.

Izuzeci od odgovornosti Član 6.

U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu: a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada je izražavanje

u suštini istinito; b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo po

zakonu obavezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ili pronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka;

v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilo razumno. Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sve okolnosti

slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vreme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stepen prouzrokovane štete, dobronamernosti i pridržavanje opšte prihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, verovatnost da bi šteta nastala i da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak da li izražavanje sadrži objektivnu i tačnu informaciju o izražavanju drugih lica i da li se odnosi na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

Član 11. stav (1) 1. Naknada štete vrši se isključivo sa namerom nadoknade

štete nanesene ugledu oštećenog, a ta nadoknada mora biti proporcionalna prouzrokovanoj šteti. Pri utvrđivanju naknade štete, sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući sve poduzete mere da bi se ublažila prouzrokovana šteta, kao što su: objavljivanje ispravke, opozivanje izjave ili izvinjenje, činjenicu da li je štetnik stekao novčanu korist učinjenim iznošenjem ili pronošenjem izražavanja, ili činjenicu da bi iznos dodeljene štete mogao imati za posledicu velike materijalne poteškoće ili bankrot štetnika.

Član 13. Ovaj zakon je lex specialis u odnosu na sve druge zakone.

Za sve što nije regulisano ovim zakonom primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku koji su na snazi u Republici Srpskoj.

VI. Dopustivost a) Dopustivost u odnosu na pravo na slobodu izražavanja

24. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije u odnosu na apelacione navode o kršenju prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije, Ustavni sud je pošao od odredbi člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 18. stav (3) tačka h) Pravila Ustavnog suda.

25. Član VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:


Ustavni sud također ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

26. Član 18. stav (3) tačka h) Pravila Ustavnog suda glasi: Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih

slučajeva: h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom; 27. Iz apelacije i presuda redovnih sudova nesumnjivo

proizlazi da je apelant u konkretnoj pravnoj stvari imao procesnu poziciju tužioca tražeći naknadu štete zbog klevete, što znači da tužbeni zahtjev nije bio upravljen protiv apelanta radi nekog njegovog izražavanja. Kako član 10. Evropske konvencije štiti slobodu izražavanja, a stav 2. ovog člana regulira u kojim slučajevima ta sloboda može biti ograničena, Ustavni sud, podržavajući vlastitu praksu u predmetima koji su s ovog aspekta pokretali gotovo identična pravna pitanja (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 90/06 od 6. jula 2007. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba, stav 18), smatra da apelant u osporenom postupku nije bio "žrtva" kršenja člana 10. Evropske konvencije. U konkretnom slučaju, predmetni postupak se nije ticao apelantovog prava na slobodu izražavanja, pa se navodi u vezi s povredom člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije moraju odbaciti kao ratione materiae inkompatibilni s Ustavom Bosne i Hercegovine.

28. Imajući u vidu odredbu člana 18. stav (3) tačka h) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

a) Dopustivost u odnosu na pravo na pravično suđenje

29. U odnosu na navode o kršenju prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije Ustavni sud naglašava da, u skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud ima i apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njom osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Rješenje Vrhovnog suda broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. februara 2017. godine koje je apelantov punomoćnik primio 13. marta 2017. godine, a apelacija je podnesena 8. maja 2017. godine, dakle blagovremeno, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Međutim, osporeno rješenje ne predstavlja konačnu odluku u ovom predmetu budući da je revizija odbačena kao nedozvoljena iz čega slijedi da revizija nije bila djelotvoran pravni lijek, te da Presuda Okružnog suda broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. juna 2016. godine predstavlja konačnu odluku. Budući da je apelant protiv navedene odluke podnio apelaciju koja je odbačena kao preuranjena (vidi tačku 2. ove odluke) apelant je zadržao pravo da nakon procesne revizione odluke podnese novu apelaciju, što je apelant i učinio. Stoga, apelacija u ovom dijelu ispunjava uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,

Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant pobija navedene presude tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Međutim, Ustavni sud ima u vidu da je osporenim odlukama odbijen apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda (komercijalni ugled) spornim izražavanjima tuženih. Shodno tome, kako se suština apelantovog zahtjeva odnosi na zaštitu "prava na ugled", koje je zaštićeno članom 8. Evropske konvencije, Ustavni sud će, slijedeći praksu Evropskog suda, u konkretnom slučaju ispitati da li su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za uskraćivanje apelantu tražene satisfakcije u vezi sa spornim izražavanjem tuženih (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2043/12 od 22. decembra 2015. godine, tačka 22, dostupna na www.ustavnisud.ba).

34. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

f) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku. 35. Član 8. Evropske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i

porodičnog života, doma i prepiske. 2. Javne vlasti se ne smiju miješati u ostvarivanje ovog

prava osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesima nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

36. Ustavni sud, prije svega, zapaža da je apelant pravno lice, a da je osnovna svrha člana 8. Evropske konvencije zaštita pojedinca od arbitrarnog miješanja vlasti u njihova prava garantirana članom 8. Evropske konvencije. Ustavni sud se u vezi s tim poziva na Odluku broj AP 768/16 u kojoj je detaljno razmotreno pitanje zaštite prava na ugled pravnog lica (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 768/16 od 6. juna 2018. godine, st. 31-34, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). Dakle, slijedeći navedenu praksu, činjenicu da se apelant u apelaciji pozvao na zaštitu prava na ugled, te činjenicu da su redovni sudovi jasno ukazali da shodno odredbi člana 5. Zakona o zaštiti od klevete i pravnom licu može biti povrijeđen ugled s tim da se ne radi o duševnim patnjama, već o naknadi štete zbog klevete koja se dosuđuje fizičkim, ali i pravnim licima jer je osnov za naknadu kleveta, Ustavni sud u takvim okolnostima ne uočava problem da apelacione prigovore sagleda u svjetlu zaštite prava na komercijalni ugled, što je zapravo i suština apelacionih prigovora.

37. Shodno navedenom, Ustavni sud će ispitati da li su redovni sudovi osporenim odlukama postigli pravičan balans između prava tuženih na slobodu izražavanja iz člana 10. Evropske konvencije i prava apelanata na zaštitu njihovog ugleda. Ustavni sud podsjeća da su relevantni kriteriji za test proporcionalnosti u takvim slučajevima utvrđeni u praksi Evropskog suda u predmetu Von Hanover protiv Njemačke (vidi Evropski sud, Von Hannover protiv Njemačke (broj 2) (GC) br. 40660/08 i 60641/08, st. 109-113, ECHR 2012.) Ti kriteriji su: doprinos raspravi od javnog interesa; koliko je poznata ličnost o kojoj je riječ i šta je predmet izvještavanja, ponašanje lica o kome je riječ prije objavljivanja i, gdje je primjenjivo, ozbiljnost sankcije. Ustavni sud smatra da su navedeni kriteriji, mutatis mutandis, primjenjivi i u konkretnom slučaju.


38. Prije nego što ispita apelacione prigovore u svjetlu spornog izražavanja i iznesenih kriterija Ustavni sud podsjeća da je pitanje zaštite apelantovog prava na ugled razmatrao u predmetu broj AP 4141/16 (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 4141/16 od 19. decembra 2018. godine, tač. od 50. do 76, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) povodom spornog izražavanja u vezi s istom aferom "reketiranja" i "crne liste" objavljenog u drugom štampanom mediju ("Nezavisne novine"). Ustavni sud podsjeća da je u navedenoj odluci, nakon razmatranja apelacionih prigovora u svjetlu iznesenih kriterija, a posebno imajući u vidu naslove i sadržaj spornih tekstova, njihovu količinu, kao i ponašanje tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanje za koje se nije moglo reći da je bilo u svrhu člana 10. Evropske konvencije, već da je bilo u svrhu klevete i diskreditiranja apelanta, zaključio da redovni sudovi u okolnostima tog slučaja nisu uspjeli izbalansirati apelantovo pravo na zaštitu njegovog ugleda u smislu člana 8. Evropske konvencije u kontekstu prava tuženog na slobodu izražavanja u smislu člana 10. Evropske konvencije.

39. Kako predmetna apelacija pokreće isto pitanje u svjetlu sličnog izražavanja od strane tuženih u vezi s istom "aferom" i istim činjeničnim okolnostima koje su pratile sporno izražavanje u istom vremenskom periodu Ustavni sud smatra da se pojedini kriteriji koji su razmotreni u toj odluci mogu primijeniti i na konkretan slučaj.

40. U vezi s doprinosom raspravi od javnog interesa i koliko je poznata ličnost o kojoj je riječ Ustavni sud se u cijelosti poziva na stavove iznesene u tač. 56. i 57. navedene odluke (op. cit. AP 4141/16).

41. Dakle, polazeći od toga da je postojao javni interes da se javnosti pruže informacije o svim nepravilnostima u društvu, bez izuzetka, te da je prag prihvatljive kritike kod apelanta nešto veći Ustavni sud će u nastavku ispitati osporene presude u svjetlu daljnjih kriterija u kontekstu spornog sadržaja novinskih članaka koji su objavljeni u periodu od 1. do 9. jula 2008. godine, a koji su još uvijek dostupni na internetskoj stranici prvotuženog.

42. U vezi s predmetom izvještavanja, Ustavni sud zapaža da je tuženi u periodu od 1. do 9. jula 2008. godine objavio više novinskih članaka u kojima se apelant, odnosno njegovi radnici dovode u vezu s reketiranjem biznismena RS kako bi se oni "skinuli sa crne liste OHR-a". Ono što je očigledno iz obrazloženja prvostepene presude jeste to da prvostepeni sud sporna izražavanja nije citirao, već je samo citirao naslove tekstova, a sporne dijelove tekstova je uglavnom, selektivno prepričao u smislu da se apelant u spornim člancima spominje samo kada se spominje njegov zaposlenik.

43. S obzirom na brojna pitanja koja se apelacijom postavljaju, između ostalog, da je radnja kao osnov za naknadu štete ostala nepoznata, da su spornim izražavanjima iznesene neistinite činjenice, koje niti jednim dokazom nisu potkrijepljene, Ustavni sud je izvršio uvid u sporne tekstove (apelant je na uvid dostavio sporne novinske članke).

44. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su gotovo svi novinski članci koji su objavljivani u relevantnom periodu objavljeni na naslovnoj strani prvotuženog, i to dio teksta, koji bi se nastavljao na prvim stranicama prvotuženog. U vezi s tim, ilustracije radi, Ustavni sud podsjeća da je 1. jula 2008. godine na naslovnoj strani objavljeno: "Glas Srpske u posjedu iskaza zaštićenog svjedoka u slučaju reketiranja biznismena – Crne liste u službi organizovanog kriminala – Bio sam član grupe koja je biznismenima uzimala novac, uz navode da će ih skinuti ili staviti na 'crnu listu' i u kojoj su radila dvojica službenika Transparensi internešnela (….) rekao je istražnim organima svjedok Mario." U ovom dijelu teksta koji je objavljen na naslovnoj strani prvotuženog (tekst je nastavljen na 3. stranici na kojoj se apelant također spominje više puta) apelantovo ime je spomenuto čak pet

puta u različitim kontekstima, uglavnom kada se spominju apelantovi službenici, ali i da se dokumentacija i podaci o "potencijalnim pacijentima za reketiranje" prikupljala u "Transparensiju". U tekstu koji je objavljen 2. jula 2018. godine na naslovnoj strani tuženog pod naslovom: "Tražili su 20.000,00 KM da me skinu s crne liste" u kojem je apelant spomenut pet puta uglavnom u kontekstu "pojedinaca iz Transparensija" koji se dovode u vezu s aferom "crne liste", ali se apelant dovodi u vezu s CIA "Lekić mi je tada rekao da 'Transparensi' radi za CIA i za velike službe i da oni znaju sve i sve mogu". U istom tekstu objavljena je i izjava tadašnjeg premijera RS "Dodik: Zaštitićemo svjedoke" u kojem je tadašnji premijer RS obećao da će zaštiti sve svjedoke koji su pred Tužilaštvom BiH prozvali pojedince iz Transparensija i drugih institucija koji su koristili svoje pozicije da bi zastrašili i iznudili novac. Još je navedeno: "Pouzdano znam da ovaj predmet mjesecima stoji u Tužilaštvu, vjerojatno jer se čeka da neki iz 'Transparensi internešnela' napuste zemlju i odu na druge pozicije – rekao je Dodik."

45. Ustavni sud je gore navedeno spomenuo radi ilustracije, a slično se dešavalo i u ostalim tekstovima koji su objavljeni u periodu od 1. do 9. jula 2008. godine u kojima je apelant više puta spomenut u različitim kontekstima. Ustavni sud podsjeća da se u predmetima koji pokreću pitanje klevete sporna izražavanja i izjave moraju sagledavati u kontekstu različitih aspekata, dovodeći sporno izražavanje u kontekst svih relevantnih okolnosti tog slučaja. Ta obaveza proizlazi i iz odredbe člana 6. stav (2) Zakona o zaštiti od klevete koja propisuje kada sud donosi ovakvu odluku uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vrijeme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stepen prouzrokovane štete, dobronamjernost i pridržavanje općeprihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, vjerovatnost da bi šteta nastala i da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak da li izražavanje sadrži objektivnu i tačnu informaciju o izražavanju drugih lica i da li se odnosi na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

46. Prema ocjeni Ustavnog suda, čini se da redovni sudovi nisu u dovoljnoj mjeri analizirali sadržaj spornih tekstova u cjelini i u kontekstu, kako to nalaže član 10. Evropske konvencije. Pri tome, redovnim sudovima nije bilo bitno ni to što su gotovo svi sporni članci u kojima se apelant na više mjesta spominje u različitim kontekstima (ne samo kada se radi o apelantovim zaposlenicima) objavljeni na naslovnim stranama prvotuženog.

47. Zatim, Ustavni sud, također, podsjeća da su redovni sudovi bili u obavezi da naprave jasnu razliku između činjenica i mišljenja jer se postojanje činjenice može dokazati, a za mišljenje ne može pružiti dokaz (vidi Evropski sud, Lingens protiv Austrije, presuda od 8. jula 1986. godine, serija A, broj 103, stav 46. i Ustavni sud, Odluka broj AP 1005/04 od 2. decembra 2005. godine). Pri tome, treba naglasiti da i mišljenje mora imati činjenični osnov koji ga može potkrijepiti jer u suprotnom može biti pretjerano (vidi Evropski sud, Feldek protiv Slovačke, presuda od 12. jula 2001. godine, predstavka broj 29032/95, stav 76).

48. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se radilo o velikom broju tekstova koji su objavljivani uglavnom na naslovnim stranama prvotuženog i da je sadržaj tekstova nalagao redovnim sudovima detaljnu analizu svakog spornog članka na koji se apelant pozvao, što su redovni sudovi propustili da učine. Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi, odbivši tužbeni zahtjev, smatrali dovoljnim da su tuženi tokom postupka naveli da su vjerno prenijeli izražavanje Vladimira Latinovića koji je svoje "iskaze" dao na konferenciji za medije (Ustavni sud napominje da u vrijeme pisanja spornih tekstova nije bila pokrenuta nikakva zvanična istraga pred nadležnim organima ni o "iskazima" datim pred nadležnim organima, a što proizlazi iz samih spornih tekstova) i da su novinari prvotuženog kontaktirali "reketirane"


biznismene RS, te da su tuženi, prema ocjeni redovnih sudova, postupali dobronamjerno kako bi javnosti pružili informacije od javnog interesa u vezi s aferom "crne liste".

49. Ustavni sud zapaža da redovni sudovi tokom postupka nisu napravili distinkciju između činjenica i vrijednosnih sudova smatrajući da su tuženi ekskulpirani od bile kakve odgovornosti jer su samo vjerno prenosili izražavanje trećih, a da su pri tome postupali dobronamjerno. Međutim, imajući u vidu sadržaj spornih tekstova, Ustavni sud smatra da su u spornim tekstovima uglavnom prenesene činjenične tvrdnje, i to ozbiljne optužbe na račun apelantovih zaposlenika, pri čemu je i apelant doveden u vezu sa spornim događajima. Upravo činjenica da je povodom spornih tekstova pokrenuta krivična istraga pred nadležnim organima govori da se radilo o ozbiljnim optužbama.

50. Dakle, shodno navedenom, Ustavni sud podsjeća na stav Evropskog suda iznesen u predmetu Europapress Holding d.o.o. protiv Hrvatske (vidi Evropski sud, aplikacija broj 25333/06, presuda od 22. oktobra 2009. godine) da je dužnost medija da valjano provjere podatke koje će objaviti. Uloga novinara jeste obavijestiti i upozoriti javnost o društvenim pojavama čim dobiju odgovarajuće podatke. Vijesti su "prolazna roba", te ih se odgađanjem njihovog objavljivanja, čak i za kratak period, može lako lišiti njihove vrijednosti i zanimljivosti. Unatoč tome, zahtijeva se oprezan pristup. Mediji imaju obavezu svoja istraživanja provoditi u dobroj vjeri, a prije objavljivanja postoji uobičajena novinarska obaveza provjeravanja činjeničnih navoda. Što je navod ozbiljniji to činjenični osnov treba biti čvršći.

51. Ustavni sud podsjeća da ne postoje prepreke da mediji prenose izjave svjedoka date u postupku pred nadležnim organima. Ustavni sud, također, podsjeća da mediji prilikom objavljivanja odnosno prenošenja tvrdnji, kao u konkretnom slučaju, kada je u pitanju tema od javnog značaja i interesa, objektivno ne mogu pružiti čvrste dokaze kojima bi iznesene tvrdnje potkrijepili. Evropski sud je, čak i kada je riječ o činjenicama, razvio fleksibilnija pravila od onih koja zahtijevaju dokazivanje istinitosti, ostavljajući medijima na taj način prostor za grešku (vidi Evropski sud, Thorgeir Thorgeirson protiv Islanda, presuda od 25. juna 1992. godine, tačka 65). Međutim, isto tako, Ustavni sud podsjeća da mediji ne mogu biti sredstva preko kojih će se nekritički prenositi nečije tvrdnje kojima će se treća lica diskreditirati. U vezi s tim, Ustavni sud se poziva na stav 66. iz Odluke broj AP 4141/16 koji se čini primjenjivim i u konkretnom slučaju budući da su sporno izražavanje tuženih pratile identične okolnosti kao u citiranom predmetu. "U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da je nakon što je apelant objavio izvještaj o Vladi RS, koji je bio negativan, uslijedila prava bujica iskaza svjedoka, 'zaštićenih svjedoka', 'svjedoka pokajnika' i žrtava reketiranja u kojima su se apelant i njegovi zaposlenici doveli u vezu s ozbiljnim optužbama. Ustavni sud, također, zapaža da je medijska kampanja protiv apelanta prestala kada je apelant promijenio sjedište. Ustavni sud nadalje zapaža da je sporno izražavanje potaklo nadležne organe da ispitaju njihovu osnovanost. Iz raspoloživih dokumenata proizlazi da je istražni postupak pred Tužilaštvom BiH pokrenut u februaru 2009. godine i da je tokom 2013. godine obustavljen. Stoga bi u takvim okolnostima Ustavni sud trebalo da ispita dobronamjernost tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanja, odnosno da li je sporno izražavanje bilo u svrhu klevete i diskreditacije apelanta i njegovih zaposlenika ili je izražavanje bilo u svrhu člana 10. Evropske konvencije. Dakle, čak i kad su u pitanju neistinite informacije moguća je odbrana medija ako su postupali razumno u skladu s profesionalnim standardima, dakle bona fide."

52. Vraćajući se na predmetni slučaj Ustavni sud zapaža da su tuženi na okolnosti "suštinske istinitosti" navoda iz spornih tekstova kao dokaz predložili saslušavanje svjedoka, i to novinara tuženog i Vladimira Latinovića kojem je sud poklonio punu vjeru

i koji je potvrdio da su u spornim tekstovima vjerno preneseni navodi Vladimira Latinovića koje je on dao na konferencijama za štampu. U vezi s tim, Ustavni sud zapaža da iz teksta koji je objavljen 1. jula 2008. godine proizlazi da se radi o svjedočenju "zaštićenog svjedoka" Maria datom pred nadležnim organima iako su tuženi morali znati da se u tom trenutku nije vodila nikakva zvanična istraga pred nadležnim organima.

53. Da u vrijeme spornog izražavanja zvanična istraga još uvijek nije bila pokrenuta proizlazi i iz teksta koji su tuženi objavili 9. jula 2008. godine pod naslovom "Alen mi je tražio novac da me skine sa crne liste", iz kojeg, između ostalog, proizlazi da MUPRS u saopćenju navodi da će sve informacije iznesene u javnosti biti provjerene u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku RS, o čemu će se javnost blagovremeno informirati. U istom tekstu je navedeno da Tužilaštvo BiH u tom trenutku još nije primilo izvještaj o počinjenom krivičnom djelu, niti izjave svjedoka o navodnom reketiranju lica od strane predstavnika "Transparensija". Istraga pred Tužilaštvom BiH je uslijedila poslije (u februaru 2009. godine), a okončana je, kao što je ranije navedeno, obustavljanjem istrage (2013. godine).

54. Ustavni sud, također, zapaža da se tuženi u tekstu koji su objavili na naslovnoj strani 1. jula 2008. godine, osim što su prenijeli "mišljenje zaštićenog svjedoka" o tome kako su, između ostalih, dvojica radnika Transparencyja reketirala biznismene RS, i da se u prostorijama Transparencyja prikupljaju informacije i podaci o "potencijalnim pacijentima za reketiranje" niti jednom riječju nisu ogradili od iznesenog "mišljenja zaštićenog svjedoka". Ustavni sud, također, zapaža da ni u jednom objavljenom tekstu nije iznesen apelantov stav, kako to odgovorno novinarstvo nalaže, posebno kada se radi o ozbiljnim optužbama. Ustavni sud zapaža da su tuženi 9. jula 2008. godine objavili apelantov demanti pod naslovom "Kreirate atmosferu javnog linča" u kojem je, između ostalog, navedeno da će se navodi koji se odnose na apelantovu umiješanost u praksu navodnog reketiranja morati dokazati pred sudom i u skladu sa zakonom. Međutim, Ustavni sud zapaža, da je drugotužena, kao glavna i odgovorna urednica prvotuženog, na istoj stranici istog dana objavila odgovor na demanti pod naslovom "Ukoliko nam se nešto desi bićete direktno odgovorni". Pored toga, u odgovoru na demanti je, između ostalog, navedeno: "…Iskreno smo začuđeni da, kao ekspertska organizacija za otkrivanje ovih devijacija društva, 'Transparensi' nije prva razotkrila i sankcionisala kriminal u vlastitim redovima, nego ga i danas, nakon brojnih svjedočenja i dokaza, negira" i "Vrhunski profesionalizam Kancelarije 'Transparensi' za BiH i njegova instrumentalizacija od strane paralelnih struktura moći i kriminalnog miljea, potpuno jasno otkrivaju na koji način se preko rada 'Transparensija' pokušava kreirati javno mnijenje i kako se obračunava sa onim koji u medijima razotkrivaju kriminal, korupciju i nelegalne radnje…"

55. Prema mišljenju Ustavnog suda, ono što iz teksta tuženih jasno proizlazi jeste jasan stav tuženih da je sve što je izneseno u prethodnom periodu o umiješanosti apelantovih zaposlenika u praksu reketiranja zapravo istina i da ne žele čuti mišljenje druge strane, pri čemu u izražavanju ne poštuju presumpciju nevinosti budući da se prozvani apelantovi radnici već nazivaju "kriminalcima". Prema ocjeni Ustavnog suda, upravo sadržaj odgovora drugotužene na apelantov demanti per se dovoljno govori da postupanje tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanja nije bilo bona fide.

