О УМНОЈ МОЛИТВИ – јеромонах Харалампије Дионисијатски

Разговори о умној молитви

По општем сведочанству свих који су старца упознали из близине, он беше обдарен ретким благодатним даром непрестане умне молитве. Несумњиво, могу да га окарак- теришем и као учитеља тог благословеног делања. Њего- во учење се није одликовало реторством и улепшавањима мудријашким досеткама.

Увек је било и биће људи који ће реторским говоран- цијама и мудријашким, извештаченим речима изазивати велико дивљење код слушалаца. Али уколико слушаоци од тих речи не задобију ни најмање духовне користи, то је |као да су они напунили салу само ваздухом.

Овај благословени старац је својим једноставним и не- |звештаченим речима успевао да се дотакне душа слуша- рвца, да пренесе и покрене измену деснице Вишњега, сва- 1Ко по мери пријемчивости свакога.

Као што стигох да кажем у другом поглављу, многи су |ћ од првог контакта и разговора успевали да понесу, не- > мање, неко више, пламен непрестане молитве.

Постоји мноштво разговора, колико насамо, толико и ^Саборима монаха, у нашем манастиру и ван њега. Сре- 4, има, макар и мали број, магнетофоном снимљених }вих беседа. Било би благословено дело да се у скори- 1 будуКности изда посебан том с разговорима, али и део 1ГОНИХ многобројних посланица, које је дуги низ година нгш својој духовној деци.

Од разговора насамо, као и од јавних, прилажемо као пример неколико одељака, с надом да ће благочестивом

читаоцу бити на духовну корист.

Разговор први

• Старче, изучавао сам књиге трезвеноумних отаца о

умној молитви. Покушао сам да применим то што они пи-

шу. Могу да кажем да сам имао духовне користи, али не

видим резултате попут оних које наводе свети оци.

• Колико времена се трудиш у молитви?

• Скоро две године.

• Две године, доста је то времена. Имаш ли неког руко-

водитеља да те саветује како да се молиш?

• Само ради тога био сам приморан да променим дво-

јицу духовника. Нажалост, не само да нису знали да ру-

ководе, него су ме истовремено обесхрабривали. Говорио

сам им: „Жедан сам да се научим умној и непрестаној мо-

литви." Одговарали су ми: „То није за нас, дете моје. То су

само свети успели да постигну. Они који су се латили да

их подражавају пали су у прелест. Знаш ли Символ вере'.'

Знаш ли Оче наш? Довољно је. Највише, хајде узми па про-

читај из скраћеног црквеног часловца још нешто пре спава

ња..." Такве ствари сам слушао. Коначно нађох духовника

који ми каза: „Читао сам и ја много о умној молитви, поку

шао сам, нешто сам постигао. Али, да будем искрен, немам

дар за руковођење другима. Е, али нећу ти забранити да сс

молиш. То је највећа прелест. Зналаца има макар на Снс

тој гори. Можеш код њих да одеш, ако се интересујеш да

узнапредујеш у благословеном делу непрестане молитнс,

да те они руководе." Сада ми је први пут да сам се удогто

јио доласка на Свету гору. Неки монах ми је препоручно

да дођем код вас. Молим вас да ми помогнете.

- Због тога, што чујем и од тебе, дете моје, и ја сам, на- жалост, разочаран у поједине духовнике. Бог да помилује твог последњег духовника. Он не зна, али макар не сече другога. Врло је исправно рекао. У прелести није онај ко изговара молитву (Госиоде ИсусеХрисше, иомилујме), не- го онај ко је не изговара, и још је горе ако спречава друге да је изговарају.

Не кажем, упознао сам и ја и исповедам многе који су почели да изговарају молитву па су пали у прелест. Али зашто су се опрелестили? Зато што нису имали водича. Онај ко мисли да му водич није потребан, у прелести је, егоистичан. Егоист и умна молитва, то су ствари супрот- не.

Такве прелеснике имамо чак и на Светој гори. Неки до-лазе код мене. Уместо да се исповеде и посаветују, циљ им је да ми докажу како су богоносци. Један ми скоро рече: „Ја сам, духовниче, задобио умну молитву." „О", рекох му, „то је радосна вест. Са којим духовником се саветујеш?" Он поче да се противи и да се гневи. „Ја", вели, „да идем код духовника? Ја сам у положају да држим наставу вама духовницима. Ја разговарам са самим Христом и Богороди- цом. Видим светлост, свеце итд." Чим му рекох да је све то сатанско, он се наљути и оде срдит.

Ето, дете моје, то су прелесници. Знам, опет, друге који су у почетку питали да науче молитву, али не могу да се ослободе сопствене воље. Својевољан човек и молитва су као дан и ноћ. Воља значи егоизам. Исход: уместо да нађу молитву, нашли су батине. Разочарали су се, прекинули молитву, и што је најстрашније, постали су највећи против- иици умне молитве. Демон би их опседао чим би видели иског монаха да врти бројаницу. Отимали би му је из руке и дивљали на њега као пси, вичући му да је у прелести. Исти монаси су долазили и причали ми. Схваташ ли сада како сатана окреће капу? Прелесник вређа онога ко се мо- ли, називајући га прелесником.

• Дакле, оче, заиста је тешко, по вашој причи, да се нау-

чимо умној молитви!

• У чину монашког пострига пише: „Трудом и болом се

постиже добро." Знаш ли шта значи задобити умну моли-

тву? Значи задобити самог Бога у себи. Доживљаваш га,

осећаш га, отварају се очи душе. Тим очима видиш Христа

у себи. Осећаш у себи благодатност царства Његовог. Раз-

умеш ли?

• Оче, ја верујем у то, али нисам достојан таквих ства-

ри. Покушао сам, напрегао сам свој ум са удисајем и изди-

сајем, као што оци пишу, али нисам могао да се концентри-

шем. Ум ми је путовао другде. Дошао сам и ја до момента

разочарења и помисли да ова молитва заиста није за нас.

• Бре, благословени, зар ти не рекох да само уз књигс

нема напредовања? Потребан је и духовни руководител..

Ти хоћеш одједном да достигнеш савршенство. Хоћеш од

мах да научиш технику са удисајем и издисајем. Још ћеш

доста хлеба појести док стигнеш дотле...

Али показаћу ти како да почнеш. Почећемо од слова Л Прва лекција је да молитву изговарамо устима гласпо, и то колико год можемо чистије и брже. Али пази, док мм изговарамо молитву долази сатана и убаца хрпу помислп и фантазија. Када почетник говори молитву умом, убацп вање помисли гуши молитву. Уколико, међутим, будсш изговарао устима што брже можеш, сатана неће стићи дл лако изазове одсутност разним помислима. Ма колико ум одлазио од смисла, имамо ухо које, хтело не хтело, чуц- шта уста изговарају. Наш ум има моћ да у исто времс п|>.1 ти две ствари. На пример: док нас двојица разговарамп, v истом тренутку ти чујеш и мотор који доле пролази, ими људе који поред нас разговарају итд. Чим будеш почп изговараш молитву, у твом уху ће брујати гласови, аутомо- били, и пре свега све фантазије које су ушле у тебе кроз твоје уши и очи у свакодневном животу. Поготово сада, када је свет спао на тако ниске гране, у граду у коме човек живи и прља своју унутрашњост кроз свих пет чула.

Ти имаш жељу да задобијеш умну молитву. Знаш ли шта значи чиста молитва? Знаш ли шта значи да се ум при- лепи срцу? Да сву прљавштину изнутра избациш и да се усредсредиш, да се прилепиш само за смисао молитве?

Да ли се све прљавштине тако лако скидају? Зашто смо ми отишли из света? Благодаћу Христовом ми и тамо стојимо на својим ногама. Али да би се ум очистио потреб-на је тишина - а не једном кашиком да скидаш а другом да товариш. Ноћу се бориш да избациш, сутрадан се поново враћаш на исто. Ако си дан провео у позориштима, игри и певању, тада, ако можеш, избаци увече утиске, да би могао мисто да изговориш макар једну молитву. Нећеш имати ми апетит за молитву.

Дакле, почињемо прву лекцију. Даћу ти ову бројаницу од триста, и увече ћеш бдети заједно с нама. Окренућеш девет бројаница, говорећи: Госиоде Исусе Хрисше, иоми- луј ме, и три: Пресвеша Бошродице, сиаси ме. Чим завр- шиш дванаест, тада поново изговарај од почетка. Сат вре- мена пре но што одемо на литургију, доћи ћеш код мене да Ми саопштиш своја постигнућа.

• Али, старче, извини, ја не могу да окренем ни двана-

[§ст бројаница од триста. Како ћу успети и више од тога?

• Ко ти је рекао да не можеш? Засад заборави то своје.

[Чинићеш оно што ти ја кажем, а после ћемо да разговара-

ЕМО. Ти сада још ниси за удисаје и издисаје. Изговараћеш

устима молитву колико можеш брже. У међувремену при- СИЛкшаћеш и свој ум, да би разумео шта изговараш. Тешко јр чч) постићи. Молитва са страхом Божијим доста помаже усредсређености. Не треба се молити формално и меха- нички. Разговарамо са Богом, нису то ствари за шалу. Ве- рујемо да је Он присутан и да нас чује. Ако се молитвом отворе очи душе, ти ћеш га и видети.

