Улога и значај игре

Зашто је игра водећа активност детињства?• Игра је најизразитији облик дечје активности,спонтана је и добровољна• Њен значај лежи у физичком, сазнајном исоцијално-емоционалном развоју детета• У игри се изражавају радозналост,осетљивост, физичка активност и потреба засарадњом и заједништвом међу учесницима

Значај игре за дете• Дете се кроз игру афирмише, властитомактивношћу стиче нова сазнања о себии људима уопште• Доринос игре лежи и у томе што онаослобађа од напетости, олакшавафрутрирајуће ситуације, решаваконфликте и задовољава дечје жеље ипотребу да се осећа одраслим• Мало дете је радознало и његовурадозналост је немогуће у потпуностизадовољити

Шта је игра за предшколско дете?• Слободна активност• Спонтана активност• Последица игре је задовољство• Игра је за дете УЧЕЊЕ• Начин задовољавања дететоверадозналости у односу на свет који гаокружује

Мало дете стиче много више једноставних,практичних знања у току раних годинаживота, него у било ком другом животномдобу• Одмах по рођењу, дете има развијена самосвоја основна чула и врло мало мишићнеконтроле над својим телом• До краја прве године развија координацијуочију и руку и убрзо стиче могућностсамосталног кретања у простору• Мало дете је толико радознало да никада неможе да у потпуности задовољи својурадозналост – зато се укључује у велики“посао” учења

Подстицање развоја кроз игру• Дете у игри експериментише безспољашњих или унутрашњих притисака,непрекидно изналази нове могућности,флексибилније приступајући решавањузадатака и тако неприметно, али успешно,прелази из прелогичког у логички стадијумразвоја• У игри дете развија све своје способности(перцептивно-моторне, интелектуалне,социо-емоционалне, комуникационе икреативне), које последично постају свеотвореније за нове активности, у оквиру»зоне наредног развитка«

У слободној интеракцији са физичком исоцијалном средином, кроз проблемскеситуације, оно развија своје потенцијале домаксимума и на тај начин усавршаваспособности које одређују његово даљепонашање• У игри се остварује активан однос појединцаса другом децом и одраслима, буде сењегове интегративне емоције и проширујесоцијално искуство

Емоционална вредност игре• Емоционална вредност игре огледа се уоптимистичком расположењу детета, чак и уситуацијама када не може да реши проблем ипри томе покушава да нађе ново могуће решење• Из дана у дан све више напредује, штоусловљава и измењене утицаје детета насредину која га окружује, а у исто време долазидо промене сопственог доживљаја стварности• Игра постаје важан мотивационо-емоционалничинилац успешног учења и стварања

Игра и дететова слика света• Асимилација дечијег искуства у личну слику светапредставља припрему детета за његову каснијуакомодацију на тај свет• Аналитичко-синтетичким процесима постепено севрши реконструкција околне стварности, формира иусложњава систем појмова• При томе, дете усваја и нове облике понашања,прилагођава се различитим ситуацијама и доносиразличите одлуке, што подстиче развој његовекомбинаторичке флексибилности

Интегративна функција игре• Како у предшколском, тако и на млађем школскомузрасту, сазнавање и мишљење детета је неодвојивоод игре. Кроз игру дете упознаје стварност иистовремено делује на њу• Оно сазнаје велики број чињеница, повезује их исређује у мисаоне целине, успоставља односе иразличите комбинације, што потврђујеинтегративну функцију игре• Игром се пре свега вежбају способности опажања,увиђања, класификовања, памћења и друге• Велики број чињеница које сазнаје, дете повезује иинтегрише у сопствене мисаоне целине

Улога игре у преласку са предшколског нашколски ситем образовања и васпитања• Учењем кроз игру у млађим разредимаосновне школе могуће је да деца бржеи лакше превазиђу адаптивне проблемепри преласку из предшколског ушколски систем васпитања иобразовања, односно да се бар једнимделом ублажи постојећи проблемдисконтинуитета

Какве су игре данашње деце?