56. Imajući u vidu sve izneseno, kao i okolnosti koje su pratile već spomenuti predmet broj AP 4141/16 koji se u mnogo čemu dodiruje i preklapa s ovim predmetom (radi se o gotovo identičnom scenariju i vrlo sličnom načinu pisanja) Ustavni sud naglašava da nema sumnje da je postojao javni interes da se javno iznesu informacije u vezi s navodnom "aferom reketiranja", što je zapravo i rezultiralo istražnim postupkom pred nadležnim


organima BiH, ali isto tako sloboda izražavanja novinara, u smislu člana 10. Evropske konvencije, kada je riječ o izvještavanju o pitanjima od općeg interesa podliježe uvjetu prema kojem novinari djeluju u dobroj vjeri i s ciljem da osiguraju pouzdanu informaciju u skladu s etikom novinarstva. U konkretnom slučaju, kada se sagledaju sve relevantne okolnosti koje su pratile sporno izražavanje tuženih, prema ocjeni Ustavnog suda, prenošenje spornog izražavanje je bilo u svrhu klevete i diskreditacije apelanta i njegovih zaposlenika, a ne radi razloga propisanih članom 10. Evropske konvencije.

57. U vezi s apelantovim ponašanjem prije objavljivanja spornih tekstova, kao i posljedicama spornog izražavanja, Ustavni sud zapaža da se tim pitanjem detaljno bavio u Odluci broj AP 4141/16 (tač. 71. i 72), a navedeno je primjenjivo i u konkretnom slučaju. Dakle, Ustavni sud zapaža da redovni sudovi ni u konkretnom slučaju prilikom odlučenja nisu poklonili nikakvu pažnju tekstu koji je tuženi objavio pod naslovom "Štete od korupcije u privatizaciji tokom prošle godine preko pola milijarde KM" (vidi tačku 13. ove odluke), što je apelant prezentirao sudu kao jedan od mogućih razloga za sporna izražavanja kojima se apelant i njegovi radnici dovode u vezu s kriminalom, što je, prema ocjeni Ustavnog suda, bitan segment kojem redovni sudovi nisu poklonili pažnju. Ustavni sud smatra da je slično i kada su u pitanju posljedice spornog izražavanja jer je apelant tokom postupka to isticao, a i tuženi je u spornim tekstovima pisao o izmještanju kancelarije iz Banjaluke kao posljedice sporne medijske kampanje protiv apelanta.

58. Imajući u vidu sve navedeno, razmotrivši apelacione prigovore u svjetlu kriterija iznesenih u tački 37. ove odluke, posebno imajući u vidu sadržaj spornih tekstova, objavljenih na naslovnim stranama tuženog, njihovu količinu, kao i ponašanje tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanje za koje se ne može reći da je bilo bona fide kako to nalaže odgovorno, istraživačko novinarstvo i član 10. Evropske konvencije, već je bilo u svrhu klevete i diskreditiranja apelanta i njegovih zaposlenika, Ustavni sud smatra da redovni sudovi u okolnostima konkretnog slučaja nisu uspjeli izbalansirati apelantovo pravo na zaštitu njegovog ugleda u smislu člana 8. Evropske konvencije u kontekstu prava tuženih na slobodu izražavanja u smislu člana 10. Evropske konvencije.

59. Prema tome, Ustavni sud zaključuje da je u okolnostima konkretnog slučaja došlo do kršenja člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

60. U vezi s apelantovim pozivanjem na kršenje prava na pravično suđenje Ustavni sud, slijedeći vlastitu praksu, smatra da je prekršeno i apelantovo pravo na obrazloženu odluku kao dio prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, ali da nema potrebe o tome davati posebno obrazloženje jer se isti razlozi koji su dati u prethodnim tačkama ove odluke odnose i na kršenje ovog prava (vidi, između ostalih, Ustavni sud, odluke o dopustivosti i meritumu broj AP 965/17 od 12. marta 2019. godine i broj AP 3530/16 od 19. decembra 2018. godine, dostupne na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

VIII. Zaključak

61. Ustavni sud zaključuje da je osporenim presudama došlo do kršenja apelantovog prava iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije i člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u situaciji kada su redovni sudovi propustili da izražavanja tuženih razmotre u svjetlu kriterija koje je bilo neophodno razmotriti s ciljem postizanja balansa između zaštite apelantovog prava na ugled. Postoji kršenje navedenih prava kada su redovni sudovi prilikom odlučenja zanemarili količinu i sadržaj tekstova koji su

objavljeni u periodu od 1. do 9. jula 2008. godine na naslovnim stranama prvotuženog, u kojima su iznesene ozbiljne optužbe na račun apelantovih zaposlenika, ali i samog apelanta, koji je stavljen u kontekst događaja o kojima je pisano, bez ikakvih ograda tuženih, bez poštovanja instituta presumpcije nevinosti, bez pružene mogućnosti da se apelant u spornim tekstovima izjasni i iznese svoj stav, kao i namjeru tuženih da sporne tekstove predstave kao "svjedočenje zaštićenog svjedoka" pred nadležnim organima iako u tom trenutku zvanična istraga još nije bila počela, što sve ukazuje da tuženi prilikom izvještavanja nisu postupali bona fide kako to nalaže odgovorno, istraživačko novinarstvo na koje se pozivaju.

62. Na osnovu člana 18. stav (3) tačka h), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

63. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Zlatko M. Knežević, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 1854/17, rješavajući apelaciju Udruženja građana "Borba protiv korupcije Bosne i Hercegovine" – Transparency International BiH, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. stavak (3) točka h), članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Mirsad Ćeman, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 24. travnja 2019. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Udruženja građana

"Borba protiv korupcije – Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH.

Utvrđuje se povreda prava iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. lipnja 2016. godine.

Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjaluci koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku u skladu sa člankom II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da, u skladu sa člankom 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od 90 dana od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbacuje se kao nedozvoljena apelacija Udruženja građana "Borba protiv korupcije – Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH podnesena protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. veljače 2017. godine i Presude Okružnog suda u Banjaluci


broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. lipnja 2016. godine u odnosu na pravo iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda zato što je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Udruženje građana "Borba protiv korupcije Bosna i Hercegovina" – Transparency International BiH (u daljnjem tekstu: apelant) sa sjedištem u Banjaluci, kojeg zastupa Biljana Radulović, odvjetnica iz Bijeljine, podnijelo je 8. svibnja 2017. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Vrhovnog suda RS (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. veljače 2017. godine i Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. lipnja 2016. godine. Apelant je podnescima od 25. svibnja 2017. i 30. siječnja 2019. godine dopunio apelaciju.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Odlučujući o apelantovoj apelaciji podnesenoj protiv presude Okružnog suda precizirane u prethodnoj točki ove odluke, Ustavni sud je Odlukom broj AP 3710/16 apelaciju odbacio kao preuranjenu (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti broj AP 3710/16 od 11. listopada 2018. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda, Osnovnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i punomoćnika tuženih "Glas Srpske" a.d. Banjaluka, Mirjane Kusmuk (glavna i odgovorna urednica) i Gorana Maunage (novinar) (u daljnjem tekstu: tuženi, odnosno prvotuženi, drugotužena i trećetuženi) zatraženo je 24. siječnja 2019. godine da dostave odgovor na apelaciju.

4. Okružni sud i punomoćnik tuženih su odgovor na apelaciju dostavili 1. odnosno 4. veljače 2019. godine.

5. Osnovni sud u ostavljenom roku nije dostavio odgovor na apelaciju.

III. Činjenično stanje

6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Apelant je 26. rujna 2009. godine podnio tužbu kojom je tražio da se tuženi obvežu da mu solidarno isplate iznos od 4.000,00 KM na ime naknade štete prouzročene njegovom ugledu zbog klevetničkog izražavanja u tekstovima koje je objavio prvotuženi u razdoblju od 1. do 6. srpnja, te 8. i 9. srpnja 2008. godine, čiji je autor trećetuženi, te obvezivanje tuženih da na naslovnoj strani prvotuženog objave izreku pravomoćne presude u ovom predmetu, uz naknadu troškova postupka.

8. Odlučujući u ponovnom postupku Osnovni sud je donio Presudu broj 71 0 Mal 026225 14 Mal od 26. studenog 2015. godine kojom je tužbeni zahtjev odbijen u cijelosti, uz obvezivanje apelanta da tuženim naknadi troškove postupka.

9. Nakon što je Osnovni sud proveo dokaze (između ostalog, uvidom u sve sporne tekstove, materijalne dokaze, te saslušavanjem parničnih stranaka i svjedoka), koje je taj sud pobrojao i cijenio na str. od 2. do 7. obrazloženja, Osnovni sud je zaključio da je među parničnim strankama sporno postoji li odgovornost tuženih za naknadu štete, odnosno jesu li tuženi odgovorni za klevetu s obzirom na sadržaj spornih novinskih članaka.

10. Na temelju izvedenih dokaza Osnovni sud je utvrdio da je prvotuženi u razdoblju od 30. lipnja do 10. srpnja 2008. godine objavio više tekstova čiji je autor trećetuženi pod nazivom "Crne liste u službi organizovanog kriminala"; "Svjedočenje Miloša Lazovića: tražili su 20.000,00 KM da me skinu sa crne liste"; "Dodik – zaštitićemo svjedoke"; "Crne liste do milionskih prevara"; Svjedočenje reketiranih sa crne liste: Leki sam dao 20.000,00 evra"; "Vladimir Latinović: Babić mi je davao 50.000,00 KM da ćutim"; "Nemanja Vasić: Alen mi je tražio novac da me skinu sa crne liste"; "Uroš Pena: MUP RS uzima izjave reketiranih građana"; "Blagovčanin: Kreirate atmosferu javnog linča" (apelantov demanti koji je objavljen 9. srpnja 2008. godine), te odgovor uredništva tuženih objavljen istog dana (9. srpnja 2008. godine na istoj strani) pod naslovom "Ukoliko nam se nešto desi bićete direktno odgovorni". Tijekom postupka je utvrđeno da je naredbom od 2. prosinca 2013. godine Tužiteljstvo BiH obustavilo istragu protiv Ljubinka Lekovića i Vladimira Latinovića (zvanična istraga je pokrenuta u veljači 2009. godine) zbog kaznenog djela organizirani kriminal, a u svezi s kaznenim djelom prijevara i zlouporaba službenog položaja i ovlasti i kaznenog djela iznude i ucjene.

11. Uvidom u sadržaj spornih tekstova Osnovni sud je utvrdio da je trećetuženi u njima prenosio iskaze Vladimira Latinovića, koga je u početku zvao "Mario" (ili "zaštićeni svjedok") jer je to on tako tražio, u kojima je on objašnjavao kako je zajedno s još dvojicom apelantovih uposlenika i drugim osobama koje su činile skupinu uzimao novac od poslovnih ljudi u RS, uz obećanje da će biti skinuti s tzv. crnih listi EU i SAD-a. Osnovni sud je nadalje pojasnio da su u spornim tekstovima preneseni iskazi Miloša Lazovića koji je naveo da je bio žrtva reketaša koji su ga ucjenjivali, da on spominje Ljubinka Lekovića i Vladimira Latinovića, potom se u tekstovima iznose detalji u svezi s načinom na koji je navedena skupina uzimala novac od imenovanih ljudi, potom se prenose iskazi reketiranih koji su bili u kontaktu s "Lekom" i Latinovićem. Osnovni sud je također naveo da se u svim spornim tekstovima spominje apelant tako što se na pojedinim mjestima navodi da je Ljubinko Leković apelantov radnik, da je Latinović dolazio kod Lekovića u apelantove prostorije, da se dio dokumentacije u svezi s reketiranjem nalazi kod apelanta.

12. U svom iskazu trećetuženi je, kao autor teksta, između ostalog, naveo da je u tekstovima vjerno prenosio izjave Vladimira Latinovića s kojim se sastajao, a koji je davao informacije u svezi s aferom "crna lista", da je razgovarao s Milošem Lazovićem, Nemanjom Vasićem, da nije posjedovao nikakav zvaničan dokument od MUPRS i Tužiteljstva BiH o spornoj aferi, ali da je navedene organe kontaktirao i da je pokušao kontaktirati i apelanta i Lekovića.

13. Apelantov predstavnik je u iskazu, između ostalog, naveo da je članak pod nazivom "Šteta od korupcije u privatizaciji…", koji je objavljen na apelantovoj internetskoj stranici (koji je dostavljen kao dokaz), zapravo priopćenje za javnost, utemeljen na apelantovim nalazima u postupku privatizacije, nakon čega se pročulo da će zbog objavljenog teksta biti odmazde; potom da je zbog sporne medijske kampanje apelant bio prisiljen da na dva tjedna zatvori ured u Banjaluci (o čemu su mediji izvješćivali); da je u vrijeme medijskog linča prestalo i financiranje apelanta; da je Ljubinku Lekoviću radni odnos kod apelanta prestao početkom 2008. godine; da sporne tekstove doživljava kao medijsku kampanju protiv apelanta; da se i danas osjećaju posljedice spornog izražavanja jer su sporni tekstovi još uvijek dostupni na internetskoj stranici tuženog i da građani još uvijek pitaju o spornoj aferi koja se dovodi u svezu s apelantom.

14. Nakon analize spornih tekstova Osnovni sud se pozvao i citirao relevantne odredbe Zakona o zaštiti od klevete (čl. 1. i 5.) navodeći da je u spornim novinskim člancima trećetuženi prenosio


izjave Vladimira Latinovića o okolnostima u kojima je on zajedno s Ljubinkom Lekovićem (apelantov uposlenik) "reketirao" pojedine osobe koje su imenovane u spornim tekstovima, a sve s ciljem pribavljanja imovinske koristi da bi se "reketirani" zauzvrat skinuli s tzv. crnih listi. Osnovni sud je pojasnio da se u spornim tekstovima na par mjesta spominje apelantovo ime, ali samo u kontekstu njegovog uposlenika, te da taj sud nije mogao zaključiti da se u spomenutim spornim radnjama iznude novca spominje apelant kao sudionik tih radnji. Shodno svemu iznesenom, Osnovni sud je zaključio da se u okolnostima konkretnog slučaja nisu ispunili uvjeti iz čl. 4. i 5. Zakona o zaštiti od klevete koji bi dozvoljavali obvezivanje tuženih na naknadu štete koju je apelant pretrpio.

15. Odlučujući o apelantovoj žalbi podnesenoj protiv prvostupanjske presude, Okružni sud je Presudom broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. lipnja 2016. godine žalbu odbio i prvostupanjsku presudu potvrdio. Okružni sud je, prije svega, detaljnije prezentirao činjenično utvrđenje prvostupanjskog suda te je, cijeneći utvrđene činjenice u smislu odredaba Zakona o zaštiti od klevete (čl. 1., 5. i 6.) i Zakona o obligacijskim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), zaključio da je prvostupanjski sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtjev odbio. Okružni sud je, između ostalog, ukazao da odredbe Zakona o zaštiti od klevete priznaju pravo i pravnim osobama na naknadu štete zbog povrede ugleda jer iz povrede ugleda pravne osobe može proisteći imovinska šteta u smislu poljuljanog ugleda koji treba vratiti odgovarajućim sredstvima građansko-pravne zaštite, kao što je objava presude na trošak štetnika ili druge mjere publiciteta, jer se takav vid štete može ogledati u smanjenju priliva informacija, donatorskih sredstava i sl. Navedeno, prema ocjeni Okružnog suda, pretpostavlja da se iznošenje i prenošenje neistina mora vršiti ozbiljno tako da objektivno kod drugog može stvoriti lošu, nepovoljnu predstavu o onome na koga se kleveta odnosi.

16. Okružni sud je nadalje naveo da je, suprotno stavu žalbe, prvostupanjska presuda rezultat pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je pravilno primijenjeno materijalno pravo, pri čemu taj sud nije mogao prihvatiti opravdanim prigovore o proizvoljnoj ocjeni dokaza jer je prvostupanjski sud pravilnom primjenom članka 8. ZPP ocijenio sve izvedene dokaze, dajući jasne i logične razloge za svoju odluku. U svezi sa spornim pitanjem može li se sporno izražavanje smatrati klevetom Okružni sud se pozvao i citirao relevantne odredbe Zakona o zaštiti od klevete (članak 5. stavak 1., članak 6. stavak 1. i članak 7.), te članak 10. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) zaključivši da je pravo na slobodu mišljenja i prenošenja informacija i ideja ograničeno osobnom odgovornošću prenositelja takvih informacija bilo prema pojedincu ili prema široj društvenoj zajednici, pri čemu pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja, kao i način na koji je iznesen i ne primjenjuje se samo za izražavanja koja se smatraju korisnim ili neuvredljivim nego i za ona koja mogu da uvrijede, šokiraju ili uznemire.

17. Iz sadržaja iskaza svjedoka Vladimira Latinovića proizlazi da je on obavještavao javnost i davao izjave novinarima preko konferencija za tisak o spornoj aferi i "crnim listama", a informacije je dobivao od apelantovog uposlenika koji je tvrdio da je apelant dobivao anonimne prijave za korupciju s imenima uglednih ljudi, privrednika i ljudi iz politike koji su bili na položajima, te da su te osobe bile žrtve ucjenjivanja kako bi se skinule s liste. Potom je Okružni sud ukazao na iskaz novinara Dragana Risojevića iz kojeg je proizašlo da je on bio dio tima koji je prikupljao podatke o imenima ljudi koji su bili ucjenjivani i s kojim su obavljali razgovor, te prikupljene podatke objavljivali u člancima. Prema ocjeni Okružnog suda, prvostupanjski sud je ocjenom svakog pojedinog članka, cijeneći navedene iskaze,

pravilno zaključio da su tuženi tekstove pisali i objavljivali u općem javnom interesu i s najboljim namjerama kako bi o aferama o "crnim listama" upoznali javnost, a prenošenje takvih informacija ne dovodi do odgovornosti tuženih po osnovi klevete koju predviđa članak 5. Zakona o zaštiti od klevete. Osim toga, prenošenje spornog izražavanja ne predstavlja uvredu za apelanta jer tijekom postupka apelant nije dokazao da mu je povrijeđen ugled zbog prenošenja spornog izražavanja, pri čemu se ne mogu prihvatiti opravdanim apelantovi navodi da je štetu pretrpio tako što je u javnosti kritiziran i prikazan kao "reketaš" i "ucjenjivač", što je ured u Banjaluci zatvoren i da i dalje trpi štetne posljedice spornog izražavanja. Prema ocjeni Okružnog suda, kod apelanta nisu nastupile štetne posljedice s obzirom na to da okolnosti koje su pratile objavu spornih članka nisu dovele do zabrane rada i prestanka apelantove aktivnosti.

18. Odlučujući o apelantovoj reviziji izjavljenoj protiv presude Okružnog suda, Vrhovni sud je Rješenjem broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. veljače 2017. godine reviziju odbacio primjenom odredaba ZPP, i to članka 237. stavak (2), članka 247. st. (1) i (2) u svezi s odredbom članka 456.a).

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

19. Apelant smatra da je osporenim presudama povrijeđeno njegovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije. Apelant, između ostalog, navodi da je tijekom postupka uspio dokazati da je kazneni postupak na koji se tuženi u spornim člancima pozvao okončan obustavom postupka, te da kazneni postupak nije bio ni pokrenut u vrijeme pisanja spornih članka. Nadalje, navodi da je pred sudovima RS zatražio zaštitu zbog neistinitog pisanja koje je dobilo oblik organizirane kampanje s ciljem da se uništi apelantov ugled, obesmisli njegov rad i time on primora da prestane da radi. Apelant potom navodi da su tuženi u spornim tekstovima pisali o navodnim izjavama policiji RS, Tužiteljstvu BiH, o pokretanju istrage, koristeći termine "zaštićeni svjedok" ili "svjedok pokajnik" svjesno i s namjerom da se kod čitatelja stvori slika da su apelant odnosno njegovi radnici reketaši, iznuđivači, da se ne bore protiv kriminala nego da sudjeluju u njemu, da apelant manipulira prijavama građana i sl. Apelant detaljno prezentira sporne tekstove i njihove naslove apostrofirajući dijelove kojima se apelant dovodi u vezu s kriminalom i manipulacijama, napominjući da su svi sporni članci dostupni na internetskoj stranici tuženog tako da apelant i dalje trpi štetu. Pri tome, apelant naglašava da osporene odluke ne sadrže činjenice iz kojih se može vidjeti na temelju čega se izvodi zaključak da apelantov ugled nije povrijeđen jer sudovi samo citiraju naslove novinskih članaka tako da radnja kao osnova za naknadu štete ostaje nepoznata, ali se s druge strane zdravo za gotovo prihvaća postojanje "crnih listi", "afera", pri čemu se ne nude dokazi za istinitost takvih tvrdnji.

20. Ovakvim generaliziranjem činjenica, nemoguće je steći bilo kakvu sliku, a ponajmanje sagledati apelanta kao oštećenog jer sudovi nisu dali uvjerljivo obrazloženje o tome zašto apelantov ugled nije povrijeđen. Samo se u tekstu od 30. lipnja 2008. godine apelantovo ime spominje čak 10 puta. Članci su pisani samo na temelju izjava izvjesnih osoba koje su, prema procjeni novinara, bile bitne, ali bez ikakve dodatne provjere ili dokaza. Apelant tvrdi da tuženi nisu postupali dobronamjerno kako bi javnosti pružili točne i pouzdane informacije u skladu s novinarskom etikom. Nemoguće je prihvatiti stajalište redovnih sudova da se zapravo radi o apelantovom radniku, a ne o apelantu u kontekstu opsega štete jer nije utvrđena i činjenica da je riječ o apelantovom bivšem radniku i da je apelant bio obuhvaćen podnaslovima i sadržajem novinskih članaka. Apelant tvrdi da mu je spornim novinskim


člancima narušen ugled i da štetne posljedice i dalje trpi jer se broj korisnika znatno smanjio. Apelant smatra da redovni sudovi u konkretnom slučaju nisu napravili pravičnu ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite apelantovog ugleda pozvavši se na standarde Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud). Ako članak 10. Europske konvencije i Zakon o zaštiti od klevete uključuju novinarsku obvezu da se provjeri istinitost informacija, odnosno obvezu da se suzdrži od iznošenje ili prenošenja nečeg neistinitog što za drugog predstavlja uvredu, a od čega Okružni sud polazi u svojoj praksi (AP 1819/07, AP 1750/07 i dr.), nejasno je kako je taj sud takav standard izostavio u ovom slučaju. Predloženo je da se apelacija usvoji, da se utvrdi kršenje apelantovog prava na ugled i osporena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

b) Odgovor na apelaciju

21. Okružni sud je u iscrpnom odgovoru na apelaciju u bitnom ponovio stajališta koja je iznio u osporenoj presudi, uz ocjenu da je apelacija neutemeljena i da ju treba odbiti.

22. Punomoćnik tuženih je u iscrpnom odgovoru na apelaciju sve prigovore ocijenio neutemeljenim predloživši da se apelacija odbije kao neutemeljena. U odgovoru su se tuženi iscrpno bavili naknadom štete koju apelant potražuje smatrajući da apelant kao pravna osoba ima pravo samo na naknadu materijalne štete, a takvu štetu tijekom postupka nije dokazao. Osim toga, tuženi smatraju da su redovni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtjev za naknadu nematerijalne štete jer apelant ni taj vid štete nije dokazao budući da se apelant tijekom postupka ograničio samo na dokazivanje činjenice o navodno počinjenoj kleveti, a zanemario je da dokaže opseg i visinu štete.

V. Relevantni propisi

23. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 37/01; za potrebe ove odluke koristi se tekst propisa kako je objavljen u službenim glasilima jer nije objavljen na svim službenim jezicima i pismima) relevantne odredbe glase:

Član 1. Ovim zakonom uređuju se prihvatljiva ograničenja slobode

izražavanja u pogledu građanske odgovornosti za štetu nanesenu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem nečeg neistinitog i potvrđuje da:

a) pravo na slobodu izražavanja, koje je garantovano Ustavom Republike Srpske i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, predstavlja jedan od osnova demokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima od političkog i javnog interesa;

b) pravo na slobodu izražavanja štiti sadržaj izražavanja, kao i način na koji je iznesen i ne primenjuje se samo za izražavanja koja se smatraju korisnim ili neuvredljivim nego, takođe i za ona koja mogu da uvrede, šokiraju ili uznemire;

v) sredstva informisanja imaju vrlo značajnu ulogu u demokratskom procesu kao javni posmatrači i snabdevači javnosti informacijama.

