ДРУШТВЕНА РЕПРОДУКЦИЈА Људи живе и опстају захваљујући томе што троше разноврсна добра помоћу којих подмирују своје потребе. Њихове потребе условљавају производњу. Али, већина потреба се потрошњом одређеног добра поново јавља. Дакле, да би смо живели, морамо непрекидно да трошимо материјална добра. Како се материјална добра углавном не налазе готова у природи, морају да се производе, а непрекидна потрошња добара захтева непрекидну производњу. Процес производње који се непрекидно обнавља назива се репродукција. Она је нужна и неопходна јер омогућује непрекидну производњу материјалних добара намењених за опстанак и развој људског друштва. Репродукција се остварује у сваком предузећу, задрузи, на сељачким газдинствима и у целокупној националној привреди. Ако се посматра са становишта једне производне јединице назива се индивидуална репродукција , а када се има у виду процес обнављања производње у оквиру друштвене заједнице као целине (државе), онда је то друштвена репродукција . Пошто је репродукција производни процес који се стално обнавља, то је за друштвену репродукцију неопходно исто оно што и за сваку производњу, а то су чиниоци производње – људски рад и средства за производњу. У процесу репродукције ови чиниоци се троше и зато је потребно обезбедити надокнаду утрошених чинилаца. Надокнађивање људске радне снаге обезбеђује се трошењем средстава личне потрошње, као што су храна, обућа, одећа и сл. Средства за производњу се у процесу репродукције надокнађују поновном производњом, тј. репродукцијом нових средстава за производњу. Из овога следи да се друштвена репродукција дели на два одељка. Први одељак производи средства за производњу, а други средства за личну потрошњу. Ако се у одређеној друштвеној заједници жели све већи обим производње из године у годину, тада треба у процесу репродукције производити више средстава за производњу него што се тих средстава утроши. Облици друштвене репродукције
