Интернационални Универзитет у Новом ПазаруОдсек Панчево

„Безбедносно информативна агенција“(Семинарски из предмета „Основи криминалистике“)

Професор: Студент:Др. Елдар Шаљић Немања Ђоровић

Панчево 2011

ContentsУВОД....................................................................................................................................21. ИСТОРИЈАТ ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ...32. БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА И ДЕЛОКРУГ РАДА............53. НАДЛЕЖНОСТИ ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ.....................................................................................74 . ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА.............................................................................95.ПРОПИСИ КОЈЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА ПРИМЕЊУЈЕ...................................................................................................................10ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................12ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................13

УВОД

Безбедносно информативна агенција иако обавијена велом тајни и великом дозом мистификације, делимично заслугом прошлих времена представља значајни сегмент система безбедности Републике Србије. Стога у наставку обрађујемо следећа питања : Историјат обавештајно-безбедносне активности у Србији је веома дуг и потребно је сагледати исторсики развој безбедносне делатности уз развој друштва. Још од средњег века постоји безбедносна структура, међутим до оснивање прве модерне службе прошло је много времена. Међутим морамо се запитати и каква је њена улога у новијој историји?

У другој тачки обрађујемо питање шта је у ствари Безбедносно инфомативна агенција, како и на основу чега је основана ? Које је њено место у обавештајно безбедносном систему и шта преставља њен делокруг рада?

Надлежности, овлашћења и обавезе Безбедносно информативне агенције је једна од најзначајнијих тачака овог рада. У овом делу мора се одговорити на питања поред тога шта су надлежности, овлашћења и обавезе на питање ко и на основу чега одређује дате елементе?

Организациона структура безбедносно информативне агенције је такође питање које се обрађује да би сазнали ко, како и на основу којих правних норми руководи њеним радом, кава је систематизација радних места и њихова структура?

Као задњу ставку обрађујемо које све правне нормативе у свом раду овлашћују, намећу обавезе али и ограничавају Безбедносно информативну агенцију? Дали су то само домаћи закони и уредбе или Европски и Међународни закони и конвенције?

1. ИСТОРИЈАТ ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ

Први писани податци који говоре о обавештајно безбедносној активности у Србији датирају из среднјег века у време владавине цара Душана. Душанов законик је први правни акт у којем се између осталог регулише и ова активност , одређују носиоци тих активности као и њихове дужности и начин поступања.

Развој савремених безбедносно обавештајних активности у Србији се дешава у деветнаестом веку непосредно пре и у току Првог српског устанка. За тај приод су везане прве ''двоструке игре'', преврбовање турских агената, дезинформисања са циљем обмањивања турске популације. У исто време је придаван велики значај унутрашњој безбедности везаној за издају, дефетизам и шпјунажу који су се сматрали најтежим кривичним делима и најстрожије кажњавали. Први званични документ из тог времена везан за развој обавештајно-безбедносних активности је ''Нарчетаније'' из 1810 године, који чланом 1. раздаваја војне од полициских послова и успоставља функција начелника полиције који је одговоран Попечетењству (мнистарству) а надређен помоћницима за унутрашњу, спољашњу и поврљиву службу такозваним ликторима. Устаничка скупштина је 1811 донела одлуку о установљавању шест попечитељстава , од којих је и једно за ''внутрена дела'' (унутрашње послове) и за министра је постављен Јаков Ненадовић.

За време владавине Кнеза Млоша Обреновића посвећена је велика пажња организацији обавештајно-безбедносних послова . Оновнои задатак тих служби је био очување власти и контролисали су све све области друштвеног живота. Бавили су се свим политичким и управним пословима, економским животом али и спољном политиком. Пикупљање и обрада поверљивих података је било једно од моћних тајних оружија Милоша Обреновића. Усатнова тајног полицајца у Београду као и низ повереника широм земље чинили су основ система државне безбедности. Кнежевина Србија 1862 године оснива Централну државну управу са седам министарстава у оквиру којих и Мнистарство унутрашнјих послова које је поред јавне безбедности било задужено и за активности које се могу сврстати под област обавештајно-безбедносних послова. Потреба за даљим развојем система заштите државе је довела до стварања специјалних служби са јасно разграниченим кругом задужења. Постепено се одвајају полициски послови јавне безбедности од нарочитих задатака државне безбедности.

