BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 327 �� ^ETVRTAK 18. JUL 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

AMBASADOR [VEDSKE U SRBIJI POSETIO PARA]IN POVODOM INVESTICIJE “RIMASTERA”

NOVA RADNA MESTA ZA OP[TINU PRIORITET

[vedska kompanija ve} radi u na{em gradu, a lokalna samouprava ~ini sve {to je u wenoj mo}ida se omogu}i “Rimasteru”, ali i drugim investitorima, da zapo{qavaju na{e sugra|ane

��Strana 3.

NAJVIDQIVIJI INFRASTRUKTURNI RADOVI U GRADU

NOVO KORITO ZA CRNICU��Strana 5.

IZUZETNO VE^E FOLKLORA EGIPTA

SSSS PPPP EEEE KKKK TTTTAAAA KKKK LLLL NNNN AAAA PPPP OOOO ZZZZ OOOO RRRR IIII [[[[ NNNN OOOO JJJJ SSSS CCCC EEEE NNNN IIII

DRUGI REBALANS BUXETA OP[TINE

ZA BR@U IZGRADWUINDUSTRIJSKOG PARKA

ZAVR[ENUPIS USREDWE[KOLE

��Strana 2.

��Strana 11.

��Strana 20.

~etvrtak 18. jul 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Prakti~no sve ta~kednevnog reda 61. sedniceSkup{tine op{tine,odr`ane 5. jula, prois-tekle su iz potrebe da seu {to kra}em roku obezbe-de dodatna buxetska sred-stva za izgradwu objekataIndustrijskog parka uIndustrijskoj zoni “Zmi~”,te da se {to pre sprovede

pribavqawe, otu|ewe idavawe u zakup nepokret-nosti na kojima Op{tinaima javnu svojinu i timeolak{a investitoru(“Rimasteru”) da realizu-je svoj biznis plan u ciquotvarawa novih radnih

mesta i zapo{qavawana{ih sugra|ana. U svetlu te potrebe, na

predlog Op{tinskog ve}apo hitnom postupku udnevni red sedniceSkup{tine uvr{ten jepredlog Odluke o prib-avqawu, otu|ewu i davawuu zakup nepokretnosti nateritoriji op{tine

Para}in na kojimaOp{tina ima javnu svojinu.Kako nije bilo rasprave,usledilo je glasawe, pa jeodluka doneta sa 41 glasom“za” od 44 prisutnaodbornika.Nakon kra}eg obraz-

lo`ewa koje je daona~elnik Odeqewa za bux-et i finansije SlobodanJankovi}, doneta je Odlukao izmenama i dopunamaOdluke o buxetu za 2019.godinu - drugi rebalans, anakon toga data je saglas-nost na rebalanse progra-ma Uprave za investicijei odr`ivi razvoj koji iz

prethodnog proisti~u ito na programe pripremei izgradwe kapitalnihobjekata; izgradwe, rekon-strukcije i odr`avawajavnih puteva i ovogo-di{wi program poslovawaiste uprave.

Potreba za drugim rebal-ansom op{tinskog buxeta uteku}oj 2019. godini prois-tekla je iz zahteva Upraveza investicije da izvr{ipromene u programima koji-ma su planirani vi{ego-

di{wi kapitalni projekti.Naime, radi se pre svega opotrebi da se za predstoje}uizgradwu Industrijskog par-ka obezbedi dodatno44.000.000 dinara, kao i dase realizacija planira na

dve buxetske godine i to ovegodine 220.000.000, a naredne44.000.000 dinara. Kako bise obezbedio novac izvr{enaje preraspodela sredstavasa pozicija sedam drugihprojekata i to za 2020. god-inu, a osim ovih izmena ukapitalnom delu buxeta,drugih promena nije bilo.O sva tri rebalansa pro-grama Uprave za investi-cije i odr`ivi razvojglasalo se pojedina~no isvi su usvojeni sa 41odborni~kim glasom.

Z. Ra{i}

Op{tinsko ve}e na sed-nici od 5. jula upoznatoje sa kompletnom infor-macijom o ostavci direk-torke Centra za soci-jalni rad BiqaneMilenovi} Stojanovi},i to hronolo{ki, budu}ida je neopozivu ostavkupodnela jo{ maja 2016.godine, smatraju}i da,zbog nedostatka kvalitet-nih kadrova pre svega izoblasti finansija i spro-vo|ewa zakonskih proce-dura, kao socijalni rad-nik nije u stawu daiskontroli{e situaciju tebi mogla do}i u problemkao odgovorno lice, anedostatak stru~nog kadrase ne mo`e re{iti zbogzabrane zapo{qavawa. Op{tinsko ve}e u

me|uvremenu je radi imen-ovawa Olgice Stoj~i} zavr{ioca du`nosti direk-tora Centra (kojaispuwava sve uslove),vi{e puta tra`ilosaglasnost nadle`nogMinistarstva za rad,

zapo{qavawe i soci-jalna pitawa, ali ganije dobilo, odnosnonikakav odgovor nijestigao ni nakon vi{edopisa i urgencija, afebruara ove godine izministarstva je stiglasaglasnost za osobu kojuOp{tina uop{te nijepredlo`ila za v.d.direktora. Milenovi}evaje zbog takve situacijesilom prilika morala danastavi da obavqa direk-torsku funkciju, da bi

po~etkom jula ponovopodnela ostavkuzatra`iv{i da buderazre{ena.Ve}e je jednoglasno pri-hvatilo predlog zakqu~kada dopisom postavipitawe nadle`nomMinistarstvu iz kograzloga opstrui{e imen-ovawe v.d. direktoraCentra za socijalni radu Para}inu, uz zakqu~akkojim se konstatujeostavka BiqaneMilenovi} Stojanovi}

jo{ 2016. godine iz nave-denih razloga koji su jedoveli u situaciju da onali~no bude odgovorna, teda je 3. jula ponovo pod-nela ostavku, odnosnopodsetila na to, tra`e}ida bude razre{ena. Ve}e je tako|e ponovo

zatra`ilo da se min-istarstvo hitno izjasni opredlogu Op{tinePara}in za imenovawev.d. direktora, te da seo ovome izjasni iSkup{tina op{tine unajkra}em roku, u svetlu~iwenica da bez direk-tora ne}e biti mogu}epru`awe pomo}i naju-gro`enijima u op{tiniPara}in, {to u ovomtrenutku, rekao jepredsednik op{tine Sa{aPaunovi} “ide direktnona du{u nadle`nom min-istarstvu koje ne obavqasvoje poslove”.

Rekonstrukcija {kole“Radoje Domanovi}”

Ve}nici su na ovoj sedniciupoznati i sa dugogodi{wimradom op{tinskog tima zaprojekte radi obezbe|ivawasredstava za sanaciju {kol-skih i drugih javnih objeka-ta u okviru programa ener-getske efikasnosti (me|ukojima je i O[ “RadojeDomanovi}”), preko [vaj-carske razvojne agencije iKancelarije za javna ula-gawa Republike Srbije. Prve aktivnosti zapo~ete sujo{ 2012. godine, da bi 2017.bili potpisani sporazumi orealizaciji. Donatorskimsredstvima Vlade [vajcarskerekonstruisa}e se ~etiriosmorazredne seoske {kole:u Popovcu, Stubici, Buqanui Sikirici, a prekoKancelarije za upravqawejavnim ulagawima, nakonuspe{nog konkurisawaOp{tine, obezbe|ena su sred-

stva za {kolu “RadojeDomanovi}”, {kolskiobjekat u Drenovcu, Centarza socijalni rad i sve objek-te zdravstvenih ustanova.Op{tina je finansiralaizradu projektne doku-mentacije i po~etak rado-va kod nekih projekata sepribli`ava. S obzirom na to da je

nedavno javnost dezin-formisana o obezbe|ivawusredstava za o~ekivanurekonstrukciju {kole“Radoje Domanovi}”, GoranMilojevi} i VladimirJankovi}, ~lanovi radnegrupe Op{tine koja je god-inama radila na tome,detaqno su informisalisve prisutne na sedniciVe}a o koracima koje jeradna grupa tokom godinapreduzimala kako bi serekonstrukcija ove {kolepribli`ila po~etku real-izacije. Z. Ra{i}

NA POSLEDWEM SKUP[TINSKOM ZASEDAWU DONET DRUGI REBALANS BUXETA OP[TINE

U FUNKCIJI IZGRADWE INDUSTRIJSKOG PARKAZa ovu svrhu preraspodelom je obezbe|eno dodatnih 40.000.000 dinara za narednu godinu. Prihodi i rashodi buxeta ostali isti

KAPITALNI DEO BUXETA

Obrazla`u}i rebalans, na~elnik Odeqewa za finan-sije i buxet Slobodan Jankovi} je napomenuo da nemapromena na strani prihoda i primawa, niti rasho-da i izdataka, samo se mewa ~lan 6 koji defini{ekapitalni deo buxeta i to zbog potrebe da se objek-ti u industrijskoj zoni grade dve godine, {to jeneophodno u ciqu sprovo|ewa javne nabavke.

ZAHTEV ZA SMENU DIREKTORA NE[I]A

Na osnovu izve{taja buxetske inspekcijeOp{tine o izvr{enoj kontroli primene zakonau oblasti materijalno-finansijskog poslovawa,namenskog i zakonitog tro{ewa sredstava uTehnolo{koj {koli, koji je razmatran i na ovojsednici, Op{tinsko ve}e je pokrenulo inicijativuza razre{ewe direktora Tehnolo{ke {kole DejanaNe{i}a i pozvalo nadle`no Ministarstvo prosveteda donese odluku da Ne{i}u prestane du`nost zbognepo{tovawa zakona i drugih propisa.Tako|e, Op{tinsko ve}e pozvalo je [kolski

odbor Tehnolo{ke {kole da preduzme mere izsvoje nadle`nosti.

VE]E OP[TINE PARA]IN O NAJAKTUELNIJIM TEMAMA OVOG MESECA

OSTAVKA DIREKTORACENTRA ZA SOCIJALNI RADI RENOVIRAWE [KOLASredstva za rekonstrukciju O[ “Radoje Domanovi}” obezbedila je Op{tina konkuri{u}i kod Kancelarije za javna ulagawa

REBALANS - nema promena nastrani prihoda i primawa

niti rashoda i izdataka

Donete odluke imaju svrhu da olak{aju “Rimasteru”pro{irivawe proizvodwe i zapo{qavawe radnika

Ve}nici su sve zakqu~ke sa ove sednice doneli jednoglasno

~etvrtak 18. jul 2019. 3Aktuelno Bilten

Para}in je 5. juna imaoizuzetne goste, ambasado-ra Kraqevine [vedske uSrbiji Jana Lundina iponovo predstavnike kom-panije “Rimaster”, a povodje bio razgovor o inves-ticiji te kompanije kojase sprovodi u na{emgradu.“Rimaster” ve} radi u

zakupqenoj hali privatnogpreduze}a kraj auto-puta,a do kraja godine, akosve bude po planu,Op{tina }e ponuditi potr`i{nim uslovima naprodaju deo Industrijskogparka koji namerava dasagradi, a kompanija“Rimaster” poslala je ve}pismo o namerama da }eu~estvovati na tom javnom

pozivu za prodaju ilizakup objekta po komer-cijalnim uslovima.-O~ekuje se zapo{qavawevelikog broja radnika, aako sve bude po planu"Rimastera" to }e svakakobiti najve}a investicijau pogledu broja radnikakoji }e biti zaposlen uovom delu Srbije. [to seti~e drugih mogu}nostiza investirawe uPara}inu, sa ambasadoromsmo razgovarali da jemogu}e da }e biti jo{{vedskih investicija uSrbiji, nadamo se i uPomoravqu i Para}inu.Postoji prostor za sarad-wu, a primer op{tinePara}in i “Rimastera”mo`e biti model budu}e

saradwe na prostoruSrbije, rekao je nakonrazgovora sa ambasadoromi predstavnicima“Rimastera”, Paunovi}.On je podsetio da je

otvarawe novih radnihmesta za op{tinu Para}inapsolutni prioritet izbog toga }e lokalnasamouprava u~initi sve{to je u wenoj mo}i dasve procedure sprovedeblagovremeno da bi bilootvoreno {to vi{e rad-nih mesta, da se omogu}i“Rimasteru”, ali i drugimstranim investitorima,da investiraju u Para}inui zapo{qavaju na{e sug-ra|ane.Ambasador Jan Lundin

objasnio je da [vedskave} ima investicije uSrbiji i da je "Ikea"ulo`ila dosta u svojunovu robnu ku}u na juguBeograda.- Ta investicija se razvi-

ja i daqe, a najve}e svet-sko preduze}e za pako-vawa, "Tetrapak", ve}decenijama vrlo uspe{noposluje u GorwemMilanovcu. Sada ina{"Rimaster", veomauspe{no preduze}e u met-alnoj industriji, ula`eu Para}in i mi to poz-dravqamo i `elimo davidimo jo{ vi{e inves-ticija u Srbiji sa{vedske strane. Srbijase potrudila da budeprivla~na za investicije,mi znamo da ovde posto-ji obrazovana radna sna-ga, da su plate, moram dadodam, na`alost,konkurentne, da ima dovo-qno stabilnosti da pre-duze}a mogu da znaju kakva

su pravila i da je dogovor- dogovor, a to je sve {to{vedska preduze}a tra`e,kazao je ambasador i dodaoda }e raditi i daqe naposlovnoj saradwi saSrbijom.Nakon sastanka u zgra-

di Op{tinske uprave iizjava za medije, ambasador[vedske je sa predsed-nikom Op{tine Sa{omPaunovi}em i pred-stavnicima “Rimastera”obi{ao pogon ove kom-panije u iznajmqenomobjektu, prema ~ijem }e se,ina~e, biznis planu, nakonpreseqewa u industrijskuzonu i sa {irewemproizvodwe, zaposliti,po fazama, i do 1000 rad-nika. Z. Ra{i}

POSETA AMBASADORA [VEDSKE U SRBIJI POVODOM INVESTICIJE "RIMASTERA"

NOVA RADNA MESTA ZA PARA]IN PRIORITETBiznis planom “Rimastera” predvi|eno je zapo{qavawe do 1.000 qudi, a direktor “Rimastera” je rekao da sve te~e malo br`e od plana

"RIMASTER"

VRLO

ZADOVOQAN

Direktor "Rimastera"Tomas Stalnert rekaoje da nastavqaju daqesa sprovo|ewem svogbiznis plana, te da ima-ju fantasti~an lokalnitim, a biznis plan seodvija ~ak malo br`enego {to je planirano,tako da sve ostaje kakoje dogovoreno i ve} je uimplementaciji.

Op{tinsko ve}e je sapro{lonedeqne sednice,odr`ane 11. jula, uputiloSkup{tini na razmatrawejednoglasno usvojen nacrtOdluke o projekcijama zarealizaciju buxeta op{tinePara}in u delu planiranihprihoda i rashoda za uslugesocijalne za{tite u 2019.godini. Prethodno je obra-zlo`eno da se odlukomutvr|uju prioritetne uslugekoje }e se finansirati iznamenskih transferanadle`nog ministarstva, uzu~e{}e Op{tine od naj-mawe 10 odsto odobrenihpara. U odnosu na pro{lu godinutransfer je zna~ajno smawen,tako da je nacrtom pred-lo`eno da se najve}i deosredstava koristi za uslugeli~nog pratioca dece {kol-skog uzrasta sa razli~itimrazvojnim smetawama, o ~emu}e kona~nu odluku doneti

Skup{tina. Odbornicima je na usva-jawe upu}en i nacrtOdluke o ovla{}ewuOp{tinske stambene agen-cije na pripremi i obra-di dokumenata za re{avawestambenih potreba zakori{}ewe, zakup ilikupovinu stambenih jedini-ca koje su dodeqeneizbeglicama na teritori-ji op{tine Para}in. Ve}eje, pre toga, informisanoda se o~ekuje da novoiz-gra|ena zgrada za izbegliceu Dankovu dobije upotreb-nu dozvolu, a kako ne pos-toji slu`ba koja bi sebavila dokumentacijom,neophodno je te posloveodlukom poveriti Op{tin-skoj stambenoj agenciji.Zbog zakonske obaveze

dono{ewa do sredine jula,kako bi u{ao u plan bux-eta za slede}u godinu,Ve}u je na usvajawe

dostavqen izve{tajKomisije za ocenugodi{wih i posebnih pro-grama kojima se zadovo-qavaju potrebe gra|ana uoblasti sporta o usvajawuobjediwenog predlogagodi{wih programalokalnih sportskih klubo-va i organizacija za 2020.godinu. Ve}e je jednoglas-no usvojilo taj i izve{tajKomisije o usvajawu zahte-va za preno{ewe neu-tro{enih sredstava iz dru-gog u tre}i ovogodi{wikvartal Omladinskog fud-balskog kluba "Para}in",Organizacije sportskihribolovaca "Mrena",Gimnasti~kog, Streqa~kogkluba, "SFS Borac",Planinarskog kluba"Javorak", Aero-kluba"Na{a krila" i fudbal-skog kluba "Mladost"izGorwe Mutnice.

A. \or|evi}

U industrijskoj zoni“Zmi~” uveliko se gradivelika saobra}ajnica kojase finansira sredstvimaEvropske unije, blizu300.000 evra, preko pro-grama “EU Pro”. U deluzone prema susednoj ]upri-ji gradi se i druga potreb-na infrastruktura -vodovod, kanalizacija, jav-na rasveta, ali i prilaziparcelama investitora koji

su u proteklih godinu danakupili zemqi{te u zoni,tako da se ispuwava i wimadato obe}awe da }e dobitiblagovremeno infrastruk-turu. Aktuelnim radovima,

tako|e, otvara se novi blokparcela sa druge stranezone i obezbe|uju usloviza izgradwu Industrijskogparka, sa objektom od oko3.500 kvadrata koji treba

da bude zavr{en po~etkomslede}e godine, a u kom }e,na osnovu pisma o nam-erama zainteresovanog stra-nog investitora, posaona}i i do 1000 radnika.Do sada je 17 investito-ra kupilo parcele upara}inskoj industrijskojzoni, deset objekata jeigra|eno ili je u izgrad-wi, a jo{ dva kupca ~eka-ju ili preparcelaciju iliizgradwu Industrijskogparka koji }e ove godinegraditi Op{tina. Ima vi{e razloga zbog

~ega je Zona “Zmi~” atrak-tivna za ulaga~e; odli~anpolo`aj u blizini auto-puta, povoqne cenezemqi{ta u vlasni{tvuOp{tine, opremqenostinfrastrukturom i brzodobijawe svih dozvolapotrebnih za po~etakposlovawa preduze}a -svakako su najva`niji.

Z. Ra{i}

U INDUSTRIJSKOJ ZONI GRADI SE VELIKA SAOBRA]AJNICAKORI[]EWE NAMENSKIH TRANSFERA ZA SOCIJALNU ZA[TITU

O PRIORITETNIM USLUGAMAODLU^UJU ODBORNICI

OTVARA SE NOVI BLOK PARCELARadovima se stvaraju uslovi za izgradwu Industrijskog parka, a ujednose ispuwava obe}awe dato investitorima koji su parcele ve} kupili

Ambasador je najpre razgovarao sa predsednikom Op{tineSa{om Paunovi}em i predstavnicima “Rimastera”...

...Potom su svi obi{li pogon “Rimastera” koji ve} radi u Para}inu

~etvrtak 18. jul 2019.4 InfrastrukturaBilten

Ove sezone okon~anisu radovi na izgradwikolovoza u nekolikoseoskih ulica u na{ojop{tini: Svetosavskoju Ra{evici, Bakri}koj idelu Partizanske uBusilovcu, Obili}evoji Ulici carice Miliceu Gorwoj Mutnici,Ulici Vuka Karaxi}a uKla~evici, a tako|e supoplo~ane i dve maweulice u Zabregi. Sveove saobra}ajnice suzapo~ete u pro{loj godi-ni, lo{i vremenskiuslovi onemogu}ili su dabudu privedene kraju, a ume|uvremenu su zavr{ene. Prvi kolovoz ove godineu seoskim mesnim zajed-nicama je izgra|en uRa{evici, a potom jeasfaltirana jo{ jedna,pretposledwa deonica

Partizanske ulice uBusilovcu, koja se zbogvelike du`ine gradi uvi{e faza. U istom seluasfaltirana je i Bakri}ka,{to je tako|e bio zahtevme{tana jer u ovoj ulicisa dvadesetak ku}a `ivi

veliki broj dece.Na red za asfaltirawe jedo{la zatim i GorwaMutnica, odnosnoObili}eva i Ulica cariceMilice, dok je u Kla~evi-ci asfaltirana UlicaVuka Karaxi}a, a tako|e u

me|uvremenu su poplo~anei dve ranije zapo~ete maweulice u Zabregi.Gra|evinska sezona u

pro{loj godini okon~anaje sa devetnaest novoiz-gra|enih ulica u selimana{e op{tine, {to jebroj~ano gledano prosekizgradwe u jednoj godini,ali da je tokom kasnejeseni bilo ve}eg brojalepih dana koji biomogu}ili i izgradwupobrojanih ulica koje suzavr{ene u ovoj godini,moglo bi se govoriti i orekordnoj sezoni po bro-ju izgra|enih saobra}ajni-ca u selima para}inskeop{tine. M. Stojanovi}

Na javnoj povr{ini okoseoske ambulante uTre{wevici otpo~ela jedruga faza radova naure|ewu terena koji }ebiti pretvoren u minirekreaciono-sportski cen-tar na otvorenom namewenomladincima ovog sela,ali i svim me{tanimakoji `ele da se baverekreativnim sportom.Poslove koji teku punomparom u pratwi saradnikazadu`enih za izgradwu

obi{ao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tinePara}in, koji je u izjaviza medije podsetio da jeprva faza radova naure|ewu dela ovog prostorazavr{ena pre ne{to vi{eod godinu dana, kada jeizgra|eno i opremqenoigrali{te za najmla|e.- Na ovom delu zemqi{takoje se sada oprema izgra-

di}e se tereni za malesportove, za odbojku,ko{arku, a bi}e izgra|eni teren za fitnes naotvorenom. To je deoaktivnosti Op{tine naure|ewu javnih povr{inau selima i u gradu. Ovegodine bi}e izgra|enovi{e ovakvih mawih pros-tora za igru dece i tere-na za bavqewe sportom

kako u gradskim, tako iseoskim mesnim zajedni-cama, najavio je ovom pri-likom Paunovi}.Ovi radovi izvode se nazahtev `iteqa Mesne zajed-nice Tre{wevica koji suto tra`ili prethodnihgodina na zborovima oplanirawu op{tinskog bux-eta.

