BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 319 �� ^ETVRTAK 14. MART 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

BBBB EEEE TTTT OOOO NNNN SSSS KKKK IIII ZZZZ IIII DDDD OOOO VVVV IIII[[[[ TTTT IIII TTTT EEEE OOOO DDDD PPPP OOOO PPPP LLLL AAAA VVVV EEEE

ODMI^U RADOVI NA NOVOM SISTEMU ODBRANE NA CRNICI

Sigurnost stanovni{tva na prvom mestu ��Strana 4.

NA INICIJATIVU PARA]INA PREKO

ZAJEDNICE OP[TINA CRNE GORE

��Strana 2.

DELEGACIJA PQEVQEPOSETILA PARA]INFFIINNAANNSSIIRRAAWWEE PPRROOJJEEKKAATTAA UU KKUULLTTUURRII

PODR[KA AKTERIMAKULTURNOG @IVOTA

UU ““PPEETTRRUUSSUU”” 7733 IIZZLLAAGGAA^̂AA IIZZ SSRRBBIIJJEE II RREEGGIIOONNAANAJBOQI NA MANIFESTACIJI U TRE[WEVICI

��Strana 6.

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN PPPP RRRR EEEE PPPP OOOO ZZZZ NNNN AAAATTTT QQQQ IIII VVVVPPPP OOOO ““““SSSS AAAA LLLLOOOO NNNN UUUU VVVV IIII NNNN AAAA””””

��Strana 10.

““VVIINNSSKKII BBAALL”” PPOODDSSTTIICCAAJJ ZZAA KKVVAALLIITTEETT

��Strane 9. i 11.

~etvrtak 14. mart 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Dnevni red 53. sedniceSkup{tine op{tinesadr`ao je u pisanomsazivu dve ta~ke, ali je nasamoj sednici, na predlogOp{tinskog ve}a, dopuwensa jo{ tri. Kako skup{tin-ska ve}ina nije prihvati-la predlog petoriceodbornika: Milana Ili}a,Radi{e Savi}a, Neboj{eSimi}a, Danijela Mileti}ai Gorana Dini}a, da se udnevni red uvrsti ta~ka ostatusu direktora Centraza socijalni rad i situaci-ja u vezi imenovawavr{ioca du`nosti oveustanove, odbornici su,nakon neizglasavawa ovogpredloga, utvrdili dnevnired od pet ta~aka.Prve dve usvojene su bezrasprave, pa je ve}inaodbornika donela odluku opristupawu promeniStatuta op{tine i odlukuo izmeni i dopuni odluke

o lokalnim komunalnimtaksama.U vezi tre}e ta~ke,

p r o { l o g o d i { w e gizve{taja o stawu bezbed-nosti saobra}aja na teri-toriji op{tine, za re~ sejavio odbornik SvetislavMladenovi} koji je rekaoda je deo Vrap~anske ulicenajmawe bezbedan, da je totranzitna ulica u kojojje ve} bilo saobra}ajnihnezgoda sa smrtnimishodom; ukazao je i naodre|eni problem parki-rawa, te apelovao dastru~na komisija iza|e nateren i vidi {ta se mo`eu~initi.Na mogu}e re{ewe ukazaoje Du{an Ili}, predsednikop{tinskog Saveta zabezbednost saobra}aja. Onje objasnio da su uliceVrap~anska, Fran{e dePerea, \ura|a Brankovi}ai Vidovdanska budu}a trasa

dr`avnog puta, zbog ~ega jerazgovarao sa “PutevimaSrbije”, nadle`nim zadr`avne puteve, a krozure|ewe tehni~ke doku-mentacije posebno je pre-do~eno da se obradi prob-lem Vrap~anske ulice.Ili} je jo{ rekao da }e severovatno re{avati iraskrsnica kod takozvanePajine kafane jer je ublizini pru`ni prelaz.Odbornici su potom usvo-jili izve{taj o stawubezbednosti saobra}aja uop{tini, a zatim i posled-we dve ta~ke: informa-ciju o stepenu uskla|enos-ti planiranih i realizo-vanih aktivnosti iz pro-grama poslovawa javnihpreduze}a, dru{tava kap-itala i drugih oblikaorganizovawa, a ~iji jeosniva~ op{tina Para}in,za pro{lu godinu, i anal-izu poslovawa tih javnih

preduze}a sa preduzetimmerama za otklawaweporeme}aja u poslovawu.Od ukupno ~etiri javna

op{tinska preduze}a, uobjediwenoj raspravi o ovedve ta~ke bilo je re~isamo o “Poslovnom cen-tru”. Odbornik GoranDini} (JS) komentarisao jesprovo|ewe programa“Poslovnog centra”, wegoveniske prihode pro{legodine i op{tinske sub-vencije koje dobija, nakon~ega je {ef odborni~kegrupe “Samostalninapredwaci” Jovica Raji}objasnio da su podr`aliprogram “Poslovnog cen-tra” jer je preduze}e po~elosa konkretnim aktivnos-tima poput dimwi~arskihusluga, kupuje opremu, te daPC planira da se ubudu}esamostalno finansira, bezsubvencija iz buxeta. Usvajawem ove dve posled-we ta~ke drugo februarskozasedawe Skup{tineop{tine Para}in jezavr{eno. Z. Ra{i}

Inicijativi op{tinePara}in, upu}enoj prekoZajednice op{tina CrneGore za uspostavqawesaradwe sa nekom odtamo{wih op{tina, odaz-vala se op{tina Pqevqa.Tim povodom delegacija tenajsevernije crnogorskeop{tine, na ~elu sapredsednikom Mirkom\a~i}em, 8. marta borav-ila je u Para}inu radirazgovora o razli~itimmogu}nostima saradwe, au narednom periodu, akose proceni da je to odinteresa za gra|ane obeop{tine, kako je rekaoSa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine doma}ina,krenu}e se u realizacijute saradwe koja podrazume-va potpisivawe formal-nih sporazuma.- Op{tina Para}in

sara|uje sa vi{e op{tinana prostoru zapadnogBalkana, imamo potpisanesporazume jo{ iz vreme-na biv{e Jugoslavije saKrapinom, MurskomSobotom, Jablanicom izBiH, tako|e smouspostavili saradwu i saop{tinom Kotor Varo{ uRepublici Srpskoj, sa[tipom iz Makedonije, asada smo uputili pozivZajednici op{tina CrneGore da nam se javilokalna samouprava kojabi `elela saradwu, objas-nio je Paunovi}, isti~u}ida je namera Para}inada uspostavi kontakte saop{tinama iz okolnih ibliskih zemaqa gde nepostoji velika jezi~kabarijera, a koje su naistom putu pristupawaEvropskoj uniji, u ciqu

kulturne, prosvetne,privredne saradwe, radirazmene iskustava i uvo|ewu lokalnih samoupra-va i tako|e mogu}e sarad-we na evropskim i drugimprocesima.Mirko \a~i}, predsednikop{tine Pqevqa,izra`avaju}i zadovoqstvoboravkom u na{em gradu,rekao je da veruje da }ePara}in i Pqevqa bitibrzo u prilici da pot-pi{u odgovaraju}i doku-ment, povequ o partner-stvu, bratimqewu.- Inicijativa je krenu-

la od op{tine Para}inpreko Zajednice op{tinaCrne Gore i mi smo jeveoma rado prihvatili.Pre nego {to smo izgov-orili “da”, konsultovalismo malo podatke nainternetu, videli da u

toj konekciji mo`e bitidosta toga zajedni~kog.Predpristupni fondovi suveoma zanimqiva oblastza saradwu, to mo`e bitizna~ajno i jednima i drugi-ma, kao i saradwa u privre-

di, rekao je, izme|u osta-log, \a~i}, predstavqa-ju}i potom privredne,{umske i druge potencijalesvoje op{tine sa 30.000stanovnika, poznatoj potermoelektrani Pqevqa.

Mogu}nosti za saradwusvakako postoje i u kul-turi, obrazovawu, sportu,me|u mladima... a prvaposeta bila je dobra pri-lika za po~etak tih raz-govora. Z. Ra{i}

POSLEDWEG DANA FEBRUARA ODR@ANA 53. SEDNICA SO PARA]IN

IZMEWENA ODLUKA O KOMUNALNIM TAKSAMAIzme|u ostalog, doneta je i odluka o pristupawu promeni Statuta op{tine

USKLA\IVAWE

SA ZAKONOM

Odluka o lokalnimkomunalnim taksamaizmewena je zboguskla|ivawa sa Zakonomo naknadama zakori{}ewe javnihdobara, a pre usvajawaizmena i dopuna odluke,odr`ana je javna raspra-va, nakon ~ega je pred-log odluke utvrdiloOp{tinsko ve}e i uputi-lo ga odbornicima.

NA NA[U INICIJATIVU PREKO ZAJEDNICE OP[TINA CRNE GORE

DELEGACIJA OP[TINE PQEVQA POSETILA PARA]INBila je to prilika za razgovor o mogu}nostima saradwe dve op{tine

Zakqu~no sa 8. martom,izme|u dva broja “Biltena”odr`ane su tri sedniceOp{tinskog ve}a, a neko-liko predloga odlukautvr|eno je i upu}enoSkup{tini.Sa osmomartovske sednice

odbornicima je upu}en pred-log odluke o izmeni i dop-uni Statuta op{tine kojije prethodno bio na javnojraspravi, zatim predlog ovo-godi{weg programa podr{keza sprovo|ewe poqoprivrednepolitike i politike ruralnograzvoja, te finansijskiizve{taj o realizaciji pro-gramskih aktivnosti Crvenogkrsta u 2018. godini.Predlog odluke o naknadamaza kori{}ewe javnihpovr{ina Ve}e je Skup{tiniuputilo 5. marta, tako|e jetada data saglasnost napravilnik Centra za soci-jalni rad o uslovima i na~inuostvarivawa prava na pomo}za unapre|ewe uslovastanovawa i re{avawe stam-benog pitawa korisnicimau stawu socijalne potrebe.Na 310. sednici, odr`anoj

27. februara, Op{tinskove}e donelo je odluku dauputi pismo Ministarstvuza rad, zapo{qavawe, bora~kai socijalna pitawa povodomdopisa tog ministarstva od12. februara ove godine.

Op{tinsko ve}e u pismuobave{tava Ministarstvo daOp{tina Para}in nije uprethodnom periodu uputilazahtev za saglasnost za imen-ovawe Danijele Simi} zavr{ioca du`nosti direkto-ra Centra za socijalni radu Para}inu, te da shodnotome, tra`i od Ministarstvada na uvid dostavi dokumentna osnovu koga je data saglas-nost jer smatra da se mo`daradi o la`noj predstavci.Op{tina Para}in je,

ina~e, ovom ministarstvu 1.novembra 2017. uputilazahtev za davawe saglas-nosti za imenovawe OlgiceStoj~i}, diplomiranog soci-ologa, za vr{ioca du`nos-ti direktora te ustanove,sa potrebnom dokumentacijomi mi{qewem Upravnog odb-ora. Kako odgovor na zahtevod 1. novembra 2017. nijestigao, 5. januara 2018.predsednik op{tine se obra-tio ministarstvu radi dobi-jawa odgovora, te Op{tinskove}e sada, ovim pismom,tra`i da Ministarstvo objas-ni razloge zbog kojihop{tina Para}in, u prethod-nom periodu, nije dobilatra`enu saglasnost za kan-didata za vr{ioca du`nosti,kao i to zbog ~ega nije dobi-jen nikakav odgovor.

Z. Ra{i}

USVOJENO VI[EPREDLOGA ODLUKA

RAD OP[TINSKOG VE]A IZME\U DVA “BILTENA”

Predsednik op{tine Pqevqa Mirko \a~i} i Sa{a Paunovi}

Skup{tinska ve}ina efikasnoje usvojila svih pet ta~aka

~etvrtak 14. mart 2019. 3Aktuelno Bilten

Veliki broj Para}inacaokupio se pro{log petka, 8.marta, na tre}em gra|anskomprotestu "1 od 5 miliona"u centru grada, a svojenezadovoqstvo dr`avnomvla{}u prvi put su pokaza-li i organizovanom {etwomglavnom ulicom, do auto-buske stanice. Okupqenima su se obratiliglumac BranislavTrifunovi} i muzi~ar ipisac Marko [eli}Mar~elo, ina~e ro|en uPara}inu. Trifunovi} je,izme|u ostalog, rekao daje do{ao u Para}in "da sesvi zajedno zapitamo za{tosmo dozvolili da Srbijomdanas vladaju qudi koji supozivali u ratove, qudikojima ni na{i `ivoti nezna~e ni{ta…" On je rekaoda je narod ja~i od svakoglidera, od svakog diktato-ra, od svih onih koji kupu-ju diplome, koji prete,ucewuju, koji dele otkaze akone mislite kao oni… Mar~elo je naveo da je Osmimart “dan kada se podse}amoda smo svi jednaki, odnosno,trebalo bi da jesmo i da jeborba za dostojanstvo i qud-sku ~ast zavr{ena”.

- Ali nije. Mi smo seovde okupili zato {tonismo jednaki, mi nismo~ak ni gra|ani ovog vekave} smo u pro{lom veku,u devedesetim godinamakoje su se vratile na ~elusa istim qudima, imenomi prezimenom, kazao je idodao "da se, ipak, svise}amo i prethodne vlastikoja je svojim pona{awemizatkala crveni tepih zadolazak Vu~i}a na vlast,zato i sada u svom graduponavqam: lustracija iZakon o poreklu imovine

moraju se odnositi na sve,i na vlast i opoziciju,bez razlike".

Nakon obra}awaTrifunovi}a i [eli}a

okupqeni Para}incikrenuli su u {etwuglavnom ulicom, a govor-nici su potom odr`alitribinu u Kulturnom cen-tru ~ija su tema biligra|anski protesti.Podr{ku tre}em protestu,kako je re~eno, dali suotpu{teni radnici"Srpske fabrike stakla",a gra|ani su mogli da pot-pi{u “Sporazum sa naro-dom”, {to zna~i prih-vatawe ciqeva radi kojihse protesti i organizuju.

Z. Ra{i}

U Ulici BrankaRadi~evi}a u Stri{komnasequ izvode se radovikoji prethode asfalti-rawu u delu koji jeimovinski re{en.

Obilaze}i ovogradili{te protekle sed-mice, ~elni ~ovekOp{tine Sa{a Paunovi}je podsetio da je u ovojgodini planirana rekon-strukcija i izgradwa 24gradske i prigradskeulice. U toku su radovina rekonstrukciji delaUlice cara Du{ana ukom je pro{le godinezamewena vodovodnamre`a, a od ulica uprigradskim naseqimagrade se Stri{ka uRibnici - preko pruge i[ava~ka u MZ Dankovo.- Posle vi{e godina

pauze radovi kre}u i uStri{kom nasequ i to udelu ulice u kom smore{ili imovinske prob-leme. Re~ je o UliciBranka Radi~evi}a u kojoj}e biti izgra|en deokolovoza, sli~no kao uRibnici gde gradimo ulicuu delu gde smo re{iliimovinske probleme, ali taulica ne}e biti direktnopovezana sa slede}om

asfaltiranom ulicom jeru tom me|uprostoruimovinski problemi jo{nisu re{eni, kazao jePaunovi}.Kada je re~ o prigradskimnaseqima, radovi uskorokre}u i u drugim delovi-ma Para}ina. Bi}e rado-

va u nasequ Cara Du{anabez broja, zatim u @i~kojulici u nasequ CariceMilice-jug, naKara|or|evom brdu, te unasequ @abare u MZ"Branko Krsmanovi}", upreostalom delu Moravskeulice koja se oslawa na

[umadijsku, gde sutako|e re{eni imovin-ski problemi.U samom Stri{kom

nasequ slede radovi naizgradwi preostalevodovodne mre`e uslede}oj paralelnoj uli-ci prema glavnom putuza Stri`u i izgradwakanalizacije preostalogdela ulice prema Tekiji,precizirao je Paunovi}.Imovinski problemi

su glavni faktor kojiusporava izgradwuinfrastrukture u pri-gradskim naseqima, ada su gra|ani imalirazumevawa, do sada bi

ve} sva prigradska naseqagra|ena bez urbanisti~kihdozvola imala asfalt,vodu i kanalizaciju.- Ovim tempom rada

zavr{i}emo poslove za 3do 4 godine, ali sve tozavisi iskqu~ivo od pre-dusretqivosti gra|ana ure{avawu imovinskihproblema, kazao jePaunovi}, zamoliv{i iovom prilikom gra|aneda se odazivaju pozivimaop{tinskih slu`bi i dadaju saglasnost za izgrad-wu infrastrukture.

M. Stojanovi}

Nakon obrazlo`ewakoje je dao na~elnikOdeqewa za finansijei buxet, ~lanoviOp{tinskog ve}a su11. marta usvojili iuputili odbornicimana dono{ewe izmene idopune odluke o ovo-godi{wem buxetuOp{tine - prvi rebal-ans.U pitawu je tehni~kirebalans proistekaoiz obaveze da se sred-stava koja su dobijenakrajem pro{le godineiz me|unarodnihdonacija rasporede uteku}oj godini, uzistovremeno dodatnoraspore|ivawe neu-tro{enih donatorskihsredstava iz prethodnihgodina. Drugi ozbiqni-ji razlog za rebalanssu dve sudske presudekoje optere}uju buxetpo nekim davna{wimimovinskim sporovima, arebalansom su obuhva}enei kasnije promenenastale od januara 2019.godine, tako da }e posleprvog rebalansa po svimizvorima finansirawabuxet iznositi1.903.695.889 dinara.Nakon {to su predlogizmene buxeta uputiliSkup{tini, ve}nici suza Skup{tinu utvrdilii predlog odluke oanga`ovawu eksterne

revizije zavr{nog ra~unabuxeta za pro{lu godinu,po dobijenoj saglasnostiDr`avne revizorskeinstitucije, a odmahzatim i nacrt kadrovskogplana op{tinskih upra-va.Ve}e je tako|e usvoji-

lo i uputilo Skup{tiniprogram rada Centra zasocijalni rad sa ovogo-di{wim finansijskimplanom prihoda i rasho-da, te izmewen akcioniplan za projekatpodr{ke socijalneinkluzije Roma za 2019.godinu, zbog nastaletehni~ke gre{ke.

Z. Ra{i}

NA TRE]EM PROTESTU "1 OD 5 MILIONA" GOVORILI TRIFUNOVI] I MAR^ELO

GRA\ANI NEZADOVOQNIDR@AVNOM VLA[]U

Nezadovoqstvo su iskazali i prvom protestnom {etwom koje }e ubudu}e biti svakog petka

DRUGI PROTEST

Nedequ dana ranije,1. marta, na drugomprotestnom okupqawugovorio je nastavnikfizi~kog vaspitawaMilivoje Milojkovi},kojom prilikom su inajavqene budu}e {etwesvakog petka od 18 sati.

ZADOVOQNI ME[TANIN

Jedan od stanovnika Ulice Branka Radi~evi}aobja{wava da je ku}u legalizovao tek pre tri ili~etiri godine, ali da infrastrukturu ima - vodu,kanalizaciju, a uskoro }e dobiti i asfalt.- Ovde `ivim 35 godina i mogu da ka`em da nisamo~ekivao ovaj tempo izgradwe. Jo{ da me zdravqeposlu`i, pa da u`ivam, ka`e zadovoqni me{tanin.

PO^ELI INFRASTRUKTURNI RADOVI U DELU ULICE BRANKA RADI^EVI]A

GRADI SE ULICA U STRI[KOM NASEQUPredsednik Paunovi} pozvao je gra|ane da iza|u u susret op{tinskim slu`bama pri re{avawu imovinskih problema

IZMENE ODLUKE O BUXETU NA SEDNICI VE]A

PRVI REBALANSUPU]EN SKUP[TINIPosle wegovog dono{ewa, buxet

Op{tine }e iznositi ne{to preko 1,9milijardi dinara

“TIBET MODA”

TRA@I RADNIKE

Neuobi~ajeno, turskatekstilna fabrika kojaradi u ]upriji, “Tibetmoda”, zatra`ila je odop{tine Para}in pomo}u pronala`ewu novihradnika, pa je taj zahtevrazmatran na Ve}u.Zakqu~eno je da }eOp{tina pru`itipodr{ku poslodavcu kojitra`i radnike, aobrati}e se Regionalnojagenciji za ekonomskirazvoj [umadije iPomoravqa kako biAgencija predlo`ilana~in informisawagra|ana da ima posla uovoj fabrici.

DONACIJA EVROPSKE UNIJE PREKO SKGO

VOZILO ZA POTREBEINKLUZIJE ROMA

Stalna konferencijagradova i op{tina (SKGO)u sklopu Programa"Podr{ka EU inkluzijiRoma", organizovala je 11.marta u Beogradu sve~anudodelu 30 vozila gradovi-ma i op{tinama koji ima-ju uspostavqene mobilnetimove za inkluziju Roma.

Vozila je doniralaEvropska unija, donaciju jedobila i op{tinaPara}in, a kqu~eve jeprimio Tomislav [aleti},zamenik predsednikaOp{tine. Za potrebe ovihmobilnih timova lokalnesamouprave su dobile ipo jedan laptop. R.B.

~etvrtak 14. mart 2019.4 InfrastrukturaBilten

Radovi na obalama reke uokviru projekta odbranePara}ina od velikih vodaCrnice odvijaju se na ne-koliko mesta u gradu, anajvidqivija je izgradwabetonskih za{titnih zido-va na razli~itim lokaci-jama, koja te~e vrlo inten-zivno.Zidovi se grade od mostakod sredwih {kola ka“^okolendu”, na potesu odKluba za stare sa desne ileve strane ka Bazenu“Presti`” i daqe ka mo-stu u Nemawinoj ulici,rekao je Milo{ Tomi},koordinator ovog projek-ta. Oni su razli~ite vi-sine u razli~itim delovi-ma toka reke, naj~e{}e suna zelenom pojasu kako bise dobila ve}a propusna

mo} prilikom poplavnogtalasa. Me|utim, u stro-gom centru grada, od Klubaza stare ka mostu u Nema-winoj je naju`i deo reke, aobjekti izlaze gotovo nasamu obalu pa im se zidomne mo`e zatvoriti pristup,obja{wava Tomi}, dodaju}ida }e zbog razli~ite visi-ne zidova i same obale,staze, odnosno {etali{tebiti podignuto u tom delu,u zavisnosti od projekta.

