САВРЕРМЕНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

1. КЛАСИЧНА ПОЛ.ЕКОНОМИЈА = 1теоријски сис.анализе друштвене производње либералног капитализма; -родоначелник = Виљем Пети; -прве школе економске мисли → меркантилизам и физиократизам! -Маркс је сковао термин ,,класични економисти'' -Монкретјен дао име политичкој економији 1615.год ;

*ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА = научна дисциплина грађанског друштва у чији су настанак уграђени ставови Лока, Хјума и Хобса!

-капитализам = омогућио слободу конкуренције произвођача; -допринос класичне пол.економије = увођење синтагме ,,политичка'' у дефинисање науке о

економском животу друштва. -Џемс Стјуарт → пол.економија = наука о начину производње у контексту нације-државе; *ШТО ЈЕ ЕКОНОМИЈА ЗА ДОМАЋИНСТВО – ТО ЈЕ ПОЛ.ЕКОНОМИЈА ЗА ДРЖАВУ * -по Смиту, политичка економија има 2 основна циља : 1) да обезбеди обилан приход/животна

средства за народ.

2) да снабде државу (заједницу) довољним↓ ↓ приходом за обављање јавних служби. Тј.има циљ да обогати народ и суверена! -третирање ПЕ као науке и као вештине _

1) она анализира чињенице посматрањем (позитивна ПЕ )2) даје вредносне судове о друштву (нормативна ПЕ )

↗ у класичном периоду ПЕ = била синтетичка наука! - Сједињеном применом рада, машине и капитала = добију се производи и деле се међу 3

класе заједнице : а) власницима земљеб) власницима главнице или капиталав) радницима

*ГЛ.проблем пол.економије = одредити законе који управљају том поделом! - упоредо са инструменталним (Смит) егзистира и социјално-класно (Рикардо) и технолошко одређење предмета (Џ.Ст.Мил)-крајем 19.века = формиране 2 школе ПЕ, одржале се до данас, спона су класичне са савременом пол.економијом : марксистичка пол.ек. и маргиналистичка (субјективна) економиКА; -основни однос у ПЕ = однос између човека и предмета потрошње; формулисана је ТЕОРИЈА ВРЕДНОСТИ на основу корисности предмета (његове реткости);

МАРГИНАЛИЗАМ = разграничење предмета ПЕ на 2 области : чисту и примењену ПЕ

(а код Валраса и на 3.дисциплину : моралну науку;) ...задржавајући за предмет ПЕ само проучавање чисте економије! ЧИСТА ПЕ = теорија одређења цена у хипотетичком режиму апсолутне конкуренције; Целина свих ствари (не/материјалних, које могу имати цену јер су ретке + корисне + количински ограничене) формира друштвено богатство! *Чиста ПЕ посматра, излаже, објашњава; *Примењена ПЕ проучава односе изм.људи и природе, саветује,прописује, усмерава; *Социјална Ек. = наука о односима људи 1их према другима; бави се проблемима расподеле друштвеног богатства. (Леон Валрас)

ЕКОНОМИКА : тежиште на проучавању економских чињеница (а не на проучавању класа као тада у ПЕ ); ... или ПЕ проучава како људи живе, како се крећу, мисле у обичним животним пословима; ПОЗИТИВНА НАУКА; = наука о рационалном избору!↗ ,,праксеологија'' = генерална теорија рационалног људског понашања, по којој је сврховита људска акција = апсолутна претпоставка за објашњење сваког понашања (па тако и економског)! -за Маршала, ПЕ = наука о чињеницама; -замена ПЕ позитивном (ПОЗИТИВИСТИЧКОМ ЕКОНОМИКОМ – НАУКОМ О ЧИЊЕНИЦАМА) значила је одбацивање нормативног просуђивања о карактеру предмета којег проучава. -Пол Самјуелсон – добио Нобелову награду за економију '70. -Економика је из економске науке искључила њен : - друштвени карактер

(економика=наука о индивидуалном избору по1инца) - историјски карактер

( посматра по1инце независно од начина произвоње) - вредносни карактер да је претвори у пр.науку!

( не изриче вредносне судове, бави се чињеницама!)

САВРЕМЕНА ПЕ : анализира економски облик организације савременог капитализма, настојећи да утврди тенденције његовог развитка; анализира чињенице + изриче вредносне судове о односима који владају у економском животу савременог капитализма, који доминантно утичу и одређују начин организације производње модерног друштва; ПОЗИТИВНА & НОРМАТИВНА НАУКА. -заснива се на резултатима анализе класичне ПЕ и модерне економиКЕ и интегрише их“ -треба да узме у обзир и критичке ставове, алтернативне оријентације и теоријске доприносе, да их анализира, заузме став према њима и да их уважи. -придржава се усвојене формалне поделе на МИКРОЕКОНОМИЈУ и МАКРОЕКОНОМИЈУ _1ˉпроизводне 1инице и њихове промене, понашања потрошача, тржишта и тржишних структура, тржишне равнотеже. 2 третира целину привреде (начин њене репродукције), циклусе, развој, кредит, запосленост, ˉутицај државе и међународни процес репродукције (глобалну доминацију начина производње)!

*ЦИЉ истраживања = алокација оскудних ресурса а хијерархијски уређене потребе у савременом капитализму.

