ПСАЛТИР Светог Цара Давида

ПСАЛТИР Светог цара Давида

Устав Светих Отаца: Како треба певати Псалтир .........

Катизма 1. (Пс. 1-8) ..............................................................

Катизма 2. (Пс. 9-16) ...........................................................

Катизма 3. (Пс. 17-23) .........................................................

Катизма 4. (Пс. 24-31) ........................................................

Катизма 5. (Пс. 32-36) ........................................................

Катизма 6. (Пс. 37-45) ........................................................

Катизма 7. (Пс. 46-54) ........................................................

Катизма 8. (Пс. 55-63) .........................................................

Катизма 9. (Пс. 64-69) ........................................................

Катизма 10. (Пс. 70-76) .......................................................

Катизма 11. (Пс. 77-84) .......................................................

Катизма 12. (Пс. 85-90) .......................................................

Катизма 13. (Пс. 91-100) ......................................................

Катизма 14. (Пс. 101-104) ...................................................

Катизма 15. (Пс. 105-108) ....................................................

Катизма 16. (Пс. 109-117) ....................................................

Катизма 17. (Пс. 118) ............................................................

Катизма 18. (Пс. 119-133) ....................................................

Катизма 19. (Пс. 134-142) ...................................................

Катизма 20. (Пс. 143-150) ...................................................

ДЕВЕТ ПЕСАМА Библијских .............................................

Песма 1 ......................................................................................

Песма 2 ......................................................................................

Песма 3 ......................................................................................

Песма 4 ......................................................................................

Песма 5 ......................................................................................

Песма 6 ......................................................................................

Песма 7 ......................................................................................

Песма 8 ......................................................................................

Песма 9 ......................................................................................

Молитва Захарије, оца Претечиног .....................................

ДА СЕ ЗНА КАКО ТРЕВА ПОСЕБНО ПЕВАТИ П С А Л Т И Р

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

Царе Небески. Трисвето. Оче наш. Господе помилуј 12 пута. Ходите, поклонимо се ... 3 пута.

И ове Тропаре, глас 6:Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми

грешни, немајући никакбог оправдања, Теби, као Бладару, приносимо ову молитву: помилуј нас.

Слава: Часнога Твога Пророка Давида празник, Господе, Цркву показа као небо: са људима ликују Анђели. Његовим молитвама, Христе Боже, у миру управи живот наш, да Ти певамо: Алилуја.

И сада: Многа су мноштва мојих сагрешења, Богородице; Теби прибегох, Чиста, тражећи спасења. Посети раслабљену моју душу, и моли Сина Твога и Бога нашег, да ми дарује опроштај грехова које учиних, Једина Благословена.

Господе помилуј 40 пута. И поклона колико можеш.

Тада читај следећу молитву:Владико Многомилостиви, Господе Боже,

Преблаги Царе, у Светој Тројици од све твари обожавани, Творче и Саздатељу свега света, пошаљи ми помоћ из светога обиталишта Твога; Ти Који неизрецивим Твојим промислом посећујеш сву твар, зрацима светлости Твоје просветли очи срца мога, Човекољупче, и на стубу речи најчистијега знања ум мој утврди, и удостој ме, грешног слугу Твога, да без порока почнем и са просвећењем разума свршим, уз

корисна дела и десне помисли, богонадахнуте Књиге ове, које је Дух Свети устима Давидовим изрекао, а које ја грешни, од убоге мисли моје, с вером пружајући разум ка пресветом Имену Твоме, хоћу да говорим у овај час. Заштитниче мој, Владико Христе, знајући ума мога незнање и тела мога слабост, са умиљењем коленопреклоно припадајући, молим Ти се, Преблаги Владико Царе, и из дубоке ноћи греха мога срце моје пробуђујем од многе лењости ка Твоме славословљу, и од Тебе помоћ призивам: Господе Исусе Христе, Сине Бога Живога, ума мога стремљење страхом Твојим утврди и просветли, да се не стужава мисао моја због мноштва речи, него да с разумевањем и услађењем чувства певам и веселим се ради будућега живота; срце моје чистом савешћу огради да бих по стиховима псаламским десним помислима расуђивао о небесним стварима, те да бих, добрим и врлим делима освећиван, и Духа Светога савршењем просвећиван, достигао на гору врлина, и до врха лествице степенима покајања доспевши, љубав Божију угледао на њеном врху утврђену, и на Твоме страшном правосуђу будем учесник десне стране. Да, Владико, Господе Боже Оче Сведржитељу, удостој ме грешнога слугу Твога у час овај, да из дубине срца мога са умиљењем уздахнем, и свима чувствима мојим и језиком певам и говорим блаженога Давида Псалме.

Молитва Светој Живоначалној Тројици:Свесвета Тројице, Боже и Саздатељу свега света,

похитај и управи срце моје, да почне разумно и сврши с добрим делима богонадахнуте ове Књиге Псалама, које Дух Свети устима Давидовим изговори,

које ћу сада говорити ја недостојни. Знајући своје незнање, припадам Ти молећи се, и од Тебе помоћи тражећи: Господе, управи ум мој, и утврди срце моје, да од изговарања устима не досађујем се, него од разумевања говореног веселим се, и припремим се за творење добрих дела, којима се учим и говорим; да добрим делима просвећен, будем на суду учесник десне стране, са свима изабранима Твојим. И сада, Владико, благослови, да уздахнувши од срца, језиком певам, говорећи овако:

(Тада стани мало док се не умире сва чула, онда почни не брзо, и без лењости, са умиљењем и срцем скрушеним. Реци овако: Блажен човек ... (Псалам 1), тихо и разумно, са пажњом, не брзајући, да би и умом разумео оно што говориш.)

Катизма 1Псалам 1[ Блаѕенство побожних. Несрећа безбожника.Псалам Давидов, не натписан у Јевреја. ]

1. БЛАЖЕН је човек који по савету злих не поступа, на путу грешника не стоји, и у друштву подругљиваца не седи,

2. Него ужива у закону Господњем, и дан и ноћ пажљиво чита закон његов.

3. Он је као дрво посађено крај вода које теку, које плод свој доноси у своје време, којем лишће не вене, и све у свему што ради напредује.

4. Није тако са злима, они су као плева коју ветар разноси.

5. Зато се зли неће одржати на суду, ни грешници на збору праведника.

6. Јер Господ познаје пут праведника, а пут злих пропашће.

Псалам 2[ Прорицање о царству Сина Божијег и пораз

његових непријатеља.Псалам Давидов. ]

1. Зашто се буне народи и племена смишљају залудне ствари?

2. Устају Цареви земаљски, владари се скупљају на Господа и на Помазаника Његовог;

3. Говоре: „Раскинимо окове њихове и збацимо са себе ужа њихова!”

4. Онај који седи на небесима смеје се, сам Господ руга им се.

5. Тада ће им се обратити у гневу своме, и у јарости својој потрешће их,

6. Говорећи: „Ја сам поставио цара свога на Сиону, на светој гори својој.”

7. Објавићу наредбу Господњу, Господ ми рече: „Ти си мој син, Ја те данас родих.

8. Тражи од мене, и даћу ти народе у наследство и крајеве земаљске у посед.

9. Разбићеш их гвозденом палицом, као посуду грнчарску разбићеш их.”

10. И зато, цареви, поступите разборито! Уразумите се, судије земаљске!

11. Служите Господу са страхом и радујте се с трепетом.

12. Поштујте Сина, да се Бог не разгневи, и не изгинете на путу своме, јер гнев његов лако плане. Срећни су сви којима је Он уточиште.

Псалам 3[ Поуздање у Бога од свих немријатеља. Псалам Давидов, када је бежао од Авсалома,

свог сина. ]

1. О Господе, како је много непријатеља мојих? Многи устају на мене;

2. Многи говоре за душу моју: „Нема му спасења у Богу.”

3. Али ти си, Господе, штит мој, слава моја, онај који подиже главу моју.

4. Из свег гласа завапих Господу, и услиши ме са свете горе своје.

5. Легох, заспах, и пробудих се, јер ме Господ подржава.

6. Неће ме уплашити мноштво народа који са свих страна навалише на мене.

7. Устани, Господе! Спаси ме, Боже мој! Јер Ти удари по образу све непријатеље моје, скршио си зубе злима.

8. Спасење је Од Господа; на народу Твом благослов је Твој.

Псалам 4[Давидова вечерња молитва пуна храбрости, дате вером, против непријатеља. Бог застиђује малодушност пријатеља.За крај, хоровођи, за извођење на жичаним

инструментима. Песма Давидова.]

1. Кад те призовем, услиши ме, Боже мој праведни. У тескоби мојој избави ме! Смилуј ми се и чуј молитву моју!

2. Синови људски, докле ће се слава моја понижавати? Докле ћете испразне ствари волети и лаж тражити?’

3. Знајте да Господ издваја побожног себи; чуће Господ кад га призовем.

4. Гневећи се, не грешите. Задржите речи у срцу своме, на постељи својој, и скрушите се.

5. Принесите жртве правде и уздајте се у Господа. 6. Многи говоре: „Ко ће нам показати добра?”

Озари нас светлошћу лица Свога, Господе.7. Дао си ми више весеља у срце, него што је они

имају кад им обилује пшеница и вино. 8. У миру ћу лећи и спавати, јер ми ти Сам, Господе,

дајеш да боравим у спокоју.

Псалам 5[Давидова јутарња молитва пуна вере у помоћ праведнога Бога против безбожних непријатеља.

За крај, о наследнику. Псалам Давидов.]

1. О Господе, пригни ухо речима мојим; чуј уздисање моје.

2. Слушај вапај мој, Цару мој и Боже мој, јер се теби молим.

3. Господе, јутром чуј глас мој; јутром ти се обраћам и будно чекам.

4. Јер ти ниси Бог који у злу ужива; зли код тебе ни за кратко места не налази.

5. Хвалисавци не могу стајати пред очима твојим. Ти мрзиш све који зло чине;

6. Уништићеш оне који лаж говоре. Човек који крв пролива и превару чини мрзак је Господу.

7. А ја ћу због велике доброте твоје доћи у дом твој, у страху пред тобом поклонићу се према светоме храму твоме.

8. Господе, води ме у праведности својој и сачувај од непријатеља мојих, пут свој поравнај преда мном.

9. Јер у устима њиховим нема ничег поузданог, изнутра су пуни зла. Грло им је гроб отворен, ласкавим се језиком служе.

10. Бог ће их заиста сматрати кривима, пропашће они због намера својих. Због мноштва преступа својих биће расејани, јер су се против тебе побунили.

11. Али радоваће се сви којима си ти уточиште; довека ће радосно клицати. Ти ћеш их заклонити; веселиће се они који воле име твоје.

12. Јер ћеш ти, Господе, благословити праведнике, као штитом великим заклонићеш их наклоношћу својом.

Управитељу, за извођење на жичаним инструментима на

нижој октави. Давидова песма. О Господе, немој ме укоравати у гневу своме,

немој ме кажњавати у љутњи својој. 2 Смилуј ми се,

Господе, јер сам изнемогао. Излечи ме, Господе, јер су немира пуне кости моје. 3 Душа је моја препуна немира, а ти, Господе, докле ћеш чекати? 4 Дођи, Господе, избави

1

2

3

4

5

6

СВЕТО ПИСМО СТАРИ ЗАВЕТ ПСАЛМИ

~ 325 ~

душу моју, спаси ме због љубави своје. 5 Јер мртви тебе

не спомињу, Ко ће те у гробу хвалити? 6 Изнемогао сам од уздисања; сву ноћ сузама постељу своју квасим, и

натапам лежај свој. 7 Од туге је око моје ослабило, оронуло је због свих непријатеља мојих. 8 Одлазите од мене сви који зло чините, јер ће Господ чути јецаје моје. 9

Господ ће чути кад га за милост молим; Господ ће примити молитву моју. 10 Сви ће се непријатељи моји много

постидети и узнемирити, одступиће, сместа ће се постидети.

Давидова нарицаљка коју је испевао Господу због речи

Хуса из Бенијаминовог племена.

О Господе, Боже мој, ти си уточиште моје. Спаси ме од свих који ме прогоне и избави ме, 2 да нико не

растргне душу моју као лав што раздире, зграбивши ме кад нема ко да ме избави. 3 Господе, Боже мој, ако сам у

нечем погрешио, ако има неправде на рукама мојим, 4

ако сам ономе ко ме награђује злом узвратио, или ако

сам опленио онога ко ме безуспешно напада, 5 нека непријатељ гони душу моју, нека ме сустигне, и живот мој у земљу сатре, нека славу моју у прашину баци. 6 Устани,

Господе, у гневу своме, подигни се против јарости непри-

јатеља мојих, пробуди се ради мене, јер си заповедио да

се правда изврши. 7 Нека те многи народи окруже, изађи на

висину и на њих крени. 8 Господ ће изрећи пресуду свим народима. Суди ми, Господе, према праведности мојој и према безазлености мојој. 9 Молим те, нека се прекине

злоћа опаких људи, А праведника ти утврди; праведни Бог испитује срце и бубреге. 10 Штит је мој код Бога, Спасите-

ља оних који су честитог срца. 11 Бог је праведан Судија,

сваки дан Бог са жестином зло осуђује. 12 Ако се ко од зла не одврати, он ће наоштрити мач свој, натегнуће лук

свој и припремити га да стреле одапиње. 13 Припремиће

оружје смртоносно, своје ће стреле у пламене стреле претворити. 14 Гле, онај који је затруднео пакошћу, зачео

је зло и родиће лаж. 15 Јаму је ископао и продубио, али пашће у јаму коју је направио. 16 Зло ће се његово

вратити њему на главу, и њему на теме пашће насиље

његово. 17 Хвалићу Господа због праведности његове, и песмом ћу славити име Свевишњег Господа.

Управитељу певачком. Давидова песма.

О Господе, Господе наш, како је славно име твоје по свој земљи, о величанству твоме говори се над

небесима! 2 Из уста деце и одојчади показао си силу своју,

због противника својих, како би зауставио непријатеља и осветника. 3 Када гледам небеса твоја, дело прста твојих,

месец и звезде које си начинио, 4 шта је смртни човек да на њега мислиш, син човечији да се о њему бринеш? 5

Учинио си га мало мањим од оних што су богу слични,

славом и чашћу си га крунисао. 6 Дао си му да влада над делима руку твојих, све си ставио под ноге његове: 7 сву

ситну стоку и говеда, животиње пољске. 8 Птице небеске и 7,9 Или: „најдубља осећања”.

8,5 Или: „од анђела”.

рибе морске, све што плива путевима морским. 9 О

Господе, Господе наш, како је величанствено име твоје

по свој земљи!

Управитељу певачком. Давидова песма.

Хвалићу те, Господе, свим срцем својим; објављиваћу

сва чудесна дела твоја. 2 Радоваћу се и веселити, и

песмом ћу хвалити име твоје, Свевишњи. 3 Кад устукну непријатељи моји, посрнуће и изгинуће пред тобом. 4 Јер ти

си подржао правду моју и парницу моју, седео си на

престолу и праведно судио. 5 Прекорио си народе, уништио

зле. Име си њихово избрисао за сва времена, заувек, 6

Твоји су непријатељи за свагда опустошени, а и градови које си из корена ишчупао. Нестаће и спомена на неприја-

теље. 7 Али Господ ће владати довека, утврдиће престо свој

за суд. 8 Он ће судити свету у праведности, у правди ће

народима судити. 9 Господ ће потлаченом бити високо уточиште, високо уточиште у време невоље. 10 Они који знају име твоје, уздаће се у тебе, јер ти, Господе,

нипошто нећеш оставити оне који те траже. 11 Песмом

хвалите Господа, који пребива на Сиону, објавите међу

народима дела његова. 12 Јер кад буде судио за крв

проливену, сетиће се невољника, сигурно неће заборавити

јаук њихов. 13 Смилуј ми се, Господе, погледај невољу моју због оних који ме мрзе, ти који ме избављаш од врата смрти, 14 да бих објављивао сва хвале вредна дела твоја на вратима кћери сионске, да бих се радовао због

спасења које дајеш. 15 Народи су пали у јаму коју су сами ископали, у мрежу коју су поставили ухватила се нога њихова. 16 Господ је познат по пресуди коју је извршио.

Онај ко је зао, делима руку својих у замку се хвата. 17

У гроб ће зли отићи, и сви народи који Бога заборављају. 18

Јер сиромах неће заувек заборављен бити, нити ће нада

кротких икада пропасти. 19 Устани, Господе! Не дај да се

смртни човек покаже моћнијим. Нека се суди народима

пред лицем твојим. 20 Господе, испуни их страхом, да би народи знали да су само смртници.

Зашто, о Господе, стојиш далеко? Зашто се скри-

ваш кад нас невоља притишће? 2 Зли у охолости својој прогоне невољнике, и хватају их у сплетке које

смишљају. 3 Јер се зли хвали себичним жељама душе своје, и онај ко неправедан добитак стиче благосиља самог себе;

презире Господа. 4 Зли у надмености својој не тражи Бога, све су замисли његове: „Нема Бога.” 5 Путеви су његови

увек криви. Закони су твоји за њега недостижни, и на све

своје непријатеље он с презиром гледа. 6 У срцу своме

говори: „Нећу посрнути, из нараштаја у нараштај невоља ме

неће снаћи.” 7 Уста су му пуна клетви, преваре и насиља.

Под његовим су језиком невоља и зло. 8 Близу насеља у

заседи седи, из потаје убија недужнога. Очи његове

несрећника вребају. 9 Из потаје вреба као лав из скровишта

свога. Вреба да зграби невољника. Хвата га и у мрежу своју повлачи. 10 Сатрвен је невољник, сломљен је; читава

војска клонулих пада у јаке канџе злога. 11 У срцу

7

8

9

10


~ 326 ~

своме он говори: „Бог је заборавио. Окренуо је лице своје. Неће он то никад видети.” 12 Устани, Господе. Боже, подигни руку своју. Не заборави оне који су у

невољи. 13 Зашто зао човек презире Бога? У срцу своме говори: „Бог не мари.” 14 Јер ти видиш невољу и муку.

Посматраш их, да би их у руку своју узео. Теби се препуш-

та несрећник, сироче. Ти си помоћник његов. 15 Сломи

руку оном ко је зао и покварен. Кажњавај га за злоћу

његову све док је више не буде. 16 Господ је цар дове-

ка, у сву вечност. Нестали су народи са земље његове.

17 Господе, ти ћеш чути молбе кротких. Припремићеш срце

њихово. Пригнућеш ухо своје, 18 да даш правду сирочету и

потлаченом, да нико више не дрхти пред човеком смртним. Управитељу. Давидов псалам.

Господ је уточиште моје. Како смете рећи души

мојој: „Одлети у гору као птица! 2 Јер, гле, зли натежу лук, за тетиву запињу стрелу своју, да из мрака

гађају оне који су честитог срца. 3 Кад се темељи правде

руше, шта да учини праведник?” 4 Господ је у светом храму своме. На небесима је престо Господњи. Очи његове

посматрају, поглед његов испитује синове људске. 5

Господ испитује и праведнога и злога, а онога ко воли

насиље, силно мрзи душа његова. 6 Пустиће на зле кишу

замки, ватре и сумпора, и врућ ветар, као чашу коју ће

морати испити. 7 Јер Господ је праведан, он воли праведна дела. Честити ће гледати лице његово.

Управитељу, за извођење на нижој октави. Давидова пес-

ма.

Спаси ме, Господе, јер нема више верног човека, јер је нестало верних међу синовима

људским. 2 Неистину говоре један другоме, ласкавим уснама говоре и срцем дволичним. 3 Господ ће истребити

све усне ласкаве, језик који охоло говори, 4 оне што говоре: „На језику смо јачи. Уснама својим говоримо шта

год желимо. Ко ће над нама господарити?” 5 „Зато што зли

пљачкају невољнике, зато што уздишу убоги, сада ћу

устати”, каже Господ. „Избавићу их од оних који их презиру.” 6 Речи су Господње чисте речи, као сребро прочишћено у топионичкој пећи у земљи, седам пута прочишћено. 7

Господе, ти ћеш их чувати; свакога од њих довека ћеш

штитити од овог злог нараштаја. 8 Зли иду уоколо, јер се

подлост велича међу синовима људским.

Управитељу. Давидова песма.

Докле ћеш ме, Господе, заборављати? Зар зау-

век? Докле ћеш од мене окретати лице своје? 2

Докле ћу се борити у души својој, по цео дан носити тугу у

срцу своме? Докле ће се нада мном непријатељ мој

уздизати? 3 Погледај ме, услиши ме, о Господе, Боже мој. Нек засијају очи моје, да не заспим смртним сном, 4 Да

не каже непријатељ мој: „Победио сам га!” Да се не

радују противници моји што посрћем. 5 Али ја се у твоју

милост уздам; нека се моје срце радује због спасења које дајеш. 6 Певаћу Господу јер је добар према мени.

Управитељу. Давидов псалам.

Безумник говори у срцу своме: „Нема Госпо-

да.” Зло чине, одвратна су дела њихова. Нема никог ко добро чини. 2 Господ с неба гледа синове људс-

ке, да види има ли кога да је разуман, тражи ли ко Господа.

3 Сви су застранили, сви су се покварили, Нема никог ко

добро чини, нема ниједног. 4 Зар нико од оних који зло

чине ништа научио није? Они који народ мој као хлеб

прождиру? Господа не призивају. 5 Тада их је велики страх

обузео, јер Господ је с нараштајем праведника. 6 Ви

хоћете да посрамите намере невољника, јер је Господ уточиште његово. 7 О, кад би са Сиона спасење дошло

Израелу! Кад Господ врати заробљени народ свој, веселиће

се Јаков, радоваће се Израел.

Давидова песма

Господе, ко ће бити гост у шатору твоме? Ко ће

пребивати на светој гори твојој? 2 Онај ко живи

безазлено и поступа праведно, ко истину говори у срцу своме. 3 Онај који не клевеће језиком својим. Никакво

зло не чини ближњему своме, и не говори погрдно о прија-

тељу своме. 4 Он одбацује свакога ко презир заслужује,

а поштује оне који се Господа боје. Заклетву своју не пориче, макар му и на штету била. 5 Новац свој уз камату не даје, и мито против недужног не узима. Ко тако чини,

никада посрнути неће.

Чувај ме Боже, јер си ти уточиште моје. 2 Рекао сам Господу: „Ти си Господ - нема добра осим тебе. 3 У светима који су на земљи, у њима, славнима,

сва је радост моја.” 4 Множе се муке оних који увек за неким другим трче. Њихове жртве леванице од крви ја нећу

изливати, и на уснама својим имена њихова нећу носити. 5

Господ је део наследства мога и чаше моје. Ти чврсто

држиш наследство моје. 6 Дивно је оно што си ми у наслед-

ство дао. Посед је мој заиста леп. 7 Благосиљаћу Господа,

који ме саветује. Ноћу ме опомињу бубрези моји. 8

Господа увек имам пред собом. Он ми је с десне стране, нећу посрнути. 9 Зато се радује срце моје и весели душа моја. Тело ће моје спокојно почивати. 10 Јер нећеш

душу моју оставити у гробу. Нећеш дозволити да слуга твој верни јаму види. 11 Даћеш ми да упознам пут живота.

Обиље је радости пред лицем твојим, вечна је срећа у

десници твојој.

Давидова молитва

Чуј, Господе, оно што је праведно, послушај

вапај мој, пригни ухо молитви усана мојих на

којима преваре нема. 2 Од тебе нека ми правда дође,

очи твоје нека на честитост гледају. 3 Испитао си срце

моје, ноћу си ме проверио, прочистио си ме и видиш да зло

не смишљам. Уста моја неће згрешити. 4 А људских дела,

путева разбојничких, чувам се по речи усана твојих. 5

11

12

13

14

15

16

17


~ 327 ~

Кораци моји нека приону за стазе твоје, на којима ноге моје посрнути неће. 6 Призивам те, Боже, јер ћеш ме

услишити. Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје. 7 У

милости својој дивна дела учини, спаситељу оних који код

тебе уточиште траже од оних који се буне против деснице

твоје. 8 Чувај ме као зеницу ока, сакриј ме под сену крила својих 9 од злих који су насрнули на мене. Непријатељи душе моје стежу обруч око мене. 10

Затворили су се у сопствено сало, устима својим охоло говоре. 11 А нас,

наше кораке, сада опкољују, упиру очи своје да нас на земљу оборе. 12 Сваки је од њих као лав жељан да плен растргне, као млади лав који у потаји седи. 13 Устани,

Господе, супротстави му се у лице, присили га да се

поклони, мачем својим избави душу моју од злога, 14

руком својом избави ме од људи, Господе, од људи

овога времена, којима је стало само до задовољстава овога живота, којима стомак пуниш својим благом. Који имају много синова. И деци својој остављају оно што им претекне. 15 А ја ћу у праведности гледати лице твоје,

задовољан ћу бити кад се пробудим и видим обличје твоје.

Управитељу. Псалам Господњег слуге Давида, који је

Господу изговорио речи ове песме оног дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из

Саулове руке. Он је рекао:

Волећу те, Господе, снаго моја. 2 Господ је стена моја, тврђава моја и избавитељ мој. Бог је мој стена моја. Он је уточиште моје, штит мој и рог спа-

сења мога, високо уточиште моје. 3 Призваћу Господа,

који је хвале достојан, и избављен ћу бити од непријатеља својих. 4 Ужа смрти обавила су ме, бујице људи покварених

плашиле су ме. 5 Ужа гроба окружила су ме, замке смрти су преда мном. 6 У невољи својој призивао сам Господа,

вапио сам Богу своме. Из храма свога он је чуо глас

мој, и вапај мој допро је до његових ушију. 7 Земља се

затресла и уздрмала, темељи су се горски покренули, затресли су се, јер се он разгневио. 8 Дим је кренуо из ноздрва

његових, и огањ што прождире из уста његових, ужарено

угљевље искакало је од њега. 9 Савио је небеса и сишао.

Тамни су облаци били под ногама његовим. 10 Сео је на

херувима и долетео, дојурио је на крилима анђела. 11

Таму је учинио скровиштем својим, а свуда око њега као

шатор његов, црни су кишни облаци. 12 Пред њим су пролазили облаци његови уз бљеске муња, град и угљевље

ужарено. 13 Загрмео је Господ на небесима, Свевишњи је пустио глас свој, пустио је град и ужарено угљевље. 14

Слао је стреле своје, да би их расејао, муње је одапињао, да би их у пометњу бацио. 15 Показала су се корита вода, и открили су се темељи тла земаљскога од претње твоје,

Господе, од силног даха ноздрва твојих. 16 Тада је Он

пружио руку с висине, ухватио ме је, и извукао из воде

дубоке. 17 Избавио ме је од мог силног непријатеља, од оних што ме мрзе, јер су јачи били од мене. 18 Устајали су

на мене у дан невоље моје, али ме је Господ подржао.

19 Извео ме је на чистину, избавио ме је, јер сам му

драг. 20 Према праведности мојој Господ ме награђује,

према чистоћи руку мојих он ми узвраћа. 21 Јер сам се држао путева Господњих. И нисам се одметнуо од Бога свога. 22 Јер су сви закони његови преда мном, и одредбе његове не одбацујем од себе. 23 Безазлен

сам пред њим, и пазим да преступ не учиним. 24 А

Господ нека ми узврати према праведности мојој, према

чистоћи руку мојих пред очима његовим. 25 С оним ко је

веран поступаш верно, и с беспрекорним беспрекорно, 26

с оним ко је чист поступаш чисто, а онога ко је покварен надмудрујеш, 27 јер ти спасаваш људе у невољи, а очи

охоле понижаваш. 28 Ти палиш светиљку моју, Господе.