Прекјуче дође неки Циганин за милостињу. Он целог живота тако обилази и скупља. Не могу да га отерам. Он тако смирено моли, чак и пред ноге пада. С једне стране, схваташ да је преварант, с друге, не можеш да му не даш милостињу. Е, ако он ради материјалних ствари тако сми-рено моли, колико више ми то треба да чинимо ради ду- ховних ствари! Човек се сажали на другог човека и даје му милостињу, колико се више Сведобри Бог сажаљује и слуша оне који му се моле! Чини ми се да Христос на то мисли када у Јеванђељу каже да су синови овога света ве-штији од синова Царства Божијег.

Колико можеш, дете моје, са страхом Божијим умно припадај и ти, као Циганин, ногама Христа нашег. Још знај и ово. Ти си дошао из света. Још увек носиш свет са собом. Све слике које из света имаш у себи, све, лукави ће ти као филм приказивати у глави. Ти се држи молитве. Упорност, стрпљење и присила. Колико можеш, одбацуј било какву фантазију, и добру и лошу. Присили себе да, колико мо- жеш, разумеш само тих пет речи молитве (Госиоде Исусе Хрисше, иомилуј ме).

За данас је то прва лекција. Хајде да видимо јеси ли

схватио!

- Потрудићу се, оче, вечерас, као што сте ми казали, тј.

изговараћу молитву непрестано устима, а после ћу доћи

да вас видим.

- Да, дете моје. Нека ти је Богом просто. Учини тако.

Овај младић, дакле, пошто се после подне одмори у ке-

лијици, свеж и с великом чежњом постави почетак. Отпоче бдење с бројаницом од триста. Упркос својим сумњама, да није лако окренути дванаест бројаница, ипак његов језик као машиница непрестано понављаше кратку Исусову мо- литву. Како он сам исповеда, језик је молитву изговарао без потешкоћа. Најтеже беше задржати ум на смислу изго- вараног. На том пољу се одвијала заиста крвава борба. Ме- ђутим, у тој борби не одоцни Господ да укаже већ прву очи- гледну помоћ, али и да пружи доживљај Свог присуства.

Пошто су прве бројанице већ потекле, мало-помало до- ђе осетна сладост, изли се из грла и прилепи се језику и уснама. Ова сладост беше слична најслађој бомбони, с раз- ликом што се бомбона после пет до десет минута истопи, а ова се није топила, него се, штавише, сладост појачавала до ступња да су се божанске речи молитве с великим задо- вољством непрестано понављале.

Не прође ни сат времена, а он заврши дванаест броја- ница. Поче друга, трећа, па и четврта дванаестица. При крају четврте дванаестице, душа се неочекивано изли у су- зе славословља и благодарности. Већ се приближи час за подношење рачуна. Старчева радост беше неописива због успешне примене прве лекције.

- Само храбро, дете моје, идемо даље.

Овај младић остаде неколико дана, а потом се врати у свет. Наставио је да одржава везу са старцем дописива- њем, све док га божански промисао не призва у ангелски монашки ред.

Разговор други

Надаље прилажем збирку питања и одговора блажено- почившег мог старца, оца Харалампија, насталих у разго- вору са духовном децом и благочестивим поклоницима.

Пишање: Старче, ви који учите умној молитви, какво мишљење имате: да ли је она само за монахе или се тиче свих хришћана?

Сшарац: Из онога што свети оци пишу, али и из свог искуства, видим да је умна молитва за све хришћане. Али не и за јеретике, а још мање за иноверне.

• Говорећи да је умна молитва и за нас који живимо у

свету ви нас охрабрујете, али потребна нам је помоћ. Поку-

шали смо да применимо оно што пише у књигама, али нам

се учинило тешким.

• Наравно, тешко је. То дело не тражи само подвиг, тра-

жи и искусног воцича. Имате ли духовника?

• Имамо, старче. Он је добар, али не зна, вели, да нас

научи умној молитви.

• Нека буде. Има и горих ствари. Ако не знаш, реци:

„Не знам." Немој још и да сметаш.

Дакле, пошто имате исповедника, није потребно да вас исповедим. Ја ћу вам рећи како да изговарате молитву. Хришћанин крштењем прима у себе благодат, прима у се- бе Христа. Међутим, када сагреши, он одгони благодат. Грех нас, као какав зид, одваја од Христа. Дозиваш: „Госпо- де Исусе Христе...", а врата затворена. Покајањем и испо-вешћу грех пада - зид пада. Човек се изнова измирује са Богом.

То је, на пример, као када имаш пријатеља за госпо- дара. У једном тренутку нешто му скривиш и покваритг односе. Али шта сад када ти је неопходан? Хоћеш-нећеш, смирујеш се и чиниш му поклон. Пошто си се измирио, та да имаш и смелости да му кажеш: „Пријатељу, молим тг, учини ми једну услугу." Зар пријатељства ради неће да iv послуша? Колико више слуша Христос када се човек измм ри с Њим.

- Ах, старче, добра је исповест, али свет нас не пуш т;\

да се спасемо. Одлазиш са исповести, опет видиш исто, чу

јеш исто, саблажњаваш се, гневиш се, завидиш, осуђујсш...

- Не говориш исправно. Христос је казао: „Ако те око

саблажњава, извади га." Није рекао да извадиш другоме

око. Угледаш ли неку жену непристојно одевену: она не-

ка гледа своја посла, а ти своја. „Извади око", то значи да

спустиш поглед доле, да не будеш радознао. Ако си толико

слаб да ни то не можеш да учиниш, тада не криви друге.

Реци: „Тешко теби, јадниче, сладострасниче, блудниче. Зна-

чи грех ти се допада!"

То је једна вежба. Видиш колико здравоумља имаш у се- би. Савршен човек гледа и не саблажњава се, подвижник, колико може, избегава поводе.

Раслабљени сам улази у дом греха и после... други су криви. Оправдања... као Ева.

• Старче, благодаћу Христовом, трудимо се донекле,

избегавамо колико можемо, али је немогуће да се не испр-

љаш у друштву.

• Ех, када живите дајући поводе следи речено. Управо

смо зато ми и напустили овај свет. Могу вам рећи да сам

благодаћу нашег Господа Христа и у свету духовно опста-

јао. Међутим, тиховање има другачију драж. Када се мо-

лим скупљају се све слике из протеклог дана и одвијају ми

се у уму као филм. Ако си чуо безобразан и прљав говор,

ако су очи нешто виделе итд., тада све то долази и стоји

као препрека молитви. Али управо је то разлог више који

приморава да непрестано говорите молитву и у свету.

Сећам се да сам често имао велика искушења у свету. Чак је нечастиви поставио зле жене да ме изазивају на грех. Али сачувала ме је ова кратка молитва: Госиоде Ису- се Хрисше, иомилуј ме. У нужди још можеш да призовеш и име пресвете Богородице из све душе: Пресвеша Бошро- уице, сиаси ме. Понекад осећаш потребу да додаш и своје рсчи: „Господе мој, Богомајко, похитајте брзо, помозите, у оиасности сам", итд.

Из мог малог искуства у свету видео сам да ово мало оружје, молитва, штити од свакога зла. Зли људи нас ве- жбају. Гурају нас више ка Господу нашем.

• Ја, старче, имам други проблем. Веле свети оци да

иза злог човека треба да препознаш ђавола. Сатана којег

он има у себи изазива и тебе да га прокунеш, да га псујеш,

удариш, да би и тебе уловио.

• Мој старац је говорио да се зло злим не исправља. То

је велико искушење. И ту је потребан подвиг. Треба да чи-

нимо оно што је Христос рекао: Блашсловише и молише

Св... (Рим 12,14; Мт 5,44: Лк 6,28). И тај ЗаО ЧОВ6К НЗ СИЛу Т€ Гура

Христу. Рећи ћеш: „Господе мој, опрости му, не зна шта ра- ди, просвети га. Изагнај злог демона, да би спознао своје грехе."

Затим се враћамо молитвици, да бисмо задобили сна- гу. „Господе Исусе Христе, помилуј ме" - то стално пона- вљамо.

• Старче, могу ли јавно нешто да исповедим? Често го-

ворим у себи: „Море, ударићу га у главу, да га оборим на

земљу, па нека идем у затвор."

• Ето! Видиш где те сатана гура! Да идеш на суд, у за-

твор, а породицу да препустиш на милост Божију. Не, дете

моје, немој да га слушаш. Нечастиви жели твоју пропаст.

Слушај оно што Христос говори и изаћи ће на добро. Уз

твоје добро владање, или ће се то исправити, или ће Хри-

стос изнаћи решење. Довољно је да се и ти и твоја жена из

душе молите и да се, наравно, редовно причешћујете, како

би се душе ваше снажиле.

• Каква молитва, и какво свето причешће у овако ло-

шем стању!

• Утолико више, баш зато што смо у лошем стању још

више нам треба молитва и свето причешће.

• Али старче, и свештеник и сви људи знају да не гово-

римо, како да се причестим?

• Ако то зависи од тебе, наравно да не можеш да се при-

честиш. Али ако зависи од другога, тада си ти слободан.

Пробај и да разговараш с њим и да се измириш. Ако неча-

стиви учини да отврдне, те он не буде говорио с тобом до

краја живота, шта ће, дакле, онда бити? Хоћеш ли и умре-

ти непричешћен? Где то има?

Потруди се ти, дете моје, колико можеш. Уколико сво- јим добрим начином успеш да задобијеш тог човека, знај да си извадио душу из чељусти сатане. Твоја плата ће 5и- ти веома велика. Ако ти не будеш могао, моли се да га Бог, који је силан, уразуми.