→ укључује промене које је савремени капитализам уградио, представља наредни степен развоја (у односу на претходне : либерални капитализам и монополистички капитализам); ПРОМЕНЕ су резултат развоја технологије, комуникација, природних наука, политичког утицаја државе, синдикалних односа, социјалистичких и колективистичких пракси, глобалне доминације; → промене у језгру капитализма праћене су и променама у његовим инфраструктурним елементима (конкуренција, слобода избора);

2. НЕОКЛАСИЧНА ТЕОРИЈА =субјективистички смер у ПЕ;= ,,вулгарна ПЕ (завршна фаза класичне ПЕ)'' by Маркс; =статичког карактера; *оснивач неокласичне школе = Алфред Маршал; Допринос, између осталог, дао и Вилфредо Парето! Класична ПЕ = засновала анализу капиталистичке производње, а неокласична заменила анализом производње уопште на бази претпоставке потпуне конкуренције; Од процеса класне расподеле

произведене вредности (=др.производ) и друштвене производње, нагласак = премештен на анализу размене и потреба по1инаца.ПОЈЕДИНАЦ (homo economicus) = методолошки полазна тачка анализе. *Прелаз = извршен у оквиру маргинализма _↗маргинализам = теорија граничне вредности;

Класична ПЕ – Неокласична ПЕ – (економија рентијерства) бави се динамичким развојем капитализма анализира равнотежу у стационарној привредии анализира процес акумулације капитала. (=статичка равнотежа!) користећи крѝве понуде и

тражње.→ теорија генералног еквилибријума (by Валрас & Парето)*ова теорија није динамички систем;

↗Теорија производње неокласичне школе заснива се на равноправном односу 3 фактора : 1) Земље.................................................2) Рада..................................................... добијају надокнаду за свој допринос производњи 3) Капитала.............................................. у виду : 4) Предузетник (ово увео Маршал!)..... 1)ренте

2)најамнине3)камате-а предузетник – профит;

↓Награђени су на бази свог маргиналног доприноса (=гранична производност) *Рентијер поседује капитал; зато НК –ПЕ = ,,економија рентијерства'' by Кејнз; → систем производње = хармоничан, нема могућности да се произведени производ не реализује, нема теоријског основа за настанак криза у производњи.

СЕЈОВ ЗАКОН – претпоставља једнакост производње & потрошње! .....опстао све до Кејнзове Опште теорије.*монетарна економија = на периферији еконимске науке;→ Претпоставка потпуне конкуренције = основ за формирање теорије маргинализма (+монополска ситуација = незамислива без механизма понуде и тражње).

3. МАРКСИСТИЧКА ТЕОРИЈА -бавила се трансформационим проблемом (везом између вредности и цене производње) -Шумпетер назива неомарксистима ауторе који су стваралачки обогатили ову теорију; _НЕОМАРКСИСТИ ____ ↓ ↗посебну пажњу посветили теорији акумулације капитала, концентрације и централизације капитала, кретања запослености и беде, функционисању банкарског система и финансијског тржишта; ↗означили капитализам с краја 19.и почетком 20.века као монополистички капитализам (=империјализам); ↗ након бављењем карактером капитализма, неомарксизам се окреће изучавању стадијума развитка капитализма који означава као државни капитализам, проблемима светског тржишта и неразвијености у светским оквирима;

- Третирана језа званичну економску науку у социјалистичким земљама и формулисала посебну ,,ПЕ социјализма''

- У америчкој верзији ове теорије развијена је посебна ,,радикална ПЕ'', њен програм је радикална критика капитализма на основама марксизма;

4. КЕЈНЗИЈАНИЗАМ - Кејнз = формулисао теорију о модерном капитализму и поставио основе за модерну макроекономију (тј.анализу целине капиталистичке производње); Он полази од 2 основна недостатка неокласичне теорије :

1) одсуства анализе динамичке равнотеже капиталистичке привреде2) третирања капитализма као хармоничног система (где слободна конкуренција аутоматски

обезбеђује равнотежу у производњи и потрошњи, уз потпуно коришћење расположивих фактора производње.

↓статички карактер анализе код неокласичара = из претпоставке да се равнотежа обезбеђује аутоматски.-ванвременско = ергодичко; → (тржиште као апстрактни ванвременски амбијент); -Незаполсени радници & капитал морају увек бити употребљени, ако је маргинални приход већи од маргиналних трошкова → у капитализму не може бити не-добровољне незапослености! -Кејнз = за разумевање капиталистичке производње увео елеменат динамике и неизвесности. То му је дало могућност да претпостави да може доћи до неравнотеже ( и у статичкој анализи и у динамичком посматрању капиталистичке производње).

__*До неравнотеже може доћи :1) ако неки од фактора није у потпуности запослен (одн.се на капитал & рад)2) због несклада између очекиваних кретања и формираних производних могућности (кроз однос штедње и инвестиција) ↓АКО СЕ КРОЗ ИНВЕСТИЦИЈЕ НЕ РЕАЛИЗУЈЕ УК.ОБИМ ФОРМИРАНЕ ШТЕДЊЕ (јер склоност штедњи није једнака склоности потрошњи) ЈАВЉА СЕ НЕДОСТАТАК ЕФЕКТИВНЕ ТРАЖЊЕ (=могућност да се ук.произведени доходак не реализује) → Одбацује Сејов закон (да је тражња једнака понуди); ↗Ако не постоји довољна ефективна тражња → могућност кризе капиталистичке производње!*Криза се може превазићи кроз интервенцију државе,која треба да замени деловање тржишних механизама. ЦИЉ : подизање ефективне тражње кроз фискални механизам. Држава треба да делује у правцу обезбеђивања пуне запослености и ефикасније алокације фактора производње. Из закључне главе Опште теорије произилази да је интервенција дугорочна. -Кејнз је поставио темељ за државну интервенцију као саставни део капитализма*-У анализи новца, Кејнз, иако подржава КВАНТИТАТИВНУ теорију новца, углавном се ослања на преференције ликвидности; -Основа за формирање & расподелу нац.дохотка проистиче из анализе макроекономских агрегата, посебно агрегатне тражње. -Криза из 1929.произвела Кејнзово учење!