Бог мој таму моју расветљава. 29 Јер с тобом могу и на чету разбојника ударити, с Богом својим могу се и на бедеме попети. 30 Савршен је пут Божји, реч је Господња

чиста. Он је штит свима који код њега уточиште траже. 31 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашега? 32 Бог ме снагом опасује, савршеним чини пут

мој, 33 јер ми даје ноге као у кошуте, и поставља ме да

стојим на високим местима. 34 Руке моје учи ратовању, мишице моје натежу лук бакарни. 35 Ти ми дајеш свој штит спасења, десница ме твоја подржава, понизност ме твоја

великим чини. 36 Ти крчиш пут корацима мојим, и глежњеви

моји не посрћу. 37 Гоним непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. 38 Обарам их, тако да

они устати не могу, падају под ноге моје. 39 Снагом ме за бој опасујеш, обараш преда мном оне који на мене устају. 40 Непријатеље моје преда мном у бег

тераш, сатирем оне који ме силно мрзе. 41 За помоћ они

вапе, али спаситеља нема, Господу они вапе, али их он не

услишава. 42 Сатирем их и расипам као прах на ветру, као

блато улично одбацујем их. 43 Ти ме избављаш од приговарања

народа мога. Постављаш ме за поглавара над народима. Народ који нисам познавао служи ми. 44 Чим за мене чују, покоравају ми се; туђинци покорно к мени долазе. 45 Туђинци губе снагу, дрхтећи излазе иза бедема

својих. 46 Жив је Господ, нека је благословљен он, Стена

моја, нека је узвишен Бог спасења мога. 47 Бог ми

даје освету и народе ми покорава. 48 Избавља ме од љутих непријатеља мојих; подижеш ме изнад свих који на

мене устају, од насилника избављаш ме. 49 Зато те

хвалим међу народима, Господе, песмом славим име

твоје. 50 Велике победе он даје цару своме, и милост

показује помазанику своме, Давиду и потомству њего-

вом довека.


Небеса објављују славу Божју, о делу руку ње-

гових небески свод говори. 2 Дан за даном они

говоре, из ноћи у ноћ знање откривају. 3 Није то говор, а нису ни речи, није ни глас што се може чути. 4 Али по целој се

земљи растегло мерно уже њихово, и речи су њихове до краја света стигле. На њима је Бог сунцу шатор разапео,

5 и оно излази као младожења из свадбене одаје своје, радује се као јунак што хита по путу. 6 С једног краја

18

19


~ 328 ~

небеса полази, а на другом крају завршава кружење

своје, и ништа није сакривено од топлоте његове. 7 Закон

је Господњи савршен, душу крепи. Опомена је Господња поуздана, даје мудрост неискусноме. 8 Наредбе су Господње праведне, срце веселе, заповест је Господња чиста, очи просветљује. 9 Страх од Господа је чист, заувек остаје. Одлуке су Господње истините и праведне. 10 Драгоценије

су од злата, од многог сувог злата, слађе су од меда, од меда што тече из саћа. 11 Оне опомињу слугу

твога. Ко их се држи, велику награду има. 12 А ко ће

своје грешке увидети? Од греха којих нисам свестан, очисти

ме. 13 И од дела охолих чувај слугу свога, не дај да

овладају мноме. Тад ћу беспрекоран бити, и чист ћу остати

од преступа многих. 14 Нека ти речи уста мојих и размиш-

љања срца мога буду угодни, Господе, Стено моја и

Откупитељу мој.


Нека те услиши Господ у дан невоље. Нека те

заштити име Бога Јаковљевог. 2 Нека ти помоћ

пошаље са светог места, и подржи те са Сиона. 3 Нека се

сети свих твојих жртвених дарова, и нека прихвати твоју жртву

паљеницу. 4 Нека ти учини по жељама срца твога, и нека испуни све намере твоје. 5 Радосно ћемо клицати због спасења твога, и у име Бога нашег подигнућемо заста-

ву. Нека Господ испуни све молбе твоје. 6 Сада знам да Господ спасава помазаника свога. Услишава га са светих небеса својих спасоносним моћним делима деснице

своје. 7 Једни говоре о колима, други о коњима, а ми

говоримо о имену Господа, Бога нашега. 8 Они посрћу и

падају, а ми устајемо и усправно стојимо. 9 Господе,

спаси цара! Он ће нас услишити у дан кад га призовемо.


Господе, због моћи твоје цар се радује, и због

спасења које пружаш још ће се радовати! 2 Дао

си му што му срце жели, и жељу усана његових ниси одбио. 3

Јер си га благословио и даровао добрима многим, и на

главу си му круну од сувог злата ставио. 4 Од тебе је живот тражио и ти си му га дао. Дане си његове продужио

довека, у сву вечност. 5 Велика је слава његова због спасења које пружаш. Оденуо си га славом и величанс-

твом. 6 Богато благословљеним учинио си га довека. Раз-

весељујеш га радошћу коју пружа лице твоје. 7 Јер се цар узда у Господа, у милост Свевишњег. Неће он посрнути.

8 Рука ће твоја наћи све непријатеље твоје, десница ће

твоја наћи оне који те мрзе. 9 Претворићеш их у пећ

ужарену кад се у гневу свом појавиш. Прогутаће их Господ

у гневу своме и ватра ће их прождрети. 10 Пород

њихов истребићеш са земље, и потомство њихово међу

синовима људским. 11 Јер смерају зло на тебе, смишљају оно што извршити не могу. 12 Ти ћеш их присилити да окрену леђа и побегну, кад лукове своје упериш према лицу њихо-

вом. 13 Господе, узвиси се у снази својој. Певаћемо и

песмом славити моћ твоју.

Управитељу, за „Кошуту у зору”. Давидова песма. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Зашто си далеко од спасења мога, од речи вапаја

мојих? 2 Боже мој, дању те зовем, а ти се не одазиваш, ноћу зовем, и не сустајем. 3 А ти си свет, обавијен си хва-

лама Израеловим. 4 У тебе су се уздали очеви наши, уздали су се и ти си их избављао. 5 Теби су вапили и били су спасени, у

тебе су се уздали и нису се осрамотили. 6 А ја сам само црв, а не човек, ругло људима и презир народу. 7 Сви који ме виде ругају ми се, подругљиво уста отварају, одмаху-

ју главом и говоре: 8 „На Господа се ослонио. Нека га он спасе! Нека га он избави, кад му је тако драг!” 9 Јер

ти си ме извадио из утробе мајчине, ти си ми поуздање улио

још на грудима мајке моје. 10 Теби сам од рођења поверен, од утробе мајке моје ти си Бог мој. 11 Не буди

далеко од мене, јер је невоља близу, јер другога помоћника

немам. 12 Опколило ме је мноштво младих бикова,

окружили су ме јаки бикови са Башана. 13 На мене отвара-

ју уста своја, као лав који плен кида и риче. 14 Као вода разливам се, раздвајају се све кости моје. Срце моје као

восак постаје, растапа се дубоко у мени. 15 Сасушила се снага моја као комад грнчарије, и језик ми се за непце

лепи, у прах смртни ти ме стављаш. 16 Јер пси су ме опколили, гомила зликоваца окружила ме је. Као лав навалили су на руке моје и ноге моје. 17 Све кости своје избројити могу. Они гледају, зуре у мене. 18 Хаљине моје деле

међу собом, и за одећу моју жреб бацају. 19 Али ти,

Господе, не буди далеко. Снаго моја, у помоћ ми

похитај. 20 Душу моју од мача избави, душу моју једину

од шапе пасје. 21 Спаси ме од уста лављих, услиши ме и

спаси од рогова једнорога. 22 Објавићу име твоје браћи

својој, хвалићу те усред мноштва окупљеног. 23 Ви који

се Господа бојите, хвалите га! Сви који сте потомство

Јаковљево, славите га! Будите у страху пред њим, сви који сте потомство Израелово. 24 Јер он не презире патњу невољника, нити му је она мрска, лице своје није од њега

окренуо, и кад је к њему за помоћ завапио, он га је услишио. 25 Због дела твојих хвалићу те усред великог мноштва окупљеног. Завете своје испунићу пред онима

који се њега боје. 26 Кротки ће јести и наситиће се; хвалиће

Господа они који га траже. Срца ваша нека вечно живе. 27

Сви крајеви земаљски сетиће се Господа и обратиће се њему.

И сва племена из свих народа поклониће се пред тобом. 28 Јер Господу припада власт царска, он над

народима влада. 29 Сви богати на земљи јешће и поклониће

се, пред њим ће се поклонити сви који у прах силазе, и нико

неће душу своју живом сачувати. 30 Потомство ће њему

служити, о Господу ће се говорити следећем нараштају. 31

Доћи ће они и причаће о праведности његовој народу који

ће се родити, говорећи да је Он то учинио.


Господ је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати.

2 На пашњацима зеленим одмор ми даје, води ме на спокојна места где обилне воде теку. 3 Душу

20

21

22

23


~ 329 ~

моју крепи. Због имена свога води ме стазама правед-

ним. 4 Да и долином густе таме пођем, нећу се зла

бојати, јер си ти са мном; штап твој и палица твоја утеху ми дају. 5 Постављаш трпезу преда мном испред непријатеља

мојих. Уљем ми главу мажеш. Чаша се моја прелива. 6

Доброта и љубав пратиће ме све дане живота мога. И многе дане пребиваћу у дому Господњем.

Давидов псалам. Песма.

Господња је земља и све што је на њој, земаљ-

ско тло и они који на њему живе. 2 Он ју је на

морима утемељио, и на рекама је учврстио. 3 Ко се може попети на гору Господњу, и ко може стати на његово

свето место? 4 „Онај коме су руке недужне и срце чисто,

ко не омаловажава име Моје, и не заклиње се лажно.” 5

Он ће добити благослов од Господа, И праведан ће бити пред Богом спасења свога. 6 То је нараштај оних који

га траже, оних који траже лице твоје, Боже Јаковљев. 7

„Врата, подигните главе своје, дигните се, врата прастара,

да уђе славни Цар!” 8 „Ко је тај славни Цар?” „Господ, си-

лан и моћан, Господ, моћан у боју.” 9 „Врата, подигните

главе своје, дигните их, врата прастара, да уђе славни Цар!”

10 „Ко је он, тај славни Цар?” „Господ над војскама - он је тај славни Цар!”

К теби, Господе, подижем душу своју. 2 Боже

мој, у тебе се уздам, не дај да се осрамотим. Не дај да нада мном непријатељи моји ликују. 3 Ко се

год у тебе узда, неће се осрамотити. Осрамотиће се они

који неверно поступају, а све им је то узалуд. 4 Госпо-

де, дај да упознам путеве твоје. Научи ме стазама својим. 5 Упути ме да ходим у истини твојој и поучи ме, јер

си ти Бог спасења мога. У тебе се уздам цео дан. 6

Господе, сети се милосрђа свога и љубави своје, јер одувек постоје. 7 Грехе младости моје и преступе моје немој памтити. По милости својој сети ме се, због доброте своје, Господе. 8 Добар је и праведан Господ. Зато

правом путу грешнике учи. 9 Кротке ће упутити да живе по

закону његовом, учиће кротке путу своме. 10 Све су стазе Господње љубав и истина, за оне који се држе

савеза његовог и опомена његових. 11 Господе, ради

имена свога, опрости ми преступ мој, јер је велик. 12 Који

се човек Господа боји? Њега ће Он поучити путу који ће

одабрати. 13 Душа ће његова у добру почивати, и потом-

ство ће његово земљу поседовати. 14 Господ је близак с онима који га се боје, И савез свој он им обзнањује. 15

Очи су моје стално к Господу управљене, јер он ми ноге

из мреже извлачи. 16 Окрени к мени лице своје и смилуј ми

се, јер сам сâм и невољан. 17 Умножиле су се муке срца мога, из тескобе моје избави ме. 18 Види невољу моју и

муку моју, и опрости ми све грехе моје. 19 Види колико је

много непријатеља мојих, и како ме мржњом насилничком

мрзе. 20 Чувај душу моју и избави ме. Не дај да се

осрамотим, јер си ти уточиште моје. 21 Безазленост и честитост нека ме чувају. Јер се у тебе уздам. 22 Боже, откупи Израел од свих невоља његових.

Давидов псалам

Суди ми, Господе, јер живим безазлено, у Госпо-

да се уздам да се не бих поколебао. 2 Испитај

ме, Господе, и искушај ме, прочисти најдубља осећања

моја и срце моје. 3 Јер је доброта твоја пред очима

мојим. И ја ходим у истини твојој. 4 Не седим с људима

који неистину говоре, и не одлазим к онима који прикривају какви су. 5 Мрзим друштво злочинаца, са злима не седим. 6

Опраћу руке и показаћу невиност своју, обилазићу олтар

твој, Господе, 7 да се чују захвале моје, и да објавим сва дивна дела твоја. 8 Господе, ја волим дом у ком ти

пребиваш, и место где борави слава твоја. 9 Душу моју не погуби с грешницима. Ни живот мој с људима који су за крв криви, 10 којима су злодела у рукама, И којима је десница

пуна мита. 11 А ја ћу живети беспрекорно. Откупи ме и

смилуј ми се. 12 Нога ће моја на равноме стајати; усред окупљеног мноштва благосиљаћу Господа.


Господ је светлост моја и спасење моје. Кога да се бојим? Господ је снага живота мога. Пред ким да стрепим? 2 Кад су злочинци кренули на мене

да ми тело изједу, противници моји и непријатељи моји, поср-

нули су и пали. 3 Да се против мене и војска улогори, срце

се моје бојати неће. Да се и рат против мене поведе, и тада ћу се у Бога поуздати. 4 За једно молим Господа,

само то тражим, да живим у дому Господњем све дане

живота свога, да бих гледао красоту Господњу, и

истраживао у храму његовом. 5 Јер у дан невоље он ће

ме сакрити у заклон свој, склониће ме на скровито место, у шатор свој, високо на стену он ће ме подићи. 6 Зато ће се

глава моја узвисити изнад непријатеља око мене, и у шатору његовом приносићу на жртву поклике радосне, певаћу

Господу и песмом ћу га хвалити. 7 Господе, чуј глас мој

кад те зовем, смилуј ми се и услиши ме. 8 Срце моје понавља заповест твоју: „Тражите лице моје.” Господе,

тражићу лице твоје. 9 Не окрећи од мене лице своје. Не

одбацуј у гневу слугу свога. Буди помоћ моја. Не напуштај ме и не остављај ме, Боже спасења мога. 10

Ако ме и отац и мајка оставе, Господ ће ме прихватити.

11 Господе, поучи ме путу своме, води ме стазом честитости и чувај ме од непријатеља. 12 Немој ме

предати души противника мојих, јер су на мене устали сведоци лажни, и онај из кога избија насиље. 13 Да нисам веровао да ћу видети доброту Господњу у земљи живих,

шта би са мном било! 14 Уздај се у Господа; буди храбар

и нека срце твоје буде јако. Уздај се у Господа. Давидов псалам

Господе, тебе призивам. Стено моја, немој се

оглушити о мене, немој ћутати преда мном, да не бих био као они што у јаму силазе. 2 Чуј глас усрдних

молби мојих кад за помоћ к теби вапим, кад подижем

24

25

26

27

28


~ 330 ~

руке своје према скровитом месту светилишта твога. 3

Немој ме уклонити заједно са злима и с онима који зло

чине, који говоре лепо с ближњима својим, а зло им је у

срцу. 4 Дај им по делима њиховим. И по злоћи поступака

њихових. Дај им по делу руку њихових. Плати им за оно што

чине. 5 Јер не маре за оно што Господ чини, ни за дело руку његових. Он ће их срушити и неће их подићи. 6 Нека је

благословљен Господ јер је чуо глас усрдних молби мојих.

7 Господ је снага моја и штит мој. У њега се узда срце моје, помоћ сам добио, па срце моје кличе; песмом ћу

га хвалити. 8 Господ је снага народу своме, и тврђава

величанственог спасења помазанику своме. 9 Спаси

народ свој и благослови наследство своје, паси их и носи их

довека.


Дајте Господу, синови моћних, дајте Господу славу и моћ. 2 Дајте Господу славу достојну имена његовог. Поклоните се Господу у светом руху. 3

Глас Господњи је изнад олујних кишних облака, славни Бог грми. Господ је изнад многих олујних кишних облака. 4

Глас Господњи је силан, глас Господњи је величанствен. 5

Глас Господњи кедрове ломи, ломи Господ ливанске

кедрове, 6 и они скачу попут телета; Ливан и Сирион скачу

као синови једнорога. 7 Глас Господњи сече пламеном

огњеним, 8 од гласа Господњег пустиња се болно превија, пред Господом се пустиња Кадис од боли превија.

9 Од гласа Господњег, кошуте прерано младе своје на

свет доносе, а и шуме он огољује. У храму његовом сви говоре: „Слава Богу!” 10 Господ влада над водама потопа, Господ седи као цар довека. 11 Господ ће дати

снагу народу своме. Господ ће миром благословити

народ свој.

Песма поводом свечаности усељења у двор. Давидов псалам. Узвисиваћу те, Господе, јер си ме подигао и ниси дао да непријатељи моји нада мном ликују. 2

Господе, Боже мој, к теби сам завапио и ти си ме излечио.

3 Господе, душу си моју из гроба извео, сачувао си ме у животу, да у јаму не сиђем. 4 Песмом славите Господа, ви који сте му верни, упућујте хвалу светом имену њего-

вом, 5 јер гнев његов само трен траје, а милост његова читавог живота. Вече нам може плач донети, али јутро

доноси радосно клицање. 6 У спокоју свом рекао сам: „Никад нећу посрнути.” 7 Господе, по милости својој гору

си моју у снази утврдио. Окренуо си лице своје, и сметен сам постао. 8 Господе, тебе сам звао; Господа сам за милост усрдно молио. 9 Каква је корист од крви моје кад у

јаму сиђем? Хоће ли те прах хвалити? Хоће ли он о истини

твојој говорити? 10 Чуј, Господе, и смилуј ми се. Господе, буди мој помоћник. 11 Ти си тугу моју у играње претво-

рио, скинуо си кострет мој и весељем ме опасао, 12 да би те цело моје биће песмом хвалило и да не би ћутало.

Господе, Боже мој, довека ћу тебе хвалити.


Господе, ти си уточиште моје. Не дај да се икада постидим. У праведности својој избави ме. 2

Пригни к мени ухо своје. Избави ме брзо. Буди ми камена

тврђава, тврда кула мог спасења. 3 Јер си ти стена моја и тврђава моја, због имена свога води ме и усмеравај. 4

Извади ме из мреже коју су ми потајно наместили, јер си ти тврђава моја. 5 У твоје руке поверавам дух свој. Ти си ме откупио. Господе, Боже истине. 6 Мрзим оне који пош-

тују безвредне, ништавне идоле. Ја се у Господа уздам. 7 Веселићу се и радовати милости твојој, јер си ти погледао

на невољу моју; ти познајеш тескобу душе моје, 8 ниси

ме дао у руке непријатељима. Ноге си моје на чистину

поставио. 9 О Господе, смилуј ми се, јер сам у тескоби. Од јада је ослабило око моје, душа моја и утроба моја.

10 Јер од туге моје живот ми се крају ближи, и од уздисања

године моје. Због преступа мога снаге ми понестаје, и

кости су моје ослабиле. 11 Свим непријатељима својим ругло сам постао, ближњима својим ругло велико, и ужас за познанике своје. Кад ме напољу виде, беже од мене. 12

Заборављен сам као да сам мртав, нема ме у срцима;

постао сам као посуда разбијена; 13 јер од многих зао глас чујем, страх је посвуда. Кад се као један скупљају на мене, смишљају како да узму душу моју. 14 Али ја се

у тебе уздам, Господе. И говорим: „Ти си мој Бог.” 15

Дани су моји у руци твојој. Избави ме из руку непријатеља

мојих и од оних што ме прогоне. 16 Нека засја лице твоје

над слугом твојим. Спаси ме милошћу својом. 17 Госпо-

де, не дај да се постидим, јер тебе призивам. Нек се зли постиде, нек замукну у гробу. 18 Нек занеме усне лаж-

љиве, које против праведника необуздано, охоло и презирно

говоре. 19 Како је велика доброта твоја коју чуваш за оне који те се боје! И коју показујеш према онима који

код тебе уточиште траже, показујеш је пред синовима

људским. 20 На скровито место у близини својој склонићеш

их од завера људских. У колиби својој сакрићеш их од језика

свадљивих. 21 Нека је благословљен Господ, јер ми је у опкољеном граду показао дивну милост своју. 22 А ја

сам се много уплашио и рекао: „Истребиће ме испред очију

твојих.” А ти си чуо глас мојих усрдних молби кад сам за

помоћ теби вапио. 23 Волите Господа, сви који сте му верни. Господ чува оне који су му верни, а пуном ме-

ром враћа свима који охоло поступају. 24 Будите храбри, и

нека је јако срце ваше, сви ви који Господа чекате.

Срећан је онај коме је преступ опроштен, коме

је грех покривен. 2 Срећан је човек коме

Господ не урачунава кривицу, и у чијем духу нема пре-

варе. 3 Кад сам ћутао, кости су се моје сасушиле од

јецања мога по цео дан. 4 Јер ме је дан и ноћ рука

твоја притискала. Нестало је животног сока у мени као да

сам на летњој жези. 5 На крају сам ти признао грех свој и

кривицу своју нисам прикрио. Рекао сам: „Признаћу Господу

преступе своје.” Ти си опростио кривицу греха мојих. 6

Зато ће се теби молити свако ко ти је веран док се још

29

30

31

32


~ 331 ~

можеш наћи. Бујице вода многих њега ни дотаћи неће. 7

Ти си заклон мој, ти ћеш ме од тескобе штитити. Окружићеш

ме радошћу спасења свога. 8 „Учинићу те разборитим и

поучићу те путу којим треба да идеш. Саветоваћу те, око

ће моје бити на теби. 9 Не будите као коњи или мазге без разума, којима жестину треба обуздавати уздом или уларом пре него што ти приђу.” 10 Многе су боли оног ко је зао, а оног ко се узда у Господа, окружује доброта. 11

Радујте се Господу и веселите се, праведници! Кличите

радосно, сви који сте честитог срца!

Кличите радосно, праведници, пред Господом! Честитима доликује да упућују хвале. 2 Захваљујте

Господу уз харфу, свирајте му на инструменту с

десет жица. 3 Певајте му песму нову, свирајте на жицама најбоље што умете, уз радосне поклике. 4 Јер је реч

Господња исправна, и поуздан је он у свим делима

својим. 5 Он воли праведност и правду. Пуна је земља

Господње доброте. 6 Речју Господњем небеса су створена, и дахом уста његових сва војска њихова. 7

Сакупља воде морске као да је брану поставио, узбур-

кане воде у складиште ставља. 8 Нека се сви на земљи боје Господа. Нека су у страху пред њим сви који на

земљи живе. 9 Јер он је рекао, и настало је; он је запове-

дио, и постало је. 10 Господ разбија намере народа,

осујећује оно што људи смишљају. 11 Намера Господња

довека остаје, замисли срца његовог из нараштаја у нараштај. 12 Срећан је народ коме је Бог Господ, народ

који је он изабрао као своје наследство. 13 С небеса

Господ гледа, види све синове људске. 14 Са утврђеног места на коме пребива, посматра све који на земљи живе.

15 Он обликује срце свима њима, зна сва дела њихова.

16 Цара не спасава војска велика, нити човека силног

избавља снага велика. 17 Непоуздана је нада да коњ

спасење доноси; великом снагом својом он не избавља.

18 Гле, око је Господње на онима који га се боје, на онима који чекају милост његову, 19 да би душу њихову

од смрти избавио, и да би их у време глади у животу сачувао.

20 Душа наша Господа чека. Он је помоћник наш и штит наш. 21 Јер због њега се срце наше радује, јер се у свето име његово уздамо. 22 Господе, нека милост

твоја буде над нама. Јер тебе чекамо.

Давидов псалам, кад се пред Авимелехом правио луд, па

га је овај отерао, и он је отишао. Благосиљаћу Господа у свако доба, хвала ће

његова стално бити на уснама мојим. 2 Дичиће

се Господом душа моја; кротки ће чути и радоваће се. 3

Величајте Господа са мном, узвисујмо сви име његово.

4 Тражио сам Господа, и он се одазвао, ослободио ме је

од свих страхова мојих. 5 Заблистали су они који су гледали у њега, лица се њихова не могу постидети. 6 Невољник је овај завапио, и Господ га је чуо. Спасао га је из свих

невоља његових. 7 Анђео Господњи улогорен стоји око оних који се Бога боје, и избавља их. 8 Испитајте и видите да

је Господ добар; срећан је човек коме је он уточиште. 9

Бојте се Господа, свете слуге његове, јер они који га се боје ни у чему не оскудевају. 10 Чак и млади лавови имају мало и гладују, а онима који Господа траже нијед-

ног добра неће недостајати. 11 Дођите, синови моји,

слушајте ме, учићу вас страху од Господа. 12 Који човек воли живот, и волео би да види много добрих дана? 13 Чувај

језик свој од зла, и усне своје од преваре. 14 Клони се зла

и добро чини, тражи мир и тежи за њим.

15 Очи Господње гледају праведнике, и уши његове

чују вапај њихов. 16 Лице Господње је против оних који

зло чине, да би са земље избрисао спомен на њих. 17

Господ чује кад праведници ка њему завапе, из свих

невоља њихових избавља их. 18 Господ је близу оних који

су сломљеног срца, и спасава оне који су скрханог духа. 19 Многе невоље има праведник, али га из свих Господ избавља. 20 Он чува све кости његове, ниједна од њих неће се сломити. 21 Невоља ће убити злога, и који мрзе

праведника биће криви. 22 Господ откупљује душу слугу

својих, нико коме је он уточиште неће бити крив.

Господе, води парницу моју против противника

мојих, ратуј против оних који против мене ратују.

2 Узми мали и велики штит, устани и помози ми. 3 Извуци копље

и двосеклу секиру и дочекај оне који ме прогоне. Реци души мојој: „Ја сам спасење твоје.” 4 Нека се постиде и

буду понижени они који гоне душу моју. Нека устукну и посраме се они који ми невољу смишљају. 5 Нека буду

као плева пред ветром, и нека их анђео Господњи тера. 6

Пут њихов нека буде таман и клизав, и нека их анђео

Господњи гони. 7 Јер су ми без разлога потајно јаму с

мрежом поставили, без разлога су је ископали за душу моју. 8 Нека дође на њих пропаст којој се не надају, и

нека се улове у мрежу коју су сами поставили, нека их

пропаст снађе кад у њу падну. 9 А душа моја нека се весели Господу, нека се радује због спасења које пружа. 10 Нека све кости моје кажу: „О Господе, ко је

као ти, који избављаш невољника од оног ко је од њега

јачи, невољника и сиромаха од оног ко га пљачка?” 11

Устају сведоци насилни, питају ме оно што не знам. 12

Враћају ми зло за добро, болан губитак наносе души мојој. 13 А кад су они били болесни, ја сам кострет носио,

постом сам мучио душу своју, и на груди ми се враћала молитва моја. 14 Забринут за пријатеља, за брата свога,

ходао сам наоколо као неко ко за мајком жали. Повио сам се од жалости. 15 А кад сам ја криви корак учинио, они

су се окупљали и радовали, сакупљали су се против мене, и ударали ме кад се нисам надао; нису ћутали док су ме

раздирали. 16 Отпадници се ругају да би хлеб добили и

шкргућу на мене зубима својим. 17 О Господе, докле

ћеш то гледати? Избави душу моју од њихових жестоких

напада, драгоцену душу моју од младих лавова. 18

Славићу те усред великог мноштва окупљеног, међу

народом бројним тебе ћу хвалити. 19 Нека се не радују нада мном они што су без разлога непријатељи моји, нека 33

34

35


~ 332 ~

оком пакосно не намигују они који ме без разлога мрзе. 20 Јер они не говоре о миру, него против мирних људи на

земљи преваре смишљају. 21 Отварају уста своја против мене. Злурадо говоре: „Ха! Ха! Око наше види зло твоје!” 22 Господе, ти видиш. Немој ћутати. Господе, не буди

далеко од мене. 23 Устани, пробуди се, дај ми правду и води парницу моју, Господе, Боже мој. 24 Господе,

Боже мој, суди ми по праведности својој, и нека се они не радују нада мном. 25 Нека не говоре у срцу своме: „Тако му и треба!” Нека не говоре: „Прогутали смо га.” 26 Нека се постиде и посраме сви који се радују невољи мојој. Нека се срамотом и

понижењем одену они који се охоло подижу на мене. 27 Нека кличу радосно и веселе се они који уживају у праведности мојој, и нека увек говоре: „Нека се велича Господ, који ужива у миру слуге свога.” 28 Нека језик мој говори о праведности твојој, по цео

дан о хвали твојој. Оном ко је зао, преступ говори у срцу њего-

вом; страха од Бога нема пред очима њего-

вим. 2 Јер превисоко о себи мисли да би преступ свој

увидео и да би га замрзео. 3 Речи су уста његових зло и

превара; није довољно разборит да би добро чинио. 4 Зло

смишља на постељи својој. На опаком путу стоји. Зло не одбацује. 5 Господе, љубав је твоја до небеса, до обла-

ка је верност твоја. 6 Праведност је твоја, Боже, попут

гора твојих, закон је твој водени бездан. Ти Господе

спасаваш и човека и животињу. 7 Како је драгоцена доброта твоја, Боже! У сени крила твојих синови људски уточиште налазе. 8 Наслађују се изобиљем из дома твога,

напајаш их бујицом лепих ствари. 9 Јер је у теби извор

живота, твојом светлошћу ми видимо светлост. 10 Нека љубав

твоја остане на онима који те познају, и праведност

твоја на онима који су честитог срца. 11 Не дај да на

мене дође нога охола, нити да због руку злих постанем луталица. 12 Гле, падају они који зло чине. Оборени су и

устати не могу.