- Старче, мало је тешко то што говорите; ипак, покуша-

ћу да применим.

- Бог те благословио, дете моје. Потруди се, и ја ћу се

потрудити заједно с тобом. Напиши ми имена чланова сво-

је породице. Напиши и име тог момка који вам се меша.

Да се сви помолимо, па шта Бог да.

Заиажање иисца:

Чим је сазнао да ће се издати књига о старцу Харалам- пију, горепоменути брат поверио ми је записани разговор, истовремено ме уверавајући да је, пошто је следио стар- чев савет, од тада, мало-помало, све дошло на своје, по бла- гослову.

Са својим суседом се толико измирио да су се сада и окумили (на крштењу), а у његовој кући владају молитва, љубав и мир.

Из личних разлога он за сада не жели да његово име буде објављено.

Уопште о молитви. Сведочанства старчеве духовне деце

Блаженопочивши старац је сматрао да су неке ствари неопходне, као предуслов, за напредовање монаха.

Прва је послушност, а друга доследно обављање духов-них обавеза, тј. установљено келијско правило, молитва на- само и редовно учешће у заједничким богослужењима.

Будући да многи, погрешно схвативши, мисле да се ду- ховни подвизи тичу само монаха, блажени старац је свагда изричито наглашавао да се они тичу свих хришћана који се труде, по мери њихових сопствених снага.

Старац је према клирицима био строг, у тој мери да је одбијао да исповеди свештенике који нису свакодневно обављали установљене службе, макар и не било народа у храму. Говорио је да свештеник, као пастир, молитвом стражи над својом паством. Онима којима није било могу- ће да долазе у храм препоручивао је да свакодневно у сво- јој кући читају поредак богослужења дневног круга, али да осим тога литургишу и другим данима а не само неде- љом, уколико је могуће.

Могу да кажем да у свету има још јеромонаха, његове духовне деце, који, подражавајући свога учитеља, служе свакога дана преко целе године.

Онима, међутим, који су се посветили делу умне моли- тве препоручивао је да део богослужења или пак цело бо- гослужење замене бројаницом, непрестано понављајући најслађе име Господа Исуса Христа. Није мали број њего-ве духовне деце која су заблистала у делу умне молитве, и на Светој гори и ван ње.

Да не би неко немаран помислио да ове ствари данас не бивају, посебно у свету, нарочито подвлачим да позна- јем конкретне личности које су старчевим учењем успелс свакодневно да се моле, „од раног јутра , по три-четири сата, не рачунајући вечерњу и друге молитве. Познајем та-кође

браћу која старчевим благословом и учењем стекоше навику да непрестано понављају молитву, било умно, би- ло шапатом.

Има читавих породица које, макар два пута дневно, вр- ше у кући заједничко богослужење и обавезно повечерје и акатист.

Знам много њих који су успели да навикну децу на мо- литву, тако да су и телевизор избацили из куће, као пре- преку духовном напредовању. У вези с извитоперењем и пропасти која долази од телевизора неки брат нам говора- ше следеће:

„Није довољно што преко телевизора неодговарајућим садржајем кваре нашу децу, него, штавише, растурају је-динство и топлину породице. С толиком чежњом се вра- ћам са посла кући да се коначно мало обрадујем породи- ци. Погледам, и шта имам да видим! Један на једном кана- лу гледа Микија Мауса, други фудбал, а емитују понекад и огавности сваке врсте. Загађују и децу и одрасле. Поми- слих да је једино решење да искључим телевизор. Али са- да се бојим за децу. Ако се успротиве, може да нас снађе још горе. Ако изађу из куће и изгубим контролу, биће са-чувај Боже. Ако се уплету с дрогом, расипништвом итд., потпуно ће пропасти. Да Бог помогне руком својом."

Бол овога брата је општи бол. Блажени старац је ради тога саветовао родитељима да децу, колико могу, одмале- на навикавају на молитву, исповест, одлазак у цркву, че-сто свето причешће, пост, али и на практичне врлине: по- слушност, поштовање, рад, учење. На тај начин деца сама постају богоучена, смирују се, послушна су родитељима, пријемчива када их саветују и лако их је убедити да теле- визор штети.

Старац је тај дух узгајио у многим породицама у то-ликој мери да су деца чезнула када ће отац да се врати с посла да би сви обедовали уз молитву, пре и после јела, а после да прочитају повечерје и акатист Пресветој Бого- родици. Затим, пошто се поиграју и порадују са оцем, уче школско градиво, да би касније легла да спавају. па ујутро у своје време устала да се помоле и оду у школу. Е те поро- дице су благословене и срећне.

Ипак, докле год носимо тело и у свету обитавамо, као људи, млади и стари, потпадамо под разне измене, било набоље или нагоре.

Једанпут се неко старчево духовно чедо пожали да је једно од троје његове деце, Јанакис, премда је до петнаесте године напредовало врло лепо у духовном животу и ника- ко није

одсуствовало из цркве, мало-помало почело да се удаљује, а што је најгоре, да суботом увече остаје до касно са друштвом. а дању да спава до подне. Старац га охрабри говорећи:

• Када јеванђелско семе падне на тло, не искорењује се

тако лако. Твоје дете сада пролази кроз искушење. У њего-

вим годинама одвија се сурова борба материје са духом.

За сада тас нагиње ка материји. Ово значи да Бог иште

нешто више од родитеља. Својом молитвом ви ћете додати

тег на десни тас свог детета, да би се поново уздигло висо-

ко. Тако је то. Допуњавамо један другога у ономе у чему

заостајемо. Изговараш ли сваке вечери молитву коју сам

те научио?

• Да, старче. Сада још и више. Али сада, у искушењу с

дететом, шта да говорим?

• Које молитве читаш?

Читамо свако вече, супруга, ја и остала деца, понекад

дође и Јанакис, повечерје са акатистом. Сада заједно са же-

ном одлучих да придодамо и молебан Богородици. Ујутро устајемо два-три сата пре но што одемо на посао и изгова- рамо молитву уз бројаницу, као што си ме научио.

• Море, Бог да те благослови. Јанакис ће те учинити

богоносцем. Да ли можеш и више да се молиш, или ти је

тешко?

• Не, старче, побогу. То ми је баш утеха. Пошто изго-

варам два-три сата молитву, и у себи и устима гласно, на

крају не могу више. Почињем да јецам. Падам на земљу и

вичем оно што ме Христос просвети. Често ме вуче да све

време говорим: Јанакиса мог, Христе мој, Јанакиса мог,

светлост моју, молим те Христе мој, Јанакиса мог." Пошто

вапим и исплачем се довољно, миран одлазим на посао,

са унутрашњом надом да Бог неће оставити дете да се из-

губи.

• Е, зар ти не рекох да ће Јанакис да те доведе у ред?

Знаш ли колико таквих случајева имам, где су родитељи

поводом неког искушења научили сами да се моле, и по ре-

ду и стрпљењу и друге су задобили? Да ти испричам један

случај да се задивиш?

Једанпут, док сам био у Новом скиту, нека жена ми на-писа писмо. „Оче Харалампије, молим те, помоли се за мог мужа. У последње време касно се враћа кући, и не само то, него се и према мени ружно понаша. Сумњам да се не- где уплео и бојим се. Развешће се од мене, а имамо двоје деце."

Почео сам да се молим за све њих на литургији и на бро- јаници. Написао сам и жени: „Договорено, али молићеш се и ти. Ми овде бдијемо осам-девет сати сваке вечери. По- труди се и ти, колико можеш." Написао сам јој и како да изговара молитву и акатист Богородици сваког дана.

Не одоцни да ми одговори: „Чиним све што си написао. Од првога дана осетих у себи велико растерећење. Сада се ме секирам. С поверењем сам све препустила Богу."

Не прође неколико дана, стиже друго писмо. Пре но што одговорих стиже и треће, па четврто писмо, итд. На крају ми пише: „Ах, оче Харалампије, како је живот сладак уз нашег Господа Христа! Да сам знала да постанем мона-хиња! Али и сада, да немам мужа и децу! Долази ми и ми-сао: 'Ма и кад би

одлучио да ме остави мој муж, како би то добро било. Живела бих, макар и у кући, као монахиња.'"

Написах јој: „Појмила си донекле како је леп монашки живот. Али засад не размишљај о таквој ствари. Јеси ли се удала? Сада ћеш носити крст брака. Настави да се молиш, па шта буде воља Божија, Он зна да среди ствари."

Не сећам се шта је било посреди када прекинусмо до- писивање, али докле је писала напредовали су и она и деца њена. На крају, када би њен муж долазио раније из ноћног живота, жалостила се и говорила у себи: „Зашто си ми ноћас дошао рано и покварио ми дружење са мојим Господом."

Видиш како Господ Христос преокреће ствари, када же- лимо? Христос тражи повод у некој болести, случају, у не-ком искушењу, не би ли нас све привео себи. Да си видео када су нас Бугари заробили, каква чиста молитва, какве сузе, каква посвећеност! (Старац са себи својственим ху- мором рече:) Док нас нису отпустили, замало сви да поста- немо богоносци!

Неко од браће, чувши разговор у вези с поменутом же- ном, упита старца:

• Старче, шта је било са мужем те жене?

• Док смо се дописивали, још се није био покајао. Ве-

рујем, међутим, да се нешто догодило. Та жена је имала

велику молитву. Не може другачије, њена молитва ће га

кад-тад додирнути.

