Техничко цртање за средњу школу

МАТЕРИЈАЛИ И ПРИБОРИ У ТЕХНИЧКОМ ЦРТАЊУ 

МАТЕРИЈАЛИ И ПРИБОРИ ЗА ЦРТАЊЕ 

При изради одговарајућих техничких цртежа користи се хартија :

-          за цртање оловком : танспарент-папир, паус-папир и различите врсте беле бездрвне хартије (хамер ,ватман...)

-          за цртање тушем обично хамера када је потребно умножавање користи се паус-папир.

-          за израду копија користи се транспарент-папир или озолит.

ПРИБОРИ ЗА ЦРТАЊЕ: За цртање и писање користе се графитне оловке :

- тврдоће језгра од 9Н до 2Н,Н,F,HB и

- мекоће од B,2B до 7B.

Гуме за брисање могу бити тврде ,обичне и меке.

За цртање и писање тушем обично се користе рапидографи.

Табле за цртање имају димензије у зависности од формата хартије ( пр. 650x480).

Лењири за цртање могу бити равни, Т-лењири, троуглови,криви лењири и размерници.

Гарнитуре шестара садрже следеће : шестар са придрживачем , нулти шестар, шестар размерник, раван шестар, извлакач за туш.

СТАНДАРДИ И СТАНДАРДИЗАЦИЈА

УПОЗНАВАЊЕ СА СТАНДАРДИМА , ЦИЉЕВИМА СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ И СТАНДАРДНИМ БРОЈЕВИМА.Стандардизација  је процес стварања и примене правила за систематски приступ одређеној људској делатности.

Као основа за стандардизацију служи међународни систем мерних јединица ( SI), систем децималне класификације ( DK ) и међународни стандарди.

Циљеви стандардизације су :

1.       општа економичност;

2.       лакше споразумевање у процесу рада;

3.       безбедност,здравље и заштита живота;

4.       заштита интереса потрошача и интереса друштва;

5.       одстрањивање препрека за трговину и др.

Стандард је резултат стандардизације и њена основна делатност.

Према нивоу стандарди могу бити :

Међународни ( ISO ), регионални( SEV, EEZ и други ), нацоинални( JUS,DIN и др.), грански и интерни (пр. фабрички).

Југословенски стандарди поред ознаке JUS , имају и ознаку гране,главне групе и подгрупе и број стандарда.Ознака гране и ознака под грипе одваја се тачком.Свака грана (има их 16) се дели на главне групе ,које се означавају великим словима абецеде, и подгрупе које се означавају арапским цифрама од 0 до 9.

Ознаке неких грана :

-грана А –основни и општи стандарди;

-грана С- металургија и технологоја прераде метала;

-грана L - индустрија мерних и других апарата прецизне механике;

-грана N - електротехника

-грана M -машиноградња и металска индустрија.

Примери означавања стaндарда :

Стандардни полупречници заобљења ( табела 1.2) сл. 1.6

JUS A.AO.001- стандардни бројеви;

JUS A.AO.020- величине и јединице ;

JUS A.AO.110- технички цртежи , општи принципи приказивања

Стандардни бројеви

За стандардне бројеве су усвојене заокругљене вредности чланова основних геометријскх редова чији су количници :

- ред R 5 ; - ред R 10

- ред R20 ; - ред R 40

 Стандардни полупречници заобљења ( табела 1.2) сл. 1.6

Стандарди за конусе и нагибе (табела 1.3.) сл. 1.7

Размере цртежа --табела 1.4 JUS A. AO. 106

ФОРМАТИ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА УПОЗНАВАЊЕ СА ВРСТАМ ФОРМАТА ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА.

Технички цртеж представља основни документ према коме се врши израда и контрола машинских делова, као и монтажа склопа у машине.

Технички цртеж мора дати јасну представу о облику и димензијама предмета, дозвољенљ одступања мера и облика, квалитет обрађености површине, материјал и податке о термичкој обради материјала и друге неопходне податке. Он представља средство споразумевања конструктора ,произвођача и корисника одређеног производа.

ЈUS M.AO.012 разврстава техничке цртеже према начину приказивања, садржини, намени и начину израде.

ФОРМАТИ ЦРТЕЖАЦртежи се раде на папиру одређених мера који се назива формат.Цртање на форматима омогућава рационално коришћење папира , лакшу дистрибуцију и смештање и једнообразно превијање цртежа.