Tomi} je jo{ podsetio daje prema prvobitnom pro-jektu visina zidova napojedinim mestima bilaplanirana ~ak na dva me-tra, ali je Op{tina tra-`ila da budu ni`i i uskladu sa postoje}im ambi-jentom u gradskom delu,tako da je visina 80 cen-timetara na {etali{tuod sredwih {kola doSpomenika BrankuKrsmanovi}u i tu zidovi

ne mewaju celokupan izgled.Me|utim, u delu obale izaKluba za stare do mosta uNemawinoj nije mogu}edrugo re{ewe osim iz-gradwa zida do same reke.Osim zidova, ima i drugihradova, pa tako izvo|a~kod `elezni~kog mostaradi u betonu na oba-loutvrdama, te~e rekon-strukcija postoje}ih, radi se

nadvi{ewe i postavqaweobalnih zidova na obe stra-ne reke radi pristupa odr-`avawu obala i same reke.- Nastavqaju se radovi ina delu od mosta u Nema-winoj do auto-puta, radi seutvr|ivawe obale i plani-ra ure|ewe kejske staze saleve strane, pored Jagod-waka. Ona }e se kasnijeure|ivati i ozelewavati,

kao i deonica od auto-pu-ta ka mesnoj zajednici Gla-vica, sa obaloutvrdom u be-tonu. O~ekuje se novo re-{ewe leve obale reke uGlavici i zavr{etak rado-va do starog `elezni~kogmosta, uz uklawawe po-stoje}eg mosta koji je bioveliki problem za popla-vu 2014. godine, objasnioje Tomi}.Na lokaciji kod sredwe

{kole zavr{ni radovipredstavqaju izlivawe zi-dova od mosta u sredwoj{koli do mosta kod “^o-kolenda”, a zatim }e bitinapravqene staze uz kej i{etali{te koje }e se oze-leniti postepeno. Na tajna~in {etali{te }e dobitiu estetskom smislu.

N. Stankovi}

Povoqni vremenskiuslovi omogu}ili supo~etak i zavr{etak rado-va na prilazima dve zgradekoji su obe}ani na zborovi-ma o planirawu op{tin-skog buxeta i u direktnomkontaktu sa gra|anima.Nakon zavr{etka posla uUlici cara Du{ana, pop-lo~avawe je zavr{eno ioko zgrade izme|uDeligradske i Ulice caraLazara u MZ "Centar", anovoizgra|eni prilazobi{ao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tine.- Zgrada kod koje je

sagra|en prilaz sa jedne

strane izlazi na Ulicucara Lazara, sa drugestrane na Deligradskuulicu, a u istom blokupre nekoliko mesecizavr{en je prilaz jednomod ulaza zgradi uVidovdanskoj, gde su ve}ranije izvo|eni radovi.Ove godine smo zavr{iliono {to je ranije biloplanirano kada je re~ oprilazima u bloku zgradakoje izlaze na Vidovdansku,Deligradsku, Ulicu caraLazara i MajoraGavrilovi}a. Ovde imajo{ dosta posla budu}i daima zgrada gde parcele

nisu mogle da budu pre-ba~ene na op{tinu dugovremena do dono{ewa novogPlana generalne regu-lacije. Vodile su se naFabriku {tofa u ste~aju,jedan deo je kona~no re{enproteklih meseci, teo~ekujem da }emo u nared-nom periodu imati jo{radova kada je re~ oizgradwi prilaza za drugestambene zgrade, kazao je,izme|u ostalog, Paunovi}.U ovoj godini bi}e ugo-

varawa jo{ dosta poslovana ure|ewu javnihpovr{ina i izgradwi tro-toara, ima i poslova koje

treba zavr{iti po ugov-orima iz prethodne godine,tako da }e u narednih god-inu dana biti ispuwenasva obe}awa kako sa zboro-va gra|ana, tako i onadata u direktnim razgov-orima jer mnogo gra|anazaista tra`i re{avaweproblema javnih povr{ina,posebno u okolini {kola,na prometnim saobra}ajni-cama. M. Stojanovi}

U Dowem Vidovu i Dowoj Mutnici ve} neko-liko godina traju radovi na izgradwi fekalnekanalizacije. U Dowem Vidovu u pro{loj godi-ni izgra|eno je 2.650 metara kanalizacije u dveulice.- Izgradwa jo{ uvek nije u potpunosti zavr{e-na, ali me{tani ovog dela sela za otprilike me-sec dana mogu o~ekivati da svoja doma}instva po~-nu da prikqu~uju na mre`u. Uslova za prikqu-~ewe ima jer rekonstruisana crpna stanica toomogu}ava, ka`e Neboj{a Simi}, direktor JP“Vodovod”.U Dowoj Mutnici je situacija druga~ija. Tamoje tokom pro{le sezone izgra|en kanalizacio-ni vod du`ine 645 metara u jo{ jednoj seoskojulici, ali bez rekonstrukcije mokrog poqa i sa-nirawa postoje}eg klizi{ta doma}instva nemogu biti prikqu~ena.Izgradwa fekalne kanalizacije spada u najsku-pqe infrastrukturne radove i u seoskim mesnimzajednicama gradi se etapno, u srazmeri sa vi-sinom raspolo`ivih sredstava za izgradwu in-frastrukture. Kad je re~ o izgradwi crpnestanice na glavnom kanalizacionom vodu Para-}in-Drenovac, kod Ratara, prema re~ima Neboj-{e Simi}a, direktora “Vodovoda”, u zavr{nojje fazi. Pu{tawe u rad te crpne stanice omo-gu}i}e prikqu~ewe poslovnih objekata du` re-gionalnog puta ka Drenovcu na ovaj kanalizaci-oni vod. M.S.

PUNIM TEMPOM TRAJU RADOVI NA OBALAMA I U KORITU CRNICE NA NEKOLIKO LOKACIJA

BBBB EEEE TTTT OOOO NNNN SSSS KKKK IIII ZZZZ IIII DDDD OOOO VVVV IIII [[[[ TTTT IIII TTTT EEEE OOOO DDDD PPPP OOOO PPPP LLLL AAAA VVVV EEEENa delu reke iza Kluba za stare do mosta u Nemawinoj ne postoji drugo re{ewe za izgradwu zidova osim do same reke

ZBOG ^EGA ZIDOVI UZ REKU?

Tok reke je naju`i u delu od zgrade Kluba za stareka stadionu “Borac”, velika krivina kod Hotela“Petrus” usporava protok vode, a objekti u tompotesu izlaze skoro na samu obalu, zbog ~ega nije bilomogu}e drugo re{ewe osim izgradwe zidova uz samureku. [etali{te }e, me|utim, biti podignuto, takoda }e izgled biti druga~iji nego sada. U pitawu je,ina~e, projekat dr`avnog JVP “Srbijavode”, koje jei nadle`no za upravqawe vodotokovima prvog reda.

AKTUELNI RADOVI

Kako saznajemo uUpravi za investicije iodr`ivi razoj, u toku suradovi na izgradwipe{a~kih staza unutarde~jeg igrali{ta uUlici Ru|eraBo{kovi}a u MZ "11.Kongres". Istovremeno,na zahtev stanovnikaUlice Sutjeske (MZGlo`dak) gradi se pri-laz, kao i u delu Ulicevojvode Mi{i}a u blizi-ni parkirali{ta kafi}a"Apis", a slede radovina poplo~avawu tro-toara u Ulici Todoraod Stala}a.

DNO CRNICE KROZ GRAD BI]E U KAMENU

Rok za zavr{etak projekta hitnih radova na Crnicije produ`en do kraja godine. Posledwi }e bitiradovi u malom, odnosno minor koritu, gde }e se gra-diti kineta i to od `elezni~kog mosta do iza mosta kod“Presti`a”. Kineta }e biti du`a i {ira od sada{we,dno korita bi}e u kamenu i betonu. Tako|e, bi}e ura-|eno izmuqivawe i ~i{}ewe celog korita reke.

IZGRADWA KANALIZACIJE U

DOWEM VIDOVU I DOWOJ MUTNICI

DOWOVIDOVCIMAUSKORO PRIKQU^CI

ZAVR[ENA IZGRADWA PRVIH JAVNIH POVR[INA U 2019.

ISPUWENO OBE]AWE STANARIMA DVE ZGRADENakon prilaza za zgradu u Ulici cara Du{ana, problem je re{eni za zgradu izme|u Deligradske i Cara Lazara

Radovi na Crnici su po obimunajve}i u proteklih nekoliko

decenija u na{oj op{tini

Prilaz zgradi uUlici cara Du{ana ...i u Cara Lazara

~etvrtak 14. mart 2019. 5Infrastruktura Bilten

U delu Ulice Dragosla-va Marinkovi}a u nasequDankovo ove sedmicezavr{ava se rekonstruk-cija vodovodne mre`e.Ukupno je zameweno 240metara cevi, obavqeno jei prepovezivawe mre`ei prikqu~aka, a radove jeizveo JP “Vodovod” uokviru programa unapre-|ewa vodosnabdevawa, na-stavqaju}i pro{le godi-ne zapo~et posao zamenedotrajale vodovodne mre-`e u gradu.Po~etak radova je u prat-wi Neboj{e Simi}a, di-rektora “Vodovoda” ipredstavnika Uprave zainvesticije i odr`ivi

razvoj obi{ao Sa{a Pa-unovi}, predsednik op-{tine, koji je tom prili-kom podsetio da se, usklopu projekta unapre|e-wa vodosnabdevawa u na-{oj op{tini, pored rekon-strukcije vodovodne mre-`e ovog trenutka graditre}i bunar od ukupno{est planiranih.- Uskoro bi trebalo da

krene zamena glavnog ce-vovoda, a ugra|uju se iventili sa daqinskim o~i-tavawem na glavnim lini-jima za dopremawe vode doPara}ina i ]uprije, {toje ozbiqno unapre|ewesistema i izgradwa veli-kih objekata koji su bit-

ni za vodosnabdevawe Pa-ra}ina. Kada je re~ o za-po~etim bunarima, oni}e biti zavr{eni tokomleta, a cevovod koji se me-wa je veliki dugogodi-{wi problem na{e op-{tine zbog koga smo ima-li i velike probleme predva leta, kada je bila ve-lika vru}ina i kada nijebilo dovoqno vode u gra-du i selima koja se snab-devaju iz gradskog vodovo-da, kazao je Paunovi}.On je dodao da nakon

okon~awa svih poslova naizgradwi planiranih obje-kata za vodosnabdevawe,na{ grad vi{e ne}e ima-ti nesta{icu vode kakvusmo imali pre dve godi-ne, kada je leto bilo iz-uzetno su{no.- U svim ulicama u ko-

jima se obavqa zamena vo-dovodne mre`e usledi}erekonstrukcija ulica, nemo`da istog trenutka, ali

u toku godine planiramozamenu kolovoza u uli-cama u kojima se radi re-konstrukcija vodovodnemre`e, {to zna~i da }ebiti dosta asfaltirawaulica u gradu kad je re~o starim ulicama gde me-wamo vodovodnu mre`u, abi}e i izgradwe novihulica u prigradskim nase-qima, saop{tio je jo{Paunovi}.U Dankovu, posle zame-

ne vodovodne mre`e udelu DragoslavaMarinkovi}a, u tom delusledi rekonstrukcija ko-lovoza; planirano je ugo-varawe ovih radova u Kaj-mak~alanskoj ulici, aizgradwa ulice traje uStri{koj, u Ribnici.Gradi se i [ava~ka uli-ca u Dankovu. To su pri-gradske ulice u kojimasu imovinski problemire{eni i koje mogu da segrade. M. Stojanovi}

U delu Ulice cara Du{a-na od raskrsnice sa Ulicomglo`da~ki venac do wenogspajawa sa Ulicom knezaMihajla, podizawem posto-je}eg kolovoza i zemqanimradovima po~ela je rekon-strukcija, koja podrazume-va novu tampon zonu i as-faltirawe. U pitawu je de-onica koja mnogo zna~istanovnicima mesnih za-jednica “Glo`dak” i “11.kongres” s obzirom da vo-di do saobra}ajnica premacentru grada. Da pojasnimo,radovi se izvode od {kole“Mom~ilo Popovi} Ozren”pa do blizine marketa “Va-loga”. Kako je ranije najavqeno,ovi radovi po~eli su ~imsu se stekli vremenskiuslovi jer je pro{le godi-ne u tom delu ve} zamewe-na vodovodna mre`a.

Obilaze}i gradili{te,Sa{a Paunovi}, predsednikop{tine, uz podse}awe daje vodovodna mre`a u ovomdelu zamewena u okviru pro-jekta unapre|ewa vodosnabde-

vawa, rekao je da }e ta de-onica dobiti vrlo brzo i no-vi asfalt jer se i ona nala-zi u ovogodi{wem programuizgradwe i rekonstrukcije24 ulice u gradu i prigrad-skim naseqima.- Kad je re~ o Ulici caraDu{ana, to je bio dugogodi-{wi zahtev gra|ana Glo-`daka da se rekonstrui{e iovaj deo koji je u veoma lo-{em stawu, a osim izgradweprilaza zgradi, bi}e i zame-ne trotoara u delu ulicekoji se sada rekonstrui{e.Posle svih ovih radova, zna-

~i, gra|ani koji ovde `iveima}e i uredne trotoare,rekao je Paunovi}.Podsetimo, ranijih godi-na op{tina je finansira-la rekonstrukciju asfalt-nog kolovoza u ovoj uliciu delu od {kole “Mom~i-lo Popovi}” do de~jeg par-ki}a “Titov gaj”. A kad jeu pitawu ure|ewe javne po-vr{ine - prilaza zgradi,ono se tako|e radilo nazahtev wenih stanara i tiposlovi su ve} zavr{eni,odnosno okon~ani poplo-~avawem. M. Stojanovi}

Nakon postavqawa vi{emera~a protoka vode nakapta`i u Izvoru i kodglavnog rezervoara na Ka-ra|or|evom brdu, radniciJP “Vodovod” ugradili sudva takva ure|aja sa digi-talnim daqinskim o~itava-wem na izvori{tu Topliku Popovcu.Jedan }e meriti protok vo-de koja odlazi prema Fabri-ci cementa, dok }e drugio~itavati protok za doma-}instva u Popovcu, Buqa-nu, Zabregi i Stubici, s ob-zirom da se pomenute mesnezajednice snabdevaju vodomsa ovog izvori{ta.Mera~i za protok vode

ugra|eni su i na bunarimau Dankovu, Stri`i i Goru-wu, tako|e, mera~ je posta-vqen u Izvoru za mereweprotoka vode ka ovom selu,Gorwoj i Dowoj Mutnici

i ka Plani. Postavqawe mera~a je deodigitalizacije sistema upra-vqawa vodosnabdevawem,odnosno nadzora nammre`om, a ovi radovi se ta-ko|e odvijaju u okviru re-alizacije KFW programa. Kad je o izgradwi bunarare~, trenutno su u izgrad-wi ~etiri, od kojih dvaJP “Vodovod” gradi svo-jim sredstvima, a dva supo KfW programu. - O~ekujemo da ta ~etiribunara budu zavr{ena dokraja juna. Izda{nost sva-kog od wih bila bi oko 15litara vode u sekundi, {tozna~i da }e na{i gra|anisvake sekunde dobijati do-datnih 60 litara vode ukup-no, saznajemo od Neboj{eSimi}a, direktora JP “Vo-dovod”.

M. Stojanovi}

NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA VODOVODNE MRE@E U GRADU U OKVIRU VELIKOG PROJEKTA UNAPRE\EWA VODOSNABDEVAWA

NNNN OOOO VVVV AAAA MMMM RRRR EEEE @@@@ AAAA UUUU UUUULLLL IIII CCCC IIII DDDD RRRR AAAA GGGG OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV AAAA MMMM AAAA RRRR IIII NNNN KKKK OOOO VVVV IIII ]]]] AAAAPosao je priveden kraju ovih dana, a u narednom periodu se o~ekuje i rekonstrukcija kolovoza

ULICE U KOJIMA ]E BITI RADOVA

Posle ulica Tatar Bogdana i Cara Du{ana, Uli-ca Dragoslava Marinkovi}a je tre}a po redu u~ijim je delu zamewena vodovodna mre`a. Kakoje najavio direktor JP “Vodovod” Neboj{a Simi},tokom godine isti radovi bi}e obavqeni ujo{ nekoliko ulica u gradu - u Ulici Ivana Go-rana Kova~i}a i u delovima ulica Nikole Pa-{i}a, Bore Petrovi}a, Cerske i Kajmak~alanske- od pruge do stadiona “Tekstilac”.

GRA\ANI MALO DA SE STRPE

Deo Ulice cara Du{ana u kome se obavqa rekonstruk-cija zatvoren je za saobra}aj dok se posao ne zavr-{i, a stanovnicima }e ulazak u dvori{ta bitiote`an dok radovi traju, pa su potrebni raazume-vawe i strpqewe. Zasad nema zastoja u radovima,ali dinamika svakako zavisi najvi{e od vremen-skih prilika, koje sada izvo|a~ima idu na ruku.

PO^ELA REKONSTRUKCIJA PRVE GRADSKE ULICE U OVOJ GODINI

ASFALT ZA DEO ULICE CARA DU[ANARadi se potpuno nova tampon zona i kolovoz, a pre toga zamewena je vodovodna mre`a

DIGITALIZACIJA UPRAVQAWA

VODOVODNIM SISTEMOM U NA[OJ OP[TINI

MERA^I PROTOKAI NA TOPLIKU

Sa ovog izvori{ta snabdevaju se vodomcementara i nekoliko okolnih sela

U OBILASKU GRADILI[TA - predsednik op{tine Sa{a Paunovi} i Neboj{a Simi}

Rekonstrukcija ove ulice po~ela je zemqanim radovima

Po~etak radova na zameni vodovodne mre`e

~etvrtak 14. mart 2019.6 PanoramaBilten

Po redovnom op{tinskomkonkursu za projekte ukulturi ove godine finan-sira}e se i sufinansirati21 projekat, od ukupno 28prijavqenih. Sve~ano pot-pisivawe ugovora obavqenoje 7. marta u sali predsed-ni{tva, a ukupno je u tusvrhu izdvojeno 2,5 milionadinara. Prisutne je, uz ~estitke,pozdravio predsednikop{tine Sa{a Paunovi}.Prema ugovoru, projekatte~e od dana potpisivawai mora da se zavr{i ugodini potpisivawa, odnos-no do kraja decembra.

Dobitnici sredstava uiznosima od 30.000 do400.000 dinara su kul-turno-umetni~ka dru{tva,umetni~ka udru`ewa,kwi`evnici, slikari,prosvetni radnici, umet-ni~ki fotografi... OdKUD-ova, sredstva sudobili oni koji sukonkurisali - “Moravac”Gorwe Vidovo, “Bo`ikovo”Bo{wane, “BrankoKrsmanovi}” Para}in i“Spasovdanski vez”Drenovac. Me|u dobit-nicima su i udru`ewa:KK “Mirko Bawevi}”,Foto-kino klub “Para}in”

i Udru`ewe “Logos”Svojnovo.Sredstva za projekat u

kulturi, izme|u ostalih,dobila je i rukovodilacBaletskog studija “M”,Milica Kati}, koja vodiovu veoma popularnu de~ju{kolu.- U prethodnih godinu

dana na{a {kola bila jeveoma uspe{na na svet-skim i dr`avnim tak-mi~ewima, iz ~ega samshvatila da se Baletskomstudiju treba posvetitive}a pa`wa. Zato sam htelada projektom "Baletskopozori{te" poka`em pub-

lici da balet mo`e dabude veoma prijatan i zan-imqiv za gledawe i da muje mesto u redovnomgodi{wem repertoarupozori{ta, rekla jeKati}eva, dodaju}i daodobreni projekat startu-je krajem marta ukqu~ivawembaletske {kole u takmi~ars-ki deo koji je planiran zaovu godinu.Svi projekti u kulturi

koje je finansijskipodr`ala lokalnasamouprava obogati}e kul-turno-umetni~ki `ivotna{eg grada, {to je i biociq raspisivawa konkursa.