Кратко изложење о умној молитви у виду писма

Још док је наше братство обитавало у великој хилан- дарској Буразерској келији, блаженопочивши старац се, осим што је исповедао и усмено поучавао, дописивао са великим бројем своје духовне деце.

Та писма су веома значајна и надам се да ће у одређено време бити издата, било на иницијативу св. манастира Ди-онисијата, било старчеве духовне

деце, на изграђење наше браће која се боре, а посебно оних који се баве благослове- ним делом умне молитве.

Од свих писама, у наставку прилажем у деловима три писма која се тичу брата који се труди у свету. Текст је, посредством треће особе, уобличен у питања и одговоре, тако да је ово писмо задобило изглед кратког изложења. фрагментарни избор уопштава тему, не би ли поцрпли ду- ховну корист сви који се труде, колико монаси толико и браћа наша лаици.

Писмо

Драго ми чедо у Христу Н.

Радујте се у Господу.

Примио сам писмо од тебе и особито се обрадовао тво- јим питањима и интересовању за умну молитву.

Покушаћу да ти одговорим, из личног искуства, од оно- га што сам сам окусио, колико се удостојих у време док сам живео у послушности, под руководством мог светог старца Јосифа, и у друго време, док сам се сам подвизавао, али и касније, у монашком братству.

а) Питаш да ли је умна молитва за све хришћане или само за монахе.

Из онога што свети оци пишу, али и из свог искуства као духовника, могу рећи да је умна молитва за све хри- шћане. Али није ? подразумева се, за јеретике. Утолико ви- ше није за људе друге религије. Да ти објасним и зашто. Пре но што се крсти човек нема благодат, коју је Адамо- вим преступом из себе изагнао. Светим крштењем благо- дат поново долази у нас. Како је могуће без благодати кр- штења обрести Бога у себи?

Али и сам метод који користе иноверни је прелестан.

Посети ме скоро један наш (Јелин) из Немачке. Затра- жио је да разговарамо о умној молитви, те га примих. Он ми рече:

• Ја сам, оче, мистик, као и ви.

• Бре, рекох му, где си се ти научио мистицизму?

• Годинама живим у Немачкој. Тамо сам упознао и дру-

ге религије. Оне су у многим стварима сличне нашој. Нај-

више ми се свидело то што се они тамо концентришу на

молитву. И што је значајно, падају у екстазу и имају визи-

је, као апостол Павле.

• Бре, рекох му, држи се даље од њих. Не веруј, у пре-

лести су.

- Не, оче, и ја сам се бавио, и сам имам искуство.

Упитах га, не зато што сам поверовао, него из радозна-

лости:

• Хајде реци ми какву то самоконцентрацију примењу-

јеш?

• Седим на поду прекрштених ногу, окренувши главу

ка небу. Тада сам схватио да сав свет верује у истог Бога.

Хиндуисти се моле свом Богу; будисти исто. Ми можемо

да се молимо Христу.

• И како се молите, ако смем да питам?

А, вели он, ту је тајна. Ви то не знате. Почињеш да

замишљаш у уму како летиш до неба, како видиш апђг ле да лете. Видиш златне палате, светлост, блистање итд. и на крају видиш Христа, свог у светлости, како седи на огњеном трону. Сви концентришемо пажњу на то што за- мишљамо.

• Бре, прелесниче, рекох му, ти ћеш тако да изгубиш и

своју памет; тако ли се моле?

• Чекај да се задивиш, па онда суди. Пошто присилимо

своју уобразиљу колико можемо, хоп, излазимо из те сфе-

ре. Затим, све то што замишљамо почињемо да видимо.

Знаш ли шта значи видети Христа, анђеле, свете и много

других дивних ствари!?

Рекох му:

• Хоћеш ли, дете моје, да ме саслушаш? Мани се све-

га тога да не би изгубио и своју памет. Да бисмо обрели

Христа у себи, ми фантазији затварамо сва врата. фанта-

зијом отвараш сва врата сатани. Читаш ли Свето писмо?

Верујеш ли да нечастиви има моћ да се прикаже као анђео

светлости, или чак и као сам Христос?

• Ма, ти не верујеш? Рекао сам ти: ми Христа видимо

очима, а не у сну. Чак сам једанпут видео и Буду. Он је ве-

лик, али не као Христос.

Мени га би жао, те му рекох:

• Бре, дете моје, штета. Сатана те исмева. Изгубићеш и

своју веру.

• Не, не, оче, не верујем ти. Не слажемо се.

Он отиде и настави да понавља сам за себе: „Не, не слажемо се. Немају калуђери монопол на Бога", и друго. Чујеш ли, чедо, колико заблуда (прелести), и колико опа-сности има.

Дакле, љубљени, када се хришћанин крсти, кажемо да он у себе уноси божанску благодат, да уноси у себе Хри- ста. Но он га грехом поново изгони ван. Христос и грех су ствари супротне.

Немогуће је стога обрести Бога у себи све док пред нама стоји грех као зид. Срећом, Црква има одговарајући лек, како би се тај зид срушио. То је покајање и исповест.

Долазе многи и интересују се за умну молитву. Ми им прво кажемо: „Јеси ли се икада исповедио? Причешћујеш ли се? Живиш ли хришћански?" итд. Уколико каже да, иде- мо даље. Уколико каже не, да не губимо речи без разлога.

Прво, дакле, чедо, постављамо почетак покајањем и ис-повешћу. Затим пратимо савет једног одговарајућег учите-ља умне молитве.

Што се тиче питања да ли световњаци могу да изгова- рају умну молитву можемо рећи: могу да изговарају моли- тву, независно од тога колико ће узнапредовати. Имамо изузетке међу световњацима, који су узнапредовали више од нас монаха. Али то су изузеци.

Иначе, када би било лако у свету, не би било потребе да одлазимо у манастире и планине. Христос у Јеванђељу говори Марти: Бринеш се и узнемираваш за мнош (Лк

10,41).

Световњаци су као Марта. Сви који живе хришћански служе Христу, али више у материјалним стварима. Пра- ви монах је као Марија, која седи крај ногу Његових. Она ужива у слави Његовој. Постаје пријатељ са Христом, по-

пут Лазара, и као пријатељ има и посредништво. Има сме- лости да заиска шта хоће.

Имамо, међутим, случајеве световњака који више личе на Марију, али и монахе који не личе ни на Марту.

Исповедам један брачни пар из Солуна. Толико су до- следни да сам им се задивио. Њихов дом личи на мана-стир. Жена је стално у кући. Излази ван само у куповину и за друго шта неопходно. Имају троје деце. Чим деца оду у школу, а муж на посао, она седи сат-два изговарајући молитву. Затим устаје. Почиње кућевне послове, а у међу времену молитва, као машина, ради непрестано, понекад устима, понекад умом.

Чим се муж врати са посла, одмах се пресвлачи и одла- зи на молитву и читање.

Том реду навикла су се и деца. Чуј шта ми недавно на- писа мајка њихова: „Наша деца су се научила да молитву изговарају и у школи. Када се врате из школе, ја сам већ све послове завршила и јело спремила. Поново одлазим до места за молитву. Деца ме радознало питају: 'Шта радиш тамо, мама?' 'Молим се Господу Христу да нас чува.' 'Ма- ма, да ли можемо и ми с тобом да се молимо?' 'Наравно, децо моја. Христос вас воли и жели да разговарате с Њим.' Тако, дакле, то нам је обичај: да се по подне сви заједно мо- лимо петнаест-двадесет минута а затим да ручамо.

Када се отац увече врати, седимо сви заједно. Понекад заједно читамо црквене књиге, понекад им причамо дога- ђаје из књига које сам прочитала.

Понекад се задеси неки странац, те нам мало пореме- ти ред; ипак, већина нас је упознала, те или долазе да чују неку душекорисну реч или иду код других својих пријате- ља који им одговарају по размишљању.

Увече време које претекне користимо за молитву и чи- тање.

Недељом сви породично идемо на литургију и приче- шћујемо се. Благодаћу Господњом и наша деца су се прила- годила и следе нас без проблема. И поред тога што њихо- ви школски другови не посте, они се, срећом, не поводе за њима."

Завршавајући, ова облагодаћена жена пише:

„На овај начин тече наш живот. Премда имамо много искушења од зависти и непријатеља, ипак осећамо да у на-шем дому царује Христос и ми смо веома радосни и срећ- ии."

Ето, чедо, једног примера из света да би схватио да Бог није пристрастан. Он своју благодат даје свуда. Међутим, у свету је врло тешко узнапредовати у већој мери.

Као први стадијум, учимо се да непрестано изговара-мо устима: Госиоде Исусе Хрисше, иомилуј ме.

Колико можемо, изговарамо молитву гласно и што бр- же. Пошто је почетник нејак, нечастиви покушава да му замагли ум различитим фантазијама. Овде желим да ве- ома обратиш пажњу. Када се молиш, изгони машту свом снагом својом. Чак и ако ти се учини добром, одбаци је далеко од себе. У њој сатана крије свој реп. Само се труди да схватиш то што изговараш. Ништа више.

Замисли, на пример, како некога опкољавају у кући да би га опљачкали. Шта му је чинити? Приморан је да зове из све снаге: „Упомоћ, упомоћ, у опасности сам, разбојни- ци, упомоћ..."

Тако почетник дозива брзо (понекад и наглас); Госиоде Исусе Хрисше, иомилуј ме... Пресвеша Бо1ородице, сиаси ме.

Исповедам монахе који ми веле да их нечастиви напа-да телесним и другим испразним фантазијама. Е то је по-стао разлог да нађу чисту молитву, јер су принуђени да призивају из све снаге.