Član 5. st. (1), (2) i (3) Odgovornost za klevetu

1. Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu, odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu lica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalo sadržaj tog izražavanja, kao i pravno lice koje je objavilo izražavanje.

2. Lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili pronelo izražavanje.

3. Kada se izražavanje odnosi na pitanja od političkog ili javnog interesa, lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu iznošenjem ili pronošenjem izražavanja ako je to lice znalo da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarilo neistinitost izražavanja. Isti standard odgovornosti primenjuje se ako je oštećeni bio ili je javni službenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako vrši, prema opštem shvatanju javnosti, značajan uticaj na pitanja od političkog ili javnog interesa.

Izuzeci od odgovornosti Član 6.

U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu: a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada je izražavanje

u suštini istinito; b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo po

zakonu obavezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ili pronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka;

v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilo razumno. Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sve okolnosti

slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vreme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stepen prouzrokovane štete, dobronamernosti i pridržavanje opšte prihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, verovatnost da bi šteta nastala i da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak da li izražavanje sadrži objektivnu i tačnu informaciju o izražavanju drugih lica i da li se odnosi na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

Član 11. stav (1) 1. Naknada štete vrši se isključivo sa namerom nadoknade

štete nanesene ugledu oštećenog, a ta nadoknada mora biti proporcionalna prouzrokovanoj šteti. Pri utvrđivanju naknade štete, sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući sve poduzete mere da bi se ublažila prouzrokovana šteta, kao što su: objavljivanje ispravke, opozivanje izjave ili izvinjenje, činjenicu da li je štetnik stekao novčanu korist učinjenim iznošenjem ili pronošenjem izražavanja, ili činjenicu da bi iznos dodeljene štete mogao imati za posledicu velike materijalne poteškoće ili bankrot štetnika.

Član 13. Ovaj zakon je lex specialis u odnosu na sve druge zakone.

Za sve što nije regulisano ovim zakonom primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku koji su na snazi u Republici Srpskoj.

VI. Dopustivost a) Dopustivost u odnosu na pravo na slobodu izražavanja

24. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije u odnosu na apelacijske navode o kršenju prava na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije, Ustavni sud je pošao od odredbi članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 18. stavak (3) točka h) Pravila Ustavnog suda.

25. Članak VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud također ima prizivnu nadležnost za pitanja iz

Ustava koja se pojave na temelju presude bilo kojeg drugog suda u Bosni i Hercegovini.

26. Članak 18. stavak (3) točka h) Pravila Ustavnog suda glasi:

Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva:

h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom; 27. Iz apelacije i presuda redovnih sudova nesumnjivo

proizlazi da je apelant u konkretnoj pravnoj stvari imao procesnu poziciju tužitelja tražeći naknadu štete zbog klevete, što znači da


tužbeni zahtjev nije bio upravljen protiv apelanta radi nekog njegovog izražavanja. Kako članak 10. Europske konvencije štiti slobodu izražavanja, a stavak 2. ovog članka regulira u kojim slučajevima ta sloboda može biti ograničena, Ustavni sud, podržavajući vlastitu praksu u predmetima koji su s ovog aspekta pokretali gotovo identična pravna pitanja (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 90/06 od 6. srpnja 2007. godine, dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba, stavak 18.), smatra da apelant u osporenom postupku nije bio "žrtva" kršenja članka 10. Europske konvencije. U konkretnom slučaju, predmetni postupak se nije ticao apelantovog prava na slobodu izražavanja, pa se navodi u svezi s povredom članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije moraju odbaciti kao ratione materiae inkompatibilni s Ustavom Bosne i Hercegovine.

28. Imajući u vidu odredbu članka 18. stavak (3) točka h) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

a) Dopustivost u odnosu na pravo na pravično suđenje

29. U odnosu na navode o kršenju prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije Ustavni sud naglašava da, u skladu sa člankom VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud ima i apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Rješenje Vrhovnog suda broj 71 0 Mal 026225 16 Rev od 9. veljače 2017. godine koje je apelantov punomoćnik primio 13. ožujka 2017. godine, a apelacija je podnesena 8. svibnja 2017. godine, dakle pravodobno, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Međutim, osporeno rješenje ne predstavlja konačnu odluku u ovom predmetu budući da je revizija odbačena kao nedozvoljena iz čega slijedi da revizija nije bila učinkovit pravni lijek, te da Presuda Okružnog suda broj 71 0 P 026225 16 Gž od 9. lipnja 2016. godine predstavlja konačnu odluku. Budući da je apelant protiv navedene odluke podnio apelaciju koja je odbačena kao preuranjena (vidi točku 2. ove odluke) apelant je zadržao pravo da nakon procesne revizijske odluke podnese novu apelaciju, što je apelant i učinio. Stoga, apelacija u ovom dijelu ispunjava uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena.

32. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant pobija navedene presude tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Međutim, Ustavni sud ima u vidu da je osporenim odlukama odbijen apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda (komercijalni ugled) spornim izražavanjima tuženih. Shodno tome, kako se suština

apelantovog zahtjeva odnosi na zaštitu "prava na ugled", koje je zaštićeno člankom 8. Europske konvencije, Ustavni sud će, slijedeći praksu Europskog suda, u konkretnom slučaju ispitati jesu li redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za uskraćivanje apelantu tražene satisfakcije u svezi sa spornim izražavanjem tuženih (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2043/12 od 22. prosinca 2015. godine, točka 22., dostupna na www.ustavnisud.ba).

34. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

f) Pravo na privatni i obiteljski život, dom i dopisivanje. 35. Članak 8. Europske konvencije glasi: 1. Svatko ima pravo na poštovanje svoga privatnog i

obiteljskog života, doma i prepiske. 2. Javne vlasti se ne smiju miješati u ostvarivanje ovog

prava osim ako to nije sukladno zakonu i neophodno u demokratskom društvu u interesima nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti ili gospodarske dobrobiti zemlje, radi sprječavanja nereda ili kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

36. Ustavni sud, prije svega, zapaža da je apelant pravna osoba, a da je temeljna svrha članka 8. Europske konvencije zaštita pojedinca od arbitrarnog miješanja vlasti u njihova prava garantirana člankom 8. Europske konvencije. Ustavni sud se u svezi s tim poziva na Odluku broj AP 768/16 u kojoj je detaljno razmotreno pitanje zaštite prava na ugled pravne osobe (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 768/16 od 6. lipnja 2018. godine, st. 31.-34., dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). Dakle, slijedeći navedenu praksu, činjenicu da se apelant u apelaciji pozvao na zaštitu prava na ugled, te činjenicu da su redovni sudovi jasno ukazali da shodno odredbi članka 5. Zakona o zaštiti od klevete i pravnoj osobi može biti povrijeđen ugled s tim da se ne radi o duševnim patnjama, već o naknadi štete zbog klevete koja se dosuđuje fizičkim, ali i pravnim osobama jer je osnova za naknadu kleveta, Ustavni sud u takvim okolnostima ne uočava problem da apelacijske prigovore sagleda u svjetlu zaštite prava na komercijalni ugled, što je zapravo i suština apelacijskih prigovora.

37. Shodno navedenom, Ustavni sud će ispitati jesu li redovni sudovi osporenim odlukama postigli pravičan balans između prava tuženih na slobodu izražavanja iz članka 10. Europske konvencije i prava apelanata na zaštitu njihovog ugleda. Ustavni sud podsjeća da su relevantni kriteriji za test proporcionalnosti u takvim slučajevima utvrđeni u praksi Europskog suda u predmetu Von Hanover protiv Njemačke (vidi Europski sud, Von Hannover protiv Njemačke (broj 2) (GC) br. 40660/08 i 60641/08, st. 109.-113., ECHR 2012.) Ti kriteriji su: doprinos raspravi od javnog interesa; koliko je poznata ličnost o kojoj je riječ i što je predmet izvješćivanja, ponašanje osobe o kojoj je riječ prije objave i, gdje je primjenjivo, ozbiljnost sankcije. Ustavni sud smatra da su navedeni kriteriji, mutatis mutandis, primjenjivi i u konkretnom slučaju.

38. Prije nego što ispita apelacijske prigovore u svjetlu spornog izražavanja i iznesenih kriterija Ustavni sud podsjeća da je pitanje zaštite apelantovog prava na ugled razmatrao u predmetu broj AP 4141/16 (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 4141/16 od 19. prosinca 2018. godine, toč. od 50. do 76., dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) povodom spornog izražavanja u svezi s istom aferom "reketiranja" i "crne liste" objavljenog u drugom tiskanom mediju ("Nezavisne novine"). Ustavni sud podsjeća da je u navedenoj odluci, nakon razmatranja apelacijskih prigovora u svjetlu iznesenih kriterija, a posebice imajući u vidu naslove i sadržaj spornih tekstova, njihovu količinu, kao i ponašanje tuženih prilikom prenošenja


spornog izražavanje za koje se nije moglo reći da je bilo u svrhu članka 10. Europske konvencije, već da je bilo u svrhu klevete i diskreditiranja apelanta, zaključio da redovni sudovi u okolnostima tog slučaja nisu uspjeli izbalansirati apelantovo pravo na zaštitu njegovog ugleda u smislu članka 8. Europske konvencije u kontekstu prava tuženog na slobodu izražavanja u smislu članka 10. Europske konvencije.

39. Kako predmetna apelacija pokreće isto pitanje u svjetlu sličnog izražavanja od strane tuženih u svezi s istom "aferom" i istim činjeničnim okolnostima koje su pratile sporno izražavanje u istom vremenskom razdoblju Ustavni sud smatra da se pojedini kriteriji koji su razmotreni u toj odluci mogu primijeniti i na konkretan slučaj.

40. U svezi s doprinosom raspravi od javnog interesa i koliko je poznata ličnost o kojoj je riječ Ustavni sud se u cijelosti poziva na stajališta iznesena u toč. 56. i 57. navedene odluke (op. cit. AP 4141/16).

41. Dakle, polazeći od toga da je postojao javni interes da se javnosti pruže informacije o svim nepravilnostima u društvu, bez iznimki, te da je prag prihvatljive kritike kod apelanta nešto veći Ustavni sud će u nastavku ispitati osporene presude u svjetlu daljnjih kriterija u kontekstu spornog sadržaja novinskih članaka koji su objavljeni u razdoblju od 1. do 9. srpnja 2008. godine, a koji su još uvijek dostupni na internetskoj stranici prvotuženog.

42. U svezi s predmetom izvješćivanja, Ustavni sud zapaža da je tuženi u razdoblju od 1. do 9. srpnja 2008. godine objavio više novinskih članaka u kojima se apelant, odnosno njegovi radnici dovode u svezu s reketiranjem biznismena RS kako bi se oni "skinuli sa crne liste OHR-a". Ono što je očigledno iz obrazloženja prvostupanjske presude jeste to da prvostupanjski sud sporna izražavanja nije citirao, već je samo citirao naslove tekstova, a sporne dijelove tekstova je uglavnom, selektivno prepričao u smislu da se apelant u spornim člancima spominje samo kada se spominje njegov uposlenik.

43. S obzirom na brojna pitanja koja se apelacijom postavljaju, između ostalog, da je radnja kao osnova za naknadu štete ostala nepoznata, da su spornim izražavanjima iznesene neistinite činjenice, koje niti jednim dokazom nisu potkrijepljene, Ustavni sud je izvršio uvid u sporne tekstove (apelant je na uvid dostavio sporne novinske članke).

44. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su gotovo svi novinski članci koji su objavljivani u relevantnom razdoblju objavljeni na naslovnoj strani prvotuženog, i to dio teksta, koji bi se nastavljao na prvim stranicama prvotuženog. U svezi s tim, ilustracije radi, Ustavni sud podsjeća da je 1. srpnja 2008. godine na naslovnoj strani objavljeno: "Glas Srpske u posjedu iskaza zaštićenog svjedoka u slučaju reketiranja biznismena – Crne liste u službi organizovanog kriminala – Bio sam član grupe koja je biznismenima uzimala novac, uz navode da će ih skinuti ili staviti na 'crnu listu' i u kojoj su radila dvojica službenika Transparensi internešnela (….) rekao je istražnim organima svjedok Mario." U ovom dijelu teksta koji je objavljen na naslovnoj strani prvotuženog (tekst je nastavljen na 3. stranici na kojoj se apelant također spominje više puta) apelantovo ime je spomenuto čak pet puta u različitim kontekstima, uglavnom kada se spominju apelantovi službenici, ali i da se dokumentacija i podaci o "potencijalnim pacijentima za reketiranje" prikupljala u "Transparensiju". U tekstu koji je objavljen 2. srpnja 2018. godine na naslovnoj strani tuženog pod naslovom: "Tražili su 20.000,00 KM da me skinu s crne liste" u kojem je apelant spomenut pet puta uglavnom u kontekstu "pojedinaca iz Transparensija" koji se dovode u vezu s aferom "crne liste", ali se apelant dovodi u vezu s CIA "Lekić mi je tada rekao da 'Transparensi' radi za CIA i za velike službe i da oni znaju sve i sve mogu". U istom tekstu objavljena je i izjava tadašnjeg premijera RS "Dodik: Zaštitićemo svjedoke" u kojem je tadašnji premijer RS obećao da će zaštiti sve

svjedoke koji su pred Tužiteljstvom BiH prozvali pojedince iz Transparensija i drugih institucija koji su koristili svoje pozicije da bi zastrašili i iznudili novac. Još je navedeno: "Pouzdano znam da ovaj predmet mjesecima stoji u Tužilaštvu, vjerojatno jer se čeka da neki iz 'Transparensi internešnela' napuste zemlju i odu na druge pozicije – rekao je Dodik."

45. Ustavni sud je gore navedeno spomenuo radi ilustracije, a slično se dešavalo i u ostalim tekstovima koji su objavljeni u razdoblju od 1. do 9. srpnja 2008. godine u kojima je apelant više puta spomenut u različitim kontekstima. Ustavni sud podsjeća da se u predmetima koji pokreću pitanje klevete sporna izražavanja i izjave moraju sagledavati u kontekstu različitih aspekata, dovodeći sporno izražavanje u kontekst svih relevantnih okolnosti tog slučaja. Ta obveza proizlazi i iz odredbe članka 6. stavak (2) Zakona o zaštiti od klevete koja propisuje kada sud donosi ovakvu odluku uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vrijeme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stupanj prouzročene štete, dobronamjernost i pridržavanje općeprihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, vjerojatnost da bi šteta nastala i da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak sadrži li izražavanje objektivnu i točnu informaciju o izražavanju drugih osoba i odnosi li se na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

46. Prema ocjeni Ustavnog suda, čini se da redovni sudovi nisu u dovoljnoj mjeri analizirali sadržaj spornih tekstova u cjelini i u kontekstu, kako to nalaže članak 10. Europske konvencije. Pri tome, redovnim sudovima nije bilo bitno ni to što su gotovo svi sporni članci u kojima se apelant na više mjesta spominje u različitim kontekstima (ne samo kada se radi o apelantovim uposlenicima) objavljeni na naslovnim stranama prvotuženog.

47. Potom, Ustavni sud, također, podsjeća da su redovni sudovi bili u obvezi napraviti jasnu razliku između činjenica i mišljenja jer se postojanje činjenice može dokazati, a za mišljenje ne može pružiti dokaz (vidi Europski sud, Lingens protiv Austrije, presuda od 8. srpnja 1986. godine, serija A, broj 103, stavak 46. i Ustavni sud, Odluka broj AP 1005/04 od 2. prosinca 2005. godine). Pri tome, treba naglasiti da i mišljenje mora imati činjeničnu osnovu koja ga može potkrijepiti jer u suprotnom može biti pretjerano (vidi Europski sud, Feldek protiv Slovačke, presuda od 12. srpnja 2001. godine, predstavka broj 29032/95, stavak 76.).

48. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se radilo o velikom broju tekstova koji su objavljivani uglavnom na naslovnim stranama prvotuženog i da je sadržaj tekstova nalagao redovnim sudovima detaljnu analizu svakog spornog članka na koji se apelant pozvao, što su redovni sudovi propustili učiniti. Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi, odbivši tužbeni zahtjev, smatrali dovoljnim da su tuženi tijekom postupka naveli da su vjerno prenijeli izražavanje Vladimira Latinovića koji je svoje "iskaze" dao na konferenciji za medije (Ustavni sud napominje da u vrijeme pisanja spornih tekstova nije bila pokrenuta nikakva zvanična istraga pred nadležnim organima ni o "iskazima" danim pred nadležnim organima, a što proizlazi iz samih spornih tekstova) i da su novinari prvotuženog kontaktirali "reketirane" biznismene RS, te da su tuženi, prema ocjeni redovnih sudova, postupali dobronamjerno kako bi javnosti pružili informacije od javnog interesa u svezi s aferom "crne liste".

49. Ustavni sud zapaža da redovni sudovi tijekom postupka nisu napravili distinkciju između činjenica i vrijednosnih sudova smatrajući da su tuženi ekskulpirani od bile kakve odgovornosti jer su samo vjerno prenosili izražavanje trećih, a da su pri tome postupali dobronamjerno. Međutim, imajući u vidu sadržaj spornih tekstova, Ustavni sud smatra da su u spornim tekstovima uglavnom prenesene činjenične tvrdnje, i to ozbiljne optužbe na račun apelantovih uposlenika, pri čemu je i apelant doveden u vezu sa spornim događajima. Upravo činjenica da je povodom


spornih tekstova pokrenuta kaznena istraga pred nadležnim organima govori da se radilo o ozbiljnim optužbama.

50. Dakle, shodno navedenom, Ustavni sud podsjeća na stajalište Europskog suda izneseno u predmetu Europapress Holding d.o.o. protiv Hrvatske (vidi Europski sud, aplikacija broj 25333/06, presuda od 22. listopada 2009. godine) da je dužnost medija valjano provjeriti podatke koje će objaviti. Uloga novinara jeste obavijestiti i upozoriti javnost o društvenim pojavama čim dobiju odgovarajuće podatke. Vijesti su "prolazna roba", te ih se odgađanjem njihove objave, čak i za kratko razdoblje, može lako lišiti njihove vrijednosti i zanimljivosti. Unatoč tome, zahtijeva se oprezan pristup. Mediji imaju obvezu svoja istraživanja provoditi u dobroj vjeri, a prije objave postoji uobičajena novinarska obveza provjeravanja činjeničnih navoda. Što je navod ozbiljniji to činjenična osnova treba biti čvršća.

51. Ustavni sud podsjeća da ne postoje prepreke da mediji prenose izjave svjedoka dane u postupku pred nadležnim organima. Ustavni sud, također, podsjeća da mediji prilikom objave odnosno prenošenja tvrdnji, kao u konkretnom slučaju, kada je u pitanju tema od javnog značaja i interesa, objektivno ne mogu pružiti čvrste dokaze kojima bi iznesene tvrdnje potkrijepili. Europski sud je, čak i kada je riječ o činjenicama, razvio fleksibilnija pravila od onih koja zahtijevaju dokazivanje istinitosti, ostavljajući medijima na taj način prostor za grešku (vidi Europski sud, Thorgeir Thorgeirson protiv Islanda, presuda od 25. lipnja 1992. godine, točka 65.). Međutim, isto tako, Ustavni sud podsjeća da mediji ne mogu biti sredstva preko kojih će se nekritički prenositi nečije tvrdnje kojima će se treće osobe diskreditirati. U svezi s tim, Ustavni sud se poziva na stavak 66. iz Odluke broj AP 4141/16 koji se čini primjenjivim i u konkretnom slučaju budući da su sporno izražavanje tuženih pratile identične okolnosti kao u citiranom predmetu. "U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da je nakon što je apelant objavio izvještaj o Vladi RS, koji je bio negativan, uslijedila prava bujica iskaza svjedoka, 'zaštićenih svjedoka', 'svjedoka pokajnika' i žrtava reketiranja u kojima su se apelant i njegovi zaposlenici doveli u vezu s ozbiljnim optužbama. Ustavni sud, također, zapaža da je medijska kampanja protiv apelanta prestala kada je apelant promijenio sjedište. Ustavni sud nadalje zapaža da je sporno izražavanje potaknulo nadležne organe da ispitaju njihovu utemeljenost. Iz raspoloživih dokumenata proizlazi da je istražni postupak pred Tužiteljstvom BiH pokrenut u veljači 2009. godine i da je tijekom 2013. godine obustavljen. Stoga bi u takvim okolnostima Ustavni sud trebalo da ispita dobronamjernost tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanja, odnosno je li sporno izražavanje bilo u svrhu klevete i diskreditacije apelanta i njegovih uposlenika ili je izražavanje bilo u svrhu članka 10. Europske konvencije. Dakle, čak i kad su u pitanju neistinite informacije moguća je obrana medija ako su postupali razumno u skladu s profesionalnim standardima, dakle bona fide."

52. Vraćajući se na predmetni slučaj Ustavni sud zapaža da su tuženi na okolnosti "suštinske istinitosti" navoda iz spornih tekstova kao dokaz predložili saslušavanje svjedoka, i to novinara tuženog i Vladimira Latinovića kojem je sud poklonio punu vjeru i koji je potvrdio da su u spornim tekstovima vjerno preneseni navodi Vladimira Latinovića koje je on dao na konferencijama za tisak. U svezi s tim, Ustavni sud zapaža da iz teksta koji je objavljen 1. srpnja 2008. godine proizlazi da se radi o svjedočenju "zaštićenog svjedoka" Maria danom pred nadležnim organima iako su tuženi morali znati da se u tom trenutku nije vodila nikakva zvanična istraga pred nadležnim organima.

53. Da u vrijeme spornog izražavanja zvanična istraga još uvijek nije bila pokrenuta proizlazi i iz teksta koji su tuženi objavili 9. srpnja 2008. godine pod naslovom "Alen mi je tražio novac da me skine sa crne liste", iz kojeg, između ostalog, proizlazi da MUPRS u priopćenju navodi da će sve informacije

iznesene u javnosti biti provjerene u skladu sa Zakonom o kaznenom postupku RS, o čemu će se javnost pravodobno informirati. U istom tekstu je navedeno da Tužiteljstvo BiH u tom trenutku još nije primilo izvješće o počinjenom kaznenom djelu, niti izjave svjedoka o navodnom reketiranju osoba od strane predstavnika "Transparensija". Istraga pred Tužiteljstvom BiH je uslijedila poslije (u veljači 2009. godine), a okončana je, kao što je ranije navedeno, obustavom istrage (2013. godine).

54. Ustavni sud, također, zapaža da se tuženi u tekstu koji su objavili na naslovnoj strani 1. srpnja 2008. godine, osim što su prenijeli "mišljenje zaštićenog svjedoka" o tome kako su, između ostalih, dvojica radnika Transparencyja reketirala biznismene RS, i da se u prostorijama Transparencyja prikupljaju informacije i podaci o "potencijalnim pacijentima za reketiranje" niti jednom riječju nisu ogradili od iznesenog "mišljenja zaštićenog svjedoka". Ustavni sud, također, zapaža da ni u jednom objavljenom tekstu nije izneseno apelantovo stajalište, kako to odgovorno novinarstvo nalaže, posebno kada se radi o ozbiljnim optužbama. Ustavni sud zapaža da su tuženi 9. srpnja 2008. godine objavili apelantov demanti pod naslovom "Kreirate atmosferu javnog linča" u kojem je, između ostalog, navedeno da će se navodi koji se odnose na apelantovu umiješanost u praksu navodnog reketiranja morati dokazati pred sudom i u skladu sa zakonom. Međutim, Ustavni sud zapaža, da je drugotužena, kao glavna i odgovorna urednica prvotuženog, na istoj stranici istog dana objavila odgovor na demanti pod naslovom "Ukoliko nam se nešto desi bićete direktno odgovorni". Pored toga, u odgovoru na demanti je, između ostalog, navedeno: "…Iskreno smo začuđeni da, kao ekspertska organizacija za otkrivanje ovih devijacija društva, 'Transparensi' nije prva razotkrila i sankcionisala kriminal u vlastitim redovima, nego ga i danas, nakon brojnih svjedočenja i dokaza, negira" i "Vrhunski profesionalizam Kancelarije 'Transparensi' za BiH i njegova instrumentalizacija od strane paralelnih struktura moći i kriminalnog miljea, potpuno jasno otkrivaju na koji način se preko rada 'Transparensija' pokušava kreirati javno mnijenje i kako se obračunava sa onim koji u medijima razotkrivaju kriminal, korupciju i nelegalne radnje…"

55. Prema mišljenju Ustavnog suda, ono što iz teksta tuženih jasno proizlazi jeste jasno stajalište tuženih da je sve što je izneseno u prethodnom razdoblju o umiješanosti apelantovih uposlenika u praksu reketiranja zapravo istina i da ne žele čuti mišljenje druge strane, pri čemu u izražavanju ne poštuju presumpciju nevinosti budući da se prozvani apelantovi djelatnici već nazivaju "kriminalcima". Prema ocjeni Ustavnog suda, upravo sadržaj odgovora drugotužene na apelantov demanti per se dovoljno govori da postupanje tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanja nije bilo bona fide.