Ознака основног формата је А0. То је формат површине 1m2 у облику правугаоника, чије стрсанице имају однос .Конструкција формата сл.1.8.

Конструкција формата мањих од А0

Ознаке формата

 

На обрасцима морају да постоје : симетралне значке, значке за превијање и значке секција (сл.1.16 и 1.17).

Симертална значка је једнакостранични троугао у оквиру цртежа , са врхом према оквирној црти .

Значке за превијање су потребне на форматима А3 и већим, дужине су 5 mm и дебљине као оквирна линија .

Значке секција потребне су на обрасцима који се снимају у секцијама,дебљине су 1mm и дужине 20 mm ,а црта се од оквирне линије у пољу цртежа.

САСТАВНИЦЕ И ЗАГЛАВЉАЗаглавље на техничком цртежу је уствари таблица, већа или мања, у коју се уносе подаци о цртежу као што су: назив производа, подаци о конструктору и низ других података.Оно се састоји од основног (сл.1.25.) а по потреби и додатка за уношење додатних информација.

Склопни цртеж има осим заглавља и саставницу (сл.1.26.).

Саставница је додатна табела у коју се уписују сви делови у склопу без обзира на то да ли су стандардни или не.Облик и димензије прописује се стандардом JUS M.AO.041.

У поједине рубрике у заглављу се уписује :

1-стање и измена, датум измене и име извршиоца;

2 и 3 –датум и име лица које је цртеж обрадио, испитало, стандардизовало и означило;

4- назив предмета;

5- фирма, односно радна организација;

6- ознака документа;

7- укупан број листова-цртежа у склопу и редни број на коме је заглавље;

8- ознака предмета;

9а- изворни документ;

9б-замена ;

17-20- наручилац, издање, корисник и ознака евентуалног дорађивача предмета.

У пракси се могу срести и други облици заглавља-пр. школско 1.27.

Величина саставнице зависи од броја делова у склопу.

Позициони бројаеи се уписују на склопном и монтажном цртежу.Сваки део у склопу

има своју бројну ознаку-позицију која се касније уноси на саставницу и заглавље.То је број цртежа односно листа.

Позициони бројеви су нешто већи од котних бројева и уписују се на завршном делу показне линије (тип В). На крају показне линије се ставља тачка на делу који се означава.

ВРСТЕ ЛИНИЈА

Према ЈUS A:AO:110 прописани су типови линија који се могу употребљавати у машинском техничком цртању.Т.1.6.

Има десет типова линија А,В,.......Ј,К.Сваком типу линије се додаје број који означава намену линије.

Користимо две дебљине линија- танка и дебела .Однос између дебеле и танке линије несме бити мањи од 2:1. 

Размак између паралелних линија укључујући и шрафуру несме да буде мањи од двоструке дебљине линије.

 Редослед приоритета подударних линија:

-          видљивњ контуре и ивице (тип А);

-          заклоњене контуре и ивице (тип Е или F);

-          равни пресецања (тип H );

-          осне линије и симетрале (тип G );

-          тежишне линије (тип К );

-          помоћне котне линије (тип В). 

ОСНОВНЕ ГЕОМЕТРИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕГеометријском конструкцијом називамо скуп операција које се могу извести помоћу лењира и шестара.

Конструкција симетрале дужи

Из тачака које дефинишу дуж А и В описујемо ка центру два кружна лука истог полупречника r>AB/2 и кроз њихове пресечне тачке нацртати симетралу.(сл.3.1.)

Повлачење нормале из тачке на дату праву се врши тако што из нпр. тачке А опише кружни лук који пресеца праву у тачкама В и С па се из тих тачака конструише симетрала дужи.(сл.3.2.)

Конструкција симетрале угла

Из центра О описујемо кружни лук који сече краке угла у тачкама А и В., спајањем тих тачака добијамо дуж чија је симетрала уједно и симетрала угла.(сл.3.4.)

Код конструкције једнаких углова поступак је сличан.

 

  -          Конструкција кружног лука кроз три дате тачке

Тачке А и В и тачке В и С спојимо па затим конструишемо симетрале дужи АВ и ВС.У пресечној тачки симетрала дужи АВ и ВС налази се центар кружног лука ( О).(сл.3.6.)

 -          Подела дужи АВ на N једнаких делова.