Има и других, који и отворено, по допуштењу, виде по- дивљалог сатану, како их страши стравичним изгледом, удара, чак и за врат хвата, не би ли спречио изговарање молитве. Он веома много дрхти од имена Христовог. Да видиш тада како се бројаница од триста за минут окренс, и то тако чисто да сав ум бива упијен Христом.

Један монах ми исповеди да га сатана притиска у срцу док изговара молитву. Осећао је као да то беше притигак неке стене. Буквално га је гушио до степена да ни устима ни умом није могао да се моли.

Он се досети да се прекрсти. Истог тренутка нечасти- ви му свеза обе руке, тако да не могаше да их помакне. Ме- ђутим, шта га Бог просвети? Својом главом он изобрази знак крста у ваздуху. То беше то. Одмах сатана попусти груди и руке и постаде невидљив. Истог тренутка калуђер поче умно, брзо и чисто, да изговара у себи молитву. Када ми је то исповедио, рекох му: „Дужан си сатани за услугу што те је научио молитви. Сада се труди да је задржиш."

Умна молитва се зове и срдачна. Питаш да ли и усмена молитва може да се зове срдачна.

Ако није чиста, молитва, ни умна ни усмена, не може да се зове срдачном.

Срдачна молитва је она молитва при којој срце дослов- но прогута ум. Тада и бомбе да падају, и кућа да гори, ум не мисли да изађе из срца, макар човек био у опасности и да изгори.

Прочитај житије свете Ирине Хрисоваландске да би схватио. Сатана јој је запалио одело и тело јој је горело, док је она стајала непомична као свећа, лебдећи.

Ради се о правој молитви, која се као муња пролама небом и стиже до престола Божијег. И не отварајући своја уста, Мојсије чу Бога где му говори: Зашшо вичеш к ме- ни? (Изл 14.15) Значи да је крик изнутра излазио, и да је он као муња прострелио небо срцем својим.

Што се тиче усмене молитве почетника, она је поме-шана са другим помислима, те није чиста. Како ће се онда звати срдачном? Али и устима изговарана молитва често је срдачна. То подразумева Давид када говори: Из дубине заваиих (Пс 129,1).

Када Хананејка мољаше Христа за своје дете, говора- ше устима својим: „Помилуј ме", али из дубине душе. То је била срдачна молитва. Када је ум,

дете моје, упијен у Бо- гу, тада се молитва назива срдачном чак и када је устима изговараш, јер излази из дубине срца. Срце и ум сједињују се са Богом.

Друга неопходна претпоставка:

Да би био слободан за подвиг умне молитве, неопход-но је да твоја савест буде чиста према свима.

Живиш, на пример. у неком манастиру са педесет мо- наха. Дужан си да их све успокојиш, уколико ти полази за руком. Ако четрдесет деветорицу успокојиш, а једног презреш, тај један превагне, тако да молитва не напреду- је. Он стоји као препрека. Понекад је крив други, али не чини метанију. Уколико желиш да у молитви обретеш Бо- га, ти ћеш примити кривицу на себе. Затражићеш опро- штај. Молићеш се на бројаници за њега. Чинићеш шта год ти падне на памет како би га умирио. Ако он има демона и избегава те, тада ћеш нужно бити дуготрпељив. Имамо неке које савлађује демон зависти и помућује им разум. С њима не можеш да се споразумеш. Међутим, ми имамо обавезу да их љубимо и да макар једну бројаницу окрене- мо за њих.

Ти живиш у свету. Буди савестан и исправан према сви- ма и код куће и на свом послу. Избегавај оне који могу да ти нашкоде. Само пази да пред њима не показујеш особито пријатељство према другим људима. Обратиће пажњу на то, а после ћеш муку видети.

Пишеш да понекад осећаш бол у грудима који ти доно- си тескобу и гушење. На то, дете моје, обрати велику па-жњу. Један је бол од жеђи за молитвом, а други произлази од неког повода и неуредности.

Јеси ли приметио некада када одоцниш са јелом како се стомак буни и боли? Исто је и с душом код оних који су је навикли на духовну храну. Мени се то врло често де- шава. Уколико ме задесе бриге и невоље, те се не усредсре-дим у одређеном часу на своју молитву, моје срце осећа то лики бол, толику жеђ, да страдам и прдносим. премда ме нико не дира. По неопходности хитам у собу. Спуштам ум у срце, управо тамо где боли. Задржавам дах колико могу, са слашћу у грлу изговарајући молитву. Сто и двеста пута могу да је изговорим у једном даху.

Ма толико много пута ћеш рећи: „Је ли могуће?" Шта, зар ћемо лагати? Тако брзо и тако чисто да се ум приле- пљује у дубине срца. Тај бол се наставља. Ум и срце се вео- ма жалосте због задржавања даха. Међутим, душа то иште. После велике присиле и бола, долази преливање. Душа се излива у најслађе сузе. Осећа присуство Господње у себи. Долази толика љубав, толика чежња, толика љубав према Христу и Пресветој Богородици да за највећу радост у том тренутку сматраш то да ти одсеку главу за Христа. Тада сам схватио колико је мучеништво било пријатно светима. Они су читаво своје биће дали Христу, и зато је у њима стално владала снажна љубав.

Понекад, опет, душа у себи осећа бол и када није лише- на молитве. То значи да треба више да присилимо себе у молитви. То је најава да нам долази неко искушење. Зато треба добро да се наоружамо. Понекад, међутим, значи да неко други има потребу за молитвом. Наравно, када неко узнапредује у науци молитве, он то зна. Када ја то препо- знам, почињем молитву за неколико њих за које знам да имају потребу. Када дођем до конкретне личности која посебно иште помоћ, тада се душа спонтано излива у ва-треним сузама. Тада срце смекшава, нестаје бол и душа се испуњава љубављу према Богу, али и према брату који је тражио помоћ.

Потом, потврђује ти се и од њега самог. Он исповеда да је у том часу заиста имао велику потребу. То ми се де-сило више пута. Тај бол се веома појачава код правих под- вижника, када постоји општа потреба у Цркви, у држави, или уопште у целом свету. Говорио ми је мој свети старац (Јосиф) да се у време почетка Другог светског рата у њего- вом срцу распламсао такав бол, такав пламен, да је личио на пламен камина. Био је приморан да напусти све и да се даноноћно интензивно моли, као никада раније. Схватио је да се нешто озбиљно дешава. Убрзо је дошла вест о ра- ту. Ах, тај пламен молитве мога старца, када би знао коли- ко младића је спасао од метака!

Рекосмо, међутим, да имамо и бол друге врсте. То је бол неуредности и искушења. Ако ти се некада деси, из непажње или по демонском дејству, да ражалостиш неког брата, припази на то. Чим он у себи почне да ти замера, од- мах у грудима својим осећаш бол, помешан са пометњом и узнемирењем. Ако ниси у праву, похитај одмах, начини метанију, затражи опроштај. Умекшај срце другога ако же- лиш да Бог умекша твоје срце.

Понекад и када имамо право на својој страни други ми- сли да смо криви. Чак и у том случају учествујемо због демонске нестабилности другога. И опет ћемо начинити метанију. Хтели не хтели, преузећемо на себе погрешку, уколико желимо да нам се душа умири. Бог да нас сачува да нам

се неки ђавоимани не замери. Ту треба да будеш ве- ома снажан да би изашао на крај.

Мени се речено десило када сам био почетник, и муку сам видео. Био сам у праву, и метанију сам начинио, а он насрну да ме псује. Кувао сам у себи. Потрчах код старца на исповест. Старац ми рече: „Пази да не будеш исмејан и отвориш уста да му одговориш, готов си. Т>аво кога он има у себи чека да отвориш уста, хоће једну реч да извуче од тебе да би ушао у тебе. Шта ћеш тада пропатити! Не бој се, молићу се и убрзо ћеш се умирити." Заиста, одмах се умирих. Али за то сам дужан свом старцу, иначе претила ми је опасност да паднем у очај.

После свега што написах о овој теми испитај сам себе и видећеш одакле долази сваки бол у теби. Само пази. За- тварај се, колико можеш, у себе, да не би никоме давао по- вода.

Питаш зашто ти препоручујем да молитву изговараш усправно, док у светоотачким делима пише да се боље усредсређење постиже седећи на столичици.

Столичица је добра, али није за тебе. Нити је за мене који се ближим старости. Примећујем: када се стојећи мо- лим, молитва тече брзо и чисто. Доноси умиљење, сузе, сагледавање и друго што сада не можеш да разумеш. Из груди много пута избија такав миомирис да чак и келија миомирише. Исто се дешавало и старцу Арсенију. Јеси ли видео тог старчића? Када би знао какву он благодат има! Много пута, у тим годинама, осећа тако велику сладост и јак миомирис док се моли да се заборавља и стоји усправ- но сатима. Са о. Продромом се дешава супротно. Премда је млад, када се умори од стајања, ум му се замагљује. Се- дећи, међутим, на столичици тако много се усредсређује на молитву да се дешавало да достигне и до иступљења.

Зато ти поново наглашавам да је неопходно потребан одговарајући руководитељ. Да би млади могли да се усред- среде, као прво неопходно је да укроте тело: трудовима, метанијама, постом, по могућству и усправним стајањем, колико је могуће. Пробај сам да би видео разлику. Што се клечања тиче, понекад се клечи из велике скрушености. Када подвижник очима душе своје угледа Господа, осећа потребу да приклони колена. Колена клецају, не може да издржи. Пада пред ноге Господње. Али пази, јер и нечасти- ви доста пута изазива клецање колена, да би донео немар и сан.