56. Imajući u vidu sve izneseno, kao i okolnosti koje su pratile već spomenuti predmet broj AP 4141/16 koji se u mnogo čemu dodiruje i preklapa s ovim predmetom (radi se o gotovo identičnom scenariju i vrlo sličnom načinu pisanja) Ustavni sud naglašava da nema sumnje da je postojao javni interes da se javno iznesu informacije u svezi s navodnom "aferom reketiranja", što je zapravo i rezultiralo istražnim postupkom pred nadležnim organima BiH, ali isto tako sloboda izražavanja novinara, u smislu članka 10. Europske konvencije, kada je riječ o izvješćivanju o pitanjima od općeg interesa podliježe uvjetu prema kojem novinari djeluju u dobroj vjeri i s ciljem da osiguraju pouzdanu informaciju u skladu s etikom novinarstva. U konkretnom slučaju, kada se sagledaju sve relevantne okolnosti koje su pratile sporno izražavanje tuženih, prema ocjeni Ustavnog suda, prenošenje spornog izražavanje je bilo u svrhu klevete i diskreditacije apelanta i njegovih uposlenika, a ne radi razloga propisanih člankom 10. Europske konvencije.

57. U svezi s apelantovim ponašanjem prije objave spornih tekstova, kao i posljedicama spornog izražavanja, Ustavni sud


zapaža da se tim pitanjem detaljno bavio u Odluci broj AP 4141/16 (toč. 71. i 72.), a navedeno je primjenjivo i u konkretnom slučaju. Dakle, Ustavni sud zapaža da redovni sudovi ni u konkretnom slučaju prilikom odlučenja nisu poklonili nikakvu pozornost tekstu koji je tuženi objavio pod naslovom "Štete od korupcije u privatizaciji tokom prošle godine preko pola milijarde KM" (vidi točku 13. ove odluke), što je apelant prezentirao sudu kao jedan od mogućih razloga za sporna izražavanja kojima se apelant i njegovi radnici dovode u svezu s kriminalom, što je, prema ocjeni Ustavnog suda, bitan segment kojem redovni sudovi nisu poklonili pozornost. Ustavni sud smatra da je slično i kada su u pitanju posljedice spornog izražavanja jer je apelant tijekom postupka to isticao, a i tuženi je u spornim tekstovima pisao o izmještanju ureda iz Banjaluke kao posljedice sporne medijske kampanje protiv apelanta.

58. Imajući u vidu sve navedeno, razmotrivši apelacijske prigovore u svjetlu kriterija iznesenih u točki 37. ove odluke, posebice imajući u vidu sadržaj spornih tekstova, objavljenih na naslovnim stranama tuženog, njihovu količinu, kao i ponašanje tuženih prilikom prenošenja spornog izražavanje za koje se ne može reći da je bilo bona fide kako to nalaže odgovorno, istraživačko novinarstvo i članak 10. Europske konvencije, već je bilo u svrhu klevete i diskreditiranja apelanta i njegovih uposlenika, Ustavni sud smatra da redovni sudovi u okolnostima konkretnog slučaja nisu uspjeli izbalansirati apelantovo pravo na zaštitu njegovog ugleda u smislu članka 8. Europske konvencije u kontekstu prava tuženih na slobodu izražavanja u smislu članka 10. Europske konvencije.

59. Prema tome, Ustavni sud zaključuje da je u okolnostima konkretnog slučaja došlo do kršenja članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

60. U svezi s apelantovim pozivanjem na kršenje prava na pravično suđenje Ustavni sud, slijedeći vlastitu praksu, smatra da je prekršeno i apelantovo pravo na obrazloženu odluku kao dio prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, ali da nema potrebe o tome davati posebno obrazloženje jer se isti razlozi koji su dani u prethodnim točkama ove odluke odnose i na kršenje ovog prava (vidi, između ostalih, Ustavni sud, odluke o dopustivosti i meritumu broj AP 965/17 od 12. ožujka 2019. godine i broj AP 3530/16 od 19. prosinca 2018. godine, dostupne na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

VIII. Zaključak

61. Ustavni sud zaključuje da je osporenim presudama došlo do kršenja apelantovog prava iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije i članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u situaciji kada su redovni sudovi propustili da izražavanja tuženih razmotre u svjetlu kriterija koje je bilo neophodno razmotriti s ciljem postizanja balansa između zaštite apelantovog prava na ugled. Postoji kršenje navedenih prava kada su redovni sudovi prilikom odlučenja zanemarili količinu i sadržaj tekstova koji su objavljeni u razdoblju od 1. do 9. srpnja 2008. godine na naslovnim stranama prvotuženog, u kojima su iznesene ozbiljne optužbe na račun apelantovih uposlenika, ali i samog apelanta, koji je stavljen u kontekst događaja o kojima je pisano, bez ikakvih ograda tuženih, bez poštovanja instituta presumpcije nevinosti, bez pružene mogućnosti da se apelant u spornim tekstovima izjasni i iznese svoje stajalište, kao i namjeru tuženih da sporne tekstove predstave kao "svjedočenje zaštićenog svjedoka" pred nadležnim organima iako u tom trenutku zvanična istraga još nije bila počela, što sve ukazuje da tuženi prilikom izvješćivanja nisu postupali bona fide kako to nalaže odgovorno, istraživačko novinarstvo na koje se pozivaju.

62. Na temelju članka 18. stavak (3) točka h), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

63. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Zlatko M. Knežević, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 1854/17, рјешавајући апелацију Удружења грађана "Борба против корупције Босне и Херцеговине" – Transparency International BiH, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 став (3) тачка х), члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу:

Златко М. Кнежевић, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Мирсад Ћеман, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 24. априла 2019. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја апелација Удружења грађана

"Борба против корупције – Босна и Херцеговина" – Transparency International BiH.

Утврђује се повреда права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Окружног суда у Бањалуци број 71 0 П 026225 16 Гж од 9. јуна 2016. године.

Предмет се враћа Окружном суду у Бањалуци који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и чланом 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Окружном суду у Бањалуци да, у складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од 90 дана од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одбацује се као недозвољена апелација Удружења грађана "Борба против корупције – Босна и Херцеговина" – Transparency International BiH поднесена против Рјешења Врховног суда Републике Српске број 71 0 Мал 026225 16 Рев од 9. фебруара 2017. године и Пресуде Окружног суда у Бањалуци број 71 0 П 026225 16 Гж од 9. јуна 2016. године у односу на право из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода зато што је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом Босне и Херцеговине.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Удружење грађана "Борба против корупције Босна и Херцеговина" – Transparency International BiH (у даљњем тексту: апелант) са сједиштем у Бањалуци, којег заступа Биљана Радуловић, адвокат из Бијељине, поднијело је 8. маја 2017. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Рјешења Врховног суда РС (у даљњем тексту: Врховни суд) број 71 0 Мал 026225 16 Рев од 9. фебруара 2017. године и Пресуде Окружног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Окружни суд) број 71 0 П 026225 16 Гж од 9. јуна 2016. године. Апелант је поднесцима од 25. маја 2017. и 30. јануара 2019. године допунио апелацију.

II. Поступак пред Уставним судом

2. Одлучујући о апелантовој апелацији поднесеној против пресуде Окружног суда прецизиране у претходној тачки ове одлуке, Уставни суд је Одлуком број АП 3710/16 апелацију одбацио као преурањену (види Уставни суд, Одлука о допустивости број АП 3710/16 од 11. октобра 2018. године, доступна на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).

3. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Окружног суда, Основног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Основни суд) и пуномоћника тужених "Глас Српске" а.д. Бањалука, Мирјане Кусмук (главна и одговорна уредница) и Горана Маунаге (новинар) (у даљњем тексту: тужени, односно првотужени, друготужена и трећетужени) затражено је 24. јануара 2019. године да доставе одговор на апелацију.

4. Окружни суд и пуномоћник тужених су одговор на апелацију доставили 1. односно 4. фебруара 2019. године.

5. Основни суд у остављеном року није доставио одговор на апелацију.

III. Чињенично стање

6. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

7. Апелант је 26. септембра 2009. године поднио тужбу којом је тражио да се тужени обавежу да му солидарно исплате износ од 4.000,00 КМ на име накнаде штете проузроковане његовом угледу због клеветничког изражавања у текстовима које је објавио првотужени у периоду од 1. до 6. јула, те 8. и 9. јула 2008. године, чији је аутор трећетужени, те обавезивање тужених да на насловној страни првотуженог објаве изреку правоснажне пресуде у овом предмету, уз накнаду трошкова поступка.

8. Одлучујући у поновном поступку Основни суд је донио Пресуду број 71 0 Мал 026225 14 Мал од 26. новембра 2015. године којом је тужбени захтјев одбијен у цијелости, уз обавезивање апеланта да туженим накнади трошкове поступка.

9. Након што је Основни суд провео доказе (између осталог, увидом у све спорне текстове, материјалне доказе, те саслушавањем парничних странака и свједока), које је тај суд побројао и цијенио на стр. од 2 до 7 образложења, Основни суд је закључио да је међу парничним странкама спорно да ли постоји одговорност тужених за накнаду штете, односно да ли су тужени одговорни за клевету с обзиром на садржај спорних новинских чланака.

10. На основу изведених доказа Основни суд је утврдио да је првотужени у периоду од 30. јуна до 10. јула 2008. године објавио више текстова чији је аутор трећетужени под називом "Црне листе у служби организованог криминала"; "Свједочење Милоша Лазовића: тражили су 20.000,00 КМ да

ме скину са црне листе"; "Додик – заштитићемо свједоке"; "Црне листе до милионских превара"; Свједочење рекетираних са црне листе: Леки сам дао 20.000,00 евра"; "Владимир Латиновић: Бабић ми је давао 50.000,00 КМ да ћутим"; "Немања Васић: Ален ми је тражио новац да ме скину са црне листе"; "Урош Пена: МУП РС узима изјаве рекетираних грађана"; "Благовчанин: Креирате атмосферу јавног линча" (апелантов деманти који је објављен 9. јула 2008. године), те одговор уредништва тужених објављен истог дана (9. јула 2008. године на истој страни) под насловом "Уколико нам се нешто деси бићете директно одговорни". Током поступка је утврђено да је наредбом од 2. децембра 2013. године Тужилаштво БиХ обуставило истрагу против Љубинка Лековића и Владимира Латиновића (званична истрага је покренута у фебруару 2009. године) због кривичног дјела организовани криминал, а у вези с кривичним дјелом превара и злоупотреба службеног положаја и овлашћења и кривичног дјела изнуде и уцјене.

11. Увидом у садржај спорних текстова Основни суд је утврдио да је трећетужени у њима преносио исказе Владимира Латиновића, кога је у почетку звао "Марио" (или "заштићени свједок") јер је то он тако тражио, у којима је он објашњавао како је заједно с још двојицом апелантових запосленика и другим лицима која су чинила групу узимао новац од пословних људи у РС, уз обећање да ће бити скинути с тзв. црних листи ЕУ и САД-а. Основни суд је надаље појаснио да су у спорним текстовима пренесени искази Милоша Лазовића који је навео да је био жртва рекеташа који су га уцјењивали, да он спомиње Љубинка Лековића и Владимира Латиновића, затим се у текстовима износе детаљи у вези с начином на који је наведена група узимала новац од именованих људи, затим се преносе искази рекетираних који су били у контакту с "Леком" и Латиновићем. Основни суд је такође навео да се у свим спорним текстовима спомиње апелант тако што се на појединим мјестима наводи да је Љубинко Лековић апелантов радник, да је Латиновић долазио код Лековића у апелантове просторије, да се дио документације у вези с рекетирањем налази код апеланта.

12. У свом исказу трећетужени је, као аутор текста, између осталог, навео да је у текстовима вјерно преносио изјаве Владимира Латиновића с којим се састајао, а који је давао информације у вези с афером "црна листа", да је разговарао с Милошем Лазовићем, Немањом Васићем, да није посједовао никакав званичан документ од МУПРС и Тужилаштва БиХ о спорној афери, али да је наведене органе контактирао и да је покушао да контактира и апеланта и Лековића.

13. Апелантов представник је у исказу, између осталог, навео да је чланак под називом "Штета од корупције у приватизацији…", који је објављен на апелантовој интернет страници (који је достављен као доказ), заправо саопштење за јавност, заснован на апелантовим налазима у поступку приватизације, након чега се прочуло да ће због објављеног текста бити одмазде; затим да је због спорне медијске кампање апелант био присиљен да на двије седмице затвори канцеларију у Бањалуци (о чему су медији извјештавали); да је у вријеме медијског линча престало и финансирање апеланта; да је Љубинку Лековићу радни однос код апеланта престао почетком 2008. године; да спорне текстове доживљава као медијску кампању против апеланта; да се и данас осјећају посљедице спорног изражавања јер су спорни текстови још увијек доступни на интернет страници туженог и да грађани још увијек питају о спорној афери која се доводи у везу с апелантом.


14. Након анализе спорних текстова Основни суд се позвао и цитирао релевантне одредбе Закона о заштити од клевете (чл. 1 и 5) наводећи да је у спорним новинским чланцима трећетужени преносио изјаве Владимира Латиновића о околностима у којима је он заједно с Љубинком Лековићем (апелантов запосленик) "рекетирао" поједина лица која су именована у спорним текстовима, а све с циљем прибављања имовинске користи да би се "рекетирани" заузврат скинули с тзв. црних листи. Основни суд је појаснио да се у спорним текстовима на пар мјеста спомиње апелантово име, али само у контексту његовог запосленика, те да тај суд није могао закључити да се у споменутим спорним радњама изнуде новца спомиње апелант као учесник тих радњи. Сходно свему изнесеном, Основни суд је закључио да се у околностима конкретног случаја нису испунили услови из чл. 4 и 5 Закона о заштити од клевете који би дозвољавали обавезивање тужених на накнаду штете коју је апелант претрпио.

15. Одлучујући о апелантовој жалби поднесеној против првостепене пресуде, Окружни суд је Пресудом број 71 0 П 026225 16 Гж од 9. јуна 2016. године жалбу одбио и првостепену пресуду потврдио. Окружни суд је, прије свега, детаљније презентовао чињенично утврђење првостепеног суда те је, цијенећи утврђене чињенице у смислу одредаба Закона о заштити од клевете (чл. 1, 5 и 6) и Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), закључио да је првостепени суд правилно поступио када је тужбени захтјев одбио. Окружни суд је, између осталог, указао да одредбе Закона о заштити од клевете признају право и правним лицима на накнаду штете због повреде угледа јер из повреде угледа правног лица може проистећи имовинска штета у смислу пољуљаног угледа који треба вратити одговарајућим средствима грађанско-правне заштите, као што је објављивање пресуде на трошак штетника или друге мјере публицитета, јер се такав вид штете може огледати у смањењу прилива информација, донаторских средстава и сл. Наведено, према оцјени Окружног суда, претпоставља да се изношење и преношење неистина мора вршити озбиљно тако да објективно код другог може створити лошу, неповољну представу о ономе на кога се клевета односи.

16. Окружни суд је надаље навео да је, супротно ставу жалбе, првостепена пресуда резултат правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, на које је правилно примијењено материјално право, при чему тај суд није могао прихватити оправданим приговоре о произвољној оцјени доказа јер је првостепени суд правилном примјеном члана 8 ЗПП оцијенио све изведене доказе, дајући јасне и логичне разлоге за своју одлуку. У вези са спорним питањем да ли се спорно изражавање може сматрати клеветом Окружни суд се позвао и цитирао релевантне одредбе Закона о заштити од клевете (члан 5 став 1, члан 6 став 1 и члан 7), те члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) закључивши да је право на слободу мишљења и преношења информација и идеја ограничено личном одговорношћу преносиоца таквих информација било према појединцу или према широј друштвеној заједници, при чему право на слободу изражавања штити садржај изражавања, као и начин на који је изнесен и не примјењује се само за изражавања која се сматрају корисним или неувредљивим него и за она која могу да увриједе, шокирају или узнемире.

17. Из садржаја исказа свједока Владимира Латиновића произлази да је он обавјештавао јавност и давао изјаве новинарима преко конференција за штампу о спорној афери и "црним листама", а информације је добијао од апелантовог запосленика који је тврдио да је апелант добијао анонимне

пријаве за корупцију с именима угледних људи, привредника и људи из политике који су били на положајима, те да су та лица била жртве уцјењивања како би се скинула с листе. Затим је Окружни суд указао на исказ новинара Драгана Рисојевића из којег је произашло да је он био дио тима који је прикупљао податке о именима људи који су били уцјењивани и с којим су обављали разговор, те прикупљене податке објављивали у чланцима. Према оцјени Окружног суда, првостепени суд је оцјеном сваког појединог чланка, цијенећи наведене исказе, правилно закључио да су тужени текстове писали и објављивали у општем јавном интересу и с најбољим намјерама како би о аферама о "црним листама" упознали јавност, а преношење таквих информација не доводи до одговорности тужених по основу клевете коју предвиђа члан 5 Закона о заштити од клевете. Осим тога, преношење спорног изражавања не представља увреду за апеланта јер током поступка апелант није доказао да му је повријеђен углед због преношења спорног изражавања, при чему се не могу прихватити оправданим апелантови наводи да је штету претрпио тако што је у јавности критикован и приказан као "рекеташ" и "уцјењивач", што је канцеларија у Бањалуци затворена и да и даље трпи штетне посљедице спорног изражавања. Према оцјени Окружног суда, код апеланта нису наступиле штетне посљедице с обзиром на то да околности које су пратиле објављивање спорних чланка нису довеле до забране рада и престанка апелантове активности.

18. Одлучујући о апелантовој ревизији изјављеној против пресуде Окружног суда, Врховни суд је Рјешењем број 71 0 Мал 026225 16 Рев од 9. фебруара 2017. године ревизију одбацио примјеном одредаба ЗПП, и то члана 237 став (2), члана 247 ст. (1) и (2) у вези с одредбом члана 456а).

IV. Апелација а) Наводи из апелације

19. Апелант сматра да је оспореним пресудама повријеђено његово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. Апелант, између осталог, наводи да је током поступка успио да докаже да је кривични поступак на који се тужени у спорним чланцима позвао окончан обустављањем поступка, те да кривични поступак није био ни покренут у вријеме писања спорних чланка. Надаље, наводи да је пред судовима РС затражио заштиту због неистинитог писања које је добило облик организоване кампање с циљем да се уништи апелантов углед, обесмисли његов рад и тиме он примора да престане да ради. Апелант затим наводи да су тужени у спорним текстовима писали о наводним изјавама полицији РС, Тужилаштву БиХ, о покретању истраге, користећи термине "заштићени свједок" или "свједок покајник" свјесно и с намјером да се код читалаца створи слика да су апелант односно његови радници рекеташи, изнуђивачи, да се не боре против криминала него да учествују у њему, да апелант манипулише пријавама грађана и сл. Апелант детаљно презентује спорне текстове и њихове наслове апострофирајући дијелове којима се апелант доводи у везу с криминалом и манипулацијама, напомињући да су сви спорни чланци доступни на интернет страници туженог тако да апелант и даље трпи штету. При томе, апелант наглашава да оспорене одлуке не садрже чињенице из којих се може видјети на основу чега се изводи закључак да апелантов углед није повријеђен јер судови само цитирају наслове новинских чланака тако да радња као основ за накнаду штете остаје непозната, али се с друге стране здраво за готово прихвата


постојање "црних листи", "афера", при чему се не нуде докази за истинитост таквих тврдњи.

20. Оваквим уопштавањем чињеница, немогуће је стећи било какву слику, а понајмање сагледати апеланта као оштећеног јер судови нису дали увјерљиво образложење о томе зашто апелантов углед није повријеђен. Само се у тексту од 30. јуна 2008. године апелантово име спомиње чак 10 пута. Чланци су писани само на основу изјава извјесних лица које су, према процјени новинара, биле битне, али без икакве додатне провјере или доказа. Апелант тврди да тужени нису поступали добронамјерно како би јавности пружили тачне и поуздане информације у складу с новинарском етиком. Немогуће је прихватити став редовних судова да се заправо ради о апелантовом раднику, а не о апеланту у контексту обима штете јер није утврђена и чињеница да је ријеч о апелантовом бившем раднику и да је апелант био обухваћен поднасловима и садржајем новинских чланака. Апелант тврди да му је спорним новинским чланцима нарушен углед и да штетне посљедице и даље трпи јер се број корисника знатно смањио. Апелант сматра да редовни судови у конкретном случају нису направили правичну равнотежу између слободе изражавања и заштите апелантовог угледа позвавши се на стандарде Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд). Ако члан 10 Европске конвенције и Закон о заштити од клевете укључују новинарску обавезу да се провјери истинитост информација, односно обавезу да се суздржи од изношење или преношења нечег неистинитог што за другог представља увреду, а од чега Окружни суд полази у својој пракси (АП 1819/07, АП 1750/07 и др.), нејасно је како је тај суд такав стандард изоставио у овом случају. Предложено је да се апелација усвоји, да се утврди кршење апелантовог права на углед и оспорена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање.

б) Одговор на апелацију

21. Окружни суд је у исцрпном одговору на апелацију у битном поновио ставове које је изнио у оспореној пресуди, уз оцјену да је апелација неоснована и да је треба одбити.

22. Пуномоћник тужених је у исцрпном одговору на апелацију све приговоре оцијенио неоснованим предложивши да се апелација одбије као неоснована. У одговору су се тужени исцрпно бавили накнадом штете коју апелант потражује сматрајући да апелант као правно лице има право само на накнаду материјалне штете, а такву штету током поступка није доказао. Осим тога, тужени сматрају да су редовни судови правилно одбили тужбени захтјев за накнаду нематеријалне штете јер апелант ни тај вид штете није доказао будући да се апелант током поступка ограничио само на доказивање чињенице о наводно почињеној клевети, а занемарио је да докаже обим и висину штете.

V. Релевантни прописи

23. У Закону о заштити од клевете ("Службени гласник Републике Српске" број 37/01) релевантне одредбе гласе:

Члан 1. Овим законом уређују се прихватљива ограничења

слободе изражавања у погледу грађанске одговорности за штету нанесену угледу физичког или правног лица изношењем или проношењем нечег неистинитог и потврђује да:

а) право на слободу изражавања, које је гарантовано Уставом Републике Српске и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, представља

један од основа демократског друштва, посебно када се ради о питањима од политичког и јавног интереса;

б) право на слободу изражавања штити садржај изражавања, као и начин на који је изнесен и не примењује се само за изражавања која се сматрају корисним или неувредљивим него, такође и за она која могу да увреде, шокирају или узнемире;

в) средства информисања имају врло значајну улогу у демократском процесу као јавни посматрачи и снабдевачи јавности информацијама.

Члан 5. ст. (1), (2) и (3) Одговорност за клевету

1. Свако пословно способно лице које проузрокује штету угледу физичког или правног лица изношењем или проношењем изражавања нечег неистинитог, идентификујући то лице трећем лицу, одговорно је за клевету, ако је то лице проузроковало штету у својству аутора, уредника или издавача изражавања, или у својству лица које је на неки други начин ефикасно контролисало садржај тог изражавања, као и правно лице које је објавило изражавање.

2. Лице из става 1. овог члана је одговорно за изазвану штету ако је намерно или услед непажње изнело или пронело изражавање.

