Предраг Драгић Из Википедије, слободне енциклопедије Предраг Р. Драгић Кијук, (Крагујевац , 1945 ) хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац. Средњу школу и студије на Филолошком , Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а стручна испитивања и усавршавања имао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993 ). Био је управник највеће Библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник члан је Удружења књижевника Србије , по позиву. Један је од оснивача Фонда истине (Београд ), Светског сабора Срба (Хајделберг ), Црквено-народног сабора (Призрен ), Центра за хришћанске студије (Београд), удружења интелектуалаца Српска национална свест (Ниш ) и издавачке куће Евро Епистел (Ашафенбруг ). Члан је Српског националног одбора свесрпског конгреса (Чикаго ), Управе Удружења књижевника Србије, Управног одбора Српске књижевне задруге , био је оперативни уредник часописа Сербиан Литерарy Магазине (1993-2001) и главни је и одговорни уредник Књижевних новина (од 2001). Био је члан Савета Универзитета Републике Српске Крајине и један од покретача нове серије часописа Хришћанска мисао (1993). Иницијатор је и један од аутора декларације на пет језика (Слово о српском језику, 1998 ) као и покретач и уредник библиотека Српска дијаспора и Српска породична библиотека. Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987 , провокативну и обимну студију Медиаевал анд Ренаиссанце Сербиан Поетрy 1200 -1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског , историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем папске цркве на судбину српског народа. Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником ЦАТЕНА МУНДИ (1992 ), у два волуминозна тома, сачинио према оцени рецензената и приказивача "духовну енциклопедију српског народа" - а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловом Тхе Литтле Легацy, извршио преиспитивање хиландарске баштине равномерно кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Бестиариум
