Српски 5 - Граматика

ДАР РЕЧИГраматика за пети разред основне школе Јелена Срдић

Предметни уредникМр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникСнежана Бисенић

Асистент уредникаЉиљана Ћалић

Технички уредникМилица Дечански

Рецензенти Проф. др Милан Стакић, Филолошки факултет у Београду Доц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом СадуМр Олга Сабо, Институт за српски језик САНУ у БеоградуСања Рајчевић, професор српског језика у ОШ „Мића Станојловић“ у Коцељеви

ЛектураРужица Фармаковски

КоректураИвана Косановић

Графичко обликовање Милош Јарић, Андрија Ћеранић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеДрашко Тубић

ФотографијеGetty imagesShutterstock imagesАрхива издавачке куће „Нови Логос“

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: offi [email protected]

За издавачаНада Осмајић

ДАР РЕЧИГраматика за пети разред основне школе

Јелена Срдић

ВРСТЕ РЕЧИ ......................................................................................................................... 9

Променљиве и непроменљиве речи ..................................................................................... 11

Именице .............................................................................................................................. 14

Подела именица према значењу ....................................................................................... 14

Промена именица (деклинација) ...................................................................................... 19

Основне функције и значења падежа .................................................................................. 22

Номинатив ........................................................................................................................ 22

Генитив .............................................................................................................................. 25

Датив ................................................................................................................................. 28

Акузатив ............................................................................................................................ 31

Вокатив ............................................................................................................................. 34

Инструментал .................................................................................................................... 36

Локатив ............................................................................................................................. 38

Промена неких именица ................................................................................................... 41

Придеви ............................................................................................................................... 44

Подела придева према значењу ........................................................................................ 44

Промена придева .............................................................................................................. 47

Компарација придева ....................................................................................................... 50

Придевски вид ................................................................................................................... 53

Заменице ............................................................................................................................. 57

Именичке личне заменице ................................................................................................ 58

Именичке неличне заменице ............................................................................................ 60

Глаголи ................................................................................................................................. 65

Глаголски вид .................................................................................................................... 65

Глаголски род .................................................................................................................... 67

Инфинитив ........................................................................................................................ 69

Презент ............................................................................................................................. 71

Радни глаголски придев .................................................................................................... 75

Перфекат .......................................................................................................................... 78

Футур I .............................................................................................................................. 81

Бројеви ................................................................................................................................ 85

Основни бројеви ................................................................................................................ 87

Збирни бројеви .................................................................................................................... 88

Редни бројеви ................................................................................................................... 90

Непроменљиве речи ............................................................................................................ 93

Прилози ............................................................................................................................. 93

Предлози ........................................................................................................................... 96

Везници ............................................................................................................................. 98

Узвици ............................................................................................................................... 99

Речце ............................................................................................................................... 100

САДРЖАЈ

4

ПРОСТЕ И СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ................................................................................... 102

Главни реченични чланови ...................................................................................................... 105

Субјекат ................................................................................................................................. 105

Предикат ............................................................................................................................... 107

Зависни реченични чланови ................................................................................................ 113

Објекат .................................................................................................................................. 113

Прилошке одредбе ............................................................................................................... 117

Атрибут .................................................................................................................................. 119

Апозиција .............................................................................................................................. 122

Сложена реченица .................................................................................................................. 125

ИЗГОВОР .......................................................................................................................... 130

Правилан изговор .................................................................................................................... 131

Изговор гласа Е ..................................................................................................................... 132

Изговор гласова С и З ........................................................................................................... 133

Изговор гласа Р ..................................................................................................................... 134

Реченична интонација ............................................................................................................ 136

Изговор дугих и кратких акцената ......................................................................................... 140

ПРАВОПИС ..................................................................................................................... 142

Писање гласа Ј ......................................................................................................................... 145

Писање назива разних организација ..................................................................................... 147

Писање заменице Ви ............................................................................................................... 149

Писање речце не ...................................................................................................................... 152

Тачка и запета ......................................................................................................................... 154

Три тачке .................................................................................................................................. 156

Цртица ...................................................................................................................................... 158

Како се користи школски правопис? ...................................................................................... 159

Научили смо ............................................................................................................................ 162

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА .......................................................................................................... 164

Препричавање ......................................................................................................................... 165

Вест .......................................................................................................................................... 168

Писмо ....................................................................................................................................... 171

Приватно писмо .................................................................................................................... 171

Електронско писмо (и-мејл) ................................................................................................. 174

Појмовник ................................................................................................................................ 175

Индекс ...................................................................................................................................... 179

5

Драги петаци,написана и изговорена реч далеко се чује. Уз овај уџбеник откријте њен дар и снагу. Чувајте је, јер вас она води кроз знање и живот.