(НАСУПРОТ КЕЈНЗИЈАНИЗМА) 5. МОНЕТАРИЗАМ - супротстављен кејнзијанизму (по имликацијама за вођење економске политике)-враћа се класичној ПЕ; *Нема значајнијег места за државу у економији, она је у фискалној политици сведена на мали број интервенција, а у монетарној политици ограничена чврстим правилима.- by Милтон Фридман, добио Нобелову награду;-капиталистичку производњу своди на 1 параметар : улогу новца.

-раст емисије новца условљава и одлучујуће утиче на раст произведеног дохотка & на раст цена! -цене & најамнине нису отпорне на смањивање (као код Кејнза) него флексибилне! -брзина оптицаја новца = константна! ИНФЛАЦИЈА = искључиво монетарни феномен (а не као код Кејнза, где је она симптом немонетарних фактора : прекомерног коришћења постојећих производних капацитета у условима пуне запослености); ↓Да би се избегла, количина новца у оптицају мора бити лишена колебања, а њен раст константан! ФИКСНО МОНЕТАРНО ПРАВИЛО : оптимална монетарна политика (која не доводи до последица инфлације) утврђује раст емисије новца по фиксној стопи и задржава ту стопу у свим економским условима! Ова стопа = 3-5 % годишње; -Приватни сектор = стабилан и брзо се прилагођава променама у конкурентским условима на тржишту. ИЗВОР НЕСТАБИЛНОСТИ = ДРЖ.СЕКТОР! Он производи колебања у монетарној политици: ЗАКЉУЧАК → Држави се морају поставити ограничења у вршењу утицаја на економију!

НОВА КЛАСИЧНА ТЕОРИЈА : -НК економија полази од претпоставке да економски субјекти располажу ограниченим информацијама и неравномерним информацијама о релативним ценама на осн.којих доносе економске одлуке. Они ће у својим одлукама моћи да се користе само најбољим могућим проценама, а не апсолутно извесним информацијама. ХИПОТЕЗА (теорија) РАЦИОНАЛНИХ ОЧЕКИВАЊА (Џон Мјут) = Економски скубјекти на најбољи начин користе ограничене информације које имају и могу са извесношћу да предвиде исход својих одлука. ↗Несавршеност информација којима располажу може довести до грешака у економским одлукама. -агрегатни производ ће опасти ако општи ниво цена буде виши од онога којег су економски субјекти очекивали. -Емисија новца = 1а од варијабли која утиче на агрегатну тражњу, економски субјекти ће реаговати САМО на изненадне промене!-Држава може реализовати одређени жељени ефекат монетарне политике само ако унесе неочекивану измену те политике. -Држава не може на дужи рок користити монетарну политикукао средство за смањење незапослености јер то може довести само до стварања рационалних инфлаторних очекивања економских агрегата (исто се одн.на вођење фискалне политике); КРИТИКА : То не значи да је економска пол.државе = неефикасна! ХИПОТЕЗА ,,ПЕРФЕКТНОГ ТРЖИШТА'' → тржишна цена се формира као потпуни израз понуде & тражње.

6. ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАМ -комбинује изучавање утицаја економских & друштвених институција на одлуке економских субјеката; Почетком 20.века формулисана као ,,институционална економиКА'', а оживела крајем 20.века као ,,нова институционална економиКА''; -оснивач : Торстен Веблен; Његови ставови формулисани на наслеђу дарвинизма, а осн.претпоставке супротно неокласичној теорији : индивидуалном економском субјекту супротстављене су институције;

ИНСТИТУЦИЈЕ – настале као резултат деловања по1инца вођених материјалним интересима, оне својим правилима & процедурама одређују економско понашање по1инца; -Економско понашање = у основи културних структура друштва, па би се могло рећи да су све институције у извесној мери економске институције; -Веблен = проучавао доколичарску класу (непроизводни слој богаташа) : настало на акумулацији новчаног богатства, одликује се соц.понашањем – престижном потрошњом, престижним коришћењем слободног времена и престижним изузимањем из сваког корисног запослења; они не учествују у савременом индустријском процесу. Доколичарска класа = конзервативна и супротставља се даљем развоју институција; Савремени развој индустрије чини доколичарску класу сувишном. *Стару институционалну економиКУ заступа Џон Комонс → институције = облик колективне акције друштва, која условљава понашање по1инаца.

*Као основна аналитичка кат, ,,најмања 1иница'' институционалне економије = ,,јединица активности – трансакција''

-права својине и слободе креирају друштво; ↓ Џ.К.Галбрајт наставио традицију овог правца, анализирао техноструктуру!ТЕХНОСТРУКТУРА = информациона елита у модерним корпорацијама; ↗Управљање у модерним предузећима реализује скуп СПЕЦИЈАЛИСТА, тимски они поседују потпуну информацију важну за доношење одлука и зато су они стварни управљачи корпорација. ↗Техноструктура подвргава својим интересима не само потрошаче (одређујући њихов избор рекламама), него и сāме државе, посебно у њиховим спољно-политичким активностима. *Нови институционализам почиње увођењем концепта трансакционих трошкова by Роналд Коуз! -продуктивност економског система зависи од специјализације, која је могућа само ако има размене учесника у подели рада; ако су нижи трошкови размене, продуктивност економског система биће виша. -трошкови размене зависе од институција земље : {њеног правног, политичког, соц, образовног } > система, културе. -у НК теорији одсуствују трансакциони трошкови; ако су једнаки нули, тржиште остварује оптималну алокацију ресурса; -Земље које су обезбеђивале стабилне економске и политичке институције бележиле су значајан економски раст. Просто преношење формалних правила из развијених економија без развијених институција није дало позитивне резултате. -отворила пут стварању бихејвиоралне економиКЕ; -историја економске науке нема лепо мишљење о институционализму.