Када се умориш од стојања, добро је, уместо да лепо седнеш, да читаш молитву наизменице стојећи и клечећи, понекад и седећи. Када немамо снаге, Бог нас разуме и ако стојимо и клечимо и седимо; чак и лежећи на кревету мо- жеш да се молиш. Када, међутим, имаш телесне снаге. не- частиви се не шали, одмах доноси немар, замагљење ума и сан. Многи подвижници чак и док ходају уобичавају да изговарају молитву не би ли победили немар и сан.

Пишеш да молктву изговараш наглас неколико сати. Али дешава ти се нешто као окретање унутрашњости. Ву- че те да затвориш уста, да је у себи изговараш умом.

То је знак малог напретка. Када дуго времена призи- вамо устима, примењујући присилу како бисмо схватили изговорено, мало-помало молитва улази у срце, долази окретање ка унутрашњости, грло се гуши, уста не могу да изговарају. У међувремену стежемо ум, задржавамо дах колико можемо да издржимо и изговарамо молитву коли- ко год чистије можемо. Ако би успео да постигнеш чисту молитву и да задобијеш оне слатке сузе које затим без при- силе теку, тада бих ти рекао и даље.

Само пази. Привидну окренутост унутрашњости може да створи и нечастиви. Почињемо некада да изговарамо молитву устима. Долази сатана и као да нам заглављује камен у уста. Мислиш да је то окренутост унутрашњости. Покушаваш да се молиш унутрашње, али ништа. Ум је ра-сут овде-онде. То је трик, како би ти запушио уста. Ако ви-диш да не можеш умом да се усредсредиш, присили себе, колико можеш, да отпушиш уста.

Мени се то дешавало као почетнику, док сам радио. Док бих непрестано изговарао: „Господе Исусе Христе, по- милуј ме", уста би ми се сама затварала. Покушавао сам умом да се усредсредим, али у току дана, када сам имао и растрзање око посла, молитву сам вршио с прекидима. Саопштих то старцу, а он ми рече: „Присили себе да се устима непрестано молиш." Уз мало труда на почетку.

уста почињаху молитву као машиница, тако да молитва није престајала. Долажаше и сладост у уста, која беше као да читав дан једеш чоколаду. Радио сам по читав дан, нити сам био гладан, нити жедан. Та сладост ме је насићивала. Колико више у току дана, док радиш, ухо чује молитву, толико више током ноћи тече молитва, и толико више се усредсређујеш на смисао.

Што се светих црквених богослужења тиче, они који их замењују умном молитвом нити их одбацују, нити презиру.

Света богослужења су написана благодаћу Духа Свето- га. У њима налазиш мудрост и догмате вере наше, нала- зиш служење Богу, славословље. Она су перивој раскоши. Али тај перивој је, нажалост, за већину људи затворен.

Добро је да волиш богослужење. Али пази да ти не по- стане само једна добра навика. Нити да ти се свиди само да читаш, појеш и да проводиш пријатно неколико сати. Када читамо, појемо, значајно је то да поимамо и наслађу- јемо се божанским смислом. Иначе, и ми ћемо чути речи: Да ли разумеш шо шшо чишаш? (Дап 8,26-32)

Етиопљанину је Бог послао филипа да би му растума-чио Писма. Нама шаље Свесветог Духа, када се ум очисти непрестаном молитвом.

Дође једанпут у Буразерску келију неки веома побо- жан монах разговора ради. Рече ми:

- Ја, старче, нисам против молитве, али се не слажем с

вама, јер сте сву тежину ставили на молитву, а запостави-

ли сте већину богослужења.

Одговорих му:

• А ко ти је казао да ми запостављамо света богослу-

жења?

• Па макар су скраћена. Ми у нашем манастиру имамо

свакодневно од шест до осам сати заједничког богослуже-

ња, осим недељом, празницима, бдењима итд.

• Лепо си рекао, богослужење. Хоћу само да ми искре-

но одговориш. Док седиш у стасидији, разумеш ли шта се

тамо унутра збива, или твој ум путује тамо-вамо?

• Е да будем искрен, заиста мој ум често лута.

• Е, рекох му шалећи се, за тебе дакле важи оно што

пророк вели: Народ овај уснама ме иошшује, а срце имје

далеко од мене (Мт 15,8). Хоћеш ли да ти кажем како ми чи-

тамо? Прво бдимо у својим келијама уз молитву, да би се

ум просветио. Затим отварамо Октоих, Минеј. Толико осе-

ћање и сладост долазе, толико гануће, умиљење да оста-

вљаш књигу. падаш доле, срце ти се распламсава божан-

ским еросом и незаустављиво плачеш. Сада када сам се

уплео са братством и растрзањима то ми се ређе дешава.

Али када сам био сам, дешавало ми се сваког дана. Што се

писмености тиче, скоро да имам само основну школу. Ме-

ђутим, када ти се отвори ум. старогрчки језик на коме су

књиге написане разумеш боље од професора. Пробај и ти

да се прво загреваш молитвом, и тада ћеш видети разлику

када будеш пратио богослужења у цркви. У то сам се уве-

рио од многих монаха које исповедам у манастирима. Да

ти кажем још нешто друго, међу нама, пошто си ти учен

човек. Читаш ли Свето писмо?

• Е, наравно да читам, старче.

• У реду, читаш, а да ли разумеш нешто?

• Разумем понешто. Знам мало да читам, као што реко-

сте.

• Пошто велиш да разумеш, видиш ли у себи неку про-

мену?

• Извесну промену, извесно гануће, осећам с времена

на време, али не увек.

• Дакле, хоћеш ли да ти кажем како и ми неписмени

читамо Свето писмо? Пошто се молим пет-шест сати, по-

том читам Свето писмо и по избору Четворојеванђеље.

Братски те уверавам да ми се ум толико отвара и разумем га тако чисто да од превеликог доживљаја не могу да из- држим. Остављам књигу и плачем дубоко потресен дуго времена. Ово ти исповедам зато што желиш да сазнаш да ли ми читамо. Ко даје то просвећење и осећање? Зар не даје молитва?

• Ако је тако, клањам се, старче; само што ми имамо до-

ста сати заједничког богослужења, и мало сати насамо (у

келији), у манастирима.

• То ми говоре и монаси из манастира које исповедам.

Али Бог није неправедан. Ти чини колико можеш у својој

келији. Извршићеш своје правило и све неопходно, а на

богослужењу ћеш наставити да непрестано изговараш мо-

литву.

Манастири имају више благодати, имају свете, имају толико светих моштију, док се молиш долази велика бла- годат. Просвећујеш се, отвараш се, осећаш у себи радост и веселост. Долази час када се, док изговараш молитву, ум отвара, да у истом трену тако чисто разумеш и молитву и значење богослужења да ћеш се задивити. Постајеш прави богослов.

Ово одговорно говорим као духовник, и то важи, коли- ко ја исповедам, за подвижнике који примењују присилу. За немарне и својевољне не важи.

То беше разговор с тим монахом. Отишао је, како ми рече, задовољан и спокојан. Рекох му: „Хајде, пођи сада, желим ти добар почетак." Али да не разочарамо све дру- ге који воле богослужења: уверио сам се (као духовник) да они монаси који не запостављају богослужења у својим манастирима, своје правило, али ни послушност, имају ве- лики покров. Радост и мир не одсуствују код њих. За вре- ме колико исповедам упознао сам случајеве монаха који су били ђавоимани. То се, међутим, по правилу дешавало онима који живе својевољно и који запостављају своје оба- везе.

Из манастира имам у виду само два случаја. И њих је опет оборио са десне стране, будући да су се подвизавали без руководитеља и да су ишли за својом вољом.

Пишем ти све ово, јер, као прво, видим да имаш велику жеђ да научиш и да задобијеш духовну корист, и као дру- го, да се и код других твојих пријатеља пробуди интересо- вање да прочитају и сазнају.

Пишеш ми још да те посаветујем да ли си за монаха. Видим добре знаке, али је најбоље да те опробам изблиза. Када нађеш прилику, дођи на неколико дана код нас.

Пошто се сваког дана умараш, и не можеш да се усред- средиш дуго времена, узми неко мало

правило, да устајеш ујутро што раније можеш. Док не дође време за посао, непрестано изговарај молитву на бројаници, и начини пе- десет поклона. Што се тиче недеље и празника, када не радиш, обрати пажњу да их искористиш. Недељом и вели- ким празницима Христос даје двоструку благодат.

Сећам се када сам живео са својим старцем у послу- шности: свакодневно смо радили много времена да бисмо зарадили хлеб себи. Али недељом и празницима никада нисмо радили. Веруј ми, очекивао сам те дане с толиком чежњом да би помислио да је свака недеља Васкрс. Осам сати сам бдио током ноћи стојећи усправно; других осам сати молио сам се у току дана опет скоро стојећи. Како да ти дочарам да би схватио? Каква је то молитва била, ка- кво умиљење, какво сагледавање! Беше то прави рај.

Сећам се једне недеље, имали смо неке странце у на- шим колибама. Старац ме позва:

- Оче Харалампије, одвешћеш их до манастира светог Павла, да се поклоне.

У себи сам се, веруј, одмах ражалостио. Не зато што сам био мрзовољан, него помислих: „Ах, старче, шта ми ра- диш? Оде ми данашња недеља."