Касније увођењем парламентаризма и уставне монархије, појава страначких подела унутар полициског система је постала неминовна. Како би то избегао и задржао контролу над системом безбедности краљ Александар Обреновић је основао посебан иструмент заштите. Усвајањем закона о формирању Одељења за поверљиве и полициске послове у оквиру Министарства унутрашњих дела , послови овог одељења су издвојени и стављени под надлежност начелника одељења који је непосредно одговоран ресорном министру и самом краљу. Оснивање овог одељења представља окосницу нове безбедносне структуре. После I светског рата један од првих задатака власти је био успостављање ефикасног обавештајно-безбедносног система ради заштите од унутрашњих и спољњих претњи. Осниванјем владе 1918 године, послови безбедности су били у оквиру Министарства унутрашњих послова. Оснивањем Одељења за државну заштиту 1920 године у оквиру Министарства унутршњих послова послови државне безбедности прелазе у њихову надлежност све до 1929 године, кад се доноси нови закон који Министарство унутрашњих послова дели на дирекцију јавне безбедности

и дирекцију националне безбедности. Дирекцију националне безбедности чине три одељења: политичко, специјално обавештајно и одељење специјалне безбедности.

У периоду II светског рата квинслишка власт је организовала у сарадњи са окупатором полициске снаге и тајну полицију која се бавила обавештајним и контраобавештајним радом. Такође истовремено је деловала и Југословенска влада у избеглиштву и партизанске власти које су формирале органе задужене за безбедност на ослобођеним територијама. Народно ослободилачка војска Југославије од октобра 1942 оснива Привремени управни одсек за управне и безбедносне послове а септембра 1943 оснива одсек за заштиту народа. Касније се из овог одсека ствара Одељење народне заштите у (даљем тексту ОЗНА) чиме је успостављена обавештајно-безбедносна служба устројена на војним принципима са једнобразном организационом структуром и јединственим методама рада.

Након II светског рата стварањем нове Југославије , од делова ОЗНЕ, Радио центра и Групе за шифру који су издвојени из Министарства одбране формира се Управа државне безбедности познатија као УДБА. Она је била централизована обавештајно-безбедносна служба и усмеравала је рад републичких Министарстава унутрашњих послова. Услед политичких промена 1966 године УДБА је трансформисана у Службу државне безбедности СДБ. ''Њене надлежности на савезном нивоу према нормативним прописима су: борба против унутрашњег непријатеља, контраобавештајна заштита СФРЈ од страних обавештајних служби, супростављање антијугословенској емиграцији, обезбеђивање политичких функционера, контраобавештајна заштита штабова и јединица Територијалне одбране и објеката од посебне важности, кривично гоњење, обавештавање субјеката друштвене самозаштите о појавама ''непријатељске делатности''.1

У Републици Србији, Ресор државне безбедности је био у саставу Министарства унутрашњих послова и имао је задужења из следећих области: контраобавештајни послови, обавештајни послови, послови на спречавању унутрашњег екстремизма и тероризма, одезбеђење и безбедносна заштита. Након октобарских промена 2000 дошло је и до реформе обавештајно безбедносног система услед нових трендова и безбедносног амбијента у окружењу. 2001 године почиње процес реорганизације Министарства унутрашњих послова где је највеће промене претрпео Ресор државне безбедности који је укинут а основана је нова служба. Нова служба је издвојена из Министарства унутрашњих послова као самостална владина агенција са потпуно новим делокругом рада и надлежностима у складу са новим безбедносним трендовима под називом Безбедносно информативна агенција2.