7. НАУКА ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ -Разноврсност термина; Методологија ПЕ = систем логичких техника којима се излаже & проверава теоријска основа предмета проучавања. Не може се просто свести на скуп метода. -Шумпетер каже да је ПЕ – наука. -научна дисциплина добија карактер науке тек ако развије и сопствену методологију. ТРИ СХВАТАЊА о КАРАКТЕРУ ИСТРАЖИВАЊА у ПЕ :

1) Џ.С.Мил → ПЕ има карактер науке. *ЕКОНОМСКИ ЗАКОН постоји ако деловање одређеног узрока увек изазива настанак одређених последица.

*ТЕНДЕНЦИЈСКА ПРАВИЛНОСТ (о облику вероватноће) – ако се не може утврдити нужна веза, него правилност јављања последица на основу деловања узрока.

2) Фон Мизес → ПЕ као апстрактна наука. * Фридман сматра да се валидност економских теорија може извести само из њихове способности да предвиде групе феномена које треба да објасне, а не на бази њиховог потврђивања у пракси.

3) Френк Најт → циљ ПЕ = дескрипција стварности. *ПЕ проучава економску активност људи.ДЕСКРИПТИВНИ МЕТОД формулише Пол Самјелсон.-Успешна теорија = она која је логички једнака тврдњама о чињеницама и која представља извештај о опаженом искуству.

-Може бити спорно формулисање закона у ПЕ; -Оно што важи за све друштвене науке, важи и за ПЕ → мањи степен извесности! -МЕТОДОЛОШКИ ИНДИВИДУАЛИЗАМ – предлаган од стране неокантовске школе, Вебера и нових филозофских праваца.

8. АНАЛИТИЧКИ МЕТОДИ и ТЕХНИКЕ 1) Експеримент = најбољи метод истраживања у природним наукама; посматра по1инце

појаве у изолованим уловима. Коришћење овог метода у ПЕ ограничено је на КОНТРОЛИСАНИ ЕКСПЕРИМЕНТ. Нарочито се примењује у макроекономској анализи!

-Вернон Смит, добио Нобелову награду; 2) Апстраховање (/логички процес\), = ментално изловање варијабли & посматрање

њиховог дејства; замена за експеримент. 3) Статистичка анализа = метод мерења одступања од посматраних појава /

упоређивања 2 низа појава. Користи се за испитивање узорака. * Могућа грешка овог метода = да се не прихвате хипотезе које су добре, из страха да не буду погрешне (има и обрнуто, али ово је чешћи случај). 4) Компаративна анализа = поређење економских варијабли у – истом временском

периоду (статичка компаративна анализа) ИЛИ развојном процесу (динамичка К.А.)5) Модел = представа међуутицаја економских варијабли. Примењивао Адам Смит;

*Најчешће коришћен модел = модел понуде & тражње & формирања цена; *Највећи допринос дао Алфред Маршал. МАРШАЛОВ КРСТ = пресек крива понуде & тражње; * Крива тражње = однос између цене & количине производа која се тражи * крива понуде = однос између цене & количине робе која се нуди

*ПЛАТЕЖНО СПОСОБНА ТРАЖЊА = она иза које стоји одговарајући доходак потрошача, за разлику од АПСОЛУТНЕ ТРАЖЊЕ, која је простажеља потрошача да има одређени производ, али нема пара да купи. РАВНОТЕЖНА ТАЧКА / ЦЕНА = количина производа која се тражи једнака је количини производа који се нуди. Свака друга тачка изражава тржишну неравнотежу и у њој постоји или вишак понуде или вишак тражње.

*комплментарни производи = троше се 1 с другим (аутомобил & бензин). Дају негативну унакрсну еластичност.

*производи супститути = 1 се троши уместо другог (чоколаде уместо бомбона) – дају позитивну унакрсну еластичност.

НОРМАЛНО ДОБРО = производ за којим је већа тражња што је већи доходак потрошача. Има позитивну доходовну еластичност тражње. Пример : горивоИНФЕРИОРНО ДОБРО = производ за којим опада тражња ако доходак потрошача расте. Има негативну доходовну еластичност тражње. Пример : ГСП маркице ( јер они који ИМАЈУ ићи ће таксијем, па неће куповати маркице за бусеве)ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ = поз & нег!-кад је под утицајем фактора тражња већа/мања. ДОХОДОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ = Позитивна за нормална добра, негативна за инфериорна добра! *Постоји и ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ, она је увек негативна величина.

*Еластичност = висока / ниска. *Тражња = не/еластична. *Еластичност тражње условљавају укуси потрошача.

УНАКРСНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ – показује ефекат који на тражњу за 1им производом има промена цене другог производа. = поз. за супституте, нег.за комплементарне производе;

- Степен технологије диктира обим производње у држави.