M. Stojanovi}

NASTAVQENA IZGRADWA SAOBRA]AJNICA U SELIMA NA[E OP[TINE

ASFALTIRANO OSAM SEOSKIH ULICAZavr{ene su ranije zapo~ete ulice u Ra{evici, Busilovcu, Kla~evici, Gorwoj Mutnici i Zabregi

ZADOVOQNI

ME[TANI

KLA^EVICE

Pro{le godine rekon-struisana je deonicaop{tinskog puta kojivodi od Dowe Mutniceka Kla~evici, azavr{etkom kompletnihradova u Ulici VukaKaraxi}a, `iteqi ovogdela Kla~evice i tekako su zadovoqni.Kako i ne bi, nema vi{eblata, ka`e BorivojeJevti}, predsednikSaveta MZ Kla~evica idodaje da u ovoj godinio~ekuje i izgradwukolovoza u jo{ jednojsaobra}ajnici koja imare{ene imovinske odnosei ura|en projekat.

OMLADINCI TRE[WEVICE DOBIJAJU SPORTSKE TERENE

NASTAVQENO URE\EWE PROSTORA OKO AMBULANTEU prvoj fazi radova de~je igrali{te dobili su najmla|i `iteqi ovog podjuhorskog sela

PRVA ETAPA

IZGRADWE

Prostor koji je ranijeve} ure|en kod seoskeambulante namewen jenajmla|im stanovnicimaTre{wevice. U okviruovog prostora - de~jegigrali{ta, izgra|ene supe{a~ke staze,postavqene klupe zasedewe, mobilijar, stoza stoni tenis i drugesprave za igru dece.

NOVO GRADILI[TE U MZ “GLO@DAK”

OP[TINA ISPO[TOVALA ZAHTEVE GRA\ANA

Ove i naredne godine izgradi}e se trotoari u ukupno 28 ulicaU okviru vi{egodi{wegprograma izgradwe tro-toara u gradskoj zoni, utoku su radovi na izgrad-wi trotoara u UliciIlije Gara{anina i Novojadakalskoj ulici, ~ime serealizuje zahtev stanovni-ka ove dve ulice koji su nazborovima gra|ana tra`iliizgradwu ovog vida infra-strukture u ciqu pove}awabezbednosti svih u~esnikau saobra}aju.U Novoj adakalskoj uli-ci izgra|ena je pro{le

godine nova linija javnerasvete, ~ime je lokalnasamouprava ispunila jo{jedno obe}awe. Kad je otrotoarima re~, radovitraju i u Cerskoj ulici, udelu gde se vr{i zamenakolovoza mewa se i jednastrana trotoara.Planirana je izgradwa

trotoara u ukupno 28ulica kroz ovaj vi{ego-di{wi plan izgradwe iti radovi }e se sprovodi-ti ove i naredne godine.

M.S.

DDDD EEEE ^̂̂̂JJJJ IIII PPPP AAAA RRRR KKKK IIII ]]]] UUUU JJJJ AAAA GGGG OOOO DDDD WWWWAAAA KKKK UUUU

TROTOARI U JO[ DVE ULICE

Nakon dogovora sa sta-narima stambenih zgrada uJagodwaku, na prostoruizme|u Crnice i UliceVojvode Mi{i}a, da senovo de~je igrali{te gra-di kod zgrade “Spektarinvesta”, radovi su krenulipro{le sedmice, a wihovpo~etak obi{ao je Sa{aPaunovi}, predsednikOp{tine, sa saradnicima.Dogovor o mestu izgrad-we je postignut na javnomskupu koji je odr`an uprostorijama Mesne zajed-nice “Glo`dak”, a izme|udve mogu}e lokacije koje suprisutnim gra|anima pred-stavili stru~waciOdeqewa za urbanizam,jednoglasno je odlu~enoda se budu}e igrali{tenalazi na potesu izme|u“Spektar investa” i takoz-vane zgrade solidarnosti.- Osim u selima, nova

de~ja igrali{ta gradimo iu gradu, a bi}e i rekon-strukcije tih igrali{ta navi{e lokacija. Za gra|aneje verovatno najzanimqivijaplanirana rekonstrukcijaigrali{ta u UliciMom~ila Popovi}a u MZ"Centar", kazao je tomprilikom Paunovi}.

Jagodwak ve} ima de~jeigrali{te kod vrti}a“Guliver” ali ono nijedovoqnog kapaciteta zabroj dece, pa su stanovni-ci ovog dela grada tra`ilijo{ jedno. Po~etkom radova lokalnasamouprava je ispunilatako jo{ jedno u nizudatih obe}awa kada je upitawu MZ "Glo`dak". Uovoj mesnoj zajednici inten-zivno se gradi i drugainfrastruktura. NaseqeCarice Milice-jug, gra|enobez urbanisti~kih dozvola,re{avawem imovinskih prob-lema ubrzano se opremavodovodnom i kanaliza-cionom mre`om, a u najavije asfaltirawe @i~ke uliceu delu koji je imovinskire{en.

Od po~etka ovegra|evinske sezone, tako|e,rekonstruisan je deo Ulicecara Du{ana u kome jeprethodno zamewenavodovodna mre`a, ura|enisu prilazi u Sutjeskoj itrotoari u Ulici Todoraod Stala}a, a novo pop-lo~avawe je obavqeno pored{kole "Mom~ilo Popovi}Ozren".

M. Stojanovi}

Sa stanarima stambenih zgrada Op{tina jedogovorila lokaciju kod “Spektar investa”

GORWA MUTNICA - jedna od dve izgra|ene mawe ulice

KLA^EVICA - nedavno asfaltirana Ulica Vuka Karaxi}a

Najmla|i su dobilisvoje igrali{te - na redu su stariji

~etvrtak 18. jul 2019. 5Infrastruktura Bilten

Izvo|a~i radova naizgradwi novog sistemaodbrane od poplava naCrnici sve vreme inten-zivno rade na ure|ewuminor korita, iako sustalno ometani ki{ama.Ti poslovi su sada aktuel-ni i najvidqiviji u gradu,a radi se i na drugim

projektnim deonicama tokaCrnice, od Glavice dou{}a u Veliku Moravu.- Pre svega, akcenat je naradovima u strogom centrugrada i o~ekujemo da se tiposlovi odvijaju mo`da iu slede}a dva meseca, ka`eMilo{ Tomi}, koordina-tor na projektu odbrane

grada od poplava. Onobja{wava da }e se osimna izradi nove kinete uminor koritu u kamenu ibetonu, radovi odvijatii na obalama, na ure|ewutemeqa za postavqawemobilne opreme, te da seo~ekuje da do kraja ovogmeseca stignu i naru~eni

preostali ugradni ele-menti za mobilnu opremuiz inostranstva. Tada }e

mo}i da se mobilnom opre-mom, u slu~aju opasnosti odpoplave, zatvori deo glavnesaobra}ajnice koji je planomodbrane od poplava iodre|en. Na potesu od obaleispred hotela "Petrus" kamostu u Ulici kraqa Petra,koji predstavqa i najdu`ipojas koji }e se braniti odpoplave mobilnom opre-mom, priprema se trasa zapostavqawe ugradnih ele-menata.Zbog obimnih radova u

naju`em centru gradaTomi} je zamolio gra|aneza strpqewe, izraziv{inadu da }e izvo|a~ poslovezavr{iti na vreme. Sadase radi ure|ewe kinete,produbqivawe postoje}egkorita, a sa leve i desnestrane bi}e ura|eni zidoviu betonu, kao {to je toura|eno u dowem tokureke Crnice, dodaje Tomi}.

- Ima}emo ve}u proto~numo} reke, odnosno ve}i ste-pen za{tite od poplava.Imamo i radove u kamenu naure|ewu ve} postoje}ih oba-lo-utvrda koje su ura|ene uzemqi, pre svega na deoni-ci u Glavici i na deoniciod mosta u Nemawinoj uli-ci do auto-puta. Kompletna izgradwa minorkorita zavr{ena je od mos-ta kod zgrade EPS-a nizvod-no ka "^okolendu", atako|e, posle izgradweza{titnih betonskih zido-va, ure|uje se deo pe{a~kestaze kraj reke, prekoputa Kluba za stare, odpe{a~kog mosti}a kabazenima "Presti`". Tastaza se poplo~ava, a naisti na~in bi}e ura|enei druge kejske staze, takoda }e {etali{te imatisasvim novi izgled.

M. Stojanovi}

Radovi na izgradwi novogtrga u centru Para}ina, safontanom, na mestu neka-da{weg parkinga uneposrednoj blizini“Noletove kafane”, tekupo utvr|enoj dinamici, asve se vi{e vidi kako }e

fontana izgledati.Vojislav Vasi}, na~elnikUprave za investicije iodr`ivi razvoj, isti~e da,ukoliko ne bude nepred-vi|enih okolnosti, posao}e biti zavr{en u plani-ranom roku, ovog leta.

- Zavr{eni su poslovi nabetonskoj konstrukcijifontane, sprovode seradovi na postavqawu elek-tro-instalacija i kanal-izacionog sistema, a potomi ugradwa neophodnema{inske instalacije.

Nakon toga bi}e obavqenopoplo~avawe, preciziraVasi}.Ure|ewe ovog trga na

pomenutom prostoru deoje jednog {ireg projektakompletnog ure|ewa javnihpovr{ina u centru grada odnovog Kulturnog centrado “Kocke 3”, koji }e se

realizovati etapno. Prvafaza podrazumevazavr{etak fontane i trga,a zatim }e se tokom vi{egodina ure|ivati komple-tan prostor, sa zelenilom,klupama za sedewe i mobil-ijarom za odmor i dru`ewe.Bi}e to pe{a~ka zona zaorganizovawe razli~itih

kulturno-zabavnih sadr`aja,tako da }e grad u budu}nos-ti imati vi{e ovakvihsadr`aja i disa}e “punimplu}ima”.Zbog izgradwe trga park-ing je trajno izme{ten,ali kako }e se na drugimlokacijama gde postojetehni~ki uslovi omogu}itipro{irewe postoje}ih iizgradwa novih parki-rali{ta, ukidawe parkingana lokaciji budu}eg trgavoza~i prakti~no ne}eosetiti. U nekom narednomperiodu planirana je iizgradwa javne gara`e iza"Kocke 3". M. Stojanovi}

CENTAR PARA]INA IZGRADWOM TRGA OSAVREMEWUJE IZGLED

OSTAJE DEO KALDRME

Novi trg sa fontanom oplemeni}e javni pros-tor u centru Para}ina i dati mu sasvim novi izgled,mada }e deo kaldrme biti zadr`an kao podsetnikna nekada{wa vremena. Da podsetimo, izgradwa trgasa fontanom je poverena konzorcijumu firmi“Visokogradwa in`ewering” i “Transkop”, a rekon-strui{e se 2.500 kvadrata javne povr{ine.

JO[ MNOGO POSLA

Novi sistem odbraneod poplava u okviruprojekta hitnih radovaza{tite Para}ina odvelikih voda gradi sepunom parom, ali dozavr{etka izgradwe imajo{ mnogo toga. Osimradova u koritu rekena vi{e od deset kilo-metara toka od Glavicedo u{}a u VelikuMoravu, gradi}e se inove staze, podizatinivo starih u nekimdelovima {etali{ta, au okviru drugog pro-jekta, predstoji ipo~etak radova naru{ewu starih i izgrad-wi novih mostova.

Radovi teku prema planu, tako da }e gra|ani uskoro u`ivati u novom prostoru

U TOKU SU NAJOBIMNIJI RADOVI NA ODBRANI OD POPLAVA NA VI[E DEONICA

Sveobuhvatne poslove na ure|ewu ovog dela korita ometale pro{lonedeqne ki{e. Isporuka preostale mobilne opreme do kraja meseca

GRADI SE KORITO REKE ZA MALE VODE

FONTANA DOBIJAPREPOZNATQIV OBLIK

Ure|ewe kejskih staza tako|e je u okviru projekta

Ovako }e na kraju trg izgledati

~etvrtak 18. jul 2019.6 PanoramaBilten

U Odeqewu za urbanizami imovinsko-pravne po-slove Op{tine od polo-vine juna po~elo je zakqu-~ivawe sporazuma sa vla-snicima nepokretnosti oisplati naknade za ne-potpunu eksproprijacijuzbog izgradwe magistral-nog gasovoda kroz Srbiju,od granice Bugarske do ma-|arske granice. Na teritoriji na{e op-{tine trasa gasovoda -duga oko 21 kilometar,prolazi kroz pet kata-starskih op{tina: Kla-~evicu, Izvor, Dowu Mut-nicu, Davidovac i Bo-{wane. Svi vlasnici pre-ko ~ijih nepokretnosti}e biti izgra|en gasovodobuhva}eni su zbirnim re-{ewem za nepotpunu ekspro-prijaciju za svaku kata-starsku op{tinu, dok sesporazum o isplati nakna-

de potpisuje pojedina~no.Kako saznajemo u ovom

odeqewu od Tatjane@iki}, samostalnog sa-vetnika za imovinsko-pravne poslove, u Kla~e-vici je 124 vlasnika, uIzvoru 88, Dowoj Mutni-ci 211, Davidovcu 90 i

Bo{wanu 162 vlasnikanepokretnosti. Svi su naku}ne adrese dobili pozivda se u odre|eno vreme ja-ve radi zakqu~ivawa spo-razuma. Taj posao uvelikote~e za ~etiri katastar-ske op{tine, dok za vla-snike nepokretnosti iz

Dowe Mutnice po~iwe29. jula.Korisnik eksproprija-

cije je “Gastrans” doo sasedi{tem u Novom Sadu,~iji je predstavnik u Pa-ra}inu i na licu mesta uzgradi Op{tine potpisu-je sporazum o naknadi,

koju “Gastrans” potom is-pla}uje u roku od 90 da-na po zakqu~ivawu spora-zuma. Procenu je uradioCentar za ve{ta~ewe iprocene iz Novog Sada, avrednosti su razli~ite uzavisnosti od povr{ine i

vrste zasada, da li su upitawu ratarske kulture,zasadi vo}a, {ume, kao ivrednosti objekata kojise nalaze na trasi gasovo-da, a za koje se o~ekuje da}e biti ukloweni.

Z. Ra{i}

Iz namenskih transferaMinistarstva za rad, bo-ra~ka i socijalna pita-wa, Op{tina Para}in pre-ko Centra za socijalnirad, najverovatnije od po-~etka nove {kolske godi-ne obezbedi}e uslugu li~-nog pratioca za tride-setpetoro dece sa smet-wama u razvoju koja poha-|aju osnovnu {kolu.Centar je ovu uslugu or-ganizovao prvi put krajempro{le godine zahvaquju-}i istom izvoru finansi-rawa za 30 |aka kojima jeova vrste usluge potrebna.O~ekivawa roditeqa da}e se ovaj vid podr{kewihovoj deci nastavitipo~etkom naredne {kolskegodine bi}e ispuwena, na-javila je direktorka Cen-tra za socijalni rad Biqa-na Milenovi} Stojanovi}.- Pored roditeqa, za na-

stavak ove usluge socijal-ne za{tite interesovali suse i mnogi li~ni pratio-ci koji su zavr{ilineophodnu obuku budu}ida ovaj rad za wih predsta-vqa izvor zarade. Na osno-vu visine pristiglih na-menskih transfera, dogo-voreno je da se raspi{ejavna nabavka za usluguli~nog pratioca od prvogseptembra i to najvero-vatnije za tridesetpeto-ro dece. Oni }e imati tuuslugu do kraja {kolske go-dine, a nadam se da }ejavna nabavka biti okon~a-na bez problema, da }e seodgovaraju}i pru`alacusluga javiti, jer ve} ima-mo pozitivna iskustva izdecembra pro{le godine,rekla je Milenovi} Sto-janovi}.Li~ni pratilac deteta

pru`a pomo} detetu sa in-

validitetom ili smetwamau razvoju u zadovoqewuosnovnih potreba u svako-dnevnom `ivotu: u oblastikretawa, odr`avawa li~nehigijene, hrawewu, obla~e-wu, odr`avawu komunika-cije sa drugima, a tu uslugudobija dete koje ide u{kolu.

Direktorka Centra zasocijalni rad je poru~ilaroditeqima da sa svojomdecom mirno provedu let-wi raspust, a od prvogseptembra }e wihovu decu

sa~ekati li~ni pratioci ipru`iti im neophodnu po-mo}.Ukoliko po sprovedenoj

javnoj nabavci za izborpru`aoca usluga za li~nogpratioca preostane deosredstava, u Centru zasocijalni rad planirajuda, kao i prethodnih godi-na, za stara lica obezbe-de uslugu pomo}i u ku}i.Za sada je obezbe|ivawe po-dr{ke starim i ostare-lim licima iz ovih sred-stava jo{ uvek pod znakompitawa. Da li }e tapodr{ka, odnosno radgerontodoma}ica, biti or-ganizovan iz dr`avnihtransfera i za koliko do-ma}instava, zna}e se otpri-like za oko mesec ilidva.- Sve zavisi od cene po-stignute na javnoj nabavciza uslugu li~nog pratio-ca deteta jer je ta uslugaprioritet, obja{wavadirektorka Centra za soci-jalni rad Biqana Mileno-vi} Stojanovi}. Ona doda-je da se ostale programskeaktivnosti Centra za 2019.godinu odvijaju prema utvr-|enom planu i dinamci.

M. Stojanovi}

U okviru Projekta ener-getske efikasnosti i upra-vqawa energijom u op{ti-nama u Srbiji (MEEMP),u saradwi sa Dr`avnimsekretarijatom za ekonom-ske poslove Konfedera-cije [vajcarske i Mini-starstvom rudarstva ienergetike Republike Sr-bije, odr`ana je obuka zadomare {kola, vrti}a ijavnih ustanova u na{oj op-{tini. Obuka je realizo-vana u okviru tre}e kom-ponente Projekta, koja seodnosi na poboq{awe ka-paciteta lokalne samoupra-ve u oblasti energetskeefikasnosti.Osmo~asovnu obuku je po-ha|alo 30 osoba koje usklopu svojih svakodnevnihaktivnosti vode ra~una oispravnosti i funkcio-nisawu tehni~kih sistemau javnim zgradama. Ciq

obuke je da se kroz eduka-ciju na temu energetskeefikasnosti razvije i po-boq{a wihovo znawe ova`nosti adekvatnog upra-vqawa energijom i na~ini-ma za efikasnije funk-cionisawe sistema greja-wa, klimatizacije, venti-lacije, unutra{weg osve-tqewa i sistema za pri-premu sanitarne tople vo-de. Po zavr{enoj obucisvi polaznici su dobiliodgovaraju}e sertifika-te.Privredna komora Sr-

bije je podr`ala proje-kat tako {to je obezbedi-la predava~e, neophodneuslove za uspe{no odvija-we obuke je obezbedilaTehnolo{ka {kola, a ce-lokupnom organizacijomobuke rukovodio je JugoslavNikoli}, energetski mena-xer op{tine Para}in. R.B.

TRASA MAGISTRALNOG GASOVODA PROLAZI KROZ PET PARA]INSKIH SELA

SPORAZUMI O NAKNADI ZAKQU^UJU SE U OP[TINIPo pozivu, vlasnici nepokretnosti dolaze u Odeqewe za urbanizam i imovinsko-pravne poslove. Od 29. jula na redu Dowa Mutnica

U BO[WANU POTPUNA

EKSPROPRIJACIJA

Za razliku od druga ~e-tiri sela, u Bo{wanu jeizvr{ena potpuna eks-proprijacija desetakparcela sa vi{e vlasni-ka, jer }e tu izvo|a~radova graditi objekatsistema za transportgasa. Re{ewe o potpunojeksproprijaciji je pra-vosna`no i o~ekuje setako|e potpisivawe spo-razuma o isplati nakna-de biv{im vlasnicima.