Не жести се због оних који зло чине. Не завиди онима који неправду чине. 2 Јер ће се они као

трава брзо осушити, увенуће као млада, зелена трава. 3

Уздај се у Господа и добро чини; живи на земљи и поступај

верно. 4 Пронађи у Господу највећу срећу своју, и даће

ти што ти срце жели. 5 Пребаци на Господа животне бриге

своје; ослони се на њега и он ће ти помоћи. 6 Извешће

праведност твоју као светлост, и правду твоју као подне.

7 Мирно се поуздај у Господа и жељно га чекај. Не жести се на онога ко је успешан на путу своме, на човека

који чини оно што је замислио. 8 Одбаци гнев и одагнај

срџбу, не жести се, јер то само ка злу води. 9 Јер ће се

истребити они који зло чине, а они који се у Господа уздају наследиће земљу. 10 Још мало, и злога више неће бити;

погледаћеш на место његово, а њега неће бити. 11 А

кротки ће наследити земљу, и уживаће у изобиљу мира. 12

Онај ко је зао кује заверу против праведнога, и зубима

шкргуће на њега. 13 А Господ му се смеје, јер види да долази дан погибије његове. 14 Зли мач извлаче и лук натежу,

да оборе невољника и сиромаха, да побију оне који су

честити на путу своме. 15 Мач ће им се сопствени у срце зарити, и лукови њихови биће сломљени. 16 Боље је оно мало што има праведник, него изобиље које имају зли. 17 Јер ће

се сломити руке злих, а Господ ће подупрети праведнике.

18 Познаје Господ живот безазлених, и наследство њихово

трајаће довека. 19 Неће се они постидети у време нево-

ље, у дане глади биће сити. 20 Јер ће зли пропасти, непријате-

љи Господњи биће пролазни као лепота пашњака, проћи ће.

У диму ће нестати. 21 Зли позајмљује и не враћа, а праведник је милостив и дарове даје. 22 Они које он благо-

слови наследиће земљу, а они које он прокуне биће истребљени.

23 Господ утврђује кораке човекове, и ужива у

путу његовом. 24 Ако и посрне, неће пасти, јер га

Господ држи за руку. 25 Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову

хлеб да просе. 26 Увек је милостив и на зајам даје.

Потомство његово чекају благослови. 27 Клони се зла,

добро чини, и живећеш довека. 28 Јер Господ правду воли, и не напушта оне који су му верни. Довека ће они бити

сачувани, а потомство злих биће истребљено. 29 Праведници

ће наследити земљу, и заувек ће на њој живети. 30 Уста праведника мудрост казују, и језик његов право говори.

31 Закон његовог Бога у срцу је његовом, кораци његови неће бити несигурни. 32 Зли вреба праведника, и

гледа да га убије. 33 Али Господ га неће оставити у руци

његовој, кад му се буде судило, неће га злим прогласити.

34 Уздај се у Господа, и држи се пута његовог, он ће те

узвисити и ти ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истребљени,

ти ћеш то гледати. 35 Видео сам злога како је насилан, како се шири као разгранато дрво на свом тлу. 36 Али

прошао је, и нема га више, тражио сам га, али га нема. 37

Гледај оног ко је безазлен и посматрај оног ко је честит, јер такви ће имати будућност пуну мира. 38 А сви

преступници биће истребљени, пропашће будућност оних што

су зли. 39 Спасење праведних долази од Господа, он је тврђава њихова у време невоље. 40 Господ ће им

помоћи и избавиће их. Избавиће их од злих и спашће их, јер је он уточиште њихово.

Давидова песма, за присећање

Господе, немој ме укоравати у срџби својој, и

немој ме кажњавати у гневу своме. 2 Јер су

се стреле твоје дубоко у мене зариле, и рука ме твоја

притиска. 3 Нема здравог места на телу моме због

осуде твоје. Нема мира у костима мојим због греха

мога. 4 Јер су преступи моји допрли изнад главе моје, као

тежак терет претешки су за мене. 5 Ране моје заударају,

гноје се, због лудости моје. 6 Немир ме је обузео, од боли сам се повио, по цео дан жалостан ходам. 7 Јер

бедра моја горе, и нема здравог места на телу моме. 8

Изнемогао сам и сломљен, јаучем од јецања срца свога.

9 Господе, пред тобом су све жеље моје, и уздисање 36

37

38


~ 333 ~

моје није скривено од тебе. 10 Срце моје јако лупа,

снага ме моја напушта, и гаси се светлост очију мојих. 11

Они који су ме волели и пријатељи ми били држе се подаље од муке моје, они који су ми блиски били далеко стоје. 12 А

они који траже душу моју, замке постављају. Који ми зло

спремају, о пропасти говоре, и о преварама по цео дан мрмљају. 13 А ја сам као глув, не слушам, као нем, не отварам уста своја. 14 Постао сам попут човека који не чује, и одговором уста својих не правдам се. 15 Јер

тебе, о Господе, чекам. Господе, Боже мој, ти се одази-

ваш. 16 Јер сам рекао: „Ако се ти не би одазвао, они би се

нада мном радовали; кад би нога моја посрнула, охоло

би се подизали на мене.” 17 Јер умало да криви корак учиним, и патња је моја увек преда мном била. 18 Јер

сам признао преступ свој, узнемирен сам постао због греха свога. 19 А непријатељи су моји пуне снаге, осилили су се, умножили су се они који ме без разлога мрзе. 20

Враћају ми зло за добро, дижу се на мене јер тежим за

оним што је добро. 21 Господе, немој ме оставити. Боже мој, не буди далеко од мене. 22 Пожури мени у помоћ,

Господе, ти си спасење моје. Рекао сам: „Пазићу на путеве своје, да не згрешим језиком својим. Поставићу брњицу као

стражу на уста своја, све док је зли преда мном.” 2

Занемео сам и гласа нисам пуштао. Ни реч нисам о добру

рекао, угушио сам бол своју. 3 Срце је моје горело у мени; у мислима мојим огањ је буктао. Проговорио сам језиком својим: 4 „Господе, дај да увидим како брзо

долази крај мој, и како је мало дана мојих, да бих знао

колико сам пролазан. 5 Ти си ми мало дана дао, и век је мој као ништа пред тобом. Сваки човек земаљски је само

дах, па макар и чврсто стајао. 6 Као сенка човек иде.

Узалуд се размеће. Згрће иметак, а не зна ко ће га

покупити. 7 А сада, чему да се надам, Господе? Тебе

ја чекам. 8 Од свих преступа мојих избави ме. Не дај да будем ругло безумнику. 9 Остао сам без речи, не могу

уста своја отворити, због онога што си ти учинио. 10 Уклони

од мене невољу коју си ми нанео. Због непријатељства

руке твоје нестаје ме. 11 Када човек згреши, ти га укори-

ма исправљаш. И вредне ствари његове изједаш попут

мољца. Сваки човек земаљски заиста је само дах. 12

Господе, чуј молитву моју, пригни ухо кад за помоћ теби

вапим. Немој ћутати на сузе моје. Јер сам ја странац

код тебе, дошљак као и сви праочеви моји. 13 Одврати

поглед од мене, да бих се разведрио, пре него што одем и више ме не буде.” Искрено сам се уздао у Господа, и он је приг-

нуо к мени ухо своје и чуо вапај мој. 2 Извукао

ме је из јаме пуне воде која хучи, из блата натало-

женог. Тада ми је ноге на стену поставио, учврстио је кораке моје. 3 Песму нову у уста ми је ставио, хвалу Богу нашем. Многи ће то видети и уплашиће се, и уздаће се

у Господа. 4 Срећан је човек коме је Господ узданица,

и који не гледа на пркосне људе, нити на оне који отпадају и лажима се окрећу. 5 Много си тога учинио, Господе,

Боже мој, и много је чудесних дела твојих и намера твојих за нас; нема ти равна! Хтео бих причати и говорити о њима,

али их је више него што се набројати могу. 6 Жртва и принос

нису ти угодни били, ти си ми уши отворио. Жртву паљеницу и

жртву за грех ниси тражио. 7 Зато сам рекао: „Ево, дола-

зим, у свитку књиге писано је о мени. 8 Боже мој, ја

уживам у вршењу воље твоје, и закон је твој дубоко у

мени. 9 Усред великог мноштва окупљеног објављујем добру вест о праведности. Усне своје не затварам. Гос-

поде, ти то добро знаш. 10 Праведност твоју не скривам у срцу своме. Објављујем верност твоју и спасење твоје. Усред великог мноштва окупљеног не ћутим о доброти

твојој и истини твојој.” 11 Господе, немој ми ускратити самилост своју. Љубав твоја и истина твоја нека ме увек чувају. 12 Јер су ме опколиле невоље многе, избројати се

оне не могу. Стигло ме је преступа мојих толико да

гледати не могу, више их је него власи на глави мојој. И срце је моје клонуло. 13 Господе, буди вољан да ме

избавиш. Господе, пожури мени у помоћ! 14 Нека се

постиде и посраме сви они који траже душу моју да је

погубе. Нека устукну и буду понижени они који се радују

невољи мојој. 15 Нека буду запрепашћени због срамоте своје они који ми злурадо говоре: „Ха! Ха!” 16 Нека се радују и веселе теби сви који те траже. Нека увек говоре: „Нека се велича Господ”, они који воле спасење које ти

пружаш. 17 А мене невоље и јад притишћу. Али се Господ

брине за мене. Ти си помоћ моја и Избавитељ мој. Боже мој, немој закаснити.

Срећан је онај ко обзирно поступа према убо-

гоме, у дан невоље Господ ће га избавити. 2

Господ ће га заштитити и сачувати у животу. Биће срећан на

земљи, ти га нећеш предати души непријатеља његових. 3

Господ ће га на постељи болесничкој окрепити, бринућеш о

њему у болести његовој. 4 Ја сам рекао: „Господе, смилуј ми се. Излечи душу моју, јер сам ти згрешио.” 5

Непријатељи моји зло о мени говоре: „Кад ће умрети и кад ће име његово нестати?” 6 Ако неко дође да ме види,

неистину говори срце његово; он зло прикупља, затим излази,

и напољу о томе говори. 7 Сви који ме мрзе сложно против мене један другом шапућу; зло против мене смишљају: 8

„Зло га је снашло; сад кад је легао, више неће устати.” 9

Па и човек који је у миру са мном био, у ког сам се поуздао, који је хлеб мој јео, подигао се на мене. 10 А

ти, Господе, смилуј ми се и подигни ме, да им могу вратити. 11 По томе знам да сам ти драг, јер непријатељ мој не кличе победнички нада мном. 12 Због безазлености

моје ти ме подржаваш, и дајеш ми да пред лицем твојим довека стојим. 13 Нека је благословљен Господ,

Бог Израелов, одувек и заувек. Амин, амин.

41,13 Хебрејска реч „амин” значи „тако је”, „нека буде тако”.

39

40

41


~ 334 ~

Управитељу. За Корејеве синове.

Као што кошута за потоцима чезне, тако, Боже, душа моја за тобом чезне. 2 Душа је моја

жедна Бога, Бога живога. Када ћу пред Бога доћи и пред

њим се појавити? 3 Дан и ноћ сузе су храна моја, док ми

они по цео дан говоре: „Где је Бог твој?” 4 Душа моја

гине у мени кад се сетим како сам с мноштвом ишао, и полако пред њима у дом Божји ходио, уз радосно клицање

и захваљивање, уз клицање мноштва које слави празник. 5

Зашто си очајна, душо моја, зашто си немирна у мени? Чекај Бога, јер ћу га ја још хвалити као великог спаситеља свога. 6 Боже мој, душа је моја у очај завијена. Зато се тебе сећам, из земље јорданске и с врхова Ермона, с

горе мале. 7 Водени бездан довикује воденом бездану шумом слапова твојих. Све побеснеле воде и таласи твоји прешли су преко мене. 8 Дању ће

Господ слати милост своју, а ја ћу ноћу певати о њему, и молићу се Богу живо-

та свога. 9 Рећи ћу Богу, стени својој: „Зашто си ме заборавио? Зашто идем жалостан, док ме непријатељ тлачи?”

10 Кости се моје ломе од ругања непријатеља мојих, док ми по цео дан говоре: „Где је Бог твој?” 11 Зашто си

очајна, душо моја, зашто си немирна у мени? Чекај Бога,

јер ћу га ја још хвалити као великог спаситеља свога и Бога

свога. Суди ми, Боже, и води парницу моју против народа неверног. Избави ме од човека варалице и неправедника. 2 Јер си ти Бог мој, тврђава моја. Зашто ме одбацујеш? Зашто жалостан ходим док ме непријатељ тлачи? 3 Пошаљи светлост своју и истину своју. Нека ме оне

воде, нека ме доведу на свету гору твоју и у величанствено пребивалиште твоје. 4 Приступићу олтару Божјем,

Богу, због ког радосно кличем. Хвалићу те уз харфу, Боже, Боже мој. 5 Зашто си очајна, душо моја, зашто си немирна? Чекај Бога, јер ћу га ја још хвалити као великог спаситеља свога и Бога свога. Управитељу. Псалам Корејевих синова.

Ушима својим чули смо, Боже, очеви наши причали

су нам о делима која си учинио у данима њихо-

вим, у данима давним. 2 Руком својом народе си

отерао, а њих си засадио. Разбио си племена и отерао их. 3

Нису својим мачем земљу заузели, нити им је мишица њихова спасење донела. Учинила је то десница твоја и мишица твоја и светлост лица твога, јер су ти били мили. 4 Боже,

ти си Цар мој. Спасење величанствено пошаљи Јакову. 5 С

тобом ћемо оборити противнике своје, у име твоје згазићемо

оне који устају на нас. 6 Јер нисам се у лук свој

поуздао, и није ме мач мој спасао. 7 Ти си нас спасао од противника наших, и посрамио си оне који нас силно мрзе.

8 Богу ћемо хвалу давати по цео дан, и довека ћемо

име твоје славити. 9 А сад нас одбацујеш и понижаваш, и не идеш с војском нашом. 10 Пушташ да окрећемо леђа пред

противником, пљачкају нас они који нас силно мрзе. 11

Дајеш нас као овце, да нас једу, и расејао си нас међу

народе. 12 Продао си народ свој у бесцење, и ниси се обогатио продајом њиховом. 13 Поставио си нас за ругло

суседима нашим, смеју нам се и ругају сви око нас. 14

Учинио си да се о нама подругљиво прича међу народима,

да племена подругљиво одмахују главом кад нас виде.

15 Цео дан понижење је моје преда мном, и срамота

покрива лице моје, 16 због гласа онога који ме срамоти и о мени погрдно говори, због непријатеља и онога који ми

се свети. 17 Све нас је то снашло, али ми те нисмо заборавили, и нисмо погазили савез твој. 18 Срце наше није безверно одступило, нити су стопе наше скренуле са стазе

твоје. 19 Јер си нас разбио на месту где се шакали скупљају, и покриваш нас густом тамом. 20 Да смо

заборавили име Бога свога, или у молитви ширили руке туђем

богу, 21 зар то Бог не би сазнао? Јер он познаје тајне

срца. 22 Због тебе нас стално убијају, сматрају нас

овцама за клање. 23 Устани! Зашто спаваш, о Господе? Пробуди се! Не одбацуј нас довека. 24 Зашто окрећеш

лице своје? Зашто заборављаш невољу нашу и патњу нашу? 25 Јер душа се наша до праха савила, стомак се наш за земљу прилепио. 26 Устани и помози нам, откупи нас због

љубави своје.

Управитељу, за љиљане. Псалам Корејевих синова. Песма о

вољеним женама.

Из срца мога навире реч добра. Говорим: „Дело моје говори о цару.” Нека језик мој буде писаљ-

ка вештог писара. 2 Лепши си од синова људских. Милина се

разлива по уснама твојим. Зато те Бог благосиља довека.

3 Припаши мач уз бок свој, јуначе, славу и величанство своје. 4 И у величанству своме успешно изврши задатак свој, јаши заступајући истину, понизност и праведност, и десница ће те твоја поучити застрашујућим делима. 5 Твоје су стреле оштре - под тобом народи падају - оне ће прострелити

срце царевих непријатеља. 6 Твој је престо, Боже,

довека, у сву вечност, жезло твог царства је жезло

правде. 7 Ти волиш праведност и мрзиш зло. Зато те је Бог,

Бог твој, помазао уљем радости више него другове твоје.

8 Све хаљине твоје миришу на смирну, алоју и касију, из величанствене палате од слоноваче весели те звук жичаних

инструмената. 9 Царске су кћери међу твојим драгим

женама. Царица стоји теби здесна у злату офирском. 10

Слушај, кћери, погледај и пригни ухо своје, заборави народ свој и дом оца свога. 11 Цар ће чезнути за лепотом тво-

јом, јер је он господар твој, и зато му се поклони. 12 И

кћи тирска дар доноси. Богаташи из народа желеће да

умилостиве лице твоје. 13 Пуна је славе кћер царева у кући,

одећа јој је златом извезена. 14 У истканом руху довешће

је цару. У пратњи њеној уводе се пред тебе девице,

другарице њене. 15 Довешће их с радошћу и весељем, ући

ће у палату цареву. 16 На месту праочева твојих биће

синови твоји, које ћеш поставити за кнезове по свој земљи.

17 Спомињаћу име твоје кроз све будуће нараштаје. Зато ће те народи хвалити довека, у сву вечност.

44,14 Дословно: „Учинио си нас пословицом (изреком)”.

42

43

44

45


~ 335 ~

Управитељу. Псалам Корејевих синова.

Бог је наше уточиште и снага, помоћ која се у

невољама лако налази. 2 Зато се нећемо бојати,

чак и да се земља преобрази, и да се горе уздрмају и

сруше у срце мора огромнога, 3 и да се воде његове узбуркају и запене, да се горе потресу од хуке његове.

4 Постоји река чији токови радују град Божји, најсветије

величанствено пребивалиште Свевишњега. 5 Бог је усред тога града, зато се пољуљати неће. Бог ће му помоћи

кад јутро сване. 6 Народи су се ускомешали, царства су се уздрмала. Он је пустио глас свој, земља се истопила. 7 С

нама је Господ над војскама, Бог Јаковљев је високо уточиште наше. 8 Дођите, гледајте дела Господња, запа-

њујуће ствари које чини на земљи. 9 Прекида ратове до

краја земље. Лук пребија, копље ломи, кола ватром спаљу-

је. 10 „Покорите се и знајте да сам ја Бог. Узвисићу се

међу народима, узвисићу се на земљи.” 11 С нама је Господ над војскама, Бог Јаковљев је високо уточиште

наше.

Управитељу. Псалам Корејевих синова.

Запљескајте рукама, сви народи. Победнички кличите

Богу покликом радосним. 2 Јер Господ,

Свевишњи, страх улива, велики је Цар над целом земљом. 3

Он ће нам народе покорити, и племена под ноге наше. 4

Изабраће нам наследство наше, понос Јакова, кога је волео. 5 Бог је узашао уз радосно клицање,

Господ уз звук рога. 6 Песмом хвалите Бога, песмом га хвалите.

Песмом хвалите Цара нашега, песмом га хвалите. 7 Јер

Бог је Цар целе земље; песмом га хвалите, поступајући

разборито. 8 Бог царује над народима. Бог седи на

престолу своје светости. 9 Окупљају се великаши народа с

народом Бога Аврамовог. Јер Божји су штитови земаљски. Веома високо он се уздигао. Песма Корејевих синова Велик је Господ и достојан велике хвале, у граду

Бога нашега, на светој гори својој. 2 Лепа због узвишености своје, радост целој земљи, гора је Сион на

крајњем северу, град Великога Цара. 3 У његовим утвр-

ђеним дворима Бог се показао као високо уточиште. 4

Јер, гле, цареви су се састали према договору, и сви су прошли. 5 Они су то видели и запањили су се. Смели су се и у паници побегли. 6 Тамо их је обузело дрхтање, болови као

кад жена рађа. 7 Ветром источним разбио си бродове

тарсиске. 8 Оно што смо чули то смо и видели, у граду Гос-

пода над војскама, у граду Бога нашега. Бог ће га

утврдити да стоји довека. 9 Размишљамо о доброти твојој, Боже, усред храма твога. 10 Име твоје, Боже, и хвала

твоја допиру до крајева све земље. Десница твоја пуна је

праведности. 11 Нека се радује гора Сион, нека се веселе градови Јудини, због закона твојих. 12 Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове. 13 Добро погледајте

бедеме његове. Прегледајте утврђене дворе његове, да

бисте о томе причали будућем нараштају. 14 Јер је тај Бог

наш Бог довека, у сву вечност. Он ће нас све до смрти водити.

Управитељу. Псалам Корејевих синова. Песма. Чујте ово, сви народи. Пригните ухо, сви становници овога времена, 2 Синови земаљски и синови

човечији, богати и сиромашни заједно. 3 Уста ће моја

говорити оно што је мудро, и срце ће моје дубоко размиш-

љати о оном што је разборито. 4 Ка надахнутој изреци

пригнућу ухо своје, уз харфу ћу разложити загонетку своју.

5 Зашто да се бојим у зле дане, кад ме опколи преступ

оних који ме газе? 6 Оних који се у свој иметак уздају, и који се хвале великим богатством својим, 7 нико ни на који начин не може брата откупити, нити за њега Богу откуп дати 8 (откупнина за душу њихову толико је велика да

довека остаје неплаћена), 9 па да заувек живи и не види гроба. 10 Јер он види да и мудри умиру, и безумни и

неразумни гину, и другима остављају иметак свој. 11

Хтели би да им куће довека трају, шатори њихови из нарашта-

ја у нараштај своје земљишне поседе називају својим именом. 12 Али човек земаљски, макар и угледан био, не

може потрајати, заиста је попут животиња које гину. 13 То

је пут оних који су пуни безумља, и оних што их следе и

уживају у охолим речима њиховим. 14 Попут оваца за смрт су одређени, смрт ће им пастир бити. Ујутру ће честити владати над њима. А лик ће њихов нестати, сви ће они у

гроб отићи, а не у пребивалиште узвишено. 15 Али Бог ће

откупити душу моју из руку гроба, Он ће ме примити. 16

Нека те не плаши што се неко богати, што расте слава куће

његове, 17 јер кад умре, не може ништа са собом понети, и слава његова с њим не силази. 18 Јер је за живота

свога благосиљао душу своју. (Људи ће те хвалити јер себи чиниш добро.) 19 Али душа његова на крају заврши тамо

где и нараштај праочева његових. Никада више светлост

видети неће. 20 Човек земаљски, ако разума нема, макар и угледан био, заиста је попут животиња које гину.

Асафова песма. Моћни Бог, Бог Господ, говори, и дозива земљу.

Од изласка до заласка сунца. 2 Бог је засјао са Сиона, савршенства лепоте. 3 Бог наш долази и нипошто

неће ћутати. Пред њим је ватра која прождире, и свуда око

њега олуја бесни. 4 Небеса на висини и земљу он дозива,

да изврши пресуду над народом својим: 5 „Сакупите к

мени оне који су ми верни, оне који су над жртвом склопили савез мој.” 6 Небеса објављују

праведност његову, јер Бог је Судија. 7 „Слушај, народе мој, ја ћу говорити,

Израеле, против тебе ћу сведочити. Ја сам Бог, Бог твој. 8

Не укоравам те због жртава твојих, нити због жртава

паљеница твојих које су стално преда мном. 9 Нећу узети

бика из дома твога, нити јараца из торова твојих. 10 Јер су моје све животиње шумске, звери по горама на хиљаде. 11 Познајем свако крилато створење по горама, моја су мноштва пољских животиња. 12 Кад бих био гладан, не бих

теби рекао, јер је моја земља и све што је на њој. 13 Зар

46

47

48

49

50


~ 336 ~

ћу јести месо јаких бикова, и крв јараца пити? 14 Принеси захвалу као жртву Богу, испуни свевишњем завете своје.

15 Призови ме у дан невоље. Избавићу те, а ти ћеш ме

славити.” 16 Али зломе Бог ће рећи: „Одакле ти право да

набрајаш прописе моје, и да савез мој спомињеш? 17 Ти

мрзиш поуку, и речи моје за леђа бацаш. 18 Кад лопова

видиш, радо се с њим здружујеш, удружио си се с прељубни-

цима. 19 Уста си своја пустио да зло говоре, и језиком

својим преваре кујеш. 20 Седиш с другима и говориш против брата свога, лоше говориш о сину мајке своје. 21 Све си то чинио, а ја сам ћутао. Мислио си да ћу бити као ти. Укорићу

те и све ћу то изнети пред очи твоје. 22 Схватите то, молим вас, ви који Бога заборављате, да вас не растргнем, јер неће бити никога да вас избави. 23 Ко ми захвалу приноси као жртву своју, тај ме слави; ко се држи правог пута, њему ћу дати да види спасење од Бога.”

Управитељу. Давидова песма. Кад је пророк Натан дошао

код Давида након што је Давид легао с Бет-Шебом.

Смилуј ми се, Боже, по милости својој. По великом милосрђу своме избриши преступе моје. 2 Потпуно

ме опери од преступа мога, и очисти ме од греха мога. 3 јер ја знам преступе своје, и грех је мој стално преда мном. 4 Теби, само теби сам згрешио, учинио сам оно што је зло у очима твојим, а ти си праведан када гово-

риш, и чист када судиш. 5 Гле, у безакоњу сам рођен, у

греху ме је зачела мајка моја. 6 Ти си срећан кад је

истина дубоко у мени. Дај ми да дубоко у себи спознам праву мудрост. 7 Од греха ме исопом очисти, да будем чист, опери ме, да од снега будем бељи. 8 Дај ми да

чујем радост и весеље, да се обрадују кости које си сломио. 9 Одврати лице своје од греха мојих, избриши све

преступе моје. 10 Створи у мени, о Боже, чисто срце, и

обнови дух у мени. 11 Немој ме одбацити од лица свога, и Свети Дух свој немој узети од мене. 12 Обнови ми

радост спасења твога, и подупри ме духом добре воље.

13 Поучићу тада преступнике путевима твојим, да се грешници теби обрате. 14 Избави ме од кривице за крв, Боже,

Боже спасења мога, и језик мој радосно објављиваће

праведност твоју. 15 Господе, отвори усне моје, и уста

моја објављиваће хвалу твоју. 16 Да си жртву хтео, ја бих ти је принео, али за жртве паљенице ти не мариш. 17 Жртва

Богу је дух понизан. Срце сломљено и скрхано, Боже, ти не презиреш. 18 У милости својој чини добро Сиону; подигни

зидове јерусалимске. 19 Тада ће ти бити миле жртве правед-

ности, жртве паљенице, целе жртве. Тада ће се на олтару твоме јунци приносити. Управитељу. Давидов псалам, кад је дошао Доик Едомац и јавио Саулу да је Давид дошао у Ахимелехову кућу.