3. Када се изражавање односи на питања од политичког или јавног интереса, лице из става 1. овог члана је одговорно за изазвану штету изношењем или проношењем изражавања ако је то лице знало да је изражавање неистинито или је непажњом занемарило неистинитост изражавања. Исти стандард одговорности примењује се ако је оштећени био или је јавни службеник или је кандидат за функцију у јавном органу и ако врши, према општем схватању јавности, значајан утицај на питања од политичког или јавног интереса.

Изузеци од одговорности Члан 6.

У следећим случајевима неће се одговарати за клевету: а) ако се ради о изражавању мишљења или када је

изражавање у суштини истинито; б) ако је лице које је наводно проузроковало штету било

по закону обавезно износити или проносити изражавање, или износити или проносити изражавање у току законодавног, судског или управног поступка;

в) ако је изношење или проношење изражавања било разумно.

Када суд доноси овакву одлуку, узима у обзир све околности случаја, нарочито укључујући: начин, облик и време изношења или проношења изражавања, природу и степен проузроковане штете, добронамерности и придржавање опште прихваћених професионалних стандарда од стране штетника, вероватност да би штета настала и да изражавање није изнесено или пронесено, податак да ли изражавање садржи објективну и тачну информацију о изражавању других лица и да ли се односи на питања из приватног живота оштећеног или питања од политичког или јавног значаја.

Члан 11. став (1) 1. Накнада штете врши се искључиво са намером

надокнаде штете нанесене угледу оштећеног, а та надокнада мора бити пропорционална проузрокованој штети. При утврђивању накнаде штете, суд узима у обзир све околности случаја, нарочито укључујући све подузете мере да би се ублажила проузрокована штета, као што су: објављивање исправке, опозивање изјаве или извињење, чињеницу да ли је штетник стекао новчану корист


учињеним изношењем или проношењем изражавања, или чињеницу да би износ додељене штете могао имати за последицу велике материјалне потешкоће или банкрот штетника.

Члан 13. Овај закон је lex specialis у односу на све друге законе. За

све што није регулисано овим законом примењиваће се одредбе Закона о облигационим односима, Закона о извршном поступку и Закона о парничном поступку који су на снази у Републици Српској.

VI. Допустивост a) Допустивост у односу на право на слободу изражавања

24. При испитивању допустивости апелације у односу на апелационе наводе о кршењу права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције, Уставни суд је пошао од одредби члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 18 став (3) тачка х) Правила Уставног суда.

25. Члан VI/3б) Устава Босне и Херцеговине гласи: Уставни суд има и апелациону надлежност над

питањима по овом Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.

26. Члан 18 став (3) тачка х) Правила Уставног суда гласи:

Апелација није допустива ако постоји неки од сљедећих случајева:

х) апелација је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом;

27. Из апелације и пресуда редовних судова несумњиво произлази да је апелант у конкретној правној ствари имао процесну позицију тужиоца тражећи накнаду штете због клевете, што значи да тужбени захтјев није био управљен против апеланта ради неког његовог изражавања. Како члан 10 Европске конвенције штити слободу изражавања, а став 2 овог члана регулише у којим случајевима та слобода може бити ограничена, Уставни суд, подржавајући сопствену праксу у предметима који су с овог аспекта покретали готово идентична правна питања (види Уставни суд, Одлука број АП 90/06 од 6. јула 2007. године, доступна на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba, став 18), сматра да апелант у оспореном поступку није био "жртва" кршења члана 10 Европске конвенције. У конкретном случају, предметни поступак се није тицао апелантовог права на слободу изражавања, па се наводи у вези с повредом члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције морају одбацити као ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.

28. Имајући у виду одредбу члана 18 став (3) тачка х) Правила Уставног суда, према којој ће се апелација одбацити као недопуштена уколико је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

a) Допустивост у односу на право на правично суђење

29. У односу на наводе о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције Уставни суд наглашава да, у складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд има и апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

30. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њом оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према

закону и ако је поднесена у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

31. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Врховног суда број 71 0 Мал 026225 16 Рев од 9. фебруара 2017. године које је апелантов пуномоћник примио 13. марта 2017. године, а апелација је поднесена 8. маја 2017. године, дакле благовремено, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Међутим, оспорено рјешење не представља коначну одлуку у овом предмету будући да је ревизија одбачена као недозвољена из чега слиједи да ревизија није била дјелотворан правни лијек, те да Пресуда Окружног суда број 71 0 П 026225 16 Гж од 9. јуна 2016. године представља коначну одлуку. Будући да је апелант против наведене одлуке поднио апелацију која је одбачена као преурањена (види тачку 2 ове одлуке) апелант је задржао право да након процесне ревизионе одлуке поднесе нову апелацију, што је апелант и учинио. Стога, апелација у овом дијелу испуњава услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.

32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

33. Апелант побија наведене пресуде тврдећи да су тим пресудама повријеђена његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Међутим, Уставни суд има у виду да је оспореним одлукама одбијен апелантов тужбени захтјев којим је тражио накнаду нематеријалне штете због повреде угледа (комерцијални углед) спорним изражавањима тужених. Сходно томе, како се суштина апелантовог захтјева односи на заштиту "права на углед", које је заштићено чланом 8 Европске конвенције, Уставни суд ће, слиједећи праксу Европског суда, у конкретном случају испитати да ли су редовни судови дали довољне и релевантне разлоге за ускраћивање апеланту тражене сатисфакције у вези са спорним изражавањем тужених (види, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2043/12 од 22. децембра 2015. године, тачка 22, доступна на www.ustavnisud.ba).

34. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

ф) Право на приватни и породични живот, дом и преписку.

35. Члан 8 Европске конвенције гласи: 1. Свако има право на поштовање свог приватног и

породичног живота, дома и преписке. 2. Јавне власти се не смију мијешати у остваривање

овог права осим ако то није у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересима националне безбједности, јавне безбједности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, ради заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

36. Уставни суд, прије свега, запажа да је апелант правно лице, а да је основна сврха члана 8 Европске конвенције заштита појединца од арбитрарног мијешања власти у њихова права гарантована чланом 8 Европске конвенције. Уставни суд се у вези с тим позива на Одлуку


број АП 768/16 у којој је детаљно размотрено питање заштите права на углед правног лица (види Уставни суд, Одлука број АП 768/16 од 6. јуна 2018. године, ст. 31-34, доступна на интернет страници Уставног суда, www.ustavnisud.ba). Дакле, слиједећи наведену праксу, чињеницу да се апелант у апелацији позвао на заштиту права на углед, те чињеницу да су редовни судови јасно указали да сходно одредби члана 5 Закона о заштити од клевете и правном лицу може бити повријеђен углед с тим да се не ради о душевним патњама, већ о накнади штете због клевете која се досуђује физичким, али и правним лицима јер је основ за накнаду клевета, Уставни суд у таквим околностима не уочава проблем да апелационе приговоре сагледа у свјетлу заштите права на комерцијални углед, што је заправо и суштина апелационих приговора.

37. Сходно наведеном, Уставни суд ће испитати да ли су редовни судови оспореним одлукама постигли правичан баланс између права тужених на слободу изражавања из члана 10 Европске конвенције и права апеланата на заштиту њиховог угледа. Уставни суд подсјећа да су релевантни критеријуми за тест пропорционалности у таквим случајевима утврђени у пракси Европског суда у предмету Von Hanover против Њемачке (види Европски суд, Von Hannover против Њемачке (број 2) (GC) бр. 40660/08 и 60641/08, ст. 109-113, ECHR 2012.) Ти критеријуми су: допринос расправи од јавног интереса; колико је позната личност о којој је ријеч и шта је предмет извјештавања, понашање лица о коме је ријеч прије објављивања и, гдје је примјењиво, озбиљност санкције. Уставни суд сматра да су наведени критеријуми, mutatis mutandis, примјењиви и у конкретном случају.

38. Прије него што испита апелационе приговоре у свјетлу спорног изражавања и изнесених критеријума Уставни суд подсјећа да је питање заштите апелантовог права на углед разматрао у предмету број АП 4141/16 (види Уставни суд, Одлука број АП 4141/16 од 19. децембра 2018. године, тач. од 50 до 76, доступна на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) поводом спорног изражавања у вези с истом афером "рекетирања" и "црне листе" објављеног у другом штампаном медију ("Независне новине"). Уставни суд подсјећа да је у наведеној одлуци, након разматрања апелационих приговора у свјетлу изнесених критеријума, а посебно имајући у виду наслове и садржај спорних текстова, њихову количину, као и понашање тужених приликом преношења спорног изражавање за које се није могло рећи да је било у сврху члана 10 Европске конвенције, већ да је било у сврху клевете и дискредитовања апеланта, закључио да редовни судови у околностима тог случаја нису успјели избалансирати апелантово право на заштиту његовог угледа у смислу члана 8 Европске конвенције у контексту права туженог на слободу изражавања у смислу члана 10 Европске конвенције.

39. Како предметна апелација покреће исто питање у свјетлу сличног изражавања од стране тужених у вези с истом "афером" и истим чињеничним околностима које су пратиле спорно изражавање у истом временском периоду Уставни суд сматра да се поједини критеријуми који су размотрени у тој одлуци могу примијенити и на конкретан случај.

40. У вези с доприносом расправи од јавног интереса и колико је позната личност о којој је ријеч Уставни суд се у цијелости позива на ставове изнесене у тач. 56 и 57 наведене одлуке (op. cit. АП 4141/16).

41. Дакле, полазећи од тога да је постојао јавни интерес да се јавности пруже информације о свим неправилностима у друштву, без изузетка, те да је праг прихватљиве критике код апеланта нешто већи Уставни суд ће у наставку испитати

оспорене пресуде у свјетлу даљњих критеријума у контексту спорног садржаја новинских чланака који су објављени у периоду од 1. до 9. јула 2008. године, а који су још увијек доступни на интернет страници првотуженог.

42. У вези с предметом извјештавања, Уставни суд запажа да је тужени у периоду од 1. до 9. јула 2008. године објавио више новинских чланака у којима се апелант, односно његови радници доводе у везу с рекетирањем бизнисмена РС како би се они "скинули са црне листе ОХР-а". Оно што је очигледно из образложења првостепене пресуде јесте то да првостепени суд спорна изражавања није цитирао, већ је само цитирао наслове текстова, а спорне дијелове текстова је углавном, селективно препричао у смислу да се апелант у спорним чланцима спомиње само када се спомиње његов запосленик.

43. С обзиром на бројна питања која се апелацијом постављају, између осталог, да је радња као основ за накнаду штете остала непозната, да су спорним изражавањима изнесене неистините чињенице, које нити једним доказом нису поткријепљене, Уставни суд је извршио увид у спорне текстове (апелант је на увид доставио спорне новинске чланке).

44. Уставни суд, прије свега, запажа да су готово сви новински чланци који су објављивани у релевантном периоду објављени на насловној страни првотуженог, и то дио текста, који би се настављао на првим страницама првотуженог. У вези с тим, илустрације ради, Уставни суд подсјећа да је 1. јула 2008. године на насловној страни објављено: "Глас Српске у посједу исказа заштићеног свједока у случају рекетирања бизнисмена – Црне листе у служби организованог криминала – Био сам члан групе која је бизнисменима узимала новац, уз наводе да ће их скинути или ставити на 'црну листу' и у којој су радила двојица службеника Транспаренси интернешнела (….) рекао је истражним органима свједок Марио." У овом дијелу текста који је објављен на насловној страни првотуженог (текст је настављен на 3. страници на којој се апелант такође спомиње више пута) апелантово име је споменуто чак пет пута у различитим контекстима, углавном када се спомињу апелантови службеници, али и да се документација и подаци о "потенцијалним пацијентима за рекетирање" прикупљала у "Транспаренсију". У тексту који је објављен 2. јула 2018. године на насловној страни туженог под насловом: "Тражили су 20.000,00 КМ да ме скину с црне листе" у којем је апелант споменут пет пута углавном у контексту "појединаца из Транспаренсија" који се доводе у везу с афером "црне листе", али се апелант доводи у везу с ЦИА "Лекић ми је тада рекао да 'Транспаренси' ради за ЦИА и за велике службе и да они знају све и све могу". У истом тексту објављена је и изјава тадашњег премијера РС "Додик: Заштитићемо свједоке" у којем је тадашњи премијер РС обећао да ће заштити све свједоке који су пред Тужилаштвом БиХ прозвали појединце из Транспаренсија и других институција који су користили своје позиције да би застрашили и изнудили новац. Још је наведено: "Поуздано знам да овај предмет мјесецима стоји у Тужилаштву, вјеројатно јер се чека да неки из 'Транспаренси интернешнела' напусте земљу и оду на друге позиције – рекао је Додик."

45. Уставни суд је горе наведено споменуо ради илустрације, а слично се дешавало и у осталим текстовима који су објављени у периоду од 1. до 9. јула 2008. године у којима је апелант више пута споменут у различитим контекстима. Уставни суд подсјећа да се у предметима који покрећу питање клевете спорна изражавања и изјаве морају сагледавати у контексту различитих аспеката, доводећи спорно изражавање у контекст свих релевантних околности


тог случаја. Та обавеза произлази и из одредбе члана 6 став (2) Закона о заштити од клевете која прописује када суд доноси овакву одлуку узима у обзир све околности случаја, нарочито укључујући: начин, облик и вријеме изношења или проношења изражавања, природу и степен проузроковане штете, добронамјерност и придржавање општеприхваћених професионалних стандарда од стране штетника, вјероватност да би штета настала и да изражавање није изнесено или пронесено, податак да ли изражавање садржи објективну и тачну информацију о изражавању других лица и да ли се односи на питања из приватног живота оштећеног или питања од политичког или јавног значаја.

46. Према оцјени Уставног суда, чини се да редовни судови нису у довољној мјери анализирали садржај спорних текстова у цјелини и у контексту, како то налаже члан 10 Европске конвенције. При томе, редовним судовима није било битно ни то што су готово сви спорни чланци у којима се апелант на више мјеста спомиње у различитим контекстима (не само када се ради о апелантовим запосленицима) објављени на насловним странама првотуженог.

47. Затим, Уставни суд, такође, подсјећа да су редовни судови били у обавези да направе јасну разлику између чињеница и мишљења јер се постојање чињенице може доказати, а за мишљење не може пружити доказ (види Европски суд, Lingens против Аустрије, пресуда од 8. јула 1986. године, серија А, број 103, став 46 и Уставни суд, Одлука број АП 1005/04 од 2. децембра 2005. године). При томе, треба нагласити да и мишљење мора имати чињенични основ који га може поткријепити јер у супротном може бити претјерано (види Европски суд, Feldek против Словачке, пресуда од 12. јула 2001. године, представка број 29032/95, став 76).

48. Уставни суд, прије свега, запажа да се радило о великом броју текстова који су објављивани углавном на насловним странама првотуженог и да је садржај текстова налагао редовним судовима детаљну анализу сваког спорног чланка на који се апелант позвао, што су редовни судови пропустили да учине. Уставни суд запажа да су редовни судови, одбивши тужбени захтјев, сматрали довољним да су тужени током поступка навели да су вјерно пренијели изражавање Владимира Латиновића који је своје "исказе" дао на конференцији за медије (Уставни суд напомиње да у вријеме писања спорних текстова није била покренута никаква званична истрага пред надлежним органима ни о "исказима" датим пред надлежним органима, а што произлази из самих спорних текстова) и да су новинари првотуженог контактирали "рекетиране" бизнисмене РС, те да су тужени, према оцјени редовних судова, поступали добронамјерно како би јавности пружили информације од јавног интереса у вези с афером "црне листе".

49. Уставни суд запажа да редовни судови током поступка нису направили дистинкцију између чињеница и вриједносних судова сматрајући да су тужени екскулпирани од биле какве одговорности јер су само вјерно преносили изражавање трећих, а да су при томе поступали добронамјерно. Међутим, имајући у виду садржај спорних текстова, Уставни суд сматра да су у спорним текстовима углавном пренесене чињеничне тврдње, и то озбиљне оптужбе на рачун апелантових запосленика, при чему је и апелант доведен у везу са спорним догађајима. Управо чињеница да је поводом спорних текстова покренута кривична истрага пред надлежним органима говори да се радило о озбиљним оптужбама.

50. Дакле, сходно наведеном, Уставни суд подсјећа на став Европског суда изнесен у предмету Europapress Holding

д.о.о. против Хрватске (види Европски суд, апликација број 25333/06, пресуда од 22. октобра 2009. године) да је дужност медија да ваљано провјере податке које ће објавити. Улога новинара јесте да обавијесте и упозоре јавност о друштвеним појавама чим добију одговарајуће податке. Вијести су "пролазна роба", те их се одгађањем њиховог објављивања, чак и за кратак период, може лако лишити њихове вриједности и занимљивости. Унаточ томе, захтијева се опрезан приступ. Медији имају обавезу своја истраживања спроводити у доброј вјери, а прије објављивања постоји уобичајена новинарска обавеза провјеравања чињеничних навода. Што је навод озбиљнији то чињенични основ треба да буде чвршћи.

51. Уставни суд подсјећа да не постоје препреке да медији преносе изјаве свједока дате у поступку пред надлежним органима. Уставни суд, такође, подсјећа да медији приликом објављивања односно преношења тврдњи, као у конкретном случају, када је у питању тема од јавног значаја и интереса, објективно не могу пружити чврсте доказе којима би изнесене тврдње поткријепили. Европски суд је, чак и када је ријеч о чињеницама, развио флексибилнија правила од оних која захтијевају доказивање истинитости, остављајући медијима на тај начин простор за грешку (види Европски суд, Thorgeir Thorgeirson против Исланда, пресуда од 25. јуна 1992. године, тачка 65). Међутим, исто тако, Уставни суд подсјећа да медији не могу бити средства преко којих ће се некритички преносити нечије тврдње којима ће се трећа лица дискредитовати. У вези с тим, Уставни суд се позива на став 66 из Одлуке број АП 4141/16 који се чини примјењивим и у конкретном случају будући да су спорно изражавање тужених пратиле идентичне околности као у цитираном предмету. "У конкретном случају Уставни суд запажа да је након што је апелант објавио извјештај о Влади РС, који је био негативан, услиједила права бујица исказа свједока, 'заштићених свједока', 'свједока покајника' и жртава рекетирања у којима су се апелант и његови запосленици довели у везу с озбиљним оптужбама. Уставни суд, такође, запажа да је медијска кампања против апеланта престала када је апелант промијенио сједиште. Уставни суд надаље запажа да је спорно изражавање потакло надлежне органе да испитају њихову основаност. Из расположивих докумената произлази да је истражни поступак пред Тужилаштвом БиХ покренут у фебруару 2009. године и да је током 2013. године обустављен. Стога би у таквим околностима Уставни суд требало да испита добронамјерност тужених приликом преношења спорног изражавања, односно да ли је спорно изражавање било у сврху клевете и дискредитације апеланта и његових запосленика или је изражавање било у сврху члана 10 Европске конвенције. Дакле, чак и кад су у питању неистините информације могућа је одбрана медија ако су поступали разумно у складу с професионалним стандардима, дакле bona fide."

52. Враћајући се на предметни случај Уставни суд запажа да су тужени на околности "суштинске истинитости" навода из спорних текстова као доказ предложили саслушавање свједока, и то новинара туженог и Владимира Латиновића којем је суд поклонио пуну вјеру и који је потврдио да су у спорним текстовима вјерно пренесени наводи Владимира Латиновића које је он дао на конференцијама за штампу. У вези с тим, Уставни суд запажа да из текста који је објављен 1. јула 2008. године произлази да се ради о свједочењу "заштићеног свједока" Мариа датом пред надлежним органима иако су тужени морали знати да се у том тренутку није водила никаква званична истрага пред надлежним органима.


53. Да у вријеме спорног изражавања званична истрага још увијек није била покренута произлази и из текста који су тужени објавили 9. јула 2008. године под насловом "Ален ми је тражио новац да ме скине са црне листе", из којег, између осталог, произлази да МУПРС у саопштењу наводи да ће све информације изнесене у јавности бити провјерене у складу са Законом о кривичном поступку РС, о чему ће се јавност благовремено информисати. У истом тексту је наведено да Тужилаштво БиХ у том тренутку још није примило извјештај о почињеном кривичном дјелу, нити изјаве свједока о наводном рекетирању лица од стране представника "Транспаренсија". Истрага пред Тужилаштвом БиХ је услиједила послије (у фебруару 2009. године), а окончана је, као што је раније наведено, обустављањем истраге (2013. године).

54. Уставни суд, такође, запажа да се тужени у тексту који су објавили на насловној страни 1. јула 2008. године, осим што су пренијели "мишљење заштићеног свједока" о томе како су, између осталих, двојица радника Transparency-ја рекетирала бизнисмене РС, и да се у просторијама Transparency-ја прикупљају информације и подаци о "потенцијалним пацијентима за рекетирање" нити једном ријечју нису оградили од изнесеног "мишљења заштићеног свједока". Уставни суд, такође, запажа да ни у једном објављеном тексту није изнесен апелантов став, како то одговорно новинарство налаже, посебно када се ради о озбиљним оптужбама. Уставни суд запажа да су тужени 9. јула 2008. године објавили апелантов деманти под насловом "Креирате атмосферу јавног линча" у којем је, између осталог, наведено да ће се наводи који се односе на апелантову умијешаност у праксу наводног рекетирања морати доказати пред судом и у складу са законом. Међутим, Уставни суд запажа, да је друготужена, као главна и одговорна уредница првотуженог, на истој страници истог дана објавила одговор на деманти под насловом "Уколико нам се нешто деси бићете директно одговорни". Поред тога, у одговору на деманти је, између осталог, наведено: "…Искрено смо зачуђени да, као експертска организација за откривање ових девијација друштва, 'Транспаренси' није прва разоткрила и санкционисала криминал у властитим редовима, него га и данас, након бројних свједочења и доказа, негира" и "Врхунски професионализам Канцеларије 'Транспаренси' за БиХ и његова инструментализација од стране паралелних структура моћи и криминалног миљеа, потпуно јасно откривају на који начин се преко рада 'Транспаренсија' покушава креирати јавно мнијење и како се обрачунава са оним који у медијима разоткривају криминал, корупцију и нелегалне радње…"

55. Према мишљењу Уставног суда, оно што из текста тужених јасно произлази јесте јасан став тужених да је све што је изнесено у претходном периоду о умијешаности апелантових запосленика у праксу рекетирања заправо истина и да не желе чути мишљење друге стране, при чему у изражавању не поштују пресумпцију невиности будући да се прозвани апелантови радници већ називају "криминалцима". Према оцјени Уставног суда, управо садржај одговора друготужене на апелантов деманти per se довољно говори да поступање тужених приликом преношења спорног изражавања није било bona fide.

56. Имајући у виду све изнесено, као и околности које су пратиле већ споменути предмет број АП 4141/16 који се у много чему додирује и преклапа с овим предметом (ради се о готово идентичном сценарију и врло сличном начину писања) Уставни суд наглашава да нема сумње да је постојао јавни интерес да се јавно изнесу информације у вези с наводном "афером рекетирања", што је заправо и резултирало

истражним поступком пред надлежним органима БиХ, али исто тако слобода изражавања новинара, у смислу члана 10 Европске конвенције, када је ријеч о извјештавању о питањима од општег интереса подлијеже услову према којем новинари дјелују у доброј вјери и с циљем да обезбиједе поуздану информацију у складу с етиком новинарства. У конкретном случају, када се сагледају све релевантне околности које су пратиле спорно изражавање тужених, према оцјени Уставног суда, преношење спорног изражавање је било у сврху клевете и дискредитације апеланта и његових запосленика, а не ради разлога прописаних чланом 10 Европске конвенције.

57. У вези с апелантовим понашањем прије објављивања спорних текстова, као и посљедицама спорног изражавања, Уставни суд запажа да се тим питањем детаљно бавио у Одлуци број АП 4141/16 (тач. 71 и 72), а наведено је примјењиво и у конкретном случају. Дакле, Уставни суд запажа да редовни судови ни у конкретном случају приликом одлучења нису поклонили никакву пажњу тексту који је тужени објавио под насловом "Штете од корупције у приватизацији током прошле године преко пола милијарде КМ" (види тачку 13 ове одлуке), што је апелант презентовао суду као један од могућих разлога за спорна изражавања којима се апелант и његови радници доводе у везу с криминалом, што је, према оцјени Уставног суда, битан сегмент којем редовни судови нису поклонили пажњу. Уставни суд сматра да је слично и када су у питању посљедице спорног изражавања јер је апелант током поступка то истицао, а и тужени је у спорним текстовима писао о измјештању канцеларије из Бањалуке као посљедице спорне медијске кампање против апеланта.