N. Stankovi}

Potpisivawe ugovora ododeli bespovratne pomo-}i u vidu paketa gra|evin-skog materijala i/ili ku}-nih aparata, odnosno na-me{taja, sa izbeglim iprognanim licima, oba-vqeno je 27. februara upredsedni{tvu Op{tine.Ugovori su potpisani sakorisnicima kojima su uPotprojektu 2 Regional-nog stambenog programakupqene seoske ku}e saoku}nicom, pa im se sadadodequje gra|evinski ma-terijal za popravku iliadaptaciju i/ili ku}niaparati, odnosno name-{taj za opremawe, sazna-li smo Ru`ice Brki}, ad-ministrativnog radnikakoji obavqa te posloveza povereni{tvo Komesa-rijata za izbegle i rase-qene (KIRS).Vrednost pomo}i je u

iznosu do 1500 evra, ugo-vori su potpisani sa osmo-ro korisnika, a nekolikodana kasnije i sa devetim.Ugovorom se defini{uprava i obaveze obe ugo-vorne strane, gra|evin-

ski materijal dopremi}ekorisnicima firmaNIPS iz Para}ina, iza-brana na tenderu, a zatim

}e op{tinska komisijaobi}i korisnike. Premaugovoru, korisnici su du-`ni da u roku od 60 da-

na iskoriste pomo}. Pro-jekat je obezbe|en sred-stvima Banke za razvojSaveta Evrope i Repu-blike Srbije, uz pomo}Komesarijata za izbegli-ce i Op{tine Para}in.Prisutne je, ina~e, po-

zdravio i Milo{ \ur|e-vi}, ~lan Op{tinskog ve-}a, koji je izrazio zado-voqstvo {to je u ime Op-{tine Para}in potpisaougovore sa osam porodicaza ovu bespovratnu po-mo}. N. Stankovi}

Zakqu~no sa 28. febru-arom, odnosno za prva dvameseca ove godine, Centarza socijalni rad primio jeukupno 6320 prijava doma-}instava za subvencijekomunalnih usluga - ra~unaza vodu i sme}e. Kraj feb-ruara bio je rok za pri-javqivawe kako bi se sub-vencije ostvarile, odnos-no ra~uni bili umaweni odpo~etka godine, ali zahteveje mogu}e podnositi idaqe, a pravo na subvencijuse u tom slu~aju ostvaru-je od meseca u kom se pod-nosi zahtev.Od ukupnog broja zahte-

va podnetih Centru zasocijalni rad za januar ifebruar, 1.770 odnosi se

na umawewe ra~una za vo-du i za izno{ewe sme}a uvisini od 95 odsto, dok jezahteva za subvenciju samoza utro{enu vodu u visi-ni od 40 odsto bilo znat-no vi{e - 4.550, jer sukriterijumi znatno bla`i. Pravo na subvencionisa-ne ra~une za vodu i sme}eu visini od 95 odsto ostva-ruju socijalno najugro`e-nije kategorije stanovni-ka na{e op{tine, dok pra-vo na umawewe ra~una zavodu u visini od 40 odstoostvaruju skoro sva doma-}instva, jer je najbla`ikriterijum da neko od~lanova porodice ne pla-}a godi{wi porez na do-hodak gra|ana. M.S.

Nosioci registrovanihpoqoprivrednih gazdin-stava u aktivnom statusuobrasce za upis ovogo-di{wih dr`avnih subven-cija po hektaru mogu pop-uniti u Uslu`nom cen-tru, na {alteru broj 14. Tu}e dobiti potrebnu pomo},nakon ~ega zahtev podnose

Upravi za trezor.Ove godine, osim 4.000

dinara po biqnoj strukturii |ubrivu, resorno min-istarstvo subvencionisa}ei gorivo, 60 litara sa 20dinara subvencija, ukupno1.200. Upis ovih subvencijaotvoren je do kraja apri-la. R.B.

Pre objavqivawa ovogo-di{weg konkursa za sufi-nansirawe lokalno zna~ajnihprojekata udru`ewa gra|anai nevladinih organizacija,obezbe|enog Regionalnimprogramom lokalnedemokratije na zapadnomBalkanu (ReLOaD), koji zajed-ni~ki sprovode para}inskaop{tina i UNDP, za zain-teresovane organizacijecivilnog dru{tva bi}e orga-nizovana trodnevna obuka. Pored ostalog, predavawa }ebiti posve}ena po{tovawune{to komplikovanije pro-

cedure aplicirawa zame|unarodna sredstva, poevropskim standardima, uskladu sa glavnim ciqemprograma, a to je transpar-entnije tro{ewe sredstavaopredeqenih projektima koji-ma se re{avaju problemilokalnog stanovni{tva. Obuke su najavqene za 18, 19.i 20. mart i trebalo bi dapomognu u pripremi kvalitet-nijih predloga projekata, ane{to kasnije bi}e organi-zovani i mentorski sastanciposve}eni projektnom buxe-tu i finansijama. R.B.

PRIJAVQIVAWE ZA SUBVENCIJE KOMUNALNIH USLUGA

PRIPREMA ZA KONKURS IZ PROGRAMA RELOAD

OBUKA ZA ZAINTERESOVANA UDRU@EWA

U OP[TINSKOM USLU@NOM CENTRU

OP[TINA DODELILA SREDSTVA ZA 21 PROJEKAT U KULTURI

PODR[KA AKTERIMAKULTURNOG @IVOTA

Nov~ano su podr`ana umetni~ka udru`ewa, KUD-ovi, umetnici razli~itih profila, prosvetni radnici...

PODR[KA

NASTUPIMA U

INOSTRANSTVU

Najve}u sumu, 400.000dinara, dobilo jeKulturno-umetni~kodru{tvo “Spasovdanskivez” iz Drenovca koje}e i ovog prole}a imatiturneju u Belorusiji, aza nastup u inos-transtvu, na svetskojizlo`bi u Parizu,odobren je projekatakademskom slikaruZoranu Ivanovi}u...

LAMINAT, CEMENT, OPREMA ZA KUPATILO...

Me|u potpisnicima ugovora je i Jovica [iki} iz Pa-ra}ina, koji se opredelio za gra|evinski materijal zaseosko doma}instvo u Le{ju. Kako je rekao, potrebni sumu laminat, cement i blokovi radi reparacije ku}e.Branka @elar, sa biv{im prebivali{tem u Gli-ni, Hrvatska, sada `ivi u Drenovcu, a odlu~ilase za opremawe kupatila, koga nema u ku}i. Kao pen-zioner ka`e da joj ova pomo} mnogo zna~i i da }edobiti i ne{to od bele tehnike.

U OKVIRU REGIONALNOG PROGRAMA STAMBENOG ZBRIWAVAWA IZBEGLIH I PROGNANIH

POTPISANI UGOVORI O DODELI POMO]IKorisnici kojima su kupqene seoske ku}e dobi}e gra|evinski materijal za adaptaciju, ku}ne aparate i name{taj

OBRASCI ZA SUBVENCIJEU POQOPRIVREDI

ZA DVA MESECA 6.320 ZAHTEVA

Centar za socijalni rad Para}in

Projekti po ugovorima potpisanim sa predsed-nikom op{tine realizova}e se do kraja godine

Osam ugovora potpisano je 27. februara, a naknadno jo{ jedan

~etvrtak 14. mart 2019. 7Panorama Bilten

Tribina “Za vi{e `e-na na mestima odlu~iva-wa” u okviru sastanka sapredstavnicama lokal-nih institucija i lo-kalnim politi~arkamaodr`ana je posledwegdana februara u zgradiOp{tine, u organizaci-ji Beogradskog fonda zapoliti~ku izuzetnost, aprisutnim odbornicama,direktorkama i drugimakterkama javnog `ivo-ta obratili su se Sve-tlana Stefanovi}, koor-dinatorka programaBFPE u okviru kog jetribina organizovana iSa{a Paunovi}, pred-sednik na{e op{tine.O rodnoj perspektivi irodnoj ravnopravnostiu op{tinama i grado-vima govorile su Vi{waBa}anovi} iz @enske plat-forme za razvoj Srbije iJelena Kotevi}, povere-nica za za{titu ravno-pravnosti, a zatim se raz-govaralo na temu “@ene upolitici”.Kako je rekla Jelena Ko-tevi}, predstavqeni su re-zultati istra`ivawa u lo-kalnim samoupravama u to-ku 2017/18. godine o zastu-pqenosti polova u 169 op-{tina. To je ukazalo na ve-liki problem u nedostat-ku `ena na mestima odlu-~ivawa na lokalu, dok je na

republi~kom nivou situa-cija znatno boqa jer jena mestu premijera `ena,

kao i na mestu predsedni-ka Narodne skup{tine, aima ih i me|u ministri-

ma. Na lokalnom nivou uSrbiji nije takav slu~aj,svega 7,1 odsto `ena aktiv-no u~estvuje u odlu~ivawuu organima upravqawa.Koordinatorka programaSvetlana Stefanovi} uka-zala je na ciq ovakvogsastanka.- Beogradski fond za po-liti~ku izuzetnost zajed-no sa Ambasadom Kraqevi-ne Holandije i povereni-com za za{titu ravnoprav-nosti je zapo~eo projekat“Za vi{e `ena na mesti-ma odlu~ivawa” jer su is-tra`ivawa pokazala da je

tu mali procenat `ena. Za-to smo odlu~ili da pode-limo iskustva, odredimokoje su zajedni~ke mogu}-nosti za saradwu i unapre-dimo na{ rad kako bi bi-le jo{ vidqivije na mesti-ma na kojima se donoseodluke. Beogradski fond zapoliti~ku izuzetnost ve}15 godina radi na pomaga-wu `enskih mre`a na na-cionalnom i lokalnom ni-vou, uz podelu saveta, is-kustava, treninga, mentor-ski rad i sli~no, jer `e-ne ~esto zbog prevelike od-govornosti be`e od vi-dqivih funkcija, rekla jeStefanovi}eva. Para}in je ocewen kao lo-kalna samouprava gde po-stoji jaka `enska mre`a,gde je `ena zamenica pred-

sednika Skup{tine op-{tine. Tako se Para}inna{ao me|u osam gradovakoji su u{li u projekat igde se odr`avaju ovakvetribine.Osoba zadu`ena za rodnuravnopravnost u na{oj lo-kalnoj samoupravi, Bla-`enka Luki}, rekla je daje u para}inskoj op{tinipostavqen institucional-ni sistem za rodnu ravno-pravnost organizovawemSaveta za rodnu ravno-pravnost kao stalnog skup-{tinskog tela, postoji ak-cioni plan, usvojena jeodluka o rodnoj ravno-pravnosti... Va`nost ovetribine je upravo u osna-`ivawu `ena na mestimaodlu~ivawa, kako bi ihbilo vi{e. N. Stankovi}

U organizaciji Sindika-ta novinara Srbije (SI-NOS) u sali op{tine Pa-ra}in odr`ana je tribina“Novinari nisu prekarniradnici”, namewena medi-jima, novinarskim udru-`ewima i organizacijama,nevladinom sektoru i lo-kalnoj samoupravi. Skup jedeo istoimenog projektakoji je finansijski podr-`ala lokalna samouprava

u okviru projektnog su-finansirawa za 2018. go-dinu, a sa novinarima izrazli~itih medijskih ku}arazgovarala je Dragana ^a-barkapa, predsednica SI-NOS.Ona je kao osnovni pred-

uslov za kvalitetno i pro-fesionalno novinarstvo na-vela osnivawe granskog sin-dikata i dono{ewe gran-skog kolektivnog ugovora.

- Polo`aj no-vinara danas jenajte`i u novi-joj istoriji,{to je posledi-ca dosada{wihmedijskih re-formi. Kao~lan radne gru-pe za izradu me-dijske strategi-je insistiralasam da se uspo-stavi socijalnidijalog u Srbi-ji, {to zna~ida predstavni-ci sindikata iposlodavaca tihorganizacijapregovaraju, a

zatim donesu granski ko-lektivni ugovor. Tom ugo-voru ministar bi dao pro-{ireno dejstvo i takavkolektivni ugovor bi imaosnagu zakona. Time bi bi-lo definisano sve u medij-skoj delatnosti -ko mo`eda bude i pod kojim uslo-vima novinar, novinarskikodeks, iznos plate, kakvisu uslovi rada. To je ne-{to {to u Srbiji godina-ma ne `ele da podr`e presvega na{e kolege novina-ri iz drugih udru`ewa, atakvi ugovori postoje svu-da u Evropi, rekla je, iz-me|u ostalog, ^abarkapa.Ona je dodala da je to deomedijske strategije i dao~ekuje da se akcionimplanom defini{u rokovi

i po~nu pregovori, a pretoga moraju da se uspo-stave reprezentativni sin-dikati.Ovakvi skupovi - susre-

ti sa novinarima, odr`a-ni su i u drugim gradovi-ma Srbije, a javna ras-prava odr`ana je Beogra-du krajem februara.

Kako je rekla predsed-nica SINOS, na{a lokal-na samouprava je podr`a-la stav o profesional-nom informisawu i javnimservisima. Gra|anima jeu interesu da budu kom-pletno informisani, a tomogu samo preko lokal-nih medija koji daju sliku`ivota iz wihovih gra-dova, re~eno je na skupu.

N. Stankovi}

Udru`ewe privatnih preduzetnika BID zone “Korzo”raspisalo je po~etkom marta prvi javni poziv u ovoj godi-ni namewen stambenim zajednicama - skup{tinama sta-nara, za beskamatno kreditirawe rekonstrukcije stam-benih zgrada. Za ovu svrhu opredeqeno je 1,5 milionadinara, a radovi moraju biti okon~ani tokom ovegodine. Javni poziv otvoren je do 22. marta, prijave sa doku-

mentacijom dostavqaju se Op{tini, Kancelariji BID zone,u zatvorenoj koverti li~no ili po{tom, a tog dana komisi-ja }e i otvoriti prispele ponude. U pitawu su kreditibez kamate koje vlasnici stanova otpla}uju vi{e godi-na, na rate. Zahvaquju}i upravo ovoj pomo} BID zone,u na{em gradu je prethodnih godina rekonstruisan veli-ki broj dotrajalih krovova i fasada zgrada. Z.R.

PARA]IN U PROJEKTU BEOGRADSKOG FONDA ZA POLITI^KU IZUZETNOST

ZA VI[E @ENA NA MESTIMA ODLU^IVAWABBFFPPEE je ocenio da je Para}in op{tina gde postoji jaka `enska mre`a, zbog ~ega se i nalazi me|u osam op{tina u ovom projektu

PAUNOVI]: @ENE NA FUNKCIJAMA

OTPORNIJE NA PRITISKE

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} ocenio je da su`ene na javnim funkcijama mnogo sistemati~nije, sta-lo`enije i pokazuju mnogo vi{e empatije za one ko-jima rukovode.- Op{tina Para}in ima veliki broj `ena na javnimfunkcijama u odnosu na druge op{tine, a mawa za-stupqenost ove godine je u Op{tinskom ve}u. Razlogza to je uspe{nost `ena u drugoj oblasti. Ima ih vi-{e u Skup{tini zato {to su pokazale da su mnogootpornije na pretwe, pritiske i ucene onih koji bi dase bave politikom na nedozvoqen na~in, rekao je, iz-me|u ostalog, Paunovi}. On je dodao da su u protekledve godine `ene koje su bile uspe{ne odbornice do-bile veliku podr{ku gra|ana i u takvim okolnostima.

PRVI KONKURS UDRU@EWA BID ZONE PREDSEDNICA SINDIKATA NOVINARA SRBIJE DRAGANA ^ABARKAPA:

NOVINARI NISU PREKARNI RADNICIOna je u Para}inu razgovarala sa predstavnicima razli~itih medijskihku}a o aktuelnom stawu u novinarstvu

JAVNI SERVISI U INTERESU GRA\ANA

^abarkapa je govorila i o posledicama priva-tizacije medija, koja je napravila ogromnu {tetu,pa se zala`e za osnivawe javnih regionalnih i lo-kalnih servisa. Takav sistem ve} postoji u Evro-pi i regionu, a finansira se kroz javno-privat-no partnerstvo, zakonski regulisano. Smatra dabi se time iza{lo iz tabloidizacije medija, teda bi javni servisi omogu}ili gra|anima komplet-ne, pravovremene i nepristrasne informacije.

KREDITI STAMBENIM ZAJEDNICAMA

Sa{a Paunovi} i koordinatorka projekta

BBFFPPEE Svetlana Stefanovi}

U^ESNICE TRIBINE - U na{oj op{tinije dosta `ena na javnim funkcijama

~etvrtak 14. mart 2019.8 SeloBilten

Nakon setve jarog je~mai ovsa, po~etkom ovog me-seca krenula je i setvajarog gra{ka i grahoricei to setva jarog gra{ka sa150-300kg/ha semena i se-tva grahorice sa normom100-120 kg/ha. Miodrag Simi}, stru~wakza ratarstvo iz Poqopri-vredno-savetodavne stru~-ne slu`be (PSSS) iz Ja-godine, ka`e da grahoricinajvi{e odgovaraju zemqi-{ta slabo kisele reakci-je, a obrada zemqi{ta jeista kao i za ostale ozi-me kulture:- Kako grahorica ima

stabqiku sklonu polegawu,ne seje se kao ~ista kul-tura ve} u sme{i sa ra`i,

p{enicom, ovsem ili je~-mom koji joj koriste zaoslonac i podr{ku. Najra-nije za berbu sti`e me{a-vina grahorice i ra`i, anajkasnije grahorice i ov-sa. Prvo se seje grahori-ca, a popreko na redoveovas. Seje se u razmaku14-16 centimetara i nadubinu 4-6 cm. Grahorica

se ina~e brzo razvija, gu-{i korove, tako da za-{tita od korova nije po-trebna, nagla{ava Simi}.Prema re~ima ovog stru~-waka, pri fazi bubrewagrahorice treba uneti oko50 kg/ha azota, 80-100 kg/hafosfora i oko 120-130kg/ha kalijuma. S obziromda se seme kratko nalazi

u zemqi, savetuje da seispo{tuje rok setve, a toje polovina marta mese-ca, kao i da se koristisortno seme jer samo takviusevi mogu da daju zadovo-qavaju}e prinose. Prinossena grahorice kre}e seoko 7t/ha i sadr`i siro-vih proteina preko 21 po-sto. Grahorica se koristi u

sve`em obliku kao senoili sila`a, dok se semekoristi kao komponentaza spremawe koncentraci-onih hraniva. Grahoricatako|e daje veliku biqnumasu, te je to svrstava ukulture izuzetno pogodneza zeleni{no |ubrewe.Bakterije koje `ive u sim-biozi na dobro razvije-nom korenu grahorice svo-jim radom popravqaju, od-nosno oboga}uju zemqi{teazotom, a to svrstava graho-ricu u dobru predkulturu zave}inu drugih kultura. Setva jarih useva je naj-va`niji posao u aprilu, aSimi} dodaje da poqopri-vrednici iz ovog dela Sr-bije sve vi{e seju i sun-cokret zbog toga {to takultura ima solidnu cenu,dobro ra|a i dobro podno-si su{u. Za obradu i setvuovih povr{ina u Pomo-ravqu poqoprivrednici-ma }e biti potrebno 6.000tona azotnih i NPK |u-briva i 3.000 tona dizelgoriva. B. Drenovakovi}

Me|unarodni sajam p~e-larstva i meda u Para}i-nu, {esti po redu, odr`a-}e se i ove godine u ha-li sportova Sportsko-rekreacionog centra “7.jul” u subotu, 16. marta. To }e biti prilika ne

samo za p~elare da naba-ve novu opremu i da pro-movi{u svoje proizvode,ve} i za posetioce kojiimaju {ansu da kupe pra-vi prirodni med i pro-izvode od meda direktnood proizvo|a~a.

Za med ka`u da se svr-stava u jedno od ~udaprirode kad je o ishra-

ni re~: sni`ava holeste-rol, ja~a srce i poboq-{ava pam}ewe. Sadr`i

sastojke koji su dokaza-no delotvorni u sni-`avawu rizika od nekihtipova kancera, ubla-`ava simptome prehla-de i gripa zahvaquju}isvojim antibakterijskimsvojstvima, podi`e imu-nitet i poma`e kod ne-sanice. Organizatori manife-

stacije su Turisti~kaorganizacija op{tinePara}in i Dru{tvo p~e-lara “Grza”, pod pokrovi-teqstvom Op{tine. B.D.

Poqoprivrednici od 1.marta mogu da ra~unaju nasubvencije i kada je nabav-ka dizel goriva u pitawu.Pomo} dr`ave iznosi 20dinara po litru, a za hek-tar obradivog zemqi{taplanirana je kvota od 60litara. Kako navode iz Ministar-stva poqoprivrede, za tumeru iz buxeta su obezbe-|ene dve milijarde dina-

ra na nivou dr`ave. Sub-vencije za nabavku gorivaneophodnog za poqopri-vredne radove su ukinutepre vi{e godina. Prijave za subvencionisa-no gorivo podnose se Upra-vi za trezor, ekspozituraPara}in. Poqoprivrednicitreba da popune formularkoji se osim u Upravi mo-`e na}i i na sajtu Mini-starstva. B.D.

Preporuka stru~waka iove godine pred setvu jeprovera mehanizacije jersamo dobro o~uvana mehani-zacija mo`e opravdati ce-nu i garantovati u~inak. Traktor pred po~etak pro-le}nih poqoprivrednih ra-dova vaqa spustiti na tvr-du podlogu i proveriti pri-tisak u gumama. Tako|e,

treba vratiti na mesto iproveriti akumulator, ni-vo uqa u motoru, hidrauli-ku... Poqoprivrednici jo{treba da obrate pa`wu na~isto}u goriva, posebno akose puni iz vlastite cister-ne. Osim traktora, trebaproveriti i sve ostale po-qoprivredne ma{ine, oru-|a i alate. B.D.

Ministarstvo poqo-privrede donelo jenovi pravilnik zaproizvodwu i prometjaja koji je stupio nasnagu 14. februara,a proizvo|a~i imajurok da se prilagodedo 1. jula. Tako }e ja-ja koja imaju oznaku Abiti sve`a jaja, a saoznakom B su namewe-na industrijskoj preradi. Oznake za veli~inu (te`inu) jajeta sada }e biti od

S - za jaje te`ine mawe od 53 grama, do XL, za te`i-ne ve}e od 73 grama. Proizvo|a~i }e tako|e moratida stave obele`je na svako jaje u kutiji, a na osnovutih oznaka }e se znati na koji na~in je proizvedenojaje: organski ili klasi~no. Na pijaci mo}i }e da se prodaju samo jaja klase A,

a u svim slu~ajevima rok trajawa jaja ne sme biti du-`i od 28 dana. B.D.