Зашто се злом хвалиш, силниче? Доброта Божја траје

по цео дан. 2 Невоље смишља језик твој, попут

бритве је наоштрен, и превару чини. 3 Више волиш зло него

добро, лаж више него реч праведну. 4 Волиш све речи

рушилачке, језиче преварни. 5 Бог ће те заувек срушити,

обориће те и ишчупаће те из шатора твога, искорениће те из

земље живих. 6 Праведници ће то гледати и уплашиће се,

смејаће му се. 7 Такав човек не сматра Бога тврђавом својом, већ се узда у велико богатство своје, и заклон налази у злу које чини. 8 А ја ћу бити као маслина што се зелени у дому Божјем. Уздам се у милост Божју довека,

у сву вечност. 9 Хвалићу те довека због дела која си учинио, уздаћу се у име твоје, јер је то добро, пред твоји-

ма љубазнима.

Рече безумник срцу своме: „Нема Бога.” Покварени су, одвратно безакоње; нема никог да добро чини. 2 Бог с неба гледа синове људске, да види

има ли кога да је разуман, тражи ли ко њега. 3 Сви су

застранили, сви су се покварили, нема никог ко добро чини, нема ниједног. 4 Зар чинитељи безакоња не знају да који прождиру мој народ као хлеб да једу, да Бога не

призивају? 5 Тада их је велики страх обузео, тамо где

страха није било. Јер ће Бог расути кости свих оних који против тебе логор свој подижу. Ти ћеш их сигурно посрамити,

јер их је Господ одбацио. 6 О, кад би са Сиона величанст-

вено спасење дошло Израелу! Кад Господ врати заробљени

народ свој, веселиће се Јаков, радоваће се Израел.

Давидов псалам. Кад су људи из Зифа дошли и рекли Саулу:

„Зар се Давид не крије код нас?” Именом својим спаси ме, Боже, и силом својом брани ме на суду. 2 Чуј молитву моју, Боже,

пригни ухо речима уста мојих. 3 Јер су се туђинци подигли

на мене, и насилници који траже душу моју. Немају они

Бога пред собом. 4 Гле, Бог је помоћник мој, Господ

је с онима који подржавају душу моју. 5 Он ће вратити зло

непријатељима мојим. У истини својој сатри их. 6 Ја ћу ти

спремно принети жртву. Хвалићу, Господе, име твоје, јер је то добро. 7 Јер ме је из сваке невоље он избавио, и око је моје ликовало над непријатељима мојим. Пригни ухо, Боже, молитви мојој, немој се крити кад те за милост молим. 2 Саслушај ме и услиши

ме. Тумарам узнемирен од бриге своје, немиру се

одупрети не могу, 3 због гласа непријатеља, због притис-

ка злога. Јер зло бацају на мене, и у гневу своме

мржњу гаје према мени. 4 Срце је моје у тешком болу,

страхови су ме смртни спопали. 5 Страх и дрхтање улазе у мене, језа ме обузима. 6 Говорим: „О, кад бих као

голуб крила имао! Одлетео бих и починак нашао. 7 Одлетео

бих далеко, У пустињи бих се настанио. 8 Појурио бих на

место уточишта свога, пред јаким ветром, пред олујом.” 9 О Господе, смети и раздели језик њихов, јер сам видео

насиље и свађу у граду. 10 Дању и ноћу по зидинама његовим круже, у њему су зло и пропаст. 11 Невоље су у њему, с трга његовог тлачење и превара не одлазе.

12 Јер није ми се ругао непријатељ мој, то бих поднео.

Није се на мене охоло подигао онај ко ме силно мрзи, од њега бих се сакрио. 13 Него ти, смртни човек мени 51

52

53

54

55


~ 337 ~

једнак, пријатељ мој и друг мој. 14 Уживали смо у

пријатељству блиском, у дом Божји с мноштвом смо ишли.

15 Пропаст нека на њих дође! Нека живи у гроб сиђу, јер

док су боравили у туђини зло је било у њима. 16 А ја ћу

Господа Бога призивати, и он ће ме спасти. 17 Увече,

ујутру и у подне забринутост ме обузима и јецам, а он чује глас мој. 18 Он ће откупити душу моју и дати јој мир

од борбе што се против мене води, јер читава се мноштва подижу на мене. 19 Бог ће их чути и одговориће им - Он

који седи на престолу од давнина, онима који се не мења-

ју, и који га се не боје. 20 Он је подигао руке своје на

оне који су у миру с њим, оскрнавио је савез који је

склопио. 21 Речи уста његових мекше су од маслаца, али му је срце ратоборно. Речи су његове пријатније од уља, а

заправо су мачеви извучени. 22 Баци на Господа бреме своје, и он ће те подупрети. Неће никада дати да праведник

посрне. 23 А ти ћеш их, Боже, оборити у најдубљу јаму.

Они који су за крв криви и варалице неће проживети ни половину

дана својих. А ја ћу се у тебе уздати.

Давидов псалам. Кад су Филистеји ухватили Давида у Гату.

Смилуј ми се, Боже, јер човек смртни тражи да ме прогута. По цео дан ратује против мене и тлачи

ме. 2 Непријатељи моји по цео дан траже да ме прогута-

ју, јер многи против мене охоло ратују. 3 Кад год ме

страх обузме, ја ћу се у тебе уздати. 4 У јединству с

Богом, хвалићу реч његову. У Бога се уздам, нећу се

бојати. Шта ми може смртни човек? 5 Цео дан раде против

мене, све су помисли њихове мени на зло. 6 Нападају

ме, крију се, прате кораке моје, док вребају душу моју.

7 Због злоће њихове одбаци их. У гневу обори народе, Боже. 8 Ти бележиш дане прогонства мога. Сузе моје стављаш у мех свој. Зар нису оне у књизи твојој? 9

Устукнуће тада непријатељи моји, у дан кад те призовем;

ја добро знам да је Бог са мном. 10 У јединству с

Богом хвалићу реч његову, у јединству с Господом хва-

лићу реч његову. 11 У Бога се уздам, нећу се бојати.

Шта ми може смртни човек? 12 Теби сам се, Боже, заветом обавезао. Теби ћу речи захвалности принети. 13

Јер си душу моју од смрти избавио, ноге моје од спотица-

ња, како бих служио теби, Боже, у светлости живих.

Управитељу. „Не погуби.” Давидов псалам. Кад је Давид

због Саула побегао у пећину.

Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се, Јер си ти уточиште

души мојој. У сени крила твојих уточиште налазим

док невоље не прођу. 2 Призивам Бога Свевишњег, Бога који ће их ради мене окончати. 3 Он ће послати помоћ са

небеса и спашће ме. Збуниће онога који тражи да ме

прогута. Бог ће послати љубав своју и истину своју. 4 Душа

је моја међу лавовима; морам да лежим међу онима

који прождиру друге, међу синовима људским, којима су зуби копља и стреле, којима је језик оштар мач. 5 Узвиси се изнад небеса, Боже, слава твоја нека буде над свом земљом. 6 Мрежу су припремили корацима мојим, душа се

моја погнула. Преда мном су јаму ископали, сами су у њу упали. 7 Постојано је срце моје, Боже, постојано је срце моје. Певаћу ти и песмом ћу те хвалити. 8 Прени се из

сна, душо моја, прени се, жичани инструменту, прени се,

харфо. Зору ћу пробудити. 9 Господе, хвалићу те међу

народима, и песмом ћу те хвалити међу племенима. 10

Јер је до небеса велика љубав твоја, и истина твоја све до

облака. 11 Узвиси се изнад небеса, Боже, слава твоја нека

буде над свом земљом.

Док ћутите, можете ли говорити о праведности? Можете ли судити праведно, синови људски? 2 Свим

срцем велику неправду чините на земљи, и припремате пут

злу које чине руке ваше. 3 Зли су изопачени од утробе мајчине, лутају откако су се родили, лажи говоре. 4 Отров је

њихов као отров змијски, глуви су као кобра која затвара

ухо своје, 5 па не слуша глас оних који је чарањем кроте, иако је вешт онај који је чинима кроти. 6 Разбиј им, Боже,

зубе у устима њиховим. Господе, разбиј чељусти младим

лавовима. 7 Нека се растопе и нестану као воде које оти-

чу; нека он натегне лук за стреле своје док се они руше.

8 Као пуж који растапајући се иде, тако они ходе, као плод који жена побаци, тако они неће сунца видети. 9 Пре него

што лонци ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и оно које је зелено и оно што гори он ће као олујни ветар однети. 10 Праведник ће се радовати кад види освету. Ноге ће

своје опрати у крви злога. 11 А људи ће рећи: „Заиста пра-

ведник награду прима. Заиста постоји Бог који на земљи

суди.”

Управитељу. „Не погуби.” Давидов псалам. Кад је Саул послао људе да надзиру кућу како би убио Давида.

Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој,

заштити ме од оних што устају на мене. 2 Избави

ме од оних који зло чине, и спаси ме од људи који су за крв криви. 3 Јер душу моју вребају, силници ме нападају, а на мени преступа нема, Господе, греха на мени нема. 4

Иако нисам крив, они трче и припремају се. Устани кад те призивам и гледај. 5 Господе, Боже над војскама, ти си Бог Израелов. Пробуди се и погледај на све народе. Немој

се смиловати ниједном издајици зломе. 6 Они се враћају

увече, лају као пси и иду око града. 7 Из уста њихових

навиру речи, мачеви су на уснама њиховим, јер ко слуша? 8 Али ти ћеш им се, Господе, смејати, ругаћеш се свим

народима. 9 Снаго моја, на тебе ћу гледати; јер Бог је

високо уточиште моје. 10 Бог, који ми милост показује,

изаћи ће ми у сусрет, Бог ће ми дати да ликујем над непријатељима својим. 11 Немој их побити, да народ мој

не заборави. Снагом својом натерај их да лутају, и обори их, Господе, штите наш, 12 због греха уста њихових, због

речи усана њихових; нека се ухвате у поносу своме, јер

клетве и преваре стално понављају. 13 Докрајчи их у

гневу, докрајчи их, да их више не буде. Нека знају да Бог

влада над Јаковом све до крајева земаљских. 14 Нека

се врате увече, нека лају као пси и нека иду око града.

56

57

58

59


~ 338 ~

15 Нека лутају тражећи храну, нека се не насите и преноћиште нека не нађу. 16 А ја ћу певати о снази твојој, и ујутру ћу радосно причати о милости твојој. Јер си ти високо уточиште моје, и место на које бежим у дан нево-

ље своје. 17 Снаго моја, песмом ћу те хвалити, јер је

Бог високо уточиште моје, Бог који ми милост показује.

Давидов псалам. За поучавање. Кад се Давид борио с војском Арам-Нахарајима и Арам-Собе, и кад се Јоаб вратио и побио дванаест хиљада Едомаца у Сланој долини.

Ти си нас, Боже, одбацио, разбио си редове наше, разгневио си се. Прихвати нас опет. 2 Потресао си

земљу, расцепио си је. Исцели пукотине њене, јер се љуља.

3 Народу своме дао си да невољу види. Дао си нам да

пијемо вино од ког посрћемо. 4 Дао си заставу онима који се тебе боје, да се може показати због истине. 5 Да

би се избавили они које волиш, спаси нас десницом својом и услиши нас. 6 Бог је рекао у светости својој: „Радоваћу се,

у наследство ћу Сихем дати, измерићу равницу Сокот. 7

Галад је мој и Манасија је мој, Јефрем је тврђава погла-

вара мога, Јуда је заповедничка палица моја. 8 Моав је посуда у којој ћу ноге опрати. На Едом ћу бацити сандалу

своју. Над Филистејом ћу победнички клицати. 9 Ко ће ме

довести до опкољеног града? Ко ће ме водити све до

Едома? 10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, па

више не идеш с војскама нашим иако си Бог наш? 11 Пружи

нам помоћ у невољи, јер је узалуд надати се спасењу од човека земаљског. 12 Од Бога ћемо снагу добити, Он

ће згазити противнике наше.

Чуј, Боже, вапај мој. Саслушај молитву моју. 2 С

краја земље повикаћу к теби кад клоне срце моје. Поведи ме на стену на коју се не могу сам попети. 3 Јер си ти уточиште моје, јака кула пред лицем

непријатеља. 4 Бићу гост у шатору твоме довека, уточиште

ћу наћи под заштитом крила твојих. 5 Јер си ти, Боже, чуо

завете моје. Дао си ми наследство какво имају они који се

имена твога боје. 6 Дане ћеш додати данима царевим,

године његове низаће се из нараштаја у нараштај. 7 Он ће

довека живети пред Богом; заповеди да га љубав и истина

чувају. 8 Тако ћу заувек песмом хвалити име твоје, да бих дан за даном испуњавао завете своје. У тишини душа моја Бога чека. Од њега долази спасење моје. 2 Он је стена моја и спасење моје, високо уточиште моје, ако и посрнем, нећу пасти. 3

Докле ћете насртати на човека кога хоћете да убијете? Сви сте ви попут нагнутог зида, попут каменог зида што се

руши. 4 Они лоше савете дају да би човека оборили с часног положаја његовог, у лажи уживају. Устима својим благоси-

љају, а у себи проклињу. 5 Бога мирно чекај, душо моја,

јер у њега полажем наду своју. 6 Он је стена моја и спасење моје, високо уточиште моје, нећу посрнути. 7 Од

Бога долази спасење моје и слава моја. Бог је моја

чврста стена и уточиште моје. 8 У њега се уздај, народе,

у свако доба. Пред њим изливајте срце своје. Бог је уто-

чиште наше. 9 Синови земаљски ништа нису него дах, лажно

су уточиште синови људски. Кад се сви на вагу ставе, од даха су лакши. 10 Не уздајте се у превару, не полажите у пљачку испразне наде своје. Ако вам иметак расте, не дајте да вам срце за њега прионе. Једном је Бог рекао,

двапут сам ово чуо: Код Бога је моћ. 12 И доброта је

код тебе, Господе, јер ти свакоме враћаш по делима

његовим.

Давидова песма, кад се нашао у Јудејској пустињи. Боже, ти си Бог мој, тебе тражим. Душа је моја

тебе жедна. Од чежње за тобом тело моје клоне, у земљи сувој и сасушеној, где нема воде. 2

Гледао сам те у светом месту, посматрајући силу твоју и

славу твоју. 3 Јер је љубав твоја боља од живота; зато ће

те усне моје хвалити. 4 Тако ћу те благосиљати целог живота

свога, у твоје ћу име у молитви подизати руке своје. 5 Као

нечим најбољим и највреднијим, душа се моја наситила,

радосним поклицима хвалиће те уста моја. 6 О теби мислим на постељи својој, током стража ноћних промишљам о теби.

7 Јер ми ти помоћ пружаш, у сени крила твојих радосно

кличем. 8 Душа те моја тесно следи, десница ме твоја чврсто држи. 9 А они који пропаст желе души мојој, они ће

отићи у најдубље земаљске дубине. 10 Биће предани власти мача; постаће храна лисицама. 11 А царева ће радост бити

Бог. Дичиће се свако ко се њиме заклиње, јер ће се

затворити уста онима који лаж говоре.

Чуј, Боже, глас мој у бризи мојој. Од страшног непријатеља сачувај ми живот. 2 Сакриј ме од

тајног договора зликоваца, од вреве оних што зло чине, 3

који језик свој као мач оштре, који гађају стрелама својим

- речима горким - 4 да из потаје погоде оног ко је бес-

прекоран. Изненада гађају га и не боје се. 5 Упорно зло говоре, причају како ће крадом замке поставити. Говоре:

„Ко их види?” 6 Смишљају дела неправедна, скривају сплет-

ке лукаво смишљене, а оно што су изнутра, срце њихово,

дубина је неистражива. 7 Али Бог ће на њих изненада стрелу

одапети. Ране су им нанесене, 8 другога они спотичу. Али

језик је њихов против њих самих. Сви који их буду видели

запрепашћено ће одмахивати главом, 9 и сви ће се људи

земаљски уплашити; казиваће о ономе што Бог чини, и

упознаће дела његова. 10 А праведник ће се радовати Господу и он ће бити уточиште његово. Дичиће се сви који су честитог срца.


Пред тобом је хвала и тишина, Боже, на Сиону; теби се завети испуњавају. 2 Ти си онај који слуша молитве, к теби сваки човек прилази. 3 Дела грешна јача су од мене. Ти покриваш преступе наше. 4 Срећан је онај кога ти одабереш и даш му да ти се приближи, да би пребивао

у двориштима храма твога. Наситићемо се добра из дома

твога, из светог места храма твога. 5 Застрашујућим

60

61

62

63

64

65


~ 339 ~

делима у праведности ти ћеш нам одговорити, Боже спасе-

ња нашега, узданице свих крајева земаљских и људи који су далеко на мору. 6 Он утврђује горе снагом својом, силом се опасује. 7 Хуку морску утишава, хуку таласа

њихових и превирања међу народима. 8 Становници нају-

даљенијих крајева уплашиће се знакова твојих; ти чиниш да

зоре и вечери радосно кличу. 9 Милостиво земљу гледаш и обиље јој дајеш, дајеш јој богатства многа. Поток Божји

обилује водом. Ти припремаш жито њихово, јер тако ти земљу припремаш. 10 Натапају се бразде њене, равнају

се груде њене, пљусковима обилним ти је размекшаваш,

благосиљаш изданке њене. 11 Крунишеш годину добротом својом, стазама твојим обиље тече. 12 С пашњака у

пустоши капи падају, весељем се брегови опасују. 13

Пашњаци су стадима одевени, равнице су житом покривене.

Победнички кличу и певају.

Кличите победнички Богу, сви људи на земљи! 2

Песмом хвалите славно име његово! Хвалите и славите Бога! 3 Реците Богу: „Како су застрашујућа дела

твоја! Због велике снаге твоје непријатељи ће твоји пузати

пред тобом. 4 Сви људи на земљи поклониће се теби, и песмом ће те хвалити, песмом ће хвалити име твоје.” 5

Дођите и гледајте дела Божја. Застрашујућа су дела њего-

ва над синовима људским. 6 Море је претворио у суво тло,

реку су прегазили. Тамо нас је он обрадовао. 7 Силом својом он довека влада. Очи његове на народе пазе. А они што су тврдоглави, нека се не узвисују. 8 Благосиљајте Бога нашега, народи, разглашујте хвалу његову. 9 Он

душу нашу чува у животу, и не даје да посрне нога наша.

10 Ти си нас, Боже, испитао, прочистио си нас као што се сребро прочишћава. 11 Довео си нас у мрежу ловачку, ста-

вио си бреме на леђа наша. 12 Пустио си да човек смртни

гази по глави нашој, прошли смо кроз ватру и воду, а ти си нам олакшање дао. 13 Доћи ћу у дом твој са жртвама

паљеницама, испунићу ти завете своје, 14 који су прешли преко усана мојих. И које су уста моја изговорила кад

сам у тескоби био. 15 Жртве паљенице од утовљених живо-

тиња теби ћу принети, с кадом од жртвованих овнова.

Принећу јунце и јарце. 16 Дођите, послушајте, сви који се Бога бојите, а ја ћу испричати шта је учинио за душу моју.

17 Њега сам призвао устима својим, и језиком сам га

својим величао. 18 Да сам о злу размишљао у срцу своме, Господ ме не би услишио. 19 Али Бог ме је услишио, чуо је глас молитве моје. 20 Нека је благословљен Бог, који није одбио молитву моју, и није ме оставио без милости своје. Смиловаћеш нам се, Боже, и благословићеш нас,

обасјаћеш нас лицем својим, 2 да би се пут твој

знао на земљи, спасење што пружаш међу свим народи-

ма. 3 Боже, нека те хвале народи, нека те хвале сви народи! 4 Нека се племена веселе и радосно кличу, јер ћеш

ти народима праведно судити, племена на земљи ти ћеш

водити! 5 Боже, нека те хвале народи, нека те хвале сви народи! 6 Земља ће дати род свој, благословиће нас Бог,

Бог наш. 7 Благословиће нас Бог, и сви крајеви земаљски

њега ће се бојати.

Нек устане Бог, нек се расеју непријатељи њего-

ви, нек пред њим побегну они што га силно мрзе.

2 Као што се дим растерује, тако и ти њих растерај! Као што се восак топи од ватре, тако нека зли пред Богом изгину.

3 А праведници нек се радују, нек се пред Богом веселе,

и нек од радости кличу. 4 Певајте Богу, песмом хвалите

име његово! Запевајте ономе ко иде пустом земљом.

То је Господ, то је име његово, кличите пред њим! 5 Отац

је сирочадима и судија удовицама, Бог у светом пребива-

лишту своме. 6 Онима који су сами, Бог даје дом за

становање, затворене изводи и даје им потпуно благос-

тање. А тврдоглави остају на спрженој земљи. 7 Боже, кад си пред народом својим ишао, кад си пустињом корачао, 8

земља се тресла, небеса су росила пред Богом, Синај се затресао пред Богом, Богом Израеловим. 9 Обилну си кишу

изливао, Боже; наследству своме, кад је уморно било, ти си

нову снагу давао. 10 Живели су у шаторима твојим, које си добротом својом, Боже, припремио за невољнике. 11

Господ реч шаље - велика су војска жене које добру вест

објављују. 12 Беже цареви што војскама заповедају,

беже. А и жени која код куће остаје плен се дели. 13 Иако сте у логору међу гомилама пепела лежали, добићете крила

голубице сребром прекривена, и перје њено обложено

жутим златом. 14 Кад је Свемоћни расејао цареве у тој земљи, на Салмону је почео да пада снег. 15 Брдовито

подручје Башана јесте гора Божја, брдовито подручје

Башана пуно је врхова. 16 Горе пуне врхова, зашто

завидно гледате Гору на којој је Бог пожелео да станује?

Господ ће на њој пребивати заувек. 17 Божјих бојних кола има на десетине хиљада, на хиљаде хиљада. Господ је са

Синаја у свето место дошао. 18 Ти си узашао на висину, одвео си заробљенике, људе си као дарове узео, па и оне

који су тврдоглави, да пребиваш међу њима, о Господе,

Боже. 19 Нека је благословљен Господ, који сваки дан терет наш носи, Бог спасења нашега. 20 Истинити је Бог за

нас Бог који спасава; Господ из смрти избавља. 21 Заиста,

Бог ће смрскати главу непријатељима својим, космато

теме свакоме ко истрајава у преступу своме. 22 Господ

је рекао: „С Башана ћу их вратити, вратићу их из морских дубина, 23 да опереш ногу своју у крви, да језик паса

твојих лиже крв непријатеља твојих.” 24 Видели су поворке

твоје, Боже, поворке Бога мога, Цара мога, које иду у

свето место. 25 Певачи су ишли напред, за њима свирачи на

жичаним инструментима, а у средини девојке што у даире

ударају. 26 У окупљеном мноштву благосиљајте Бога, Господа, ви који потичете од Извора Израеловог. 27 Млади Бенијамин њих покорава, кнезови Јудини с мноштвом које

кличе, кнезови Зебулонови, кнезови Нефталимови. 28 Бог је

твој заповедио да се појави снага твоја. Покажи снагу своју, Боже, ти који делујеш у нашу корист. 29 Због храма

твога у Јерусалиму, цареви ће теби дарове доносити. 30

Запрети звери у трсци, крду бикова, с народом који је попут

66

67

68


~ 340 ~

телади, свима који по сребру газе. Растерао је народе који у борбама уживају. 31 Бронзани предмети доћи ће из Египта,

Хус ће руке с даровима брзо пружити к Богу. 32

Царства земаљска, певајте Богу, песмом хвалите Госпо-

да. 33 Певајте ономе који јаше исконским небом над небесима. Слушајте! Одјекује његов глас, моћни глас

његов! 34 Признајте снагу Божју. Над Израелом је узви-

шеност његова и снага је његова у облацима. 35 Бог

улива страх из величанственог светилишта свога. Он је Бог Израелов, он снагу даје, моћ народу даје. Нека је

благословљен Бог.

Спаси ме, Боже, јер воде прете да преплаве душу

моју. 2 Пропадам у дубоко блато, где нема

дна где бих стао. Тонем у дубоке воде, струја ме од-

носи. 3 Изнемогао сам од викања, грло ми је промукло.

Очи су ми ослабиле чекајући Бога мога. 4 Они који ме без

разлога мрзе бројнији су од власи на глави мојој. Бројни су они који желе да ме погубе, који су без разлога неприја-

тељи моји. Што нисам отео, морам да вратим. 5 Боже, ти

знаш безумност моју, кривица моја није од тебе сакри-

вена. 6 Нека се не посраме због мене они што се у тебе уздају Господе, Господе над војскама. Нека због мене не буду понижени они који тебе траже, Боже Израелов.

7 Јер због тебе подносим срамоту, понижење покрива лице

моје. 8 Туђинац сам постао браћи својој, странац синови-

ма мајке своје. 9 Јер ме ревност за дом твој изједа, на

мене падају ружења оних што се теби ругају. 10 Плачем и

постим душом својом, али то ми на срамоту бива. 11

Откад сам кострет узео за одећу своју, подругљиво

причају о мени. 12 О мени говоре они што на вратима

седе, о мени певају они што опојна пића пију. 13 А ја се

теби молим, о Господе, у време милосрђа твога, Боже. По великој милости својој услиши ме, спаситељу поуздани. 14

Избави ме из блата, да не потонем. Избави ме од оних што

ме мрзе, и из дубоких вода. 15 Нека ме не однесе водена струја, нека ме не прогута дубина, нека бунар

не затвори уста своја нада мном. 16 Услиши ме, о

Господе, јер је милост твоја пуна доброте. По великом милосрђу своме погледај ме, 17 немој окренути лице

своје од слуге свога. У тескоби сам, брзо ме услиши. 18

Приближи се души мојој, избави је, од непријатеља мојих откупи ме. 19 Ти знаш да сам ругло, ти знаш срамоту моју и понижење моје. Пред тобом су сви непријатељи моји. 20 Ругање ми је срце сломило, рана је неизлечива.

Надао сам се да ће ми неко саосећање показати, али никог није било, надао сам се да ће ме неко утешити, али никог нисам нашао. 21 За јело су ми отровну биљку дали,

кад сам жедан био, хтели су ме сирћетом напојити; 22

нека сто њихов пред њима замка постане, и нека им оно

што је за њихово добро клопка постане. 23 Нека им очи

потамне да не виде, и нека им се бедра стално тресу. 24

Излиј на њих осуду своју, и нека их стигне жестоки гнев

твој. 25 Нека логор њихов опусти, нека у шаторима њихо-

69,11 Дословно: „Постао сам им пословица (изрека)”. вим никога не буде. 26 Јер прогоне онога кога си ти ударио, и говоре о болима оних које си ти пробо. 27 На

кривицу њихову додај још кривице, и нека не дођу у

праведност твоју. 28 Нека се избришу из књиге живих и с

праведницима нека не буду записани. 29 А мене невоље

и боли притишћу. Нека ме, Боже, заштити спасење које пружаш. 30 Песмом ћу хвалити име Божје, и величаћу Бога

захвалама. 31 То ће Господу бити милије од бика, од јунца с роговима и раздвојеним папцима. 32 Кротки ће то видети и радоваће се. Ви који Бога тражите, нека је живо срце ваше. 33 Јер Господ слуша убоге, неће он презрети

затворенике своје. 34 Нека га хвале небо и земља, мора

и све што се у њима миче. 35 Јер Бог ће спасти Сион,

изградиће градове Јудине. Они ће тамо живети и земљу ће

заузети. 36 Наследиће је потомци слугу његових, и у њој ће живети они који воле име његово.

Давидов псалам, за присећање

Боже, похитај да ме избавиш! Господе, пожури мени у помоћ! 2 Нека се постиде и посраме они који траже душу моју. Нека устукну и буду понижени они

који се радују невољи мојој. 3 Нека устукну од срамоте

они који ми злурадо говоре: „Ха! Ха!” 4 Нека се радују и веселе теби сви који те траже, они што спасење твоје воле, нека увек говоре: „Нека се велича Бог!” 5 А мене

невоља и јад притишћу. Боже, брзо ми помози! Ти си помоћ

моја и Избавитељ мој. Господе, немој закаснити.