ADAPTACIJA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

Sada{wi objekat Centra za socijalni rad bi}erekonstruisan i dogra|en sredstvima dr`avneKancelarije za javna ulagawa, a nakon tra`enihizmena unetih u projekat, o~ekuje se da taj pro-jekat Kancelarija odobri u naredna dva meseca.Zatim sledi uobi~ajena procedura, raspisivawejavne nabavke i izbor izvo|a~a radova, tako dase ta~an datum po~etka radova ne mo`e ba{ pred-videti, obja{wava Milenovi}eva.

ZA TRIDESETPETORO \AKA SA SMETWAMA U RAZVOJU U OKVIRU PROJEKTA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI U PARA]INU

OBUKA ZA DOMAREJAVNIH USTANOVAObuku je poha|alo 30 osoba, a organizaci-jom obuke je rukovodio Jugoslav Nikoli},energetski menaxer op{tine Para}in

OD SEPTEMBRA USLUGA LI^NOG PRATIOCAOva usluga se realizuje iz namenskih transfera resornog ministarstva, ka`e direktorka Centra zasocijalni rad Biqana Milenovi} Stojanovi}

U martu za uslugu li~nog pratioca deteta obu~ena su 22 polaznika

NE STAJU - mnogo posla u Odeqewu za urbanizam zbog gasovoda

Tatjana @iki}

~etvrtak 18. jul 2019. 7Grad Bilten

Parkomati koje jepostavila Direkcija zaizgradwu uveliko sekoriste kao najsavremenijivid naplate parkirawa ugradu, a do kraja avgustabi}e dostupna i najnovija,~etvrta mogu}nost pla}awa- digitalna. Kako smo saznali od

Vladimira Risti}a,izvr{nog direktora zaposlove tehni~ke slu`beDirekcije za izgradwu, to jesistem Easy park - lako ipametno parkirawe, koje }eomogu}iti pronala`eweparking mesta i pla}aweparking usluga i koris-nicima koji nemaju tele-fonske kartice na{ihdoma}ih operatera. Potrebanje samo internet. Ugovorsa istoimenom firmom kojato treba da sprovede je pot-pisan i o~ekuje se da ovajvid pla}awa parkirawa una{em gradu bude omogu}endo kraja avgusta.- Ovo je posebno va`no zana{e gra|ane koji `ive irade u drugim zemqama ikoji verovatno ve} koristetu aplikaciju, jer ovakavna~in upravqawa i plani-rawa najracionalnijeg isko-ri{}ewa parking prosto-ra funkcioni{e u 13zemaqa Evropske unije.Para}in je drugi grad uSrbiji koji }e instalirati

ovaj najsavremeniji na~inpla}awa i, pored ostalog,u~initi da ova komunalnausluga bude svima lakodostupna, prate}i takosavremene trendove urbanog

ure|ewa gradskog jezgrakoje je najoptere}enijevozilima i drugim koris-nicima javnih povr{ina,rekao je Risti}.Da bi se parkirawe plati-lo na ovaj na~in, potreb-no je da korisnik besplat-no preuzme aplikaciju Easypark, a posle otvarawaaplikcije daqi postupak jeisti kao slawe SMSporuke. Tro{kova tele-fonskih operatera u ovomslu~aju nema jer se wihoveusluge ne koriste, takoda je iznos za parkirawejeftiniji za 2,5 do 3dinara po poruci.Mapirawem zona i ulicau kojima su parking mesta

u re`imu naplate,aplikacija }e dati infor-macije o slobodnim park-ing mestima po zonama ipredlo`iti korisnikunajracionalniji put doparking mesta. Tako|e, svefunkcije instaliranihparkomata bi}e inte-grisane, tako da }e se iuplata na parkomatu reg-istrovati kod adminis-tratora sistema, pri ~emuje ta opcija ve} u funkci-ji, kao i kod kontroloranaplate parkirawa, saz-nali smo od VladimiraRisti}a, izvr{nog direk-tora za poslove tehni~keslu`be Direkcije zaizgradwu. N. Stankovi}

Do 20. jula, ukoliko vre-menski uslovi dozvole,bi}e izgra|ene sve pris-tupne staze i putevi na

para}inskom grobqu, kojeje povr{ine 20 hektara,saznali smo od direktoraJavnog komunalnog pre-

duze}a “Para}in”, Danijela@ivkovi}a.Na novom delu grobqa

tokom juna i jula gradilose jedanaest pristupnihstaza, kao i velika stazapo obodu grobqa paralel-no sa auto-putem. Tako|e,u nastavku novog delagrobqa ra{~i{}en je deozemqi{ta i privedennameni, a wegovo defini-tivno ogra|ivawe plani-rano je za slede}ugra|evinsku sezonu. Uokviru radova na ure|ewugrobqa, obavqeno u faza-ma, u pro{loj godinipostavqena je ograda udu`ini od ne{to preko130 metara. Krajem godinegrobqe }e biti pro{irenona novu lokaciju na pote-su izme|u biv{e kasarne ietno sela. Taj deo obuh-va}en je generalnim urban-isti~kim planom, saznalismo u JKP-u.- Pune ruke posla imaju

i radnici Radne jedinice"Zelenilo" tokom sezone

u vezi odr`avawa zelenihpovr{ina i cvetnih leja,a naro~ito ko{ewa travena javnim povr{inama.Po~etkom jula su poko{eneobale reke svuda gde jeto bilo dostupno zbogradova u re~nom koritu.Ko{ewe obala se nastavqahidrauli~nom rukom zako{ewe svuda gde je mogu}e,a ko{ewe trave obavqeno je11. jula u izleti{tu Sisevac,a 12. jula na Grzi, isti~edirektor @ivkovi}.Tokom cele sezone JKP,

tako|e, radi na nasipawui ravnawu poqskih puteva,a za poslove je nadle`naradna jedinica "^isto}a ihigijena". Sve oveaktivnosti tokom leta, uzveliku godi{wu akciju“Para}in - na{edvori{te”, koja se sprovo-di po planiranoj dinami-ci, imaju jedinstveni ciq- da komunalni red i higi-jena u na{em gradu budu nao~ekivanom nivou.

N. Stankovi}

Prema planiranoj dinamici,6. jula obavqen je avio-tret-man i tretman sa zemqe za-pra{ivawa komaraca, odraslihjedinki i larvi. To je bilatre}a akcija do sada, podse}aMilo{ Tomi} iz Kabinetapredsednika SO Para}in. - Prva akcija je uvek samolarvicidni tretman i radise oko 1. maja, drugi tretmanje u junu i odnosi se na su-zbijawe odraslih formi sazemqe, a ovo je bio komple-tan tretman jer obuhvata su-zbijawe larvi komaraca bioi hemijskim larvicidom iodraslih formi komaracasa zemqe i iz vazduha. Sa-da se tretira ve}a povr{i-na kada su odrasle forme upitawu, avio tretmanom na

prostoru svih seoskih mesnihzajednica para}inske op-{tine, rekao je Tomi}. Osim iz vazduha, devet vo-zila firme “Eko-dez” zapra-{ivali su komarce na ter-itoriji grada i svih selapara}inske op{tine. Akci-ja je obavqana u vreme ka-da su oni najaktivniji, pred-ve~e i tokom ve~eri. Ova-kav kontinuiran rad na su-zbijawu komaraca je naje-fikasniji i pokazuje rezul-tate, s obzirom da su pro-le}e i po~etak leta veomaki{oviti, {to pogoduje {i-rewu ove populacije. Slede}i kompletan tretmaniz vazduha i sa zemqe pla-niran je za avgust.

N. Stankovi}

Po programu radova u ovojgodini, Direkcija za izgrad-wu pro{le sedmice po~elaje obele`avawe horizon-talne signalizacije na grad-skim ulicama.- Obele`avaju se najpre

pe{a~ki prelazi, posebnose vodi ra~una o signal-izaciji u zoni {kola, a radese i druge oznake kao {to suautobuska stajali{ta, taksistajali{ta i sve drugo {topo pravilniku o saobra}ajnojsignalizaciji i po projektu

tehni~kog regulisawa sao-bra}aja mora postojati ugradu. Nakon ovog, usledi}eobele`avawe op{tinskihputeva, zaustavnih linija iostalih oznaka, isti~e Du{anIli}, in`ewer saobra}ajau Direkciji.On je zamolio sve u~esnikeu saobra}aju da budu oprezni-ji i strpqivi, kako biomogu}ili da seobele`avawe signalizacijeneometano zavr{i u plani-ranom roku. M.S.

Specijalizovana ekipa za uni{tavawe neeksplodiranih ubo-jnih sredstava uklonila je nedavno artiqerijsku granatuiz korita Crnice, koju je dva dana ranije prona{ao bage-rista tokom aktuelnih radova u reci. Prema re~ima Gorana Ku{i}a, na~elnika Odeqewa zavanredne situacije Policijske uprave u Jagodini, upitawu je bilo neispaqeno zrno artiqerijske granate,najverovatnije iz Drugog svetskog rata. Granata je imala eksploziv i upaqa~, pa je uklowenauz velike mere obezbe|ewa. Pre toga, prilaz reci i ovomdelu parka kod Crkve bio je blokiran trakama, uz ne-prekidno prisustvo policije. Z.R.

OBAVQENO TRE]E ZAPRA[IVAWE KOMARACA

OBELE@AVAWE HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE

IZ KORITA CRNICE KOD HOTELA “PETRUS”

UKLOWENA ARTIQERIJSKA GRANATA

PARKING MESTO ]E USKORO MO]I DA SE PLATI I PUTEM APLIKACIJE EASY PARK

DIGITALNO PARKIRAWELAKO I PAMETNO

JULSKE AKTIVNOSTI JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A “PARA]IN”

DA KOMUNALNI RED BUDE NA NIVOUOvih dana zavr{ava se izgradwa 11 pristupnih staza i puteva na gradskom grobqu

Direkcija za izgradwu je ve} o tome potpisala ugovor, a o~ekuje se da usluga za`ivi do kraja avgusta

POTREBAN

SMART TELEFON

Za ovaj vid pla}awaneophodan je smartmobilni telefon ilitablet na android plat-formi. Jednom unet brojregistracione tablicevozila u aplikacijuEEaassyy park - ostajezapam}en, tako da je i toolak{ica prilikompla}awa parkirawa.NNNN AAAA JJJJ PPPP RRRR EEEE PPPP RRRR EEEE LLLL AAAA ZZZZ IIII

UUUU ZZZZ OOOO NNNN IIII [[[[ KKKK OOOO LLLL AAAA

TRETMAN AVIONOM I SA ZEMQE

Subotica, pa Para}in, bi}e prvi gradovi u Srbiji sa uslugom digitalnog parkirawa

~etvrtak 18. jul 2019.8 SeloBilten

Sanacija poqskih i brd-skih puteva za ovu godinukrenula je po~etkom jula itokom leta bi}e realizo-vana u svim seoskim me-snim zajednicama i nekimgradskim. Posao je krenuoprvom “partijom” koja jeobuhvatila 19 sela. U Kre`bincu je kame-

nim agegatom nasut poqskiput u du`ini od 173 metra,odnosno 520 kvadrata. UBusilovcu je saniran takoz-vani ^ukari~ki put povr-{ine 865 kvadrata, odno-sno oko 300 du`nih meta-ra jer je put {irine trimetra. To je potes gde sta-novnici Busilovca najvi-{e imaju poqoprivredna

imawa, obja{wava Slav-ka Jovanovi}, na~elnicaUprave za poqoprivredu iLER i dodaje da je poqo-privrednicima va`no damogu bezbedno da stignu dosvojih wiva:- Oni svakodnevno koristete puteve, idu velikim ma-{inama, traktorima, ne sa-mo po dobrom ve} i po lo-{em vremenu, a samim timse ti putevi jo{ vi{e ru-iniraju. Poqoprivrednicisvakodnevno moraju da oba-vqaju svoje poslove i upra-vo iz tog razloga, da bi onimogli na vreme da stignu dosvojih wiva i zasada naparcelama, mi se trudimo daim olak{amo i da poqski

i brdski putevi budu na-sipani. Tako lak{e moguda odvezu {ta treba i davrate gotove, uzrele poqo-privredne proizvode u svo-je doma}instvo, obja{wavaJovanovi}eva.Ona dodaje da je u prvoj

partiji 480 kvadratnihmetara puta u Buqanu, uGorwoj Mutnici 520, uGlo`daku 800, Stubici580, Dowoj Mutnici 865,Plani 560, Davidovcu 440,Popovcu 520, Zabregi 520,Golubovcu 754, Lebini520, Mirilovcu 865, [a-ludovcu 440, Kla~evici865, Izvoru 480, Le{ju520 kvadratnih metara pu-ta. Na osnovu zahteva ko-

je predstavnici Savetamesnih zajednica donesu,Uprava za poqoprivreduodre|uje koji }e poqski pu-tevi biti sanirani, takoda je odluka na wima.- To zna~i da predstavni-ci mesnih zajednica najka-snije u novembru treba dadonesu zahtev za put koji`ele da bude ra|en narednegodine. Pre toga treba dase dogovore sa svojim me-{tanima, da na|u zajednoprioritete, jer mi nismou mogu}nosti da radimosve puteve koji su wima po-trebni ve} samo one kojisu najugro`eniji, nagla{avaSlavka Jovanovi}.

B. Drenovakovi}

@etva p{enice je po~e-la ne{to kasnije negoprethodnih godina, a raz-log za to je pove}ana vla-`nost useva zbog dostaki{nih dana u junu. Pri-nos bi, ka`u stru~waciiz Poqoprivredno-save-todavne stru~ne slu`beza Pomoravski okrug(PSSS), mogao biti mawiza oko 20 odsto nego la-ne, a sa tim se sla`u i po-qoprivrednici. Nakon u~estalih ki{a,

usledile su visoke tempe-rature, {to je dovelo dotoga da je zrno sazrelo, alije sitnije i ima dosta fu-zarijuma. Miodrag Simi},stru~wak za ratarstvo upoqoprivrednoj slu`bi, ana-liziraju}i rod useva, ka`e:- Prosek roda p{enice jeoko 3-3,5 tona po hektaru.

Hektolitar je slabiji,p{enica lo{ija, deo }e seura~unati u sto~nu hranui ima}e ne{to ni`u cenu.Je~am je imao malo boqeprinose jer je krenuo ra-nije sa nalivawem zrna, paje na pojedinim parcelamarodilo i 5-6 tona je~ma. Zakukuruz, ovo su idealniuslovi. Posle ki{e biloje sunca, a sada im sni`e-we temperature odgovara.Kukuruz koji je posejan uoptimalnom roku imazaista dobar izgled zaodli~an rod, ka`e Simi}.Kad je o p{enici re~, na-kon zavr{ene `etve zrnotreba da se prosu{uje jo{neko vreme na suvom mestu,zaklowenom od ki{e.Ina~e, cena kombajnirawau Pomoravskom okrugu bi-la je od deset do trinaest

hiqada dinara po hektaru,u zavisnosti od balirawa, au toku dana moglo je da sepo`we oko ~etiri hektara,jer su parcele kod nas uglav-nom usitwene.Ova “{arena” godina kadje vreme u pitawu, i su{na

i ki{na, pokazala je da sudoma}e sorte ipak najot-pornije na sve vremenskeprilike ili neprilike,na koje smo ina~e navi-kli, ka`u na{i poqo-privrednici.

B. Drenovakovi}

Iz Poqoprivrednestru~ne slu`be uJagodini, kao i svakegodine u ove vreme,sti`e upozorewe ratari-ma da posle `etve str-nih `ita ne palestrni{ta - slamu, jerna taj na~in uni{tava-ju zemqi{te.Kqu~ uspeha dobrog

poqoprivrednog gazdin-stva je `ivo zemqi{te.Stru~waci podse}aju na`ive organizme u ze-mqi{tu, a to su na pr-vom mestu bakterije iaktinomicete, koje ~ine40 posto `ivih organi-zama. Wihova uloga je urazlagawu materija iusvajawu azota iz vazdu-ha. Aktinomicete pose-duju sposobnost razgra-|ivawa i te{ko razgra-divih materija kao {tosu dlake, qu{ture... Gqive i alge ~ine 40

posto organizama u ze-mqi{tu, ki{ne gliste12 posto. Alge mogu oba-vqati fotosintezu, agqive ve}inom `ive ukiselom zemqi{tu i spe-

cijalizovane su za raz-lagawe biqnog mate-rijala. Ki{ne glistesitne organsku mate-riju, lu~e kalcijum itako slepquju ~esticegline i humusa. Na kva-dratnom metru zemqe do30 centimetara dubinemo`e biti preko sto-tinu ki{nih glista.Sitne `ivotiwe (ne-matode, griwe) ~inetri posto `ivog svetau tlu, a wihova ulogaje najvi{e vezana zarazgradwu organske ma-terije. Krupne `ivo-tiwe (stonoge. pu`e-vi, krtice) imaju sli~-nu ulogu.Preporuka stru~waka

poqoprivrednicima jeda pro~itaju ovaj tekstpre nego {to posegnuza paqewem strni{taposle `etve. Ovo je raz-log zbog ~ega strni{tane treba paliti, narav-no imaju}i u vidu da jeovaj ~in jo{ i ka`wivzbog mogu}nosti izaziva-we po`ara na otvorenom.

B.D.

Kasni kupus se rasa|u-je kada rasad ima petili {est dobro razvi-jenih stalnih listova.Pre rasa|ivawa rasadtreba dobro zaliti danranije, jer se biqke do-bro obezbe|ene vodombrzo oporavqaju i uko-rewavaju. - Biqke se sade dubqenego u leji, sve do ko-tiledona. Zemqa oko`ila korena treba da sedobro sabije, a rasa|u-je se na rastojawu u re-du 40-60 cm i 60-70 cmizme|u redova, {to za-visi od sorte i krupno-}e glavice, ka`e agro-nom Mira Miqkovi} izPSSS Jagodina. Sadwa kasnog kupusa jenajboqa u prvoj i drugojdekadi jula. Zalivawe jejako va`no. Ukoliko vi-soke temperature pratislabo zalivawe, formi-raju se sitnije biqke.Ako su temperature vi-soke a kupusu dajemo pre-vi{e vode, formiraju sevelike biqke sa punolisne rozete i sa rastre-sitom glavicom. Ako jepreko 35 stepeni, rastkupusa se usporava ili

~ak prestaje.Da bi se spre~ila poja-va korova, zemqi{te tre-ba okopavati i me|ured-no kultivirati dok biq-ke ne zatvore redove.Ove mere nege se obi~noizvode dva dana poslesvakog zalivawa.Miqkovi}eva jo{ obja-{wava da je pre |ubrewapotrebno znati stawehraniva u zemqi{tu iPH vrednost zemqi{ta.Uno{ewe azota jako po-ve}ava prinos, ali je pritom veoma zna~ajan me|u-sobni odnos N:P:K. Ujesen pri osnovnoj obra-di zemqi{ta, preporu-~uje se NPK |ubrivo uformulaciji 10:20:30 ukoli~ini 300-400 kg/ha.U prole}e, prilikom pri-preme zemqi{ta predsadwu, mo`e se dati 300-400 kg/ha 16:16:16. Prvoprihrawivawe se izvodiodmah nakon sadwe, kad sebiqaka primi, KAN-om ukoli~ini 100-200 kg/ha,a potrebno je pre zavija-wa glavica izvr{iti idruga prihrawivawa kom-pleksnim |ubrivima10:20:30 u koli~ini 200kg/ha. B.D.

POSLE @ETVE NE TREBA PALITI STRNI[TA

VATRA UNI[TAVAKVALITET ZEMQI[TATako stradaju `ivi organizmi: bak-terije, gqive, alge, `ivotiwe...

OPTIMALNI ROK ZA OVAJ POSAO JE U JULU

VREME ZA SADWUKASNOG KUPUSA

U MESNIM ZAJEDNICAMA URE\UJU SE POQSKI I BRDSKI PUTEVI

POQOPRIVREDNICI ]ELAK[E STIZATI DO WIVAIntenzivno se radilo tokom jula, tako da su radovi otprilike na polovini u prvoj grupi sela

JAVNA NABAVKA

ZA DRUGU GRUPU

Kada je u pitawu dru-ga grupa sela koja }ese raditi, ~eka se zavr-{etak javne nabavke,izbor izvo|a~a, pa sle-di potpisivawe ugovo-ra i radovi. Ukupnasredstva koja je Upravaza poqoprivredu i LERizdvojila ove godineza nekategorisane puteveu na{oj op{tini iznose5.750.000 dinara.

SAVET: SA^EKATI BOQU CENU

Otkupna cena p{enice zavisi od mnogih faktora, alinajvi{e od cene na me|unarodnom tr`i{tu. Cenov-na neizvesnost kvari planove poqoprivrednicimajer ulagawa su velika, a vremenski uslovi svake go-dine sve nestabilniji. Ipak, preporuka stru~waka jeda svi kojima to mogu}nosti dozvoqavaju zadr`e p{e-nicu izvesno vreme i da sa~ekaju povoqnije cene.