Ауторкa

Кратак водич кроз уџбеникПоштовани ученици,добро дошли у пети разред!

112 113

ИЛУСТРАЦИЈАСвака лекција је илустрована на одговарајући, креативан начин (цртежом, фотографијом или уметничком репродукцијом).

НАЗИВ ПОГЛАВЉА

Oбележава веће тематске целине у

уџбенику.

102 103

1.

2.

3.

4.

5.

6

НАСЛОВ ЛЕКЦИЈЕ

Oбележава веће делове тематских

целина у уџбенику.

ПОДСЕТИ СЕ...У овој лекцији обновићеш

градиво које си научио/-ла у претходним разредима.

КУЋИЦАОдговори на

постављена питањау Радној свесци.

ЗАПАМТИ И ОВО

Објашњења важних језичких појмова о

којима учиш у петом разреду налазе се у

овом пољу.

154 155

1.

-

-

; ;

-

ПРАВИЛНО ЈЕУ овом пољу наћи ћеш правописна правила.

ДА ЛИ ЗНАШ?Овде ћеш читати о разним

занимљивостима.

ЗАДАТАК / ЗАДАЦИ Овде се налазе задаци који

помажу да усвојиш ново градиво и повежеш га са

постојећим.

7

КЉУЧНЕ РЕЧИНалазе се на крају

сваке лекције.

НАУЧИЛИ СМОУ овој лекцији је систематизовано

градиво које учиш у основној школи.

ОЛОВКАУ овом пољу налазе

се задаци који те воде кроз лекцију и

помажу ти да научиш ново градиво.

8

Врсте речи

9

Врсте речи

1. У следећим стиховима одреди врсте подвучених речи:

„У крилу једне поточаре ___________________________ Већ три недеље животаре ______________, ____________ Један млад свитац пшеничар ___________________________ И један стари воденичар.“ ___________________________

(Д. Ерић, Свитац пшеничар и воденичар)

2. Која врста речи је у наведеним реченицама у служби субјекта?

а) Наставници су нас позвали на приредбу. _____________________б) Ви нисте нас обавестили на време. __________________________

3. Прецртај именицу која не припада низу:

брат, кућа, лишће, поље, вртови, листови

4. У следећем низу подвуци градивне именице:

песак, глина, пластика, хаљина, свила, сат

5. Напиши глаголску именицу која је настала од глагола трчати:

__________________

ПОДСЕТИ СЕ

10

Врсте речи

6. Попуни табелу:

ПРИМЕР РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАН ВРСТА РЕЧИ

Оне ме нису

послушале.

Завршили смо

четврти разред.

Јован трчи.

7. Одреди врсту придева:

свилен _______________, танак ____________, Жарков ____________.

8. Повежи линијама врсте речи из леве колоне са њиховим називима у деснојколони:

десети именица

десет редни број

трчање основни број

трчати глаголска именица

тркач глагол

11

Врсте речи

Променљиве и непроменљиве речи

Наведи променљиве врсте речи које си досад учио/-ла. Објасни појам променљивост? Како објашњаваш непроменљивост? Јесу ли речи зар, да, ли, и, ах променљиве или непроменљиве? Напиши у школској свесци реченицу у којој ћеш употребити неку од претходно наведених речи.

Прочитај одломак из приче о свицу Леу. У реченицама у другом пасусу употребљене су скоро исте речи, али су оне промениле свој облик.