Ти си, Господе, уточиште моје. Не дај да се ика-

да постидим. 2 У праведности својој избави ме и

ослободи ме. Пригни ухо своје к мени и спаси ме. 3 Буди

ми камена тврђава у коју ћу стално долазити. Заповеди да

будем спасен, јер си ти стена моја и тврђава моја. 4

Боже мој, избави ме из руку злога, из шаке неправедника и

тлачитеља. 5 Јер си ти нада моја, Господе, узданица моја

од младости моје. 6 На тебе се ослањам откад сам из утробе изашао, ти си ме одвојио од утробе

мајке моје. Тебе хвалим непрестано. 7 Многима сам чудо постао,

али ти си јако уточиште моје. 8 Уста су моја пуна хвале

твоје, о лепоти твојој цео дан говоре. 9 Немој ме

одбацити у старости, кад ме изда снага моја, немој ме

оставити. 10 Јер непријатељи моји говоре о мени, они што

вребају душу моју сложно се саветују, 11 Говорећи: „Бог га је оставио. Гоните га и ухватите га, јер му нема

избавитеља.” 12 Боже, не буди далеко од мене. Боже мој,

похитај ми у помоћ! 13 Нека се посраме и нека нестану

они који се противе души мојој. Нека се покрију срамотом и понижењем они који ми несрећу желе. 14 А ја ћу увек

чекати, и хвале ћу теби понављати. 15 Уста моја казиваће

праведна дела твоја, дела спасења твога по цео дан, јер им не знам броја. 16 Ићи ћу у великој сили твојој, Господе,

спомињаћу праведност твоју, само твоју. 17 Боже, ти си

ме учио од младости моје, и све до сада говорим о

чудесним делима твојим. 18 Боже, немој ме оставити ни у

старости кад ми коса оседи, да бих могао и будућем

69

70

71


~ 341 ~

нараштају причати о мишици твојој, о моћи твојој наредним

поколењима. 19 Боже, праведност твоја допире до висина.

У великим делима која си учинио, Боже, ко је као ти? 20

Дао си ми да видим многе муке и невоље, а сад ме

поново оживи, и из воденог бездана земаљског опет ме

извуци. 21 Ти, који ме подижеш, стани око мене и утеши ме.

22 Ја ћу те хвалити на жичаном инструменту, због истине

твоје, Боже мој. На харфи ћу ти свирати, Свети Боже Израелов.

23 Усне ће моје радосно клицати кад ти засвирам, душа

моја коју си откупио. 24 И језик ће мој по цео дан тихо говорити о праведности твојој, јер су се постидели, јер су се посрамили они који ми несрећу желе.

О Соломону Боже, поучи цара законима својим, и сина царе-

вог правди својој. 2 Нека по правди суди народу твоме, и по закону невољницима твојим. 3 Нека горе и

брегови правдом народу мир донесу. 4 Нека он суди

невољницима у народу, нека спаси синове сиромаха, и нека сатре варалицу. 5 Они ће се тебе бојати док је сунца и

док је месеца, из нараштаја у нараштај. 6 Спустиће се он као киша на покошену траву, као обилни пљускови који зем-

љу натапају. 7 Процветаће праведник у његово време, и биће мира у изобиљу све док је месеца. 8 Он ће поданике

имати од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.

9 Пред њим ће се поклонити становници безводних крајева,

непријатељи ће његови прашину лизати. 10 Цареви тарсиски и

острвски данак ће плаћати. Цареви Шабе и Себе дар ће

доносити. 11 И сви ће цареви пред њим ничице пасти, сви ће

народи њему служити. 12 Јер ће он избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема. 13

Сажалиће се на сиромаха и на убогога, и душе ће убогих спасти. 14 Од тлачења и насиља откупиће душу њихову, крв

њихова биће драгоцена у очима његовим. 15 Нека буде

жив, и нека му се донесе злато из Шабе. Нека се људи за

њега стално моле, и нека га благослов по цео дан прати.

16 На земљи ће богато родити жито, биће га у изобиљу по

врховима горским. Царев ће принос бити као дрвеће

ливанско, а по градовима цветаће људи као трава на земљи. 17 Нека име царево довека траје, док је сунца

нека име његово расте, и нека се преко њега људи

благосиљају. Сви народи нека га срећним називају. 18

Нека је благословљен Господ Бог, Бог Израелов, који једини чудесна дела чини. 19 Нека је довека благо-

словљено славно име његово, и нека слава његова испуни целу земљу. Амин, амин. 20 Овде се завршавају молитве

Јесејевог сина Давида.

Асафова песма Бог је заиста добар према Израелу, према онима

који су чистог срца. 2 А ноге моје замало нису с пута зашле, кораци се моји умало нису оклизнули. 3 Јер сам завидео хвалисавцима, видевши мир злих људи. 4 Јер не знају

за боли смртне, стомаци су им угојени. 5 Не знају шта су

муке смртнога човека, и не муче се као други људи. 6

Зато је њима охолост попут огрлице, насиље их покрива као

одећа. 7 Од дебљине око им је подбуло, надмашили су и замисли срца свога. 8 Ругају се и о злу причају, о превари надмено говоре. 9 Хвалисање њихово до неба досеже, а

језик њихов земљу обилази. 10 Зато он враћа народ, и обиље воде за њих се излива. 11 Они говоре: „Како ће Бог

сазнати? Како зна Свевишњи?” 12 Гле, зли су довека спо-

којни. Иметак себи згрћу. 13 Заиста, узалуд сам срце

своје очистио, и невиношћу прао руке своје. 14 Зло ме по цео дан погађа, сваког јутра опомену добијам. 15 Да

сам рекао: „И ја ћу тако говорити”, нараштај синова твојих тада бих изневерио. 16 Размишљао сам да бих све то

схватио, али је то било тешко у очима мојим, 17 све док

нисам отишао у величанствено светилиште Божје. Јер сам хтео да разумем каква их будућност чека. 18 Заиста их

на клизаво тло постављаш. У пропаст их обараш. 19 У трену

страшан призор постају! Крај им долази, од страхота

изненадних нестају! 20 Као што човек презире сан након буђења, тако ћеш ти, Господе, кад устанеш презрети

положај њихов. 21 Јер ми је у срцу била горчина, оштар бол

пробадао је бубреге моје. 22 Неразуман сам био и

нисам могао схватити; попут животиње био сам у очима

твојим. 23 Али ја сам увек с тобом, ти прихваташ десницу

моју. 24 Саветом својим водићеш ме, а после ћеш ме у

славу увести. 25 Кога имам ја на небу? Осим тебе, дру-

ге радости ја на земљи немам. 26 Клонуло је тело моје и срце моје. Бог је стена срца мога и наследство моје довека. 27 Јер гле, они који одступају од тебе пропашће.

Ти ћеш ућуткати сваког ко ти неверу чини остављајући те. 28

А мени је добро бити близу Бога. Господ је уточиште моје.

Објавићу сва дела твоја. Асафов псалам Боже, зашто си нас заувек одбацио? Зашто је гнев твој плануо на стадо паше твоје? 2 Сети се

збора свога који си давно стекао, племена које си откупио

у наследство своје, ове горе Сион на којој си пребивао. 3

Крени к рушевинама вековним. На том светом месту, непријатељ је све разрушио. 4 Ричу непријатељи твоји усред

твог места састајања. Своје су знакове поставили као

ознаке. 5 Зна се да су попут оних што по густој шуми

високо секирама замахују. 6 И све у твом светом месту разбијају секиром и маљем. 7 Ватри су предали светилиште

твоје. До земље су оскрнавили пребивалиште имена твога. 8

Заједно с потомством својим у срцу свом су говорили: „Сва састајалишта Божја у земљи треба да се спале.” 9 Не

видимо више знакове своје, пророка више нема, а нико

међу нама не зна докле. 10 Докле ће ти се, Боже,

противник ругати? Зар ће непријатељ довека име твоје

презирати? 11 Зашто устежеш руку своју, десницу своју, коју си извукао из недара својих, и пушташ да гинемо? 12

Али Бог је Цар мој од давнина, величанствено спасење он усред земље доноси. 13 Снагом својом море си уз-

буркао, смрскао си главе морским неманима у водама.

72

73

74


~ 342 ~

14 Ти си здробио главе левијатану. Дао си га за храну људима, онима што живе у крајевима безводним. 15 Ти си

отворио изворе и бујице, ти си исушио реке што су стално текле.

16 Твој је дан и твоја је ноћ. Ти си поставио сунце, извор

светлости. 17 Ти си одредио све границе земљи, лето и зиму ти си поставио. 18 Сети се овога: непријатељ се ругао, Господе, и безуман је народ презирао име твоје. 19 Не

дај звери душу грлице своје. Живот невољника својих немој заувек заборавити. 20 На савез свој погледај, јер су мрачна места на земљи пуна пребивалишта насилничких. 21

Нека се онај ко је потлачен не врати понижен. Нека

невољник и убоги хвале име твоје. 22 Устани, Боже, и води

парницу своју. Сети се како ти се безумник ругао по цео дан. 23 Не заборави глас непријатеља својих. Вика оних који устају на тебе диже се непрестано.

Управитељу. „Не погуби.” Песма. Асафов псалам. Захваљујемо ти, Боже, захваљујемо ти, име је твоје близу. Објављиваће људи чудесна дела твоја.

2 „Јер сам одредио време. Судићу праведно. 3 Рас-

топила се земља и сви становници њени, а ја сам исправио стубове њене.” 4 Рекао сам лудима: „Не

будите луди”, и злима: „Не подижите рог свој. 5 Не подижите високо рог

свој. Не говорите надмено. 6 Јер ни са истока ни са запа-

да ни са југа не долази узвисивање. 7 Бог је судија.

Једног понизује, а другог узвисује. 8 Јер чаша је у руци

Господњој. Вино се пени, вино опојно. Он ће талог из ње источити, сви зли на земљи попиће талог његов и испиће га.” 9

А ја ћу о томе довека причати; песмом ћу хвалити Бога

Јаковљевог. 10 „Поломићу све рогове злих.” Узвисиће се

рогови праведника.

Песма. Асафов псалам. У Јуди се зна за Бога, велико је у Израелу име

његово. 2 Заклон је његов у Салиму, пребива-

лиште му је на Сиону. 3 Тамо је сломио горуће стреле лука, штит и мач, и битку је окончао. 4 Ти си светлошћу оба-

вијен, величанственији од гора пуних плена. 5 Оплењени су

они јаког срца, у сан су свој утонули, и ниједном храбром човеку није остало снаге у рукама. 6 Од претње твоје,

Боже Јаковљев, чврсто су заспали и возач бојних кола и сам коњ. 7 Ти си онај који страх улива, ко пред тобом може

опстати од силине гнева твога? 8 С неба си суд огласио. Земља се уплашила и мирно стала, 9 кад је Бог устао да

суди, да спасе све кротке на земљи. 10 Јер људски гнев

тебе ће хвалити, остатком тог гнева ти ћеш се опасати. 11

Заветујте се и испуњавајте завете Господу, Богу своме,

сви који сте око њега. Донесите дар у страху. 12 Он ће

вође понизити, страх улива царевима земље.

74,14 У Књизи о Јову, 41. поглавље, описује се левијатан.

75,4 Животињски рог се у Библији често користи као симбол снаге,

моћи или власти. Управитељу. Асафов псалам. Песма. Гласом својим завапићу Богу, гласом својим

завапићу Богу, и он ће ухо своје к мени пригну-

ти. 2 У дан невоље своје Господа тражим. Ноћу руке

неуморно пружам, душа моја не да се утешити. 3

Спомињаћу Бога, и бићу пун немира; замислићу се и клону-

ћу духом. 4 Ти не даш да се спусте капци моји, узнеми-

рен сам, да говорим не могу. 5 Размишљам о данима

давним, о годинама прошлости далеке. 6 Сетићу се музике

струна својих у ноћи, у срцу своме размишљаћу, у мисли ће

дух мој утонути. 7 Зар ће нас Господ довека одбацивати,

и зар му никада више по вољи нећемо бити? 8 Зар је заувек

нестала љубав његова? Зар је реч његова пропала за све будуће нараштаје? 9 Зар је Бог заборавио милостив бити? Зар је у гневу ускратио милосрђе своје? 10 Зар ћу говорити:

„То ме пробада, то што се променила десница Свевишњега?” 11 Сећаћу се дела која је Господ чинио,

сећаћу се чудесних дела твојих из давнина. 12 Дубоко ћу

размишљати о свим делима твојим, промишљаћу о поступци-

ма твојим. 13 Пут се твој, Боже, на светом месту налази. Који је бог велик као наш Бог? 14 Ти си Бог који чудесна дела чиниш. Снагу си своју обзнанио међу народима. 15

Мишицом својом народ си свој избавио, синове Јаковљеве и Јосифове. 16 Воде су те виделе, Боже, воде су те виделе и

тешке су их боли обузеле. И бездани су се водени узбуркали.

17 Облаци су громогласно воду излили, небески су облаци глас пустили. И стреле су твоје на све стране летеле. 18 Громови

су твоји тутњали попут точкова бојних кола, муње су

обасјале земаљско тло, земља се уздрмала и затресла. 19

Кроз море је ишао пут твој, кроз многе воде пролазила је

стаза твоја, и траг се твој није познавао. 20 Народ свој си као стадо водио, руком Мојсијевом и Ароновом. Асафов псалам. Слушај закон мој, народе мој, пригни ухо своје к речима уста мојих. 2 У изрекама ћу отварати уста

своја, извираће из мене загонетке давне, 3 оно што смо чули и сазнали, и што су нам очеви наши причали, 4 оно што не

кријемо од синова њихових, него будућем нараштају при-

чамо о хвалама Господњим, о снази његовој и о чудес-

ним делима која је учинио. 5 Сведочанство је подигао у

Јакову, и закон је поставио у Израелу, заповести је дао

праочевима нашим да их објаве синовима својим, 6 како

би и будући нараштај, синови који ће се родити, за њих знао, и

да би они устали и о њима причали синовима својим 7 да се у

Бога уздају и да не забораве дела Божја, него да

извршавају заповести његове. 8 Да не буду као праочеви

њихови, нараштај тврдоглав и бунтован, нараштај који није

припремио срце своје и који није био веран Богу духом

својим. 9 Синови Јефремови, вешти стрелци луком наоружани, повукли су се у дан боја. 10 Нису се држали савеза Божјег, нису живели по закону његовом. 11 Заборавили су

оно што је он чинио, чудесна дела његова која им је

показао. 12 Пред праочевима њиховим чудесна дела је

чинио у земљи египатској, у пољу соанском. 13 Раздвојио 75

76

77

78


~ 343 ~

је море да би могли прећи. И учинио је да воде попут зида стоје. 14 Облаком их је водио дању, а светлошћу ватре

сву ноћ. 15 Раздвојио је стене у пустињи, да их обилно

напоји као из бездана воденог. 16 Потоке је извео из литице, и учинио је да воде потеку као реке. 17 А они су

му још више грешили, бунећи се против Свевишњега у крају безводном, 18 искушавали су Бога у срцу своме, тражећи

шта би јела душа њихова. 19 Против Бога су говорили.

Говорили су: „Може ли Бог у пустоши трпезу поставити?” 20

Гле! Он је ударио у стену да би воде потекле и бујице наврле. „Може ли нам и хлеба дати, храну прибавити за свој народ?” 21 Господ је то чуо и веома се разгневио, ватра

је планула на Јакова, гнев се подигао на Израел. 22 Јер

нису веровали Богу, и нису се уздали да ће их спасти. 23 А

он је заповест дао облацима небеским на висини, и отворио

је врата небеска. 24 Пустио је да мана као киша пада

њима за јело, дао им је жито небеско. 25 Људи су јели хлеб оних што су силнији од људи, хране им је до ситости слао.

26 Источни ветар подигао је с небеса, и јужни ветар сна-

гом својом пустио да дува. 27 Засуо их је храном као прашином, и птицама крилатим као песком морским. 28

Пустио је да падају усред логора његовог, свуда око шатора његових. 29 А они су јели и наситили се, што су желели,

то им је дао. 30 Али док их још није била прошла жеља

њихова, и док је храна још била у устима њиховим, 31

гнев се Божји на њих подигао, и побио снажне људе њихо-

ве, оборио је младиће Израелове. 32 Али, они су још више

грешили. И нису веровали у чудесна дела његова. 33 Зато је

окончао дане њихове као да су дах, ужасом је окончао

године њихове. 34 Кад их је убијао, онда су питали за

њега, обраћали су се и тражили Бога. 35 Тад су се сетили да је Бог Стена њихова, да је Свевишњи Бог Осветник њихов.

36 Хтели су га преварити устима својим, и лагати језиком својим. 37 Срце њихово није било постојано према њему, и нису били верни савезу његовом. 38 Али он је био мило-

срдан, опраштао је преступ њихов и није их уништио. Много

је пута одвраћао гнев свој, и није подизао сву јарост

своју. 39 Памтио је да су тело, да дух одлази и не враћа

се. 40 Колико су се пута против њега бунили у пустоши. Жалостили га у пустињи! 41 Увек изнова искушавали су Бога,

и бол наносили Светом Богу Израеловом. 42 Нису се сећали

руке његове, ни дана кад их је од противника откупио, 43

како је знакове своје чинио у Египту, и чуда своја у пољу

соанском. 44 И како је канале Нила у крв претворио, па нису могли да пију из потока својих. 45 Послао је на њих обаде, да их изједају, и жабе, да их пустоше. 46 Црвима је

дао летину њихову, и труд њихов скакавцима. 47 Градом

је побио винограде њихове, и ледом дивље смокве њихо-

ве. 48 Граду је предао стоку њихову, и помору стада

њихова. 49 Слао је на њих свој гнев пламени, жестоки гнев, осуду и несрећу, чете анђела који невољу доносе.

50 Припремио је пут гневу своме. Душу њихову није од

смрти сачувао, живот је њихов пошасти предао. 51 На

крају је побио све прворођено у Египту, првенце њихове

у шаторима Хамовим. 52 Затим је народ свој као овце извео, и водио их као стадо у пустоши. 53 Водио их је сигур-

но и они се нису бојали. Море је покрило непријатеље њихо-

ве. 54 Довео их је у свој свети крај, ово брдовито подручје

које је десница његова освојила. 55 Због њих је истерао народе, мерним ужем разделио им је наследство, и

дао је племенима Израеловим да станују у домовима

својим. 56 А они су искушавали Бога Свевишњег и бунили се

против њега, опомена његових нису се држали. 57 Одсту-

пали су од њега и били му неверни као и праочеви њихови.

Као ненатегнут лук окренули су се на другу страну. 58

Вређали су га обредним узвишицама својим, и резбареним

ликовима својим љубомору су његову изазивали. 59 Бог је то чуо и жестоко се разгневио, веома је омрзнуо Израел. 60 На крају је напустио свој шатор у Силому, шатор у ком је пребивао међу људима земаљским. 61 Снагу је своју у заробљеништво дао, и лепоту своју у руке противнику. 62

Народ је свој мачу предао, жестоко се разгневио на

наследство своје. 63 Младиће је његове ватра прогутала,

девојкама његовим нису се сватовске песме певале. 64

Свештеници су његови од мача пали, и удовице њихове нису заплакале. 65 Тада се Господ као из сна пренуо, као јунак који се од вина трезни. 66 И с леђа је ударио против-

нике своје, срамоту им је вечну нанео. 67 Одбацио је

шатор Јосифов, племе Јефремово није изабрао, 68 већ је

изабрао племе Јудино, гору Сион, коју је волео. 69 Сагра-

дио је светилиште своје да стоји попут врхова горских, као

земљу коју је утврдио да довека стоји. 70 Изабрао је

Давида, слугу свога, и узео га од овчијих торова. 71

Одвео га је од оваца дојилица, и довео га да буде пастир над Јаковом, народом његовим, и над Израелом, наслед-

ством његовим. 72 Он их је беспрекорног срца пасао, и вештим рукама их водио.

Асафова песма Народи су ушли у наследство твоје, Боже, оскрна-

вили су свети храм твој, Јерусалим су у рушевине

претворили. 2 Лешеве слугу твојих дали су за храну птицама

небеским, тела верних слугу твојих зверима земаљским. 3

Крв су њихову као воду пролили свуда по Јерусалиму, и никога нема да их сахрани. 4 Ругло смо постали суседима својим, смеју нам се и ругају они око нас. 5 Докле ћеш

се, Господе, гневити? Зар заувек? Докле ће јарост твоја

као ватра пламтети? 6 Излиј гнев свој на народе који те не

познају, и на царства која не призивају име твоје. 7 Јер су

прождрли Јакова, и опустошили пребивалиште његово. 8 Не

сећај се преступа предака наших! Пожури! Нека на нас

дође милосрђе твоје, јер смо у јаду великом. 9 Помози нам, Боже спасења нашега, због славе имена свога,

избави нас и покриј грехе наше због имена свога. 10

Зашто да народи говоре: „Где је Бог њихов?” Нека пред

очима нашим народи сазнају да освећујеш проливену крв

слугу својих. 11 Нека уздаси затвореника дођу пред тебе.

Силом руке своје сачувај оне који су смрти предани. 12

Седмоструко узврати у недра суседима нашим ругање

којим су ти се, Господе, ругали. 13 А ми, народ твој и

79


~ 344 ~

стадо паше твоје, ми ћемо ти захваљивати довека, из

нараштаја у нараштај објављиваћемо хвалу твоју.

Управитељу, за „Љиљане”. За подсећање. Асафов псалам. Песма.

Пастиру Израелов, чуј, ти који Јосифа као стадо

водиш! Ти који седиш над херувимима, засјај! 2

Пред Јефремом, Бенијамином и Манасијом пробуди моћ

своју, и дођи да нас спасеш! 3 Боже, врати нас на оно што

смо раније имали, и нека засја лице твоје, да бисмо се

спасли! 4 О Господе, Боже над војскама, докле ћеш се

љутити на молитву народа свога? 5 Храниш их сузама као

хлебом, обилно их сузама напајаш. 6 Учинио си да се због нас свађају суседи наши, и непријатељи нам се наши злурадо

ругају. 7 Боже над војскама, врати нас на оно што смо

раније имали! Нека засја лице твоје, да бисмо се спасли. 8 Из

Египта си лозу извео. Отерао си народе да би је посадио. 9

Очистио си место за њу да пусти корење и прошири се по

свој земљи. 10 Горе је прекрила сеном својом, и кедрове

Божје гранама својим. 11 Гране је своје све до мора

пустила, и до реке младице своје. 12 Зашто си јој срушио зидове камене, па плодове њене кидају сви који путем пролазе? 13 Вепар из шуме подгриза је, и мноштво животи-

ња пољских храни се њоме. 14 Боже над војскама, врати се, молим те! Погледај с неба, види и побрини се за ову

лозу, 15 за стабљику коју је десница твоја посадила, и погледај сина ког си ради себе ојачао. 16 Ватром је

спаљена, посечена је. Од претње лица твога они гину. 17

Нека рука твоја почива над човеком деснице твоје, над сином човечијим ког си ради себе ојачао, 18 нећемо више

од тебе одступати. Сачувај нас у животу, да бисмо призи-

вали име твоје. 19 Господе, Боже над војскама, врати нас

на оно што смо раније имали! Нека засја лице твоје, да

бисмо се спасли. Асафов псалам Кличите радосно Богу, снази нашој, кличите победнички

Богу Јаковљевом! 2 Запевајте песму и

узмите даире, харфу пријатног звука и жичани инструмент. 3

У време младине трубите у рог, у време пуног месеца,

на дан празника нашег. 4 Јер то је пропис за Израел, Закон Бога Јаковљевог. 5 Као сведочанство поставио га је над Јосифом, кад је пролазио земљом египатском. Слушао

сам језик који ми је непознат био. 6 „Уклонио сам бреме

са рамена његовог, руке су се његове корпе ослобо-

диле. 7 У невољи си ме зазвао, и ја сам те избавио, услишио сам те из скровишта громова. Искушавао сам те код воде

Мериве. 8 Слушај, народе мој, и ја ћу те опоменути. О

Израеле, кад би ме само послушати хтео, 9 код тебе не би

било туђег бога, и не би се клањао страном богу. 10 Ја,

Господ, ја сам твој Бог, онај који те је извео из земље

египатске. Отвори широм уста своја, и ја ћу их храном

напунити. 11 Али народ мој није слушао глас мој, Израел никако није хтео да ме послуша. 12 Зато сам их пустио да 80,1 Херувими су анђели који имају висок положај.

следе тврдокорно срце своје, и ишли су за замислима својим. 13 О, кад би ме народ мој слушао, кад би Израел путеви-

ма мојим ходио! 14 Лако бих покорио непријатеље њихо-

ве, и на противнике њихове окренуо бих руку своју. 15

Они који силно мрзе Господа пузиће пред њим у покорности.

А њихово време трајаће довека. 16 Ја ћу свој народ

пшеницом најбољом хранити; из стене ћу их медом

наситити.” Асафова песма Бог устаје у скупштини Божјој. Усред богова он суди: 2 „Докле ћете неправедно судити и према

злима пристрасни бити? 3 Будите судије убогоме и сирочету. Правду дајте невољнику и сиромаху. 4

Избавите убогога и сиромашнога, из руке злих ослободите их.” 5 Они не схвата-

ју и не разумеју. У тами ходе, пољуљани су сви темељи

земље. 6 „Ја сам рекао: ‘Ви сте богови, и сви сте ви синови Свевишњег. 7 Заиста ћете као људи умрети, пашћете као

што и сви кнезови падају’!” 8 Боже, устани и суди земљи, јер су твоји сви народи.

Песма. Асафов псалам. Немој ћутати, Боже. Не буди нем и немој

мировати, Боже. 2 Јер гле, непријатељи се твоји

комешају, главу подижу они што те силно мрзе. 3 Против

народа твога лукаво се тајно договарају, заверу кују

против оних које си сакрио. 4 Говоре: „Дођите, да их истре-

бимо, да више народ не буду, да се избрише спомен на

име Израелово.” 5 Јер се свим срцем сложно саветују, чак

су и савез против тебе склопили: 6 шатори Едомови, Исмаилци, Моав и Агарени, 7 Гевал, Амон и Амалик, и Филистеја зајед-

но са становницима Тира. 8 А и Асирија им се придружила.

Руку су пружили синовима Лотовим. 9 Учини им као што си учинио Мадијану и Сисари, као Јавину код долине Кисон. 10

Били су истребљени код Ен-Дора, Постали су ђубриво за

земљу. 11 А великашима њиховим учини као Ориву и Зиву, и

свим кнезовима њиховим као Зевеју и Салману. 12 Они

су говорили: „Освојимо места у којима Бог пребива.” 13

Боже мој, учини да буду као чичак што се ковитла, као

стрњика пред ветром. 14 Као што ватра спаљује шуму, и као што пламен горе прождире, 15 тако их гони вихором својим, и смети их олујним ветром својим. 16 Срамотом прекриј лице њихово, да би тражили име твоје, Господе. 17

Нека се посраме и смету за сва времена, нека се

постиде и изгину, 18 да би се знало да си једино ти, коме је

име Господ, Свевишњи над целом земљом.

Псалам Корејевих синова О како волим величанствено пребивалиште твоје,

Господе над војскама! 2 Душа моја чезне и

вене за двориштима дома Господњег. Срце моје и тело 83,8 Израз „синови Лотови” односи се на

Моавце и Амонце, поменуте у 6. и 7. стиху. Види: 1. Мојсијева 19,37.38.

83,9 Види: 4. Мојсијева 31,7; Судије 4,15; Судије 4,2.

83,11 Види: Судије 8,21.

80

81

82

83

84


~ 345 ~

моје радосно кличу Богу живоме. 3 И птица дом налази, и

ластавица себи гнездо, где леже птиће своје близу твог величанственог олтара, о Господе над војскама, цару

мој и Боже мој! 4 Срећни су они који пребивају у твом дому! Они те без престанка хвале. 5 Срећни су они који се

на твоју снагу ослањају, којима срце чезне за путевима

који у дом твој воде. 6 Док пролазе сушном долином где

расту грмови биљака, у извор је они претварају; киша је

благословима одева. 7 Они иду даље и обнављају снагу

своју, и сви се појављују пред Богом на Сиону. 8 О Гос-

поде, Боже над војскама, чуј молитву моју, пригни ухо

своје, Боже Јаковљев. 9 О Боже, штите наш, погледај, и види

лице помазаника свога. 10 Јер бољи је један дан у

двориштима дома твога него хиљаду дана на другом месту. Радије ћу стајати на прагу дома Бога свога него боравити у шаторима злих. 11 Јер Господ Бог је сунце и

штит, милост и славу он даје. Господ неће ускратити никак-

вог добра онима који безазлено живе. 12 О Господе над

војскама, срећан је човек који се у тебе узда.