У ПРИПРЕМНОМ ПРЕДШКОЛСКОМ ПЕРИОДУ ИГРЕ МОРАЈУ БИТИ У ФУНКЦИЈИ МИСАОНЕ АКТИВИЗАЦИЈЕ

Питање: Када хода не видимо га, а оставља видљив траг на земљи?

Један човек је донео кући двадесет животиња истог облика, величине и боја. Убрзо је схватио да једна вреди више него деветнаест осталих. Тражимо ли одговор у меморији никада га нећемо наћи.1.део питања- Један човек је донео (не довео) кући двадесет животиња истог облика, величине и боја.2.део питања- Убрзо (није одмах)је схватио да једна вреди више него деветнаест осталих. Олакшавамо себи- Човек је донео двадесет малих животиња и у једној је нашао нешто вредно!Функционално знање је важно-способност решавања проблема.

Резултати PISSA теста:

2003.- најбољи резултати –земље Источне Азије, Канада, Финска, Аустралија, Холандија2006.- Канада, Финска2009.-Финска, Источна АзијаШта имају у школи? Отприлике ништа посебно, ништа што ми немамо.Проблем је у недостатку ране стимулације!

Медицински аргументи- 2010.год. неке способности се развијају још пре рођења дететаРазвој говора се дешава до 4.године, а дете ушколу полази са 6.год.Пијаже-дете после 10.година (када почињемо са стимулацијом)може да влада појмом комплексног апстрактног мишљења.Теорија Пијажеа је настала пре 60 година, дете тада и дете сада није исто, а образовни систем нам је исти.

Дете рођењем већ има неке синапсе-повезане нервне ћелијеУбрзо почиње одбацивање непотребних синапси (примитивних рефлекса који веома брзо нестају) и развој новихМороов рефлекс-шта ради беба када пљеснемо дланом о длан? Хвата се рукама за ваздух. То су несвесни окрети, то мозак ради.

Која је сврха мозга?Бубрези прочишћавају крв.Плућа размењују гасовеОсновна функција мозга је преживљавањеКако мозак ради? Да ли ми све што радимо, радимо физиолошки? Ако је одговор не, значи да оштећујемо развој детета.

До пре 50.година психолози су мислили да је интелигенција наследна 100%, данас се зна да није тако.

Наследан је потенцијал, број нервних ћелија, а интелектуалне способности зависе од нечега другог, од броја веза између тих нервних ћелија-синапси.

Експеримент-две групе потпуно истих животиња, од којих је прва група имала идеалне услове за живот, а друга група је имала отежане услове живота, морале су увек да реше неки мали проблем пре него што дођу до хране Код друге групе животиња забележена је већа потрошња енергије у мозгуПосле два месеца је измерена интелигенција и установљено је да је друга група имала виши степен интелигенције у односу на прву, иако су генетски потпуно исте Утицај стимулације-2 месеца стимулације код животиња је као 12 година стимулације код људиНакон хистолошке анализе, под микроскопом, установљено је да је друга група имала много већи број синапси у односу на прву

Интелектуалне способности зависе од броја синапсиКако дете ствара своје синапсе и шта ми радимо?Када дете прохода врти се у круг, након тога падне, рашири руке и ноге и смеје се, а ми му то забрањујемоУ медицини је доказанао да се ротацијом активира цео мозак12 кранијалних неурона све информације из спољашњег окрушења и из нашег тела доносе у мозак на обраду

Када се дете врти, када скаче у сваком скоку тежиште свога тела помера 5-6мм лево или десно и мора да координира све своје мишиће, чијом координацијом управља мозак Не може се одвајати интелектуални и моторни развој, јер синапсе се налазе у кори великог мозга се налазе когнитивне способностиПокрети такође обезбеђују нестанак неких примитивних рефлекса (орангутан има Мороов рефлекс), а људски мозак не чува синапсе које му нису важнеНаш мозак троши 30% наше енергије