„Лео је био толико узбуђен и није ни приметио да је почела олуја. Док га је ветар бацакао и хладна киша запљускивала, он се грчио и напрезао све док није чуо...КРААККК!“

(Е. Драхман, Свитац Лео)

„Један узбуђени свитац примети да исијава светлост и не опази како почиње да дува снажан ветар који доноси олују. Гоњен ветром и хладном кишом, која га је бацакала, примети мали заклон. Покушао је да побегне, али њега још једном запљусну из тамног облака киша. Он се грчевито напрегао и стигао до малог заклона.“

(Е. Драхман, Свитац Лео, прилагођено)

Упореди речи из наведених одломака, а потом издвој оне које су промениле свој облик у другом одломку и распореди их:

Именице:

олуја – олују, ветар - , киша -

Глаголи:

приметио - , почела - , бацакао - ,

запљускивала - , напрезао -

Придеви: - узбуђени, хладна-

Заменице:

га -

ио

како адномбегне

12

Врсте речи

Неке речи нису промениле облик. Издвој такве речи и напиши их:_____________________________________________________________________________________________________________________________________

Променљиве речи су оне речи које се могу наћи у различитим обли-цима, а не само у једном облику. У српском језику постоји пет врста речи које су променљиве: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи.

Непроменљиве речи су оне речи које се налазе увек у истом облику.У српском језику постоји пет врста речи које су непроменљиве: при-

лози, предлози, везници, узвици и речце.

Када кажемо да се реч мења, то не значи да се мења она цела, него само један њен део (крај речи).

лози, предлози, везници, узвици и речце.

13

Врсте речи

Подвуци делове речи који се мењају: олуја – олује – олуји – олујо – олујом.

За разлику од овакве врсте речи, у којој се мења један њихов део, постоје речи које се не мењају. Такве речи називамо непроменљиве речи: и, као, за, да, не, их, јер...

Задаци:

1. Допуни следеће реченице одговарајућим облицима именице кључ:

_______________ су стајали на горњој полици.

Отворили су патуљкову кућу __________ необичног облика.

Спала је златна прашина са тог ___________.

Написао је причу о __________ и кључаоници.

2. Обележи места знаком где би требало да стоји везник и:

Весна Наташа су нераздвојне пријатељице. Овог пута спречили су их киша јак ветар да дођу заједно. Ана је рекла да ће доћи да ће мало каснити, од петнаест до двадесет минута. Остали су ту чекају њих три, па да забава почне.

променљиве речи, непроменљиве речи

КЉУЧНЕ РЕЧИ

14

Врсте речи

Именице

Подела именица према значењу

Како се именице деле према значењу? Наведи по три примера за сваку врсту именица.

Разврстај подвучене именице из следећег одломка: Збирке географских карата се од 16. века називају

атласима. Тада је велики немачки географ Герхард Меркатор објавио у то време веома познату и цењену збирку географских карата. На корицама те књиге био је нацртан митски горостас Атлас (или Атлант) с небес-ким сводом на плећима. Атлас је био, према старим грчким легендама, један од Титана који су се борили против силнога бога громова и муња, Зевса.

(М. Шипка, Приче о речима, прилагођено)

властите именице (имена појединачних појмова: људи; животиња; земаља, градова, река, пла-нина – уопште географских појмова; небеских тела)

заједничке именице(заједничка имена појмова: бића, предмета, разних појава)

а: људи; ка, пла-ојмова;

а)

______________________________

______________________________

______________________________

______________________________

______________________________

______________________________

15

Врсте речи

Поред властитих и заједничких именица постоје и збирне, градивне, апстрактне и глаголске именице.

Поред датих примера у облачићима допиши неколико својих примера:

збирне именице (скуп појединачних појмова: бића и предмета)

градивне именице (грађа / материја)

апстрактне именице (именице које означавају нешто што се не може опипати, али може замислити или осећати)

глаголске именице (именице које су настале од глагола; означавају радње, стања, збивања: читати – читање, певати – певање...)

р д д р р у д

збирне именице (скуп појединачних

апозопос

настпе

гл

Како се пишу властите именице – великим почетним словом или малим? ____________________________________

ПРАВИЛНО ЈЕ

цвеће, дрвље, грање, деца, браћа, камење, снопље, пилад, јарад, јагњад,_______________________________

_______________________________

љубав, радост, туга, лепота, занос, брзина, поштење, мисао, памет, ______________________________

______________________________

злато, сребро, песак, дрво, пластика, метал, камен, _______________________________

_______________________________

трчање, смејање, заљубљивање, спавање, свитање, севање, _______________________________

_______________________________

16

Врсте речи

• Неке именице могу бити и властите и заједничке. Када именица мерце-дес значи врсту аутомобила, она је заједничка. Али када значи женско име Мерцедес, она је властита (пише се великим словом).