Poqoprivrednici mogu daobnove registraciju gazdin-stava tokom cele godine,a ne samo od 1. marta do 30.aprila, ali to treba daurade samo ako je do{lo dopromene statusnih podata-ka i onih koji se odnose nazemqi{ni fond, osnov ko-ri{}ewa zemqi{ta ilifond `ivotiwa. S drugestrane, poqoprivrednicisu u obavezi da u roku od 30dana od dana nastanka pro-mene u registru obnove po-datke koji se odnose na vr-stu poqoprivrednih kultu-ra, povr{inu pod kultura-ma, vrste `ivotiwa, mestana kome se uzgajaju, prome-

nu zemqi{nog poseda iliosnova kori{}ewa...Kako bi se spre~ila zlo-upotreba prava na nacio-nalne ili IPARD podsti-caje, poqoprivrednici mo-raju da prijave ta~ne po-datke. Ako se utvrdi da supodaci neta~ni, gazdin-stvu se daje pasivan sta-tus. U registru se evi-dentiraju od ove godine ipovr{ine pod sistemimaprotivgradne za{tite, apro{iren je i {ifrarnikbiqne proizvodwe novimvo}nim kulturama, kakobi se i ovi proizvo|a~ibili prepoznati u siste-mu podsticaja. B.D.

Po~ela je prihrana p{eni-ce, a poqoprivrednici bitrebalo da provere staweazota u zemqi{tu pre uno-{ewa mineralnih |ubriva.Optimalno je uneti do 45 ki-lograma azota po hektarupovr{ine, {to bi trebalobiti dovoqno za prvu pri-hranu.

Stawe p{enice je jo{ uvek{aroliko i ona se zbog pro-blema koji su je pratili unicawu jo{ uvek nalazi u vi-{e razvojnih faza. Za povr-{ine pod p{enicom koja jezimu uspe{no prebrodilatrenutno ima dovoqno vla-ge za normalan razvoj, navo-de stru~waci. B.D.

SAVET STRU^WAKA

PRIHRANA P[ENICE

OBNOVA REGISTRACIJE GAZDINSTAVA

SAMO UKOLIKOIMA PROMENA

PRIJAVQIVAWE UPRAVI ZA TREZOR

SUBVENCIJE ZA GORIVO 20 DINARA

ZA PROIZVODWU I PROMET JAJA

NOVI PRAVILNIK

SETVA JARIH USEVA KRENULA JE^MOM I GRAHORICOM

AGRONOMI SAVETUJU SORTNO SEMERok setve za grahoricu je polovina marta, dok je setva kukuruza najva`niji aprilski posao

KUKURUZ SE NAJVI[E SEJE

Prema proceni stru~waka iz Poqoprivredno-save-todvne stru~ne slu`be u Jagodini, u Pomoravqu sei daqe kukuruz najvi{e seje jer je najprofitabilni-ji, mo`e da se realizuje kroz tov stoke i da se ~u-va dok ne postigne dobru cenu. Ova najdominantni-ja `itarica dobar profit mo`e ostvariti ako se pri-mene sve agrotehni~ke mere: vreme setve, izbor se-mena, upotreba mineralnih |ubriva.

ME\UNARODNA MANIFESTACIJA OKUPI]E P^ELARE I POSETIOCE

U SUBOTU SAJAM MEDA U PARA]INU

PRE PO^ETKA SETVE

Sa pro{logodi{weg sajma - arhiva

PROVERITI MEHANIZACIJU

~etvrtak 14. mart 2019. 9Dru{tvo Bilten

Stotinu uzoraka vina i~etrdesetak rakije takmi-~ilo se u kvalitetu naovogodi{wim “Danima vi-na” u Tre{wevici, devet-naestim po redu, koji supo~eli pro{le subote, 2.marta, progla{ewem najbo-qih na “Vinskom balu” utamo{wem domu kulture.

Vinari i qubiteqi “bo-`anske kapqice”, u o~eki-vawu rezultata ocewivawakoje su tog dana obavilipriznati enolozi, profe-sori Slobodan Jovi} iAleksandar Petrovi}, u`i-vali su u odli~noj muzicitambura{kog orkestra “Ro-mansa”. Kako je rekao Voj-kan Risti}, predsednikOrganizacionog odbora ma-

nifestacije, vinska svet-kovina ustalila se po kva-litetu i po kvantitetu uzo-raka pi}a koja se takmi~e.Vino je ocewivano u

~etiri kategorije, pa jeisto toliko i pobednika.U kategorija belih vinatre}e mesto pripalo jePredragu Miladinovi}u,drugo Milanu Stevanovi-}u, a najboqe belo vinonapravila je vinarija “Jo-van Radivojevi}”, odnosnodoma}instvo Bojana Radi-

vojevi}a iz Zabrege.U kategorija roze naj-boqi je bio Predrag Mi-ladinovi}, a slede Go-ran Radovan~evi} i (po-novo) vinarija Radivoje-vi}a. Najboqi proizvo|a~ru`ice, po oceni komi-sije, bio je Du{an Mla-denovi}, a potom MilanMilosavqevi} i BobanMili}. Ocewivawe najzastupqe-nijih crvenih (crnih) vi-na izazvala je veliku pa-

`wu u publici. Tre}e me-sto zavredeo je MarijanDragi}evi}, drugo BobanIli}, a pobedni~ki pe-har pripao je JasminiJovanovi} iz Tre{wevi-ce, `eni koja uspe{no u~e-}i od supruga i sina nad-ma{uje wihovo ume}e, Ja-smina je i pesnikiwa, svo-je stihove, kako je rekla,upravo posve}uje vinovojlozi i vinu i gro`|u, a na-pisala je tri kwige poezi-je.

Nagrade za najboqe rakije

Posledwih godina na tre-{weva~kim “Danima vi-na”, osim vinara, takmi~ese i proizvo|a~i rakije. Zarazliku od Francuza kodkojih je “~a{a vina zdra-vqe”, u Srbiji je to ~a{i-ca rakije i to od gro`|a.Rakije od gro`|a najboqesu napravili jedan od vin-skih laureata Predrag Mi-ladinovi}, zatim Vlasti-mir Mati}, pa Dragan Si-mi}. Kad je o {qivovicire~, koju stranci prepozna-ju kao srpsko nacionalnopi}e, redosled najboqihje: Vlastimir Mati}, Bo-ban Ili} i tre}i, RadoslavRadosavqevi}. U konku-renciji vo}nih rakija, pooceni `irija, JugoslavTrailovi} je ispekao ra-kiju za tre}e mesto, Pre-

drag Miladinovi} bio jedrugi, dok je Slavi{i To-dorovi}u pripalo prvo me-sto u ovoj kategoriji.Lepo raspolo`ewe i za-

bava na “Vinskom balu” bi-li su na visini, a kako jenaglasio Vojkan Risti},predsednik Organizacionogodbora, bila je to pre-divna atmosfera za vina-re i qubiteqe vina saodli~nim tambura{kim or-kestrom koji je dao po-sebnu notu ovoj svetkovi-ni. - Iz godine u godinu sveje ve}i broj u~esnika naovoj manifestaciji, a iTre{wevica ima svoje me-sto na vinskoj karti Sr-bije i van we po kvalite-tu vina proizvedenog naovom podru~ju, zakqu~io jeRisti}.

M. Stojanovi}

U Klubu za stara i osta-rela lica od 1. do 3. mar-ta realizovana je obukaza li~ne pratioce deteta.Obuka je akreditovana odRepubli~kog zavoda za so-cijalnu za{titu, pa su po-laznici koji su je poha|a-li i zavr{ili dobili po-tvrdu koja ih kvalifiku-je da budu anga`ovani kaoli~ni pratioci deteta.Obuku je sprovela agen-

cija “PLAY centar” izNovog Sada, a anga`ovaneedukatorke su za “Bilten”objasnile zna~aj obuke,kao i va`nost anga`ovawali~nog pratioca za decu sasmetwama u razvoju pret-

{kolskog i {kolskog uzra-sta, radi wihovog ukqu~i-vawa u dru{tvene tokove.- Obuka podrazumeva da

budu}i li~ni pratioci de-teta steknu jednu {irusliku o uslovima socijal-ne za{tite koja se reali-zuje u obrazovawu, podra-

zumeva upoznavawe polazni-ka sa sistemom socijalneza{tite i sa sistemomobrazovawa. Tako|e dajei odgovor na pitawe za{toje va`no da nemamo pred-rasude i kakve stavovetreba da imamo prema de-ci sa posebnim potrebama

i wihovim porodicama,koje ~esto odbijaju da se su-o~e sa bole{}u svoje dece,pojasnile su edukatorkeKatarina Majki} i Draga-na Stankovi}.One isti~u da polaznicisti~u znawa kako raditi sadetetom sa smetwama, jerod kvaliteta odnosa dete- li~ni pratilac, kao istepena poverewa, zavisi ikvalitet pru`ene usluge.Tako|e nagla{avaju da jedobro {to lokalna samo-uprava Para}ina prepo-znaje probleme te dece ianga`uje li~ne pratioce ionda kada nadle`no mini-starsvo ne izdvaja novac zaovu uslugu.Me|u polaznicima je i

Marija Radojkovi}, po za-nimawu vaspita~, koja jepre dve godine ve} bilali~ni pratilac deteta.- Dete ima Daunov sin-

drom, ali smo uspeli da ipored toga izgradimo odnospun poverewa i predivnihemocija. Zato sam se prija-vila ponovo na obuku. Ovajposao oplemewuje, obja{wa-va Radojkovi}eva.Primetili smo da su od

ukupnog broja polaznikatre}ina bili mu{karci.

M. Stojanovi}

Pred{kolska ustanova“Bambi” priredila je pro-tekle sedmice, od 4. do 8.marta, malu izlo`bu ru~-nih radova svojih vaspita-~a na {tandu u centrugrada, ~ija je cena bila povoqi kupaca, a namewenau humanitarne svrhe. Prolaznici su se zau-

stavqali i razgledaliatraktivno ure|en {tandsa prelepo izra|enim stva-rima, od nakita i ukrasaza kosu, do razli~itihpredmeta za ku}nu namenu,de~ju zabavu...Kako je rekla direktor-ka PU “Bambi” IvonaMihajlovi}, ova ustano-va redovno organizuje hu-manitarno-prodajne iz-lo`be za svoje korisni-

ke - decu kojima je po-trebna pomo}, a ovog pu-ta }e po dogovoru izabra-ti kome je pomo} najpo-trebnija.- Radovi su nastali tokomzimskog raspusta i istovre-meno prikazuju na{u kre-ativnost i ve{tinu u iz-radi ukrasnih predmeta,ali ovog puta smo hteli daizlo`bu prika`emo su-gra|anima na ulici, kakobi se {to ve}i broj pri-dru`io akciji pomo}i, ka-zala je direktorka, zahva-liv{i vaspita~ima, op-{tinskim slu`bama i JKPza kreativnost, prostori besplatnu tezgu, a dona-torima za pomo} u priku-pqawu materijala za izra-du ru~nih radova. N.S.

NA “DANIMA VINA” U TRE[WEVICI PROGLA[ENI NAJBOQI PROIZVO\A^I

“VINSKI BAL” PODSTICAJ ZA KVALITETZa organizatore manifestacije najbitnije je da u Podjuhorju ima novih zasada ~okota

KULTURNI SADR@AJI

Tre{wevica druguje sa Svetim Trifunom u “Da-nima vina” ta~no 19 godina, a ova manifestaci-ja iznedrila je i kulturne sadr`aje, likovne ko-lonije, pesni~ke ve~eri, pozori{ne predstave…. Na “Vinskom poselu” 8. marta nastupili su ~la-novi KK “Mirko Bawevi}”, dan kasnije odr`anoje Ve~e de~jih scena, a u ponedeqak je Gradsko po-zori{te Jagodina odigralu predstavu “Koko{ka”.U vreme {tampawa ovog broja “Biltena”, 13. fe-bruara, odr`ana je izborna \a~ka likovna kolo-nija (\LK) sa retrospektivnom izlo`bom.

USTAQEN BROJ

UZORAKA

Kako se od ovda{wihvinara ~ulo, u Tre{we-vici se piju samo dobravina, a broj zasa|enih~okota u ovom i okol-nim mestima u Podju-horju iz godine u godi-nu raste. U takmi~ewuje u~estvovalo ta~no 97uzoraka vina i 38 raki-je, {to je uobi~ajen broj.

ANGA@OVANO TRIDESETAK PRATILACA

Zahvaquju}i sredstvima lokalne samouprave, jer nov-ca iz nadle`nog ministarstva nema ni u naznakama,trenutno je anga`ovano u {kolama tridesetak li~-nih pratilaca. Li~ni pratilac mo`e da provodi vre-me sa detetom i mimo {kole i tako postaje most iz-me|u obrazovno-funkcionalne i socijalne inkluzi-je, kako bi se dete koje koristi uslugu u {to ve}ojmeri ukqu~ilo u dru{tvenu zajednicu.

ZA LI^NE PRATIOCE DETETA OBU^ENA 22 POLAZNIKA

POMO] DECI SA POSEBNIM POTREBAMAObuku je akreditovana agencija iz Novog Sada sprovela u Klubu za stare

HUMANITARNA AKTIVNOST VASPITA^A PU “BAMBI”

PRODAJNA IZLO@BARUKOTVORINA

Zanimqivo je da su mu{karci ~inili tre}inu polaznika obuke

NAJBOQI - na ocewivawe stiglo preko 130 uzoraka vina i rakije

11MozaikBilten Bilten~etvrtak 14. mart 2019. ~etvrtak 14. mart 2019.

VI[E OD 70 VINARIJA IZ SRBIJE, BUGARSKE, MAKEDONIJE I CRNE GORE IZLAGALO JE NA 7. "SALONU VINA"

10

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN VVVV RRRR AAAA ]]]] AAAA SSSS RRRR BBBB IIII JJJJ IIII VVVV IIII NNNN SSSS KKKK IIII IIII DDDD EEEE NNNN TTTT IIII TTTT EEEE TTTTSedmi po redu "Salon vina", odr`an 9.marta u Hotelu "Petrus", okupio je vi{eod 70 vinarija iz Srbije, Bugarske, CrneGore i Makedonije, {to doga|aju dajeme|unarodni karakter, a to je i rekor-dan broj izlaga~a u nastojawu Turisti~keorganizacije i Vinskog vite{kog redaPomoravskog okruga "Steva Pisar 1805"da vrate vinski identitet Srbiji. Para}inski "Salon" je i jedina mani-

festacija u zemqi gde se ocewuju vinaod autohotnih starih sorti u okvirutakmi~ewa pod nazivom "Samo na{e". Ovegodine, izuzetno, dva su apsolutna pobed-nika sa istim brojem poena - Vinarija"Dejan Vuji}" iz Veqe Glave kodAleksandrovca, sa vinom gmitar proku-pac i Danilo Milovanovi} iz ]uprije,sa tamjanikom. Neverovatno, ali istini-to, oba vina, po oceni `irija na ~elusa profesorom novosadskog Tehnolo{kogfakulteta Vladimirom Pu{ka{em, osvo-jila su isti broj poena - 93,33."Vuji}" je mlada vinarija, osnovana 2017.godine, a wen predstavnik BorivojePribanovi} odu{evqen je Velikom zlat-nom medaqom. Ka`e da su obnovili porodi~nutradiciju koja je bila prekinuta sedamde-set godina.- Na{ predak Gmitar bio je na Solunskomfrontu, a kad se vratio, posadio je vino-grad i umro u 36. godini, pa smo zboguspomene na wega ovo vino nazvali Gmitarprokupac. Ve} smo tim vinom osvajali dvasrebra, jedno u Aleksandrovcu na sajmu,drugo u Beogradu, a sad smo se kona~nopozlatili, veli Pribanovi}. Dodaje da ima

hektar pod prokupcem i da planira, ubudu}nosti, da proizvodi organska vina,te da sina i{koluje za tu proizvodwu uNema~koj.Drugi pobednik, Danilo Milovanovi} iz]uprije, vrhunsku tamjaniku ~uvao je uprohramskom buretu ~etiri meseca.Vinarija mu je u Stubici, proizvodwomvina se bavi desetak godina, toliko se itakmi~i, a pro{le godine je u Para}inutako|e osvojio zlato mada nije bio apso-lutni pobednik. - Proizvodim vino amater-ski, ina~e sam vlasnik poqoprivredneapoteke. Imam mali vinograd u Stubiciali uglavnom kupujem gro`|e od prijate-qa iz okoline Kru{evca, rekao je, za‘Bilten”, Milovanovi}.Pravo da se takmi~e imala su iskqu~ivovina proizvedena od autohtonih inovostvorenih sorti u Srbiji. Bilo je do15 odsto vi{e uzoraka nego pro{le godine,ukupno 37, a oceweno je 28. Ovo je tre}agodina kako se ocewuju vina i evidentanje napredak, primetio je profesorPu{ka{, {to zna~i da vinari po{tujuuputstva, kvalitetno obra|uju sirovinu idobijaju kvalitetna, ~ak i vrhunska vina."Salon vina" bio je otvoren tog dana

do 19 sati i bio je vrlo pose}en, uzu`ivawe u degustaciji i dobrim sirevi-ma koji su bili nezabilazni deo ponude,a bilo je pravo zadovoqstvo ugostiti sve,isti~e, u ime organizatora, Aqo{aGligorijevi}, direktor Turisti~ke orga-nizacije op{tine Para}in. Manifestacijuje, ina~e, otvorio predsednik op{tine Sa{aPaunovi}. Z. Ra{i}

POVRATAK STARIH SORTIKako ka`e Zoran

@ivkovi}, veliki majstorVinskog vite{kog reda“Steva Pisar 1804”,kvalitet vina od auto-htonih i novostvorenihsorti bio je izuzetan.Mnoge novonastale sorteproizvode na{i institutiu Beogradu i Novom Sadu.One su otpornije na bolestii daju izvanredna vina.

Mart je mesec u kome se tradicionalno u na{oj op{tiniodr`avaju “Dani vina”, ali ne u gradu ve} u podjuhorskojTre{wevici, nekad ~uvenom vinogradarskom kraju. ”Vinskibal” je centralni doga|aj te manifestacije, kada se progla{ava-

ju proizvo|a~i najboqih vina i rakija sa lokala i iz oko-line, a ocewuju ih poznati srpski enolozi, Slobodan Jovi}i Aleksandar Petrovi}. Ko je u proizvodwi napredovao iko su nagra|eni proizvo|a~i, ~itajte na 9. strani. Z.R.

PPPPRRRROOOOGGGGLLLLAAAA[[[[EEEENNNNIIII NNNNAAAAJJJJBBBBOOOOQQQQIIII

NNNNAAAA ““““DDDDAAAANNNNIIIIMMMMAAAA VVVVIIIINNNNAAAA””””

UUUU TTTTRRRREEEE[[[[WWWWEEEEVVVVIIIICCCCIIII

“VINSKI BAL” PODSTICAJ ZA KVALITETFoto:

S. Jelisav~i}

Pehar je, za Predraga,primio wegov otac

Jasmina pravinajboqa crvena vina

Dva priznawa za vinariju “Radivojevi}”

Proizvo|a~i najboqe ocewenih vina i rakije ove godine

Pehari ~ekaju uru~eweFoto: S. Jelisav~i}

APSOLUTNI POBEDNICI - Vinarija “Vuji}”iz Veqe Glave i Danilo Milovanovi} iz ]uprije

Porodica Vuji} na svom {tandu

Danilo Milovanovi} iz ]uprijeVeliki broj posetilaca u`ivao je u atmosferi “Salona” i degustaciji

~etvrtak 14. mart 2019.12 Doga|ajiBilten

Dekubitus je nekroti~no-ishemi~na promena na ko`ii predstavqa savremenu bolest kojoj se iz raznihrazloga ne pridaje jo{ uvek mnogo zna~aja, a kojamo`e u velikoj meri produ`iti i usporiti le~ewepacijenta.Zbog toga je va`no da primenom preventivnih meraspre~imo nastanak dekubitusa.U medicinskom smislu, dekubitus se odnosi na

o{te}ewe tkiva koje je na neki na~in povezano saprodu`enim pritiskom. To je rana nastala uslednedovoqne cirkulacije krvi, odnosno nedovoqnogsnabdevawa pojedinim hranqivim sastojcima ikiseonikom, a sa druge strane, nepravilnim inedovoqnim odno{ewem otpadnih produkata naonim mestima gde su kosti oblo`ene mawim slo-jevima tkiva.Endogeni i etiolo{ki faktori za ovo o{te}ewesu: pothrawenost, hipoproteinemija, anemija, sr~anai bubre`na oboqewa, dijebetes melitus, pareze iparalize nerava.Egzogeni faktori: naborano, vla`no li~no i poste-qno rubqe, neudobno i dugo le`awe na tvrdom inaboranom du{eku, mrvice hrane na posteqini idu{eku, nedovoqna i lo{a higijena bolesnika.Mesta koja su najvi{e izlo`ena pritisku su

naj~e{}e predeli sa najizra`enijim kostnimprominencijama: potiqa~na regija, predeo lopat-ice, du` le|nog i sakralnog dela ki~menog stuba,sko~ni zglob, zglob lakta, zglob kuka sa spoqnestrane.Dekubitus mo`e razli~itog stepena: od lakog crve-nila ko`e, pa sve do dubokih nekroza razli~itihveli~ina i dubina.• Prvi stadijum-dolazi do pojave crvenila irazvoja lokalnog edema.• Drugi stadijum-pojava mehuri}a (ispuweniseroznom te~no{}u)• Tre}i stadijum-defekt ko`e bez nekroze• ^etvrti stadijum-razvija se nekroza (modro,crveno i sivo) zahva}ene su kosti, stvaraju se xepoviu kojima se razvijaju mikroorganizmi, rana jeinficirana i predstavqa izvor sepse.Op{te le~ewe podrazumeva le~ewe osnovne

bolesti, promena polo`aja, poboq{awe cirku-lacije, aktivirawe pacijenta.Ciq op{teg le~ewa je ja~awe odbrambenih sna-

ga organizma.Mere prevencije dekubitusa su: odr`avawe li~nehigijene bolesnika, prebrisavawe ko`e alkoholomili sapunicom (blaga masa`a), higijena posteqnogi li~nog rubqa, okretawe bolesnika na dva sata,kontrola funkcije sfinktera, detaqna inspekci-ja ko`e, kontrola gipsanih imobilizacija, anti-dekubitalni du{eci, ishrana bogata proteinima ivitaminima, aktivne i pasivne ve`be, informativnii edukativni razgovori.