Велико оптерећење прошлости остаје на Безбедносно информативној агенцији јер су предходне службе имале и улогу у очувања власти и борбе против опозиционих странака још од 19 века па до пада Милошевићевог режима. Такође остаје нејасно и деловање службе у атентату на председника владе Зорана Ђинђића , где су међу атентаторима и помагачима активни и бивши припадници службе које је у то време реформисана. Као још једно неразјашњено питање остаје улога коју је имала у ратовима на простору бивше Југославије , као и чињеница да је имала у свом саставу контраверзну Јединицу за специјане операције.

1 http://www.bia.sr.gov.yu/istorijat3.htm2 Проф. др Владимир Кривокапић, Увод у криминалистику, Народно дело, Београд. 2008

2. БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА И ДЕЛОКРУГ РАДА

Безбедносно информативна агенција настаје као наследница Ресора државне безбедности и формирана је на основу Закона о безбедносно информативној агенцији који је ступио на снагу 27.02.2002 године у складу са општим реформама система. Она представља посебну организацију Владе Републике Србије са статусом правног лица. Безбедносно информативна агенције је цивилна национална служба безбедности и представља део јединственог обавештајно-безбедносног система Републике Србије. Она делује на основу и у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката , стратегије националне безбедности , стратегије одбране и утврђене обавештајно-безбедносне политике Републике Србије.

Безбедносно-обавештајни систем Републике Србије уређен је Законом о основама уређења служби безбедности и забрањено је оснивање служби безбедности мимо овог закона. У њихов састав улазе Безбедносно информативна агенција као посебна организација , Војнобезбедносна агенција и Војнообавештајна агенција у саставу Министарства одбране3.

Дакле обављање послова Безбедносно информативне агенције заснива се на начелима уставности, законитости, поштовања људских права и основних слобода, сразмерности у примени овлашћења, тајности, субординације, професионализма, објективности, селективности и рационалности. Припадници служби безбедности су дужни да поступају у складу са Уставом, законом, другим прописима и општим актима, према правилима струке, непристрасно и политички неутрално. Припадници служби безбедности не могу бити чланови политичких странака.

Делокруг рада Безбедносно информативне агенције обухвата: контраобавештајне послове, обавештајне послове и друге послове безбедности.

'' Под контраобавештајним пословима сматрамо прикупљање, анализу, обраду и оцењивање података о деловању страних обавештајних служби и појединих лица, група и организација на територији Републике Србије а против безбедности Републике Србије.

Обавештајним деловањем сматрамо деловање у иностранству и земљи где се прикупљају, анализирају, обрађују и оцењују податци политичке, економске, безбедносне и војне природе, који се односе на стране дртжаве, политичке, војне и економске савезе и организације.

Деловањем у иностранству и у земљи прикупљају се, анализирају, обрађују и оцењују подаци политичке, економске, безбедносне и војне природе, који се односе на стране државе, политичке, војне и економске савезе и организације, које указују на намере и могућности тајног деловања усмереног на угрожавање безбедности Републике Србије.

3 Проф. др Владимир Кривокапић, Увод у криминалистику, Народно дело, Београд. 2008

Под другим пословима безбедности убрајају се борба против организованог криминала, борба против иностраног, унутрашњег и међународног тероризма као и борба против свих кривичних дела против човечности, међународног права и Уставом утврђеног поретка.''*2

3. НАДЛЕЖНОСТИ ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ

Надлежности Безбедносно информативне агенције су одређене Законом о безбедносно информативној агенцији. '' У надлежности Безбедносно информативне агенције је :

1. заштита безбедности Републике Србије; 2. откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење

Уставом утврђеног поретка Републике Србије;3. истраживање, прикупљање, обрада и процена безбедносно обавештајних

података и сазнања значајна за безбедност Републике Србије и информисање надлежних државних органа о тим податцима;

4. обавља и друге послове одређене Законом о безбедносно информативној агенцији''*3

Под овлашћењима Безбедносно информативне агенције (у даљем тексту БИА ) убрајамо:

1. ''У обављању послова из своје надлежности, БИА примењује одговарајуће оперативне методе, мере и радње, као и одговарајућа оперативно-техничка средства, којима се обезбеђује прикупљање података и обавештења ради отклањања и спречавања делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије, угрожавање безбедности у земљи и, у вези с тим, предузима друге потребне мере и радње на основу закона и прописа донетих у складу са законом.