АНАЛИТИЧКЕ ТЕХНИКЕ -аналитичка средства : криве, табеле, графикони, функције.. -аутор кривих = Курнò)

1) ВРЕМЕНСКЕ СЕРИЈЕ –изражавају по1ине економске варијабле у различитим временским тачкама;

2) УКРШТЕНИ ПОДАЦИ –илуструје како се у 1ој временској тачки 1а економска варијабла разликује у различитим економским околностима.

3) ИНДЕКСНИ БРОЈЕВИ = подаци у односу на изабрану базну годину (без назнаке 1инице коју представљају).

4) НОМИНАЛНЕ ВАРИЈАБЛЕ = мерење датих економских показатеља по текућим ценама.(Реалне варијабле)

5) АПСОЛУТНЕ ПРОМЕНЕ – бележе квантитативне промене по1иних економских показатеља у истом квалитативном низу. (Релативне промене).

6) ФУНКЦИЈЕ – изражавају зависност 1е варијабле од других. 7) ИДЕНТИТЕТИ – означавају једнакост две варијабле (нпр.инвестиције = штедњи, код Кејнза) 8) ЈЕДНАЧИНЕ = збир по1иних варијабли.9) ДИЈАГРАМИ (графикони) = парови вредности који се представљају истовремено за 2

променљиве.

9. КАПИТАЛИЗАМ (појам и карактеристике) SYN = модерни начин производње, капиталистички начин производње, буржоаски нп, машински нп.. али ДАНАС → ,,ТРЖИШНИ СИСТЕМ'' = светски доминантан систем друштвене & економске организације. -поникао у западној цивилизацији; Основни проиизводни импулси настају из најразвијенијих држава ( чланица Г-7 групе ) -економска анализа га посматра као облик, начин производње.-1.пут се среће код Луја Блана. -води порекло од речи ,,капитал'', кључ за разумевање капитализма = управо у капиталу; КАПИТАЛ = језгро, осн.фактор и доминантно обележје капитализма; СПЕ проучава модерни капитализам;2 ПРИСТУПА :

1) Англосаксонска теорија → капитал = улог у материјалне & људске компоненте производње.

2) Немачка теорија → капитал има акумулисану вредност која ствара нову вредност. *овакав приступ формулисао Хегел; преузели га Маркс и Зомбарт. -Само увећани капитал ствара основу – на индивидуалном нивоу, за повећање производње & личног богатства, а на друштвеном за увећање друштвеног богатства & развој друштва; → спој индивидуалног & друштвеног интереса; ту је суштина капитализма. Адам Смит : доктрина ,,невидљиве руке'' = деловање капитализма; Вебер : Усмереност на добит = мотив производњеЗомбарт : Суштина капитализма = аквизиција (тежња за стицањем), владавина конкуренције..Шумпетер : ,,стваралачка деструкција'' = осн.обележје капитализма (јер овај систем стално разара постојеће економске структуре)Кејнз : Капитализам = економија & друштво неизвесности. Фон Хајек : Капитализам = друштво потпуне политичке слободе ( јер гарантује приватну својину); то је једини систем који одговара појму демократије. *Милтон Фридман = упозорио на опасности претеране улоге капиталистичке државе. ОБЕЛЕЖЈА : економска слобода, приватна сфера, аристоркатска структура привреде, специјализација и сепарација функција по1инаца и развијена друштвена подела рада. *Обележје које у потпуности изражава суштину капитализма = максимизација профита производних јединица, која интегрише и 2.е делове економског живота, па и технолошког, социолошког, културног и психолошког. *Издваја се марксистичка теорија _МАРКС : капитализам = систем креупне робне производњеЛЕЊИН : ,,радна снага роба'' → радник = принуђен да се продаје капиталистичком предузетнику.

10. БУДУЋНОСТ КАПИТАЛИЗМА *Има двојако негативно дејство :

1) угрожава се демократска основа модерног друштва 2) сузбија се економски интерес по1инца

* Капитализам = систем економске слободе & нужан услов политичке слободе. -Држава настоји да потисне елементе капитализма (слободу избора и деловање тржишта) -Држава се мора прилагодити капитализму, а не интервенисати у његове фундаменталне карактеристике. Проглашење последње деценије 20.века за ,,крај историје'' . Крајњи систем који је доминантан у савременом свету = ,,демократски капитализам'' = крајњи облик владавине човечанства уопште. ШТА МОЖЕ ДА УТИЧЕ :

1) промене у привредним структурама & прилагодљивост капитализма2) због кризе светског финансијског тржишта намеће се потреба модификације регулаторног

механизма капитализма (принципа слободне конкуренције)3) појава нових друштвених структура : ,,менаџерска структура'' код Бернхема,

и ,,техноструктура'' код Галбрајта (= ,,радници знања'') 4) поларизација у друштвима & неједнака расподела богатства наставља да оспорава

капитализам са становишта социјалне правде

5) глобализација обезбеђује услове за даљу доминацију капитализма коришћењем глобалних ресурса и комуникационе повезаности (Internet & B₂B); доноси растући раскорак богатства & беде између не&развијених земаља.

6) Јака неизвесност у очекивањима чине савремену цивилизацију осетљивом на шокове са снажним економским последицама.

ФУНДАМЕНТАЛНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ КАПИТАЛИЗМА _↗присвајање технолошког прогреса = веома изражено (индустрија комуникација, фармацеутска индустрија, генетика, индустрија рачунара). Технолошке револуције (,,стваралачка деструкција'')! ↗профитна мотивација остаје и даље доминантан покретач капитализма. Последица = укрупњавање предузећа & стварање мултинационалних структура, стварање нових облика предузећа, нових облика повезивања. ↗креирање нових производа – доводи до повећања производности рада, ствара основу за повећање животног стандарда & богато друштво, границе оскудице се превазилазе. Данас је капитализам доминантан светски облик економске организације друштвене производње. Намеће тенденције развитка свим националним привредама. Сва ова обележја дају му могућност светске доминације.