Predrag Bo`ani}, Slu`ba ku}nog le~ewa

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

U organizaciji UG"Odbranimo Grzu" 28. feb-ruara u pozori{tu odr`anaje tribina "Malehidroelektrane - smrt zareke" na kojoj su govo-rili dekan [umarskogfakulteta UniverzitetaBeograd, prof dr RatkoRisti} i prof. drBiolo{kog fakultetaPredrag Simonovi}.Predavawa eminentnih

predava~a bila susadr`ajna, detaqna, sa~iwenicama o tome kolikosu male hidroelektrane(MHE) {tetne i razaraju}eza `ivi svet u rekama iprirodnu sredinu,prikazano i fotografija-ma sa razli~itih mesta uSrbiji gde su ve} izgra|enei ostavile pusto{ ugomili betona koji je pot-puno progutao reke.Tribini su prisustvovaligosti iz Rakite i ostalihmesta u kojima su ve} MHEu izgradwi - predstavniciFronta za odbranu rekaSrbije, predsednik op{tinePara}in Sa{a Paunovi},odbornici, ~lanoviudru`ewa "Odbranimo

Grzu" i zainteresovanigra|ani.Dr Ratko Risti} rekao jeda su negativni uticajiMHE derivacionog tipaveliki, ali da ni~u posled-wih godina poput epi-demije, jer je do sadaizgra|eno 90 od plani-ranih 850. - To su objekti koji dajumale koli~ine energije,proizvode maksimalne eko-lo{ke {tete, degradirajubiodiverzitet, remetere`im podzemnih voda izna~ajno ugro`avaju `ivotlokalnog stanovni{tva.Sa aspekta su{tinskihnacionalnih interesa na{ezemqe to je potpunonepotrebna koncepcija,koja treba da se okreneproizvodwi energije izobnovqivih izvora putembimase, geotermalnih

potencijala, solarneenergije i energije vetra,gde je to mogu}e. Tako|e,potrebno je ostvariti ve}istepen efikasnosti pos-toje}ih elektroenerget-skih sistema, gde sada pos-toje gubici u preno{ewuelektri~ne energije preko17 odsto, dok su toler-antni gubici oko 5 pro-cenata na nivou Evrope,rekao je dr Risti}.O uticaju MHE i opas-

nosti na vodene ekosis-teme, pogotovu u planin-skim predelima gde se onegrade, govorio je prof.dr Predrag Simonovi},naglasiv{i da se u timMHE voda odvra}a izkorita, ~ime seonemogu}ava da u nepovo-qnom periodima godine`ivi svet u reci pre`ivi.-Upravo su ti minimalni

vodostaji koji postoje nana{im planinskim rekamau toku leta i zime, kri-ti~ni periodi zapre`ivqavawe riba iostalog `ivog sveta urekama. To su i periodinajve}ih potreba radaMHE, ~ime se ugro`ava`ivi svet reka u bistrimi hladnim vodama. Opasnoje i po qude jer su tereke nezaga|ene i pred-stavqaju strate{ku rez-ervu pija}e povr{inskevode, koja je daleko va`nijiresurs od elektri~neenergije, naglasio jeSimonovi}.Prema re~ima jednog od

organizatora tribine,Zorana Kojadinovi}a izneformalne grupe"Odbranimo Grzu",udru`ewe o~ekuje “izlazakvodne inspekcije koja }ekonstatovati da je vodoza-hvat odakle investitorplanira da uzima vodu{umsko zemqi{te, dabrana nikada nije dobilaupotrebnu ni gra|evinskudozvolu i da time jezerozvani~no ne postoji, pani gra|evinska dozvola utom slu~aju ne bi va`ila”. Kojadinovi} je naglasio jeda udru`ewe “OdbranimoGrzu” ima podr{ku lokalnesamouprave kad je u pitawuMHE. N. Stankovi}

Krajem februara u galer-iji Kulturnog centra, uorganizaciji firme"Energetix RS" odr`ano jepredavawe "Detoxamin -kamen `ivota" prof. drDragi{e Srem~evi}a,specijaliste hirurgije iortopedije. Ova firma, sasedi{tem u Nema~koj isa filijalama u 55 zemaqa,u Srbiji deluje ve} 16godina, a prate je 10lekara.Dr Srem~evi} je u uvod-nom delu predavawa ukazaona sve slabiju hranqivostnamirnica i na velikutoksi~nost hrane, vode i

vazduha. Stoga je, premawemu, veoma va`na prirod-na detoksikacija oligomet-alima. Na primer, bakar~isti krvne sudove,okak{ava vezivawe tkiva,omogu}ava lak{i protokimpulsa i poboq{ava sek-sualne funkcije, ~ime sesmawuje lo{ uticaj mnogihfaktora na na{e zdravqe- jonizacije, metala, stre-sa, lekova, pu{ewa, lo{egmetabolizma i preteranefizi~ke aktivnosti.Me|u antioksidantima,

prema Srem~evi}u, naj-va`niji je zeolit, nastaospajawem vulkanske lave

i morske vode, a kako gaima u stotinu oblika, naj-va`niji me|u wima je

“klinoptilolit”. Onapsorbuje metale,rastere}uje jetru i bubrege,smawuje slobodne radikalei reguli{e acido-bazneravnote`e, mada te`ibubre`ni bolesnici iosobe kojima je izvr{enatransplantacija va`nihorgana, ne bi smeli da gauzimaju.Profesor Srem~evi} seposebno zadr`ao nalekovitim svojstvima"iwe" koje ima i ubiqkama kurkumi, zelenom~aju" i supstratu "koen-zim Q 10".

D. Nikoli}

TradicionalniRok fest kojiorganizuje Domomladine Para}inu saradwi sakafeom “ExFontana” traja}edva dana, 15 i 16.marta. Odr`a}ese u kafeu “ExFontana”, a nas-tupi}e bendovi koji su ve} poznati Para}incimai koji su bliski na{oj publici.Prvo ve~e otvori}e lokalni bend “Pinzgauer”, sledebend “Madicine” iz Zaje~ara i “New Deal” izBora. Druge ve~eri nastupi}e “Denis napast” izLeskovca, “Iskaz” iz Beograda, poznat po saradwisa Mar~elom i Tawa Jovi}evi} sa bendom "Oktobar".Ulaz je besplatan, po~etak je od 21 sat. N.S.

ODR@ANA TRIBINA "MALE HIDROELEKTRANE - SMRT ZA REKE"

MHE VELIKA EKOLO[KA [TETAO temi su govorili dekan [umarskog fakulteta Ratko Risti} i pro-fesor Biolo{kog fakulteta Predrag Simonovi}

NIJE

NACIONALNI

INTERES

Kad bi EPS smawiogubitke u prenosu uelektromre`i, nama nebi bila potrebna nijed-na mala hidroelektranaderivacionog tipa.Jedinu korist odovakvih objekata imajupojedinci i organizo-vane interesne grupe,to definitivno nijenacionalni interes,rekao je dr RatkoRisti}.

^ISTA ENERGIJA IZGOVOR

Za na{u zemqu projektom je predvi|eno 856 MHE kojemogu da zadovoqe svega 3 odsto sada{wih potreba zaelektri~nom energijom. Pri~a o zameni "prqave" energi-je "~istom" samo je izgovor da se sve ovo sprovodi, pos-toje daleko prihvatqiviji vidovi obnovqive energi-je koji se mogu koristiti, rekao je prof. Simonovi}.

PREDAVAWE DR DRAGI[E SREM^EVI]A, SPECIJALISTE HIRURGIJE I ORTOPEDIJE

PRI^A O ZEOLITU, KAMENU @IVOTAPrirodna detoksikacija je va`na s obzirom na veliku zaga|enost hrane i okru`ewa

DEKUBITUS,RANA NA KO@I

U PETAK I SUBOTU U “EEXX FFOONNTTAANNII”

ROK FEST DOMA OMLADINE

Profesor dr Dragi{aSrem~evi}, predava~

Pored zainteresovanih gra|anatribini je prisustvovalo vi{e

odbornika i predstavnika Op{tine

~etvrtak 12. januar 2017. 13Zdravqe Bilten

POVE]AJTE SVOJU

FIZI^KU AKTIVNOST

• Ujutro, ustanite trideset minuta ranije i po~nite svoj dan brzim hodawem.

• Zaboravite da postoje servisi za prawe kola. • Koristite stepenice umesto lifta. • Iza|ite iz autobusa jednu stanicu pre. • U svakom satu koji provedete uz ra~unar neka bude i pet minuta vremena za ve`bawe.

• U toku radnog vremena, pro{etajte se - proteglite malo noge.

• Ukoliko imate psa, izvedite ga u {etwu. • Kada se va{a deca igraju, igrajte se i Vi. • Pre i posle ve~ere pro{etajte sa svojim uku}anima.

• Ukoliko imate ba{tu, budite vredni.• Vozite bicikl kad god je to mogu}e.• Izbegavajte grickalice dok gledate TV. • Nemojte da provodite sate i sate pred televizorom.

• ^istite, sre|ujte, usisavajte....• Kad napada sneg - zasu~ite rukave. • Vikende isplanirajte unapred - aktivno. • Dok telefonirate, {etajte.

Malo, po malo....bi}e dovoqno.

SAVET PLUS

IZREKA

„I za sre}u treba dara.Sre}an ~ovek sre}u stvara”.

Du{ko Radovi}

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PPPPUUUUTTTTOOOOKKKKAAAAZZZZ ZZZZAAAA RRRROOOODDDDIIIITTTTEEEEQQQQEEEE

Koliko puta ste, nemaju}i str-pqewa, umesto deteta raspremi-li wegove igra~ke, slo`iligarderobu, namestili krevet,postavili doru~ak...Ako mislite da ste mu time po-mogli, mnogo se varate. Ku}niposlovi su va`an deo razvoja de-teta jer kroz wih dete u~i dabrine o sebi, dobija ose}aj odgo-vornosti i br`e shvata zna~ewe re-~i obaveza.^im prohoda, treba ga u~iti da

sklawa svoju ode}u i obu}u, da pe-re zube i sla`e igra~ke. Kako od-rasta, tako treba uvoditi sve vi{eobaveza i pritom ga hvaliti sve dokta radwa ne postane automatska, azatim treba uvesti slede}u. Detetu uvek prvo pokazati kakobi posao trebalo da bude oba-

vqen i odvojiti malo vremena zave`bawe s wim. Kako bi se lak-{e snalazilo, mo`ete mu na zid za-lepiti podsetnik sa obja{wewemzadataka. Rad ne sme da se predsta-vi kao muka i obaveza, ve} kao sa-stavni deo `ivota.Ako va{ mali{an u~estvuje uku}nim poslovima, daleko }e lak-{e kasnije savladati i {kolskeobaveze, a ose}a}e se i kao kori-stan ~lan porodice. Zato radne na-vike treba stvarati od najranijegdetiwstva, a s poslovima u ku}i de-te treba da nastavi i kada po|e u{kolu.Naro~ito je potrebno decu navi-kavati da sama rade doma}e zadat-ke. Mnogi roditeqi prave gre{kupetqaju}i se previ{e u de~je{kolske obaveze i poma`u}i im vi-{e nego {to je potrebno. Na taj

na~in spre~avaju dete da stvori rad-ne navike i od wega prave nesamo-stalnu osobu. [ta dete mo`e u kom uzrastu:

• Sa 3 godine – samo se obu~e isvu~e, poma`e u nekim lak{im ku}-nim poslovima poput skupqawaigra~aka.• Sa 4 godine - samostalno se pri-prema za spavawe, pere zube ikupa se samo, naravno uz pomo} ro-diteqa.• Sa 5 godina - postavi i raspre-mi sto nakon jela za sebe.• Sa 6 godina - koristi komple-tan pribor za hrawewe, pravi se-bi sendvi~, o~isti svoje cipele, odesamo u kom{iluk.• Sa 7 godina - sre|uje svoju so-bu, bri{e pra{inu sa stola, sla-`e ode}u, name{ta krevet, bacasme}e, ide do prodavnice...

[TA SU DECA U STAWU DA RADE U ODRE\ENOM UZRASTU

Ve}ina nas je nau~enada mora pojesti sve iztawira. Sa takvim sta-vom, neretko dolazi donagomilavawa kilogra-ma jer se nastavqa sa je-lom ~ak i kada se javiose}aj sitosti.• Re{ewe ovog proble-ma je kori{}ewe mawihtawira ili ~inija. Pla-nirawem obroka i sma-wewem porcije, nemi-

novno dolazi do to-pqewa masnih naslaga.• Izbegavajte da jedetedirektno iz kesice ilikutije, jer se tako lak-{e pojede ve}a koli~i-na hrane od potrebnog.• Imajte na umu da ve-li~inu porcije odre-|uje uzrast, pol i aktiv-nost osobe, pa obratitena to pa`wu.

Merite pametno!

- Centar za promociju zdravqa IZJZ Srbije „DrMilan Jovanovi} Batut” raspisao je pro{le go-dine likovni i literarni konkurs na temu „Pra-vilna ishrana – ulagawe u budu}nost” povodom obe-le`avawa manifestacije “Oktobar, mesec pravil-ne ishrane” i obele`avawa 16. oktobra, Svetskogdana hrane, za decu pred{kolskog i osnovno-{kolskog uzrasta u Srbiji.

Na konkurs je ukupno stiglo 409 radova, od toga 360likovnih i 55 literarnih. Stevan Radisavqevi}, u~e-nik 6/2 O[ „Branko Radi~evi}”, Popovac, odeqe-we u Buqanu, osvojio je PRVO mesto u kategorijiliterarnih radova u~enika vi{ih razreda. Objavqu-jemo wegov rad:

U Srbiji se godi{we uproseku dijagnostikuje oko36.000 novih slu~ajeva ma-lignih bolesti, dok odraka umre vi{e od 20.000qudi. Mu{karci u na{ojsredini najvi{e oboleva-ju i umiru od raka plu}a,debelog creva i prostate.Kod `ena maligni procesje naj~e{}e lokalizovanna dojci, debelom crevu,plu}ima i grli}u mate-rice, koji su i naj~e{}euzrok smrtnog ishoda odraka kod na{ih `ena.Srbija se prema najnovi-jim procenama, a me|u 40zemaqa Evrope, svrstava ugrupu zemaqa sa sredwimrizikom obolevawa i vi-sokim rizikom umirawaod malignih bolesti uEvropi. Podaci iz literature supokazali da:• Oko 30% svih smrtnihishoda od malignih bole-sti nastaju kao posledicapu{ewa, prekomerne te-lesne te`ine, nepravil-ne ishrane, nedovoqne fi-zi~ke aktivnosti i konzu-macije alkohola. • Na vi{e od 80% svihmalignih bolesti mo`e seuticati modifikovawemi eliminacijom ovih fak-tora rizika.

• Svakodnevno i povremenopu{i vi{e od tre}ine od-raslog stanovni{tva, 3/5 jeizlo`eno duvanskom dimuu sopstvenoj ku}i, a 2/5 i naradnom mestu.• Svaki 30. odrasli sta-novnik Srbije svakodnevnokonzumira alkoholna pi}a,{to pove}ava rizik od na-stanka raka usta, `drela,dojke, debelog creva i jetre.[est puta ve}i rizik od na-stanka raka organa za vare-we imaju osobe koje dnevnopopiju oko 1 litar vina

ili 2 litra piva u odnosuna osobe koje povremenoili nikada ne konzumirajualkohol.• Svaka preterana izlo`e-nost sun~evoj svetlosti po-ve}ava rizik od dobijawasvih vrsta raka ko`e. • Kancerogeni `ivotne iradne sredine izazivaju ge-netske promene }elija kojese posle du`eg latentnog pe-rioda, od 5 do 40 godina,transformi{u u maligne.• Svaki 10. slu~aj raka jeposledica hroni~ne infek-

cije hepatitisom B ili C,humanim papiloma virusomi Helicobacter pylori.Prevencija malignih bo-lesti ima ogroman javno-zdravstveni potencijal ipredstavqa najefikasnijipristup u kontroli ma-lignih bolesti. Ukoliko dobolesti ipak do|e, wen jeishod mogu}e poboq{atiranim otkrivawem, ade-kvatnim le~ewem i reha-bilitacijom, uz odgovara-ju}e palijativno zbriwa-vawe.

MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA

STVARNO OZBIQNO - KONTROLA PORCIJE

KONKURS CENTRA ZA PROMOCIJU ZDRAVQA

U^ENIK POPOVA^KE[KOLE NAJBOQI

“@ivot je jedan i bogatstvo pravo,Zato uvek jedi ono {to je zdravo.Dok te brza hrana mirisom mami,

Ti pojedi ~orbu {to ti mama pravi.Ula`i u sebe, jedi vo}e ju`no,

Da ti lice rumeni i ne bude tu`no.Ako `eli{ `ivot bez lekara i leka

Nek ti jutro po~ne {oqom toplog mleka.Jedi `itarice, slatki{e podeli,

I svome se zdravqu veseli.Voda je te~nost bitnija od svega,Zato nam ona ponajvi{e treba”.

~etvrtak 14. mart 2019.14 KulturaBilten

Ujutru, 11. oktobra, o~ekiva-smo da slu`beno budemo izve-{teni {ta je u varo{i, no ni-ko ni{ta ne javqa{e. Artiqerija je i na{a i nepri-jateqska stalno dejstvovala, aaeroplani su neprestano lete-li nad nama, no ne pu{tahubombe, samo su vaqda, osma-trali na{u vojsku. Toga dana neko pronese vest

oko podne, da je toraw crkve pa-ra}inske sru{en i da je u va-ro{i pokoq. Za nas be{e o~ajan polo`aj. Uselu smo jedva nalazili namir-nice, jer ono {to se be{e po-

nelo, ponestajalo je. Ovaj drugi dan pro|e u nepre-

stanom o~ekivawu i nadawu, nosem artiqerijskih glasova, nika-kve druge ne dobismo. Na{ komentar: Mada je pod

ovim sredi{wim datumom bele-{ka od samo nekoliko re~enica,~iwenica je da je toga dana vo-|ena naj`e{}a borba za Para}in.Obja{wewe sledi u slede}oj re-~enici iz samog dnevnika: Na{a te{ka artiqerija ne be-{e uspela jo{ da do|e, te zatoneprijateq moga{e i druge no}ida tu~e varo{. Sutra, 12. okto-bra, ~usmo da je na{a dalekomet-

na artiqerija stigla, i doista,~im ona po~e dejstvovati, ne-prijateqska malaksava{e, tako daje do popodne bilo ve} u}utkana,te se Para}inci po~e{e vra}a-ti svojim domovima, da vide ~u-da i pokore izvr{ene za vremewihovog odsustva. 5.2.D. Zahvalnica seqanima zagostoprimstvo i Julijusu Min-hu. - Pre nego {to pre|emo napri~awe o povratku i onome {tosmo sve kod svojih ku}a zate-kli, imamo s pohvalom da pome-nemo pona{awe seqana sela Si-kirice u pogledu gostoqubqa. Mada, tek {to neprijateq be{e

oti{ao ostaviv{i svuda za sobomstrah i pusto{ i mada selo be-{e napuweno u jedan isti mah gra-|anima para}inskim, s jedne i na-{om i savezni~kom vojskom, s dru-ge strane, ipak smo svi mogli bi-ti zadovoqni skloni{tem i po-trebnim namirnicama, pored sve-ga toga {to i kod seqana nebe{e svega toga vi{e u izobiqu,ali je zato svaki rado izlazio nasusret na{im potrebama, onim{to je imao, a {to mu ima slu-`iti za pohvalu. Na{ komentar: Autor se ov-

de zahvaquje za gostoprimstvoseqanima Sikirice, tamo gde se

on privremeno smestio, ali nasimboli~nom nivou to je zahval-nica me{tanima svih sela ju`nood Para}ina. Ovde jo{ nalazimo za shodno

da ka`emo nekoliko lepih re-~i o Julijusu. Oficir bugarskihvlasti (do dolaska na{ih) po-verewem gra|ana zauzimao jepolo`aj predsednika op{tinskog.G. Julijus Minh je dato povere-we potpuno opravdao jer se zaovih nekoliko dana juna~ki no-sio sa nema~kim komandantommesta, koji je svakog ~asa pone-{to zahtevao.

