Интеграција науке, технологије и производње

• Нова научно-технолошка револуција представља квалитативни преображај производње, заснован на претварању науке у покретачку снагу друштвено-економског развоја.

• Свака развијена држава савременог света тежи да у XXI веку постане технолошки лидер.

Модернизација производње у условима научно-технолошке револуције одвија се у 6 праваца:

1. ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНИКЕ- Подразумева микроелектронику, светлосну електронику и ласерску технику, аудивизуелне уређаје и брз развој информатике.

Лидери: САД, Немачка, Јапан, Русија, Кина, Кореја…

2.КОМПЛЕКСНА АУТОМАТИЗАЦИЈА- развој роботике, аутоматског управљања производњом. Лидери:Јапан, Русија, САД, Немачка, Шведска, Италија…

3.РАЗВОЈ АТОМСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ- Коришћење алтернативних извора енергије; соларне, геотермалне,еолске.Лидери у томе су: Русија, Француска, Јапан

4.ПРОИЗВОДЊА НОВИХ МАТЕРИЈАЛА- Ту спадају оптичка влакна, супер танки хемијски материјали за опрему у електроници, медицини, затим разни синтетички материјали, нови метали(баријум, литијум, титан), керамички композитни материјали.

5.ПРИМЕНА БИОТЕХНОЛОГИЈЕ- То значи коришћење одређених бактерија, микроорганизама и генетског инжињеринга за производњу лекова, унапређења пољопривреде, уништавања отпада…

6.КОСМИЗАЦИЈА- Производња космичких и авиокосмичких уређаја, у чему предњаче САД, Јапан, Русија…

Поред нових технологија усавршавају се и традиционалне делатности.

У гранској структури индустрије, данас водећа улога припада прерађивачкој индустрији.

Нове гране индустрије ектронизација, аутоматизација, биологизација производње, инжeњеринг материјала, заузимају и до 50-60% укупне индустријске производње најсавременијих земаља.Најновије технологије данас запошљавају најстручнији кадар из микроелектронике, производње рачунарске технике, роботике, производњи алата и опреме, атомској и космичкој производњи, на тај начин настају безљудне технологије чија се производња углавном заснива на аутоматској, роботизованој производњи. Hа тај начин постепено се прелази у постиндустријско, информатичко друштво.Аутоматизација

• У земљама које су већ у овој фази 2/3 становништва већ ради само у терцијалном сектору. Зато кажемо да се ради о процесу терцијализације делатности.

Међутим, индустрија још увек представља покретачку снагу развоја. Прелазак из аграрне у индустријску производњу трајао је два века, прелазак из индустријске у постиндустријску фазу одвија се веома брзо, свега неколико деценија. Тенденције даљег развоја јесу у правцу стављања акцента на запосленост у терцијалном сектору или сектору услуга, а смањивању броја запослених у примарном и секундарном. Те тенденције су највише изражене у (САД), (Јапану), земљама ЕУ. Због тога кажемо да су те земље већ ступиле у постиндустријску епоху.

Јанковић НаталијаII-1