58. Имајући у виду све наведено, размотривши апелационе приговоре у свјетлу критеријума изнесених у тачки 37 ове одлуке, посебно имајући у виду садржај спорних текстова, објављених на насловним странама туженог, њихову количину, као и понашање тужених приликом преношења спорног изражавање за које се не може рећи да је било bona fide како то налаже одговорно, истраживачко новинарство и члан 10 Европске конвенције, већ је било у сврху клевете и дискредитовања апеланта и његових запосленика, Уставни суд сматра да редовни судови у околностима конкретног случаја нису успјели избалансирати апелантово право на заштиту његовог угледа у смислу члана 8 Европске конвенције у контексту права тужених на слободу изражавања у смислу члана 10 Европске конвенције.

59. Према томе, Уставни суд закључује да је у околностима конкретног случаја дошло до кршења члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.

Право на правично суђење

60. У вези с апелантовим позивањем на кршење права на правично суђење Уставни суд, слиједећи сопствену праксу, сматра да је прекршено и апелантово право на образложену одлуку као дио права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, али да нема потребе о томе давати посебно образложење јер се исти разлози који су дати у претходним тачкама ове одлуке односе и на кршење овог права (види, између осталих, Уставни суд, одлуке о допустивости и меритуму број АП 965/17 од 12. марта 2019. године и број АП 3530/16 од 19. децембра 2018. године, доступне на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).


VIII. Закључак

61. Уставни суд закључује да је оспореним пресудама дошло до кршења апелантовог права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције и члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када су редовни судови пропустили да изражавања тужених размотре у свјетлу критеријума које је било неопходно размотрити с циљем постизања баланса између заштите апелантовог права на углед. Постоји кршење наведених права када су редовни судови приликом одлучења занемарили количину и садржај текстова који су објављени у периоду од 1. до 9. јула 2008. године на насловним странама првотуженог, у којима су изнесене озбиљне оптужбе на рачун апелантових запосленика, али и самог апеланта, који је стављен у контекст догађаја о којима је писано, без икаквих ограда тужених, без поштовања института пресумпције невиности, без пружене могућности да се апелант у спорним текстовима изјасни и изнесе свој став, као и намјеру тужених да спорне текстове представе као "свједочење заштићеног свједока" пред надлежним органима иако у том тренутку званична истрага још није била почела, што све указује да тужени приликом извјештавања нису поступали bona fide како то налаже одговорно, истраживачко новинарство на које се позивају.

62. На основу члана 18 став (3) тачка х), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

63. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Златко М. Кнежевић, с. р.

413 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

sastavu: predsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednici Mato Tadić i Mirsad Ćeman i sudije Valerija Galić, Miodrag Simović i Seada Palavrić, na sjednici održanoj 24. aprila 2019. godine, u predmetu broj AP 2177/17, rješavajući apelaciju Javne ustanove predškolstva "Beli anđeo" Brod, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. stav (4) i člana 57. stav (2) tačka a) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se kao nedopuštena apelacija koju je podnijela

Javna ustanova predškolstva "Beli anđeo" Brod protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. marta 2017. godine zbog toga što je očigledno (prima facie) neosnovana.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE

1. Javna ustanova predškolstva "Beli anđeo" Brod (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Marjana Papić, direktorica, podnijela je 1. juna 2017. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. marta 2017. godine. Apelantica je, također, podnijela zahtjev za donošenje privremene mjere. Apelantica je 20. aprila 2018. godine dopunila apelaciju tako što je dostavila određenu dokumentaciju.

2. Ustavni sud je Odlukom o privremenoj mjeri broj AP 2177/17 od 14. juna 2017. godine odbio kao neosnovan apelanticin zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Rješenjem Osnovnog suda u Derventi (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 84 0 V 019552 14 V 3 od 19. juna 2015. godine odbijen je prijedlog predlagača Jasenka Rehića (u daljnjem tekstu: predlagač) protiv apelantice kao protivnika predlagača da se odredi prijenos stanarskog prava sa imena Nure Rehić, koja je umrla 15. oktobra 2002. godine u Živinicama, na ime predlagača, i to na stanu u Brodu, bliže opisanom u izreci tog rješenja (u daljnjem tekstu: predmetni stan), a čiji je davalac na korištenje apelantica kao pravna sljednica dječijeg obdaništa "Sestre Majer" u Bosanskom Brodu.

4. Iz obrazloženja rješenja Osnovnog suda proizlazi da je taj sud, između ostalog, utvrdio da je između Nure Rehić (majke predlagača) i SIZ-a stanovanja Bosanski Brod 4. maja 1979. godine zaključen ugovor o korištenju predmetnog stana, te da je predlagač od 20. juna 1988. godine imao prijavljeno prebivalište na adresi predmetnog stana i da je Nura Rehić, zajedno sa predlagačem, napustila taj stan zbog ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini od 1992. godine do 1995. godine. Dalje, iz obrazloženja proizlazi da je utvrdio da je Nura Rehić nakon toga, kao nositeljica stanarskog prava, 4. maja 1999. godine podnijela zahtjev za vraćanje predmetnog stana i da je u momentu podnošenja zahtjeva živjela kao raseljeno lice u Švedskoj, kao i da je umrla 15. oktobra 2002. godine. Zatim, konstatirano je da je rješenjem Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) od 10. oktobra 2003. godine njen zahtjev prvo odbijen nakon čega je povodom podnesene žalbe navedeno rješenje poništeno rješenjem od 4. novembra 2003. godine i da je utvrđeno da je Nura Rehić nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu i da joj se stan vraća u posjed. Također, proizlazi da je konstatirao da je Ministarstvo rješenjem od 19. decembra 2008. godine proglasilo ništavim rješenje od 4. novembra 2003. godine i da je odlučilo da se upravni postupak ponovi zbog toga što je rješenje od 10. oktobra 2003. godine doneseno nakon što je Nura Rehić umrla, a predlagač uveden u posjed predmetnog stana poslije njene smrti, bez prethodnog utvrđenja da li je bio član porodičnog domaćinstva ili opunomoćenik. Pored toga, konstatirao je da je organ uprave "zastao" s postupkom dok se ne riješi ova vanparnična stvar, a da su se predlagač i njegov brat Mirza Rehić 8. marta 2004. godine sporazumjeli da se predlagač odredi za nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu.

5. Osnovni sud je ukazao da u vezi sa pitanjem da li je predlagač sve do izbijanja ratnih sukoba na teritoriji BiH, odnosno sve do smrti Nure Rehić, bio član njenog porodičnog domaćinstva, iz materijalnog dokaza (izdate lične karte predlagaču) nije mogao utvrditi zajednicu života između njih u periodu prije i u vrijeme smrti Nure Rehić iako iz preciziranih materijalnih dokaza proizlazi da je predlagač imao evidentirano prebivalište na adresi predmetnog stana do 1991. godine. U vezi sa tim, istakao je da je poklonio vjeru iskazu svjedoka Naila Dabranina da je predlagač živio u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, odnosno nosiocem stanarskog prava na predmetnom stanu do 1992. godine, odnosno do izbijanja ratnih sukoba. Međutim, ukazao je da iz preostalog dijela izjave tog svjedoka nije mogao izvesti pouzdan zaključak u kom periodu je predlagač živio u Slavonskom Brodu po izlasku iz Broda, te u kom periodu je boravio u Švedskoj, a u kom periodu je počeo da živi u Živinicama nakon povratka iz Švedske, budući da izjava tog svjedoka nije potkrijepljena materijalnim dokazima. Ovo posebno ako se, kako je naveo, ima u vidu da iz lične karte predlagača, koja važi za period od 6. marta 1995. godine do 6. marta 2000. godine, u kojoj je navedena adresa predmetnog stana, proizlazi zaključak da predlagač "samim izdavanjem lične karte" u vrijeme


podnošenja zahtjeva Nure Rehić za povrat predmetnog stana nije bio sa njom u zajedničkom domaćinstvu.

6. Dakle, Osnovni sud je ocijenio da na osnovu provedenih dokaza nije došao do uvjerenja da je predlagač poslije 1992. godine imao pravnu poziciju člana porodičnog domaćinstva svoje majke, a koja bi, kako je naveo, eventualno predstavljala dio prava na korištenje stana poslije njene smrti. Međutim, Osnovni sud je istakao da se stanarsko pravo stječe samo u slučajevima i na način koji je predviđen zakonom, pa je s pozivom na odredbe čl. 60, 74. stav 1. i 77. stav 2. Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07 i 59/08) odlučio kao u izreci rješenja.

7. Okružni sud u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) je Rješenjem broj 84 0 V 019552 16 Gž 2 od 22. marta 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rješenje, te odbio apelanticin zahtjev za naknadu troškova odgovora na žalbu. U obrazloženju je navedeno da predlagač izvedenim dokazima nije dokazao da je bio član zajedničkog domaćinstva svoje majke u vrijeme podnošenja zahtjeva za povrat stana i u vrijeme boravka njegove majke u Živinicama, a koja je umrla 15. oktobra 2002. godine u Živinicama. Konstatirao je da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primijenio i važeće odredbe materijalnog prava, jer je u vrijeme smrti nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu bio na snazi Zakon o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), a predlagač je podnio prijedlog 2. oktobra 2008. godine. Pri tome Okružni sud se pozvao na odredbe člana 69. stav 1. navedenog zakona.

8. Vrhovni sud je Rješenjem broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. marta 2017. godine usvojio reviziju predlagača i preinačio obje nižestepene odluke tako što je usvojio prijedlog predlagača.

9. U obrazloženju je navedeno da je drugostepena odluka donesena uz pogrešnu primjenu materijalnog prava. U vezi sa tim, Vrhovni sud je istakao da je, kada se ima u vidu postavljeni zahtjev, očigledno da se u ovoj pravnoj stvari ne traži utvrđenje da je predlagač stekao stanarsko pravo, već da su ispunjeni uvjeti iz člana 6. u vezi sa članom 21. Zakona o stambenim odnosima (u daljnjem tekstu: ZSO) da se na njega izvrši prijenos stanarskog prava poslije smrti nosioca tog prava, njegove majke. Dalje, Vrhovni sud je konstatirao da je stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), shodno članu 69. tog zakona, isključena mogućnost stjecanja stanarskog prava na stanovima u državnom vlasništvu. Međutim, konstatirao je da je članom 71. istog zakona propisano da ZSO ostaje na snazi do isticanja rokova iz precizirane odredbe navedenog Zakona o privatizaciji državnih stanova s tim da se odredbe ZSO koje su u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji državnih stanova neće primjenjivati. Također, konstatirao je da je identičan tekst sadržan u odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07, 59/08 i 71/10), odnosno člana 72. stav 1. i 75. važećeg Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik RS" br. 118/11, 67/13 i 60/15) pri čemu rok do kojeg ZSO ostaje na snazi ističe sa 3. junom 2018. godine. Vrhovni sud je, dalje, ukazao na sadržaj odredaba člana 6. stav 2, člana 21. st. 1. i 2. i člana 22. stav 1. ZSO, konstatirajući da te odredbe nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova.

10. U vezi sa tim, Vrhovni sud je ukazao da je nesporna činjenica da je predlagač bio član porodičnog domaćinstva Nure Rehić, zajedno sa bratom, te da su, zbog ratnih dešavanja, stan napustili 1992. godine. Pri tome je ocijenio da okolnost da je majka predlagača u vrijeme podnošenja zahtjeva kao izbjeglica živjela u Švedskoj, a predlagač u Živinicama, sama za sebe ne može biti osnov za zaključak da oni ne predstavljaju jedno domaćinstvo u smislu člana 6. ZSO, budući da je i nakon

prestanka rata i neposredne ratne opasnosti, a znatno vrijeme i nakon toga, bilo upitno i otežano vraćanje izbjeglih i raseljenih lica i njihove imovine, pa time i životna egzistencija tih lica. Zbog toga je, prema ocjeni Vrhovnog suda, nerealno bilo pretpostavljati i očekivati da u tim okolnostima članovi prijeratnog domaćinstva budu sve vrijeme tokom rata i nakon njegovog okončanja zajedno u jednom mjestu stanovanja. Dalje, Vrhovni sud je ukazao i da je podnošenjem zahtjeva za povrat stana 4. maja 1999. godine majka predlagača iskazala namjeru da se ponovo vrati u svoj stan, i to zajedno sa svojim sinovima, jer je u zahtjevu, u dijelu naziva "broj članova domaćinstva koji se vraćaju u stan", naveden broj,,03". Također, Vrhovni sud je naveo da na to da je zajednica domaćinstva predlagača i njegove majke postojala sve vrijeme, dakle i prije i nakon podnošenja zahtjeva za povrat stana, ukazuje činjenica da je majka predlagača umrla u Živinicama, gdje je predlagač živio. S obzirom na to Vrhovni sud je konstatirao da je pogrešan stav nižestepenih sudova da predlagač nema svojstvo člana porodičnog domaćinstva svoje majke, pa time i stav da nisu ostvareni uvjeti za prijenos stanarskog prava na predlagača kao novog nosioca. Pri tome Vrhovni sud je ukazao da za predlagača sporni stan predstavlja njegov dom na čiju zaštitu ima pravo prema članu 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), a saglasno Odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 8/99 od 11. maja 1999. godine. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primjenom odredbe člana 250. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rješenja.

11. Apelantica smatra da joj je osporenom odlukom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Tvrdi da je do povrede navedenih prava došlo uslijed proizvoljnog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primjene materijalnog i procesnog prava. U vezi sa tim, apelantica tvrdi da je Vrhovni sud u konkretnom slučaju pogrešno primijenio odredbe Zakona o privatizaciji državnih stanova i Zakona o stambenim odnosima. Naime, smatra da se nakon stupanja na snagu Zakona o privatizaciji državnih stanova nije moglo steći stanarsko pravo na predmetnom stanu. Dalje, apelantica smatra da se u konkretnom slučaju odlučivalo o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti, već u nadležnosti upravnog organa, zbog čega je Vrhovni sud trebalo da ukine nižestepene odluke i da odbaci prijedlog predlagača. U vezi sa tim, apelantica, između ostalog, navodi da je u toku upravni postupak pod brojem 05-050-41-128/99. Apelantica tvrdi da je u tom postupku doneseno rješenje kojim je potvrđeno da je N.R. nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu i da je određeno da joj se stan vraća u posjed, ali da je to rješenje proglašeno ništavim rješenjem organa uprave od 19. decembra 2008. godine i određeno da se taj postupak ponovi. Pored toga, apelantica smatra da je Vrhovni sud, suprotno odredbi člana 240. stav 2. Zakona o parničnom postupku, utvrdio da je predlagač član domaćinstva N.R. iako su nižestepeni sudovi utvrdili da nije.

12. Zakon o privatizaciji državnih stanova Republike Srpske ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01, 47/02, 65/03, 3/04, 2/05, 67/05, 118/05, 70/06, 38/07 i 60/07). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba Zakona o privatizaciji državnih stanova RS ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), sačinjen u Ustavnom sudu, koji glasi:

Član 69. stav 1. Stupanjem na snagu ovog zakona na stanovima u državnoj

svojini na može se steći stanarsko pravo.


Član 71. Zakon o stambenim odnosima ostaje na snazi do isticanja

rokova iz člana 37. ovog zakona. Odredbe Zakona o stambenim odnosima koje su u

suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji državnih stanova neće se primjenjivati.

(Za potrebe ove odluke koristi se tekst propisa na srpskom jeziku jer nije objavljen na svim službenim jezicima i pismima.)

13. Zakon o stambenim odnosima ("Službeni list SRBiH" br. 14/84, 12/87 i 36/89 i "Službeni glasnik RS" br. 19/93, 22/93 i 12/99). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba navedenog zakona, koji u relevantnom dijelu glasi:

Član 6 Korisnikom stana, u smislu ovog zakona, smatraju se:

nosilac stanarskog prava i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji zajedno s njim trajno žive i stanuju, kao i lica koja su prestala da budu članovi toga domaćinstva a ostali su u istom stanu.

Članovima porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, u smislu ovog zakona, smatraju se: […]djeca ([…], a koja zajedno s njima trajno žive i stanuju, […].

Član 21 Korisnici stana (član 6. stav 1) koji stanuju zajedno sa

nosiocem stanarskog prava imaju pravo da trajno i nesmetano koriste taj stan pod uslovima koji su propisani ovim zakonom.

Članovima porodičnog domaćinstva (član 6. stav 2) pripada pravo iz prethodnog stava i poslije smrti nosioca stanarskog prava, […].

Član 22 Kad nosilac stanarskog prava umre ili iz drugih razloga

trajno prestane da koristi stan, a članovi njegovog porodičnog domaćinstva nastave s korišćenjem stanarskog prava, ukoliko u stanu nije ostao bračni drug kao nosilac stanarskog prava, članovi porodičnog domaćinstva će sporazumno između sebe odrediti jedno lice za nosioca stanarskog prava i o tome obavijestiti davaoca stana na korišćenje.

[…] 14. Zakon o parničnom postupku RS ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09, 49/09 i 61/13). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba navedenog zakona, sačinjen u Ustavnom sudu BiH, koji glasi:

Član 250. stav 1. (1) Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo

pogrešno primijenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu.


15. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda.

Član VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud također ima apelacionu nadležnost u pitanjima

koja su sadržana u ovom Ustavu, kad ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

Član 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda glasi: Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neosnovanu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja Ustavom zaštićenih prava, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

16. S obzirom na to da je apelantica javna ustanova, Ustavni sud podsjeća da ona ne uživa zaštitu prava zagarantiranih odredbama Evropske konvencije i njenih protokola koji reguliraju odnos javne vlasti i pojedinaca i pružaju pojedincima zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu sa javnom vlašću. Međutim, Ustavni sud u svojoj praksi ukazao je da Evropska konvencija pruža minimum zaštite u pogledu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a da Ustav Bosne i Hercegovine daje širu zaštitu, pa je usvojio stav da, prema članu VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, svako ko je bio stranka u određenom postupku i ko ima presudu bilo kog suda za koju smatra da su mu njome povrijeđena prava može podnijeti apelaciju Ustavnom sudu. U skladu s tim, državni organi i javna vlast, kao učesnici sudskih postupaka, uživaju garancije prava na pravičan postupak i prava na imovinu iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 39/03 od 27. februara 2004. godine, objavljena na www.ustavnisud.ba).

17. U vezi sa apelacionim navodima, Ustavni sud, u fazi ispitivanja dopustivosti apelacije, mora utvrditi, između ostalog, da li su ispunjeni uvjeti za meritorno odlučivanje koji su nabrojani u članu 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da, prema vlastitoj jurisprudenciji i praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud), koju Ustavni sud slijedi prilikom ispitivanja povrede ustavnih prava (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 992/15 od 25. oktobra 2017. godine, tačka 35), apelant mora navesti povredu svojih prava koje štiti Ustav Bosne i Hercegovine i te povrede moraju djelovati vjerovatno. Apelacija je očito neosnovana ukoliko joj manjkaju prima facie dokazi koji dovoljno jasno pokazuju da je navedena povreda ljudskih prava i sloboda moguća (vidi, Evropski sud, Vanek protiv Slovačke, presuda od 31. maja 2005. godine, aplikacija broj 53363/99, i Ustavni sud, Odluka broj AP 156/05 od 18. maja 2005. godine), te ako činjenice u odnosu na koje se podnosi apelacija očito ne predstavljaju kršenje prava koje apelant navodi, tj. ako apelant nema "opravdan zahtjev" (vidi, Evropski sud, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat protiv Mađarske, presuda od 26. jula 2005. godine, aplikacija broj 5503/02), kao i kad se utvrdi da apelant nije "žrtva" kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine.

18. Ustavni sud ukazuje da se apelacioni navodi o povredi prava na koja se apelantica pozvala u predmetnoj apelaciji odnose isključivo na način na koji je u konkretnom slučaju utvrđeno činjenično stanje i primijenjeni pozitivnopravni propisi. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da, prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije, odnosno da li je prekršeno pravo na imovinu (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).


19. U vezi sa apelacionim navodima, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju rješenjem Osnovnog suda, koje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda, odbijen prijedlog predlagača da se on, nakon smrti Nure Rehić, odredi za nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu čiji je davalac na korištenje apelantica. Osnovni i Okružni sud su svoje odlučenje utemeljili na odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), odnosno na odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07 i 59/08) prema kojim se na stanovima u državnom vlasništvu ne može steći stanarsko pravo. Pri tome su konstatirali i da predlagač nije dokazao da je poslije 1992. godine imao pravnu poziciju člana porodičnog domaćinstva svoje umrle majke, koja je bila nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu. Međutim, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, za razliku od nižestepenih sudova, ocijenio da je prijedlog osnovan primjenom odredaba člana 6. stav 2, člana 21. st. 1. i 2. i člana 22. stav 1. ZSO, koje nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova. Pri tome je konstatirao da iz činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred nižestepenim sudovima proizlazi da je predlagač sve vrijeme do smrti svoje majke imao pravnu poziciju člana njenog porodičnog domaćinstva. Ustavni sud smatra da je Vrhovni sud u obrazloženju svoje odluke dao jasne, logične i argumentirane razloge kojima se rukovodio pri izvođenju takvog zaključka. Dovodeći u vezu sadržaj odredaba ZSO i zakonā o privatizaciji državnih stanova na koje se Vrhovni sud pozvao u obrazloženju osporene odluke sa razlozima datim u toj odluci, Ustavni sud, nasuprot apelanticinom mišljenju, ne nalazi proizvoljnost Vrhovnog suda u primjeni materijalnog prava.

20. Također, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud svoju odluku donio na osnovu ovlaštenja iz člana 250. stav 1. ZPP kojim je propisano: "Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primijenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu." U takvim okolnostima se pokazuju neosnovanim apelanticini navodi koji se svode na tvrdnju da je Vrhovni sud utvrđivao činjenično stanje u konkretnom slučaju, budući da je evidentno da je Vrhovni sud, zapravo, zaključio da su nižestepeni sudovi u okolnostima konkretnog slučaja na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primijenili materijalno pravo. U vezi sa apelanticinim navodima iz kojih proizlazi da je postupak po zahtjevu za povrat u posjed predmetnog stana u toku, te da, shodno tome, redovni sudovi nisu bili nadležni da u predmetnom postupku odlučuju o apelanticinom prijedlogu, Ustavni sud zapaža da se donesenim odlukama u predmetnom postupku uopće nije odlučivalo o zahtjevu za povrat stana u posjed. Naime, Ustavni sud zapaža da je taj zahtjev predmet sasvim drugog - upravnog postupka koji je, kako i sama apelantica navodi, u toku. Okončanjem tog upravnog postupka će definitivno biti odlučeno da li predlagač ima pravo na povrat predmetnog stana u posjed ili ne. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da su ovi apelanticini navodi neosnovani.

21. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da apelantica ne nudi bilo kakve relevantne argumente koji bi opravdali njenu tvrdnju da je na bilo koji način došlo do kršenja prava na pravično suđenje i imovinu osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog postupka. Slijedeći to, imajući u vidu sve navedeno i stavove Evropskog i Ustavnog suda navedene u ovoj odluci, Ustavni sud smatra da u vezi sa apelanticinim navodima o kršenju navedenih ustavnih prava nema ništa što ukazuje da apelantica ima "opravdan zahtjev" koji pokreće pitanja iz Ustava Bosne i Hercegovine koja bi trebalo meritorno ispitati. Zbog toga, Ustavni sud zaključuje da su navodi o kršenju prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine očigledno (prima facie) neosnovani.

