,
:43 19' 32" , 21 53' 43"
1878. ., ,
XVIII
, . , .[1][2] 1948, , 1979. .[]
1878. .[3] , 6. , , , . 2. , . 2. . , . 2. 3. - . 4. .
(306-337), , , . 340. -. 350. , 361. . ,365. , I. , , 441/442. .[4]
530. I(537-565). . 550. . , , 578,579,584,586. 587. . 615. . , . .
10. . 6. . II 1020. . 1040, , . 1048. 1050. 1080. . 1072. . , 1072.
1096. , .[5] 1165. , I (11431180) . 1183. , 1186. , 1189. I . 1190.
1214. 1215. . , 13. , , .[6] 1330. , , . (13711389) , 1386. , . ,
1402-1427, . , 1428. . - . 1443. - , - , , , 1444. , . 1454. , . .,
1690. , .[7] 17. , . 1717, - , 1718. , , . , . , , 3,50 m, . . .
1719. . 1719. 1723. .[8][]
1737.
1719. 1723. . 19. 1719. . , . , 1719. , , 1722. 14 . , 1723, 40
, 400 . , 1723. . , , ( , , ), (. , ) . 2.100 m 3 m, 8 m 22ha,80
52m.[9]1878. ;[9]
, 2.100 m, 3 m, 8 m, , .
- () - , , - , , , , . 13 1878. ;[9] - , , , ( , ) - ( 1976/77 )
, . 1877. , . - .[9] 1950. . , , , , 12. 1395. . , , , . []
. : 1857. 77 - 1521. 1523. 1959. , , . : 1889. , 1890. , - - ,
1877. , 1927. 1917. , , 1979. : 15. , 1-6 7-12, , , , , 1-4, 1720.
1723. 250 . ( , , , ) - : : , 2 , []
, , , : :1. 2. 3. , , 4. 5. 6. , 7. . : , , - 3. , Tekst Pripada
najstarijim i najvrednijim kulturnim spomenicima i jedan od
najprepoznatljivijih simbola Nia. Preteu Tvrave na dananjem mestu
predstavlja logor rimskih legionara, a pre toga je moda ovde
egzistiralo naselje Kelta.
Dolaskom Slovena na tle Nia, prestaje antiko poinje
srednjevekovno doba. Neposrednih izvora o slovenskom osvajanju Nia
nema. Tek od X veka na osnovu spisa se moe zakljuiti da niko
utvrenje poseduje karakteristike srednjevekovne tvrave. Osim
pisanih izvora nika Tvrava je predstavljena na jednoj vojnoj karti
Balkanskog poluostrva iz prve polovine XV veka. Ostaci
srednjevekovnog zida nike Tvrave, potvreni su novijim
iskopavanjima.
Turskim osvajanjem grada Nia u XV veku, Tvrava je ulazila u
sastav dravnih graevina koje su sluile sultanu. Poetne radove na
Tvravi, Turci su izgleda preduzeli 1660 godine. elebija je iste
godine zapisao da je "gradska tvrava sagraena od kamena usred ehera
kao kakav han". Marta 1689. godine neposredno pred austrijskim
osvajanjem grada, Turci su Ni utvrdili zemljanim utvrenjem sa
palisadom i jarkom. Osvojivi Ni Austrijanci su 1690. godine na
ostacima srednjevekovnog utvrenja, sagradili dva jaka bastiona po
projektu italijanskog inenjera Peronija, nazvavi ix car Leopold i
carica Leonora.
Poetkom XVII veka posle povlaenja Austrijanaca iz Nia, izdata je
sultanova povelja o utvrenju ovog grada. Uraen je i plan utvrenja
koji su nainili braa Mehmed-aga i Mustafa-aga, koji su doli iz
Sofije. Radovi su zapoeti ali ne i dovreni.
Gubitkom Beograda 1717. godine u austro-turskom ratu, sedite
paaluka je premeteno u Ni. Za smetaj vojske izgraeno je 1718.
godine novo utvrenje Hisar, za razliku od projekta Hisar je bio
veih dimenzija i imao je oblik trougla.
Dananja nika Tvrava podignuta je tek na izgraenom Hisaru.
Nepunih est meseci od zavretka radova na Hisaru, sultanovom
poveljom od 19 februara 1719. godine odlueno je da se u Niu izgradi
jaka tvrava. Radovi su otpoeli u prolee iste godine po projektu
pomenute brae, turskih lagunaa. Bilo je predvieno da se objekat
zavri za tri godine. Angaovano je 40 carigradskih kamenorezaca a
bedem je zidalo 400 zidara. Kamen se vadio iz kamenoloma kod Huma,
Kamenicei i Nike Banje.
Tvrava je graena po ustaljenim sistemima bastione trase.
Poligonalnog je oblika sa sedam nejednakih strana. Ulazni deo je
sputen sasvim uz most, a istoni i zapadni bedem pruaju se pod uglom
udaljavajui se od Niave. Oba ova bedema, zavravaju se snanim
bastionima. Severozapadni deo bedema prema gradskom polju,
polukrunog je oblika prelomljenog sa etiri vea bastiona. Ukupna
povrina kamenih blokova uzidanih u bedem iznosi 321.328 m2, visina
bedema je 8 m, prosena irina 3 m, dok je ukupna duina 2.100 m.
Bedemi Tvrave zajedno sa jo neistraenim ostacima ranijih epoha,
ine znaajan spomenik kulture stavljen pod zatitu zakona maja 1948.
godine, a 1979. godine Tvrava je proglaena kulturnim dobrom od
velikog znaaja.
Tvrava u Niu je u novije vreme postala poznata i ljudima van
granica nae zemlje zahvaljujui festivalima E-Tvrava Festival u Niu
i Niville Jazz Festivalu, koji se ve tradicionalno svake godine
odravaju u njoj.
Preuzeto iz Enciklopedija Nia, Gradina , 1995. god ,
:43 19' 05" , 21 53' 27"
28.06.1937. .
2.18000
(018)513 278
(018)513 277
, ,. , :1874. 1877. , 1915. 1918. .[1][2] ,, , 1983. .
(3. 1937) , , , 1897. 1900., (1937). , (1902,1919,1927. 1932)
(1927. 1937). 1933. . 1934. , , 23 ( ),, , , , . 1935. , 15 . , .
1937, . . 28. 1937. . 10.000 . 11:20 . . . . .
[] - , . , ( , ), , , ( ). , . 1809. 1918. . : 1874. ,[a] 1877.
, , 1914. , 29. 1918.
1877.() 29. 1918.()