Управитељу. Псалам Корејевих синова. Песма. Показао си, Господе, наклоност земљи својој, вратио си заробљени народ Јаковљев. 2 Опростио си кривицу народу своме, покрио си сав грех њихов. 3

Обуздао си сву јарост своју, одустао си од жестоког гнева свога. 4 Врати нас на оно што смо раније имали, Боже спасења нашега, и не буди више љут на нас. 5 Зар

ћеш се довека гневити на нас? Зар ће гнев твој трајати из нараштаја у нараштај? 6 Зар нас нећеш опет оживети, да би

се народ твој теби радовао? 7 Покажи нам, Господе, милост своју, и дај нам спасење. 8 Слушаћу шта ће истинити

Бог, Господ рећи, јер о миру ће говорити народу своме и верним слугама својим, али нека они не постану опет

самоуверени. 9 Заиста, спасење је његово близу оних

који га се боје, да би слава пребивала у земљи нашој. 10

Љубав и истина срешће се, праведност и мир пољубиће се.

11 Истина ће никнути из земље, и праведност ће гледати с

небеса. 12 Господ ће дати оно што је добро, и земља ће

наша дати род свој. 13 Пред њим ће ићи праведност, и она

ће утрти пут помоћу корака његових.

Давидова молитва

О Господе, пригни ухо своје! Услиши ме, јер ме

невоље и јад притишћу! 2 Чувај душу моју, јер сам ја веран. Ти си Бог мој - спаси слугу свога, који се у тебе узда. 3 О Господе, смилуј ми се, јер тебе

призивам по цео дан. 4 Развесели душу слуге свога, јер теби, о

Господе, подижем душу своју. 5 Ти си, Господе, добар и спреман да опростиш, велика је милост твоја према свима

који те призивају. 6 О Господе, пригни ухо молитви мојој, послушај глас усрдних молби мојих. 7 У дан невоље своје

призваћу те, јер ћеш ме услишити. 8 Господе, нико међу

боговима није теби раван, и нема таквих дела као што су твоја. 9 Сви народи које си створио доћи ће и поклониће се

пред тобом, Господе, и славиће име твоје. 10 Јер си ти

велик и чудесна дела чиниш, само си ти Бог. 11 Господе,

поучи ме путу своме. Ходићу у истини твојој. Дај ми срце

неподељено, да би се бојало имена твога. 12 О

Господе, Боже мој, хвалићу те свим срцем својим. Славићу

име твоје довека, 13 јер велика је милост коју ми показу-

јеш, и душу си моју из гроба избавио, из његовог најдуб-

љег дела. 14 Боже, охоли људи су се подигли на мене,

мноштво насилника тражи душу моју, и немају тебе пред очима својим. 15 А ти си, о Господе, Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине. 16 Погледај на мене и смилуј ми се. Дај снагу своју слузи своме, и спаси сина робиње своје. 17 Покажи на мени доброту своју, да је виде они који ме мрзе и да се посраме. Јер ти, о Господе, ти ми помажеш и тешиш ме. Псалам Корејевих синова. Песма.

Темељ је његов на светим горама. 2 Господ

више воли врата Сиона него све шаторе Јаковљеве.

3 Граде Божји, о теби се славно говори. 4 Спомињаћу

Раву и Вавилон, бројећи их међу оне који ме познају, ту

су Филистеја и Тир, а с њима и Хус, „он је тамо рођен.” 5

За Сион ће се говорити: „Сви су они у њему рођени.” Сам

Свевишњи утврдиће га. 6 Кад буде пописивао народе,

Господ ће објавити: „Сви су они тамо рођени.” 7 Биће ту певача и оних што у колу играју, и говориће се: „У теби су

сви извори моји.” Песма, псалам Корејевих синова

О Господе, Боже спасења мога, вапим дању и

ноћу пред тобом. 2 Пред тебе ће молитва моја

доћи. Пригни ухо своје вапају моме. 3 Јер душа је моја

сита невоља, и живот је мој близу гроба. 4 Убрајам се међу оне што у јаму силазе, постао сам попут човека

који снаге нема, 5 ослобођен попут мртваца, сличан

убијенима што у гробу леже, којих се више не сећаш, и који

су одсечени од руке твоје која помоћ пружа. 6 Ставио си ме у најдубљу јаму, на мрачна места, у бездан велики.

7 На мене си гнев свој излио, свим бесним таласима

својим невољу си ми нанео. 8 Удаљио си од мене позна-

нике моје, учинио си да им мрзак будем. Затворен сам и изаћи не могу. 9 Очи су моје усахле од невоље. О

Господе, по цео дан те призивам, к теби у молитви ширим руке своје. 10 Да ли ћеш за мртве чудо учинити? Да ли ће

немоћни мртваци устати? Да ли ће те они хвалити? 11 Да ли ће

се о доброти твојој у гробу говорити, о верности твојој на месту пропасти? 12 Да ли ће се у тами обзнанити чуда

твоја, у земљи заборава праведност твоја? 13 А ја к теби,

Господе, за помоћ вапим, јутром молитва моја пред

тебе долази. 14 О Господе, зашто одбацујеш душу моју? Зашто од мене окрећеш лице своје? 15 У невољи сам и

смрт ми још од детињства прети, многе страхоте подносим од тебе. 16 Пламен жестоког гнева твога прелази преко мене, сатиру ме страхоте твоје. 17 Окружују ме као воде по цео дан, са свих страна наваљују на мене. 18

Удаљио си од мене пријатеља и друга, мрачна су места 85

86

87

88


~ 346 ~

познаници моји.

Псалам Етана Езраита О љубави Господњој до века ћу певати. Из нараштаја у нараштај, устима ћу својим верност

твоју објављивати. 2 Јер сам рекао: „Љубав је твоја

довека чврсто саздана. На небесима си утврдио верност своју.” 3 „Савез сам склопио са изабраником својим,

Заклео сам се слузи своме Давиду: 4 ‘Довека ћу утврдити потомство твоје, и саздаћу престо твој за све нараштаје’.” 5 О Господе, небеса ће хвалити чудесно дело твоје, и вер-

ност твоју на скупу светих. 6 Јер ко се на небу с Госпо-

дом упоредити може? Ко је Господу сличан међу синови-

ма Божјим? 7 Страхопоштовање према Богу нека имају

свети с којима је близак, величанствен је он и страх улива

свима који су око њега. 8 Господе, Боже над војскама,

о Господе, ко је силан као ти? Верност те твоја обавија. 9

Ти владаш издизањем мора, кад се подижу таласи његови, ти их смирујеш. 10 Ти си смрвио Раву, као некога на смрт рањеног. Снажном мишицом својом расејао си непријате-

ље своје. 11 Небо је твоје и земља је твоја, земаљско тло

и све што је на њему ти си утемељио. 12 Север и југ ти си

створио. Тавор и Ермон радосно кличу имену твоме. 13

Снажна је мишица твоја, јака је рука твоја, десница је тво-

ја уздигнута. 14 Праведност и правда темељ су престола твога, љубав и истина ходе пред лицем твојим. 15 Срећан

је народ који зна за радосно клицање. Господе, у светлости лица твога они ходе. 16 Због имена твога веселе

се по цео дан, и праведност их твоја узвисује. 17 Јер си ти

лепота снаге њихове, милошћу твојом рог се наш узвисује.

18 Јер је од Господа штит наш, и од Светог Бога Израело-

вог цар наш. 19 Тада си се у визији обратио верним слуга-

ма својим, рекао си: „Помоћ сам пружио јунаку, изабрани-

ка сам узвисио из народа. 20 Нашао сам Давида, слугу

свога, помазао сам га светим уљем својим; 21 с њим

ће бити снажна рука моја, ојачаће га мишица моја. 22

Непријатељ му неће данак наметати, син неправде неће

га тлачити. 23 Пред њим сам разбио противнике његове,

ударао сам оне који га силно мрзе. 24 С њим су верност

моја и љубав моја, због имена мога узвисује се рог

његов. 25 На море сам ставио руку његову, на реке десницу његову. 26 Он ће ми говорити: ‘Ти си Отац мој, Бог мој и Стена спасења мога.’ 27 А ја ћу га првенцем

учинити, највишим међу царевима земаљским. 28 Довека ћу сачувати љубав своју према њему, и савез који сам с

њим склопио никада се неће раскинути. 29 Учинићу да

потомство његово вечно траје, и престо његов као дани

небески. 30 Ако синови његови оставе закон мој, и ако

не живе по мојим законским одредбама, 31 ако оскрна-

ве одредбе моје, и ако не буду извршавали заповести моје, 32 прутом ћу их казнити због

преступа њиховог, и ударцима због кривице њихове. 33 Али љубав своју нећу

му ускратити, нити ћу погазити верност своју. 34 Нећу

оскрнавити савез свој, реч с усана својих нећу променити.

35 Једном сам се заклео светошћу својом, Давиду нећу

лагати. 36 Потомство ће његово довека трајати, и престо његов попут сунца преда мном. 37 Попут месеца стајаће чврсто довека, попут верног сведока на небу.”

38 А ти си га одбацио и презиреш га, разгневио си се на

помазаника свога. 39 Презрео си савез са слугом сво-

јим, круну си његову оскрнавио и на земљу бацио. 40

Срушио си све камене торове његове, утврђења си њего-

ва у рушевине претворио. 41 Пљачкају га сви који путем пролазе, ругло је постао суседима својим. 42 Узвисио си десницу противника његових, обрадовао си све непријатеље његове. 43 А мач његов опет непријатељем сматраш, и не даш му да у боју напредује. 44 Окончао си сјај ње-

гов, и престо си његов на земљу оборио. 45 Скратио си дане младости његове, срамотом си га огрнуо. 46 Докле

ћеш се, о Господе, крити? Зар заувек? Зар ће гнев твој

као ватра пламтети? 47 Сети се колики је животни век мој. Зар си узалуд створио све синове људске? 48 Који то живи човек смрти видети неће? Може ли душу своју из руку гроба

избавити? 49 О Господе, где су некадашња дела милости твоје, за која си се заклео Давиду у верности својој? 50

Господе, сети се срамоте слугу својих, да у недрима

носим срамоту народа многих, 51 сети се, Господе, како су се непријатељи твоји ругали, како су ружили стопе

помазаника твога. 52 Нека је благословљен Господ довека. Амин, амин.

Молитва Мојсија, Божјег човека Ти си, Господе, окриље наше из нараштаја у нараштај. 2 Пре него што су се горе родиле, пре

него што си земљу и плодно тло саздао, од века до века ти си Бог. 3 Смртног човека у прах враћаш, и говориш: „Вратите се у прах, синови људски.” 4 Јер је хиљаду година

у очима твојим као дан јучерашњи кад мине, и као стража ноћна. 5 Ти их односиш, они су само сан, ујутру су као

трава зелена што ниче. 6 Она ујутру цвета, напредује, а

увече вене и суши се. 7 Јер нестајемо од гнева твога,

сметени смо због јарости твоје. 8 Преступе си наше пред

себе ставио, и наше тајне грехе пред светлост лица свога. 9

Јер због гнева твога сви се дани наши примичу крају сво-

ме, године наше као уздах пролазе. 10 Дани наши трају

седамдесет година, а код снажнијих осамдесет година.

Ипак само невољу и патњу доносе, јер брзо пролазе и ми

одлећемо. 11 Ко познаје снагу гнева твога и ко позна-

је јарост твоју, велику као страх који ти припада? 12 Научи

нас тако бројати дане наше да бисмо срце мудро стекли.

13 Врати се, о Господе! Докле ће то трајати? Сажали се на слуге своје. 14 Ујутру нас насити добротом својом, да кличемо радосно и веселимо се у све дане своје. 15

Обрадуј нас за све оне дане кад си нам невољу наносио,

за све оне године кад смо зло гледали. 16 Нека се дело

твоје покаже на слугама твојим, и величанство твоје на синовима њиховим. 17 Нека доброта Господа, Бога на-

шега, буде над нама, дај да успе дело руку наших, дај да успе дело руку наших! 89

90


~ 347 ~

Ко живи у скровитом заклону Свевишњега, у сени Свемоћног боравиште налази. 2 Рећи ћу Господу:

„Ти си уточиште моје и тврђава моја, Бог мој, у ког ћу се

уздати.” 3 Јер он ће те избавити из замке птичарске. Од пошасти што невоље наноси. 4 Перјем својим заклониће те,

под његовим ћеш крилима уточиште наћи. Истина ће његова

као штит велики и као бедем бити. 5 Нећеш се бојати никакве страхоте ноћу, ни стреле што лети дању, 6 ни пошасти што иде

по мраку, ни пропасти што хара у подне. 7 Хиљаду ће их пасти поред тебе, и десет хиљада здесна теби, али тебе се

неће дотаћи. 8 Само ћеш очима својим гледати, и видећеш

плату злих. 9 Зато што си рекао: „Господ је уточиште моје”,

учинио си Свевишњег окриљем својим. 10 Никакво те зло

неће снаћи, пошаст се неће приближити шатору твоме. 11 Јер

ће он анђелима својим заповедити за тебе, да те чувају

на свим путевима твојим. 12 Они ћете на рукама својим носити, да ногом својом о камен не запнеш. 13 Ногом

ћеш лава и кобру газити, згазићеш младог лава и велику змију. 14 „Зато што ми је привржен, избавићу га. Заштитићу

га јер познаје име моје. 15 Он ће ме призвати, и ја ћу га

услишити. Уз њега ћу бити у невољи. Избавићу га и прославићу

га. 16 Данима многим наситићу га, и показаћу му спасење своје.” Псалам, песма за Шабатни дан

Добро је захваљивати теби, Господе, песмом хвалити име твоје, Свевишњи, 2 ујутру говорити о

доброти твојој, и ноћу о верности твојој. 3 Уз инструмент с десет жица и уз псалтир, музиком што се разлеже са харфе. 4

Јер ме ти, о Господе, развесељаваш делима својим, због дела руку твојих радосно кличем. 5 Како су велика дела

твоја, о Господе! Веома су дубоке мисли твоје. 6

Неразуман човек не може их схватити, безумник то не

може разумети. 7 Кад зли ничу као трава и цветају сви који зло чине, то је зато да би заувек били уништени. 8 А ти си, о

Господе, узвишен довека. 9 Јер гле, непријатељи твоји, Господе, гле, непријатељи ће твоји изгинути, сви они који зло

чине биће расејани. 10 А ти ћеш узвисити рог мој као рог једнорога. Намазаћу се уљем што свежину даје. 11 Око

ће моје ликовати над непријатељима мојим, уши ће моје слушати о поразу зликоваца који су на мене устали. 12

Праведник ће као палма цветати, као кедар на Ливану он ће расти. 13 Они који су посађени у дому Господњем, у двориштима дома Бога нашег, они ће цветати. 14 Цветаће и

кад им коса оседи, остаће крепки и снажни, 15 да би говорили како је праведан Господ. Он је Стена моја, у њему нема неправде.

Господ царује! У узвишеност је одевен, оденуо се Господ и снагом се опасао. Сада земља чврсто стоји, пољуљати се не може. 2 Престо твој чврсто

стоји од давнина; од вечности ти постојиш. 3 Реке подижу, о

Господе, реке подижу хуку своју, реке подижу тутњаву

своју. 4 Од хуке великих вода, од моћних валова побес-

нелог мора, моћнији је Господ на висини. 5 Опомене су твоје веома поуздане. Господе, светост доликује дому твоме у све дане.

О Господе, Боже осветниче, Боже осветниче,

засјај! 2 Устани, Судијо целе земље! Плати охоли-

ма по заслузи њиховој! 3 Докле ће зли, о Господе, докле

ће зли клицати? 4 Навиру им речи, необуздано говоре. Сви се

злочинци хвале. 5 Газе народ твој, Господе, наследство

твоје тлаче. 6 Удовицу и странца убијају, сирочадима живот

одузимају. 7 Говоре: „Господ то не види, не запажа то Бог Јаковљев.” 8 Схватите, ви неразумни људи, и ви безумни, када ћете постати разборити? 9 Зар онај који је

ухо створио, не може да чује? Зар онај који је око начинио, не може да види? 10 Зар онај који народе исправ-

ља не може да укори, онај који учи људе да би знање

стекли? 11 Господ зна да су људске мисли попут даха. 12

Срећан је човек кога ти, Господе, исправљаш, и кога

поучаваш из закона свога, 13 да би му мир дао у зле

дане, док се зломе јама не ископа. 14 Јер Господ не

напушта народ свој, и не оставља наследство своје. 15 Јер

ће пресуда опет праведна 6ити, и сви који су честитог срца за њом ће ићи. 16 Ко ће за мене устати против злих? Ко ће

се за мене заузети против оних који зло чине? 17 Да ми

Господ није помогао, брзо би душа моја на месту тишине

починула. 18 Кад сам рекао: „Нога ће моја посрнути”,

подржала ме је, Господе, доброта твоја. 19 Кад се у мени умноже мисли неспокојне, утехе твоје милују душу моју. 20 Хоће ли се престо који невоље доноси удружити с

тобом док неприлике ствара служећи се законом? 21 Оштро

нападају душу праведника, и осуђују крв невину. 22 Али

Господ ће бити високо уточиште моје, мој Бог биће стена

заклона мога, 23 он ће вратити на њих злоћу њихову, и

ућуткаће их невољом њиховом. Истребиће их Господ, Бог наш.

Дођите, кличимо радосно Господу! Кличимо победнички

Стени спасења нашега! 2 Са захвалама дођимо пред лице његово, победнички уз песме њему кличимо. 3 Јер је Господ велики Бог, и велики Цар над свим

другим боговима. 4 У његовој су руци највеће дубине

земаљске, врхови гора његови су, 5 његово је море, које је створио, његове су руке копно начиниле. 6 Дођите

да га славимо и да му се поклонимо. Клекнимо пред Господа, Творца нашега. 7 Јер је он Бог наш, а ми смо народ паше његове и овце које чува рука његова. Данас, ако слушате глас његов, 8 немојте да вам срце отврдне као код Мериве, као у дан Масе у пустињи, 9 кад

су ме очеви ваши искушавали, искушавали су ме, иако су видели дела моја. 10 Четрдесет година био ми је одвратан тај нараштај, и рекао сам: „Они су народ непостојаног срца, и путеве моје нису спознали.” 11 За њих сам се заклео у гневу своме: „Неће ући у мој починак.” Певајте Господу песму нову. Певајте Господу, сви људи на земљи. 2 Певајте Господу, благоси-

91

92

93

94

95

96


~ 348 ~

љајте име његово. Из дана у дан објављујте добру вест о

спасењу његовом. 3 Објављујте међу народима славу његову, међу свим народима чудесна дела његова. 4

Јер је велик Господ и достојан највеће хвале. Страх улива

више од свих других богова. 5 Јер су сви богови других

народа безвредни, а Господ је небеса начинио. 6 Пред њим су слава и величанство, у његовом су светилишту моћ и

лепота. 7 Дајте Господу, племена свих народа, дајте Господу славу и признајте моћ његову. 8 Дајте Господу

славу достојну имена његовог, понесите дар и дођите у

дворишта дома његовога. 9 Поклоните се Господу у светом руху. Нека због њега тежак бол обузме све вас

људе на земљи. 10 Говорите међу народима: „Господ је

царује. Земља чврсто стоји, не може се пољуљати. Он ће

народима праведно судити.” 11 Нека се радују небеса и нека се весели земља. Нека хучи море и све што је у њему.

12 Нека кличе поље и све што је на њему. Нека и све дрвеће шумско радосно ускликује 13 пред Господом. Јер долази, долази да земљи суди. По правди ће судити настање-

ној земљи и народима по верности својој.

Господ царује, нека се весели земља! Нека се

радују многа острва! 2 Обавијају га облаци и

густа тама. Праведност и правда темељ су престола ње-

говог. 3 Пред њим ватра иде и прождире противнике њего-

ве. 4 Муње су његове земљу обасјале. Земља је то видела и тежак ју је бол обузео. 5 Горе се као восак топе

пред Господом, пред Господарем целе земље. 6 Небеса говоре о праведности његовој, сви народи виде славу његову. 7 Нека се постиде сви који служе резаним ликови-

ма, они који се диче безвредним боговима. Поклоните се

њему, сви богови. 8 Сион је то чуо и обрадовао се, Јудини

градови су се развеселили због закона твојих, Господе. 9

Јер си ти, Господе, Свевишњи над целом земљом. Уздигао

си се веома високо, изнад свих других богова. 10 Ви који

волите Господа, мрзите оно што је зло! Он чува душе оних

који су му верни. Избавља их из злих руку. 11 Светлост је

засјала праведнику, и радост онима честитог срца. 12

Радујте се Господу, праведници, и упућујте хвале светом имену његовом.

Певајте Господу песму нову, јер чудесна су дела која је учинио. Десница његова, света миши-

ца његова, спасење је донела. 2 Господ је обзнанио спасење своје, пред очима народа открио је праведност

своју. 3 Сетио се милости своје и верности своје према

дому Израеловом. Сви крајеви земаљски видели су спасење

које је дао Бог наш. 4 Победнички кличите Господу, сви

људи на земљи. Веселите се, радосно кличите и песмом га

хвалите. 5 Певајте Господу уз харфу, уз харфу и звук песме. 6 Уз трубе и звук рога кличите победнички пред

Царем, Господом. 7 Нека хучи море и све што је у њему, земља и они који на њој живе. 8 Нека рукама

пљешћу реке, и све горе нека радосно кличу 9 пред

Господом, јер долази да суди земљи. По правди ће судити

настањеној земљи и народима по праведности. Господ царује! Нека народи дрхте! Он седи над херувимима. Нека се земља тресе. 2 Велик је Господ на Сиону, узвишен је он изнад свих народа. 3

Нека хвале име твоје. Оно је велико, страх улива и свето је.

4 Ти си цар који правду воли и силом је својом подупире. Ти си правичност утврдио. Правду и праведност у Јакову ти

чиниш. 5 Узвисујте Господа, Бога нашега, и поклоните се

пред подножјем ногу његових. Он је свет. 6 Мојсије и

Арон били су међу свештеницима његовим, а и Самуел међу онима који су призивали име његово.

Призивали су Господа, и он их је услишио. 7 Говорио им је у стубу од облака. И они су држали поуке његове и прописе које им је

дао. 8 Господе, Боже наш, ти си их услишио. Био си за њих Бог који опрашта, али и осветник за срамотна дела њихова.

9 Узвисујте Господа, Бога нашега, и поклоните се на светој гори његовој. Јер је свет Господ, Бог наш. Песма захвалности Кличите победнички Господу, сви људи на

земљи! 2 Служите Господу радосно! Дођите

пред њега уз радосне поклике! 3 Знајте да је Господ Бог, Он нас је створио, а не ми сами. Ми смо народ његов и овце паше његове. 4 Са захвалама уђите на

врата његова, са хвалама у дворишта дома његовога, захваљујте му, благосиљајте име његово. 5 Јер Господ

је добар. Вечна је љубав његова, и верност његова из

нараштаја у нараштај. Давидов псалам. Песма.

О доброти и правди певаћу. Тебе ћу, Господе,

песмом хвалити. 2 Поступаћу разборито и

живећу безазлено. Кад ћеш к мени доћи? Безазленог срца

ходићу у дому своме. 3 Пред очи своје нећу стављати ништа што је зло. Мрзим дела оних који с

правог пута отпадају, неће она за мене прионути. 4 Срце покварено

далеко је од мене, ни за какво зло нећу ја да знам. 5

Ко тајно клевеће ближњега свога, њега ћу ућуткати. Ко

има очи охоле и срце надмено, њега не подносим. 6 Очи

су моје управљене на верне људе на земљи, да би са

мном живели. Ко живи безазлено, тај ће ми служити. 7 Ко

поступа препредено, неће становати у дому моме. Ко лажи говори, неће опстати пред очима мојим. 8 Сваког

јутра затираћу све зле који су на земљи, да бих из града

Господњег истребио све који зло чине.

Молитва невољника кад клоне и своје бриге излива пред

Господом. О Господе, чуј молитву моју, и нека вапај

мој пред тебе дође. 2 Не окрећи од мене

лице своје у дан тескобе моје. Пригни к мени ухо своје. У

дан када те призовем, пожури, услиши ме! 3 Јер дани моји

као дим нестају, и кости су моје као пећ усијане. 4 Срце

моје као трава вене и суши се, јер хлеб свој заборављам 97

98

99

100

101

102


~ 349 ~

да једем. 5 Од уздисања мога кости су ми за кожу прионуле. 6 Личим на пеликана у пустињи. Постао сам као

ћук у пустоши. 7 Испијен сам, постао сам као птица што

сама на крову стоји. 8 По цео дан непријатељи ми се моји ругају. Они који од мене луду праве, клетве мојим именом изричу. 9 Пепео као хлеб једем, пиће своје са

сузама мешам, 10 због осуде твоје и гнева твога. Јер подигао си ме да би ме одбацио. 11 Дани су моји попут сене која се губи, и ја се као трава сушим 12 А ти, Госпо-

де, остајеш довека, и спомен твој из нараштаја у нараштај. 13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се Сиону, јер је време да му

се милост укаже, јер је дошло време. 14 Јер је мило слуга-

ма твојим камење његово, и прах његов воле. 15 Наро-

ди ће се бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе твоје. 16 Јер ће Господ Сион изградити, показаће се

у слави својој. 17 Обазреће се на молитву оних који су без

ичега остали, и неће презрети молитву њихову. 18 Ово је написано за нараштај будући. Народ који ће бити створен хвалиће Господа. 19 Јер он гледа са свете висине своје, с

небеса Господ на земљу гледа, 20 да чује уздахе затвореника, да ослободи оне који су смрти предани, 21 да

би се име Господње објавило на Сиону и хвала његова у Јерусалиму, 22 кад се сакупе сви народи и царства да

служе Господу. 23 На пола пута мога снагу ми је

одузео, скратио је дане моје. 24 Рекао сам: „Боже мој, немој ме узети у половини дана мојих. А године се твоје

кроз све нараштаје протежу. 25 Давно си положио темеље

земљи, и небеса су дело руку твојих. 26 Они ће пропасти, а

ти ћеш остати, и све ће се то као хаљина похабати. Као

одећу заменићеш их, и доћи ће крају своме. 27 А ти си

увек исти, и годинама твојим краја нема. 28 Синови слугу

твојих остаће да живе. Пред тобом ће се потомство

њихово утврдити.” Давидов псалам

Благосиљај Господа, душо моја! Све што је у

мени нек благосиља свето име његово! 2

Благосиљај Господа, душо моја! И не заборави сва дела

његова! 3 Благосиљај оног који опрашта све преступе

твоје, који лечи све болести твоје, 4 који живот твој избавља

од јаме гробне, који те крунише добротом и милосрђем, 5

који живот твој испуњава оним што је добро! Као орлу,

младост се твоја продужава. 6 Господ чини праведна

дела, и правду даје свима којима се неправда чини. 7

Обзнанио је путеве своје Мојсију, дела своја синовима Израеловим. 8 Господ је милосрдан и милостив, спор на

гнев и пун доброте. 9 Неће он за сва времена грешке тражити, нити ће се довека гневити. 10 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам по преступима нашим враћа

оно што заслужујемо. 11 Јер колико су небеса високо

изнад земље, толика је и љубав његова према онима који га се боје. 12 Колико је исток далеко од запада, толико он преступе наше од нас удаљује. 13 Као што је отац милосрдан синовима својим, тако је и Господ милосрдан онима који га се боје, 14 јер он добро познаје грађу

нашу, памти да смо прах. 15 Дани су човеку смртном као и трави зеленој, као цвет у пољу, тако и он цвета. 16

Само га ветар дотакне, више га нема, не познаје га

више место његово. 17 Али љубав Господња одувек је и

заувек на онима који га се боје, и праведност његова на

синовима синова њихових, 18 на онима који се држе савеза његовог и који памте наредбе његове да би их

извршавали. 19 Господ је утврдио престо свој на небесима, и царска се власт његова над свим протеже. 20 Благоси-

љајте Господа, анђели његови, моћни и силни, који изврша-

вате реч његову, слушајући заповести његове! 21 Благосиљајте Господа, све војске његове, слуге његове, ви који вршите вољу његову! 22 Благосиљајте Господа, сва

дела његова, по свим местима где он влада! Благосиљај Господа, душо моја!