• Неке именице могу бити и властите и градивне, али и заједничке. На пример: када именица Земља означава планету, она је властита. Када именица земља значи државу, она је заједничка. А када значи материјал (грађу) – земља за цвеће, посуда од земље, онда је градивна.

ДА ЛИ ЗНАШ?

• У глаголске именице спадају и именице: сеоба, деоба, увоз, извоз, испис, употреба.

селити сеоба; делити деоба; увозити увоз

• У збирне именице спадају и именице: стакларија, дрвенарија, грнчарија, омладина.

стакларија скуп предмета од стакла омладина скуп младих људи

Разликуј множину заједничких именица од збирних именица: лист – листови (заједничка именица) – лишће (збирна именица); цвет – цветови (заједничка именица) – цвеће (збирна именица).

• Такође, постоје и бројне именице. То су именице које су настале од бројева:

двојица, тројица, десеторица; петина, шестина, десе-тина; седмак, петак; тројка, двојка

(види лекцију Бројеви).


Цветови

Цвеће

17

Врсте речи

Којег је рода именица брод? ___________ Напиши једну именицу женског рода: ______ Којег је рода именица село? ______

Именице у српском језику могу бити мушког, женског или средњег гра-матичког рода. Род именица се обично одређује тако што се испред именице употреби реч ТАЈ – за мушки род, ТА – за женски род и ТО – за средњи род.

Именице разликују и два броја: једнину и множину.

Подвуци именице које стоје у облику множине:

градови, именима, Јован, девојака, лустер, вода, књигама

• Постоје именице у српском језику које имају само облике множине. Те именице се састоје (или су се састојале) од најмање два дела. То су именице типа: врата, уста, плућа, панталоне, санке, маказе. Запажаш да ове именице немају облике једнине.


18

Врсте речи

Задаци:

1. Одреди врсту следећих именица:кућа - ________________, бол - _______________, питање - ____________,брашно - _____________, пруће - _____________, Плутон - ____________.

2. ПОМИЦАЉКА Шест имена помакни лево-десно тако да у две узастопне усправне колоне

добијеш још два мушка имена:ВЛАСТИМИР Имена која си добио/-ла су: СТАНКО ____________________ и ______________________.НЕДЕЉКОФИЛИПРАЈКОНЕНАД

(Политикин забавник, 14. 2. 2003, прилагођено)

Уради задатке (1–10) у Радној свесци на странама 85 и 86.

врсте именица према значењу (властите, заједничке, градивне, збирне, апстрактне, глаголске), род именица, број именица


19

Врсте речи

Промена именица (деклинација)

Именице, поред рода и броја, могу да имају и падеже. Сигурно си уочио/-ла да именице имају различите облике, то јест да једна именица може да има различите облике. Ево примера:

Рука руку мије. Риба риби гризе реп. Човек је човеку вук.

Онај део који је заједнички свим различитим облицима јесте граматичка основа. Она се добија одбијањем наставка за један падеж у једнини који одго-вара на питање кога?, чега? (види лекцију Генитив). На овај начин се добија граматичка основа именица.

кућа – кога? чега? кућ-Е – кућ- граматичка основа

Различити облици једне речи – падежи – добијају се додавањем одређених наставака (у табели која следи написани су великим словом). То су наставци за облик.

Падежи су обично различити облици једне именице у једнини и множини којима се означавају разни односи.

У српском језику постоји седам падежа: номинатив (Н), генитив (Г), датив (Д), акузатив (А), вокатив (В), инструментал (И), локатив (Л).

Сваки од наведених падежа има одређени наставак за облик (падежни наставак) и сваки од њих добија се одговором на одређена питања.

20

Врсте речи

ПАДЕЖ

ИМЕНИЦА

МУШКОГ РОДА

ЈЕДНИНА МНОЖИНА

ИМЕНИЦА

ЖЕНСКОГ РОДА


ИМЕНИЦА

СРЕДЊЕГ РОДА


НОМИНАТИВ

КО? ШТА?