Когнитивне развојне сметње има велики број деце, јер мозак не прави синапсе које су нам потребне, већ оне које користимоДечак који је слеп кренуо је у школу са 6 година, помоћи није било, али лекари почињу да разматрају анамнестичке податке да би дошли до закључка зашто је дете слепо. Долазе до податка који показује да је имао инфекцију тог ока док је био беба. Инфекција не може да доведе до слепила, али је мајка десет дана држала покривено око газом и када је склонила газу дете није ништа видело, мозак је схватио нема стимулација, тај део није важан и синапсе су се другачије формирале

Експеримент- мала мачка у белој просторији са црним вертикалним линијама-поремећена је за цео живот

Грешке родитеља-спречавање инстиктивних активности

Човек је биће предодређено за ходање

Дете које 3-4 сата седи за рачунаром или телевизором има 40000 мање моторичких покрета тог дана

70% деце у својој соби има компјутер, телевизор или видео игрицу-поставља се питање границе до које је све то корисно

На тај начин с не развија акомодација ока којом се ствара огроман број синапси-то је иначе најсложенији покрет у људском организмуДете у неправилан положај ставља велики број делова телаНајвећи број синапси формирају прсти, од 10-14%Центар за говор-други центар по броју синапсиЦентар за вид- трећи центар

Између центара-асосативни центри који нам омогућавају преживљавање

Истраживања- 50% деце има успорену моторику, говор и акомодацију

Дубоке структуре мозга код деце су смањене-то су пријемне антене, које ће довести до тога да имају трајно смањене когнитивне способности

Пре поласка у школу кора великог мозга мора да буде правилно развијена, али дете има мањак синапси у центрима и страда оно што је најосетљивије, оно што је најмлађе, што се најкасније појавило у нашој еволуцији-читање, писање и рачунањеДолази до дислексије, дисграфије, дискалкулије (има и генетског фактора, али све већи је број такве деце)

Да ли су деца спремна за школу?Мозак физиолошки ради по систему асоцијација, репродуктивно учење му то не омогућаваПо систему асоцијација раде Раније-дете у природним окружењу, у интеракцији са животињама,водом, цвећем, дрвеће,м са другом децом Дете 21.века је измештено из природе, у интеракцији са машинама, комуницирају виртуелно

Период до 7 година-ритам тројства- воља, емоције, интелект

0-7 година- развој физичког тела, важност окружења/заштита чула, доживљај света кроз вољу, учење кроз имитацију, одрасли дају пример

Која је улога одраслих у животу деце?Да припреме дете за живот, да их науче резилијентностиРезилијентност – способност да се лако снађемо у тешким ситуацијама и будемо отпорни на стресКоров је резилијентан-чупамо га, газимо, прскамо хемикалијама, али он и даље растеРазвијање резилијентности се постиже: природом, сарадњом одраслих, добрим породичним односима, физичком активношћу, вредностима, адекватним садржајима

Деца живе у срединама која их доводе до стресаМанифестација стреса на разним нивоимаИнтелектуални-конфузија, неодлучност, слаба концентрација, менталне блокаде, ирационалне мислиЕмоционални –анксиозност, страх, жаљење, бес, кривица, стид, затупелост, депресија, беспомоћностФизички- напетост, умор, поремећај спавања, губитак апетита, болови и трњење, Социјални- зависност, агресија, осећај одбачености, тражење пажњеДуховни- ниско самопоштовање, Зашто баш ја? Реалност је сурова! Живот је бесмислен! 

Како се ми, одрасли, сналазимо у таквој ситуацији?Да ли смо спремни за промене?Често долази до отпора на промене, јер напуштамо оно што нам је познато, а нисмо сигурни како ће изгледати оно што нас очекује.