Међутим, мој старац не беше неко коме је могло било шта да промакне. Претече ме и рече ми:

- Не жалости се, оче, данас ћеш наћи такву молитву да ћеш јој се годинама дивити.

Заиста се тако и збило. Дадоше ми собу у Светом Па- влу. Одмах се затворих унутра и четири сата, с непреста- ним сузама, молио сам се непрестано. Толико сам се био посветио, толико се моја душа засладила божанским еро-сом да се речима не може описати.

Из тога сам схватио још једну лекцију: да је, заправо, послушност узвишенија. Све се послушношћу задобија.

Сада када ме обавезе око управе недељом често спу- тавају да се затворим у себе, душа унутра вапи, буни се, жедна је Христа више од жедног јелена. Макар и на краће време, ипак осећам потребу да се сакријем негде и да задо-вољим жеђ душе своје.

Пишеш ми да се у књижици коју си купио, у Акати- сту, наводи да Пресвета Богородица обећава свакоме ко буде читао Њен акатист свакога дана да ће га штитити и у овом и у оном животу.

И ја то знам. Зато сам њен акатист знао напамет пре но што сам постао монах. Међутим, то важи за све људе. За подвижнике није довољно само то. Циљ није само да се спасемо. Христос нас призива да постанемо царевићи у Царству Његовом. Зато је потребно да гајимо и врлине али и непрестану молитву. Колико можемо, да молитва: Го- сиоде Исусе Хрисше, иомилуј мв не одсуствује са усана и из срца. Када навикнеш да непрестано изговараш: Госиоде Исусе Хрисше, иомилуј ме, толико се заслађујеш, толико те вуче да непрестано изговараш ову кратку молитвицу да нити си гладан, нити желиш да разговараш, нити да било шта друго говориш. Ту је, међутим, потребна пажња. Ако мало запоставиш и презреш молитву, и она тебе

презире и одлази. Зато без потребе не разговарај ни са ким нити мо- литву мењај. Чак и акатист у том тренутку остави. Неће те Пресвета Богородица погрешно схватити.

Касније, када не будеш имао расположења за молитву, тада промени. Читај акатист, изговарај: Пресвеша Бошро-дице, сиаси ме. Говори шта те Бог просвети.

Монаштво се зато назива уметношћу над уметностима. Недавно си ме усмено питао да ли и у духовним стварима употребљавамо технику. Учиш се највећој техници; како да не, техника је потребна. Читај светог Никодима, читај До5рошољу5ље, читај Доживљаје једно! сшраника и све свете оце трезвеноумља. Сви говоре о методу, говоре о учењу, говоре, дакле, о техници. Ти се сада налазиш на пр-вој лекцији. Понављам и наглашавам ти. Пошто се враћаш уморан, увече узми једи, прочитај повечерје и акатист. Изговарај молитву мало времена, док ти се не приспава. Лези да спаваш што је раније могуће. Устаћеш када се нор-мално одмориш. Некима је довољно пет сати сна, другима шест, трећима седам. Пробај и ти, и уреди по својим потре- бама. Затим одмах почни молитву и правило. Ако претек- не времена, читај Нови завет, Псалтир и било шта друго душекорисно. Ако те молитва вуче, не остављај је. Изгова- рај молитву све док не кренеш на посао. Али и на послу, колико можеш, не престај шапатом да изговараш, осим ако твој посао изискује разговор ради споразумевања.

Очекујем да нас посетиш када нађеш прилику. Потру- ди се да примениш ово што ти пишем, а што се новијих недоумица тиче, надам се да ћемо ускоро изблиза разгова- рати.

Овим завршавам и желим ти добро напредовање.

Старчево писмо блиској личности

У КарејиЗ. (16) 10. 1978.

Чедо моје у Господу Л.

Примио сам писмо од тебе и сазнао да си војник. Же-лим ти да те добри наш Бог и Пресвета Богородица чувају од замки ђавола и од понижења злих људи. Живот у вој- сци је веома тежак за некога ко жели да буде добар хри- шћанин, и добро је да тај буде веома, веома обазрив и озби-љан. Воли све и немој имати ниједног пријатеља. Само изу- зетно, уколико видиш да је неко побожан и богобојажљив, упознај се и дружи се мало по расуђивању.

Какав је свет постао, страшно је и ужасно. Само се у Бога надај и само се њему моли да те чува.

Уопште није тешко да се позабавиш својим умом, да ко- лико можеш изговараш молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме." Ова кратка и непрестана молитва веома по- маже човеку у свему, и Бог све уређује, и нећеш сусрести никакву потешкоћу у избегавању свих зала уз просвећење Божије. Јер када изговараш молитву, веруј да је Бог крај тебе, да чује твоју молитву и помаже ти.

То што си ми рекао... све је од нечастивог. Можеш ли да постанеш добар хришћанин? Тј. да се редовно исповедаш, да идеш редовно у цркву и сваког празника да се приче-шћујеш Христом? Или макар сваких десет-петнаест дана? Можете ли да држите пост? Средом и петком уље да не једете и да избегавате лоше забаве, игре, уживања и теле-визор... У том случају из срца ћу се молити за вас и душа ће се моја обрадовати.

Жалости се душа моја и плачем ради вашег лошег ста- ња и незнања, јер гледате да се допаднете свету и моди, а не гледате како ћете се допасти Богу.

... Пишем ти ово мало, а ти схвати пуно. Потруди се да се допаднеш Богу, а не људима.

Обрадоваћу се када сазнам да се трудиш и идеш набо- ље.

Очински те целивам уз благослове.

о.Х.

Победник над демоном немара

На више линија борбеног фронта са страстима и сила- ма таме блаженопочивши старац Харалампије задобио је многе пехаре. Највећу медаљу, међутим, добио је у крвавој борби с демоном немара. Премда то можемо да закључимо читајући његово житије, ипак сам сматрао душекорисним да томе посветимо посебно поглавље, по разговорима с ње-говом духовном децом.

Прилажем разговор са монахом суседног манастира у време првих година када смо се настанили у светом мана- стиру Дионисијату.*

Сшарац: - Што се тиче немара, од кога си се тако мно- го уплашио, треба да знаш да је то једно од највећих оруж- ја сатане. Међутим, ако Бог допусти то искушење, то зна- чи да си и ти дао неки повод. Када почетник почиње да бдије, он без искусног руководитеља не може да избегне давање повода. Зато немар има трајно пријатељство са сво- јевољнима и гордима. Ако чујеш неког својевољног да твр- ди како је задобио умну молитву, знај сигурно да је он у прелести.

Дакле, рећи ћу ти неке претпоставке како би могао да бдијеш ноћу.

Прво треба да схватиш да бдење значи сусрет, да зна- чи разговор са самим Богом. Свакако, при том сусрету најглавнија молба је: Госиоде Исусе Хрисше, иомилуј ме. Али да би нас помиловао, Он је склопио с нама споразум, говорећи у Јеванђељу: Блажени милосшиви, јер ће 5иши иомиловани (Мт5,7).

• Старче, имам једну недоумицу: ми монаси смо нести-

цатељи, како онда да чинимо милостињу?

• Ах, када би знао колику вредност има монаштво!

Прави монах, дете моје, превазилази границе милосрђа.

Добро је када имаш да даш од свог сувишка. Боље је, међу-

тим, да даш од оног малог што имаш, као удовица. Монах

примењује савршену заповест: он се одриче свега што има,

и на крају се одриче себе самог, ради љубави Христове (Мт

19,21). Разумеш?

Тај чврсти темељ поставља прави монах. У личности свога старца он се покорава самом Богу. Ко то примени, савршен је. Дакле, уколико си током дана својим понаша- њем успокојио старца, обавезујеш самог Христа. На бдењу ће и теби рећи: Ходише мени сви који сше уморни... и ја ћу вас одмориши... (Мт и,28) Дођи, дакле, да и ја тебе успо- којим.

Уколико си у послушности и у обавезама својим према сабраћи доследан, опет ћеш чути: Блажени милосшиви, јер ће биши иомиловани. Ако, међутим, у својим свако- дневним обавезама будеш немаран, не очекуј у току ноћи никакво напредовање.

Није ствар у томе да само говоримо: Помилуј ме. Ва- жно је и шта ће нам Христос одговорити. Када би имао душевне уши, знаш шта би чуо? „Не иознајем вас (Мт 7,23), не знам ко сте ви."

Када гостопримац толи жеђ гостима студеном водом (Мт 10.42), у лицу посетиоца он Христу даје да пије. Ако уве че угости поклонике, Христа угошћава. Наш манастир је један од најтешњих, али странце не одбацујемо. У лицу не-ког странца можеш да одбациш самог Христа. Неки монах се жалостио када би у гостопримници видео странце. Рече ми то једанпут, па други пут. Тад му и ја рекох:

„Хајде, ти ниси за гостопримницу, распоредићу те дру- где." Он ми вели: „Благослови, старче, пусти ме да изгу- рам годину, па ме после замени." Рекох му: „Пошто желиш да наставиш, онда пази, када служиш странце да молитву непрестано изговараш. С њима нећеш разговарати, осим када је неопходно. У мислима ћеш говорити да ти служиш Христу." Исход беше да тај монах изгура годину, а касни- је ме је молио да га опет распоредим на послушање госто-примца. Толики мир и толику молитву је обрео на тако те- шком послушању.

Кувар који се умара и зноји да би успокојио браћу на трпези, Христа успокојава.