јунак јунацИ женА женЕ селО селА

ГЕНИТИВ

(ОД) КОГА?

(ОД) ЧЕГА?

јунакА јунакА женЕ женА селА селА

ДАТИВ

КОМЕ? ЧЕМУ?

јунакУ јунацИМА женИ женАМА селУ селИМА

АКУЗАТИВ

КОГА? ШТА?

јунакА јунакЕ женУ женЕ селО селА

ВОКАТИВ

ХЕЈ!

јуначЕ јунацИ женО женЕ селО селА

ИНСТРУМЕНТАЛ

(С) КИМ?

(С) ЧИМ?

јунакОМ јунацИМА женОМ женАМА селОМ селИМА

ЛОКАТИВ

(О) КОМЕ?

(О) ЧЕМУ?

јунакУ јунацИМА женИ женАМА селУ селИМА

Поред именица још

неке врсте речи могу да се мењају по падежима. То су: заменице, придеви и неки бројеви. Све речи које могу да се мењају по падежима називају се – именске речи. Испред именских речи понекад могу да стоје предлози – непроменљива врста речи која указује на разне односе међу појмовима, предметима, бићима. На пример: из, са, на, ка, по, у, о, до...

21

Врсте речи

Напиши граматичке основе именица: јунак, жена, село.____________________________________________________________________

Напиши номинатив множине ових именица и заокружи наставак за облик: крокодил - _______________; псић - _________________; кртица - _________________; делфин - _______________; бубамара - _______________; сова - __________________.

Задаци:

1. Промени по падежима следеће именице: брат, лав, сестра, лавица, брдо, море. Заокружи падежне наставке (решење овог задатка запиши у свеску).

2. Напиши граматичку основу следећих именица: рад, радост, радовање:____________________________________________________________________

Уради задатке (1–3) у Радној свесци на страни 87.

• Изведи игру ЦРНИ ПЕРА са другарима у одељењу: „На двадесет осам карата / картона испиши падежне облике именица

кућа и град у једнини и у множини (обележи другом бојом наставак за облик – падежни наставак). На двадесет деветој карти испиши ЈОЈ! или УХ!.Карте се добро измешају и поделе. Потом играчи састављају карте у

парове: облике истог падежа и броја – номинатив једнине једне именице са номинативом једнине друге именице, генитив једнине једне именице са номинативом множине друге именице и тако даље. Победник је играч који први остане без карата, а ЦРНИ ПЕРА је онај коме остане у руци непарна карта с узвиком ЈОЈ! или УХ!“

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено)

ДА ЛИ ЗНАШ?

граматичка основа, наставци за облик (падежни наставци), падежи (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, лока-тив), именске речи


22

Врсте речи

Основне функције и значења падежа

Наброј падеже у српском језику.

Номинатив

Номинатив је основни облик именица (и свих именских речи). Када хоћеш да потражиш неку именицу у речнику, наћи ћеш је у номинативу. Ако прочиташ неке наслове песама или прича у својој читанци, запазићеш да су већином у номинативу. У номинативу стоје и наслови књижевноуметничких дела и часописа. Наведи неке по сопственом избору:

______________________________________________________________________

Прочитај следећи текст и одговори на питања која следе:„Ема је једне вечери чула да

нешто шушка око њеног кревета. Није се уплашила. Провирила је и угледала јежа. На глави је имао шешир, на врху њушке наочаре, а леђа му је прекривао звездани плашт. Ја сам Тамбу-рино, мађионичар.Окренуо се око себе, изговорио неколико речи и ишчезао. Остали су само његов шешир, плашт и наочаре.“

(Давид Албахари, Ема и јеж који нестаје)

23

Врсте речи

Које именице добијаш као одговор на питање КО? (за именице које означавају особе) или ШТА? (за остале именице)?

То су: ______________, ______________, ______________, ______________, ______________, _______________.

Издвојене именице су у номинативу једнине, осим једне. Именица _______________ је у номинативу множине.

Номинатив је основни облик именица којим се именује неко биће или предмет. Добијамо га на питање КО?, ШТА?.