11. МАРГИНАЛНА КОРИСНОСТ -Потребе потрошача представљају својеврсни хијерархијски систем; → степен корисности предмета који се троши; Битна је склоност ако се прави избор између предмета који се купују; *Преференца = склоност*Рана маргиналистичка школа = везивала однос потреба & њиховог задовољења за хедонистички принцип. У основи ове оријентације стоји учење Џеремија Бентама (онај о паноптикону!) који каже да иза људског понашања стоје 2 покретачке силе : БОЛ и ЗАДОВОЉСТВО. -то је касније замењено тежњом о максималној корисности коју по1инац извлачи из неког економског добра. -,,о укусима се не расправља'' = потребе потрошача не подлежу интерперсоналном поређењу. -Потрошач увек у потрошњи прави исти редослед, тј.увек више цени 1 производ од другога, придајући му на тај начин вишу субјективну вредност. НЕПОТПУНА ПОТРОШНА РОБА = добра која нису непосредан предмет потрошње. -Потрошач у задовољењу потребе троши одређени производ све до границе до које осећа задовољство тим трошењем. Задовољство трошења опада са сваком додатном јединицом производа који се троши. -лествице потреба = о редоследу и начину задовољавања потреба; ↗Маргинална (гранична) јединица = последња јединица која доводи до засићења потрошње; ↗Реткост робе = задовољство које трошење маргиналне јединице производа пружа потрошачу; = КРАЈЊИ СТЕПЕН КОРИСНОСТИ! = Маргинална (гранична) корисност;

- -корисност робе = њено својство да задовољи одређену потребу. - -парадокс вредности = производи који немају никаквог значаја за одржање човека, али

имају велику вредност и служе задовољавању неких споредних потреба (нпр.дијаманти) - Производи, да би имали вредност за човека, морају бити корисни али и ретки; - Размена производа : маргинални производ треба да има исту вредност и за 1ог и за другог

учесника у размени;

12. ТЕОРИЈА ИЗБОРА ПОТРОШАЧА -указује на понашање потрошача усмерено на задовољавање потребе са производима у условима неједнаке доступности ресурса и деловања тржишта.-потрошачев избор условљен је расположивим дохотком, његовим укусима & потребама; и ЦЕНАМА! БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ = расположиви доходак и цене производа на тржишту на које се овај доходак може утрошити; ЛИНИЈА БУЏЕТА = избор који потрошач чини између 2 производа у оквиру расположивог буџета, али графички представљено. КРИВА ИНДИФЕРЕНТНОСТИ – уз помоћ њих се изражавају комбинације производа чијом се потрошњом остварује исти степен задовољства за потрошача. Те линије се никад НЕ СЕКУ! Јер представљају различите нивое преференција потрошача. МАРГИНАЛНА СТОПА СУПСТИТУЦИЈЕ робе = количина једне робе коју ће потрошач морати да жртвује да би повећао количину друге робе. УКУСИ ПОТРОШАЧА изражавају се у опадајућој маргиналној стопи супституције; -Избор = комбинација која :

1) задовољава буџетску могућност2) задовољава услов да је равнотежна тачка; да је у њој реализован оптималан обим

задовољења потреба; 3) одговара односу цена изабраних производа.

-максимум задовољства потрошач остварује у тангентној тачки; тј.у тачки у којој је маргинална стопа супституције једне робе за другу једнака у односу цена те 2 робе; *Теорија маргиналне вредности – формулисана као теорија субјективне вредности, а завршила као индикатор избора потрошача. *Цена се изводи из корисности и реткости. *Реткост = узрок вредности; *Радна теорија вредности РАДНО ВРЕМЕ види као основу вредности. *Маргинална теорија претворила се у теорију маргиналне стопе супституције; *Теорија маргиналне супституције = основ за универзалну теорију размене;

13. ПРИРОДА и ОБЛИЦИ ПРЕДУЗЕЋА -Капиталистичка производња = сфера не-јавног; -предузеће производ нуди тржишту, креирајући понуду тог производа; ТЕОРИЈА ЕКОНОМИЈЕ ТРАНСАКЦИОНИМ ТРОШКОВИМА – предузеће = облик рационалне организације економске активности у коме је остварена економија друштвених производних трошкова. Веза различитих радова у друштву – преко тржишта и унутар предузећа; Ова 2 облика економске организације се не искључују, али трошкови које друштво подноси већи су у 1.случају (због неизвесности и корективног деловања тржишта) ↗ ову теорију формулисао Роналд Коуз! -крива маргиналних трошкова предузећа најпре има опадајући облик, а затим расте. -предузеће = прилагодљивије на неочекиване & непредвиђене околности него тржиште. УГОВОРНА ТЕОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА – посматра предузеће као скуп уговора; Класично предузеће = ,,уговорна структура'', са елементима :

1) производња на бази заједничких инпут-а2) постојање више власника инпут-а3) доминација 1ог учесника које је заједнички за све (послодавац)

4) право послодавца да обнавља уговор везан за сваки инпут5) право учесника на награду6) право да прода свој централни положај преко тржишта

-однос управе & радника у предузећу = регулисан уговорним односима; -предузеће = сурогат тржишта; МАРКСОВА ТЕОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА – сматра да је оно облик организације економске активности у коме се ствара вишак вредности. -у процесу производње кључна је улога радника.-ВИШАК ВРЕДНОСТИ = економски вишак; Стварање вишка вредности = суштина капитала! -радник трпи положај који Маркс назива ,,експлоатација радника''. = основно социјално зло капитализма! -вишак вредности = профит. ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДОБИТ припада капиталисти, а КАМАТА банкару. -предузеће = организација која има за циљ стицање профита; ОБЛИЦИ ПРЕДУЗЕЋА :

1) Корпорација = најразвијенији облик модерног предузећа. Мора бити регистрована, оснива се куповином власничких удела.