@ETVA PRI KRAJU, PRINOSI MAWI ALI ZADOVOQAVAJU]I

ROD P[ENICE DO TRI I PO TONEJe~am je imao malo boqe prinose, ali je zato kukuruz, za sada, u odli~nom stawu

GOLUBOVAC - u ovom selu ure|enoje 754 kvadrata nekategorisanog puta

~etvrtak 18. jul 2019. 9Dru{tvo Bilten

Na prostoru gde se oba-vqaju arheolo{ka iskopa-vawa u ataru Bo{wana nalokalitetu “Kqu~” te-ren je izmewen zbog pri-premnih radova za po-stavqawe gasovoda, pa suraskr~ene sadnice i ra-stiwe, a arheolo{ke eki-pe iz Para}ina, Jagodi-ne i Kragujevca nasta-vile su za{titna iskopa-vawa na trasi gasovoda“Turski tok”.Rukovodilac istra`ivawai direktor para}inskogZavi~ajnog muzeja BranislavStojanovi} ka`e da ih ~e-ka jo{ dosta posla.- Imamo i konkretne re-

zultate, interesantnogmaterijala iz 6. i 7. ve-ka pre nove ere, zanimqi-

ve elemente arhitektu-re koje smo prona{li nasamom lokalitetu. Za sa-da ide sve po planu, re-kao je Stojanovi} o pro-jektu koji je organizo-van u saradwi sa Zavodomza za{titu spomenikakulture iz Kragujevca. U okviru ekipe radi i

arhitekta ovog zavoda,Zoran Jagli}, ~lan stru~-nog tima, koji ka`e da jejedan od anga`ovanihstru~waka iz Zavoda zaza{titu spomenika kultu-re. Wegov zadatak je daisprati arheolo{ka isko-pavawa i uradi tehni~kudokumentaciju kao tra-

jan trag svih na|enih na-laza. Nalazi se perma-nentno upisuju, snimaju,dokumentuju, izra|uju teh-ni~ki crte`i, osnovapreseka prona|enih slo-jeva i ostalih nalaza.Planirano je da istra`i-vawa traju skoro do krajajula budu}i da su prekida-na ki{ama, a arheolozio~ekuju da }e imati vreme-na da u potpunosti istra-`e sve {to ukazuje na po-stojawe drevnog naseqana ovom lokalitetu. Po-red desetak stru~waka,za rad na terenu anga`o-vano je i dvadesetak rad-nika. N. Stankovi}

Udru`ewe “Unekoop”, ko-je se bavi za{titom i una-pre|ewem `ivotne sredi-ne, na konkursu “Part-nerstvo za budu}nost” Kom-panije “CRH Srbija” ostva-rilo je sredstva za reali-zaciju projekta koji se za-sniva na proizvodwi nisko-karbonskog betona, ~ijaizrada je mawe {tetna po`ivotnu sredinu.

- Projekat “Niskokar-bonskim betonom do boqeklime” nastavak je uspe-{no realizovanog pro{lo-godi{weg projekta koji jeimao veoma pozitivneefekte u javnosti, a pove-

}ao je saznawa o uticajusektora proizvodwe gra|e-vinskog materijala na kli-matske promene. Zakqu~e-no je da je nemogu}e foku-sirati se samo na proiz-vodwu cementa ve} da jeneophodno sagledavati ce-lokupni `ivotni ciklusproizvoda gra|evinskihmaterijala, rekao je o su-{tini projekta VladimirJankovi}, predstavnik“Unekoop”, dodaju}i da je,posle vode, beton drugasupstanca po potro{wina Zemqi.Ovaj projekat predsta-

vqa sastavni deo aktivno-sti koje “Unekoop” reali-zuje u saradwi sa Fakulte-tom za primewenu ekolo-

giju “FUTURA” Beograd inekoliko proizvo|a~a be-tona. Glavne projektne ak-tivnosti odnose se na ana-lizu dokumenata najzna~aj-nijih institucija koji sebave ovom temom i preno-{ewe najzna~ajnijih in-formacija kroz organizo-vawe stru~nih skupova,u~e{}e na sajmu male pri-vrede, izradu promo mate-rijala, veb portala, so-cijalnih mre`a...Projekat ima i svoj prak-ti~ni deo, a wegov op{ticiq je lokalni doprinosdostizawu ciqeva odr`i-vog razvoja UN u oblastiklimatskih promena, obja-snio je Vladimir Jankovi}.

N. Stankovi}

Op{tinski [tab zavanredne situacijeupozorava gra|ane daje zabraweno spaqiva-we biqnih ostataka,zbog ~ega ~esto do-lazi do nekontrolisa-nih po`ara na otvo-renom koji nanose ve-like materijalne {te-te i mogu da izazovustradawe qudi. Zaovaj prekr{aj nov~a-na kazna je 10.000 di-nara za fizi~ko li-ce, a za pravno liceod 300.000 do1.000.000 dinara. Ukoliko se utvrdi dasu na poqoprivred-nom gazdinstvu spa-qivani `etveni osta-ci i da je pri~iwena{teta na usevima, sad-nicama, da je izazva-no o{te}ewe na poqo-privrednom zemqi-{tu, to poqoprivred-no gazdinstvo gubipravo na podsticaj-na sredstva u poqo-privredi u perioduod tri godine. B.D.

Najugro`enije porodiceizbeglica i interno ra-seqenih lica, sme{te-nih u op{tini Para}in,koje ispune uslove, dobi-}e pomo} u humanitarnimpaketima hrane, a rok zapodno{ewe zahteva sa po-trebnom dokumentacijomje 19. jul. Podno{ewezahteva je preporu~enompo{tom ili li~no u kan-celariji Povereni{tvaKomesarijata za izbegli-ce i migracije u zgradiOp{tine.Kako je, izme|u ostalog,navedeno, potrebno je dapodnosilac zahteva i ~la-novi wegovog doma}insta-va ispuwavaju neki oduslova preciziranih uoglasu, a komisija donosiodluku o dodeqivawu po-mo}i vode}i ra~una o re-du prvenstva. Prednostiimaju jednoroditeqska do-

ma}instva sa detetomili decom ispod 18 godi-na ili studentom, zatimporodice sa dvoje i vi-{e dece ispod 18 godina,porodice sa trudnicamaili detetom do pet godi-na, sa bolesnim ~lanovi-ma doma}instva, doma-}instvo starih lica, jed-no~lana doma}instva sta-rija od 60 godina, `rtveseksualnog i porodi~nognasiqa, te porodice bezredovnih mese~nih pri-hoda ili sa nedovoqnimmese~nim prihodima...Ukoliko broj podnosi-laca zahteva prevazi|eukupnu vrednost odobre-ne pomo}i Komesarijata,prilikom dono{ewa od-luke o dodeqivawu pomo-}i komisija }e se ruko-voditi prvenstveno mi-{qewem Centra za soci-jalni rad. Z.R.

Organizovawem radioni-ce za decu osnovno{kol-skog uzrasta romske naci-onalnosti, Udru`ewe gra-|ana “\ur|evdan” zapo~e-lo je sa realizacijom pro-jekta “Obrazovawem dojednakosti”, nagra|enog nadesetom konkursu “Part-nerstvo za budu}nost” ce-mentare u Popovcu. Ciqradionice je da se deci izove populacije pomogne usavladavawu gradiva. - Mese~no }emo organi-

zovati ~etiri radionice,dakle jednu nedeqno, asam projekat traje ~etirimeseca, tako da }e u~eni-ci, nadamo se, da ovlada-ju za wih te{kim predme-tima kroz 16 radionica. Tusmo da im pomognemo, ka-

`e @ivadinka \or|evi},predsednica udru`ewa.Od Aleksandra Nedeqko-vi}a, pedago{kog asisten-ta, saznajemo da je ciq~itavog projekta osna`i-vawe dece romske popu-lacije koja idu u osnovnu{kolu da nau~e da nijedanod predmeta nije bauk.-Tu smo da im pomognemou matematici, srpskom je-ziku, nekom stranom je-ziku, fizici, geografi-ji… Mla|im razredimapoma`emo u ~itawu i pi-sawu. Deci }e pomagatipedago{ki asistent i pe-dagog, isti~e Nedeqkovi}.Radionice se odr`avaju uprostorijama Op{tinskeorganizacije Crvenog kr-sta. M. Stojanovi}

ARHEOLO[KA ISKOPAVAWA NA LOKALITETU “KQU^” JO[ TRAJU

KRAJ BO[WANA DREVNO NASEQEArheolozi se nadaju da }e imati vremena da to potpuno istra`e do kraja projekta

DELOVI ARHITEKTURE

U pitawu je lokalitetiz starijeg gvozdenogdoba, poznija faza, apored fragmenata ke-rami~kih posuda, isko-pano je i nekoliko ka-menih alatki, predmetaod gvo`|a, te jedan nov-~i}, verovatno iz an-ti~kog perioda. Po~et-kom jula prona|eni su~ak i delovi arhitektu-re, tako da se o~ekuje danalazi budu jo{ boqi.

[TAB ZA

VANREDNE

SITUACIJE

ZABRAWENOPAQEWE

STRNI[TA

“UNEKOOP” USPE[AN NA KONKURSU KOMPANIJE “CRH SRBIJA”

ZA ZDRAVIJU @IVOTNU SREDINUOp{ti ciq projekta je lokalni doprinos ciqevima odr-`ivog razvoja UN u oblasti klimatskih promena

ZA NAJUGRO@ENIJA IZBEGLA I

INTERNO RASEQENA LICA

Porodice koje ispuwavaju uslove zahtev Povere-ni{tvu za izbeglice podnose do 19. jula

UDRU@EWE “\UR\EVDAN” POMA@E

ROMSKOJ DECI U U^EWU

NI TE[KI PREDMETINISU BAUK

Bi}e organizovano 16 edukativnih radioni-ca, a sredstva je obezbedila cementara

HUMANITARNIPAKETI HRANE

Vladimir Jankovi}

11MozaikBilten Bilten~etvrtak 18. jul 2019. ~etvrtak 18. jul 2019.

BBBB AAAA ZZZZ EEEE NNNN SSSS KKKK EEEE SSSS LLLL IIII KKKK EEEE IIII PPPP RRRR IIII LLLL IIII KKKK EEEE10

Minula sedmica, sa pquskovima itemperaturama nimalo letwim,dr`ala je Para}ince daleko odotvorenih bazena. Sre}om, vikend pretoga bio je pravi tropski, otud i

osve`avaju}e bazenske fotografijeza ~itaoce Biltena”.Vreme }e se narednih dana, ka`u

meteorolozi, setiti da je leto, a“Bilten” podse}a da su zatvoreni

bazeni u Sportskom centru uvek sprem-ni za kupa~e bez obzira na vremenskeuslove. Tu sunce ne diktira odlazak na bazen,samo dobro raspolo`ewe.

SPEKTAKL NA SCENI ZAHVAQUJU]I SARADWI AMBASADE EGIPTA I TURISTI^KE ORGANIZACIJE

U saradwi sa AmbasadomEgipta, Turisti~ka orga-nizacija op{tine Para}inorganizovala je ve~e egi-patskog folklora 10. julau para}inskom pozori{tu.Nastupila je folklornagrupa "Reda" sa tradi-cionalnim plesovimaEgipta, nomadskih zajedni-ca i ruralnog podru~ja.Trupa "Reda", kao deo egi-patskog Ministarstva kul-ture, predstavqa Egipat nafestivalima i me|unarod-nim doga|ajima.U pozori{tu je nastupioi KUD “Spasovdanski vez”iz Drenovca, dobro poznatna{oj publici. Kako je

rekao Aqo{a Gligorijevi},direktor Turisti~ke orga-nizacije op{tine, ovaj jedoga|aj bio nesvakida{wijer je publika mogla da vidinastup plesne grupe iz jednezemqe koja je geografskiveoma udaqena.

- Foklorni ansambl"Reda" nastao je 1959.godine, a prikazuje plesoveiz svih delova Egipta, gor-weg i doweg, Aleksandrije,iz Nubije. Wihov osniva~,Muhamed Reda, pre vi{edecenija putovao je poEgiptu, sakupqao narodneobi~aje, folklor i postaokreator moderne kore-ografije koja je prikazana

te ve~eri. Interesantno jei to da je wegova suprugaiz Srbije, tako da su nekekoreografije me{avinesrpskog i arapskognacionalnog plesa, rekaoje Gligorijevi}. Gosti su doputovali dan

pre nastupa, na turneji supo Srbiji, a osim Para}inasu posetili i Beograd, NoviSad, Leskovac, Novi Pazar,U`ice. Ekipa koja se sas-toji od 12 plesa~a urazli~itim kostimimaprikazala je spektarrazli~itosti ~itavogEgipta. - Ova poseta je nastavak

sjajne saradwe sa Ambasadom

Egipta, jer je pro{legodine prikazana izlo`ba"110 godina diplomatskihodnosa Srbije i Egipta",a sada nastavqamo saplesnom grupom "Reda".Nadam se da }emo u nared-nom periodu imati jo{ pro-jekata sa Ambasadom Egiptau Beogradu, naveo jeGligorijevi}.Ve~e foklora otvorili suigra~i Kulturno-umetni~kogdru{tva “Spasovdanskivez” iz Drenovca, koji sujo{ jednom pokazali svesvoje ume}e i talenat, azatim je uz prve taktoveorijentalne muzike publi-ka uplovila u sasvim dru-

gi svet. Egzoti~an ples,raznobojni kostimi,zavodili su publiku sve dokraja. Nizali su se aplauzi,najvi{e za ples dervi{atokom koga se igra~ vrtiu krug i okre}e i delovekostima. Tokom plesa igra~je podigao i zastave Srbijei Egipta, uz intonirawena{e himne, {to je podigloemocije u sali. Posleu`ivawa u egzoti~nomplesu, za kraj ve~eri,zajedno na bini, dr`e}i seza ruke zaigrala su obaansambla, {to je publikapozdravila odu{evqeno,stoje}im ovacijama.

N. Stankovi}

VE^E FOLKLORA EGIPTA U PARA]INU

PUBLIKA JE U@IVALAPublika je u potpunosti odgovorila na emocije i poz-itivnu atmosferu ansambla “Reda” iz Egipta, tako daje ve~e bilo pravo u`ivawe za sve, a pored toga i ret-ka prilika da se upozna bogata kultura jedne daleke zemqe.

~etvrtak 18. jul 2019.12 Dru{tvoBilten

Projekat “Budu}nost iiskustvo kora~aju zajed-no” Kluba za stare u sa-radwi sa organizacijom“De~ji kutak”, `iri kom-panije “CRH Srbija” pr-oglasio je jednim od desetnajboqih projekata pri-stiglih na wihov konkurs,pa otud i sredstva za fi-nansirawe u iznosu od3.000 evra.- Ciq na{eg projekta jepromocija zdravog i aktiv-nog stila `ivota i u tre-}em dobu kroz razvijawekreativnih i rekreativnihprograma u Klubu za sta-re. @elimo da ponudimosadr`aje koji }e se ostva-riti na me|ugeneracijskojsolidarnosti, a tako|e re-alizacija na{eg projektapodrazumeva i prevazila-`ewe generacijskih raz-lika i unapre|ivawe polo-

`aja mladih i starih krozpodizawe kapaciteta zawihovu me|usobnu pomo} i

podr{ku, ka`eBojana Radosa-vqevi}, psiho-log u Klubu zastare i jedan odkoordinatoraprojekta.Sa mladom i

starom popula-cijom kroz ovajprojekat bi}eorganizovan nizzajedni~kih edu-kativnih, kre-ativnih i re-kreativnih ra-dionica. Glavnaciqna grupa su

stariji od 70 godina o~u-vanog zdravqa, kojima jeipak potrebno mnogo vi{eaktivnosti kako bi svojuvitalnost o~uvali s obzi-rom da kod wih, zbog go-dina, postoji veliki rizikda izgube elan za svaku vr-stu interesovawa - po~evod fizi~ke aktivnosti,do socijalnih kontakata.Zato su kqu~ne aktivno-sti koje povezuju mlade iqude u tre}em dobu pred-vi|ene u radionicama zasticawe novih znawa i ve-{tina iz mnogih obla-sti... A one su, isti~e Ra-dosavqevi}eva, tematskipovezane, podrazumevaju iobuku starih za kori{}e-we ra~unara i kori{}ewedru{tvenih mre`a, a bi-}e tu i muzi~kih i sport-skih radionica...

M. Stojanovi}

De~ji hor “Dar” kojim ru-kovodi Maja Ne{i} kaodirigent i pedagog, u~e-stvovao je na konkursu“Partnerstvo za budu}-nost” Kompanije “CRH”i dobio sredstva za proje-kat pod nazivom “Imamojedni druge”. Projekat jesocijalno-inkluzivnog ka-raktera, traje od jula donovembra, a u decembruse zavr{ava koncertom,saznali smo od Maje Ne-{i}.Obuhva}eno je 25 dece, po-laznika hora “Dar” i istotoliko dece iz socijalnougro`enih porodica, pre-ma podacima Centra zasocijalni rad, a ciq pro-jekta je da se zajedni~kimradom i radionicama mla-di pove`u. - Sve wih poveza}e zajed-ni~ko bavqewe muzikom,onako kako se to radi i u

zapadnim zemqama, jer je je-zik muzike univerzalan ipoznat svima, tako da sedeca socijalizuju, prevazi-laze razlike i smawujeagresivnost. Projekat sesastoji iz tri tipa radi-onica, od kojih je prvamuzi~ka, zajedni~ko peva-we u horu. Drugi deo ra-dionica po~iwe od sep-tembra, gde }e sva deca do-bijati pomo} u~iteqa uizradi doma}ih zadataka, au tre}em segmentu projek-ta organizova}e se humani-

tarna akcija za prikupqa-we uxbenika za decu iz so-cijalno ugro`enih porodi-ca, zatim ode}e i ostalog{to je potrebno, rekla jepovodom ovog projekta Ma-ja Ne{i}. Zavr{nica je za-jedni~ki koncert svih ma-li{ana koji su radili{est meseci u projektu. Rad u muzi~kim radioni-cama tokom leta deci }edati novi sadr`aj u vremeraspusta, a kasnije, zna~aj-na }e biti i pomo} u~ite-qa u u~ewu. N. Stankovi}

Planinari iz Beogradakoji su nedavno pohodilikawon reke Crnice kodZabrege i ostatke drevnoggrada Petrus, zapawilisu se kad su se pribli`i-li nekada{wem sredwo-vekovnom utvr|ewu i ta-kozvanoj Krstatoj steni.Iz kamena se prkosno uz-dizala divqa vi{wa, ma-me}i svojim tek sazrelimplodovima.Usledila je pri~a koju imje preneo Vladan Vu~ko-vi} iz Dru{tva “Petrus”,

a koju on strpqivo pona-vqa svima koji pohodeZabregu i bivaju zate~e-ni prizorom vo}ke koja

ra|a iz kamena.- Vi{wu sam primetio

prvi put posle NATObombardovawa 1999. go- dine. I sam sam bio zapa-

wen mladom divqaku{omizraslom iz kamena, kojojtu nije mesto. I tako ve}punih dvadeset godina sva-kog prole}a cveta i letira|a. Plod je prijatnogukusa, slatko-gorak, a dali je ovo ~udo prirode, ne-kakav bo`ji dar, ili, pak,poruka drevnog Petrusa,procenite sami, pri~aVu~kovi}.

Osim vi{we, na Krsta-toj steni raste jo{ jednaretka biqka, divqi karan-fil. Na drugim stenama uokolini ga nema. Spret-niji i ve{tiji planinarikojima po|e za rukom dase popnu na tu stenu ima-ju pogled od koga zastajedah na selo Zabregu, ka-won Crnice i planinuBabu.Do ove stene i Petrusa

posetioci sti`u strmomstazom koja polazi od ru-{evina sredwovekovnogmanastira Petru{e, sacrkvom posve}enom SvetojOgwenoj Mariji. Staza“udara” pravo u Stenu,odnosno drevno utvr|e-we. Petrus je sa tri stra-ne okru`en liticama ka-wona, a sa ~etvrte, zapad-ne strane, nalazi se utvr-|en {anac. Utvr|ewe jebilo sedi{te srpske po-grani~ne oblasti u 14.veku i odatle je kontro-lisana veza Pomoravqasa dolinom Timoka. Gospo-dari Petrusa, obja{wavaVu~kovi}, bili su `upanVukoslav i wegovi sino-vi Dr`man i Crep. A beogradski planinarinajavili su da }e do Pe-trusa do}i i naredne go-dine u isto vreme, samo daprovere da li je vi{waponovo rodila. Z. Ra{i}

ZAJEDNI^KI PROJEKAT KLUBA ZA STARE I UDRU@EWA “DE^JE SRCE”

ISKUSTVO I BUDU]NOSTKORA^AJU ZAJEDNOZa starije od 70 godina, koji su ciqna grupa ovog projek-ta, bi}e organizovan niz radionica, uz u~e{}e mladih

PRIMER BAKA JELE

“Bakina kuhiwa” je je-dan od najpose}enijihkanala na “Jutjubu”, ablogerka je baka Jela izDespotovca koja imapreko 60 godina i pre-ko 40.000 posetilaca svogkanala sa receptima. - Mo`da upravo u Para-}inu, nakon isteka ovogprojekta, dobijemo blogkoji bi imao para}in-ske recepte, posebno zaVasinu tortu i na{ublogerku, Baku Para-}inku, s obzirom da jei Jelena Petrovi} “Ju-tjub” zvezda postala tekkada je ovladala inter-netom, smatra Bojana.