(nastavi}e se)

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Hartofilaks je pesni~koime Milo{a Makere, mla-dog pesnika iz Para}ina,nastalo u vreme dok je popravoslavnim manastirimatra`io izbavqewe iz po-javnog sveta, a ozna~avanekoga ko se stara o crkve-

nim spisima i kwigama,dok u pesnikovoj upotrebiukazuje na wegovo oprede-qewe da svoj ego potisneu drugi plan, a istakne ono{to uspe da stvori i po-kloni drugima.Re~ “Ran~or” iz naslova

kwige ve} nas odvodi usvet hinduisti~kih pojmo-va i verovawa u kome pe-snik nalazi smisao svog po-stojawa, a koji mo`e da sepostigne nenasiqem. “Mo-ram ti re}i ne”, peva pe-snik, “Ne `elim da sli~im

tebi./Ne nosim Ma~./Ne bra-nim se./Ne ubijam druge./Ni-sam iz tog plemena”. Ili,na primer, pesmu “Evro-pa”, u kojoj Evropu optu`u-je za razli~ata nepo~in-stva i kojoj prkosi, zavr{a-va stihovima: “Zaista samti ozbiqna pretwa!/ Evro-po, objavqujem ti zvani~nirat,/Ali ne brini, ja uvekodem pred sam boj.”Pred brojnom mladom pu-blikom, pesni~ka kwiga

Hartofilaksa predstavqenaje u ponedeqak, 25. febru-ara, u galeriji Kulturnogcentra. Umesto najavqe-nog Zorana Markovi}a, pro-fesora srpskog jezika, ko-ji se pojavio na polovinipromocije, moderator pred-stavqawa kwige bio je mla-di teolog Nikola Xavri},dok su u pauzama promoci-je, Katarina Jovanovi}, so-lo vokal, i Petar Filipo-vi}, gitara, izveli dve mu-zi~ke numere.Budu}i upu}en u teolo{kepojmove, Xavri} je posta-vqao su{tinska pitawapesniku, a ovaj je odgova-rao iskreno i veoma zre-lo za svoje godine. Na pi-tawe za{to hinduizam, a nebudizam, xainizam, ili ne-ko drugo u~ewe, on je od-govorio da mu se ~ini da

je ipak hinduizam indijskiduhovni mejnstrim, a da suostala u~ewa izvedena iz we-ga. Na pitawe za{to neprihvata vaskrsewe bez ko-ga je uzaludna svaka na{a ve-ra, pesnik odgovara da je vas-krsewe lepa stvar, ali dawega vi{e privla~i hin-duisti~ka te`wa individu-alne du{e da se o~isti i ko-na~no spoji sa svetskom du-{om, na {ta je Xavri} u{ali rekao da bi on, da jedanas sredwi vek, bio spa-qen kao jeretik. Na kraju, po{to je odgo-vorio na pitawe {ta je su-{tina svetske du{e i ka-kav je odnos izme|u svet-ske i individualne du{e,Makera je potpisivao svo-je kwige brojnim zaintere-sovanim posetiocima.

D. Nikoli}

Predavawe Nikole Gruji}a, ma-stera psihologije, ~ije je po-sebno poqe interesovawa mental-no zdravqe pojedinca, po~elo jestavom da stvari imaju onolikuvrednost koliku im mi pridaje-mo, u zavisnosti od ugla posma-trawa, na{eg uvida u stvar i na-{ih potreba, te tvrdwom da sva-ka qudska individua ima nepro-cewivu vrednost.U prvom delu predavawa, Gru-

ji} je ukazao na ono {to je is-pod povr{ine, na na{e potrebekoje nas odre|uju i pokre}u, kao{to su potreba da nas neko bez-uslovno voli, da nas ohrabruje ipodr`ava, da nam pru`a pomo},da imamo poverewe u bliske qu-de i oni u nas, da sti~emo so-

cijalne i emocionalne ve{tine, za-tim potreba za sigurno{}u, dodi-rom i zagrqajem, potreba da nas ne-ko ukqu~i u neku aktivnost, da nasusmerava, da ima visoka o~ekiva-wa od nas, ali i da na svojim kri-lima preuzimamo rizik.Drugi segment predavawa odno-sio se na mentalni sklop razvo-ja. Ovde je predava~ ukazao nafaktore koji donose uspeh ili ne-uspeh u poslu i `ivotu. Tako, naprimer, verovawe da su sposob-nosti date i nepromenqive obes-hrabruje qude, preterano niskoili visoko mi{qewe o sebi ta-ko|e vodi neuspehu, kao i nedo-statak samopouzdawa, ose}aj ne-produktivnosti, perfekcioni-zam. Zrela osoba je svesna da mo-

ra da preuzme rizik i da na pu-tu postizawa ciqa mora da bu-de poku{aja i neuspeha, uspona ipadova, u suprotnom nastaje izo-lacija, otu|enost, usamqenost,strah od odbacivawa, {to ~estodovodi do bola i agresije. Isto tako, neuspeh u nekom

poduhvatu zrelu osobu vodi kapromeni mentalnog stava, ka po-stavqawu novog ciqa, izradinovog plana i spremnosti da u no-vi poduhvat ulo`i odre|eno vre-me, trud i energiju.Predavawe koje je okupilo zna-ti`eqnu publiku odr`ano je uKulturnom centru u organizaci-ji Crvenog krsta Para}in iKluba zdravqa “Pomoravqe”.

D. Nikoli}

Kwi`evni klub “MirkoBawevi}” najavio je pro-mociju pesni~ke zbirke“Plamen(i) kamen” autoraDu{ana Ru`i}a.Doga|aj je zakazan za 20.mart u Kulturnom centru,o kwizi }e govoriti recen-zent Tomislav \oki} i uime izdava~a, para}inskogkwi`evnog kluba, OlgaRu`i} Man~i}. Atmosfe-ri promocije doprine}eSla|ana Popovi} Manxu-ki} koja }e kazivati sti-hove iz Ru`i}eve poetskekwige. R.B.

PREDSTAVQAWE PESNI^KE KWIGE MILO[A MAKERE HARTOFILAKSA

“RAN^OR” IZ SVETA HINDUIZMAMakera je odgovarao na su{tinska pitawa, izme|u ostalih, za{to ba{ hinduizam

LI^NI DO@IVQAJ SVETA

Makera je jo{ rekao da wegova poezija ne daje po-uke, ve} on iznosi svoj li~ni do`ivqaj sveta, ana pitawe kojih se vrednosti dr`i, rekao je da po-stoje odre|ene vrednosti koje su uro|ene, pa pre-ma tome, univerzalne, kao na primer one iz desetbo`jih zapovesti, te nema problem da ih prihva-ti iako su iz hri{}anskog dekaloga.

PESNI^KA KWIGA

DU[ANA RU@I]A

“PLAMEN(I) KAMEN”U KULTURNOM CENTRU

“LAVIRINT ^OVEKA” UDRU@EWA “@IVOT I ZDRAVQE” PO PREDAVA^U NIKOLI GRUJI]U

POTREBA ZA BEZUSLOVNOM QUBAVQUGruji} je psiholog ~ije je posebno poqe interesovawa mentalno zdravqe pojedinca

Milo{ Makera

Na ovoj promociji u Kulturnom centru publika je tra`ila mesto vi{e

~etvrtak 14. mart 2019. 15Kultura Bilten

Ve} na samom po~etkubogate izlo`bePrirodwa~kog muzeja izBeograda, na spratuZavi~ajnog muzeja, pose-tioca do~ekuje opis triboje vina, crnog (crvenog),roze i belog. "Crveno (crno) vinospravqa se od zrelog crnoggro`|a, a za tamnu bojuzaslu`an je pigment anto-cijan koji se nalazi upoko`ici bobica. Rozevino je ru`i~astih doblagocrvenkastih tonova,proizvodi se od bobicacrnog gro`|a, pri ~emupoko`ica ostaje u dodirusa gro`|anim sokom dalekokra}i vremenski periodnego {to je to slu~aj kodcrvenih vina. Belo vinonije belo, ve} varira odsvetle do tamne `utozeleneboje, dobija se od bobicabelog i u izuzetnimslu~ajevima od crnoggro`|a."Ova zanimqiva postavkaje autorska izlo`ba Dese\or|evi} Milutinovi} iAleksandre MaranStevanovi}, u dizajnirawuizlo`be wima sepridru`uje Andrija We`i},dizajn za Zavi~ajni muzejPara}in je rad EmineMladenovi}, a tehni~karealizacija rad MiroslavaJovanovi}a, AleksandraStojanovi}a i BranislavaStojanovi}a.Izlo`ba je otvorena u

~etvrtak, 7. marta. Poslepozdravnih re~i BranislavaStojanovi}a, direktorana{eg Muzeja, govorila je

jedna od autorki,Aleksandra MaranStevanovi}.Ona je istakla povezanostvina i civilizacije jo{od vremena kada je neo-bi~no "pivo sa planina" uAsiriji postalo statusnisimbol, a u staroj Gr~kojfilozofsko pi}e, ali jenaglasila da ovaj napitakne bi nikad nastao da nijesame prirode. Naime, zasvako vino su neophodnesamo jedna biqka i jednagqiva, {to zna~i da nemavina bez vinove loze ikva{~evih gqivica...

Izlo`ba je puna infor-macija, slika, karata, ~a{a,pehara i drugih posuda izkojih se vino pije ve}preko 75 vekova. Sa lito-lo{ke i pedolo{ke karteSrbije, te sa karte zas-tupqenosti povr{ina podvinogradima pojedinihvinogradarskih krajevaSrbije, mogu da se videstare doma}e vinske sorte- prokupac, tamjanika crna,slankamenka crvena i crna,smederevka, skadarka, bag-rina, tamwanika bela jago-da, zatim najpoznatijedoma}e stvorene vinske

sorte, kao i interna-cionalne vinske sorte kojese gaje u Srbiji.Izlo`ba pru`a i niz zan-imqivosti. Na jednom mes-tu nalaze se izreke, naro-dne i autorske: "Mada ga jemalo u ~a{i, veliko jecarstvo koje se nalazi uwemu" (Arapska poslovica);"Nema vina, nema vojnika"(Napoleon); "Penicilinle~i qude, vino ihusre}uje" (Fleming); dok suna drugom mestu stoje sti-hovi posve}eni vinu.Izlo`ba Prirodwa~kog

muzeja “Tri boje vina”otvorena je u Para}inu do10. aprila. D. Nikoli}

Pod nazivom "Et versuscolor in spatium", u utorak,5. marta, u galerijiKulturnog centra, otvore-na je izlo`ba vitra`a,mozaika i zgrafita akadem-skog slikara DesimiraDeni}a, profesoraFakulteta primewenihumetnosti u Beogradu.Izlo`bu su otvorili

Nenad Jevti}, koji jeprisutne upoznao sa likomi delom autora izlo`be, tesam autor, koji se trudioda mladoj publici objasnii pribli`i neke aspekteumetni~kog stvarala{tva.Desimir Deni} (1962,

Obrenovac) je zavr{ioFakultet primewenih umet-nosti u Beogradu, na odseku

primewenog slikarstva,gde je magistrirao i gdedanas radi na doktorskojdisertaciji. ^lan jenacionalnog Udru`ewalikovnih i primewenihumetnika (ULUPUDUS),ostvario je preko desetsamostalnih izlo`bi,u~estvovao na preko {ezde-set grupnih izlo`bi, u

radu desetak kolonija,tribina i okruglih stolo-va, te na preko desetSalona umetnosti.Realizovao je preko stoslikarskih kompozicija ujavanim objektima i javn-im prostorima. Kao umet-nik izra`ava se uslikarskim tehnikamacrte`a, akvarela, uqanogslikarstva, mozaika, vit-ra`a i zgrafita.Kod nas su izlo`ena

~etiri vitra`a u ekster-ijeru, postavqena na TrguZorana \in|i}a uObrenovcu -"Zemqa","Vatra i voda", "Vazduh"i "Posavske asocijacije",zatim dva vitra`a ra|enaza Ineks-Intereksport,"Sukob" i "Zeleni talas",dva mozaika: "Nojeva bar-ka" za TC Master i vit-ra` "Ikar 2", kao i jo{nekoliko mawih radova.

D. Nikoli}

U okviru serije humani-tarnih akcija za le~ewemale Mile Radojlovi} (3),[kola za muzi~ke talente iz]uprije je u utorak, 5. mar-ta, u sali na{eg pozori{ta,odr`ala humanitarni kon-cert. Na po~etku koncer-ta, publici se obratiladirektorka ove {kole,Danijela Jovi}, sa `eqom zabrzo ozdravqewe devoj~ice,te sa napomenom da u~enici{kole mogu da pomognu onim{to znaju - muzikom. A na programu su bila

dela Korelija, Dvor`aka,Mendelsona, Mocarta,Sokorevi}a i Vuji}a.Publika je mogla da iza

svakog nastupa vidi ne samoizuzetan talenat, ve} i stru~anrad na razvijawu muzi~kihsklonosti i sposobnosti.Izvo|a~i su bili na visinirenomea {kole koja je i osno-vana sa idejom da nadarenojdeci pru`i posebne usloveza razvoj wihovog talenta. U te uslove spadaju visokikriterijumi u pogledu pri-jema samo najdarovitijihu~enika i profesora saposebnom preporukom, zatimodrastawe u uslovima inter-natskog sme{taja, u atmos-feri pro`etoj muzikom, tebogato razvijena koncertnai takmi~arska delatnost.

D. Nikoli}

U ZAVI^AJNOM MUZEJU DO 10. APRILA POSTAVKA “TRI BOJE VINA”

GOSTUJU]A IZLO@BA PRED “SALON VINA”U pitawu je izlo`ba beogradskog Prirodwa~kog muzeja autorki Dese \or|evi} Milutinovi} i AleksandreMaran Stevanovi}

USKLA\ENO SA

MANIFESTACIJAMA

Otvarawe ove izlo`bebilo je uskla|eno saaktuelnim manifestaci-jama, “Danima vina” uTre{wevici i “Salonomvina”, organizovanimpro{le subote, na kome jei prikazan deo postavke.

AKADEMSKI SLIKAR DESIMIR DENI] U KULTURNOM CENTRU

IZLO@BA VITRA@A, MOZAIKA I ZGRAFITADeni} je autor preko deset samostalih izlo`bi i u~esnik vi{e od 60 grupnih

NASTUP ]UPRIJSKE [KOLE ZA MUZI^KE TALENTE

STEVAN STEFANOVI], SVE[TENIK,

PREDSTAVIO SVOJU PRVU KWIGU

Branislav Stojanovi} i autorke izlo`be

Promocija kwige"Bogoslovqe Dostojevskog",~iji je autor sve{tenikStevan Stefanovi}, okupi-la je petog marta brojnupubliku u para}inskomZavi~ajnom muzeju. Stefanovi} je jo{ tokom

studija pisao dosta ~lana-ka iz psihologije i peda-gogije o Dostojevskom, a napredlog mentora DragoslavaSanta, profesora pedagogijena Teolo{kom Fakultetu,napisao je i diplomski radna tu temu. Taj rad pri-lagodio je sada ne samo saaspekta pedagogije i psi-hologije, ve} i teologije,filozofije... Prvi deokwige posve}en je `ivotuDostojevskog, a u nastavku,kroz analizu wegovih najz-na~ajnijih romana, autorpoku{ava da odgonetnebliskost FjodoraDostojevskog veri.Govore}i o svojoj kwizi,

Stefanovi} ka`e da je upitawu jedan novi pristuptuma~ewu misli velikogruskog pisca.

- Do sada su se kwi`evnikriti~ari, filozofi, bav-ili Dostojevskim posma-traju}i ga kao realistu,kwi`evnika, psihologa,ne{to mawe kao filozo-fa, a bilo je i poku{aja dase predstavi wegova misaokao bogoslova. U pitawu jeprva studija izvedena naovaj na~in, prolazimo, krozbiografiju Dostojevskog,wegova dela i poku{avamoda na|emo ono {to jeDostojevski govorio oHristu, o crkvi... Za{toon sve vreme nastupa kaohri{}anski mislilac, za{toje wegova misija duboko crkve-na i koliko je to zna~ajno zatuma~ewe wegovog dela?A kako isti~e Filip

Stefanovi}, arheologZavi~ajnog muzeja, ina~eStevanov brat, Dostojevski~ak i u nekim svojim pis-mima govori o tome da je,pi{u}i dela "Idiot",Zlo~in i kazna... zapravo`eleo da napi{e roman oHristu.

B. Drenovakovi}

Nastup je ponovo potvrdio veliki tal-enat u~enika i stru~ni rad nastavnika

HUMANITARNIKONCERT ZA MILU

“BOGOSLOVQE DOSTOJEVSKOG”PRIVUKLO PUBLIKU

Mladi autor koristio je novi pristup utuma~ewu misli velikog ruskog pisca

~etvrtak 14. mart 2019.16 ObrazovaweBilten

Ve} sam rekao da je me~karewe odavno zabraweno(kao nehumano) i da je zanimawe “me~kar” nestalo.Biv{i me~kari i wihovi unuci, umesto toga, sad pri-krpqenim kamion~i}ima krstare selima i krozmegafon beskrajno ponavqaju:- Staro gvo`|e kupujemo...A gde su me~ke, biv{e narodne “plesa~ice”?!

One su oduzete od vlasnika Cigana i sve preba~e-ne u Bugarsku, na planinu Rilu, gde je za wih stvo-ren specijalni, “prirodni rezervat”. Ne znam da liih “Blgari” hrane kao mi orlove le{inare u do-lini Uvca, ili se, na prastari na~in, same snala-ze. No, znam da je ubijawe me~aka kod nas oduvekbilo zabraweno! Pa ipak, kako uvek ima izuzetaka,ni lovostaj, ni zabrana nikad nisu va`ili za jed-nog ~oveka: za Josipa Broza! Li~no sam pre{ao preko planine Mawa~e kod Mr-kowi} Grada, gde je “drug Tito” od “sije~wa” do “pro-sinca” mogao do mile voqe da upra`wava “sport”zvani “odstrel medvjeda”! Mogao sam da zamislimtu, tragikomi~nu sliku: “lovca” u godinama kome ~e-ta vojnika i buquk milicajaca dogoni mrkog ~etvo-rono{ca pravo pred noge da bi ovaj mogao da gaustreli, a posle “podviga”, po “slu`benoj” du-`nosti, sti`e gomila novinara da ga slika i veli-~a “podvig”.“Me|eda” ima ne samo u Bosni, ve} i kod nas (naTari), a jo{ vi{e u rumunskim Karpatima. I Ru-muni ga {tite, ali i (za debele devize) i prodaju(“turizam” za bogata{e). Mogu da zamislim koliko ko-{ta jedan medved kad kod nas, kako se pri~a, `ivot jed-nog jelena lopatara (kapitalca) vredi 6.000 evra.A medve|a “pri~a” na Tari?! Zna se da u tom na-cionalnom parku `ivi oko 50 medveda, ali i da suza{ti}eni boqe nego qudi. Tamo{wa sela (Ra~a, Ja-go{tica, Zaovine, Rasti{te...), a pogotovo ona navrhu planine, muku mu~e s medvedima. Gor{taci ihsre}u kad seku drva, kad kose livade, a u jednoj TVemisiji videli smo scenu kako se radoznali medveduspentrao uz stepenice na sprat vikendice, otvoriovrata i “pozdravio” zaprepa{}enog doma}ina.Osim toga, planinci se `ale da im medvedi uni-{tavaju ko{nice i p~ele, da im no}u izvr}u i lo-me kapije, a uobi~ajeno je da im koqu jagwad, ov-ce, pa ~ak i krave! Naravno, {tetu nikako ne mo-gu da naplate jer su medvedi pred Sudom skoro oba-vezno “ni~iji”. A na pu{ku ne sme{ ni da pomi-sli{, jer te posle toga ~eka crna robija!A dok je Bo`ana slobodno igrala po selima Sr-

bije, bila je i deo mitologije. Po narodnom vero-vawu, ako dete “pati od strave i pi{ki u krevet”,najboqi lek je pramen~i} mecine dlake koji se osmu-di na {poretu, pa se wime dete pokadi!

No, pri~a jo{ nije gotova! Vrati}u joj se jo{ jednom!

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

MEDVED -KOM[IJA GOR[TAKA

Predstavnici Vojne aka-demije posetili su para}in-ske osnovne {kole kako bipromovisali konkurs za

upis u vojne {kole i Voj-nu akademiju, dok su zasve sredwe {kole promo-ciju odr`ali u para}in-

skom pozori{tu 26. fe-bruara. Konkurs je raspi-salo Ministarstvo od-brane Republike Srbi-je. Major Negovan Ivan-kovi} rekao je da je ovegodine raspisan konkursza prijem 183 kandidataza akademske studije i25 kandidata za Vojnomedicinsku akademiju.- U toku je konkurs Mi-nistarstva odbrane - Uni-verziteta odbrane u Beo-gradu za prijem kandidatau vojne {kole, koji trajedo kraja marta. Na konkursmogu da se jave svi mladi-}i i devojke koji ispuwa-vaju op{te i posebne uslo-ve propisane konkursom, adetaqnije informacije mo-gu da se na|u na sajtuUniverziteta odbrane, Voj-no medicinskog fakultetai Vojne gimnazije. Ono{to treba re}i je da po za-vr{etku {kolovawa svepolaznike o~ekuje siguranposao, da tokom {kolo-vawa sti~u vrhunsko obra-

zovawe, a tokom rada mo-gu da napreduju u slu`bii stru~nom usavr{avawu.Kako je rekao major Ivan-kovi}, na{ narod i danasgaji qubav prema vojnompozivu i u godini kadaVojna akademija bele`i169 godina postojawa mo-to svih kadeta je “~ast jena{a imovina”, koji ispu-wava tokom svog {kolova-wa.- Posledwih godina je

veliki odziv devojaka, kaoi mladi}a, pa mo`emo daselektujemo najboqe. Tru-dimo se da taj nivo odr`i-mo i u narednom periodu.Vojne {kole su za odva`nei najboqe zbog savla|iva-wa nastavnog sadr`aja. Ka-ko se dualno obrazovawesve vi{e uvodi u obrazo-vawe, u vojnim akademija-ma je odnos teorije i prak-se odli~no izbalansiran,zakqu~io je major NegovanIvankovi} povodom konkur-sa u vojne {kole i akade-mije. N. Stankovi}

Sezona {kolskih takmi-~ewa u nastavnoj 2018/2019.godini po~ela je 23. febru-ara u O[ “Vuk Karaxi}”Poto~ac op{tinskim tak-mi~ewem u~enika osmograzreda u znawu stranih je-zika. Na takmi~ewu iz engle-

skog u~estvovalo je 17u~enika, me|u wima drugirang osvojio je Du{an Ban-zi} iz {kole “Stevan Ja-kovqevi}”, a tre}i rangu~enici Ilija Milivoje-vi} i Stevan Mihajlovi}iz {kole “\ura Jak{i}”i Marko Markovi} i Ta-ra Veqkovi} iz {kole“Stevan Jakovqevi}”.Na takmi~ewu iz francu-skog jezika u~estvovalo je~etiri u~enika. Drugi rangosvojila je Ana Ristanovi}

iz {kole “Mom~ilo Popo-vi} Ozren”, a tre}i UnaTani} iz {kole “\uraJak{i}”, dok je na takmi-~ewu iz nema~kog u~estvo-valo petoro u~enika, gde sutre}i rang osvojili u~eni-ci \or|e Mo{orinac iLena Ne{i} iz {kole“Radoje Domanovi}”. Op{tinsko takmi~ewe izfizike odr`ano je pred po-~etak drugog polugodi{tau O[ “Stevan Jakovqe-vi}”, uz u~e{}e dvadesetjednog u~enika. Prvo me-sto osvojili su Ivan Ka-rapanxin iz O[ “\uraJak{i}” i Vera Stojano-vi}” iz {kole “Mom~iloPopovi} Ozren”. Drugomesto osvojili su LazarPetrovi} iz {kole “Mom-~ilo Popovi} Ozren”, Ne-

vena Mileti} iz {kole“Branko Krsmanovi}” Si-kirica i Aleksandar Pr-pa iz O[ “\ura Jak{i}”.Tre}eplasirani su Milo{Marinkovi}, Luka Pe{i}i Vuka{in Radun iz O[

“Mom~ilo Popovi}Ozren”, Sofija Tasi} iStrahiwa Jovanovi} iz{kole “Radoje Domano-vi}” i Jovan Mileti} izO[ “Stevan Jakovqevi}”.