2) Индивидуално предузеће – организује предузетник, појединац. 3) Ортачко предузеће – 2 или више лица

(индивидуална и ортачка предузећа = ,,персонална друштва'', корпорација = ,,друштво капитала'')

14. ПРОФИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА -Предузеће остварује рационалну алокацију ретких ресурса; (ефикасна алокација ресурса = производња уз најниже трошкове = максимизација профита) -ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА утврђује максималан обим производа који може бити произведен уз ангажованих производних фактора. -техничке промене снижавају трошкове на дужи рок.ЗАКОН ОПАДАЈУЋЕГ ПРИНОСА = коришћење фактора производње ма дужи рок. РАСТУЋА ЕКОНОМИЈА ОБИМА = сталан раст обима производа услед комбинованог дејства свих фактора производње. ПРОДУКТИВНОСТ ПРЕДУЗЕЋА = количина произведених јединица неког производа, мерена обимом коришћених фактора = количина рада коју радник производи у 1иници времена. ↗ продуктивност се налази у основи раста животног стандарда. ↗ капиталистичко предузеће не производи ради задовољавања друштвених потреба, него са циљем да максимизује профит. ↗ инвестирање се ослања на интуицију предузетника. -профит = резидуална категорија (=сума која преостаје као разлика између прихода и трошкова)

1) СТВАРНИ трошкови = израз утрошених фактора производње.2) ОПОРТУНЕНТНИ трошкови = трошкови које би предузеће могло да има да је ресурсе

употребљавало у другим улагањима, која би могла да донесу већи приход. - Резидуални вишак = економски профит;

3) УКУПНИ трошкови = најнижи износ трошкова који је потребан за производњу датог обима производа.

4) ФИКСНИ трошкови – које предузеће мора да плати иако не производи. 5) ВАРИЈАБИЛНИ трошкови – варирају са количином производа

↗ Просечни трошкови по јединици производа;

↗ Маргинални трошкови = НАЈВАЖНИЈИ – екстра или додатни трошкови производње једне додатне јединице производње.↗ Фиксни трошкови – на почетку су високи, после се смањују. ↗ Укупан прииход предузећа; Маргинални приход = онај који се добија продајом додатне јединице производа на тржишту. ↗вредност предузећа = израз његове способности да генерише профит. ↗ различите области производње : интересне заједнице & фузије. (1 чланице задржавају ˉсамосталност; 2 губе самосталност). ˉ↗ Предузећа различитих области производње повезана у циљу стицања монополске тржишне позиције трансформишу се у КАРТЕЛ. ↗ ТРУСТ = монополистичка фузија.

15. РАЗВОЈ МОДЕРНОГ ПРЕДУЗЕЋА -поделу рада и мануфактуру заменила је ФАБРИКА. *Савремени облици сложених предузећа =

1) конгломерати 2) мултинационалне компаније

1 више производних процеса са различитим производним функцијама (ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ˉпроизводње) 2 облик корпорације која има организационе делове у више земања (творевина 20.века) ˉ↗ Производне алијансе = предузећа која производе у истој области; ↗ Мултидивизионо предузеће = низ полуаутоматских оперативних целина.↗ Холдинг компанија – формира се ради управљања већим бројем самосталних предузећа; ↗ Јавне корпорације = отворене за сталну промену власника.↗ Рентијер – убира приход од улагања (својине) и лишен је производне функције у предузећу. ↗ Функцију предузетништва имају МЕНАЏЕРИ. ТЕОРИЈА МЕНАЏЕРСКЕ КЛАСЕ : Бернхем : ,,Савременим капитализмом владају управе великих предузећа''ТЕОРИЈА ТЕХНОСТРУКТУРЕ : Галбрајт : - уске групе управљача. ТЕОРИЈА ОРГАНИЗОВАНОГ ЗНАЊА : улога научних кадрова. ___Агенцијски проблем = раздвајање својине & управљања. Интерес менаџера. Формирање агенцијских фондова – партиципација радника у власништву. ↗ Тржиште корпоративне контроле = средство потенцијалног притиска на менаџере да управљају фирмом у складу са њеним могућностима за максимизацију профита. ↗ Облици преузимања предузећа : удруживање акционара, понуда (не&пријатељска), сами менаџери могу преузети предузеће.

16. СЛОБОДНА (перфектна) КОНКУРЕНЦИЈА - Слободна конкуренција = тип тржишне структуре где нема контроле понуде. ПЕРФЕКТНА КОНКУРЕНЦИЈА = чиста конкуренција = слободна конкуренција. ↗ Тржишна обележја слободне конкуренције : - велики број произвођача у датој грани производње, -произвођачи у датој грани производње производе стандардан производ, - купци располажу потпуном информацијом о ценама & квалитету производа, - слобода уласка/изласка у дату грану производње, -независност у доношењу одлука; ↗ У условима постојања слободне конкуренције реализује се тржишна цена која изражава :

1) једнакост понуде & тражње2) максимални профит за сваког конкурента3) најефикаснији обим производње сваког учесника.