NAJPRE MUZI^KE RADIONICE

Radionice }e se odvijati u prostorijama Mesnezajednice “7. jul” u Bel~evoj ulici, gde ina~e ve-`ba hor “Dar”, a u pomo}i u u~ewu u~estvova}e~etiri u~iteqa. Kako je projekat socijalno-in-kluzivnog karaktera, roditeqi dece koja peva-ju u “Daru” su se pozitivno izjasnili o wemu zbogwegove humanosti, pove}awa socijalizacije i raz-vijawa dru`equbivosti izme|u vr{waka.

KRSTATA STENA, JERININ KAMEN

Petrus se danas nalazi u ru{evinama, sa dominant-nom stenom dugom oko osam metara i visokom {est.- U narodu, ta stena poznata je kao Krstata, ob-

ja{wava Vu~kovi}. Legenda ka`e da je kamen do-nela despotica Jerina u svojoj keceqi da joj bu-de u sredi{tu dvorca. Ovaj kamen naziva se zatoi Jerinin kamen. Tako|e je poznat i kao Otaxbin-ski, jer je, po predawu, ba{ to mesto inspirisa-lo \uru Jak{i}a da napi{e pesmu “Otaxbina”.

DE^JI HOR “DAR” U PROJEKTU “IMAMO JEDNI DRUGE”

DECA SE POVEZUJU I PUTEM MUZIKEU pitawu je povezivawe dece koja pevaju u horusa vr{wacima iz socijalno ugro`enih porodica

STABLO IZNIKLO IZ STENE DREVNOG GRADA PETRUS, KOD ZABREGE

I ovog leta mlada divqaku{a mami svojim slatko-crvenim plodovima

DIVQA VI[WA PRKOSNO RA\A

Stablo koje `ivi na ovom mestu izaziva divqewe svih posetilaca

Sticawe novih znawa uz podr{ku mladih svakako }e koristiti ~lanovima Kluba

~etvrtak 18. jul 2019. 13Zdravqe Bilten

SRE]NI STE SVAKOG JUTRAPonekad je bu|ewe ujutro pravo razo~arawe ka-

da vas alarm probudi iz divnog sna. Ali, ne do-zvolite da vas to navede da odlo`ite alarm i na-stavite, da spavate, ve} se podsetite za{to svakood nas treba da bude sre}an svakog jutra.•Jutro je prilika da probate ponovo - danas je no-vi dan. Potrudite se da iz ju~era{wih gre{aka na-u~ite ne{to.•@ivi ste - zvu~i malo morbidno, ali to jeste

dobar razlog da budete sre}ni.•Imate prijateqe - za savet, razgovor, pomo}...•Zaradi}ete novac - ~ak i ako mrzite svoj posao,a mo`da }ete ba{ danas dobiti unapre|ewe ili po-nudu za neki boqi posao...•Radujte se doru~ku - koji }e vam dati dovoqno

energije da se radujete ostatku dana.•Pogledajte napoqe u sunce i budite sre}ni. ^e-ka vas svet i toliko mogu}nosti...•Mo`da }ete upoznati nekog novog ili sresti sta-rog dobrog prijateqa.•Nau~i}ete ne{to novo - ~itajte, pretra`ujte, slu-{ajte i nau~i}ete o svetu, a mo`da i o sebi.•Budu}nost je pred vama – da promenite ne{to usvom `ivotu, da imate nova iskustva i odlu~itekuda }ete i kako daqe.

^AMAC ZA BOQI @IVOT STI@E SVAKOG JUTRA….

SAVET PLUS

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

•Dajete deci prevelik izbor: ve-likoj ve}ini dece potrebno je davi budete wihov vodi~, a ne da ihzatrpavate izborom koji ih zbuwu-je i daje im prostora da postanuprevi{e izbirqivi.•Previ{e ih hvalite za sve {tourade: tako postaju zavisni od po-hvala i na wu vi{e ne gledaju kaona podsticaj. •Trudite se da ih usre}ite uveki svuda: treba da nau~e kako dausre}e sami sebe. •Previ{e ih mazite i povla|u-

jete im: i dete tako vremenomnau~i kako da manipuli{e i na-tera vas da mu povla|ujete jo{ vi-{e. •Ve} aktivno dete poku{avate {tovi{e da aktivirate: potrebno je po-nekad dati im i prostor za dosa-du.•Smatrate ih prepametnim: nije

lo{e biti podr{ka svom detetu,ali sve ima svoje granice, jerprevi{e pohvala i “pametnih”prideva vodi aroganciji.•Vera i ideologija od ranih da-na: deca su realno premala da bishvatila tako velika pitawa.•]utite o tabu temama kao {to suseks i novac: to ne zna~i da }e de-te te teme zaobi}i u `ivotu, ve} }eodgovore tra`iti od drugih qudi. •Previ{e ih grdite zbog gre{a-ka: to mo`e da vodi tome da de-te po~ne da odustaje.•Posramqivawe, ignorisawe, pret-we: i u strahu od neuspeha sauni{tenim samopouzdawem.•Terate ih na neprimerene stva-ri za wihov uzrast: dete je dete.•Ne limitirate im vreme pred

ekranom: jer jako brzo postanuzavisna od digitalnih sadr`aja ionda sve va{e `eqe da budu ova-

kva ili onakva padaju u vodu. •Ne dajete deci da se dosa|uju: ato podsti~e wihovu kreativnost,smi{qawe zabave, ma{tawe...•[titite ih od negativnih posle-dica i gubitka: svako od nas tre-ba da nau~i da gubi kako bismoumeli da cenimo ono {to imamo.•Ne dajete deci da se igraju ra-zli~itih igara: takva deca po-staju osetqivija, nesigurnija udru{tvenom okru`ewu, mawe sprem-na na rizike.•Ne pokazujete interes za wihovdan i utiske: jer }e dete tako ste-}i naviku da vam se ne obra}a.•Ne ~itate pri~e maloj deci: a

izuzetno je korisno po wihov raz-voj.•Dajete im da jedu samo ono {tovole: jer tako ne sti~u dobre te-meqe za kasniju zdraviju i urav-note`eniju ishranu.

GRE[KE RODITEQA NA DUGE STAZE

Voda je veoma va`na za me-tabolizam, neophodna za svehemijske reakcije tela, zakontrolu telesne tempera-ture, varewe, cirkulaciju kr-vi i stvarawe urina. Iakosokovi, supe i vo}e sadr`evodu, veoma je va`no pitivodu u wenoj prirodnoj for-mi, jer telo gubi vodu ka-da di{emo, kroz feces, znoji urin.Dobra strategija za pije-we vode je imati u blizi-ni bo~icu sa ovim napit-kom jer nagli skok tempe-rature ne prija ni hroni~-nim bolesnicima, ali nizdravim osobama.Tokom vrelih dana morase unositi jo{ ve}a koli-~ina vode kako bi se spre-~ila dehidratacija, a or-ganizam se mora rashla|i-vati - najboqe vodom imlakim ~ajem, nikako le-denim napicima ili ener-getskim pi}ima. Naime,na taj na~in, umesto dase stvara imunitet i od-brana od svakodnevne vre-line, telo mora da se bo-ri protiv toksina kojeunosimo energetskim pi}i-ma, {to je {tetno po

zdravqe i dodatno optere-}ewe organizma.Tako|e, organizam se pro-tiv visokih temperaturabori znojewem, {to mo`edovesti do dehidratacije igubitka velike koli~inete~nosti ako se ne unosidovoqno vode.Uz dodatak limuna, kra-

stavca ili listova mente,to je odli~na kombinaci-ja za sve koji imaju proble-ma sa pijewem vode. Osim

toga, ovakve kombinacije sudodatno korisne zbog vi-tamina koje takvi napicisadr`e.Voda sa limunom ili na-ranxom je odli~na za ja~a-we, detoksikaciju i elimi-naciju toksinaVoda sa krastavcem osve-`ava uz spre~avawe dehi-dratacije, tako|e spre~a-va zadr`avawe te~nostizbog diureti~kog delovawa.Voda sa |umbirom podsti-

~e metabolizamVoda sa paradajzom odla-`e starewe }elija, bogataje vlaknimaVoda sa kamilicom ima

sna`no opu{taju}e dejstvokoje smawuje vi{ak stre-sa i anksioznosti. Idealno je da svoju `eqe-nu kombinaciju pripremi-te ve~e pre, tako da ova-kva voda primi vi{e uku-sa i koristi od biqaka ko-je su dodate.

Crevne infekcije uobi-~ajeni su pratilac nesno-snih letwih vru}ina. Vi-soke temperature doprino-se brzom kvarewu ina~eosetqivih namirnica, alo{i higijenski uslovipogoduju lak{em unosubakterija, virusa, kao i pa-razita i wihovih produka-ta, toksina. Podjednakosu im podlo`na i deca iodrasli. Do infekcija naj~e{}e

dolazi kada se jede neo-prano vo}e i povr}e, ili sepije zaga|ena voda za pi}e.Do istih posledica zaga|e-na voda mo`e da dovede iukoliko se koristi za spra-vqawe leda, prawe zuba,ili se nalazi u bazenu. Pr-qave ruke tako|e mogu bi-ti izvor ovih infekcija.Zato je jako va`no odr-

`avati redovno li~nu hi-gijenu, koja podrazumevaredovno prawe ruku i ko-ri{}ewe bezbedne vode za

pi}e. Na putu koristitiiskqu~ivo fla{iranu vo-du. Hrana mora da budetermi~ki dobro obra|e-na, a povr{ine koje sekoriste dezinfikovane.Tako|e, treba izbegavatikontakt sa obolelima.Pripremqena hrana tre-ba da se jede odmah i da sene dr`i du`e od ~etirisata na sobnoj tempera-turi. Higijena posu|a i ku-hiwskog pribora mora dabude besprekorna. Za pri-premu jela i kuvawe kori-stiti iskqu~ivo higijen-ski ispravnu vodu. Hranamora da se za{titi i odinsekata, kao {to su mu-ve ili buba{vabe, jer ione prenose neke bole-sti. Vi{e treba voditi ra-~una o konzumirawu hra-ne na ulici, odnosno u ki-oscima i restoranima brzehrane, gde se crevne in-fekcije najlak{e “zarade”.^uvajte zdravqe dok ga imate!

STVARNO OZBIQNO

Perite ruke, pazite {ta jedete

IZREKA

1. Koristite ventilatore - podni,stoni, na plafonu, nabavite ih neko-liko. U ve~erwim satima svakako sveu ku}i pootvarajte i napravite pro-maju. Upalite ventilatore koji }e do-datno podsta}i ulazak sve`ijeg vazdu-ha u dom, a izlazak toplog.

2. Zamra~ite ku}u - Ujutro, kadasunce po~ne da izlazi, zatvorite sveprozore i vrata, spustite roletne i na-vucite debele zavese.

3. Rashla|ujte se vodom - Napuni-te lavor vodom i nama~ite stopala, mo-

kre pe{kire ili marame - stavqajtena ramena ili na glavu, istu{irajte sehladnijom vodom.

4. Boravite vi{e u prizemqu, su-terenu - ako `ivite u ku}i na spratjer se topli vazduh di`e, pa je na spra-tu uvek toplije nego u prizemqu.

5. Iskqu~ite dodatne izvore to-plote - sijalice, ra~unare i ostaleelektronske ure|aje

6. Jedite sve`u, laganu hranu ko-ja ne zahteva kuvawe ili pe~ewe.

7. Pijte dovoqno vode i odr`ava-

jte pravilnu hidratizaciju tela. 8. Izbegavajte alkohol i kofein –

oni podsti~u izbacivawe te~nosti iztela i vode dehidrataciji.

9. Stavite led pred ventilator -Rashladi}e vam vazduh u ku}i..

10. Pazite na simptome toplotnogudara – reagujte na prve znakove

11. Pazite na ku}ne qubimce - ras-hladite ih hladnim kupkama ili tu-{irawem.

Leto je, i u leto je uvek vru}ina...Treba biti pa`qiv i brinuti o sebi.

UMESTO KLIMA URE\AJA

TOKOM TROPSKIH DANA ^UVAJTE SE DEHIDRATACIJE

APOTEKA I OSVE@EWE U ^A[I VODE

~etvrtak 18. jul 2019.14 KulturaBilten

Uvodna bele{ka. - O boravku Kra-qa Petra Prvog Kara|or|evi}a u Sr-biji pre dolaska na vlast kolale suraznovrsne mitopoetske pri~e. Pa-ra}inu je najbli`a ona iz Ba~ine,kada je inkognito pro{ao kroz Tem-ni} sa Ciganima me~karima. Wusam publikovao u ra~anskom “Mito-lo{kom zborniku” po~etkom ovog ve-ka. [to se Para}ina ti~e, mene jeposebno zanimalo kako je izvr{enapromena naziva biv{eg Turskog br-da iznad Para}ina u Kara|or|evo br-do. ]uprija svoj deo brda i sada zo-ve Vezirovo brdo (Vezirovac), alito se skladno uklapa i sa nazivommesta, po{to je re~ }uprija turskogporekla.Nisam uspeo da na|em vi{e o Ka-

ra|or|evom brdu nego {to sam pu-blikovao u ve} pomenutom glasilu i

u kwi`ici “Kara|or|evo brdo -toponim sa kulturno-istorijskimkonotacijama”. Pri~a o tome da jeKraq Petar Prvi Kara|or|evi}zvani~no boravio u Para}inu po-~etkom pro{log veka, po dolasku navlast, poznata mi je od vremena ka-da sam se, uz du`nost sekretaraKPZ, prihvatio i du`nosti direk-tora Zavi~ajnog muzeja u Para}inu.Prvi put sam je ~uo od mog prethod-nika na ovoj funkciji PredragaVu~kovi}a, koji me je na woj i na-sledio. On je pomiwao 1910. godinukao mogu}u godinu boravka. Od we-ga sam i ~uo da se uspomena na tajboravak ~uva i sada u para}inskomOp{tinskom sudu. Re~ je o pisa}emstolu za kojim je tada sedeo RadoslavRaca Simi}, dugogodi{wi predsed-nik Suda.

Na tu temu sam se vratio pro{legodine. Prihvatio sam se da pri-redim zanimqivu dokumentacijuprvog demokratski izabranog pred-sednika Skup{tine op{tine Pa-ra}in Predraga Tomkovi}a. Iz tesaradwe je proiza{la wegova kwi-ga “Trag u tragu”. Jedan wen ode-qak je posve}en boravku aktuelnogprestolonaslednika iz dinastije Ka-ra|or|evi}, princa Aleksandra uPara}inu, na Tomkovi}ev poziv. Upozivnom pismu stoji da je wegovpradeda dolazio u Para}in odmahpo preuzimawu kraqevske vlasti uSrbiji, posle Majskog prevrata1903. godine. To me je podstakloda jo{ jednom pretresem biblio-te~ku literaturu o dinastiji Ka-ara|or|evi}, posebno o KraquPetru Prvom Oslobodiocu. Tako

sam do{ao i do najvernijih poda-taka o tome, za sada. Kraq je u Pa-ra}inu boravio 7. avgusta, a u]upriji 9. avgusta 1907. godine, postarom kalendaru. U to vreme je biona oporavku u Bogutova~koj bawikod Bora. Verovatno je u Pomora-vqu boravio u subotu i ponedeqak.Kraq je prolazio kroz ova mestapo{to kroz wih prolazi Carigrad-ski put i `elezni~ka pruga. Od tihprolazaka, dva su zabele`ena, onajpred povla~ewe srpske vojske 1915.i onaj pri povratku u zemqu, po za-vr{etku Prvog svetskog rata.Sva ta tri doga|aja na}i }e se uovom feqtonisti~kom prikazu, ko-ji se oslawa na kwigu Kraq Pe-tar Prvi Kara|or|evi} (trok-wi`je) Dragoquba @ivojinovi}a.Izdava~ je Zavod za uxbenike i

nastavna sredstva, Beograd. Me|u-naslovi i uzgredni komentari (is-taknuti kosim slovima) su moji. Be-le{ke na kojima je osnovni tekstzasnovan su na|eni u zaostav{ti-ni u feqtonu ve} pomiwanog no-vinara Stevana Radosavqevi}aBdina, po{to je on nosio podatkeo stradawu Srba pod Bugarima uBe~. Putovawe je finansirao rat-ni predsednik Op{tine Para}inJovan Sjenicki, koji je drugi deookupacije proveo u Beogradu ibavio se otkupom stoke po Srbi-ji. U tekstu nije razgrani~eno dokraja {ta je re~eno u ]upriji, a{ta u Para}inu. Para}in je saokolnim seoskim op{tinama biosrez, a ]uprija sedi{te Moravskogokruga, mo`e se re}i da su deli-li vlast sa Jagodinom.

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

U organizaciji “Sportskegalaksije”, “Mastermajn-da” i Kulturnog centraPara}in, u petak, 5. jula,u galeriji Kulturnog cen-tra, odr`ana je promoci-ja kwige poznatog sportskognovinara Milojka Panti-}a “Nebo se otvorilo”.Pored autora, o kwizi sugovorili novinari Sla-vi{a Leki} i Sr|an [ko-ro, a ve~e je organizova-no na poziv Milo{a \ur-|evi}a, ~lana Op{tinskogve}a.Milojko Panti} (Despo-tovac, 1947) je osniva~TV produkcije “Sportskagalaksija”, autor i glav-ni urednik istoimene emi-sije koju emituje 40 lokal-nih televizija u Srbiji iokru`ewu. Pre toga, prenego {to je “proizveden”u tehnolo{ki vi{ak, bioje novinar komentator iurednik u Sportskoj redak-ciji TV Beograd, {ef JRTpula za pra}ewe Olimpi-jade u Moskvi i pomo}nikglavnog urednika Infor-mativnog programa RTS. Kao {to se na{i ~itao-ci-zvezda{i dose}aju, na-slov kwige je uzet iz ~u-venog Milojkovog pokli~a:“ Nebo se otvorilo... Sta-dion je eksplodirao... Dar-ko, Darko, Darko, Pan-~ev, Pan~ev, Pan~ev”... To

je bio Panti}ev izliv qu-bavi i divqewa povodom“Zvezdinog” osvajawa Ku-pa evropskih {ampiona1991. godine.“Bile su to”, pi{e u

svojoj kwizi Milojko Pan-ti}, “posledwe kapi nor-malnog `ivotnog veseqazbog sportskog uspeha jed-ne multietni~ke ekipe izJugoslavije. Jer, uveliko jeu ratnom po`aru gorela iizgorela dr`ava ~iji je{ampion “Crvena zvezda”bila. Taj rat je u bal-kanskom vilajetu vratioto~ak istorije unazad. Na-cionalisti i religijskikvazifanatici svih bojavratili su svojim nacija-ma plemenski identitet.Balkanske atletske igrepretvorene su u ratni~keigre ju`noslovenskih ple-mena iz biv{ih jugosloven-skih republika. I sve po-sle toga na tim prostori-

ma postale su antisport-ske igre.”Polaze}i od istine da jesport ogledalo dru{tva,Panti} u svojoj kwizi, a ina samoj promociji, govo-ri ne samo o sportskimzbivawima, ve} i o raza-rawu srpskog dru{tva, opolitizaciji, korupciji,“pqa~ki i najbrutalnijemotimawu narodnih deoba”,pa ka`e: “Vrhunski sportdr`i se pod kontrolomradi izvla~ewa buxetskihpara. Umesto ulagawa umlade sportiste, budu}evelike asove, novac izsporta preliva se u xepo-ve politi~ara. Istim timnovcem, od navija~a i qu-biteqa sporta politikan-ti prave paravojsku fana-tika, spremnih da tu razor-nu politiku brane do po-sledwe kapi na{ih buxet-skih sredstava.”

D. Nikoli}

Izlo`ba “Uime naroda”, po-sve}ena takozva-nom revolucio-narnom terorunakon oslobo|e-wa zemqe, bilaje otvorena zaposetioce od 13.maja do 6. jula,kada je zatvore-na na sve~an ipomalo neobi-~an na~in.Naime, najpre

je polako, uzsve~anu muziku,fotoaparate ikamere, spu{te-no platno sa na-javom izlo`be,a zatim je u dvo-ri{tu Muzejau p r i l i ~ e n aprigodna tribi-na koju je vodi-la istori~arka dr EnaMirkovi}. Nakon {toje ponovo istakla zna~ajizlo`be, ona se zahvali-la na gostoprimstvu do-

ma}inu Branislavu Sto-janovi}u, direktoru para-}inskog Muzeja, koji je sasvoje strane rekao da je

izlo`ba izazvala velikointeresovawe i da je vi-delo preko hiqadu po-setilaca.Putem video klipova

su ponovo prikazaniglavni momenti otvara-wa izlo`be i wenogstru~nog vo|ewa od stra-ne Sr|ana Cvetkovi}a,autora izlo`be, i Neboj-{e Damjanovi}a, isto-ri~ara iz Istorijskogmuzeja Srbije.Obra}aju}i se publici,autor izlo`be dr Sr|anCvetkovi} se tako|e za-hvalio na gostoprim-stvu, istakav{i da jeizlo`ba dobro re`ira-na i postavqena od stra-ne stru~waka zaposle-nih u toj ustanovi. Nakraju je posebno podvu-kao tri va`na momenta:prvo, da ova tema ne mo-`e da izgubi na zna~aju

jer je odbrana qudskeslobode uvek aktuelna,po{to je sloboda stal-no na meti vlastodr`a-ca; drugo, dobro je {toje wegova generacija do-~ekala vreme kada je mo-gla da se bavi ovom vr-stom istra`ivawa i or-ganizovawem ovakvih iz-lo`bi, jer se time ne sa-mo otkriva jedna va`naistina, ve} se ispuwavadug prema `rtvama me|ukojima je bilo zna~aj-nih imena na{e novijeistorije; tre}e, Cvetko-vi} je naglasio da ova iz-lo`ba i istina trebada budu put ka pomirewu,a ne razlog za nove po-dele i omraze u srpskomdru{tvu, jer je konsenzusoko bitnih dru{tvenihpitawa uslov napretkasvakog dru{tva.