22. Imajući u vidu odredbu člana 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je očigledno (prima facie) neosnovana, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

23. U skladu sa članom VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.



Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

sastavu: predsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednici Mato Tadić i Mirsad Ćeman i suci Valerija Galić, Miodrag Simović i Seada Palavrić, na sjednici održanoj 24. travnja 2019. godine, u predmetu broj AP 2177/17, rješavajući apelaciju Javne ustanove predškolstva "Beli anđeo" Brod, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. stavak (4) i članka 57. stavak (2) točka a) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se kao nedopuštena apelacija koju je podnijela

Javna ustanova predškolstva "Beli anđeo" Brod protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. ožujka 2017. godine zbog toga što je očigledno (prima facie) neutemeljena.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE

1. Javna ustanova predškolstva "Beli anđeo" Brod (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Marjana Papić, ravnateljica, podnijela je 1. lipnja 2017. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Rješenja Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. ožujka 2017. godine. Apelantica je, također, podnijela zahtjev za donošenje privremene mjere. Apelantica je 20. travnja 2018. godine dopunila apelaciju tako što je dostavila određenu dokumentaciju.

2. Ustavni sud je Odlukom o privremenoj mjeri broj AP 2177/17 od 14. lipnja 2017. godine odbio kao neutemeljen apelantičin zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Rješenjem Osnovnog suda u Derventi (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 84 0 V 019552 14 V 3 od 19. lipnja 2015. godine odbijen je prijedlog predlagača Jasenka Rehića (u daljnjem tekstu: predlagač) protiv apelantice kao protivnika predlagača da se odredi prijenos stanarskog prava sa imena Nure Rehić, koja je umrla 15. listopada 2002. godine u Živinicama, na ime predlagača, i to na stanu u Brodu, bliže opisanom u izreci tog rješenja (u daljnjem tekstu: predmetni stan), a čiji je davatelj na korištenje apelantica kao pravna sljednica dječijeg vrtića "Sestre Majer" u Bosanskom Brodu.

4. Iz obrazloženja rješenja Osnovnog suda proizlazi da je taj sud, između ostalog, utvrdio da je između Nure Rehić (majke predlagača) i SIZ-a stanovanja Bosanski Brod 4. svibnja 1979. godine zaključen ugovor o korištenju predmetnog stana, te da je predlagač od 20. lipnja 1988. godine imao prijavljeno prebivalište na adresi predmetnog stana i da je Nura Rehić, zajedno sa predlagačem, napustila taj stan zbog ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini od 1992. godine do 1995. godine. Dalje, iz obrazloženja proizlazi da je utvrdio da je Nura Rehić nakon toga, kao nositeljica stanarskog prava, 4. svibnja 1999. godine podnijela


zahtjev za vraćanje predmetnog stana i da je u momentu podnošenja zahtjeva živjela kao raseljena osoba u Švedskoj, kao i da je umrla 15. listopada 2002. godine. Potom, konstatirano je da je rješenjem Ministarstva za izbjeglice i raseljene osobe (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) od 10. listopada 2003. godine njezin zahtjev prvo odbijen nakon čega je povodom podnesenog priziva navedeno rješenje poništeno rješenjem od 4. studenog 2003. godine i da je utvrđeno da je Nura Rehić nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu i da joj se stan vraća u posjed. Također, proizlazi da je konstatirao da je Ministarstvo rješenjem od 19. prosinca 2008. godine proglasilo ništavim rješenje od 4. studenog 2003. godine i da je odlučilo da se upravni postupak ponovi zbog toga što je rješenje od 10. listopada 2003. godine doneseno nakon što je Nura Rehić umrla, a predlagač uveden u posjed predmetnog stana poslije njezine smrti, bez prethodnog utvrđenja je li bio član obiteljskog kućanstva ili opunomoćenik. Pored toga, konstatirao je da je tijelo uprave "zastalo" s postupkom dok se ne riješi ova izvanparnična stvar, a da su se predlagač i njegov brat Mirza Rehić 8. ožujka 2004. godine sporazumjeli da se predlagač odredi za nositelja stanarskog prava na predmetnom stanu.

5. Osnovni sud je ukazao da u svezi sa pitanjem je li predlagač sve do izbijanja ratnih sukoba na teritoriju BiH, odnosno sve do smrti Nure Rehić, bio član njezinog obiteljskog kućanstva, iz materijalnog dokaza (izdane osobne iskaznice predlagaču) nije mogao utvrditi zajednicu života između njih u razdoblju prije i u vrijeme smrti Nure Rehić iako iz preciziranih materijalnih dokaza proizlazi da je predlagač imao evidentirano prebivalište na adresi predmetnog stana do 1991. godine. U svezi sa tim, istaknuo je da je poklonio vjeru iskazu svjedoka Naila Dabranina da je predlagač živio u zajedničkom kućanstvu sa majkom, odnosno nositeljem stanarskog prava na predmetnom stanu do 1992. godine, odnosno do izbijanja ratnih sukoba. Međutim, ukazao je da iz preostalog dijela izjave tog svjedoka nije mogao izvesti pouzdan zaključak u kojem razdoblju je predlagač živio u Slavonskom Brodu po izlasku iz Broda, te u kojem razdoblju je boravio u Švedskoj, a u kojem razdoblju je počeo živjeti u Živinicama nakon povratka iz Švedske, budući da izjava tog svjedoka nije potkrijepljena materijalnim dokazima. Ovo posebice ako se, kako je naveo, ima u vidu da iz osobne iskaznice predlagača, koja važi za razdoblje od 6. ožujka 1995. godine do 6. ožujka 2000. godine, u kojoj je navedena adresa predmetnog stana, proizlazi zaključak da predlagač "samim izdavanjem osobne iskaznice" u vrijeme podnošenja zahtjeva Nure Rehić za povrat predmetnog stana nije bio sa njom u zajedničkom kućanstvu.

6. Dakle, Osnovni sud je ocijenio da na temelju provedenih dokaza nije došao do uvjerenja da je predlagač poslije 1992. godine imao pravnu poziciju člana obiteljskog kućanstva svoje majke, a koja bi, kako je naveo, eventualno predstavljala dio prava na korištenje stana poslije njezine smrti. Međutim, Osnovni sud je istaknuo da se stanarsko pravo stječe samo u slučajevima i na način koji je predviđen zakonom, pa je s pozivom na odredbe čl. 60, 74. stavak 1. i 77. stavak 2. Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07 i 59/08) odlučio kao u izreci rješenja.

7. Okružni sud u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) je Rješenjem broj 84 0 V 019552 16 Gž 2 od 22. ožujka 2016. godine odbio priziv predlagača i potvrdio prvostupanjsko rješenje, te odbio apelantičin zahtjev za naknadu troškova odgovora na priziv. U obrazloženju je navedeno da predlagač izvedenim dokazima nije dokazao da je bio članom zajedničkog kućanstva svoje majke u vrijeme podnošenja zahtjeva za povrat stana i u vrijeme boravka njegove majke u Živinicama, a koja je umrla 15. listopada 2002. godine u Živinicama. Konstatirao je da je prvostupanjski sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primijenio i važeće odredbe materijalnog prava, jer je u vrijeme

smrti nositelja stanarskog prava na predmetnom stanu bio na snazi Zakon o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), a predlagač je podnio prijedlog 2. listopada 2008. godine. Pri tome Okružni sud se pozvao na odredbe članka 69. stavak 1. navedenog zakona.

8. Vrhovni sud je Rješenjem broj 84 0 V 019552 16 Rev od 2. ožujka 2017. godine usvojio reviziju predlagača i preinačio obje nižestupanjske odluke tako što je usvojio prijedlog predlagača.

9. U obrazloženju je navedeno da je drugostupanjska odluka donesena uz pogrešnu primjenu materijalnog prava. U svezi sa tim, Vrhovni sud je istaknuo da je, kada se ima u vidu postavljeni zahtjev, očigledno da se u ovoj pravnoj stvari ne traži utvrđenje da je predlagač stekao stanarsko pravo, već da su ispunjeni uvjeti iz članka 6. u svezi sa člankom 21. Zakona o stambenim odnosima (u daljnjem tekstu: ZSO) da se na njega izvrši prijenos stanarskog prava poslije smrti nositeljice tog prava, njegove majke. Dalje, Vrhovni sud je konstatirao da je stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), sukladno članku 69. tog zakona, isključena mogućnost stjecanja stanarskog prava na stanovima u državnom vlasništvu. Međutim, konstatirao je da je člankom 71. istog zakona propisano da ZSO ostaje na snazi do isticanja rokova iz precizirane odredbe navedenog Zakona o privatizaciji državnih stanova s tim da se odredbe ZSO koje su protivne Zakonu o privatizaciji državnih stanova neće primjenjivati. Također, konstatirao je da je identičan tekst sadržan u odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07, 59/08 i 71/10), odnosno članka 72. stavak 1. i 75. važećeg Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik RS" br. 118/11, 67/13 i 60/15) pri čemu rok do kojeg ZSO ostaje na snazi ističe sa 3. lipnjem 2018. godine. Vrhovni sud je, dalje, ukazao na sadržaj odredaba članka 6. stavak 2, članka 21. st. 1. i 2. i članka 22. stavak 1. ZSO, konstatirajući da te odredbe nisu protivne odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova.

10. U svezi sa tim, Vrhovni sud je ukazao da je nepobitna činjenica da je predlagač bio članom obiteljskog kućanstva Nure Rehić, zajedno sa bratom, te da su, zbog ratnih dešavanja, stan napustili 1992. godine. Pri tome je ocijenio da okolnost da je majka predlagača u vrijeme podnošenja zahtjeva kao izbjeglica živjela u Švedskoj, a predlagač u Živinicama, sama za sebe ne može biti osnova za zaključak da oni ne predstavljaju jedno kućanstvo u smislu članka 6. ZSO, budući da je i nakon prestanka rata i neposredne ratne opasnosti, a znatno vrijeme i poslije toga, bilo upitno i otežano vraćanje izbjeglih i raseljenih osoba i njihove imovine, pa time i životna egzistencija tih osoba. Zbog toga je, prema ocjeni Vrhovnog suda, nerealno bilo pretpostavljati i očekivati da u tim okolnostima članovi prijeratnog kućanstva budu sve vrijeme tijekom rata i nakon njegovog okončanja zajedno u jednom mjestu stanovanja. Dalje, Vrhovni sud je ukazao i da je podnošenjem zahtjeva za povrat stana 4. svibnja 1999. godine majka predlagača iskazala namjeru ponovno se vratiti u svoj stan, i to zajedno sa svojim sinovima, jer je u zahtjevu, u dijelu naziva "broj članova kućanstva koji se vraćaju u stan", naveden broj,,03". Također, Vrhovni sud je naveo da na to da je zajednica kućanstva predlagača i njegove majke postojala sve vrijeme, dakle i prije i nakon podnošenja zahtjeva za povrat stana, ukazuje činjenica da je majka predlagača umrla u Živinicama, gdje je predlagač živio. Obzirom na to Vrhovni sud je konstatirao da je pogrešno stajalište nižestupanjskih sudova da predlagač nema svojstvo člana obiteljskog kućanstva svoje majke, pa time i stajalište da nisu ostvareni uvjeti za prijenos stanarskog prava na predlagača kao novog nositelja. Pri tome Vrhovni sud je ukazao da za predlagača sporni stan predstavlja njegov dom na čiju zaštitu ima pravo prema članku 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), a suglasno Odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 8/99


od 11. svibnja 1999. godine. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primjenom odredbe članka 250. stavak 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rješenja.

11. Apelantica smatra da joj je osporenom odlukom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Tvrdi da je do povrede navedenih prava došlo uslijed proizvoljnog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primjene materijalnog i procesnog prava. U svezi sa tim, apelantica tvrdi da je Vrhovni sud u konkretnom slučaju pogrešno primijenio odredbe Zakona o privatizaciji državnih stanova i Zakona o stambenim odnosima. Naime, smatra da se nakon stupanja na snagu Zakona o privatizaciji državnih stanova nije moglo steći stanarsko pravo na predmetnom stanu. Dalje, apelantica smatra da se u konkretnom slučaju odlučivalo o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti, već u nadležnosti upravnog tijela, zbog čega je Vrhovni sud trebao ukinuti nižestupanjske odluke i odbaciti prijedlog predlagača. U svezi sa tim, apelantica, između ostalog, navodi da je u tijeku upravni postupak pod brojem 05-050-41-128/99. Apelantica tvrdi da je u tom postupku doneseno rješenje kojim je potvrđeno da je N.R. nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu i da je određeno da joj se stan vraća u posjed, ali da je to rješenje proglašeno ništavim rješenjem tijela uprave od 19. prosinca 2008. godine i određeno da se taj postupak ponovi. Pored toga, apelantica smatra da je Vrhovni sud, protivno odredbi članka 240. stavak 2. Zakona o parničnom postupku, utvrdio da je predlagač član kućanstva N.R. iako su nižestupanjski sudovi utvrdili da nije.

12. Zakon o privatizaciji državnih stanova Republike Srpske ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01, 47/02, 65/03, 3/04, 2/05, 67/05, 118/05, 70/06, 38/07 i 60/07). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba Zakona o privatizaciji državnih stanova RS ("Službeni glasnik RS" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), sačinjen u Ustavnom sudu, koji glasi:

Član 69. stav 1. Stupanjem na snagu ovog zakona na stanovima u državnoj

svojini na može se steći stanarsko pravo.

Član 71. Zakon o stambenim odnosima ostaje na snazi do isticanja

rokova iz člana […] ovog zakona. Odredbe Zakona o stambenim odnosima koje su u

suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji državnih stanova neće se primjenjivati.


13. Zakon o stambenim odnosima ("Službeni list SRBiH" br. 14/84, 12/87 i 36/89 i "Službeni glasnik RS" br. 19/93, 22/93 i 12/99). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba navedenog zakona, koji u relevantnom dijelu glasi:

Član 6 Korisnikom stana, u smislu ovog zakona, smatraju se:

nosilac stanarskog prava i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji zajedno s njim trajno žive i stanuju, kao i lica koja su prestala da budu članovi toga domaćinstva a ostali su u istom stanu.

Članovima porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, u smislu ovog zakona, smatraju se: […]djeca ([…], a koja zajedno s njima trajno žive i stanuju, […].

Član 21 Korisnici stana (član 6. stav 1) koji stanuju zajedno sa

nosiocem stanarskog prava imaju pravo da trajno i nesmetano koriste taj stan pod uslovima koji su propisani ovim zakonom.

Članovima porodičnog domaćinstva (član 6. stav 2) pripada pravo iz prethodnog stava i poslije smrti nosioca stanarskog prava, […].

Član 22 Kad nosilac stanarskog prava umre ili iz drugih razloga

trajno prestane da koristi stan, a članovi njegovog porodičnog domaćinstva nastave s korišćenjem stanarskog prava, ukoliko u stanu nije ostao bračni drug kao nosilac stanarskog prava, članovi porodičnog domaćinstva će sporazumno između sebe odrediti jedno lice za nosioca stanarskog prava i o tome obavijestiti davaoca stana na korišćenje.

[…] 14. Zakon o parničnom postupku RS ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09, 49/09 i 61/13). Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst relevantnih odredaba navedenog zakona, sačinjen u Ustavnom sudu BiH, koji glasi:

Član 250. stav 1. 1)Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno

primijenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu.


15. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije Ustavni sud je pošao od odredaba članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda.

Članak VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud također ima prizivnu nadležnost za pitanja iz

Ustava koja se pojave na temelju presude bilo kojeg drugog suda u Bosni i Hercegovini.

Članak 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda glasi: Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neutemeljenu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja Ustavom zaštićenih prava, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

16. Obzirom na to da je apelantica javna ustanova, Ustavni sud podsjeća da ona ne uživa zaštitu prava zagarantiranih odredbama Europske konvencije i njezinih protokola koji reguliraju odnos javne vlasti i pojedinaca i pružaju pojedincima zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u odnosu sa javnom vlašću. Međutim, Ustavni sud u svojoj praksi ukazao je da Europska konvencija pruža minimum zaštite u pogledu ljudskih prava i temeljnih sloboda, a da Ustav Bosne i Hercegovine daje širu zaštitu, pa je usvojio stajalište da, prema članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, svatko tko je bio stranka u određenom postupku i tko ima presudu bilo kojeg suda za koju smatra da su mu njome povrijeđena prava može podnijeti apelaciju Ustavnom sudu. Sukladno tome, državna tijela i javna vlast, kao sudionici sudskih postupaka, uživaju garancije prava na pravičan postupak i prava na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 39/03 od 27. veljače 2004. godine, objavljena na www.ustavnisud.ba).

17. U svezi sa apelacijskim navodima, Ustavni sud, u fazi ispitivanja dopustivosti apelacije, mora utvrditi, između ostalog, jesu li ispunjeni uvjeti za meritorno odlučivanje koji su nabrojani u članku 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da, prema vlastitoj jurisprudenciji i praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud), koju Ustavni sud slijedi prilikom ispitivanja povrede ustavnih prava (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 992/15 od 25. listopada 2017. godine, točka


35), apelant mora navesti povredu svojih prava koje štiti Ustav Bosne i Hercegovine i te povrede moraju djelovati vjerojatno. Apelacija je očito neutemeljena ukoliko joj manjkaju prima facie dokazi koji dovoljno jasno pokazuju da je navedena povreda ljudskih prava i sloboda moguća (vidi, Europski sud, Vanek protiv Slovačke, presuda od 31. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 53363/99, i Ustavni sud, Odluka broj AP 156/05 od 18. svibnja 2005. godine), te ako činjenice u odnosu na koje se podnosi apelacija očito ne predstavljaju kršenje prava koje apelant navodi, tj. ako apelant nema "opravdan zahtjev" (vidi, Europski sud, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat protiv Mađarske, presuda od 26. srpnja 2005. godine, aplikacija broj 5503/02), kao i kad se utvrdi da apelant nije "žrtva" kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine.

18. Ustavni sud ukazuje da se apelacijski navodi o povredi prava na koja se apelantica pozvala u predmetnoj apelaciji odnose isključivo na način na koji je u konkretnom slučaju utvrđeno činjenično stanje i primijenjeni pozitivnopravni propisi. U svezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da, prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacijske nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati je li postupak u cjelini bio pravičan u smislu članka 6. stavak 1. Europske konvencije, odnosno je li prekršeno pravo na imovinu (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

19. U svezi sa apelacijskim navodima, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju rješenjem Osnovnog suda, koje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda, odbijen prijedlog predlagača da se on, nakon smrti Nure Rehić, odredi za nositelja stanarskog prava na predmetnom stanu čiji je davatelj na korištenje apelantica. Osnovni i Okružni sud su svoje odlučenje utemeljili na odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 11/00, 18/01, 35/01 i 47/02), odnosno na odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik RS" br. 72/07 i 59/08) prema kojim se na stanovima u državnom vlasništvu ne može steći stanarsko pravo. Pri tome su konstatirali i da predlagač nije dokazao da je poslije 1992. godine imao pravnu poziciju člana obiteljskog kućanstva svoje umrle majke, koja je bila nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu. Međutim, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, za razliku od nižestupanjskih sudova, ocijenio da je prijedlog utemeljen primjenom odredaba članka 6. stavak 2, članka 21. st. 1. i 2. i članka 22. stavak 1. ZSO, koje nisu protivne odredbama Zakona o privatizaciji državnih stanova. Pri tome je konstatirao da iz činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred nižestupanjskim sudovima proizlazi da je predlagač sve vrijeme do smrti svoje majke imao pravnu poziciju člana njezinog obiteljskog kućanstva. Ustavni sud smatra da je Vrhovni sud u obrazloženju svoje odluke dao jasne, logične i argumentirane razloge kojima se rukovodio pri izvođenju takvog zaključka. Dovodeći u svezu sadržaj odredaba ZSO i zakonā o privatizaciji

državnih stanova na koje se Vrhovni sud pozvao u obrazloženju osporene odluke sa razlozima danim u toj odluci, Ustavni sud, nasuprot apelantičinom mišljenju, ne nalazi proizvoljnost Vrhovnog suda u primjeni materijalnog prava.

20. Također, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud svoju odluku donio na temelju ovlasti iz članka 250. stavak 1. ZPP kojim je propisano: "Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primijenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu." U takvim okolnostima se pokazuju neutemeljenim apelantičini navodi koji se svode na tvrdnju da je Vrhovni sud utvrđivao činjenično stanje u konkretnom slučaju, budući da je evidentno da je Vrhovni sud, zapravo, zaključio da su nižestupanjski sudovi u okolnostima konkretnog slučaja na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primijenili materijalno pravo. U svezi sa apelantičinim navodima iz kojih proizlazi da je postupak po zahtjevu za povrat u posjed predmetnog stana u tijeku, te da, sukladno tome, redoviti sudovi nisu bili nadležni u predmetnom postupku odlučivati o apelantičinom prijedlogu, Ustavni sud zapaža da se donesenim odlukama u predmetnom postupku uopće nije odlučivalo o zahtjevu za povrat stana u posjed. Naime, Ustavni sud zapaža da je taj zahtjev predmet sasvim drugog - upravnog postupka koji je, kako i sama apelantica navodi, u tijeku. Okončanjem tog upravnog postupka će definitivno biti odlučeno ima li predlagač pravo na povrat predmetnog stana u posjed ili ne. Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da su ovi apelantičini navodi neutemeljeni.

21. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da apelantica ne nudi bilo kakve relevantne argumente koji bi opravdali njezinu tvrdnju da je na bilo koji način došlo do kršenja prava na pravično suđenje i imovinu osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog postupka. Slijedeći to, imajući u vidu sve navedeno i stajališta Europskog i Ustavnog suda navedena u ovoj odluci, Ustavni sud smatra da u svezi sa apelantičinim navodima o kršenju navedenih ustavnih prava nema ništa što ukazuje da apelantica ima "opravdan zahtjev" koji pokreće pitanja iz Ustava Bosne i Hercegovine koja bi trebalo meritorno ispitati. Zbog toga, Ustavni sud zaključuje da su navodi o kršenju prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine očigledno (prima facie) neutemeljeni.

22. Imajući u vidu odredbu članka 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je očigledno (prima facie) neutemeljena, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

23. Sukladno članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.



Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

саставу: предсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједници Мато Тадић и Мирсад Ћеман и судије Валерија Галић, Миодраг Симовић и Сеада Палаврић, на сједници одржаној 24. априла 2019. године, у предмету број АП 2177/17, рјешавајући апелацију Јавне установе предшколства "Бели анђео" Брод, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 став (4) и члана 57 став (2) тачка а) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ Одбацује се као недопуштена апелација коју је

поднијела Јавна установа предшколства "Бели анђео"


Брод против Рјешења Врховног суда Републике Српске број 84 0 В 019552 16 Рев од 2. марта 2017. године због тога што је очигледно (prima facie) неоснована.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1. Јавна установа предшколства "Бели анђео" Брод (у даљњем тексту: апеланткиња), коју заступа Марјана Папић, директорица, поднијела је 1. јуна 2017. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Рјешења Врховног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 84 0 В 019552 16 Рев од 2. марта 2017. године. Апеланткиња је, такође, поднијела захтјев за доношење привремене мјере. Апеланткиња је 20. априла 2018. године допунила апелацију тако што је доставила одређену документацију.

2. Уставни суд је Одлуком о привременој мјери број АП 2177/17 од 14. јуна 2017. године одбио као неоснован апеланткињин захтјев за доношење привремене мјере.

3. Рјешењем Основног суда у Дервенти (у даљњем тексту: Основни суд) број 84 0 В 019552 14 В 3 од 19. јуна 2015. године одбијен је приједлог предлагача Јасенка Рехића (у даљњем тексту: предлагач) против апеланткиње као противника предлагача да се одреди пренос станарског права са имена Нуре Рехић, која је умрла 15. октобра 2002. године у Живиницама, на име предлагача, и то на стану у Броду, ближе описаном у изреци тог рјешења (у даљњем тексту: предметни стан), а чији је давалац на коришћење апеланткиња као правна сљедница дјечијег обданишта "Сестре Мајер" у Босанском Броду.