Све ово што помињем основни је темељ како да отпоч- немо бдење и умну молитву у општежићу.

Ако си, опет, из непажње ожалостио старца, или неког брата, ако се не постараш да му начиниш метанију пре бде- ња, пред молитвом стоји тежина и спречава те да се мо- лиш.

Пре свега, то се дешава када према некоме осећаш не- пријатељство. ,,Бог је љубав" (1 Јн 4,8), дете моје. Ако зави- диш, немаш никакве везе с Богом. Завидљивац је сличан ђаволу. Докле год држиш завист у себи, какву заједницу хоћеш да имаш са Богом? Зар нисмо казали да је бдење заједница с Богом?

- Старче, хвала за ово што чујем. Детаљи које наводи- те су озбиљни. Премда сам човек острашћен и нејак, ипак се у својој свакодневној борби, не размишљајући добро о томе да све то што сте казали има толики значај за моли тву, трудим даноноћно да ми савест буде мирна према сви- ма. Међутим, када ноћу кренем да бдијем, дух немара ме напада. Шта друго да чиним?

- Ааа, стани. Још нисмо завршили. Имамо још доста то- га да кажемо о борби. Чуј и даље.

Онај ко хоће да бдије сваке вечери и у храни треба да буде суздржљив, или нека макар једе неколико сати рани- је, тако да до бдења може да свари. Тежина стомака је сле- деће што може да донесе умор и сан. Зато једи за трпезом онолико колико ти је потребно. Ако те понекад превари не- ко укусно јело, те поједеш мало више, ајде, нека је просто. Свети оци су све мудро устројили. Од часа за трпезу до часа за молитву пролази онолико сати колико је потребно за варење. Уколико си, међутим, стомакоугодник и покло-ник хране, те увече поново узмеш да једеш и пијеш, е тада молитву немој да очекујеш.

Ко жели да редовно бдије сваке вечери дужан је да се прво неколико сати одмара. Монах обично распоређу- је сан. Пола сна пре бдења, а пола после. Наша телесина укупно тражи од пет до седам сати сна. Они, међутим, ко- ји не могу да спавају два пута, треба да спавају те сате изједна.

Када спаваш по једном устаљеном правилу, мало-пома- ло и бдење почиње да бива добро. Обрати пажњу да сам видиш. Чим некада спаваш мање, одмах имаш и погорша-ње, спава ти се, умор, немар. Ако некада одспаваш

дуже од правила, опет долази тежина, смутња, немар. Овде погоду- је изрека: „Мера је у свему најбоља."

До промена долази и с променом временских прили- ка. Велика врућина доноси тежину и сан, али и велика хладноћа. Најбоља доба, говорио нам је старац, јесу про- леће и јесен. У то доба више присили себе да би имао за- лихе.

Ко има за циљ бдење, треба да избегава, колико је могу- ће, празнословље. Завршава се вечерња, завршава се трпе- за, завршава се и повечерје. Ако немаш обавезно послуша- ње, навикни се да као зец трчиш у своју келију.

Свети оци веле: „Седи у својој келији, и келија ће те сама научити." Ако си, дакле, одморан, отпочни већ своје бдење. Ако си, опет, уморан, дај неопходан данак телу, а затим је ноћ твоја.

Ако, међутим, после повечерја навикнеш да излазиш у двориште и на клупе ради разговора, тада бдење немој да очекујеш. Макар разговори били и духовни, опет ћеш има- ти штету. А колико више ако се упустиш у празнословље и осуђивања. Осим што ћеш изгубити драгоцено време, нај- озбиљније је то што се прекида расположење за молитву. Хоћеш више сна, и кад се пробудиш глава ти је као лонац, и немаш апетит ни обавезно правило да извршиш. Затим, поврх свега, почиње роптање: „Ох, ох, тешко је монаштво." Видиш, дете моје, када не знамо, колико пута сами себе оп- терећујемо, а после... други су криви!

• Е ту си ме, старче, ухватио као лопова на делу. Заи-

ста, и ја сам један од тих који имају обичај да иду у шетњу

после повечерја. Обично је тешко не наћи некога за разго-

вор. Сада схватам зашто имам те поремећаје и у сну и у

молитви. Надам се да ћу од сада пазити.

• Дакле, јеси ли добро обратио пажњу на ову лекцију?

• Да, старче, обратио сам пажњу.

• Ако не обратиш пажњу, дете моје, на ову лекцију, не-

ма значаја да наставимо даље. Много је оних који се жр-

твују у послушности и послушању, али после то троше на

празнословља на клупама, и долазе на исто. То је за жаље-

ње.

Дакле, идемо даље, на узвишеније испите.

Немар често долази и од чисте зависти нечастивог. То се мени у свету, али и у монаштву, првих година често де- шавало.

Пратио сам, као почетник, правило свог старца. Спа- вао сам два-три сата пре бдења, а после сам остатак вре- мена за одмор допуњавао с још мало сна. Међутим, покат- кад, у време за спавање узнемиравала ме је нервоза, таква несаница да је долазио час за буђење а ја нисам ни ока склопио. Али чим би дошло време за устајање скакао сам из кревета као зец. Трчао сам код старца, чинио метанију, а затим одмах на подвиг.

Не одоцни, међутим, да дође зли порезник да у време молитве затражи сан. Тако уморан, будући да сам био рас- комадан, не само да нисам имао смелости да седнем него би ми се ум одмах замагљивао и када бих се мало осло- нио на зид. Био сам приморан да стојим не ослањајући се ни на шта. Међутим, ум се опет замагљивао. Тада и ја шта намислих? Подизао сам обе руке увис и говорио у себи: „Нећете да се мрднете одатле, ако прво не отерате овог ђа-вола немара." Понекад су руке тако трнуле и кочиле се да сам имао потешкоћа да их спустим. Но ствар би сређена. Мало-помало, немар је одлазио. Долазила је тако снажна молитва, такво умиљење, да не могу да ти опишем.

Другом приликом старац ми је поклонио прут и рекао ми: „Ово је највећи лек за све страсти." После тог старче-вог дара поново је покаткад долазила несаница у време одмора. Не одоцни ни демон немара да у време молитве дође са својим перцетом*. Као да ми говораше: „Ти си ми дужан један данак." Тада и ја рекох у себи: „Причекај мало и даћу ти ја твој данак." Тада бих вадио онај дебели прут од мог старца, и самом себи љутито говорио: „Хоћу да те упитам, нечиста телесино, јесам ли те ставио у своје вре- ме да спаваш? Да или не? Пошто сам те ставио у своје вре- ме, ко ти је казао да не спаваш? Дакле, прими сад добро, па да видимо да ли ћеш други пут да послушаш нечасти- вог." И одмах ошинух прутом себе по бутини. Беху то пра- ве батине, а не шала. Падаш на земљу од болова, онда се подижеш, па

из почетка, удри прутом. Море, да си видео како онај демон немара као муња ишчезе!

Уверавам те да сам у тим приликама после имао такво бдење да не могу да ти опишем. Очи су после тога биле надувене. Молитва тако чиста, тако топла да се мој дух уз-носио до сагледавања.

Једанпут, пошто на описан начин победих немар, пет- шест сати стајах усправно као свећа. Изгледа да то веома раздражи сатану. У једном тренутку, док сам се молио, зачух неке урлике, као плач жене када јој дете умре. Оба- зрех се, и шта видех!? Страшан црни арапин стоји испред моје келије. После првог ужасног утиска, Бог ми даде ста-ложеност, те се окренух и рекох му:

- Ко си ти и какав посао имаш овде у ово време.

А он узнемирено и гневно одговори:

- Одлазим, калуђеру; одлазим, сагорео си ме. Не могу

да изађем на крај с тобом. Ја сам демон немара.

Рекавши ово, наједном постаде невидљив.

• Ово ти говорим, дете моје, када већ поменусмо у раз-

говору, да би схватио с ким имамо посла у монаштву, да

би предузео своје мере.

• Исповедам, старче, да се дивим овоме што чујем, али

како ћу ја применити толику присилу - пет-шест сати да

стојим као свећа на молитви?

Нисмо казали да и ти стојиш пет-шест сати. Али не-

мој да се дивиш. То није наше. Веруј ми, када благодат са-

рађује заборављам да стојим усправно. Бог у томе не држи монопол. Даје свима који имају настројење. Када би дао Бог да и ја будем безбрижан као

ти. Ах, када би знао ко- лико ти завидим! Нажалост, мени сада замршеност у не- вољама око управљања краде најбоље време. Ах, када бих могао неколико сати да одстојим, да се душа моја насити молитвом! Ја својим монасима препоручујем да на почет- ку прво стоје усправно, колико могу. Имамо њих неколи- ко који скоро читаво своје бдење у келији престоје. Има и оних који, када се уморе, уместо да седну, мало клекну, те после поново устају.

Један брат ми рече: „Старче, када стојим - умарам се. Када седим - спава ми се. Клекнем, али убрзо ми се опет спава. Шта да радим?" Рекох му: „Има и други начин. Про- шетај док се не расаниш изговарајући молитву устима без престанка. Удари се и прутом. Сатана има велики спора- зум с телом. Када те види да злостављаш његовог друга, не може да издржи, зато и одлази." Употреби и ти, дете мо- је, све те начине, и Бог ће ти помоћи. Хајде, с благословом Христовим, дођи опет да сазнам о твом напредовању.

• ( из књиге монаха Јосифа Дионосијатског „Јеромонах Харалампије Дионисијатски“)