Неке именице имају двојаке облике номи-натива множине:

паук – паукови / пауци; знак – знакови / знаци; вук – вукови / вуци

Подвуци субјекте у следећим реченицама: Лена је ученица. Веома дуго је чекала

овај тренутак. Још пре сат времена мама је отишла да сачека баку. Крај школе за Лену значио је и дружење са баком и деком. Они живе на селу. Бака је бивша учитељица и много је воли. Њени свежи колачи очарају сваког. Природа и сеоски свеж ваздух пријају свима. Али Лена се највише радује животињама.

На која питања одговарају ти субјекти? ___________ Према томе, у ком падежу они стоје? ______________ У тексту се налазе и два именска пре-диката. Издвој их: _________________________________________________. Именски предикат се састоји од споне (везе) и именског дела предиката (види Главни реченични чланови). Именица може да буде у служби именског дела предиката. Напиши две такве именице из овог текста. _____________________________________________________________________________________У ком падежу стоје? _______________________________.

24

Врсте речи

У реченици две најважније службе именица (и именских речи) које стоје у номинативу јесу субјекат (значење вршиоца радње) и

именски део предиката.

Задатак:1. Подвуци именице у номинативу у наведеном одломку:

„Занатлије се спремају да отворе своје мале радње и изложе робу. Ту су и кујунџије, и ткачи, и обућари, и ковачи, кожари, опанчари, дрводеље, каменоресци, пекари. Ускоро ће замирисати топло пециво, а господа дубровачки трговци, увек помало у закашњењу, задивиће све скупоценим тканинама које износе на продају.“

(Светлана Велмар-Јанковић, Гуја под Деспотовом кулом)

Уради задатке (1–3) у Радној свесци на страни 88.

У номинативу множине именице јунак дошло је до промене гласа к у глас ц: јунаци, а не јунаки; у номинативу множине именице орах који гласи ораси, а не орахи или орахови, дошло је до промене гласа х у с.

јунаК јунаЦи; подвиГ подвиЗи; ораХ ораСи

• Номинатив множине именице податак гласи подаци – к је прешло у ц, али и два гласа недостају (т и а).

ПодатаК подаЦи

• Код именица које се завршавају на -лац (мислилац, трпилац, слуша-лац...), у номинативу множине глас л је прешао у о: мислиоци, трпиоци, слушаоци...


номинатив, основни облик именица, субјекат, именски део предиката


25

Врсте речи

Генитив

Основно значење генитива је значење припад-ности (чије је нешто / коме нешто припада). Ово значење налазимо у следећим примерима.

бајке Гроздане Олујић (чије бајке?); село мога оца (чије село?)

Овакав генитив назива се присвојни (посесивни) генитив.

У следећем тексту подвуци облике генитива: Угледала сам гнездо ластавица, а убрзо зачула и лепет

крила. Птићи су радосно цвркутали, одзвањало је цијукање ластавића, а ја сам се једноставно радовала доласку лета.

Издвој присвојне генитиве из дате реченице: ____________,

__________, ___________ и ____________. Образложи зашто тај генитив има значење припадности.

Заокружи облике генитива у следећем тексту:

Молим вас, овде нешто није у реду! Недостају: чаша сока, доста воде, мало шећера, неколико јагода и мнооого шлага. Ммм, сад већ личи на нешто! Наставите даље! Да не заборавим, обавезно ћете ми дати парче торте на крају и јагодицу на врху!

Запажаш да све заокружене именице у генитиву повезује исто значење. Све оне означавају део (количину) нечега. Отуд и назив деони (партитивни) генитив. Овај генитив обично стоји иза речи које означавају количину: мало, много, доста, неколико; парче, кришка, комад, тањир, стадо, јато, чопор; пет, шест; петорица, шесторица...

Врс

26

Врсте речи

Напиши неколико скупова речи у којима ћеш употребити именицу у деоном генитиву: _____________________________________________________________________

Основна значења генитива јесу припадање (присвојни генитив – ЧИЈИ, -А, -Е? / коме нешто припада) и значење дела нечега (деони генитив).

Обрати пажњу на подвучене делове следеће реченице:

Стајала је иза куће, поред ограде, а маца се спустила до потока. Дан је освануо ведар и она храбро одлучи да оде до Марије.

Овде је подвучено: иза куће, поред ограде, до потока, до Марије.