Благосиљај Господа, душо моја! Господе,

Боже мој, веома си велик! Оденуо си се славом

и величанством, 2 огрнуо си се светлошћу као плаш-

тем, разапео си небеса као шатор, 3 греде горњих одаја

својих на водама подижеш, од облака чиниш кола своја, на

крилима ветра ходиш, 4 анђеле своје духовима чиниш, слуге

своје ватром која прождире. 5 Утврдио си земљу на теме-

љима њеним, никад се она пољуљати неће, у сву вечност.

6 Прекрио си је безданом воденим као хаљином. Воде су стајале изнад гора. 7 Од претње твоје су побегле, од тутњаве громова твојих престрављене су побегле, 8 на

место које си за њих утврдио. Горе су се подигле, долине су се спустиле, 9 међу си поставио коју неће прећи, да не би опет земљу прекриле. 10 Изворе шаљеш по долинама,

међу горама они теку. 11 На њима се напајају све

животиње пољске, двиљи магарци у њима гасе жеђ своју. 12 Изнад њих птице небеске почивају, из густог лишћа

разлеже се пој њихов. 13 Горе натапаш из горњих одаја

својих. Плодовима дела твојих земља се сити. 14 Ти пушташ да ниче зелена трава за стоку, и биље за потребе људи,

дајеш да из земље храна ниче. 15 Дајеш вино да весели срце човеково, и уље од ког се лице сјаји, и хлеб што крепи

срце човека смртног. 16 Сита су стабла Господња, ливан-

ски кедрови које је посадио, 17 на којима птице гнезда

своја свијају. Рода се гнезди на стаблима смреке. 18

Горе високе су за козороге, литице су заклон зечевима. 19

Начинио си месец за одређивање времена, сунце зна где треба заћи. 20 Ти таму ствараш и ноћ пада, тада се све

звери шумске крећу. 21 Млади лавови ричу за пленом, и

храну своју од Бога траже. 22 Кад сунце гране они се

повлаче, и лежу у скровишта своја. 23 А човек на посао

креће и на рад свој све до вечери. 24 Како је много дела твојих, о Господе! Сва си их мудро начинио, пуна је

земља стваралаштва твога. 25 У мору, тако великом и

широком, врве животиње без броја, створења мала и велика.

26 По њему и бродови плове. Начинио си левијатана да се у њему игра. 27 Сви они на тебе чекају да им храну даш

на време. 28 Ти им дајеш, они узимају. Отвараш руку

104,19 Или: „празнике”. Види 1. Мојсијева 1,14.

103

104


~ 350 ~

своју, насите се добра. 29 Окренеш ли лице своје, смету

се. Узмеш ли им дух, умиру, и у прах се свој враћају. 30

Пошаљеш ли дух свој, настају. Ти обнављаш лице земљи. 31

Слава Господња трајаће, довека. Радоваће се Господ делима својим. 32 Он погледа земљу, и она се затресе, дотакне горе, и оне се задиме. 33 Певаћу Господу целог свог живота, песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме

буде. 34 Нека угодно буде размишљање моје о њему.

Ја ћу се радовати Господу. 35 Грешници ће бити збрисани са

земље, злих више неће бити. Благосиљај Господа, душо моја! Хвалите Господа!

Захваљујте Господу, призивајте име његово,

објављујте међу народима дела његова! 2

Певајте му, песмом га хвалите, размишљајте о свим

чудесним делима његовим! 3 Дичите се светим именом његовим! Нека се радује срце оних који Господа траже! 4

Тражите Господа и снагу његову! Стално тражите лице ње-

гово! 5 Сећајте се чудесних дела која је учинио, чуда

његових и закона из уста његових, 6 ви, потомство

Аврама, слуге његовог, синови Јаковљеви, изабраници ње-

гови. 7 Он је Господ, Бог наш. Закони су његови по свој земљи. 8 Он ће се довека сећати свог савеза, речи коју је

заповедио, кроз хиљаду нараштаја, 9 савеза који је склопио с Аврамом, и заклетве своје Исаку, 10 коју је поставио

као пропис Јакову, као трајан савез са Израелом, 11

говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску, у наследство ћу

вам је дати.” 12 Било је то кад их је мало било, да, веома

мало, и кад су странци у њој били. 13 Ишли су од народа до народа, од једног царства до другог народа. 14 Никоме

није дао да их превари, него је због њих цареве укоравао,

15 говорећи: „Не дирајте помазанике моје, пророцима

мојим не чините зла.” 16 Дозвао је глад на земљу; све је залихе хлеба уништио. 17 Пред њима је послао човека, који је био у ропство продан, Јосифа. 18 Оковима су стегли ноге његове, у ланце гвоздене доспела је душа њего-

ва. 19 Док се није испунила реч изречена, реч га је Гос-

подња прочистила. 20 Цар је наредио да га ослободе,

владар над народима, да га пусте. 21 Поставио га је за

господара дома свога, и за владара над свим имањем својим, 22 да веже кнезове његове по вољи душе своје, и да учи мудрости чак и старце његове. 23 Израел је дошао у Египат, Јаков се населио у земљи Хамовој. 24 А Бог је

народ свој веома умножио, све док га није учинио

моћнијим од непријатеља његових. 25 Окренуо је срце

њихово да замрзе народ његов, да се лукаво окоме на слуге његове. 26 Послао је Мојсија, слугу свога, и Арона, кога је изабрао. 27 Они су међу њима показали

знакове његове, и чуда у земљи Хамовој. 28 Послао је таму и смрачило се. И нису се побунили против речи његових.

29 У крв је претворио воде њихове, и поморио је рибе

њихове. 30 Од жаба је врвела земља њихова. И одаје

царева њихових. 31 Рекао је да обади дођу, комарци у

све крајеве њихове. 32 Уместо кише на њих је град послао, огањ пламени на земљу њихову. 33 Ударио је лозе њихове и смокве њихове, и поломио дрвеће у крајевима

њиховим. 34 Рекао је да дођу скакавци, млади ска-

кавци без броја. 35 Они су појели све биље у земљи

њиховој, појели су и род у пољима њиховим. 36 Затим је

побио све прворођено у земљи њиховој, све првенце њихове. 37 А свој је народ извео са сребром и златом. У

племенима његовим нико путем није посртао. 38 Египат се обрадовао одласку њиховом, јер га је страх од њих обузео. 39 А Бог је облак разастро као завесу, и послао

је ватру да светли ноћу. 40 Молили су га, и послао им је

препелице, хлебом с неба ситио их је. 41 Отворио је стену и

воде су потекле, као река потекле су крајевима

безводним. 42 Јер се сетио свете речи своје коју је дао

Авраму, слузи своме. 43 И извео је народ свој у весељу, изабранике своје уз радосно клицање. 44 Дао им је земљу

других народа. Плодове рада других народа они су узели, 45 да би се држали прописа његових и закона његових.

Хвалите Господа!

Хвалите Господа! Захваљујте Господу, јер

је добар, јер је вечна љубав његова. 2 Ко

може описати моћна дела Господња, разгласити сву хвалу његову? 3 Срећни су они који се правде држе, који увек чине оно што је праведно. 4 Сети ме се, Господе, у милости својој према народу своме. Побрини се за мене и

спаси ме, 5 да видим доброту коју показујеш изабрани-

цима својим, да се радујем радошћу народа твога, да се дичим наследством твојим. 6 Згрешили смо као и праочеви

наши, лоше смо поступили, зло смо учинили. 7 Праочеви наши у

Египту нису разумели чудесна дела твоја. Нису се сећали

многих дела велике милости твоје, него су се побунили код мора, код Црвенога мора. 8 А он их је спасао ради

имена свога, да би обзнанио моћ своју. 9 Запретио је

мору, и оно је пресахнуло; тада их је провео кроз бездан

водени као кроз пустињу, 10 тако их је спасао из руку

онога ко их је мрзео, избавио их је из непријатељских руку.

11 Воде су прекриле противнике њихове, ниједан од њих

остао није. 12 Тада су поверовали речи његовој, хвалу су му запевали. 13 Али брзо су заборавили дела његова, нису

чекали савете његове. 14 Него су се предали себичним

жељама у пустоши, искушавали су Бога у пустињи. 15 Он

им је дао шта су тражили, и тешку је болест пустио на душе

њихове. 16 Завидели су Мојсију у логору, и Арону, свецу Господњем. 17 Тада се земља отворила и прогутала

Датана, и покрила Авиронове присталице. 18 Ватра је планула

на те људе, пламен је зле прогутао. 19 Још су и теле направили на Хориву, и клањали се лику ливеном. 20 Заменили

су славу моју за лик бика који траву једе. 21 Заборавили су Бога, Спаситеља свога, онога који је у Египту дела велика

учинио, 22 чудесна дела у земљи Хамовој, застрашујућа

дела на Црвеном мору. 23 Он би заповедио истребљење

њихово, да није било Мојсија, изабраника његовог, који је стао пред њега и заузео се за њих, да одврати гнев ње-

гов да не буду уништени. 24 Они су презрели лепу земљу,

нису веровали речи његовој. 25 Гунђали су у шаторима 105

106


~ 351 ~

својим, нису слушали глас Господњи. 26 Тада се он подиг-

нуте руке заклео да ће их у пустињи побити, 27 да ће

потомство њихово међу народима побити, и да ће их по

земљама расејати. 28 А они су се приклонили Балу фегор-

ском, и јели су жртве принесене онима који нису живи. 29

Вређали су Бога поступцима својим, па је пошаст међу

њима избила. 30 Али Финес је устао и умешао се, и пошаст је престала. 31 То му се у праведност урачунало за све

нараштаје довека. 32 А код воде Мериве гнев су изазвали,

па је Мојсија због њих невоља снашла. 33 Јер због њих је дух његов огорчен постао, па је брзоплето проговорио

уснама својим. 34 Нису истребили народе, као што им је

Господ заповедио. 35 Него су се с народима мешали и научили дела њихова. 36 Служили су идолима њиховим, и они

су им замка постали. 37 Жртвовали су синове своје и кћери

своје демонима. 38 Проливали су крв недужну, крв синова својих и кћери својих, које су жртвовали идолима хананским, и

земља се онечистила крвопролићем. 39 Постали су нечисти

због дела својих, и били су неверни Богу своме. 40 Гос-

под се жестоко разгневио на народ свој, одвратно му је

постало наследство његово. 41 Предавао их је у руке народима, да над њима владају они који их мрзе, 42 да их непријатељи њихови тлаче, и да буду покорени под руку

њихову. 43 Много их је пута избављао, али они су се

бунили у непослушности својој, па су били понижени због

преступа својих. 44 А он је погледао на невољу њихову, кад је чуо вапај њихов. 45 Ради њих се сетио савеза свога, и сажалио се на њих због огромне милости своје.

46 Дао им је да нађу милост код свих који су их били

поробили. 47 Спаси нас, Господе, Боже наш, сакупи нас из других народа, да бисмо давали хвале светом имену твоме, да бисмо радосно клицали теби на хвалу! 48 Нека је

благословљен Господ, Бог Израелов, одувек и заувек! И

цео народ нека каже: Амин! Хвалите Господа! Захваљујте Господу, јер је добар, вечна је

љубав његова. 2 Нека тако кажу они које

је Господ избавио, они које је избавио из руку противника, 3

и које је сакупио из других земаља, са истока и запада, са

севера и југа. 4 Они су лутали по пустоши, по пустињи, нису нашли пут до града где би се настанили. 5 Били су гладни и жедни. И душа је њихова клонула у њима. 6 Завапили су Господу у невољи својој, и он их је избавио из тескобе њи-

хове, 7 на прави пут их је извео, како би дошли у град где

ће се настанити. 8 Нека захваљују Господу за доброту

његову и за чудесна дела према синовима људским. 9

Јер је наситио душу жедну, душу гладну добрима је наситио.

10 Живели су у мраку и густој тами, заточени у невољи и

оковима, 11 јер су се бунили против речи Божјих, и презирали савете Свевишњега. 12 Он је невољом срце њихово

покорио, посрнули су, а никога није било да им помогне.

13 Тада су завикали Господа да им помогне у невољи

њиховој, и он их је као и раније спасао из тескобе њихове. 14 Извео их је из мрака и густе таме, раскинуо је окове

њихове. 15 Нека захваљују Господу за доброту његову и за чудесна дела која је учинио за синове људске. 16 Јер је разбио бакарна врата, и сломио гвоздене преворнице. 17

Безумници су због свог преступничког пута и због греха

својих, на крају сами себи невољу створили. 18 Души се

њиховој свако јело огадило, до врата смрти они су дошли. 19 Завапили су Господу да им помогне у невољи њихо-

вој, и он их је као и раније спасавао из тескобе њихове. 20

Послао је реч своју и излечио их, избавио их је из јама њихо-

вих. 21 Нека захваљују Господу за доброту његову и за

чудесна дела која је учинио за синове људске. 22 Нека приносе жртве захвалнице и објављују дела његова кличући

радосно. 23 Они који морем плове на бродовима, и тргују

по великим водама, 24 они су видели дела Господња и

чудесна дела његова у дубинама, 25 како се на реч

његову олујни ветар подиже, који диже таласе морске. 26

До небеса се дижу, до дна се спуштају. Од невоље се топи душа њихова. 27 Тетурају се и посрћу као пијани,

сметена је сва мудрост њихова. 28 Тада вапе Господу

у невољи својој, и он их избавља из тескобе њихове. 29

Смирује олују и тишина настаје, и морски се таласи умирују.

30 Кад се стишају, морепловци се радују, а он их у луку

жељену води. 31 Нека захваљују Господу за доброту његову и за чудесна дела према синовима људским. 32

Нека га узвисују пред народом сакупљеним, у већу

стараца нека га хвале. 33 Он реке у пустош претвара, и токове водене у жедно тло, 34 плодну земљу у пустош

слану, због злоће оних који на њој живе. 35 Он пустош

претвара у језеро водено, и безводну земљу у токове водене. 36 Тамо насељава гладне, да подигну град у

ком ће живети. 37 Они сеју њиве и саде винограде, да

донесу обилну летину. 38 Он их благосиља и они постају многобројни, не допушта да стоке њихове мало буде. 39

Али опет их је мало и погнути су од угњетавања, невоље и туге. 40 Он презир излива на великаше, и пушта их да по

беспућу лутају. 41 А сиромаха штити од невоље и даје му

породицу као стадо велику. 42 Честити то виде и радују се,

а сва неправда нека затвори уста своја. 43 Ко је мудар? Он ће размислити о свему овоме и пажљиво ће размотрити

шта Господ у доброти својој чини.

Песма. Давидов псалам. Постојано је срце моје, Боже. Певаћу ти и песмом ћу те хвалити, душа моја певаће ти и

песмом те хвалити. 2 Прени се, жичани инструменту, и ти,

харфо! Зору ћу пробудити. 3 Господе, хвалићу те међу

народима, и песмом ћу те хвалити међу племенима. 4 Јер је до небеса велика љубав твоја, и истина твоја све до

облака. 5 Узвиси се изнад небеса, Боже, слава твоја нека

буде над свом земљом. 6 Да би се избавили они које

волиш, спаси нас десницом својом и услиши ме. 7 Бог је

рекао у светости својој: „Радоваћу се, у наследство ћу

Сихем дати, измерићу равницу Сокот. 8 Галад је мој,

Манасија је мој, Јефрем је тврђава поглавара мога, Јуда је заповедничка палица моја. 9 Моав је посуда у којој ћу ноге опрати. На Едом ћу бацити сандалу своју. Над

107

108


~ 352 ~

Филистејом ћу победнички клицати.” 10 Ко ће ме довести до

утврђеног града? Ко ће ме водити све до Едома? 11 Зар

нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, па више не идеш с војс-

кама нашим иако си Бог наш? 12 Пружи нам помоћ у не-

вољи, јер је узалуд надати се спасењу од човека. 13 Од

Бога ћемо снагу добити, он ће згазити противнике наше.

Управитељу. Давидов псалам. Песма.

Боже хвале моје, немој ћутати. 2 Јер се ус-

та зла и лукава отварају на мене. Говоре о

мени језиком лажљивим, 3 речима мржње окружују ме, и

без разлога боре се против мене. 4 На љубав моју непри-

јатељством узвраћају, а ја се само молим. 5 Враћају ми

зло за добро, и мржњу за љубав моју. 6 Постави над неп-

ријатељем мојим оног ко је зао, и нека му противник

здесна стоји. 7 Кад му се буде судило, нека се као злочинац

покаже, и молитва његова нека грех буде! 8 Дана његових нека мало буде, и његову надгледничку службу

нека други преузме! 9 Деца његова нека сирочад поста-

ну, а жена његова удовица! 10 Нека синови његови лута-

ју около, нека просе, и нека изађу из опустелих места сво-

јих да хлеба траже! 11 Нека му зеленаш приграби све што

има, нека туђинци разграбе плод труда његовог! 12 Нека

не буде никог ко би му милост показао, и нека не буде

никог ко би се смиловао деци његовој кад без оца оста-

ну! 13 Нека се истреби потомство његово! У следећем

нараштају нека се избрише име њихово! 14 Нека се Гос-

под сети преступа праочева његових, и грех мајке њего-

ве нека се не избрише! 15 Нека то стално буде Господу пред очима, и нека избрише са земље сећање на њих! 16

Јер се зли није сетио милост да покаже, него је прогонио невољника и убогога и онога ко је тужног срца, да га убије. 17 Проклетство је волео, па га је и снашло. Благосло-

ву се није радовао, и зато је далеко од њега. 18 Проклет-

ство је оденуо као хаљину своју. Зато је оно као вода ушло у њега и као уље у кости његове. 19 Нека му оно

буде као хаљина коју одева и као појас којим је стално

опасан! 20 То је плата од Господа оном који ми се противи, и онима који зло говоре против душе моје. 21 А ти

си Господ. Учини ми добро, ради имена свога. Избави ме

јер је добра милост твоја. 22 Јер ме невоља и јад притиска-

ју, и срце је моје рањено у мени. 23 Као сена кад нестаје, тако и ја одлазим; отресен сам као да сам ска-

кавац. 24 Колена моја клецају од поста, и тело се моје осушило, нема уља на њему. 25 А њима сам ругло пос-

тао, кад ме виде, презирно главом одмахују. 26 Помози ми, о Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. 27

Нека знају да је ово твоја рука, да си ти, Господе, ово учинио. 28 Они нека проклињу, а ти ме благосиљај. Устају

на мене, али нека се посраме, а слуга твој нека се

радује. 29 Нека се противници моји понижењем заодену, и нека се срамотом својом као плаштем огрну. 30 Славићу

Господа на сав глас устима својим, усред мноштва хвалићу га. 31 Јер ће он стати здесна убогоме, да га спасе од оних који суде души његовој. Давидов псалам. Песма.

Господ је рекао мом Господу: „Седи мени

с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.” 2 Палицу силе твоје

пружиће Господ са Сиона, говорећи: „Иди међу непријатеље

своје и покори их!” 3 Твој ће се народ спремно понудити у дан кад војску своју у рат поведеш. Светошћу украшени, из

зориног крила, уз тебе су млади ратници твоји као капи росе.

4 Господ се заклео и неће зажалити: „Ти си свештеник довека попут Мелхиседека!” 5 Господ је теби с десне стране, и разбиће цареве у дан гнева свога. 6 Извршиће пресуду

над народима; биће лешева на гомиле. Разбиће поглавара земље насељене. 7 Из потока на путу он ће пити. Зато ће

високо подићи главу своју.

Хвалите Господа! Хвалићу Господа свим ср-

цем својим, у друштву пријатеља праведних и

у кругу њиховом. 2 Велика су дела Господња, о њима

размишљају сви који у њима уживају. 3 Дела су његова славна и величанствена, праведност његова заувек остаје.

4 Чудесна је дела своја учинио као спомен. Господ је

милостив и милосрдан. 5 Храну даје онима који га се боје.

Довека ће он памтити савез свој. 6 Снагу дела својих

објавио је народу своме, кад им је дао наследство наро-

да других. 7 Дела руку његових истинита су и праведна,

поуздане су све наредбе његове, 8 утемељене су за сва времена, заувек, засноване на истини и честитости. 9

Откуп је послао народу своме. Заповедио је да савез његов довека траје. Име је његово свето и страх улива.

10 Страх од Господа почетак је мудрости. Сви који изврша-

вају наредбе његове заиста су разумни. Хвала његова

заувек остаје.

Хвалите Господа! Срећан је човек који се Господа боји, ко истински ужива у заповес-

тима његовим. 2 Потомци његови биће моћни на земљи.

Нараштај честитих биће благословљен. 3 Благостање и бо-

гатство у кући су његовој, праведност његова заувек

остаје. 4 Он сија у тами као светлост честитима. Милостив је,

милосрдан и праведан. 5 Добар је човек који је милостив и

који у зајам даје. Он праведно обавља послове своје. 6

Никада посрнути неће. Праведник остаје у сећању заувек.

7 Лоших вести неће се бојати. Срце је његово постојано, узда се у Господа. 8 Срце је његово непоколебљиво, не-

ће се он бојати, на крају ће ликовати над противницима

својим. 9 Он великодушно дели, даје сиромашнима. Правед-

ност његова заувек остаје. Рог ће се његов уздигнути у

слави. 10 Зли ће то гледати и љутиће се. Шкргутаће зубима и

усахнуће. Пропашће жеља оних што су зли. Хвалите Господа! Хвалите Господа, слуге његове, хвалите име Господње! 2 Нека је

благословљено име Господње од сада па довека! 3 Од

изласка сунчевог до заласка његовог нека се хвали име

Господње! 4 Господ је узвишен изнад свих народа, слава

109

110

111

112

113


~ 353 ~

је његова изнад небеса. 5 Ко је као Господ, Бог наш, који пребива на висини? 6 Он се сагиње да би небо и земљу

видео, 7 из прашине убогога подиже, из пепела сиромаха

узвисује, 8 и даје му да седи с великашима, с великашима

народа свога. 9 Нероткињи даје да у кући живи као радосна

мајка која синове има. Хвалите Господа! Када је Израел изашао из Египта, и дом Јаков-

љев из народа који говори језиком неразум-

љивим, 2 Јуда је постао светилиште његово, Израел славно царство његово. 3 Због призора који је видело, море је побегло, а Јордан је устукнуо. 4 Горе су као овнови поскакивале, а брда као јагањци. 5 Шта ти је било, море, па си побегло, и теби, Јордане, па си устукнуо? 6 Горе,

зашто сте као овнови поскакивале, а ви, брда, као јагањ-

ци? 7 Земљо, због Господа буди у тешкој боли, због Бога Јаковљевог, 8 који стену претвара у језеро водено,

кремен у извор водени.

Не нама, Господе, не нама, него имену

своме славу дај због љубави своје, због

истине своје! 2 Зашто да народи говоре: „Где је Бог њихов?” 3 Бог је наш на небесима. Све што је желео да учини, учинио је. 4 Идоли су њихови сребро и злато, дело руку

човека земаљског. 5 Уста имају, али не говоре, очи

имају, али не виде, 6 уши имају, али не чују, нос имају, али не миришу, 7 руке имају, али не пипају, ноге имају, али не

ходају, не пуштају гласа из грла свога. 8 Такви ће постати

и они који их праве, сви који се у њих уздају. 9 Израеле,

уздај се у Господа, он је помоћ твоја и штит твој. 10

Доме Аронов, уздај се у Господа, он је помоћ твоја и штит твој. 11 Ви који се Господа бојите, уздајте се у Господа; он је помоћ ваша и штит ваш. 12 Господ нас се сетио. Он ће нас благословити, благословиће дом Израелов,

благословиће дом Аронов. 13 Благословиће оне који се

Господа боје, и мале и велике. 14 Господ ће вас умножи-

ти. Вас и синове ваше. 15 Благословио вас је Господ, Тво-

рац неба и земље. 16 Небеса - небеса Господу припада-

ју, а земљу је дао синовима људским. 17 Мртви не хвале

Господа, нити ико од оних који у тишину силазе. 18 А ми

ћемо благосиљати Господа, од сада па довека. Хвалите Господа!

Љубав се у мени буди, јер Господ чује глас

мој, усрдне молбе моје. 2 Јер је пригнуо к

мени ухо своје. Призиваћу га у све дане живота свога. 3

Ужа смрти обавила су ме, невоље гробне задесиле су ме.

Тескоба и туга тиште ме. 4 Али призвао сам име Господ-

ње: „О Господе, избави душу моју!” 5 Господ је милостив и праведан, милосрдан је Бог наш. 6 Господ чува безаз-

лене. У невољи сам био, али ме је он избавио. 7 Врати се у спокој свој, душо моја, јер ти Господ добро чини. 8 Јер си ти душу моју од смрти спасао, око моје од суза, ногу моју од спотицања. 9 Служићу Господу у земљи живих. 10

Имао сам веру, и зато сам говорио. У тешкој сам невољи био. 11 Много сам се уплашио и рекао: „Сваки је човек

лажов.” 12 Како да узвратим Господу за сва добра која

ми је учинио? 13 Узећу чашу величанственог спасења и призваћу име Господње. 14 Испунићу завете своје Гос-

поду, пред целим народом његовим. 15 Скупоцена је у очима Господњим смрт оних који су му верни. 16 О

Господе, ја сам слуга твој. Ја сам слуга твој, син робиње твоје. Ти си скинуо окове моје. 17 Теби ћу принети жртве

захвалнице, призваћу име Господње. 18 Испунићу завете

своје Господу, пред целим народом његовим, 19 у

двориштима дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме.


Хвалите Господа, сви народи, дајте му хва-

лу, сва племена! 2 Јер снажна је према нама љубав његова, довека траје истина Господња.


Захваљујте Господу, јер је добар, вечна је

љубав његова. 2 Нека Израел каже: „Вечна

је љубав његова.” 3 Нека дом Аронов каже: „Вечна је

љубав његова.” 4 Нека они који се боје Господа кажу: „Вечна је љубав његова.” 5 У тескоби својој призвао сам Господа, Господ ме је услишио и на чистину извео. 6

Господ је на мојој страни, нећу се бојати. Шта ми може

човек земаљски? 7 Господ је на мојој страни, међу

онима који ми помажу, зато ћу ликовати над онима који ме

мрзе. 8 Боље је тражити уточиште код Господа него уздати се у човека земаљског. 9 Боље је тражити уточиште код

Господа него уздати се у великаше. 10 Сви су ме народи

опколили. У име Господње нападе сам њихове одбијао.

11 Опколили су ме, да, опколили су ме. У име Господње

нападе сам њихове одбијао. 12 Опколили су ме као

пчеле, али су се угасили као ватра од трња. У име Господ-

ње нападе сам њихове одбијао. 13 Снажно су ме гурнули да паднем, али Господ ми је помогао. 14

Господ је заклон мој и сила моја, он је спаситељ мој. 15

Глас радости и спасења чује се у шаторима праведника.

Десница Господња снагу своју показује. 16 Десница

Господња узвисује се, десница Господња снагу своју показује. 17 Нећу умрети, него ћу живети, да бих објављи-

вао дела која Господ чини. 18 Господ ме је строго укорио, али ме није смрти предао. 19 Отворите ми врата

праведности. Ући ћу на њих, хвалићу Господа. 20 Ово су

врата Господња. Праведници ће на њих улазити. 21 Хвалићу

те, јер си ме услишио, постао си спаситељ мој. 22 Камен

који су градитељи одбацили постао је камен угаони. 23

Господње је то дело, чудесно је то у очима нашим. 24

То је дан који је Господ начинио, веселићемо се и радовати у тај дан. 25 О Господе, спаси нас, молимо те! О

Господе, подари нам успех, молимо те! 26 Благословљен

онај који долази у име Господње! Благосиљамо вас из

дома Господњег! 27 Господ је Бог, он нам светлост даје. Украсите гранама поворку празничну, све до рого-

ва олтара. 28 Ти си Бог мој, тебе ћу хвалити! Ти си Бог мој,

114

115

116

117

118


~ 354 ~

тебе ћу узвисивати! 29 Захваљујте Господу, јер је добар,

Вечна је љубав његова.