D. Nikoli}

PROMOCIJA KWIGE NOVINARA MILOJKA PANTI]A “NEBO SE OTVORILO”

SPORT KAO OGLEDALO DRU[TVAPanti} je govorio ne samo o sportskim zbivawima, ve} i o ra-zarawu srpskog dru{tva, politizaciji, korupciji...

TURBOFOLK PREOKRET

Pre nego {to je izlo`io glavne ideje svoje kwige,Panti} je otpo~eo promociju kazivawem odlomka izsvoje |a~ke uloge starca Fo~e iz predstave “Po~e-tak bune protiv dahija”, aludiraju}i da su i sada da-hije na vlasti, a zatim i recitovawem pesme “Umo-ran”, sa kojom je pobedio na jednom takmi~ewu, tvr-de}i da je sada umoran od razarawa jednog civili-zovanog naroda i ~ude}i se kako je jedna pop i rokgeneracija dozvolila turbofolk preokret u muzici,u politici i kulturi uop{te.

ZAHVALNICE I

“SLOBODNI STRUGARI”

Pri kraju ovog doga|a-ja, autor izlo`be Sr|anCvetkovi} je na sve~anna~in uru~io zahvalni-ce svima koji su na ne-ki na~in pomogli daova izlo`ba bude lepopostavqena i tako do-bro pose}ena. Na kraju,prire|en je koktel uzprijatna }askawa pose-tilaca i muziku orke-stra “Slobodni strugari”.

SVE^ANO ZATVARAWE IZLO@BE “U IME NARODA” DR SR\ANA CVETKOVI]A

SPU[TENA “ZAVESA” U ZAVI^AJNOM MUZEJUIzlo`ba je izazvala veliko interesovawe vi{e od hiqadu posetilaca

Novinari Sr|an [koro, Milojko Panti} i Slavi{a Leki}

U dvori{tu Muzeja nastupio jeorkestar “Slobodni strugari”

~etvrtak 18. jul 2019. 15Kultura Bilten

Na platou ispred Kultur-nog centra od ponedeqka dopetka protekle sedmiceprire|en je mini sajamkwiga ~etrdesetak autoraiz Para}ina i ]uprije, uorganizaciji Kulturnogcentra i Kwi`evnog klu-ba “Mirko Bawevi}”.Gordana Vojinovi}, vodi-teqka prigodnog programa,rekla je da je ovo prvi putda se organizuje sajam naj-va`nijih naslova doma}ihautora, po~ev od pesni~kihkwiga i zbornika, prekoproznih sastava, kwi`ev-ne kritike i radova izkwi`evne istorije i teo-rije, do monografija {ko-la i drugih dru{tvenihpojava i ustanova. Ona jezatim pro~itala imenasvih zastupqenih autora,izraziv{i nadu da ovajsajam preraste u sajam ~i-tavog Pomoravqa, dok jePredrag Ja{ovi}, u svojojre~i, iskazao uverewe daprisutni autori sa ovimnaslovima treba da se u ok-tobru pojave na posebnom{tandu velikog Beograd-skog sajma kwiga.Obra}aju}i se publici,

Tomislav \oki} je bira-nim re~ima kazivao po-hvalu kwizi. Pozivaju}i sena Cicerona, prema komeje dom bez kwige kao te-lo bez du{e, \oki} je re-kao da on, kad ulazi u ne-~iji dom, ne gleda ima li

u wemu ovog ili onog ko-mada bele tehnike ili na-me{taja, ve} ima li tumakar jedne kwige, `ale-}i pri tom {to je kwigadanas potisnuta elektron-skim medijima, ali, ipak,izraziv{i nadu da }e kwi-ga uprkos svemu ostati va-`an trezor qudskog du-hovnog iskustva.

Prisutnima se na krajuobratio \or|e Petkovi},doajen para}inskog kwi-`evnog i kulturnog `ivo-ta. On se zahvalio udarnojtrojki, Gordani Vojino-vi}, Predragu Ja{ovi}ui Olgi Ru`i} Lodiki, natome {to su u posledwatri meseca organizovalitri velika kwi`evna do-

ga|aja: Nau~ni skup u Kul-turnom centru, Kwi`evnimaraton na Grzi i ovaj sa-jam. Nakon toga, Petkovi}je nazna~io glavne momentepara}inskog kwi`evnog `i-vota, kao {to su obnovaKwi`evnog kluba (1994),Kwi`evni maraton u Za-vi~ajnom muzeju za srpskuNovu godinu, zatim odr`a-vawe ~ajanki svakog meseca,pokretawe projekta “Juhors-ko oko” i ~asopisa “Sa-bornik”, te kwi`evne ko-lonije u Svojnovu.U svom obra}awu, Slavi-ca Blagojevi} je govorilao svojoj izdava~koj delat-nosti, posle ~ega su pri-stuni pesnici kazivalisvoje stihove. D. Nikoli}

Na{ saradnik, Tomislav\oki}, nastavqa neumornoda objavquje poeziju u pi-sanim glasilima, pa su u~asopisima za najmla|e,“Mali Zeka” i “Bubamara”,u izdawu De~jih novinajunior iz Gorweg Milanov-ca, objavqeni wegovi sti-hovi u aprilskim i junskimbrojevima.\oki}eva pesma “Tri Mo-

rave” objavqena je u ~aso-pisu za kulturu i umetnost“Putevi kulture”, u izdawuKulturnog centra Kru{evac.Tema ovog broja bila je re-ka. Jelena Proti} Petroni-jevi}, urednica ~asopisa,na{la je inspiraciju za ovutemu u Heraklitovoj mi-sli: “Sve te~e, sve se mewa”,ali i u svom uverewu da je“Zadatak kulture da sa~u-

va lepotu... A reka nije sa-mo lepota”, pi{e Jelena,“reka je `ivot. U pokre-tqivosti, promenama, pro-ticawu.. “Svojom pesmom “Tri Mo-rave” \oki} je ispevaopohvalu Moravama, ali ipravu odu svim rekama.Ovde donosimo samo po~e-tak i kraj pesme, iz kojihse vidi da reke ponekad od-

nose, ali da ipak mnogo vi-{e donose: “Tri Mora-ve/{to nas plave,/{to nasgwave,/{to nas dave,/grozo-mora no}ne jave,/izvorstrave!///Al na leto,/kodojen~e/kad se smire,/izposteqe jedva vire.///Jo{nas hrane,/od tu|ina/jo{nas brane///...///A s jese-ni,/tako krotke,/paprika-ma/kite motke,/Lice imse/ tad rumeni./Blago te-bi!/blago meni!///Moravesu/vrbe, biqe,/jata riba,/iz-obiqe!/// Na tron sla-ve/tri Morave!”.Kao {to smo ranije pi-

sali, \oki} je plodan pi-sac, autor pet zbirki pe-sama za decu i pet za od-rasle, dve zbirke pri~a zadecu i dve za odrasle, trizbirke anegdota, dve mono-grafije i po jedne zbirkeaforizama, narodnih umo-tvorina i novinskih repor-ta`a, {to govori o {iri-ni wegovog kwi`evnog za-hvata. D. Nikoli}

Kao svake godine, zagra|ane na{e op{tine}e tokom avgusta bitiprikazane besplatne po-zori{ne predstave. Po-kroviteq ove manifesta-cije pod nazivom “Kultur-no leto 2019” je Op{ti-na Para}in, a organiza-tor Pozori{te “Para-}in”. Uz po{tovawe stro-ge tenderske procedureve} su ugovorene odre-|ene predstave, a u dvaslu~aja se jo{ uvek pre-govara.Prema informacijama

koje smo dobili od Mar-ka [}epanovi}a, direk-tora ove ustanove, to-kom avgustovskih viken-

da bi}e prikazane slede-}e predstave:Prvog vikenda, 9. i 10. av-gusta: “Ja pevam svoj bluz”,kabare Gorana Sultanovi-}a (u pregovorima); pred-stava “Isku{ewe”.Drugog vikenda, 16. i 17.avgusta: “Kako sam postaofilmaxija”; “Ima jednazemqa”. Tre}eg vikenda, 23. i 24.avgusta: “Za{to i kakoubiti mu`a”; “Generalnaproba Nu{i}a”.^etvrtog vikenda, 30. i

31. avgusta: “Svetozar 3”(u pregovorima); “Izuj se”.Sve predstave se igraju usali pozor{ta od 20 ~aso-va. D.N.

Uz podr{ku Doma omladine, Turisti~ke orga-nizacije i Kulturnog centra, Udru`ewe “Ful ha-us” organizuje tre}u godinu za redom “Energi-ja fest”, muzi~ki festival elektronske muzi-ke, koji se ovog leta odr`ava 19. i 20. jula naprostoru biv{e kasarne. Dvodnevni festival okupi}e poznate i mawe po-znate doma}e izvo|a~e ove vrste muzike, koji supoznati u inostranstvu. O~ekuje se veliki brojposetilaca, kao i prethodnih godina. Kako ka-`u organizatori, festival je rastao iz godineu godinu, svaki put okupio oko dve hiqade po-setilaca, a sada se o~ekuje da taj broj bude pre-ma{en. Razlog za to je i {to }e ove godine bi-ti dve bine i ~ak 20 izvo|a~a, od kojih su ne-ki gostovali i na festivalu “Egzit”. Na glav-noj bini program }e biti isti kao prethodne go-dine, ali }e na drugoj biti mawe afirmisani iz-vo|a~i, iz Kragujevca, Ni{a, Jagodine, Novog Sa-da... “Energija fest” je festival poznat {iroj jav-nosti po kvalitetu, zbog ~ega je najuspe{niji uovom delu Srbije i predstavqa ne{to po ~emuse Para}in prepoznaje. N. Stankovi}

Para}inski pesnik Slo-bodan Ivanovi} je jedinipesnik iz Srbije zastu-pqen u Antologiji savre-mene poezije Balkana, ko-ja obuhvata poeziju 18 au-tora iz svih balkanskihdr`ava. Antologija je nedavno

promovisana u Bibliote-ci “Milutin Boji}” Beo-grad. Pored Emira Soko-lovi}a, uvodni~ara pro-mocije, gostovali su i ma-

kedonski pesnik Tode Ili-evski i na{ pesnik Slo-bodan Ivanovi}. Ina~e, antologija je ob-javqena u Italiji, weniprire|iva~i su italijan-ski kwi`evnik Paolo Ma-ria Roko i Emir Sokolo-vi}, kwi`evnik iz BiH, aizdava~ Lieto Kole izKomoa. Pre promocije uBeogradu ovo delo je pred-stavqeno sa uspehom u Fa-nu i Pezaru. D. Nikoli}

NESVAKIDA[WI KULTURNI DOGA\AJ PRVI PUT KOD NAS

MINI SAJAM KWIGA ISPRED KULTURNOG CENTRASajam je trajao pet dana, a kwige je prelistao veliki brojPara}inaca, qubiteqa lokalnog kwi`evnog stvarala{tva

KWIGE KAO NAGRADA

Za izuzetan doprinos kwi`evnom `ivotu, para}ins-ki publicista \or|e Petkovi} nagradio je, naotvarawu sajma, sa po jednom kwigom Gordanu Vo-jinovi}, Predraga Ja{ovi}a i Olgu Ru`i} Lodiku, dokje direktorki Biblioteke Leposavi Ivankovi} uru~ioza bibliote~ki fond paket sa 25 kwiga. Tokom petdana trajawa, mini sajam je obi{ao veliki brojqubiteqa lokalnog kwi`evnog stvarla{tva.

KWI@EVNA AKTIVNOST SARADNIKA “BILTENA” TOMISLAVA \OKI]A

NE POSUSTAJE U PISAWU I OBJAVQIVAWU\oki} pi{e pesme i pri~e za decu i odrasle, anegdote, aforizme, novinske reporta`e...

BESPLATNE PREDSTAVE TOKOM VIKENDA U AVGUSTU

POZORI[NO“KULTURNO LETO”Prva predstava je u subotu, 9. avgusta, od 20 sati

ME\U 18 AUTORA IZ BALKANSKIH DR@AVA

IVANOVI] U ANTOLOGIJIPOEZIJE BALKANA

OD SUTRA DVODNEVNI MUZI^KI SPEKTAKL

“ENERGIJA FEST”OSVAJA MUZIKOMNastupaju poznati i mawe poz-nati izvo|a~i elektronske muzike

\OKI] na predstavqawukwige Du{ana Ru`i}a

~etvrtak 18. jul 2019.16 ObrazovaweBilten

I ove godine mnogi u~eni-ci osnovnih i sredwih {ko-la imali su odli~an uspeh sasvim peticama i osvajalinagrade na brojnim takmi~e-wima, {to se u na{oj op{ti-ni stalno podsti~e na razli-~ite na~ine, obezbe|ivawemkvalitetnih uslova za rad presvega, ali i tradicional-nom dodelom kwiga vukovci-ma i osvaja~ima prvih nagra-da na republi~kim takmi~e-wima. U {kolskoj 2018/2019.diplome i kwige dobio je 31sredwo{kolac i 69 u~enikaosnovnih {kola, a “Bilten”,kao i uvek, objavquje imenasvih nagra|enih.

Najboqi iz osnovnih {kola

U O[ “Radoje Domanovi}”nosilac Vukove diplome i|ak generacije je \or|e Mo-{orinac. On je i osvaja~prvog mesta na republi~komtakmi~ewu iz hemije, IlijaLeki}, osmi razred, osvojioje prvo mesto na takmi~ewuu plivawu, kao i MartinaTomac, drugi razred. Niko-lina Nikoli}, peti razred,osvojila je drugo mesto na re-publi~kom takmi~ewu iz teh-nike i tehnologije. NosiociVukove diplome su An|ela\or|evi}, Petar Ili}, Ti-na Krki}, Sandra Pavlo-vi}, Milena Mihajlovi},Milica Stoj~i}, Filip Mi-lo{evi}, Ana Marija Mla-denovi}, Milica Peri},Aleksandar Rangelov, Vasi-lisa Veqkovi} i Filip Lu-ki}.U O[ “Stevan Jakovqevi}”nosilac Vukove diplome i|ak generacije je Ivana \or-

|evi}. Vawa Mrku{i}, petirazred, osvaja~ je tre}eg mestana republi~kom takmi~ewu izinformatike. Vukove diplomedobili su Ma{a Ici}, LenaJovanovi}, Sara Obradovi},Darija Stankovi}, Marta Sto-janovi}, Mina [ubarevi}, Da-nica Vasiqevi}, Natalija Sa-vi}, Filip Veqkovi}, TaraVeqkovi}, Awa \uki}, Teodo-ra Ivankovi}, Andrea Marki-}evi} i Tijana Miqkovi}. U O[ “\ura Jak{i}” nosi-lac Vukove diplome i |ak ge-neracije je Dimitrije Lazi}.Danilo Aran|elovi}, petirazred, osvojio je tre}e mestona republi~kom takmi~ewu iztehnike i tehnologije, IvanKarapanxin, {esti razred,osvojio je isto mesto na istomtakmi~ewu, kao i Milo{ Da-{i}, sedmi razred, dok suGordijan Pavlovi} i LazarJo{i}, osmi razred, osvojilidva druga mesta. Nosioci Vu-kove diplome su: Iva Bo`ino-vi}, Petar Milo{evi}, Teo-dora Radi}, Jovan Filipovi},Filip Tanaskovi} i GordijanPavlovi}.U O[ “Mom~ilo Popovi}Ozren” nosioci Vukove di-plome i |aci generacijesu Milena Stojanov i Mi-hailo Pe{i}. Milena jejo{ osvojila prvu nagraduna republi~kom takmi~ewuiz fizike, a Mihailo jeosvojio tre}e mesto iz ma-tematike. Vawa Najdano-vi}, osmi razred, osvaja~ jeprvog mesta na takmi~ewu“[kolska scena Srbije”,a Vera Stojanovi}, {estirazred, osvojila je drugomesto na takmi~ewu iz teh-nike i tehnologije. Nosi-

oci Vukove diplome su:Anita \uri}, An|ela Ni-koli}, Tara @ivkovi}, Va-wa Najdanovi}, Milena Ni-koli}, Sofija Popin, Mi-lica Simonovi}, Na|a Jo-vanovi}, Dimitrije Jova-novi}, Emilija Nikoli},Ana Ristanovi}, MarijaTomi}, Aleksa Milo{evi}i Veqko Filipovi}.U O[ “Vuk Karaxi}” izPoto~ca nosilac Vukovediplome i |ak generacije jeViktorija Joksimovi}. Na-gra|eni su i Mihajlo Pe-trovi}, sedmi razred, zaprvo mesto na republi~-kom takmi~ewu iz tehni~-kog i informati~kog obra-zovawa, Lazar Vaskovi} izistog razreda bio je drugina istom takmi~ewu iz istediscipline (raketno mode-larstvo), kao i Marko Mla-denovi} ({esti razred) iNikolina Bogdanovi}, (pe-ti), koji su osvojili drugoi tre}e mesto na istom dr-`avnom takmi~ewu u drugimdisciplinama.U O[ “Branko Krsmano-vi}” Dowa Mutnica Vu-kovu diplomu je zavredeo ipostao |ak generacije Vu-koje @ivkovi}. Vukove di-plome dobili su jo{ Mi-lica Mirkovi}, MilicaMilovanovi} i Aleksan-dar Mileti}.U O[ “Branko Radi~e-

vi}” Popovac nosilac Vu-kove diplome i |ak genera-cije je Marija Simi}, asa svim peticama {kolova-we su zavr{ili i NikolaVasi}, Veqko Bogi} i Mi-lica Ili}.U sikiri~koj {koli

“Branko Krsmanovi}” no-silac Vukove diplome i|ak generacije je NikolaPanti}, a ostali vlasnicisvih petica i vukovci suTeodora Ja}imovi}, Mari-jana Milojevi}, Sa{ka \u-ri}, Svetislav Simi}, LazarMarkovi}, Andrijana Ja}imo-vi}, Nevena Mileti} i An-|ela Simi}.

Nagra|eni sredwo{kolci

Me|u sredwo{kolcima jetako|e bilo nosilaca Vuko-vih diploma i osvaja~a na-grada na takmi~ewima naj-vi{eg ranga. U Tehnolo{koj {koli u

Para}inu |ak generacije idobitnik Vukove nagradeje Tamara Dini}. Na takmi-~ewu lingvisti~kih sekcijaosnovnih i sredwih {kola zaosvojeno tre}e mesto nagra-|ene su An|ela Marinko-vi}, An|ela Milo{evi},Viktorija Marinkovi}, Jova-na Milenkovi}, KatarinaVaskovi}, Kristina Gruji},Mihajlo Obradovi}, Neve-na Markovi}, Petar Vuki}e-vi} i Tamara Stojadinovi}.Na takmi~ewu iz srpskogjezika i kwi`evnosti “Kwi-`evna olimpijada” za osvo-jeno drugo mesto nagra|ena jeQubica Qubi}, za drugo Mi-lica Milovanovi}. Na tak-mi~ewu i smotri u~enika`enskih frizera, za osvoje-no prvo mesto u pojedina~-noj i ekipnoj konkurencijinagra|ene su Anita Milo{e-vi}, Dragana Milosavqevi},dok je Awa Ramadanovi}osvojila prvo mesto u mani-kiru. Dobitnici Vukove na-

grade su Nikola Antanasko-vi}, An|ela Krneta, Mili-ca Pavlovi}, Vawa Milo{e-vi}, Milica Kari}, FilipJov~i} i Barbara Milovan-~evi}. U para}inskoj Gimnaziji

nosilac Vukove diplome i|ak generacije je Marko \o-go, a ostali dobitnici Vu-kove diplome su: Filip An-ti}, Marija Begovi}, Niko-la Bogdanovi}, David Voji-novi}, Iva Golubovi}, Jova-na Jeremi}, Miwa Jovanovi},Duwa Kati}, Emilija Milen-kovi}, Aleksa Mileti}, Sa-wa Mileti}, Nikola Milo-savqevi}, Marko Perovi}, Jo-van Radosavqevi}, Jovana Ra-dosavqevi}, Petar Simi},Aleksandar Tanaskovi} iAleksandra Todi}. Na dr`av-nim takmi~ewima iz matema-tike i fizike za osvojena dvaprva mesta nagra|en je Mar-ko Stojanovi}, na takmi~e-wu iz fizike za osvojenodrugo mesto nagra|ena jeMiqana Miqu{, a za tre}emesto Mihajlo Tomi}. Na“Kwi`evnoj olimpijadi” dru-go mesto osvojila je Anasta-sija Radomirovi}, na istomtakmi~ewu za osvojeno tre-}e mesto nagra|ene su Mili-ca Brankovi} i Milica Mi-{i}. U Ma{insko-elektroteh-

ni~koj {koli nosilac Vuko-ve diplome i |ak generaci-je je Du{an Luki}.U Ekonomsko-trgovinskoj

{koli vukovac i |ak genera-cije je Nevena Filipovi}.Dobitnici Vukove diplome sujo{ i Irena Trifunovi} iStanko Pej~inovi}.