↗ Слободна конкуренција = идеално стање капиталистичке привреде. - Основна претпоставка : произвођач има мали удео у укупној производњи гране у којој

производи (он не утиче на цену) - Максимизација профита – непромењен обим фиксног капитала и постојана тражња (исти

маргинални приход)- Тржишна цена = виша → виши је профит; ако су трошкови нижи, профит је опет виши; - По Валрасу, равнотежна цена се остварује сталним ,,нагађањем''- Ако су трошкови производње нижи од равнотежнце цене – постојећи потрошачи

повећавају обим капацитета. - У дату грану улазе нови произвођачи – тако цена пада; - Максимизација профита = динамичка категорија.

17. МОНОПОЛ =Облик тржишне структуре супротан слободној конкуренцији; = тржишна ситуација у којој 1 продавац ограничава понуду производа и постаје једини снабдевач тржишта датом робом. *Адам Смит – монопол = контрола понуде производа; МОНОПСОН = тржишна ситуација где постоји само 1 купац неког производа; *ЗАКОНСКИ МОНОПОЛ – настаје на основу правне привилегије која је дата 1ом предузећу/групи предузећа. -давањем заштите креира се привремени монопол на тржишту; ПРИРОДНИ МОНОПОЛ – има 3 основна облика :

1) Предузећа која имају ексклузивну позицију на тржишту захваљујући неком природном услову

2) Јавна предузећа / јавне службе3) Предузећа у обичним гранама индустрије.

ОРГАНИЗАЦИОНИ МОНОПОЛ = производ споразума предузећа којим се ограничава понуда датог производа. 2 основна типа овог монопола = картел & труст. -мотив монопола = остваривање трајног економског профита;-суштина формирања монополског профита = успостављање монополске цене.-Монополисти сами креирају цене.-Монопол не мора да примењује модернију технологију.-има могућност креирања стабилног профита на дужи рок! *Шумпетер : ,,Монопол стимулише технолошки развој.''-МОНОПОЛ СЕ ЗАБРАЊУЈЕ.

18. МОНОПОЛИСТИЧКА КОНКУРЕНЦИЈА Теорија монополистичке конкуренције – Робинсон & Чемберлен; У њеној основи стоји да тржиште производа НИЈЕ хомогено, већ је мрежа повезаних тржишта.-диференцијација производа = њихово разликовање; -РЕКЛАМА стимулише потребу за потрошњом; - склоност потрошача одређеном производу даје основа продавцу да изведе цену! -у условима монополистичке конкуренције тражња НЕ МОЖЕ да буде перфектно еластична.

19. ОЛИГОПОЛ -постоји ако је ук.понуда неког производа у рукма 2 или неколико великих предузећа. ↓Према критеријуму броја олигополских предузећа :

1) Билатерални 2) Вишестрани олигопол

↗ суштина = међузависност учесника. ↗ Типови олигополског понашања :

1) Олигополистичка претпоставка да његов ривал неће повећати обим производње да би на тај начин очувао тржишни удео, него ће продавати колико може;

2) ОП да други продавац неће променити своје цене, задржаће старе.3) Ако олигополиста смањи цене или повећа обим производње, сви други ривали урадиће

исто.4) Ни један олигополиста није сигуран шта ће други урадити.

-суштина : узајамна условљеност одлука о производњи или ценама; -стратегија = кључна аналитичка категорија теорије игара;СТРАТЕГИЈА = план игре. НЕШОВ ЗАКОН : применом одг.стратегија учесници остварују тржишну равнотежу, а она се остварује када сваки учесник за себе бира најбољу стратегију, ако су дате стратегије 2.их учесника. Овако реализована равнотежа = Нешов закон. 20. ЗАТВОРЕНИКОВА ДИЛЕМА - илустрација равнотеже о теорији игара по моделу тзв. ,,Затвореникове дилеме''. Ако 2 раде корисно по обојицу,тј.ако сарађују → ОПТИМАЛАН резултат. Али, у СУБОПТИМАЛНОМ је равнотежа(НЕШОВ ЗАКОН),ту су обојица на добитку,али свако ради за себе. ИСХОД = обим Нешове равнотеже. А21. АДМИНИСТРАТИВНА КОНТРОЛА ЦЕНА - Држава директно утиче на формирање цене одређивањем максималне и минималне цене одређеног производа. РАЦИОНИСАЊЕ = арбитрарни процес, последица = велики редови;

- Држава креира дисторзије - Ефективна контрола цена од стр.државе претвара слободно тржиште у контролисано - ,,чишћење тржишта'' = кад цене врше осн.функцију – изједначавање понуде & тражње, али

кад је контрола цена – нема га; 22. ПЛАНСКА ЕКОНОМИЈА =социјализам Два модела тржишне структуре :

1) Реализује се деловањем слободне конкуренције2) Формирана утицајем државе на одређивање цена.

-суштина планске економије = супституисање државе у алокативни механизам тржишта. -не постоји тржиште фактора производње јер су фактори социјализовани; Ако не постоји слободно тржиште, нема ни механизма цена. ↗ Ланге конструише модел социјалистичке привреде састављене из 2 подсистема : 1) потрошних добара и радне снаге .....и 2) капиталних добара.-тржишна равнотежа у целини реализује се методом покушаја & погрешака. -цене су нужне у социјализму.ПЛАНИРАЊЕ = 1)процес техничких промена 2)сложеност екон.живота & дисторзија екон.одлука на вел.р.субјеката повезаних поделом рада. 3)приступ социјалне правде.