N. Stankovi}

Povodom nadoknade nastavezbog produ`ewa zimskog{kolskog raspusta, na po-~etku drugog polugodi{taodr`an je sastanak svih di-rektora {kola sa VojkanomRisti}em, ~lanom Op{tinskogve}a zadu`enim za obrazova-we, u prisustvu koordina-torki za osnovne i sredwe{kole, Slavice Vuli} iSne`ane Da~i}.Odluka sa sastanka akti-

va {kola je da se nastavane mo`e nadoknaditi subo-tom, kada se odr`avaju tak-mi~ewa, ve} u toku redov-ne nastave, odnosno rad-

nim danima, {to je potvr-dila i [kolska uprava uJagodini.U okviru te odluke nave-deno je da }e se gradivo na-doknaditi: na pred~asu, do-datnim ~asovima pre iliposle nastave, na {estomili sedmom ~asu u dogovo-ru sa u~enicima, te kori-{}ewem termina ~asova ko-ji su ranije zavr{eni. Sva-ka {kola }e tokom aprilai maja nadoknaditi nastavuu okviru svog rasporeda,a na sastanku stru~nih ve-}a odrediti svoju dinami-ku dodatnih ~asova. N.S.

Zbog produ`ewa zim-skog {kolskog raspustaza nedequ dana, pro-mewen je i rasporedvr{wa~kih radionicau okviru projekta “Pa-metno leti” koji rea-lizuje Dru{tvo u~i-teqa op{tine Para}in. Kako smo saznali od

predsednice Dru{tva,u~iteqice Violete@ivkovi}, radionicesu odr`ane po~etkomovog meseca i to 5.

marta u {kolama “Ste-van Jakovqevi}” i “Ra-doje Domanovi}”, 6.marta u {koli “VukKaraxi}” Poto~ac i 7.marta u {koli “Bran-ko Krsmanovi}” u Do-woj Mutnici.Za ~etvrtak, 14. mart,od 18 sati u sali Po-zori{ta Para}inzakazana je zavr{natribina na kojoj }e bi-ti predstavqen ceoprojekat. N.S.

DRU[TVO U^ITEQA OP[TINE PARA]IN U PROJEKTU “PAMETNO LETI”

PREDSTAVNICI VOJNE AKADEMIJE PROMOVISALI SVOJU STRUKU

KONKURS ZA VOJNE [KOLE I AKADEMIJEPosledwih godina veliko je interesovawe kandidata, a konkurs je otvoren do kraja marta

SEZONA [KOLSKIH TAKMI^EWA PO^ELA STRANIM JEZICIMA

START U POTO^KOJ [KOLINakon ovog takmi~ewa, u O[ “Stevan Jakovqevi}” nadmetali su se mladi fizi~ari

SASTANAK DIREKTORA POVODOM

PRODU@ENOG RASPUSTA

NADOKNADA NASTAVERADNIM DANIMA

DANAS ZAVR[NA TRIBINA

Za u~enike sredwih {kola promocija je odr`ana u Pozori{tu

~etvrtak 14. mart 2019. 17Obrazovawe Bilten

Tokom Prvog svetskog rata, protivno odred-bama ratnog prava, austrougarske, nema~ke ibugarske vlasti su internirale desetine hi-qada srpskih ratnih zarobqenika i civila,me|u wima i veliki broj `ena i dece. Zbogsumwe u lojalnost, Austro-Ugarska je inter-nirala veliki broj svojih podanika, Srba ipripadnika drugih jugoslovenskih naroda.Logori sa osnivani uglavnom pored Dunava,na blatwavim i podvodnim mestima, tako dasu mnogi oboleli, najvi{e od tuberkuluze, abilo je mnogo i sa psihi~kim problemima. UMauthauzenu, u vreme epidemije tifusa, umr-lo je 16.000 na{ih vojnika. Austrijanci su za-tim zaravnali grobove, napravili lepo gro-bqe sa pravoslavnom kapelom i natpisom nakome je stajalo da su poginuli u ratu, sa do-datkom -”koji je izazvan od strane Srbije”, doksu katoli~ki sve{tenici {irili katolici-zam, tvrde}i da }e posle ratova samo katoli-ci u}i u raj.Informacije o prilikama u logorima moglesu da se da se dobiju iz izve{taja povereni-ka srpske vlade koji su ponekad dobijalipriliku da obi|u logore ili iz svedo~ewa pu-{tenih ili razmewenih ratnih zarobqenika.Me|u zato~enicima je neko vreme bio dr @iv-ko Topalovi}, ~uveni teoreti~ar i organi-zator socijalisti~kog pokreta u Srbiji. Po-sle pu{tawa iz logora, on je aprila 1918. go-dine podneo srpskoj vladi izve{taj o stawuu logorima, u kome opisuje glad, tvrde}i danikakva fizi~ka muka nije tako velika, kao{to je muka od gladi: “Ostalo je u jezovi-toj uspomeni kod sviju, kad vide kako se voj-nici grabe oko jedne repe, koja slu~ajno is-padne iz kola. Repa padne u sneg, a onda na-stane divqa jagma ko }e da je uzme. Stra`a-ri nemilosrdno tuku po wima, a oni se oti-maju oko repe”. On daqe izve{tava: “Na{ lo-gor je bio zasejan repom. Mi smo izlazili no-}u kroz prozor da krademo repu. To nije bilanikakva sramota. Ja, eto, priznajem da sam i samto radio, da sam no}u kroz prozor izlazio u lo-gor, ~upao repu i grizao je `ivu, da se samo odr-`i `ivot”.Poru~nik Jovan Keferovi}, koji je bio za-to~en u logoru A{ah, a sredinom juna 1918.godine razmewen kao invalid, navodi slu~ajjednog de~aka, petnaestogodi{waka, koji je uvekbio u hajka~ima u lovu i koji je uzeo sa ko-la jednu {argarepu da utoli glad: “Stra`arga je video”, navodi Keferovi}, “pretukao isutradan priveo na raport komandantu logo-ra, koji ga je na raportu opet pretukao. Ali,time nije utolio svoju mr`wu prema de~akui naredio je da mu bude priveden na raporti narednog dana. De~ak se to poslepodne obesio.Vi{e je voleo smrt nego novi izlazak pred ko-mandata logora, pukovnika Vajngrabera”.Me|utim, pored ovog stra{nog logorskog

iskustva iz Prvog svetskog rata, praksa in-ternacije, izolovawa, mu~ewa i uni{avawa po-liti~kih protivnika i celih naroda je naro-~ito “usavr{ena” u vreme dominacije naci-sti~ke Nema~ke, kada je okupirana Evropa pre-mre`ena logorima. Neki od starih logora, po-put Mauthauzena, su ponovo aktivirani, naj-pre u periodu izme|u dva rata, zatim tokomDrugog svetskog rata. @ivot okupirane Srbi-je je tako|e podre|en potrebama okupatora daobezbedi komunikacije i nesmetanu eksploa-taciju svih materijalnih i qudskih poten-cijala. Logori u Srbiji su postali izvor pri-nudnih radnika za koncentracione i radnelogore u Nema~koj i okupiranim zemqama.

@IVOT U LOGORIMA(2)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}Uspesi i nagrade profe-sora engleskog jezika Bor-ka Petrovi}a, predava~a uGimnaziji i O[ “StevanJakovqevi}”, nastavqajuse i daqe, pa je po~etkommarta osvojio priznaweza najboqeg edukatora naprostoru biv{e Jugoslavi-je. Profesor Petrovi} jeve} ranije progla{en zanaj-edukatora Srbije, anajnovije priznawe dobioje na konferenciji “Svetobrazovawa bri{e grani-ce”, odr`anoj 1. i 2. mar-ta u Skopqu.- Na{ao sam se u zaistaodabranom dru{tvu koje~ini najboqi priznatiradnici u obrazovawu. Pr-vog dana sam odr`ao radi-onicu u Kulturnom centruu Skopqu za sve kolege izAsocijacije ANN EX YU,a drugog, na konferenci-ji u Kinoteci, prezentaci-ju o umre`avawu edukato-ra. Za to sam dobio potvr-du i sertifikat, uz ve} po-menutu plaketu za najboqegedukatora. Ukqu~en sam urad timova za pravnu po-dr{ku i projekte i trudi-

}u se da u narednom peri-odu budem na raspolagawutoj asocijaciji, rekao jePetrovi} i najavio slede-}u konferenciju u maju uBudvi.

U obja{wewu nagrade na-vedeno je da je dobijajunastavnici koji posedujuentuzijazam i mo} inspi-racije, kako za svoje u~e-nike, tako i za kolege i

sve druge koji rade na svomcelo`ivotnom usavr{ava-wu, koji tako|e mogu da ra-de u uslovima koji su ispodproseka, da su kreativni, damogu ni od ~ega da stvorene{to... Tako|e, najboqiedukatori su nastavnicikoji motivi{u druge dapostanu boqi i poma`uda sami sebe prevazi|u,navedeno je, izme|u osta-log, u obja{wewu Asoci-jacije ANN EX YU-Najbo-qi nastavnici biv{e Jugo-slavije. N. Stankovi}

U prvom razredu O[“Stevan Jakovqevi}” povo-dom Svetskog dana bajki,26. februara, na inicija-tivu u~iteqice Violete@ivkovi}, odr`an je pose-ban ~as na kom su u~eni-ci govorili o bajkama, da

li ih ~itaju i koje su imnajdra`e. Svetski dan bajki ustano-vqen je kako bi se o~uvalatradicija ~itawa i pri~a-wa bajki, pa je to bio po-vod za novi vid projektnenastave pod nazivom “Gde su

kwige, nema brige”.- Deca vole bajke, ali

je utisak da vi{e volecrtane filmove. Iznena-|ena sam da im se vrlomalo pri~aju bajke, {to

im nedostaje, kao `ivare~, pa kako bismo prva-ke usmerili ka ~itawu ipri~awu bajki u okviruprojektne nastave napravi-}emo kwigu “Azbu~nik baj-ki”. To je skup svih bajkikoje po~iwu na zadato slo-

vo, obja{wava @ivkovi}eva. Svi }e dobiti zadatke,

pa }e za dve nedeqe sasvojim drugarima i u~i-teqicom urediti “Azbu~-nik bajki” koji }e obuhva-titi sve wihove radove.Polovinom marta u~eni-ci }e ure|ivati strani-ce i formirati kwigu, apromocija “Azbu~nikabajki” najavqena je zaSvetski dan de~je kwige,2. april. N. Stankovi}

Profesorka srpskog jezika i kwi-`evnosti u Tehnolo{koj {koli, Zori-ca Ivanovi}, veoma je aktivna u svompedago{kom radu, {to se mo`e videtipo nagradama koje u okviru ovog nastav-nog predmeta osvajaju weni u~enici.Na op{tinskom takmi~ewu za sredwo-{kolce “Kwi`evna olimpijada”, odr-`anom 3. marta, weni u~enici osvoji-li su sva mesta: dva prva, dva druga idva tre}a. Najboqe su bile Milica Mi-lovanovi} i Marija Radosavqevi}, dvadruga mesta pripala su Antoaneli Je-remi} i Qubici Qubi}, a dva tre}a Di-jani Vasi} i \or|u @ivkovi}u.Svi nastavqaju daqe takmi~ewe na sle-de}em, okru`nom nivou. N.S.

Para}insku Gimnaziju posetilaje [kolska redakcija Radio te-levizije Srbije (RTS) povodom se-rijala o najboqim {kolama uSrbiji i snimila deo materija-la o redovnim aktivnostima u{koli.Prema re~ima Sne`ane Da~i},

direktorke, ekipa RTS snimalaje svakodnevne aktivnosti u Gim-naziji, nastavne i vannastavne, dabi to predstavila na afirmati-van na~in, a u centru pa`we subili u~enici.Tawa ^ani} Mla|enovi}, ured-nica {kolskog programa RTS-a,najvi{e se do sada bavila razli-~itim emisijama o matematici, asada obilazi {kole u okviru se-

rijala “Uspe{ne {kole u Srbi-ji”. U kategoriji uspe{nih je i na-{a Gimnazija. RTS je do sada ob-i{ao sredwe {kole u Lebanu,Vrawu, Pirotu, a posle Para}i-na slede Ba~ka Palanka i GorwiMilanovac. - Kada do|emo u neko mawe me-sto van Beograda, svi su zadovoq-ni {to smo do{li ba{ kod wihi onda se potrude da napravimofantasti~nu emisiju. Ciq nam jeda nas {to vi{e mladih gleda, re-kla je prilikom ove posete Mla-|enovi}eva. [kolski programRTS je i ina~e poznat po kvali-tetu jer mla|im gledaocima pru-`a bitne informacije za {ireobrazovawe u tom uzrastu. N.S.

BORKO PETROVI] DOBIO PRIZNAWE ASOCIJACIJE NASTAVNIKA BIV[E JUGOSLAVIJE

“NAJBOQI EDUKATOR NA PROSTORU EEXX YYUU”Priznawe mu je uru~eno u Skopqu na Konferenciji “Svet obrazovawa bri{e granice”

U^ENICI TEHNOLO[KE [KOLE

NAJBOQI NAKWI@EVNOJ

OLIMPIJADI

POSETA [KOLSKE REDAKCIJE RTS

GIMNAZIJA USPE[NA [KOLA

U [KOLI “STEVAN JAKOVQEVI]”

OBELE@EN SVETSKIDAN BAJKI

LIDERI U OBRAZOVAWU

Kako je navedeno na sajtu, Asocijaciju AANNNN EEXXYYUU su formirali visokokvalitetni obrazovni li-deri koji su spremni da okupe sve nastavnike en-tuzijaste iz svih zemaqa sa prostora biv{e Jugo-slavije, da ulo`e zajedni~ke napore da motivi{ui inspiri{u najboqe koji mewaju obrazovawe u ovomdelu sveta. Na toj listi je odnedavno i para}in-ski profesor Borko Petrovi}.

Petrovi} na uru~ewu priznawa u Skopqu

~etvrtak 14. mart 2019.18 SportBilten

I ove godine Sportskisavez op{tine Para}in(SSOP) izabrao je naj-boqe u sportu - pojedincei ekipe za prethodnu(2018) godinu, na osnovuodluke komisije koju su~inili ~lanovi Upravnogodbora Sportskog saveza isportski novinari, ara~unao se i glas gra|anakoji su podr`ali svojefavorite putem interneta.Po odluci komisije, naj-

uspe{niji najmla|i spor-tisti u 2018. godini bilisu Uro{ Milovi} u kate-goriji za {kolski sport(poletarci) i Awa Popo-vi}, ~lanica Streqa~kogkluba “SFS Borac”, ukategoriji pionira.U konkurenciji mladih

sportista nagra|eni su(kadet) Ilija Leki} izpliva~kog kluba “Viking”i juniorka Milena Vuji~i},~lanica Omladinskog {a-

hovskog kluba “Para}in”.U najozbiqnijoj kategori-ji seniora, za najboqegprogla{en je AleksandarGodi}, motorni pilot Ae-ro kluba “Na{a krila”. Najboqi sportista u kate-goriji veterana je SlavoqubJankovi} iz Fudbalskog sa-veza op{tine Para}in.U ekipnoj konkurenciji,

sportska komisija jeodlu~ila na slede}i na~in:Najboqa ekipa seniora u

mu{koj konkurenciji jeAero klub “Na{a krila”,a u `enskoj OKK “Para-}in”. Najboqa mlada eki-pa su juniorke S[ Gimna-zija, Savez za {kolskisport Para}in.Priznawe za najboqeg

sportskog radnika pripa-lo je Draganu Zdravkovi-}u, treneru Streqa~kogkluba “SFS Borac”. Zadoprinos razvoju para}in-skog sporta - nagrada za`ivotno delo, nagra|en jeQubi{a Naumovi} iz Ae-ro kluba “Na{a krila”.Priznawe je dodeqeno i

para}inskim parasportisti-ma u konkurenciji sportaza osobe sa invalidite-tom, a istaknuti su i ju-bileji dva fudbalska klu-ba - 70 godina od osnivawafudbalskih klubova “Rad-nik” iz Davidovca i FK“Radni~ki” iz Tekije.

Nagrade najboqimsportistima su uru~ene13. februara, u vreme kadje “Bilten” bio u {tampi.

B. Drenovakovi}

Aleksandar Godi} i To-mislav [aleti}, ~lano-vi Aero kluba “Na{a kri-la “ iz Para}ina, progla-{eni su najboqim sporti-stima u 2018. godini u ka-tegoriji op{te avijacije.

Godi}u i [aleti}u priz-nawa su uru~ena na progla-{ewu najboqih sportistaVazduhoplovnog saveza Sr-bije 27. februara na sve-~anosti u Beogradu.

B.D.

Sezona takmi~ewa “podkapom” Saveza za {kols-ki sport op{tine Para}inuveliko traje. Op{tinskotakmi~ewe u ko{arci odr-`ano je krajem februara uhali sportova u dve kate-gorije, za osnovce i sred-wo{kolce.U konkurenciji osnov-

nih {kola u kategorijidevoj~ica prvo mesto osvo-jila je ekipa O[ “StevanJakovqevi}”, drugo je pri-palo ekipi “\ura Jak-{i}”, a tre}a je {kola“Branko Radi~evi}” izPopovca. U kategoriji de~aka pr-

va je {kola “Mom~iloPopovi} Ozren”, druga“Stevan Jakovqevi}”, atre}a O[ “Branko Kr-smanovi}” iz Sikirice.Ekipe koje su osvojile pr-va mesta predstavqa}ena{u op{tinu na Okru-`nom takmi~ewu zaosnovce u Jagodini 26.marta. Kod sredwo{kolaca, naj-boqa je bila `enska eki-pa Gimnazije, drugo me-sto pripalo je devojkama izTehnolo{ke {kole. U kon-kurenciji mu{kih ekipaprvi su tako|e gimnazijal-ci, drugi u~enici Eko-nomske, a tre}i ME[-a.Na Okru`no takmi~ewe

sredwo{kolaca koje }e bi-ti odr`ano 28. marta i u

mu{koj i u `enskojkonkurenciji odlaze ekipeGimnazije, saznajemo od@eqka Banovi}a, sekre-tara Saveza za {kolskisport u Para}inu. A s

obzirom na to da su u~eni-ce Gimnazije pro{le godi-ne osvojile prvo mesto naRepubli~kom takmi~ewu uko{arci, iz Saveza za {kol-ski sport o~ekuju i ove go-

dine dobre rezultate.U sistemu {kolskog

sporta slede}e je Okru`notakmi~ewe u odbojci, kojese odr`ava 19. marta u]upriji. B.D.

Prvenstvo Srbije za mla-|e pionire i pionirke odr-`ano je 2. marta u Atlet-skoj dvorani u Beogradu. Za atletski klub “SFS

Borac” takmi~ilo se petdevoj~ica, a svima je ovoujedno bilo i prvo ho-da~ko takmi~ewe. An|elina Nikoli} je

osvojila 3. mesto sa vre-menom li~nog rekorda od5:23 minuta, {to je

izvanredan uspeh. Zapa`enerezultate su ostvarile iTijana Popovi}, Iva [uti},Ana Marinkovi} i TamaraQubisavqevi}.Ina~e, trener “SFS Bor-ca” Danijel Nikoli} jekao nacionalni atletskisudija arbitrirao nanedavnom IV Serbian Indo-or Mitingu, najja~em atlet-skom takmi~ewu u godini.

B.D.

SPORTSKE NAGRADE SPORTSKOG SAVEZA OP[TINE ZA 2018. GODINU

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI I EKIPEAleksandar Godi} najboqi senior. Aero-klub “Na{a krila”najboqa ekipa u mu{koj konkurenciji, OKK “Para}in” u `enskoj

[KOLSKI SPORT: ODR@ANO OP[TINSKO TAKMI^EWE U KO[ARCI

DVOSTRUKA POBEDA GIMNAZIJALACA

PLIVAWE: ZIMSKO PRVENSTVO CENTRALNE SRBIJE

PRVENSTVO SRBIJE ZA PIONIRE U ATLETICI

U konkurenciji osnovaca na prvim mestima ekipe O[ “Stevan Jakovqevi}” i “Mom~ilo Popovi}”

Drugo kolo Zimskog prven-stva centralne Srbije odr`a-no je 2. marta na bazenuSportsko rekreativnog cen-tra “7.jul” u Para}inu, ko-ji je i jedini 25. metarski ba-zen u regionu. Na ovom tak-mi~ewu u~estvovalo je 350igra~a iz 24 kluba. Nakon prva dva kola najbo-qi su i daqe pliva~i Dubo-~ice iz Leskovca, zatim sle-di “Napredak” iz Kru{evca,pa ekipa “Ni{ 2005”. Para-}inci, pliva~i “Crnice”,nalaze se u vrhu, na 7. mestu.Sa ovog takmi~ewa poneli su19 medaqa: 10 zlatnih, 6srebnih i 3 bronze.