Испред именица су употребљене непроменљиве врсте речи, које означавају разне односе (иза куће – место, до потока – место...). Такве непроменљиве речи називају се предлози. Они нам, поред питања, некада помажу да препознамо падеж.

Најчешћи предлози који иду уз генитив су: из, од, до, код, близу, пре, после, након, око.

Изашао је ИЗ школе. Дођи КОД чесме!

ГЕНИТИВ

Играли су ОКО стола. ПОСЛЕ Тесе ја ћу!

иза

ИЗ КОД

ГЕНИТИВ

ОКО ПОСЛЕ

до до поред

27

Врсте речи

• Граматичка основа именских речи (именица, придева, заменица и неких бројева) добија се одбијањем падежног наставка у генитиву једнине:

Н. прозор Н. столица Н. јело Г. прозор-А Г. столиц-Е Г. јел-А

Граматичке основе

• Неке именице мушког и средњег рода имају једнаке облике генитива једнине и генитива множине. Нпр. генитив једнине именице ДАН гласи ДАНА, а генитив множине ДАНА. Иако се исто пишу, различито се изговарају. Изговори полако оба облика генитива ове именице. Који облик се дуже изговара? ____________ Управо, разлика је у дужини, која је обележје генитива множине.

• Генитив множине именица које се завршавају на -лац (гледаЛАЦ, при-маЛАЦ, читаЛАЦ...) гласи: гледаЛАЦа, примаЛАЦа, читаЛАЦа, а не гледаоца, примаоца, читаоца.

• Генитив може имати и нека друга значења (време, место, начин):

ПРИМЕР ПАДЕЖ СЛУЖБА ЗНАЧЕЊЕ

Села је крај прозора.

генитивприлошка одредба за место

места (месно)

Урадили смо то без питања.

генитивприлошка одредба за начин

начина (начинско)

Отпутовали су пре јутра.

генитивприлошка одредба за време

времена (временско)


28

Врсте речи

Задатак:1. У следећим скуповима речи подвучени су облици генитива. Групиши их према значењу у врсте:

неколико питања, троје ученика, торба моје мајке, сестра мога тече, јато птица, мало воде, сто динара

а) присвојно значење: ___________________________________

б) деоно значење:__________________________________________

Уради задатке (1–8) у Радној свесци на странама 88, 89 и 90.

Датив

Прочитај следећи текст и одговори на питања која следе:

Директорка је ученицима прочитала обавештење које је гласило: „Министарство просвете додељује награду Луки Лукићу за посебан допринос развоју науке у Србији и упућује Луки јавни позив за забаву коју приређује Центар за науку.“ У име школе, наставници су Луки поклонили велики географски атлас, а захвалница која је стајала на столу била је намењена наставници. Разредни је кренуо ка Луки да би га фотографисао.

Коме је намењено обавештење које директорка чита?_____________________Коме је намењена награда? ___________________________________________Коме је намењен велики географски атлас? ____________________________Коме је намењена захвалница? _____________________________________Чему је намењен допринос? _______________________________________Све подвучене именице у дативу имају значење намене.

генитив, припадност (присвојни генитив), део нечега (деони генитив)


29

Врсте речи

У одломку постоји још један облик датива, који има другачије значење од осталих. Издвој тај облик: __________________. Уочаваш испред њега предлог ка. Овде датив има значење правца (кретања), управљености и одговара на питање КА КОМЕ је разредни кренуо.

Предлози који иду уз датив су: ка, према, упркос.

Упутили смо се КА излазу. Дошао је УПРКОС невремену. Крени ПРЕМА мени.

ДАТИВ

Основна значења датива су намена (КОМЕ? ЧЕМУ?) и управљеност, правац (КА/ ПРЕМА КОМЕ? КА/ ПРЕМА ЧЕМУ?).