4. Из образложења рјешења Основног суда произилази да је тај суд, између осталог, утврдио да је између Нуре Рехић (мајке предлагача) и СИЗ-а становања Босански Брод 4. маја 1979. године закључен уговор о коришћењу предметног стана, те да је предлагач од 20. јуна 1988. године имао пријављено пребивалиште на адреси предметног стана и да је Нура Рехић, заједно са предлагачем, напустила тај стан због ратних дешавања у Босни и Херцеговини од 1992. године до 1995. године. Даље, из образложења произилази да је утврдио да је Нура Рехић након тога, као носитељка станарског права, 4. маја 1999. године поднијела захтјев за враћање предметног стана и да је у моменту подношења захтјева живјела као расељено лице у Шведској, као и да је умрла 15. октобра 2002. године. Затим, констатовано је да је рјешењем Министарства за избјеглице и расељена лица (у даљњем тексту: Министарство) од 10. октобра 2003. године њен захтјев прво одбијен након чега је поводом поднесене жалбе наведено рјешење поништено рјешењем од 4. новембра 2003. године и да је утврђено да је Нура Рехић носитељка станарског права на предметном стану и да јој се стан враћа у посјед. Такође, произилази да је констатовао да је Министарство рјешењем од 19. децембра 2008. године прогласило ништавим рјешење од 4. новембра 2003. године и да је одлучило да се управни поступак понови због тога што је рјешење од 10. октобра 2003. године донесено након што је Нура Рехић умрла, а предлагач уведен у посјед предметног стана послије њене смрти, без претходног утврђења да ли је био члан породичног домаћинства или пуномоћник. Поред тога, констатовао је да је орган управе "застао" с поступком док се не ријеши ова ванпарнична ствар, а да су се предлагач и његов брат Мирза Рехић 8. марта 2004. године споразумјели

да се предлагач одреди за носиоца станарског права на предметном стану.

5. Основни суд је указао да у вези са питањем да ли је предлагач све до избијања ратних сукоба на територији БиХ, односно све до смрти Нуре Рехић, био члан њеног породичног домаћинства, из материјалног доказа (издате личне карте предлагачу) није могао да утврди заједницу живота између њих у периоду прије и у вријеме смрти Нуре Рехић иако из прецизираних материјалних доказа произилази да је предлагач имао евидентирано пребивалиште на адреси предметног стана до 1991. године. У вези са тим, истакао је да је поклонио вјеру исказу свједока Наила Дабранина да је предлагач живио у заједничком домаћинству са мајком, односно носиоцем станарског права на предметном стану до 1992. године, односно до избијања ратних сукоба. Међутим, указао је да из преосталог дијела изјаве тог свједока није могао да изведе поуздан закључак у ком периоду је предлагач живио у Славонском Броду по изласку из Брода, те у ком периоду је боравио у Шведској, а у ком периоду је почео да живи у Живиницама након повратка из Шведске, будући да изјава тог свједока није поткријепљена материјалним доказима. Ово посебно ако се, како је навео, има у виду да из личне карте предлагача, која важи за период од 6. марта 1995. године до 6. марта 2000. године, у којој је наведена адреса предметног стана, произилази закључак да предлагач "самим издавањем личне карте" у вријеме подношења захтјева Нуре Рехић за поврат предметног стана није био са њом у заједничком домаћинству.

6. Дакле, Основни суд је оцијенио да на основу спроведених доказа није дошао до увјерења да је предлагач послије 1992. године имао правну позицију члана породичног домаћинства своје мајке, а која би, како је навео, евентуално представљала дио права на коришћење стана послије њене смрти. Међутим, Основни суд је истакао да се станарско право стиче само у случајевима и на начин који је предвиђен законом, па је с позивом на одредбе чл. 60, 74 став 1 и 77 став 2 Закона о приватизацији државних станова - пречишћени текст ("Службени гласник РС" бр. 72/07 и 59/08) одлучио као у изреци рјешења.

7. Окружни суд у Добоју (у даљњем тексту: Окружни суд) је Рјешењем број 84 0 В 019552 16 Гж 2 од 22. марта 2016. године одбио жалбу предлагача и потврдио првостепено рјешење, те одбио апеланткињин захтјев за накнаду трошкова одговора на жалбу. У образложењу је наведено да предлагач изведеним доказима није доказао да је био члан заједничког домаћинства своје мајке у вријеме подношења захтјева за поврат стана и у вријеме боравка његове мајке у Живиницама, а која је умрла 15. октобра 2002. године у Живиницама. Констатовао је да је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање правилно примијенио и важеће одредбе материјалног права, јер је у вријеме смрти носиоца станарског права на предметном стану био на снази Закон о приватизацији државних станова ("Службени гласник Републике Српске" бр. 11/00, 18/01, 35/01 и 47/02), а предлагач је поднио приједлог 2. октобра 2008. године. При томе Окружни суд се позвао на одредбе члана 69 став 1 наведеног закона.

8. Врховни суд је Рјешењем број 84 0 В 019552 16 Рев од 2. марта 2017. године усвојио ревизију предлагача и преиначио обје нижестепене одлуке тако што је усвојио приједлог предлагача.

9. У образложењу је наведено да је другостепена одлука донесена уз погрешну примјену материјалног права. У вези са тим, Врховни суд је истакао да је, када се има у виду постављени захтјев, очигледно да се у овој правној ствари не тражи утврђење да је предлагач стекао станарско право, већ


да су испуњени услови из члана 6 у вези са чланом 21 Закона о стамбеним односима (у даљњем тексту: ЗСО) да се на њега изврши пренос станарског права послије смрти носиоца тог права, његове мајке. Даље, Врховни суд је констатовао да је ступањем на снагу Закона о приватизацији државних станова ("Службени гласник РС" бр. 11/00, 18/01, 35/01 и 47/02), сходно члану 69 тог закона, искључена могућност стицања станарског права на становима у државној својини. Међутим, констатовао је да је чланом 71 истог закона прописано да ЗСО остаје на снази до истицања рокова из прецизиране одредбе наведеног Закона о приватизацији државних станова с тим да се одредбе ЗСО које су у супротности са Законом о приватизацији државних станова неће примјењивати. Такође, констатовао је да је идентичан текст садржан у одредбама Закона о приватизацији државних станова - пречишћени текст ("Службени гласник РС" бр. 72/07, 59/08 и 71/10), односно члана 72 став 1 и 75 важећег Закона о приватизацији државних станова ("Службени гласник РС" бр. 118/11, 67/13 и 60/15) при чему рок до којег ЗСО остаје на снази истиче са 3. јуном 2018. године. Врховни суд је, даље, указао на садржину одредаба члана 6 став 2, члана 21 ст. 1 и 2 и члана 22 став 1 ЗСО, констатујући да те одредбе нису у супротности са одредбама Закона о приватизацији државних станова.

10. У вези са тим, Врховни суд је указао да је неспорна чињеница да је предлагач био члан породичног домаћинства Нуре Рехић, заједно са братом, те да су, због ратних дешавања, стан напустили 1992. године. При томе је оцијенио да околност да је мајка предлагача у вријеме подношења захтјева као избјеглица живјела у Шведској, а предлагач у Живиницама, сама за себе не може да буде основ за закључак да они не представљају једно домаћинство у смислу члана 6 ЗСО, будући да је и након престанка рата и непосредне ратне опасности, а знатно вријеме и након тога, било упитно и отежано враћање избјеглих и расељених лица и њихове имовине, па тиме и животна егзистенција тих лица. Због тога је, према оцјени Врховног суда, нереално било претпостављати и очекивати да у тим околностима чланови пријератног домаћинства буду све вријеме током рата и након његовог окончања заједно у једном мјесту становања. Даље, Врховни суд је указао и да је подношењем захтјева за поврат стана 4. маја 1999. године мајка предлагача исказала намјеру да се поново врати у свој стан, и то заједно са својим синовима, јер је у захтјеву, у дијелу назива "број чланова домаћинства који се враћају у стан", наведен број,,03". Такође, Врховни суд је навео да на то да је заједница домаћинства предлагача и његове мајке постојала све вријеме, дакле и прије и након подношења захтјева за поврат стана, указује чињеница да је мајка предлагача умрла у Живиницама, гдје је предлагач живио. С обзиром на то Врховни суд је констатовао да је погрешно становиште нижестепених судова да предлагач нема својство члана породичног домаћинства своје мајке, па тиме и становиште да нису остварени услови за пренос станарског права на предлагача као новог носиоца. При томе Врховни суд је указао да за предлагача спорни стан представља његов дом на чију заштиту има право према члану 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), а сагласно Одлуци Уставног суда Босне и Херцеговине број У 8/99 од 11. маја 1999. године. Имајући у виду наведено, Врховни суд је примјеном одредбе члана 250 став 1 Закона о парничном поступку одлучио као у изреци рјешења.

11. Апеланткиња сматра да јој је оспореном одлуком повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и

члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Тврди да је до повреде наведених права дошло услијед произвољног утврђивања чињеничног стања и погрешне примјене материјалног и процесног права. У вези са тим, апеланткиња тврди да је Врховни суд у конкретном случају погрешно примијенио одредбе Закона о приватизацији државних станова и Закона о стамбеним односима. Наиме, сматра да након ступања на снагу Закона о приватизацији државних станова није могло да се стекне станарско право на предметном стану. Даље, апеланткиња сматра да се у конкретном случају одлучивало о захтјеву који није у судској надлежности, већ у надлежности управног органа, због чега је Врховни суд требало да укине нижестепене одлуке и да одбаци приједлог предлагача. У вези са тим, апеланткиња, између осталог, наводи да је у току управни поступак под бројем 05-050-41-128/99. Апеланткиња тврди да је у том поступку донесено рјешење којим је потврђено да је Н.Р. носилац станарског права на предметном стану и да је одређено да јој се стан враћа у посјед, али да је то рјешење проглашено ништавим рјешењем органа управе од 19. децембра 2008. године и одређено да се тај поступак понови. Поред тога, апеланткиња сматра да је Врховни суд, супротно одредби члана 240 став 2 Закона о парничном поступку, утврдио да је предлагач члан домаћинства Н.Р. иако су нижестепени судови утврдили да није.

12. Закон о приватизацији државних станова Републике Српске ("Службени гласник РС" бр. 11/00, 18/01, 35/01, 47/02, 65/03, 3/04, 2/05, 67/05, 118/05, 70/06, 38/07 и 60/07). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени текст релевантних одредаба Закона о приватизацији државних станова РС ("Службени гласник РС" бр. 11/00, 18/01, 35/01 и 47/02), сачињен у Уставном суду, који гласи:

Члан 69. став 1. Ступањем на снагу овог закона на становима у

државној својини на може се стећи станарско право.

Члан 71. Закон о стамбеним односима остаје на снази до

истицања рокова из члана […] овог закона. Одредбе Закона о стамбеним односима које су у

супротности са Законом о приватизацији државних станова неће се примјењивати.

13. Закон о стамбеним односима ("Службени лист СРБиХ" бр. 14/84, 12/87 и 36/89 и "Службени гласник РС" бр. 19/93, 22/93 и 12/99). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени текст релевантних одредаба наведеног закона, који у релевантном дијелу гласи:

Члан 6 Корисником стана, у смислу овог закона, сматрају се:

носилац станарског права и чланови његовог породичног домаћинства који заједно с њим трајно живе и станују, као и лица која су престала да буду чланови тога домаћинства а остали су у истом стану.

Члановима породичног домаћинства носиоца станарског права, у смислу овог закона, сматрају се: […]дјеца ([…], а која заједно с њима трајно живе и станују, […].

Члан 21 Корисници стана (члан 6. став 1) који станују заједно

са носиоцем станарског права имају право да трајно и несметано користе тај стан под условима који су прописани овим законом.

Члановима породичног домаћинства (члан 6. став 2) припада право из претходног става и послије смрти носиоца станарског права, […].


Члан 22 Кад носилац станарског права умре или из других

разлога трајно престане да користи стан, а чланови његовог породичног домаћинства наставе с коришћењем станарског права, уколико у стану није остао брачни друг као носилац станарског права, чланови породичног домаћинства ће споразумно између себе одредити једно лице за носиоца станарског права и о томе обавијестити даваоца стана на коришћење.

[…] 14. Закон о парничном поступку РС ("Службени

гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09, 49/09 и 61/13). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени текст релевантних одредаба наведеног закона, сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:

Члан 250. став 1. (1) Ако ревизијски суд утврди да је материјално право

погрешно примијењено, пресудом ће усвојити ревизију и преиначити побијану пресуду.

15. При испитивању допустивости апелације Уставни суд је пошао од одредаба члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 став (4) Правила Уставног суда.

Члан VI/3б) Устава Босне и Херцеговине гласи: Уставни суд има и апелациону надлежност над

питањима по овом Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.

Члан 18 став (4) Правила Уставног суда гласи: Уставни суд ће одбацити апелацију као очигледно

(prima facie) неосновану када утврди да не постоји оправдан захтјев странке у поступку, односно да предочене чињенице не могу оправдати тврдњу да постоји кршење права заштићених Уставом и/или када се за странку у поступку утврди да не сноси посљедице кршења Уставом заштићених права, тако да је испитивање меритума апелације непотребно.

16. С обзиром на то да је апеланткиња јавна установа, Уставни суд подсјећа да она не ужива заштиту права загарантованих одредбама Европске конвенције и њених протокола који регулишу однос јавне власти и појединаца и пружају појединцима заштиту људских права и основних слобода у односу са јавном влашћу. Међутим, Уставни суд у својој пракси указао је да Европска конвенција пружа минимум заштите у погледу људских права и основних слобода, а да Устав Босне и Херцеговине даје ширу заштиту, па је усвојио становиште да, према члану VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, свако ко је био странка у одређеном поступку и ко има пресуду било ког суда за коју сматра да су му њоме повријеђена права може да поднесе апелацију Уставном суду. У складу с тим, државни органи и јавна власт, као учесници судских поступака, уживају гаранције права на правичан поступак и права на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, Одлука број АП 39/03 од 27. фебруара 2004. године, објављена на www.ustavnisud.ba).

17. У вези са апелационим наводима, Уставни суд, у фази испитивања допустивости апелације, мора да утврди, између осталог, да ли су испуњени услови за мериторно одлучивање који су набројани у члану 18 став (4) Правила Уставног суда. У вези с тим, Уставни суд указује да, према сопственој јуриспруденцији и пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд), коју Уставни суд слиједи приликом испитивања повреде уставних права (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 992/15 од 25. октобра 2017. године, тачка 35), апелант мора да наведе повреду својих права које штити Устав Босне и Херцеговине и те повреде морају да дјелују вјероватно. Апелација је очито неоснована уколико јој мањкају prima

facie докази који довољно јасно показују да је наведена повреда људских права и слобода могућа (види, Европски суд, Vanek против Словачке, пресуда од 31. маја 2005. године, апликација број 53363/99, и Уставни суд, Одлука број АП 156/05 од 18. маја 2005. године), те ако чињенице у односу на које се подноси апелација очито не представљају кршење права које апелант наводи, тј. ако апелант нема "оправдан захтјев" (види, Европски суд, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat против Маџарске, пресуда од 26. јула 2005. године, апликација број 5503/02), као и кад се утврди да апелант није "жртва" кршења права заштићених Уставом Босне и Херцеговине.

18. Уставни суд указује да се апелациони наводи о повреди права на која се апеланткиња позвала у предметној апелацији односе искључиво на начин на који је у конкретном случају утврђено чињенично стање и примијењени позитивноправни прописи. У вези са тим, Уставни суд указује да, према пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је уопштено задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види, Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције, односно да ли је прекршено право на имовину (види, Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).

19. У вези са апелационим наводима, Уставни суд указује да је у конкретном случају рјешењем Основног суда, које је потврђено рјешењем Окружног суда, одбијен приједлог предлагача да се он, након смрти Нуре Рехић, одреди за носиоца станарског права на предметном стану чији је давалац на коришћење апеланткиња. Основни и Окружни суд су своје одлучење утемељили на одредбама Закона о приватизацији државних станова ("Службени гласник Републике Српске" бр. 11/00, 18/01, 35/01 и 47/02), односно на одредбама Закона о приватизацији државних станова - пречишћени текст ("Службени гласник РС" бр. 72/07 и 59/08) према којим се на становима у државној својини не може стећи станарско право. При томе су констатовали и да предлагач није доказао да је послије 1992. године имао правну позицију члана породичног домаћинства своје умрле мајке, која је била носитељка станарског права на предметном стану. Међутим, Уставни суд запажа да је Врховни суд, за разлику од нижестепених судова, оцијенио да је приједлог основан примјеном одредаба члана 6 став 2, члана 21 ст. 1 и 2 и члана 22 став 1 ЗСО, које нису у супротности са одредбама Закона о приватизацији државних станова. При томе је констатовао да из чињеничног стања утврђеног у поступку пред нижестепеним судовима произилази да је предлагач све вријеме до смрти своје мајке


имао правну позицију члана њеног породичног домаћинства. Уставни суд сматра да је Врховни суд у образложењу своје одлуке дао јасне, логичне и аргументоване разлоге којима се руководио при извођењу таквог закључка. Доводећи у везу садржину одредаба ЗСО и законā о приватизацији државних станова на које се Врховни суд позвао у образложењу оспорене одлуке са разлозима датим у тој одлуци, Уставни суд, насупрот апеланткињином мишљењу, не налази произвољност Врховног суда у примјени материјалног права.

20. Такође, Уставни суд запажа да је Врховни суд своју одлуку донио на основу овлашћења из члана 250 став 1 ЗПП којим је прописано: "Ако ревизиони суд утврди да је материјално право погрешно примијењено, пресудом ће усвојити ревизију и преиначити побијану пресуду." У таквим околностима се показују неоснованим апеланткињини наводи који се своде на тврдњу да је Врховни суд утврђивао чињенично стање у конкретном случају, будући да је евидентно да је Врховни суд, заправо, закључио да су нижестепени судови у околностима конкретног случаја на утврђено чињенично стање погрешно примијенили материјално право. У вези са апеланткињиним наводима из којих произилази да је поступак по захтјеву за поврат у посјед предметног стана у току, те да, сходно томе, редовни судови нису били надлежни да у предметном поступку одлучују о апеланткињином приједлогу, Уставни суд запажа да се донесеним одлукама у предметном поступку уопште није одлучивало о захтјеву за поврат стана у посјед. Наиме, Уставни суд запажа да је тај захтјев предмет сасвим другог - управног поступка који је, како и сама апеланткиња наводи, у току. Окончањем тог управног поступка ће дефинитивно

бити одлучено да ли предлагач има право на поврат предметног стана у посјед или не. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да су ови апеланткињини наводи неосновани.

21. Узимајући у обзир све наведено, Уставни суд сматра да апеланткиња не нуди било какве релевантне аргументе који би оправдали њену тврдњу да је на било који начин дошло до кршења права на правично суђење и имовину осим што је незадовољна исходом конкретног поступка. Слиједећи то, имајући у виду све наведено и становишта Европског и Уставног суда наведена у овој одлуци, Уставни суд сматра да у вези са апеланткињиним наводима о кршењу наведених уставних права нема ништа што указује да апеланткиња има "оправдан захтјев" који покреће питања из Устава Босне и Херцеговине која би требало мериторно испитати. Због тога, Уставни суд закључује да су наводи о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине очигледно (prima facie) неосновани.

22. Имајући у виду одредбу члана 18 став (4) Правила Уставног суда, према којој ће се апелација одбацити као недопуштена уколико је очигледно (prima facie) неоснована, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

23. У складу са чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Златко М. Кнежевић, с. р.

S A D R Ž A J

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

396 Odluka o nepreferencijalnom porijeklu robe (bosanski jezik) 1

Odluka o nepreferencijalnom podrijetlu robe (hrvatski jezik) 33

Одлука о непреференцијалном поријеклу робе (српски језик) 66

397 Odluka o usvajanju Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji - od kandidatskog statusa do članstva (bosanski jezik) 103

Odluka o usvajanju Strategije komuniciranja institucija Bosne i Hercegovine o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji - od statusa kandidatkinje do članstva (hrvatski jezik) 110

Одлука о усвајању Стратегије комуницирања институција Босне и Херцеговине о процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији - од кандидатског статуса до чланства (српски језик) 117

398 Rješenje o imenovanju predsjednika Konkuren-cijskog vijeća Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 125

Rješenje o imenovanju predsjednika Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 125Рјешење о именовању предсједника Конкуренцијског савјета Босне и Херцеговине (српски језик) 125

MINISTARSTVO VANJSKE TRGOVINE I EKONOMSKIH ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE

399 Rješenje o imenovanju pomoćnika ministra za vodne resurse, turizam i zaštitu okoliša (bosanski jezik) 125Rješenje o imenovanju pomoćnika ministra za vodne resurse, turizam i zaštitu okoliša (hrvatski jezik) 125Рјешење о именовању помоћника министра за водне ресурсе, туризам и заштиту околине (српски језик) 126

UPRAVA BOSNE I HERCEGOVINE ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA BILJA

400 Izmjene Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 126Izmjene Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 130


Измјене Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у Босни и Херцеговини (српски језик) 134

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

401 Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za bruto poravnanje u realnom vremenu (bosanski jezik) 139

Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za bruto poravnanje u realnom vremenu (hrvatski jezik) 139

Одлука о измјенама и допунама Одлуке о утврђивању оперативних правила за бруто поравнање у реалном времену (српски језик) 140

402 Odluka o operativnim pravilima za žirokliring sistem (bosanski jezik) 141

Odluka o operativnim pravilima za žirokliring sustav (hrvatski jezik) 148

Одлука о опертивним правилима за жироклиринг систем (српски језик) 155

VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

403 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 162 Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 162 Одлука о престанку мандата (српски језик) 162404 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u

Općinskom sudu u Kaknju (bosanski jezik) 162 Odluka o produženju mandata dodatnom sucu u

Općinskom sudu u Kaknju (hrvatski jezik) 163 Одлука о продужењу мандата додатном судији

у Општинском суду у Какњу (српски језик) 163405 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u

Općinskom sudu u Livnu (bosanski jezik) 163 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u

Općinskom sudu u Livnu (hrvatski jezik) 164 Одлукa о продужењу мандата додатној

суткињи у Општинском суду у Ливну (српски језик) 164

406 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Trebinju (bosanski jezik) 164

Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Trebinju (hrvatski jezik) 164

Одлука о продужењу мандата додатној суткињи у Основном суду у Требињу (српски језик) 165

407 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Kantonalnom sudu u Novom Travniku (bosanski jezik) 165Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Kantonalnom sudu u Novom Travniku (hrvatski jezik) 165Одлука о продужењу мандата додатној суткињи у Кантоналном суду у Новом Травнику (српски језик) 166

408 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci (bosanski jezik) 166Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci (hrvatski jezik) 166Одлука о продужењу мандата додатној суткињи у Основном суду у Бања Луци (српски језик) 166

409 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u Osnovnom sudu u Banja Luci (bosanski jezik) 167Odluka o produženju mandata dodatnom sucu u Osnovnom sudu u Banja Luci (hrvatski jezik) 167Одлука о продужењу мандата додатном судији у Основном суду у Бања Луци (српски језик) 167

410 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u Osnovnom sudu u Banja Luci (bosanski jezik) 168Odluka o produženju mandata dodatnom sucu u Osnovnom sudu u Banja Luci (hrvatski jezik) 168Одлука о продужењу мандата додатном судији у Основном суду у Бања Луци (српски језик) 168

411 Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci (bosanski jezik) 168Odluka o produženju mandata dodatnoj sutkinji u Osnovnom sudu u Banja Luci (hrvatski jezik) 169Одлука о продужењу мандата додатној суткињи у Основном суду у Бања Луци (српски језик) 169

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

412 Odluka broj AP 1854/17 (bosanski jezik) 169Odluka broj AP 1854/17 (hrvatski jezik) 176Одлука број АП 1854/17 (српски језик) 183

413 Odluka broj AP 2177/17 (bosanski jezik) 191Odluka broj AP 2177/17 (hrvatski jezik) 194Одлука број АП 2177/17 (српски језик) 197



Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretarka Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Gordana Živković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: "Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Jasmin Muminović -Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište 2019. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 240,00 KM

Documents

Број 37sllist.ba/glasnik/2019/broj037.pdf · (3) Pojam "država", u svrhu primjene stava (2) ovog člana, obuhvata i teritorijalne vode te države. Član 6. (Roba koja je proizvedena