Ina~e, reon centralneSrbije obuhvata sve pliva~-ke klubove, od [apca doLeskovca, ka`e Aleksan-dar Nikoli} iz Pliva~-kog saveza centralne Srbi-je i isti~e da je ciq svihklubova da imaju mnogo po-laznika i da {to vi{e de-ce bude ukqu~eno u pliva-we. Samim tim izdravstveni status dece bi}eboqi, a uslovi u Para}inuu hali {to se ti~e plivawasu idealni. Tre}e i ~etvrto kolo let-weg prvenstva centralneSrbije bi}e odr`ano u ma-ju i julu. B.D.

“CRNICA” BOGATIJAZA 19 MEDAQA

BBBB RRRR OOOO NNNN ZZZZ AAAA ZZZZ AAAA AAAA NNNN \\\\ EEEE LLLL IIII NNNN UUUU

GODI] I [ALETI] PRVIU OP[TOJ AVIJACIJI

NNAAGGRRAADDEE VVAAZZDDUUHHOOPPLLOOVVNNOOGG SSAAVVEEZZAA SSRRBBIIJJEE

^iji su sportski rezultati najvredniji- odlu~ivala je komisija

U mu{koj konkurenciji - opet gimnazijalci

Gimnazijalke najboqe ko{arka{ice

~etvrtak 14. mart 2019. 19Sport Bilten

^etvrti kvalifikacioniturnir za amaterski “Granpri” O[K “Para}in” ubrzopoteznom {ahu odr-`an je 2. marta u pro-storijama Dnevnog centarkluba. Na turniru je u~estvova-lo 38 igra~a, me|u kojima7 FIDE majstora i 15majstorskih kandidata.Igralo se 11 kola, a naj-sigurniju igru pokazao jeUro{ Cvetanovi} sa 8,5poena, ~lan Omladinskog{ahovskog kluba “Para-}in”.

Drugo mesto pripalo jeVladimiru Stefanovi}uiz jagodinskog [K “Kablo-vi”. Sa osvojenih 7 poenana tre}e mesto plasirao seJagodinac Vladan Blagoje-vi}. Specijalne nagradedobili su Dalibor Radi-savqevi}, kao najboqe pla-sirani mladi igra~ do 18godina i Milan Dezelin,kao najboqe plasirani ko-risnik Dnevnog centra.Sudije turnira bili su

IA Neboj{a Radosavqevi}i NA Radoje Marinkovi}.

B.D.

U organizaciji Saveza za{kolski sport, naotvorenom Okru`nom tak-mi~ewu u sportskoj gim-nastici za u~enikeosnovnih i sredwih {kola,odr`anom u O[ "\uraJak{i}", u~estvovalo jeoko 70 |a~kih ekipa ipojedinaca iz Despotovca,]uprije, Jagodine iPara}ina.U mu{koj konkurenciji, ukategoriji od 1. do 4.razreda, prvo mesto zauzeoje Boris Aleksi} iz O["\ura Jak{i}", a u kate-goriji 5. i 6. razreda prvije Viktor Aleksi}, tako|eiz “\ure”. Ekipno, ova{kola u obe kategorijeje prvorangirana.

U kategoriji sedmaka iosmaka (stariji pioniri)najboqi gimnasti~ar bio jePavle Jaki} iz O["Stevan Jakovqevi}"Para}in, a u ekipnojkonkerenciji na{a {kolaje na prvom mestu. U kat-egoriji omladinaca (sred-wo{kolci) prvo mestoosvojio je AleksandarManojlovi} iz Tehni~ke{kole iz Despotovca.U konkurenciji devoj~ica,me|u osnovkama od 1. do 4.razreda prva je IvaCvetkovi} iz O["Mom~ilo Popovi}", aova {kola najboqa je u tojkategoriji u ekipnom plas-manu. U kategoriji 5. i 6.razreda prvoplasirana je

An|ela Stevanovi} iz O[“Mom~ilo Popovi}”, dokje ekipno u ovoj kate-goriji najboqa O[ "\uraJak{i}". Me|u devoj~icama sed-

mog i osmog razreda najbo-qom se pokazala MilicaJevti} iz O[ "\uraJak{i}", dok je najboqaomladinka Ma{a Mati}iz }uprijske Gimnazije.Ekipno, najboqa jeGimnazija Para}in.Pobednici Okru`nog tak-mi~ewa, najboqe ekipe iprva dva pojedinca, plasir-ali su se za Me|uokru`notakmi~ewe koje }e bitiodr`ano u Kostolcu, 17.marta.

B. Drenovakovi}

Selektivne fudbalskeutakmice mla|ih kate-gorija Pomoravskog okru-ga odigrane su proteklesedmice, da bi se odabranimladi fudbaleri izPara}ina i Jagodinesastali sa svojim godi{temiz Rasinskog, Borskog iZaje~arskog okruga. Na ovaj na~in koordina-tori Fudbalskog savezaSrbije biraju najtalento-vanije fudbalere koji }eigrati za mladureprezentaciju. Boban Lazi}, koordinatorza isto~nu Srbiju, ka`e daprvi put rade selekcijudece na nivou Pomoravskogokruga, odnosno, pravi seekipa do 30 najtalento-vanijih de~aka, koju }e,zatim, da porede sa ekipa-

ma iz ostalih okruga gdese tako|e odigrava selek-cija. U pitawu su de~aciod 12, 13 i 14 godina.- Biramo reprezentacijuisto~ne Srbije, a zatim tareprezentacija igra utak-mice Lige regiona protivisto tako izabranihreprezentacija Beograda,

zapadne Srbije i Vojvodine.Onda se u toj Ligi regionabira reprezentacija Srbije.Ciq nam je da odabranudecu dovedemo u republi~ku{kolu, da vidimo na kom sunivou, da damo klubovimaneke sugestije, ka`e Lazi}.Mnogi dobri fudbaleri

sa teritorije Pomoravqasu pro{li sli~an put, anekolicina iz Para}inaigra za neke od najpoz-natijih srpskih klubova.Lazi} podse}a da trenut-no u mladoj reprezentaci-ji Srbije igrajuAleksandar Kosti}, MarkoDedijer, Nikola Staji},devoj~ica An|ela Krsti},odnosno deca koja supro{la ovaj selektivniproces.

B. Drenovakovi}

Drugi deo fudbalskog prven-stva nastavqen je ovog viken-da, a u 16. kolu Srpske lige"Istok" SFS Borac je izgu-bio od Tabana iz Jagodine sa2:1, dok su Jedinstvo iRadni~ki iz Svilajnca igralinere{eno 1:1. U 14. kolu Zone "Zapad"

Rembas iz Resavice pobedioje Napredak iz Drenovca

sa 3:2. 14. kolo igralo se iu Pomoravskoj okru`nojligi, a rezultati su slede}i:Hajduk ^epure-MladostKon~arevo 3:0, JavorSladaja-Mladost Sikirica7:1, Omladinac [aludovac-Partizan Glogovac 0:0. U Me|uop{tinskoj ligi

“Jug” Mladost iz GorweMutnice je savladala

Napredak iz Stubice sa2:0, Istok 63 iz Planepobedio Beqanicu izStrmostena sa 3:1, Borac1805 Ivankovac nadigraoje Radni~ki iz Tekije sa3:2, a Omladinski izPara}ina izgubio odRudara iz Stewevca sa 0:1.U 14. kolu Op{tinske

lige "Para}in" susreti

su zavr{eni ovim rezul-tatima: SU Dowa Mutnica-Popovac 4:0, ISK Izvor-[umadija Tre{wevica 0:2,Heroj Busilovac-OFKJuhor 2016 Poto~ac 3:5,Radnik Davidovac-RazvitakMirilovac 0:5, JedinstvoRatare-Budu}nost Lebina0:0 i Napredak Svojnovo-Polet Zabrega 3:0. B.D.

Proteklog vikenda odr`anoje i zavr{no takmi~ewe ukuglawu sredwih {kola.Takmi~ile su se po dve ekipeiz svake, ukupno osam, a uzavr{ni turnir u{le su~etiri ekipe. U~enici Gimnazije pobedilisu tre}u godinu za redom, abili su motivisani nagradom- vikendom na Zlatiboru.

B.D.

Dodela medaqa i diplo-ma najboqima na nedavnozavr{enom 11. Prvenstvumesnih zajednica u malomfudbalu odr`ana jepro{le subote u SC “7.jul”, koji je i ove godinebio doma}in turnira.Podsetimo, pobednik

turnira je ekipa Tekije,drugo mesto osvojilo jeDankovo, a tre}e Buqane.Pehari su uru~eni i najbo-qem golmanu AndrijiLuki}u iz Bo{wana, zanajboqeg strelcaprogla{en je MarkoObradovi} iz Buqana (15

golova), a za najboqegigra~a turnira NikolaJovanovi} iz Tekije.Milorad Vidovi}, direk-tor SC “7. jul” i predsed-nik Organizacionog podb-ora prvenstva, podse}a daje prvi turnir MZ orga-nizovan 2008/2009.Takmi~ewe po~iwe uvekdecembra i zavr{ava sedrugog vikenda februra.Ove godine je u~estvovalo26 ekipa. Osim pehara imedaqa, najboqi sunagra|eni produ`enimvikendom na Zlatiboru.

B.D.

Pliva~i “Delte” u protekladva takmi~arska vikendau~estvovali su najpre u Drugomkolu Zimskog prvenstva cen-tralne Srbije i osvojili su 6medaqa. Nemawa [o{i}, Ilija[o{i} i Kala Kova~ okitilisu se zlatom, a An|elaMarkovi} srebrom.U Boru na 7. Koper KUP-u

Nemawa [o{i} je isplivaodve zlatne medaqe, Ilija[o{i} dve srebrne i jednubronzu, Kala Kova~ zlatnui srebrnu, Sara Kova~ dvezlatne i jednu bronzu, AleksaMarkovi} dve zlatne i jed-nu srebrnu, dok je An|elaMarkovi} isplivala svojeli~ne rekorde. B.D.

Jana Markovi}, ~lanicapliva~kog kluba "Crnica",progla{ena je u Boru zanajboqu pliva~icu KoperKUP-a. Pliva~i “Crnice” na ovom

takmi~ewu postigli su fan-tasti~an rezultat osvojiv{i24 zlatne, 18 srebrnih i 10bronzanih medaqa, te pehareza drugoplasirani klub inajboqu pliva~icu. B.D.

OKRU@NO PRVENSTVO U GIMNASTICI ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE

NA[IM OSNOVCIMA PRVA MESTAU~estvovale su {kole iz ~etiri op{tine, doma}in O[ “\ura Jak{i}”

KOORDINATORI FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE OTKRIVAJU TALENTE

PO^ELA NOVA PROLE]NA FUDBALSKA POLUSEZONA

BOD JEDINSTVU, SFS BORAC IZGUBIO

TAKMI^EWE [KOLA U KUGLAWU

GIMNAZIJA(OPET) PRVA

USPEH “CRNICE” U BORU

JANA NAJBOQA PLIVA^ICA

SA DVA PLIVA^KA VIKENDA

PREGR[T MEDAQA ZA “DELTU”

PO ZAVR[ETKU TURNIRA MZ U MALOM FUDBALU

NAJBOQIMA URU^ENE MEDAQE

AMATERSKI “GRAN PRI” O[K “PARA]IN”

CVETANOVI] POTVRDIOPRVU POZICIJU

IZBOR NA SELEKTIVNIM UTAKMICAMA

Pobedni~ka ekipa MZ Tekija

Para}inske gimnasti~arke u~estvovale su naOlimpik KUP u Mladenovcu i na prvom takmi~ewuu ovoj godini u grupnim ve`bama, juniorke, osvojileprvo mesto.

U individualnom programu \ur|ina Radojkovi}(2010) osvojila je 4. mesto u ve`bi bez rekvizita,Branislava Orihan (2007) bila je prva u ve`biloptom, a juniorke Neda Simi} i Ivana \or|evi} tre}eu ve`bi obru~em, odnosno loptom. B.D.

PRVO MESTO ZA GK “PARA]IN”

GIMNASTI^KO TAKMI^EWE U MLADENOVCU

Boban Lazi}

~etvrtak 14. mart 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 11.500

U okviru projekta Domaomladine "Otvoren grad -slobodan dijalog", u petak,8. marta, u prepunom galer-ijskom prostoru Kulturnogcentra, odr`ana je tribi-na pod nazivom “Gra|ans-ki protesti”, a o temi sugovorili gosti, glumacBranislav Trifunovi} ikwi`evnik Marko [eli}Mar~elo. Razgovor je vodi-la novinarka VesnaStojkovi}.Na tribini su postavqe-na i pretresana politi~kapitawa od prelomnogzna~aja ne samo za razvi-

tak, ve} i za opstanakna{eg dru{tva, jer su oviprotesti, prema [eli}u,posledwa prilika da seskloni dr`avna vlast kojapqa~ka i poni`ava svojegra|ane i da se stvorisistem koji }e onemogu}itikoncentraciju vlasti urukama jednog ~oveka. U suprotnom, "mi }emo

zajedno sa Sirijcima dabe`imo iz svoje zemqe”,izjavquje [eli}, "mada jane mislim da odlazim jersam patriota, {to zna~i davolim svoju zemqu, aliako moram da odem, onda }u

se, na`alost, ose}atipora`enim i prognanim". Me|utim, i on i drugi

gost, glumac BranislavTrifunovi}, veruju u uspehgra|anskih protesta jerpolako zahvataju ~itavuSrbiju, mada, prema wima,jo{ uvek vlada neka vrsta“ra{trkanosti” i odsust-va jasne politike. U qudi-ma se javqa sumwa u uspehprotesta ili sumwa umogu}nost uspostavqawanormalnog poretka, sa argu-mentacijom da bi i drugiisto tako pqa~kaligra|ane, te da je sve isto

i posle trideset godina.Povodom odre|ene apatijegra|ana, oba govornika suistakla da je wihova misi-ja da “idu od grada do gra-da i da bude gra|ane iz teapatije”, da razgone sumwe,da ukazuju na sva zlodelaovog re`ima i, naro~ito, dahrabre qude, jer je hrabrost,prema [eli}u, "ne osobi-na ~oveka, ve} wegova odlu-ka da ne trpi nepravdu uti{ini, te da se uspravi ipodigne glas", dok jeTrifunovi} dodao "da jeovaj re`im toliko velikozlo da je spreman da sebori bez ruku, bez nogu,sve dok mo`e da govori iurla protiv ovog zla koje jezadesilo gra|ane Srbije".Na tribini je bilo re~i io drugim va`nim pitaw-ima, kao {to su lustraci-ja, pitawe porekla imovine,bojkota izbora po wihovimpravilima...Bila je ovo prva u nizu

tribina koje }e Dom omla-dine organizovati i ovegodine, pod nazivom“Otvoren grad - slobodandijalog”. D. Nikoli}

Prva samostalna izlo`baslika i kola`a autorkeNevene Tanaskovi} otvorenaje 8. marta u antreu zgradeBiblioteke “Dr Vi}entijeRaki}”, poznatijem kao"Galerija u prolazu", uzobra}awe profesora likovnekulture Sre}ka Zdravkovi}ai direktorke BibliotekeLeposave Ivankovi}.Govore}i o svojoj izlo`bi,

wena mlada autorka Nevenaisti~e da postavku ~ine kola`ii slike, crno-bele ili u boji,

nagla{avaju}i da je ovo wenaprva samostalna izlo`ba.- Izla`em prvi put u

Para}inu u ovoj galerijizato {to sam odavde krenu-la i jako sam zahvalna qudi-ma koji su mi dali “vetar ule|a”, po~ev od “\a~kelikovne kolonije” na Grzi,~iji sam u~esnik bila od2003. do 2013. godine i upoz-nala qude koji su mi pomogliu kasnijem napredovawu, reklaje Tanaskovi}eva, posebno sezahvaliv{i svojoj nastavni-

ci Oliveri Cvetkovi}.Nevena je diplomirala

pro{le godine na Fakultetuprimewenih umetnosti uBeogradu, pre ~ega jezavr{ila sredwu {kolu za

dizajn. U~esnica je vi{egrupnih izlo`bi, a wenasamostalna izlo`ba u"Galeriji u prolazu" bi}epostavqena do 21. marta.

B. Drenovakovi}

U~enici petog i {estograzreda popova~ke O[“Branko Radi~evi}”, odeqe-wa u Buqanu, na simboli~anna~in, kroz igru, obele`ilisu Svetski dan energetskeefikasnosti, 5. mart. U ak-ciji ~iji je ciq bio razvi-jawe svesti kod u~enika ozna~aju energetske efika-snosti, oni su, uz podr{kusvog nastavnika tehnike itehnologije Marka Radisavqe-vi}a, na zabavan na~in ste-kli nova znawa.

O[ “Branko Radi~evi}” Po-povac je jedna od u~esnicaprojekta {vajcarske organiza-cije “SECO” koja ima za ciqupoznavawe sa Evropskom ener-getskom nagradom (EEA) i ja-~awe administrativnih kapa-citeta u okviru projekta za op-{tinsku energetsku efika-snost i upravqawe.Osim u odeqewu ove {ko-

le u Buqanu, Svetski danenergetske efikasnosti obe-le`en je i u odeqewima uPopovcu i Stubici. R.B.

Kao i svake godine,u~enici Gimnazije povodomOsmog marta priredilisu ve~e posve}eno `enamakroz dramatizacije,ske~eve, prezentacije...Ve~e je odr`ano 7. mar-ta u Kulturnom centrupod nazivom “Pozdrav`enama {irom sveta”, ame|u u~esnicama su bilei dve u~enice iz pro-grama me|unarodnerazmene, iz Italije iTajlanda. Obe su uprezentaciji predstavilenajpoznatije `ene iz svo-je zemqe - lekare, nov-

inarke, kwi`evnice, doksu u~enice iz na{eg gra-da govorile o uspe{nim`enama iz Srbije.Petar Bo`i~i} otpevao

je i muzi~ku numeru sakojom je pobedio na tak-mi~ewu za frankofonupesmu za Pomoravskiokrug, odr`anom uJagodini. Na takmi~ewusu u~estvovale osnovne isredwe {kole, a pobedomu kategoriji sredwih{kola plasirao se nadr`avno takmi~ewe zafrankofonu pesmu 24. mar-ta u Ni{u. N.S.

Op{tinsko takmi~eweiz matematike, naJbrojnijedo sada, odr`ano je u O["Mom~ilo Popovi}Ozren", uz u~e{}e 196u~enika od tre}eg do osmograzreda. Najvi{e je bilotre}aka, 75, a najmaweu~enika osmog razreda, 12.Dodeqen je veliki brojnagrada i pohvala, a zbogvelikog broja nagra|enihobjavqujemo samo imenaosvaja~a prve nagrade.U konkurenciji tre}eg

razreda prvo mesto osvojilisu Vuk Perovi} iz O[“\ura Jak{i}”, Uro{ Raduni Ogwen Mladenovi} iz{kole "Mom~ilo Popovi}Ozren" i Luka Marjanovi}iz O[ "StevanJakovqevi}". Drugu nagraduosvojilo je devetoro, tre}udesetoro u~enika, a pohvalaje bilo 15. U kategoriji~etvrtog razreda prvo-plasirani su Isidora Mili}iz O[ "BrankoKrsmanovi}" Sikirica iLuka Cvetkovi} iz {kole"Stevan Jakovqevi}". Drugunagradu osvojilo je 5 u~eni-ka, tre}u 6, a bilo je i 10pohvala.

Me|u petacima, Sa{aLuki} iz sikiri~ke {kolebio je najboqi, ~etvorou~enika osvojilo je drugomesto, tre}enagra|enihima 6 i pohvala istotoliko. U kategoriji{estog razreda VeraStojanovi} iz {kole"Mom~ilo Popovi} Ozren"bila je prva. Drugu nagraduosvojila su dva u~enika,tre}u tri i pohvale triu~enika.U konkurenciji sedmaka

dve prve nagrade osvojilisu Uro{ Milojevi} iz{kole "BrankoKrsmanovi}" Sikirica iDuwa Mili}evi} iz O["Stevan Jakovqevi}". Jedanu~enik osvojio je drugunagradu, tre}u su dobiladva |aka i bile su tripohvale.U osmom razredu titu-

la najboqeg matemati~arapripala je MihailuPe{i}u iz {kole"Mom~ilo Popovi}Ozren". Drugu nagraduosvojio je jedan u~enik,tre}u dva, a pohvale sutako|e dobila dva u~enika.

N. Stankovi}

MAR^ELO I TRIFUNOVI] GOSTI TRIBINE DOMA OMLADINE

TEMA: GRA\ANSKI PROTESTI U SRBIJIMarko [eli} i Branislav Trifunovi}, pre tribine, govorili su na protestu “#1 od 5 miliona”

u centru Para}ina

SLIKE I KOLA@I NEVENE TANASKOVI] U GALERIJI “U PROLAZU”

U ulazu Biblioteke izlo`ba ostaje do 21. marta

POVODOM SVETSKOG DANA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

AKCIJA U O[ “BRANKO RADI^EVI]”SKORO 200 U^ENIKA NA TAKMI^EWU IZ MATEMATIKE

DOMA]IN [KOLA“MOM^ILO POPOVI]”

GIMNAZIJALCI PRIREDILI PRIGODNO VE^E

POZDRAV @ENAMA[IROM SVETA

IZLO@BA NEKADA[WE POLAZNICE \LK