Из тачке А повлачимо полуправу под произвољним углом са дужи АВ .На полуправу шестаром нанесемо N једнаких делова.Спајамо крајњу тачку полуправе са тачком В, а затим повлачимо паралелне праве кроз деоне тачке .На дужи АВ добићемо одговарајући број једнаких делова. (сл.3.7)

СПАЈАЊЕ КРУЖНИХ ЛУКОВА И ПРАВИХ ЛИНИЈА

Цтрање заједничке тангенте Цртање заједничке спољашње тангенте

Из центра веће кружнице описујемо помоћну кружницу полупречника R=R1-R2. Затим конструишемо помоћне тангенте из центра О2.Из тачке О1 повлачимо полуправу која пролази кроз претходно добијене тачке А и В. Полуправа сече кружницу и тачкама С и D.Тачке Е и F добијамо повлачењем дужи O2E која је паралелна са O1C,односно O2F која је паралелна са O1В. Спољашње тангенте пролазе кроз тачке С и D односно Е и F.

 

Цртање заједничке унутрашње тангенте

 

Поступак конструкције је исти , само је полупречник помоћне кружнице R=R1+R2.

Спајање правих линија луком датог полупречника

Спајање се изводи помоћу две помоћне праве паралелне са датим линијама на растојању R .Из пресека помоћних правих О повлачимо нормале на дате праве, из добијених тачака А и В праве прелазе у лук полупречника R којим треба спојити ове тачке.

Спајање кружног лука полупречника R са правом x односно y.

Конструкција правилних полигона Конструисати следеће правилне полигоне

а) троугао

б) квадрат

в) петоугао

г) шестоугао

д) седмоугао

ђ) осмоугао

е) десетоугао

ж) дванаестоугао

КОНСТРУКЦИЈА КРИВИХ ЛИНИЈА

Велики број делова машина , алата и прибора имају контуре или делове контуре ограничене кружницом ,елипсом , параболом , синусидом, еволвентом или неком другом кривом линијом.

Парабола, хипербола и елипса називају се конусни пресеци , јер представљају могуће пресеке ротационог конуса и равни.

Елипса  Елипса је скуп тачака у некој сталној равни која садржи тачке F1 и F2 ( жиже ), чији збир растојања од тачке F1 и F2 има константну дужину.

MF1+MF2=AB=2a веће од 2c=CD.

Свако растојање MF1и MF2 мање је од 2a.

  Један од метода конструисања је помоћу конца дужине 2a чији су крајеви прчвршћени у тачкама F1 и F2.

Конструкција се може обављати и помоћу папирне траке и шестара као на датој слици .

 

Парабола  Ако имамо неку праву ( m ) и тачку ван ње (F ), скуп тачака у равни једнако удаљених од тачке F и праве ( m ) називамо парабола.Права ( m ) се назива директриса параболе.Параметар параболе p је растојање између директрисе и фокуса (F ). S је теме параболе од кога у лево наносимо низ произвољних тачака 1’, 2’ …N’ са постепеним повећањем растојања између њих.Када кроз ове тачке повучемо нормале,из фокуса (F )наносимо одговарајуће кружне лукове R1=P1’, R2=P2’…. до пресека са датим нормалама.

Тако добијамо тачке 1, 2,...N , односно 11,21,....N1.

 

Хипербола

ПОЈАМИВРСТЕПРОЈИЦИРАЊА

Пројицирање је идентично виђењу или фотографисању. У поступку пројицирања сваки зрак који спаја тачку предмета са центром пројекције (О) сл.4.1.а даје пројекцијској равни(F) пројекцију те тачке.

При централном пројицирању зраци пројицирања стичу се у једној тачки-центру птојицирања, која се налази у коначности.Код овог пројицирања иста дужина се различито скраћује или повећава , у зависности од положаја пројекцијске равни у односу на центар пројицирања.

Примењена централна пројекција се назива перспектива.Овај начин пројицирања даје најреалнију слику предмета – користи се у архитектури и сликарству.

Када замислимо да је центар пројицирања померен у бесконачност, сви пројекцијски зраци би постали међусобно паралелни па је називамо паралелна пројекција.

Пројекцијски зраци у паралелном пројицирању могу бити коси на пројекцијску раван или управни на пројекцијску раван. Најчешће коришћени начин пројицирања у техници је ортогонално пројицирање.

Код ортогоналног пројицирања све мере предмета на цртежу су у истој размери.

Download: http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/predavanje/?conid=176