N. Stankovi}

^ESTITKE NAJBOQIM \ACIMA I TAKMI^ARIMA U [KOLSKOJ 2018/2019. GODINI

NAGRA\ENI U^ENICI OSNOVNIH I SREDWIH [KOLAU minuloj {kolskoj godini diplome i kwige dobilo je 69 osnovaca i 31 sredwo{kolac

~etvrtak 18. jul 2019. 17Obrazovawe Bilten

U jednoj ranijoj kolumni dat je prikaz po-~etaka urbanizacije Srbije, kojom prilikomje re~eno da je dolaskom Turaka razoren si-stem naseqa na{e sredwovekovne dr`ave i in-staliran turski sistem, ali da je tokom 19.veka napu{ten taj sistem i uspostavqen no-vi, uslovqen novim privrednim i dru{tvenimpotrebama.Naime, u vreme turske vladavine postojala

su ~etiri tipa gradskih naseqa: {eheri(upravna sredi{ta), palanke (utvr|ena nase-qa), kasabe (verski homogena podgra|a) i va-ro{i (verski me{ovita podgra|a).U ovim naseqima je bilo malo Srba, ali ve}tokom Prvog ustanka mewa se nacionalnastruktura gradskog stanovni{ta, a tokom ~i-tavog 19. veka Srbija biva do`ivqavana kao“obe}ana zemqa”, jer je pru`ala mogu}nost `i-vota bez feudalnih obaveza i dobre {anse zadru{tveno uzdizawe, tako da su Srbi, malo-pomalo, preuzimali sve gradske poslove od Tu-raka, a zatim i od Grka, Cincara i Jevreja.Sa razvojem privrede i dru{tva, mewa se ve-li~ina i status gradskih naseqa, kao i soci-jalna struktura gradskog stanovni{ta. Premapopisu iz 1834. godine, neka gradska naseqasu imala ispod hiqadu, neka hiqadu ili dve,dok je najve}a varo{, Beograd, imala svega 7.033stanovnika. Prema istom popisu, Para}in jeimao 1.769 `iteqa i bio je ve}i od mnogihnaseqa koja danas imaju status grada - od Va-qeva, ^a~ka, Kru{evca, Zaje~ara... [to se ti-~e socijalne strukture, promena je i{la upravcu smawivawa udela zemqoradni~kog sta-novni{tva, pa je u varo{ima ono ~inilo 10odsto, ali u varo{icama ~ak do jedne polo-vine, {to je uticalo na sporo mewawe rural-nog izgleda periferije srpskih gradova.Tokom 20. veka, urbanizacija Srbije, kao iwena modernizacija uop{te, bila je prekida-na ratovima, razarawima, revolucijama ipromenama sistema i re`ima.Iako je Beograd, na primer, ve} krajem 19.veka dobio elektri~no osvetqewe, tramvaj, grad-ski vodovod, kanalizacionu mre`u, zelenepovr{ine, modernu kaldrmu, te uo~i Prvog svet-skog rata imao oko 90.000 stanovnika, grad jeu toku rata razoren i opusto{en, tako da jeprava modernizacija po~ela tek izme|u dva svet-ska rata, pa uo~i Drugog svetskog rata Beo-grad ima ve} preko 350.000 stanovnika.Po{to je postao glavni grad nove dr`ave, ka-da se u grad sliva veliki broj ~inovnika inovog stanovni{tva uop{te, Beograd dobijavi{espratne stambene zgrade, uglavnom zapotrebe intelektualaca, trgovaca i zanatli-ja. Zgrade imaju u prizemqu du}ane i magaze,a na spratu stanove. Napu{ta se osmanska ar-hitektura i prihvataju se stilovi evropskogZapada, naj~e{}e bez prilago|avawa ambijen-tu. Prema B. Tokinu, beogradska arhitekturaje sastavqena “od la`nog renesansa i baro-ka do najmodernijih ku}a pravih linija,ogromnih prozora i zaki}enih, na vrhovima,gvozdenim motkama”. Mlada generacija arhi-tekata je htela da se prihvati moderna arhi-tektura Zapada ali je morala da se zadovoqikompromisima, gde je jo{ uvek bila baza ar-hitektura klasicizma i neke vrste secesije.Naspram palata i vila sa dnevnim boravkom,trpezarijom, vi{e soba i pomo}nih prosto-rija, te prostorija za prijem, bili su slamo-vi ili partaje - uske parcele na kojima su ku-}e tipa “soba-kujna, soba-kujna” sme{tenedu` tesnog dvori{ta, u ~ijem dnu se nalaze~esma i poqski nu`nik.

GRADSKO STANOVAWE (1)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli} U para}inskoj Gimnaziji5. jula odr`ane su radio-nice na engleskom jezikuorganizacije TWI - Me|u-narodne radionice obuke zadecu iz SAD, za u~enikeod prvog do tre}eg razre-da Gimnazije i u~enike~etvrtog razreda O[ “Ste-van Jakovqevi}”.

Me|u organizatorima subili gimnazijski profeso-ri engleskog jezika Borkoi Ana Petrovi} i Mihaj-lo Stefanovi}, kao i na-stavnik-pripravnik u is-toj {koli, nekada{wi

|ak. Petrovi}i su predlo-`ili i osmislili teme, arealizovali su ih predava-~i, dva iz Bosne i tri izSAD. Radionica pod nazi-vom “Meke ve{tine - ve-{tine 21 veka” odnosilesu se na marketing, lider-stvo, otpornost na noveizazove, prilago|avawe sa-vremenom dru{tvu, komu-nikaciju, timski rad, zalak{e snala`ewe u budu-}em poslu, kao i kurs pro-fesionalne orijentacije,isti~e profesor Petrovi}.- Predava~i ove ameri~-ke organizacije dolaze kod

nas od 2007. godine nasvake dve godine, a radi-onice su veoma zanimqi-ve i atraktivne za u~eni-ke. Ovu je poha|alo 24|aka Gimnazije i 12 iz{kole “Stevan Jakovqe-vi}” kroz interaktivnirad, podeqeni u timove itako su izvodili zadatke.Osnovci su radili u pro-jektu opismewavawa u vi-du slovarica na engleskomjeziku, a posle toga svakiu~esnik dobio je torbu satri kwige na engleskom,koje {aqu daqe kad ihpro~itaju.

Naglasiv{i da se u~eni-cima radionica dopala,Borko Petrovi}, koji ina-~e predaje i u O[ “Ste-van Jakovqevi}”, ka`e daje ideja da se naredne ra-dionice organizuju kao re-gionalni sastanak balkan-skih {kola. U planu je dato bude Makedonija, gde bise sastali timovi svihbalkanskih zemaqa. Ina~e,rezultat odr`ane radioni-ce je i to {to su se nekiu~enici prijavili za vo-lontere TWI, a wihov timdaqe putuje po celom Bal-kanu. N. Stankovi}

Stevan Radisavqevi} iz Bu-qana, u~enik Osnovne {ko-le “Branko Radi~evi}” iz

Popovca, nagra|en je sajo{ devetoro u~enika izcele Srbije na literarnomkonkursu koji je raspisaloMinistarstvo odbrane iVojske Srbije u saradwisa Ministarstvom prosvete.Stevan je za pesmu na te-mu “Vojnik-ponos Srbije”,me|u 400 pristiglih rado-va, zajedno sa jo{ devetorodrugih u~enika, nagra|entrodnevnim boravkom u Be-ogradu u periodu od 24. do26. juna.Posle sve~ane dodele na-grada, zahvalnica i kwi-ga, u~enici su obi{li Ava-lu i Spomenik neznanomjunaku, a sutradan su pogle-dali prezentacije Vojneakademije i Medicinskogfakulteta VMA, posetiliSportski centar Akademi-je, Muzej vazduhoplovstvai Vojni muzej. B.D.

Po~etkom jula Kompani-ja “CRH Srbija” obrado-vala je sve zaposlene uO[ “Branko Radi~evi}” uPopovcu donacijom {koli14 polovnih ra~unara sa

monitorima i ~atirilaptopa. - Ovo je druga ve}a

donacija ovog tipafabrike cementa po-pova~koj {koli. Jo{od septembra 2006.godine, kada je od fa-brike {kola dobila40 belih tabli i 15ra~unara, neguje seuspe{na saradwa uciqu poboq{awa kva-liteta obrazovnogprocesa, rekla je di-rektorka te {kole,mr Sne`ana Cveji}. Time su stvorene no-

ve mogu}nosti za osavre-mewivawe nastave kori-{}ewem ra~unara i in-terneta ve} od naredne{kolske godine. N.S.

Zavr{etkom ove {kolskegodine za |ake zavr{enje i projekat koji je rea-lizovala Osnovna {kola“Stevan Jakovqevi}”, podnazivom “U zdravom telu -zdrav duh”.Finale je bilo organizo-vawe “Zmajevade”, odno-

sno izrada i pu{tawe zma-jeva na sportskom aero-dromu u Davidovcu. U~e-stvovali su u~enici I/3razreda iz Glavice i Da-vidovca i III/1 iz Para}i-na, a koliko su bile ma-{tovite wihove kreacijevidi se na slici. R.B.

LETWE RADIONICE AMERI^KE ORGANIZACIJE TWI U PARA]INU

ZA GIMNAZIJALCE I \AKEO[ “STEVAN JAKOVQEVI]”Ciq je da u~enici steknu konkretne ve{tine neophodne za budu}i posao, preduzetni{tvo, kolektiv...

TEME RADIONICA

Dosada{wa praksa jepokazala da na{i u~eni-ci imaju znawe, ali sete`e snalaze na tr`i-{tu rada zbog neodgova-raju}e prezentacije togznawa. Zato na ovim ra-dionicama sti~u kon-kretne ve{tine neop-hodne za ukqu~ivawe uposao, rad u kolektivu,preduzetni{tvu, a sve usmislu profesionalneorijentacije i snala`e-wa na tr`i{tu.

KRAJ PROJEKTA OSNOVNE [KOLE “STEVAN JAKOVQEVI]”

NAGRA\EN U^ENIK O[ “BRANKO RADI^EVI]” DONACIJA CEMENTARE POPOVA^KOJ [KOLI

RA^UNARSKA OPREMA NA DARME\U NAJBOQIMA U SRBIJI

“ZMAJEVADA” U DAVIDOVCU

~etvrtak 18. jul 2019.18 SportBilten

Od sportskih nadmetawau okviru 17. po redu“Sportskog leta”, zavr{enoje takmi~ewe sredwo{kola-ca u malom fudbalu.Turnir se igrao na “minipi~” terenu kod SRC “7.jul”, trajao je 13 dana, azavr{en je finalnim utak-micama 9. jula. Takmi~ilo se ukupno 14

ekipa, odigrano je 26 utak-mica. Sportski savezop{tine Para}in (SSOP)koji je bio i organizatorturnira, obezbedio jepobedni~kim ekipamapehare, medaqe, nov~ane

nagrade i sponzorskemajice, a najboqi pojedincisu nagra|eni prigodnimpaketima. Nagrade sudodelili predsednik SSOPMarko Jovanovi} i ~lanUpravnog odbora MladenStawevi}.Prvo mesto i 50.000 dinaraosvojila je ekipa "SjajKo~inac", drugo mesto i30.000 dinara pripalo jeekipi "Dizajn studio", dokje tre}eplasirana "Jagodina"osvojila 20.000 dinara.Igra~i “Sjaj Ko~inca” su ufinalu savladali “Dizajnstudio” sa ~ak 7:1.

Za najboqeg igra~a turni-ra progla{en je MarkoRadovanovi} iz ekipe "SjajKo~inac". Najboqi strelacje Jovan Maci} iz"Jagodine" sa 20 postignu-tih golova, a najboqi gol-man je Danijel Jovanovi}iz ekipe "Dizajn Studio”.Sudije turnira su biliStefan Kalezi} i SlobodanStefanovi}, a delegatSlobodan Maksimovi}isti~e da je interesovawe zamali fudbal i ove godinebilo veliko, da se tak-mi~ilo 128 sredwo{kolacaiz Para}ina i iz okoline.Ovaj turnir, kao i sve

ostale aktivnosti u okviru“Sportskog leta”, uspe{noje organizovao SSOP. Uglavnoj gradskoj ulici, ina~e,i ovog meseca bilo jesvakodnevnih sportskihde{avawa. Nakon danaotvarawa, po~ele su sportske“{kolice”, a mali{ani suimali priliku svakodnevno davide prezentaciju razli~itihsportova na prostoru kodSpomenika Pobedniku.Do sada se su se pred-

stavili Kendo klub

“Katori”, zatim su svojeume}e pokazale mnogo putanagra|ivane gimnasti~arke,pa ko{arka{ice OKKPara}in. Budu}i fudba-leri mogli su nau~itineke od tehnika vis-prenijih iz OFK Para}in,ili se upoznati sa bori-la~kim ve{tinama koje jepredstavio Klub realnogaikidoa. Oni koji `elemogu ovladati {ahom, jersu {kolice petkom, kada jei zabavna plesna {kolicakoju organizuje “DC Team”.

B Drenovakovi}

Orjentiring klub“Para}in”, nekada u sastavuPlaninarskog kluba“Javorak”, ove godineobele`ava veliki jubilej,tri decenije postojawa.Tada{wi osniva~i i danas suaktivni u ovom sportu, aneki od wih i profesijom suvezani za wega.

Dejan Avramovi}, recimo,sada je u Orjentacionomklubu “Ko{utwak” uBeogradu, dok SlobodanRadovanovi} ima firmu kojase bavi izradom karata.Aleksandar Milojkovi} idaqe se aktivno takmi~i,kao i Dejan Ili}. Izpara}inske orijentiring{kole vi{e je klubova nasta-lo, a imali smo i imamodobre reprezentativce, ka`eza “Bilten” takmi~ar i jedanod osniva~a kluba DejanRadovanovi}.

Orijentiring je sport gde tak-mi~ar uz pomo} karte i kom-pasa za najkra}e mogu}e vremetreba da prona|e na terenuodre|eni broj kontrolnihta~aka i to onim redosledomkako je nacrtano na karti. - Za razliku od atletskog

krosa gde se tr~awe u priro-di izvodi na obele`enojstazi, u orijentiringu setakmi~ari kre}u po nepoz-natom terenu koriste}irekvizite: kartu i kompas.Dakle, ovaj sport nije skup,i gore navedeno je sve {toje potrebno od opreme. Zadecu je idealan jer razvijamotoriku i psihofizi~kusposobnost, a ka`u da jedrugi sport po razvijawupercepcije, posle {aha. Decaga vole, a kroz dru`ewa iputovawa se socijalizuju,isti~e Radovanovi}. On doda-je da takmi~ewa u orjen-tiringu mogu biti pojedi-na~na, {tafetna i ekipna.

Mogu se organizovati prekodana, ali i no}u.Para}inski Orijentiring

klub je 2009. godine bio uorganizaciji Prvenstva jugo-isto~ne Evrope odr`anomna Samawcu, a organizatorje mnogih dr`avnih prven-stava. Trenutno je aktivno 15~lanova. U planu je da seslede}e godine napraviPrvenstvo Srbije u sprintstazama, a karte za grad ipotes Govedari{te suspremne^lanovi ovog kluba imaju

odli~ne rezultate na tak-mi~ewima. MarkoRadovanovi}, reprezentativacSrbije, 27. juna naJuniorskom prvenstvu uBelorusiji bio je me|u 70najuspe{nijih. AleksandarMilojkovi} je na Kupu “AlpeAdria” u Hrvatskoj pro{logmeseca zauzeo prvo mesto ukonkurenciji M-35.

B. Drenovakovi}

Sportski savez op{tine Para}in(SSOP) organizuje i ovog leta u sarad-wi sa Ko{arka{kim savezom Srbije(KSS) Kvalifikacioni turnir Rodaprvenstva Srbije u basketu 3h3, jedan odukupno 15 turnira A kategorije.Turnir }e se igrati 27. jula u centrugrada, a pobednik dobija slot za final-ni turnir Roda prvenstva Srbije. SSOPobezbe|uje nov~ani nagradni fond uiznosu od 215.000 dinara, kao i medaqe,majice i prigodne poklone za pobedniketurnira, dok KSS obezbe|uje robninagradni fond. Osim u kategoriji senio-ra i seniorki, igra}e se i u kategori-ji ko{arka{a u kolicima.Istog dana, 27. jula, odigra}e se i

finale takmi~ewa u basketu 3h3 uokviru na{eg “Sportskog leta”. Ovajturnir trajao je od 8. do 15. jula i igranje na sportskim terenima Mesne zajed-nice “Glo`dak”.

U finalu igraju u kategoriji de~aka (5-6 razred) ekipe "08 Gang" i "\ordani"i ekipe devoj~ica: "Bele" i "[arene”.U mu{koj konkurenciji 7-8 razreda sas-ta}e se ekipe:"1,2,3" i "Grobari jug". Usredwo{kolskoj `enskoj konkurencijiigra}e ekipe: "Pod” i "Ma~", a umu{koj konkurenciji “Amateri” i “[one-tovi klinci”. B.D.

OSTALA TAKMI^EWA

Turnir u malom fud-balu za sredwo{kolceje zavr{en, a sportoviu kojima }e se |aci tak-mi~iti su jo{ odbojka,korfbol, stoni tenis,mali fudbal zaosnovce, {ah, badmintoni tenis nogom.Prijavqivawe za tak-mi~ewa mogu}e je svedok traju pokaznisportovi, ili preko saj-ta SSOP.

“KOPAONIK OPEN”

Do 21. jula para}inskiorijentirci su na me|unar-odnom takmi~ewu “Kopaonikopen” koje se boduje zasvetsku ligu. MarkoRadovanovi}, Sava Lazi}i Milovan Ili} takmi~i}ese u {tafeti, a po~etkomseptembra Radovanovi} iLazi} odlaze u Moldavijuna Prvenstvo jugoisto~neEvrope.

ZAVR[EN TURNIR SREDWO[KOLACA U MALOM FUDBALU U ORGANIZACIJI SSOP

DODEQENE NAGRADE, U^ESTVOVALO 14 EKIPAU finalnoj utakmici “Sjaj Ko~inac” je savladao “Dizajn studio” i zaslu`eno postao pobednik turnira

ORJENTIRING KLUB “PARA]IN” OBELE@AVA 30 GODINA POSTOJAWA KRAJEM JULA PONOVO U NA[EM GRADU

TURNIR RODA PRVENSTVA SRBIJEIstog dana bi}e odigrano i finale basketa u okviru “Sportskog leta”

IZNEDRILI REPREZENTATIVCE SRBIJEU klubu je trenutno aktivno petnaestak ~lanova koji posti`u odli~ne rezul-tate na takmi~ewima

Na takmi~ewu"Montenegro open 2019"odr`anom 6. i 7. jula uPodgorici, pliva~ipara}inskog "Posejdona"takmi~ili su se u jakojkonkurenciji 35 klubovaiz Bosne i Hercegovine,Slova~ke, Hrvatske,Rusije, Amerike i Srbije.Sa ovog takmi~ewa LukaDra{kovi} doneo je ku}isrebrnu medaqu u dis-ciplini 100 metara kraul,a \or|e Borojevi} bronzuza 50m delfin. Lepa vest iz “Posejdona”je i da je ~lanicu ovog

kluba, Duwu Tasi},Pliva~ki savez centralneSrbije u konkurenciji2010. godi{ta, a na osnovuisplivanih bodova, pro-glasio za najboqu pli-va~icu 2019. godine. B.D.

Takmi~ari teretane"Black Gym" Milo{Mili}evi} i MojsijeRadovi} su naInternacionalnom kupuSrbije u ben~ presu,odr`anom 29. juna uLeskovcu, osvojili trisrebrne medaqe.Na takmi~ewu je u~estvo-valo 60 takmi~ara izSrbije, Slovenije iMakedonije. B.D.

SA PLIVA^KOG TAKMI^EWA U PODGORICI

“POSEJDONU” DVE MEDAQEINTERNACIONALNI

KUP U LESKOVCU

SREBRA ZAMILO[A I

MOJSIJA

Pobednici turnira - ekipa “SJAJ KO^INAC”

~etvrtak 18. jul 2019. 19Sport Bilten

Me|unarodni {ahovskifestival, 12. po redu, kojije trajao od 5. do 12. julau na{em gradu, okupio jerekordan broj takmi~ara:392 igra~a iz 36 zemaqacelog sveta. Nosioci orga-nizacije ove manifestacijekoja je svake godine svemasovnija su Omladinski{ahovski klub “Para}in”i Turisti~ka organizaci-ja, a festival je prvimpotezom sve~ano otvoriopredsednik Op{tine Sa{aPaunovi}.