КА А УПРКОС н

ДАТИВ

иПРЕМА А

• Код неких именица женског рода у дативу дошло је до промене гласова К, Г и Х у Ц, З и С, а код неких именица није. Датив једнине именице подршка гласи подршци, док датив једнине именице тачка гласи тачки. Ево неколико примера за оба случаја:

а) дошло је до промене гласа: оловКа – оловЦи, реКа – реЦи, ораХ – ораСима

б) није дошло до промене гласа: БеограђанКа – БеограђанКи, мачКа – мачКи

ПРАВИЛНО ЈЕ

30

Врсте речи

Задатак:

1. а) У следећи текст упиши на празна места правилне облике датива именица датих у заградама:

Обратили су се ____________ за помоћ. Није ___________ било лако. (професор) (Јованка)

Обе групе имале су једнак број бодова и није знала којој __________ да да (група)

награду. Професор ју је позвао и Јованка се упутила ка __________. А остали (врата)

ученици су пошли према ____________, на којој су написали још гласова, (табла)

свако за своје фаворите. Јованка се вратила са професором и уручили су

награде ______________. Друга група пришла је ___________ и искрено им (прва група) (прва група)

је честитала.

б) Издвој из претходног текста три именице у дативу са значењем правца:

__________, ___________ и ___________.


датив, намена, управљеност


31

Врсте речи

Акузатив

У следећем тексту подвуци објекте:

Тетка је гледала поштара зачуђено, а и он је тетку посматрао веома збуњен. То је трајало неколико секунди, а онда је поштар завукао руку у џеп и извадио писмо.На која питања одговара акузатив? _______________________________.

Акузатив одговара на питања КОГА?, ШТА?. У реченици основна служба именица (именских речи) које стоје у акузативу јесте објекат.

Издвој именице/скупове речи из наведеног одломка који одговарају на питање КОГА?, ШТА?. __________________________________________ Коју службу они врше? ______________ Запажаш да је једно питање заједничко за номинатив и акузатив. Које је то питање? _____________ У случајевима када се поклапају два падежа, обрати пажњу на службу речи у реченици. Акузатив је падеж објекта (види Зависни реченични чланови), а номинатив падеж субјекта.

Упореди:

пише .

Промени именицу писмо по падежима:

Н.

Г.

Д.

А.

В.

И.

Л.

р

.

32

Врсте речи

У којим падежима облик именице писмо гласи исто? У ________________ и ________________. У наведеној реченици именица писмо врши службу _____________. Дакле, она стоји у ________________________.

Промени именицу Славко по падежима:

У којим падежима облик именице Славко гласи исто? У _____________ и ______________. У реченици Видим Славка треба одредити падеж. Када су падежи једнаки, имаш неколико варијаната како да будеш сигуран у тачност одговора. Прво поставиш питање (КОГА видим – Славка, акузатив). Онда уместо именице Славко употребиш неку именицу женског рода, на пример Сања: Видим Сању / Славка – акузатив (а не Видим Сање ако би био генитив). И онда погледаш службу: Славка – објекат, акузатив без предлога.

Акузатив једнине именица мушког рода које означавају жива бића једнак је генитиву, а акузатив једнине именица које означавају ствари или биљке једнак је номинативу:

АКУЗАТИВ = ГЕНИТИВ (жива бића): АКУЗАТИВ = НОМИНАТИВ (ствари/биљке) Н. јеж Н. зид Г. јежа Г. зида Д. јежу Д. зиду А. јежа А. зид

Н.

Г.

Д.

А.

В.

И.

Л.

33

Врсте речи

Уз акузатив могу да стоје неки предлози. Ево неких: у, на, о, по, уз, низ, за, над, под, пред...

Улазим У кућу. Сео је ПОД дрво. Личи НА оца.

АКУЗАТИВ

Спушта се НИЗ брег. Залагао се ЗА храброст. Окачио је патике О ексер.

Задатак:1. Подвуци све именице које стоје у акузативу:Телефонске линије не преносе само глас. Ако имаш видеофон, можеш и да

видиш саговорника. Факс машином можеш да пошаљеш писма, фотографије и цртеже.


м У

ЗА О НИЗ

ПОД

АКУЗАТИВ

НА

• Акузатив може да има и нека друга значења (место, време, начин):

ПРИМЕР ПАДЕЖ СЛУЖБА ЗНАЧЕЊЕ

Отишли су на брзину.

акузативприлошка одредба за начин

начина (начинско)

Доћи ћемо за сат.

акузативприлошка одредба за време

времена (временско)

Веверица се попела уз дрво.

акузативприлошка одредба за место

места (месно)


акузатив, објекат


Documents

Српски 5 - Граматика