2. У откривању, праћењу, документовању, спречавању, сузбијању и пресецању делатности организација и лица усмерених на вршење организованог криминала и кривичних дела са елементом иностраности, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих облика кривичних дела против човечности и међународног права и против Уставом утврђеног поретка и безбедности Републике, припадници БИА-е примењују овлашћења утврђена законом и другим прописима које примењују овлашћена службена лица и радници на одређеним дужностима министарства надлежног за унутрашње послове, у складу са прописима о унутрашњим пословима.

3. Када посебни разлози безбедности Републике Србије то захтевају, Агенција може да преузме и непосредно обави послове који су у надлежности министарства надлежног за унутрашње послове, на основу одлуке коју споразумно доносе директор Агенције и министар надлежан за унутрашње послове4.

2 http://www.bia.sr.gov.yu/delokrug-rada.htm3 Закон о Безбедносно информативној агенцији, Члан2."Службени гласник РС", бр. 42/2002. 4 Проф. др Владимир Кривокапић, Увод у криминалистику, Народно дело, Београд. 2008

4. Припадници Агенције овлашћени су да од државних и других органа, правних и физичких лица траже и добију обавештења, податке и стручну помоћ од значаја за разјашњавање чињеница везаних за обављање послова из делокруга Агенције.

5. Изузетно, на основу претходне одлуке суда, ако је то потребно из разлога безбедности Републике Србије, руководећи се принципима сразмерности и минимилизације, БИА може према одређеним физичким и правним лицима предузети одређене мере којима се одступа од начела неповредивости тајности писама и других средстава општења, у поступку утврђеном Законом о БИА и Закоником о кривичном поступку. ''*4

Друге обавезе Безбедносно информативне агенције такође су одређене Законом о безбедносно информативној агенцији и обухватају:

обавезу директора да два пута годишње подноси извештај о раду и извештај о стању безбедности Народној скупштини и Влади Републике Србије,

обавезу да се у свом раду придржава ставова Владе који се односе на безбедносно обавештајну политику,

обавезу да остварују сарадњу са другим субјектима безбедносно обавештајног система, као и другим надлежним органима и службама засновану на принципима стриктне поделе надлежности.

4 . ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

Организациона структура Безбедносно информативне агенције такође је одређена Законом о Безбедносно информативној агенцији. На челу агенције се налази директор којег поставља и разрешава Влада Републике Србије. За обављање безбедносних послова из делокруга Безбедносно информативне агенције образоване су посебне организационе јединице. На унутрашњу организацију и систематизацију радних места примењена су начела за унтрашњу организацију и систематизацију радних места у министарствима и посебним организацијама , осим ако обављање одређених послова не захтева другачији начин организовања.

''Директор Безбедносно информативне агенције је интерним упуствима ближе одредио поједина питања која се односе на унутрашње организовање и обављање послова и делокруга БИА.''5

4 Информатор о раду Безбедносно информативне агенције, стр.4. БИА,2008. Београд.5 Информатор о раду Безбедносно информативне агенције, стр.8. БИА,2008. Београд.

ОРГАНИЗАЦИОНА СХЕМА БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ5

5.ПРОПИСИ КОЈЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА ПРИМЕЊУЈЕ

Безбедносно информативна агенција у свом поступању примењује бројне прописе кои се односе на њен рад:

1. Устав Републике србије;2. ратификоване међународне конвенције:

Европска конвенција за заштиту људских права и слобода; Европсак конвенција о сузбијању тероризма; Конвенција УН против транснационаног организованог криминала; Конвенција о психотропним супстанцама; Конвенција о прању, тражрњу , заплени и конфискацији прихода

стеченим криминалом; Међународна конвенција о сузбијању финасирања тероризма; Јединствена конвенција о опојним дрогама.

3. Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије;4. Закон о Безбедносно информативној агенцији и уредбе донете на основу овог

закона; Уредба о начину евидентирања, обраде, чувања, коришћења, заштите

и достављања другим надлежним државним органима информација и

5 http://www.bia.sr.gov.yu/

докумената о пословима из надлежности Безбедносно-информативне агенције ("Сл. гласник РС", бр. 68/2002);

Уредба о службеним легитимацијама припадника Безбедносно-информативне агенције ("Сл. гласник РС", бр. 68/2002 и 82/2002);

Уредба о корисницима екстерних информација Безбедносно-информативне агенције и врстама едиција ("Сл. гласник РС", бр. 83/2004 и 52/2007);

Уредба о дисциплинској одговорности припадника Безбедносно-информативне агенције ("Сл. гласник РС", бр. 75/2006);

Уредба о одређивању безбедносне заштите коју непосредно врше Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција, Војнобезбедносна агенција и Војна полиција  ("Сл. гласник РС", бр. 12/2009);

Уредба о одређивању средстава за посебне намене за потребе Безбедносно-информативне агенције ("Сл. гласник РС", бр.21/2009).

5. Законик о кривичном поступку;6.  Кривични законик;7. Закон о полицији;8.  Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

организованог криминала;9.   Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне

злочине;10.  Закон о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за

кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године ("Сл. лист СРЈ", бр. 18/2002 и "Сл. лист СЦГ", бр. 16/2003);

11.  Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма; 12.  Закон организацији и надлежности државних органа у борби против

високотехнолошког криминала;13.  Закон о заштити података о личности;14.  Закон о одговорности за кршење људских права.

''Безбедносно-информативна агенција Републике Србије, обављајући своје законом утврђене послове, у потпуности поштује и друге позитивне правне норме Републике Србије, као и ратификоване међународне уговоре и општеприхваћена правила међународног права.''6

6 http://www.bia.sr.gov.yu/zakonski-okviri.htm

ЗАКЉУЧАК

На основу овог рада можемо закључити да безбедносно обавештајна делатност у Србији вуче дубоке корене и да се темељи на богатој традицији. Међутим та трдиција поред добрих вуче и лоше стране, јер један од сегмената те традиције је утицај на унутар политичка дешавања. Тако да смо имали случајеве злоупотребе служби безбедности зарад остваривања унутар политичких циљева и опстанка режима на власти.

Реформом служби безбедности прво је издвојена оружана јединица из сатава Ресора државне безбедности затим је основана нова Безбедносно информативна агенција која је први пут у историји издвојена од Минитарства унутрашњих послова. Тако да сад Безбедносно информативна агенција представлја посебну организацију Владе Рерублике Србије. Формирана је на основу Закона о Безбедносно информативној агенцији и у складу са Законом о основном уређењу служби безбедностије Републике Србије. Свој рад темељи на Уставу ,законима и другим правним нормама Републике Србије као и на основу ратификованих међународних конвенција и међународног права.

Свесна чињенице да, уколико жели да прати светске токове у развоју законске регулативе у овој области, мора бити спремна на стално прилагођавање будућег закона и подзаконских аката, како би се постигао пун ефекат реформи. Безбедносно информативна агенција данас представља модерну обавештајно безбедносну агенцију отворену за сарадњу на пољу међународне безбедности што доказује и недавном акцијом пресецања ланца међународне трговине наркотицима у сарадњи са другим агенцијама.

Чине се велики напори да Безбедносно-информативна агенција представља заштитни систем Србије и да се више никада не појави жеља да буде изнад народа и државе.

ЛИТЕРАТУРА

1. Проф. др Владимир Кривокапић, Увод у криминалистику, Народно дело, Београд. 2008.

2. Безбедносно информативне агенције : http://www.bia.sr.gov.yu/3. Закон о Безбедносно информативној агенцији, Члан2."Службени гласник

РС", бр. 42/2002.4. Информатор о раду Безбедносно информативне агенције, БИА,2008. Београд.