Igra~i su nastupali u triodvojena turnira: na Aturniru takmi~ilo se 166igra~a, na B turniru 188i na C turniru 38.Predsednik O[K“Para}in” Sa{a Jevti},jedan od najzaslu`nijih zaprepoznavawe Para}inakao {ahovskog grada, urazgovoru za “Bilten” nekrije zadovoqstvo sveve}im odazivom takmi~ara,najavquju}i nove rekordei sumiraju}i rezultate:- Na A turniru prvo

mesto je o~ekivano osvojiovelemajstor IvanIvani{evi}, na{ dugogo-di{wi reprezentativac,dok su od drugog do 5.mesta sa po 7 poenaRajmon Song iz KineskogTajpeha, velemajstorDimitrij Svetu{kin izMoldavije, zatim inter-nacionalni majstor NailBa{ilri iz Azerbejxana imladi fide-majstor izSrbije Miloje Ratkovi},koji je ujedno osvojio inormu za titulu interna-cionalnog majstora. Na Bturniru 1. mesto zauzeoje Pavan BNB iz Indije sa8 poena, zatim SlobodanKuzmanovi} iz Srbije iAli Xan Kartalkant izTurske sa po 7,5 poena,zatim Nikola Petrovi}iz Srbije sa 7 poena. Odna{ih igra~a najboqa jeMilena Vuj~i} koja jeosvojila redovnu nagradu na11. mestu. Najboqe plasir-

ani veteran na turniru jetako|e Para}inac, MilanDezelin, a najboqe plasir-ani ~lan Omladinskog{ahovskog kluba “Para}in”(nakon ovo dvoje) jeStefan Radojkovi}, koji jetako|e dobio specijalnunagradu, isti~e Jevti}.Na C turniru igrali sunajmla|i takmi~ari, apobedio je Pavle Peki} izNi{a. Najboqi plasmanod para}inskih igra~a ost-vario je Andrej Dezelin,koji je osvojio 5. mesto inagradu za najboqeg mladogigra~a do 10 godina.Me|unarodni {ahovski

sudija i glavni sudijafestivala Neboj{aBarali}, nagla{ava da, sobzirom da festival tra-je 12 godina, igra~i subili upoznati sa prav-ilima koji va`e naturniru: - Po{tuju sepravila Svetske {ahovskefederacije, zato i nemaproblema. Veliki je broju~esnika, a rekord se utome iz godine u godinuobara.

Pobednik A turnira IvanIvani{evi}, ina~e dugogo-di{wi reprezentativac ivi{e puta dr`avni prvakSrbije, ka`e da nosi lepeuspomene iz Para}ina ipohvalio je organizacijufestivala.Sa svoje strane, Turisti~kaorganizacija potrudila se daPara}in prika`e u najbo-qem svetlu, pa je zau~esnike organizovala dveekskurzije. Gosti su posetilimanastire u Le{ju iIzvoru, manastir Ravanicui izleti{ta Grzu i Sisevac.- Utisci su najpozi-

tivniji, imamo u~esnikekoji dolaze iz godine ugodinu i svaki put seodlu~uju da krenu ponovona ekskurziju jer im seto dopada. Na{aTuristi~ka organizacijadosta pa`we posve}uje man-ifestacionom vidu tur-izma jer verujemo da na tajna~in mo`emo daprivu~emo {to vi{e tur-ista, rekao je direktorTOP Aqo{a Gligorijevi}.

B. Drenovakovi}

Mla|e selekcijeKo{arka{kog kluba“Para}in”, odnosno pio-niri do 15 godina starosti,najboqi su u Regionu cen-tralne Srbije. Takmi~ewe jezapo~elo kvalifikacijama,u konkurenciji 23 ekipe izna{eg regiona timovi subili podeqeni u {est gru-pa, a na{i de~aci su osvo-jili prvo mesto i ispredekipe KK “Jagodina".Regionalna liga je orga-

nizovana u dve grupe sa po6 ekipa koje su pro{lekvalifikacije, tako da su sePara}inci takmi~ili savr{wacima iz Kru{evca,

Trstenika, Kragujevca. Nakraju regularnog dela ligeu svojoj grupi osvojili sudrugo mesto, odmah iza ekipe“Napretka” iz Kru{evca,jedine ekipe koja je uspelada ih pobedi. Para}incisu ipak sa ekipom Kru{evcaostvarili plasman na faj-nal-foru iz svoje grupe B,dok su iz grupe A bileekipe KK “Foka” izKragujevca i KK“Svilajnac”.Zavr{ni turnir odigranje u Bato~ini, gde su pio-niri KK "Para}in" pobe-dili u polufinalu KK"Foka", da bi u finalu

ubedqivom pobedom od ~ak18 poena razlike savladaliekipu “Svilajnca” sa 97:79.Za ovaj istorijski uspehmladih para}inskihko{raka{a zaslu`ni su:Nikola Vasi} (kapitenekipe), Bo`idar Jovanovi},Veqko Ostoji}, MiwaStoj~i}, Petar Ili},Boris Trajkovi}, AndrijaMladenovi}, NemawaPetkovi}, StrahiwaPe{i}, Lazar Milovanovi}i Bodin Mili}evi}. Trener ekipe je Nenad

Savi}, kao i Nenad Simi},prvotimac, pratilac ipodr{ka ekipi. B.D.

Ovogodi{wi 17. turnir umalom fudbalu u organi-zaciji fudbalskog kluba“Borac 1950” iz Bo{wanaokupio je 20 ekipa koje setakmi~e za vredne nov~anenagrade. Po re~imaQubi{e Marjanovi}a,jednog od organizatora,FK “Borac 1950”, odnosnowegovi ~lanovi, organizujui utakmice i turnir, sve{to je vezano za sport u

Bo{wanu. Pobednik dobi-ja 80.000 dinara, drugo itre}e mesto se tako|enov~ano nagra|uju. Tu su irobne nagrade i nagrade zanajboqeg strelca, igra~a igolmana turnira.Do sada je odigrano dvade-setak utakmica, neke supomerane zbog ki{e, aturnir bi trebalo da sezavr{i u prvoj poloviniavgusta. B.D.

U Para}inu je po~etkommeseca odr`ana sednicaIzvr{nog odbora Fudbalskogsaveza Pomoravskog okruga(FSPO) na kojoj su zasedali~lanovi Izvr{nog odbora isvi komesari iz liga podingerencijom ovog saveza.

Izvr{ni odbor utvrdio jekona~an sastav liga podnadle`no{}u FS PO. Kadje o na{im klubovima re~,u sastav Okru`ne lige zatakmi~arsku 2019/2020.ulaze Napredak izDrenovca i Hajduk iz

^epura. U Me|uop{tin-skoj ligi-Jug od na{ihklubova nalaze seOmladinac [aludovac,Mladost Sikirica, Juhor2016 Poto~ac, NapredakSvojnovo, Radni~ki Tekijai Istok 63 Plana. B.D.

U prvom kolu Druge ligeSrbije, grupa jug, vater-polisti Para}ina pro{lesubote su na bazenu“Presti`” izgubili od"Kraqeva" sa 18:10. Iakosu na startu imali jakogprotivnika, o~ekivawa suda kraj sezone do~ekajupri vrhu tabele, ka`eNenad Kosti}, trenerpara}inskih vaterpolista.

B.D.

Nakon tri kola kvalifikacija zaseniore KUP-a Srbije, Atletski klub“SFS Borac” u finalu }e predstavqatiMarjana [qivi} u trci na 3000 metarai u brzom hodawu tako|e na 3000m,dok }e se Danijel Nikoli} takmi~iti na5000 metara u hodawu. Wih dvoje u{lisu u u`i izbor me|u osam najboqih udr`avi nakon pobede u tre}em kolukoje je odr`ano u Novom Pazaru. B.D.

Na Rtwu je 13. jula odr`ana republi~ka akci-ja za mlade u kojoj je u~estvovalo devetoro najm-la|ih planinara PK Javorak, uzrasta od 4 do15 godina. Najmla|i su imali podr{ku rodite-qa, dok su stariji osnovci na akciju do{lisamostalno.Grupu su vodila dva planinska vodi~a tre}e

kategorije, pa su Para}inci u`ivali u svim ~ari-ma Rtwa i zanimqivim sadr`ajima koje sudoma}ini organizovali. B.D.

NA 12. ME\UNARODNOM [AHOVSKOM FESTIVALU 392 TAKMI^ARA

U “ORBISU”

ZATVORENI

TURNIRI

U okviru ovog festi-vala organizovan je i 15.Memorijalni {ahovskiturnir "Uro{ Dini}",a u hotelu "Orbis" do19. jula odr`avaju setri zatvorena me|unar-odna turnira: velemajs-torski, intermajstorskii `enski intermajstors-ki. Na svakom turniruu~estvuje po 10 igra~akoji se bore za osvajawenorme za vi{e me|unar-odne {ahovske titule.

[AHOVSKA ELITA UGRADU NA CRNICI

Na A turniru prvo mesto je o~ekivano osvojio velemajstor Ivan Ivani{evi}

VELIKI USPEH MLA\IH SELEKCIJA KK “PARA]IN”

POBEDNICI REGIONALNE LIGE

PK “JAVORAK” U REPUBLI^KOJ AKCIJI

NAJMLA\I PLANINARI NA RTWUATLETI^ARI “SFS BORCA”

FINALISTI KUPA SRBIJE

SEDNICA FUDBALSKOG SAVEZA POMORAVSKOG OKRUGA

KONA^AN SASTAV LIGA

DO POLOVINE AVGUSTA U BO[WANU DRUGA LIGA SRBIJE

PO^ELA VATERPOLO SEZONATURNIR U MALOM FUDBALU

~etvrtak 18. jul 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Posle prvog upisnog krugaza {kolsku 2019/20. godinu,u para}inskoj Gimnaziji nadru{tveno-jezi~kom smeru od30 mesta upisano je 25 u~eni-ka, na op{tem smeru od 60mesta (dva odeqewa) upisanoje 55, dok je na smeru zau~enike sa posebnim sposob-nostima za ra~unarstvo iinformatiku upisano devet.

U Tehnolo{koj {koli biloje slabog interesovawa zapekarsku struku, pa je od 15planiranih upisano 4 |aka, naprofilu operater u prehram-benoj industriji od 15 slo-bodnih mesta upisano je 9, doksu sva mesta popuwena za`enske frizere i pedikir-manikir, po 15. U ~etvrtomstepenu, ispuwen je plan za

zanimawa sanitarno-eko-lo{ki tehni~ar i far-maceutski tehni~ar (dvaodeqewa po 30 |aka),dok je na profilutehni~ar za za{titu`ivotne sredine pop-uwena polovina mesta, 15od 30.U Ekonomsko-trgovin-skoj {koli posle prvogupisnog kruga ostalo jedosta mesta za budu}etrgovce jer je upisanosamo 9 |aka od 30. Naprofilu kuvar je pop-uweno svih 27 mesta,

kao i u odeqewima za tur-i s ti~ko - hoteli j er sko gtehni~ara, finansijskogadministratora i slu`beni-ka u bankarstvu i osigurawu.Ma{insko-elektrotehni~ka{kola tako|e je solidnopro{la na upisu. U ~etvrtomstepenu popuwena su sva mes-ta (30) za elektrotehni~araenergetike i svih 27 za elek-

trotehni~ara multimedija.U tre}em stepenu na pro-filu automehani~ar, od 27planiranih upisano je 20|aka, a elektroinstalatera jeupisano 8 od 12. Na pro-filu elektromehani~ar zatermi~ke i rashladne ure|ajepopuweno je svih 12 mesta. Drugi upisni krug nije

doneo nikakve promene kad jere~ o Gimnaziji i Ekonomsko-trgovinskoj {koli, dok sedvoje u~enika upisalo u ME[na zanimawa automehani~ar ielektroinstalater. Jednognovog |aka-budu}eg pekara,dobila je Tehnolo{ka {kola. Upis u ~etiri para}inske

sredwe {kole je generalnozadovoqavaju}i s obzirom nabroj svr{enih osnovaca, asva planirana odeqewa bi}eformirana. Evidentno je,tako|e, da je smawenointeresovawe u~enika za zan-imawa tre}eg stepena.

N. Stankovi}

Na letwoj pozornici is-pred Doma kulture u Gor-wem Vidovu odr`an je {e-sti po redu festival fol-klornih igara pod nazivom“Igrajmo kolo tradicije”u organizaciji Kulturno-umetni~kog dru{tva “Mo-ravac” iz ovog sela.Festival je otvorio Sa{aPaunovi}, predsednik Op-{tine, koji je podsetio me-{tane i wihove goste da jeizgradwa letwe pozornice i

trga bio jedan od wihovihzahteva sa zborova o plani-rawu op{tinskog buxeta.Lokalna samouprava je ispu-nila svoje obe}awe, a odr-`avawe festivala govorida je objekat adaptiran i po-zornica ura|ena sa svrhom.- Nije bitna sama izgrad-wa, bitno je okupqawe qu-di jer smo sve to radilizbog ostvarivawa tog ci-qa. Nadam se da }emo jo{dugo uz ovu manifestaciju na

ovom mestu zajedno oku-pqati qude, kazao je, iz-me|u ostalog, Paunovi},progla{avaju}i otvorenimfestival tokom kog sunastupila tri kulturno-umetni~ka dru{tava, osimdoma}ina, jo{ KUD iz

^a~ka i Kumana.Festival je organizovan

povodom proslave SvetogJovana, seoske slave uGorwem Vidovu, a okupio jeveliki broj posetilaca nesamo iz Vidova ve} i izokoline. M. Stojanovi}

U Sisevcu je ~etvrti putzaredom odr`an obrazovno-nau~ni kamp za nadareneu~enike u organizacijiDru{tva u~iteqa op{tinePara}in i u saradwi saroditeqima. Kako smo saznali od predsed-nice Dru{tva Violete@ivkovi}, tema ove godinebila je "NTC nauka i umet-nost", a u periodu od 24. do28. juna u kampu je boraviloi u~ilo 17 u~enika drugog,tre}eg i ~etvrtog razreda,najvi{e iz {kole "StevanJakovqevi}". Sa u~enicima jeradilo pet u~iteqica, a dvadana je predava~ na radioni-cama bio i gost iz MENSE,

Vuk Rajovi}. Radionice su sezasnivale na NTC principuu~ewa, u~enici su se upoznalisa razli~itim tehnikamaprimene funkcionalnog

znawa, a bilo je vremena iza slobodne aktivnosti.- Slede}e godine je peta god-ina rada na{eg kampa i`elimo da pre|emo na vi{i

nivo tako {to }emo u sarad-wi sa autorima NTC metodeprograma u~ewa realizovatiradionice tokom cele{kolske godine. One }e bitibesplatne za nadarene u~eniketre}eg i ~etvrtog razreda, adelom komercijalne za sveostale koji `ele da seusavr{avaju u metodama u~ewai pam}ewa, rekla je@ivkovi}eva. Ovogodi{wim kampom u

Sisevcu zadovoqni su iu~esnici i roditeqi, a kakoisti~e organizatorka, ovakavkamp je jedinstven uPomoravqu, pa postoji ide-ja da se pro{iri i na drugeop{tine. N. Stankovi}

ZADOVOQAVAJU]I UPIS U SREDWE [KOLE S OBZIROM NA BROJ OSMAKA

FORMIRA]E SE SVA PLANIRANA ODEQEWAPosle dva upisna kruga, od 560 mesta ostalo je nepopuweno osamdesetak

U GORWEM VIDOVU ODR@AN [ESTI FESTIVAL FOLKLORA

Festival je organizovao mesni KUD “Moravac”

U ORGANIZACIJI DRU[TVA U^ITEQA OP[TINE PARA]IN

KAMP ZA NADARENE \AKE U SISEVCUKamp je u periodu od 24. do 28. juna okupio 17 u~enika, najvi{e iz O[ “Stevan Jakovqevi}”

“KOLO TRADICIJE” NA LETWOJ POZORNICI

Iz arhive

U ciqu preciznog i istinitog obave{tavawa javnos-ti, Odsek za informisawe op{tine Para}in saop{tioje da se projektna dokumentacija za rekonstrukciju Op{tebolnice izra|uje u skladu sa dogovorom o rokovima saKancelarijom za upravqawe javnim ulagawima VladeRepublike Srbije, te je neistinit navod iznet na kon-ferenciji za novinare takozvanog Saveta za zdravst-vo Srpske napredne stranke Para}in. - Jedini razlog {to se izrada projektne doku-

mentacije ne sprovodi br`e je nesposobnost menax-menta Op{te bolnice da defini{e potrebe bolniceza potrebe projektnog zadatka i izrade projektne doku-mentacije. Dodatni problem je i promena na ~eluOp{te bolnice, zbog ~ega je izgubqeno dodatno vremedok se novi direktor sna{ao na du`nosti, zbog ~egaje Op{tina insistirala na sastanku kako bi sekona~no precizirali elementi projektne doku-mentacije, a koji je odr`an tek 10. jula, neposred-no pred KZN takozvanog Saveta za zdravstvo SNS.Prvi korak u izradi projektno-tehni~ke doku-

mentacije, a pre raspisivawa javne nabavke od straneOp{tine za izradu gra|evinskih projekata, bio je izra-da projektnog zadatka. Pored neophodnog vremena zaizradu, projektni zadatak je morao da se usagla{ava sapredstavnicima Kancelarije za javna ulagawa ipodrazumevao je aktivno u~e{}e odgovornih lica islu`bi Op{te bolnice. Prilikom izrade pomenutogzadatka i wegovog usagla{avawa, stru~na lica (pro-jektanti) du`i vremenski period su ~ekali i naizja{wavawe rukovodstva Op{te bolnice o potreba-ma koje su se odnosile na sistem organizacije ipravila iz oblasti zdravstva, a koje su u bitnoj meriuticale na izradu projektnih zadataka. Stalne promenezahteva prema projektantima, kako u pogledu sanaci-je postoje}ih, tako i u pogledu sadr`aja novog objektaurgentne medicine, zahtevale su odre|eni vremenskiperiod za realizaciju.U decembru 2018. godine nadle`na op{tinska Upravaza investicije i odr`ivi razvoj raspisala je javnunabavku za izradu obimne projektne dokumentacije, ana osnovu vi{e puta ispravqanog, dora|ivanog iusagla{avanog projektnog zadatka. Potpisan je ugovorsa projektantskom ku}om koja je po~ela izradu potreb-ne dokumentacije. Sam proces izrade podrazumevaizradu slede}ih projekata, za sve pojedina~ne objek-te Op{te bolnice i Doma zdravqa, kao i za budu}inovi objekat Urgentnog centra: IDR (idejno re{ewe),IDP (idejni projekat) ili PGD (projekat za gra|evin-sku dozvolu) i PZI (projekat za izvo|ewe). IDP, PGDi PZI sadr`e veliki broj pojedina~nih projekata. Smenom rukovodstva Op{te bolnice pojavili su se

novi zahtevi prema projektantima koji su zapo~eli izraduprojekata prema postoje}im projektnim zadacima.Novi zahtevi su dodatno usporili obiman posao izradesvih pomenutih dokumenata. Od projektanata je zahte-vano da mewaju projektna re{ewa.Sve {to je bila obaveza op{tine Para}in u vezi saizradom projektne dokumentacije je preduzeto. Op{tin-ska Uprava za investicije i odr`ivi razvoj je ugov-orila izradu projektne dokumentacije i na dinamikuizrade pojedinih dokumenata, koja je sastavni deougovora u smislu ubrzawa rokova, ne mo`e da uti~e.Po ko zna koji put jedna stranka poku{ava da politizujeprojekte koji su od op{teg interesa za sve gra|aneop{tine i na taj na~in ubira jeftine politi~ke poene.U nedostatku ideja i politi~kih rezultata, svako malona konferencijama iznose pau{alne ocene, koje u najmawuruku mogu samo da {tete realizaciji zahtevnih projeka-ta na kojima radi veliki broj stru~nih lica koja nema-ju veze sa svakodnevnom politikom, a koja se trude da mak-simalno profesionalno obave svoj posao.Prema svemu navedenom, izjava tzv. Saveta za zdravst-vo Povereni{tva SNS mo`e se razumeti kao nepotreb-na politizacija poslova op{tinskih i republi~kihorgana u realizaciji vrlo bitnih projekata za gra|anePara}ina, koji se sprovode kroz obostranu profesionalnusaradwu izme|u Op{tine i Kancelarije za upravqawejavnim ulagawima Vlade Republike Srbije.

SAOP[TEWE ODSEKA ZA INFORMISAWE OP[TINE PARA]IN

ISTINA O PROJEKTUREKONSTRUKCIJE OP[TE BOLNICE

Povodom izjave tzv. Saveta za zdravstvoPovereni{tva SNS u kojoj se govori o projekturekonstrukcije para}inske bolnice