[Алеф] א

Срећни су они који су на свом путу безаз-

лени, они који по закону Господњем живе. 2

Срећни су они који се држе опомена његових. Свим срцем они га траже. 3 Заиста они неправду не чине. Његовим путевима они ходе. 4 Ти си нам заповедио да наредбе

твоје пажљиво извршавамо. 5 О, кад би путеви моји посто-

јани били да се држим прописа твојих! 6 Тада се постидео не

бих, пазећи на све заповести твоје. 7 Хвалићу те у честито-

сти срца свога, кад се научим праведним законима тво-

јим. 8 Ја се држим прописа твојих. Немој ме сасвим на-

пустити.

[Бет] ב

9 Како ће младић чистим сачувати пут свој? Пазећи на себе

по речи твојој. 10 Свим срцем својим тебе тражим. Не дај да застраним од заповести твојих. 11 У срцу своме чувам

реч твоју, да ти не згрешим. 12 Благословљен си ти,

Господе. Научи ме прописима својим. 13 Уснама својим објављујем све законе уста твојих. 14 Путу опомена

твојих радујем се, као и свему другом што је вредно. 15

Размишљаћу о наредбама твојим, и пазићу на путеве

твоје. 16 Уживаћу у одредбама твојим. Нећу заборавити

реч твоју. ג [Гимел]

17 Чини добро слузи своме, да бих живео и држао се речи

твоје. 18 Отвори ми очи, да бих видео лепоту закона твога. 19 Ја сам само дошљак у земљи. Не скривај од

мене заповести своје. 20 Душа је моја изнемогла жарко желећи законе твоје у свако доба. 21 Прекорио си проклете

и охоле, који одступају од заповести твојих. 22 Скини с

мене срамоту и презир, јер се држим опомена твојих. 23

Кнезови су сели, против мене међусобно се договарају.

А слуга твој размишља о прописима твојим. 24 Уживам у опоменама твојим, оне су саветници моји.

[Далет] ד

25 Душа моја већ у праху лежи. По речи својој оживи ме.

26 Објавио сам ти путеве своје, да би ми одговорио.

Научи ме прописима својим. 27 Дај ми да разумем пут

наредби твојих, да бих размишљао о чудесним делима

твојим. 28 Душа моја нема сна од туге. Подигни ме по

речи својој. 29 Уклони од мене пут криви, милостиво ме

поучи закону своме. 30 Пут верности ја сам одабрао.

Закони су твоји мени добри. 31 Чврсто се држим опомена твојих. Господе, не дај да се постидим. 32 Трчаћу по

путу заповести твојих, јер ти шириш срце моје да оне у њега

стану. ה [Хе]

119,1 У изворном тексту овај псалам је писан у алфабетском

акростиху. Садржи 22 строфе од по 8 стихова који алфабетским

редоследом почињу једним од 22 хебрејска слова. У свакој

строфи сваки од осам стихова започиње истим словом, које је

заједно са својим називом написано испред строфе.

33 Поучи ме, Господе, путу прописа својих, да га се држим све до краја. 34 Дај ми разума, да бих се држао

закона твога. Да бих га се држао свим срцем својим. 35

Води ме стазом заповести својих, јер уживам да њоме

ходим. 36 Приклони срце моје опоменама својим, а не добитку. 37 Одврати очи моје да не гледам

таштину, оживи ме на путу своме. 38 Испуни слузи своме реч своју која га води к страху од тебе. 39 Уклони срамоту моју од које страхујем, јер су закони твоји добри. 40 Гле, покора-

вам се наредбама твојим. У праведности својој оживи ме.

[Вав] ו

41 Нека на мене дође милост твоја, Господе, и спасење твоје по речи твојој, 42 да бих одговорио ономе који ми се руга, јер се у реч твоју уздам. 43 Немој одузети од

уста мојих реч истине, јер ја чекам законске одлуке твоје.

44 Увек ћу се држати закона твога, довека, у сву вечност.

45 Ходићу на чистини, јер тражим наредбе твоје. 46

Говорићу пред царевима о опоменама твојим, и нећу се

постидети. 47 Уживаћу у заповестима твојим, јер их волим.

48 Подигнућу руке своје к заповестима твојим, које

волим, и размишљаћу о прописима твојим. ז [Зајин]

49 Сети се речи своје упућене слузи своме, коју по

обећању твоме чекам. 50 То ми је утеха у невољи

мојој, јер ми реч твоја живот чува. 51 Охоли ми се преко

сваке мере ругају. Али од закона твога ја не одступам. 52 Присећам се, Господе, закона твојих од давнина, и утеху налазим. 53 Жестоки гнев ме обузима због злих,

који остављају закон твој. 54 Прописи су твоји мени као

песма, у дому у ком сам туђинац. 55 Ноћу твоје име

помињем, Господе, да бих се држао закона твога. 56

Све то доживљавам јер се држим наредби твојих.

[Хет] ח

57 Господ је наследство моје. Обећао сам да ћу се

држати речи твојих. 58 Свим срцем својим настојим умилос-

тивити лице твоје. Смилуј ми се по речи својој. 59 Размишљам

о путевима својим, да бих вратио ноге своје на опомене твоје. 60 Пожурио сам и нисам оклевао да се држим

заповести твојих. 61 Ужа злих обавила су ме. Закон твој нисам заборавио. 62 У поноћ устајем да ти

захвалим за праведне законе твоје. 63 Пријатељ сам свима који те се

боје и онима који се држе наредби твојих. 64 Доброта

твоја, Господе, земљу испуњава. Научи ме прописима

својим. ט [Тет]

65 Учинио си добро слузи своме, Господе, по речи својој.

66 Научи ме доброти и разумности, и знање ми подари. Јер ја верујем заповестима твојим. 67 Пре него што сам у невољу упао, грешио сам нехотице, али сада се држим речи

твоје. 68 Ти си добар и добро чиниш. Научи ме прописима

својим. 69 Охоли ме лажима оцрњују. А ја ћу се свим

срцем држати наредби твојих. 70 Срце је њихово попут сала неосетљиво, а ја уживам у закону твоме. 71 Добро ми је што невољу трпим, да бих се научио прописима твојим. 72

Закон је уста твојих за моје добро, бољи ми је него 119


~ 355 ~

хиљаде златника и сребрника.

[Јод] י

73 Твоје су ме руке створиле и учврстиле. Дај ми разборитости,

да бих научио заповести твоје. 74 Они који се тебе

боје виде ме и радују се, јер чекам реч твоју. 75 Добро

знам, Господе, да су закони твоји праведни, и да си ме у верности својој казнио. 76 Молим те, нека ми љубав твоја

утеха буде, по речи коју си рекао слузи своме. 77 Нека

дође на мене милосрђе твоје, да бих у животу остао, јер уживам у закону твоме. 78 Нека се постиде охоли, јер

ме без разлога заводе. А ја размишљам о наредбама твојим. 79 Нека ми се приклоне они који те се боје, и они који познају опомене твоје. 80 Нека се срце моје безазлено држи прописа твојих, да се не бих постидео.

[Каф] כ

81 Душа моја вене од чежње за спасењем твојим, реч

твоју чекам. 82 Очи моје вену од чежње за речју

твојом, и говорим: „Кад ћеш ме утешити?” 83 Постао сам као мех на диму, али прописе твоје не заборављам. 84

Колико дана твој слуга има? Када ћеш извршити пресуду над прогониоцима мојим? 85 Охоли су ми

ископали јаме да у њих паднем, они који не живе по закону твоме. 86 Све

су заповести твоје верне. Без разлога они ме прогоне. Помози ми! 87 Умало ме нису збрисали са земље. Али ја нисам оставио наредбе твоје. 88 По милости својој оживи ме, да бих се држао опомене уста твојих.

89 Довека, Господе, реч твоја чврсто [Ламед] לстоји на небесима. 90 Верност твоја траје из нараштаја у нараштај. Учврстио си

земљу, и она стоји. 91 По законима твојим све то још и данас стоји, јер све су то слуге твоје. 92 Да не уживам у

закону твоме, погинуо бих у невољи својој. 93 Никада

нећу заборавити наредбе твоје, јер ми њима живот чуваш.

94 Ја сам твој. Спаси ме, јер тражим наредбе твоје. 95

Зли ме вребају, да ме убију. А ја помно пазим на опо-

мене твоје. 96 Увидео сам да све што је савршено границу има, али заповест је твоја безгранична.

[Мем] מ

97 О како волим закон твој! По цео дан о њему размиш-

љам. 98 Заповест твоја чини ме мудријим од непријатеља мојих, јер је увек са мном. 99 Разумнији

сам постао од свих учитеља својих, јер размишљам о поукама твојим.

100 Мудрији сам и од стараца, јер се држим наредби твојих.

101 Од сваког злог пута уклањам ноге своје, да бих се држао речи твоје. 102 Од закона твојих не одступам, јер си ме ти поучио. 103 Како годе непцу моме речи твоје,

више него мед устима мојим! 104 Захваљујући наред-

бама твојим мудро поступам. Зато мрзим сваки пут

криви.

[Нун] נ

105 Реч је твоја светиљка нози мојој, и светлост стази мојој. 106 Заклетву сам дао и извршићу је. Држаћу се

праведних закона твојих. 107 У невољи сам великој.

Господе, по речи својој оживи ме. 108 Господе, молим

те, нека су ти угодне драговољне жртве уста мојих, научи

ме законима својим. 109 Душа је моја у непрестаној опасности, али закон твој не заборављам. 110 Зли су ми

замку поставили, али од наредби твојих не одступам. 111

Опомене су твоје трајно наследство моје, јер су оне радост срцу моме. 112 Управио сам срце своје да извршава прописе твоје довека, све до краја.

113 Мрзим оне којима је срце [Самех] סподељено, а закон твој волим. 114 Ти си заклон мој и штит мој. Реч твоју чекам.

115 Одлазите од мене, злочинци, да бих се држао заповести Бога свога. 116 Подржи ме по речи својој, да бих у

животу остао, и не дај да се постидим због наде своје.

117 Подржи ме, да бих спасен био, непрестано ћу пазити на прописе твоје. 118 Одбацио си све који одступају од

прописа твојих, јер је лаж препреденост њихова. 119 Као

запењену троску уклањаш све зле са земље. Зато волим опомене твоје. 120 Због страха од тебе тело моје дрхти. Због закона твојих ја се бојим. ע [Ајин]

121 Доносим пресуду праведну и чиним оно што је право. Не остављај ме онима који ми неправду чине! 122

Заузми се за добробит слуге свога. Не дај да ми охоли неправду чине. 123 Очи моје вену од чежње за спасе-

њем твојим и за праведном речју твојом. 124 Поступи

са слугом својим по милости својој, и научи ме прописима

својим. 125 Ја сам слуга твој. Дај ми разборитости, да бих

упознао опомене твоје. 126 Време је да Господ нешто учини. Они крше закон твој. 127 Ја заповести твоје волим више него злато, више него суво злато. 128 Зато сматрам да су све наредбе твоје исправне у свему. Мрзим сваки криви пут.

[Пе] פ

129 Дивне су опомене твоје. Зато их се држи душа моја.

130 Објава речи твојих просветљује, неискусном разбори-

тост даје. 131 Широм отварам уста своја и уздишем од чежње за заповестима твојим. 132 Окрени се к мени и

смилуј ми се, по закону своме за оне који воле име твоје.

133 Учврсти кораке моје у речи својој, и не дај да икакво

зло овлада мноме. 134 Откупи ме од свих варалица

људских, а ја ћу се држати наредби твојих. 135 Нека лице

твоје обасја слугу твога, научи ме прописима својим.

136 Потоци суза теку из очију мојих, јер се закон твој не

држи.

[Цади] צ

137 Ти си, Господе, праведан и закони су твоји исправни. 138 У праведности својој и верности ненадмашној запо-

ведио си да се држимо опомена твојих. 139 Ревност ме моја изједа, јер су непријатељи моји заборавили речи твоје.

140 Реч је твоја потпуно чиста, и слуга је твој воли. 141

Ја сам безначајан и презрен. Али наредбе твоје не забо-

рављам. 142 Праведност је твоја праведност вечна, и

закон је твој истина. 143 Мука и невоља снашле су ме, али у заповестима твојим ја уживам. 144 Вечна је правед-

ност опомена твојих. Дај ми разборитости, да бих у животу остао.


~ 356 ~

[Коф] ק

145 Вапим из дубине срца свога. О Господе, услиши ме. Држаћу се прописа твојих. 146 Тебе призивам. Спаси ме.

Држаћу се опомена твојих. 147 Устао сам рано, у

свануће, да у помоћ зовем. Речи твоје чекам. 148 Очи

моје претичу ноћне страже, да бих размишљао о речи твојој.

149 Чуј глас мој по милости својој. Господе, по закону своме оживи ме. 150 Примичу се они што за срамним делима трче. Удаљили су се од закона твога. 151 Ти си

близу, Господе, и све су заповести твоје истина. 152 За

неке опомене твоје ја већ одавно знам, јер си их довека

утемељио.

153 Погледај невољу моју и избави ме, јер [Реш] רнисам забора-

вио закон твој. 154 Води парницу моју и к себи ме врати, по речи својој оживи ме. 155 Спасење је далеко од злих,

јер не траже прописе твоје. 156 О Господе, велико је

милосрђе твоје. Према судовима твојим оживи ме. 157

Много је прогонитеља мојих и непријатеља мојих. Али од

опомена твојих не одступам. 158 Видео сам варалице, и мрски су ми, јер се не држе речи твоје. 159 Гледај како

волим наредбе твоје. Господе, по милости својој оживи ме.

160 Срж је речи твоје истина, и вечни су сви праведни закони твоји.

[Шин] ש

161 Кнезови ме без разлога прогоне, али се срце моје боји речи твојих. 162 Ја се радујем речи твојој као кад неко велики плен нађе. 163 Мрзим лаж и гадим се на њу, а

закон твој волим. 164 Седам пута на дан хвалим те,

због праведних закона твојих. 165 Велик мир имају они

који закон твој воле, за њих не постоји камен спотицања.

166 Господе, надам се спасењу од тебе, и извршавам заповести твоје. 167 Душа се моја држи опомена твојих, и веома их волим. 168 Држим се наредби твојих и опомена твојих, јер су пред тобом сви путеви моји.

[Тав] ת

169 Нека вапај мој изађе пред тебе, Господе. По речи

својој дај ми разборитости. 170 Нека моја молба за

милост дође пред лице твоје. Избави ме по речи својој. 171

Нека с усана мојих хвала извире, јер ме учиш прописима

својим. 172 Нека језик мој пева реч твоју, јер су све заповести твоје праведне. 173 Нека ми рука твоја

помаже, јер сам изабрао наредбе твоје. 174 Господе,

чезнем за спасењем које пружаш, и у закону твом уживам. 175 Нека душа моја живи и хвали те, и нека ми закони твоји помогну. 176 Лутам као овца изгубљена. Потражи слугу свога, јер нисам заборавио заповести твоје.

Песма за успињање Господу сам завапио у невољи својој, и он

ме је услишио. 2 Избави, Господе, душу моју

од лажљивих усана, од препреденог језика. 3 Шта ће ти се дати и шта ће ти се додати, препредени језиче? 4 Наоштрене

стреле јунака, с ужареним угљевљем од стабла смреке. 5

Тешко мени, јер боравим у Месеху, живим међу шаторима

кидарским. 6 Предуго душа моја борави с онима који мир

мрзе. 7 Ја мир желим, али кад проговорим, они рат спрема-

ју.

Песма за успињање Подигнућу очи своје према горама. Одакле

ће мени помоћ доћи? 2 Помоћ је мени од Господа, Творца неба и земље. 3 Неће он дати да нога

твоја посрне. Чувар твој неће поспан бити. 4 Неће он

поспан бити нити ће заспати Он, чувар Израелов. 5 Господ

је твој чувар. Господ је сена твоја с десне стране твоје. 6 Дању ти неће сунце наудити, нити месец ноћу. 7 Господ

ће те чувати од сваке невоље. Чуваће он душу твоју. 8

Господ ће те чувати у свему што радиш, од сада па

довека.

Песма за успињање. Давидов псалам. Обрадовао сам се кад су ми рекли: „Хајде-

мо у дом Господњи.” 2 Ноге наше стоје

на вратима твојим, Јерусалиме. 3 Јерусалим је чврсто саграђен

град. У једну целину састављен. 4 Ка њему се

успињу племена, племена која припадају Господу,

према заповести датој Израелу, да дају хвале имену

Господњем. 5 Јер се тамо налазе судски престоли,

престоли дома Давидовог. 6 Молите се за мир Јерусалима.

Они који га воле биће безбрижни. 7 Нека мир буде унутар

бедема твојих, безбрижност у дворима твојим. 8 Ради

браће своје и пријатеља својих говорићу: „Нека мир у теби влада.” 9 Ради дома Господа, Бога нашега, молићу се за

твоје добро.

Песма за успињање К теби подижем очи своје, к теби који живиш на небесима. 2 Као што су очи слугу упрте к

руци господара њиховог, и очи слушкиње к руци господарице

њене, тако су очи наше упрте к Господу, Богу нашем,

док чекамо да нам се смилује. 3 Смилуј нам се,

Господе, смилуј нам се, јер смо се наситили презира. 4

Душа се наша наситила ругања оних који су спокојни, и презира оних који су надмени.

Песма за успињање. Давидов псалам. „Да Господ није био с нама”, нека каже Израел, 2 „да Господ није био с нама кад су

људи устали на нас, 3 живе би нас прогутали, кад је гнев њихов плануо на нас. 4 Воде би нас однеле, бујица би

прекрила душе наше. 5 Прекриле би душе наше воде побес-

неле. 6 Нека је благословљен Господ, који нас није дао за плен зубима њиховим. 7 Душа је наша као птица која је побегла из замке оних који су је у њу намамили. Замка

се сломила, и ми смо побегли. 8 Помоћ је наша у имену Господа, Творца неба и земље.” 120

121

122

123

124


~ 357 ~

Песма за успињање Они који се у Господа уздају, они су као

гора Сион, која се не може пољуљати, него

довека стоји. 2 Као што Јерусалим окружују горе, тако Господ окружује свој народ од сада па довека. 3 Јер

жезло зла неће остати над наследством праведних, да не би праведници руку пружили да преступ почине. 4 Господе,

добро чини добрима, и онима који су честитог срца. 5 А оне

који застрањују на искварене путеве своје, Господ ће

отерати са злочинцима. Мир ће бити на Израелу.

Песма за успињање. Кад је Господ враћао заробљени народ сион-

ски, било је то као да сањамо. 2 Тада су уста наша била пуна смеха, а језик наш радосног клицања.

Тада се међу народима говорило: „Велико је дело Господ

учинио на њима.” 3 Велико је дело Господ учинио на на-

ма. Зато смо били радосни. 4 Господе, врати заробљени народ наш, као потоке у Негеву. 5 Они који сеју са сузама,

жању радосно кличући. 6 Онај ко плачући иде, носећи

врећу са семеном, вратиће се радосно кличући, носећи

снопове своје. Песма за успињање. Соломонов псалам.

Ако Господ кућу не гради, узалуд се гради-

тељи њени труде. Ако Господ град не чува,

узалуд стражари бдију. 2 Узалуд рано устајете, и до касно

седите, и у муци хлеб једете, јер он сан даје вољеноме своме. 3 Гле, деца су наследство од Господа, награда је плод утробе мајчине. 4 Као стреле у руци јунака, таква

су деца у младости. 5 Срећан је човек који је њима

напунио оружје своје. Неће се постидети, јер ће говорити непријатељима на вратима.

Песма за успињање Срећан је свако ко се Господа боји, ко путевима његовим ходи. 2 Јер ћеш јести од

труда руку својих. Бићеш срећан и добро ће ти бити. 3 Жена

ће твоја бити као родна лоза у одајама дома твога. Синови ће твоји бити као младице маслине око твога стола. 4

Гле, тако ће бити благословљен човек који се Господа боји. 5 Господ ће те благословити са Сиона. Гледаћеш благоста-

ње Јерусалима све дане живота свога, 6 гледаћеш синове синова својих. Нека мир буде на Израелу. Песма за успињање „Дуго су ме тлачили, још од младости моје”,

нека каже Израел, 2 „дуго су ме тлачили, још

од младости моје, али ме нису савладали. 3 Орачи су орали

по леђима мојим, дуге су бразде правили. 4 Господ је

праведан. Исекао је ужа злима. 5 Постидеће се и устукну-

ће сви који Сион мрзе. 6 Биће као зелена трава по кровови-

ма, која се сасуши пре него што се ишчупа, 7 којом

жетелац не пуни руку своју, нити наручје своје онај који снопове веже. 8 А ни пролазници не говоре: „Нека је

благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас у име

Господње!”

Песма за успињање Господе, из бездана те призивам. 2 Госпо-

де, чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на

глас усрдних молби мојих. 3 Ако ћеш на преступе гледати, Господе, ко ће опстати? 4 Али ти истински опрашташ, да би те

се људи бојали. 5 Господе, уздам се у помоћ твоју, душа

се моја у њу узда, и реч твоју чекам. 6 Душа моја

Господа чека више него стражари јутро, више него што они јутро чекају. 7 Нека Израел Господа чека. Јер Господ милост показује, велика је откупитељска моћ његова. 8

Он ће откупити Израел од свих преступа његових.


Господе, срце моје није поносно, нити су очи

моје охоле, не идем за оним што је превели-

ко, нити за оним што је за мене сувише чудесно. 2 Умирио

сам и утишао душу своју, осећам се као мало дете у наручју мајке своје. Као мало дете душа је моја у мени. 3 Нека Израел чека Господа од сада па довека.

Песма за успињање Господе, сети се Давида и свих понижења

његових, 2 како се заклео Господу, како

се заветовао Јаковљевом Силном Богу: 3 „Ја нећу ући у

шатор дома свога. Нећу лећи на раскошан одар свој, 4

нећу сна очима својим дати, ни дремања веђама својим, 5 док не нађем место за Господа, величанствено пребивалиште за Јаковљевог Силног Бога.” 6 Ево, чули смо

за то у Ефрати, нашли смо га у шумовитом крају. 7 Уђимо

у величанствено пребивалиште његово, поклонимо се код подножја ногу његових. 8 Устани, Господе, и дођи у

почивалиште своје, ти и ковчег силе твоје! 9 Нека се свеште-

ници твоји у праведност обуку, и нека верне слуге твоје

радосно кличу! 10 Због слуге свога Давида, немој одба-

цити лице помазаника свога. 11 Господ се заклео Давиду, заклетвом коју сигурно неће погазити: „Потомка утробе твоје поставићу на твој престо. 12 Ако се синови твоји буду држали савеза мога и поука мојих којим ћу их поу-

чити, онда ће и синови њихови заувек седети на престолу твоме.” 13 Јер Господ је Сион изабрао, жарко га је желео за пребивалиште своје: 14 „Ово је почивалиште моје заувек,

овде ћу становати, јер сам тако желео. 15 Заиста ћу

благословити храну његову. Наситићу хлебом сиромахе

његове. 16 Свештенике ћу његове у спасење обући,

верне слуге његове клицаће радосно. 17 Учинићу да тамо израсте рог Давидов. Поставићу светиљку за помазаника

свога. 18 Непријатеље ћу његове у срамоту обући, а на њему ће круна његова цветати.” 132,17 Животињски рог се у Библији често користи као симбол

снаге, моћи или власти. 125

126

127

128

129

130

131

132


~ 358 ~


Гле, како је добро и како је дивно кад браћа

живе заједно у јединству! 2 То је као добро

уље кад се излије на главу, и које тече низ браду, браду Аронову, које тече на оковратник хаљина његових. 3 То

је као роса с Ермона која силази на горе сионске. Јер је Господ заповедио да тамо буде благослов и живот

довека.

Песма за успињање Благосиљајте Господа, све слуге Господње, ви који ноћу стојите у дому Господњем. 2

У молитви подигните руке своје у светости и благосиљајте

Господа. 3 Нека те са Сиона благослови Господ, Творац неба и земље.

Хвалите Господа! Хвалите име Господње,

хвалите Господа, слуге његове, 2 ви који

стојите у дому Господњем, у двориштима дома Бога на-

шега! 3 Хвалите Господа, јер је добар Господ! Песмом хвалите име његово, јер је то дивно! 4 Јер је Господ

изабрао себи Јакова, Израел за драгоцено власништво своје.

5 Јер ја добро знам да је велик Господ, да је наш Гос-

под изнад свих других богова. 6 Све што је Господ желео да учини, учинио је, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима воденим. 7 Он с краја земље облаке

подиже, киши је бране начинио, и ветар изводи из ризница

својих. 8 Побио је првенце египатске, и људе и животиње. 9

Учинио је знакове и чуда усред тебе, Египте, над фарао-

ном и над свим слугама његовим. 10 Побио је народе

многе, и погубио моћне цареве: 11 Сиона, цара амореј-

ског, Ога, цара башанског, и сва царства хананска. 12

Дао је земљу њихову у наследство, у наследство Израелу,

народу своме. 13 Господе, име твоје довека остаје. Спомен на тебе, Господе, остаје из нараштаја у нараштај. 14 Јер Господ ће водити парницу народа свога и сажалиће

се на слуге своје. 15 Идоли других народа сребро су и злато, дело руку људских. 16 Уста имају, али не говоре,

очи имају, али не виде, 17 уши имају, али не чују. И нема даха у устима њиховим. 18 Они који их праве постаће

попут њих, сви они који се у њих уздају. 19 Благосиљај Господа, доме Израелов. Благосиљај Господа, доме Аронов! 20 Благосиљај Господа, доме Левијев. Ви који се

Господа бојите, благосиљајте Господа! 21 Нека је са Сиона благословљен Господ, који пребива у Јерусалиму!


Захваљујте Господу, јер је добар, јер вечна

је љубав његова; 2 захваљујте Богу над

боговима, вечна је љубав његова; 3 захваљујте Госпо-

дару над господарима: вечна је љубав његова; 4 оном који сам чудеса велика чини, вечна је љубав његова; 5

оном који је мудрошћу небеса начинио, вечна је љубав

његова; 6 оном који је распростро земљу над водама,

вечна је љубав његова; 7 оном који је велике изворе

светлости начинио, вечна је љубав његова; 8 сунце да управља даном, вечна је љубав његова; 9 месец и

звезде да заједно управљају ноћу, вечна је љубав његова;

10 оном који је побио Египћане, првенце њихове, вечна је љубав његова; 11 који је извео Израел из средине

њихове, вечна је љубав његова; 12 руком снажном и мишицом подигнутом, вечна је љубав његова; 13 оном који је раздвојио Црвено море, вечна је љубав његова; 14 који је провео Израел посред њега, вечна је љубав његова; 15 који је фараона и војску његову бацио у

Црвено море, вечна је љубав његова; 16 оном који је

народ свој кроз пустињу водио, вечна је љубав његова; 17 оном који је потукао цареве велике, вечна је љубав његова; 18 који је погубио цареве славне, вечна је љубав његова; 19 Сиона, цара аморејског, вечна је

љубав његова; 20 и Ога, цара башанског, вечна је

љубав његова; 21 који је земљу њихову у наследство

дао, вечна је љубав његова; 22 у наследство Израелу, слузи своме, вечна је љубав његова; 23 и који нас се

сетио у понижењу нашем, вечна је љубав његова; 24

који нас је отимао од противника наших, вечна је љубав

његова; 25 који храну даје сваком створењу, вечна је љубав његова; 26 захваљујте Богу небескоме, јер

вечна је љубав његова!

Поред вавилонских река седели смо и плакали

сећајући се Сиона. 2 По тополама усред Ва-

вилона повешали смо харфе своје. 3 Они који су нас заробили тражили су да певамо, и они што нам се ругају тражили су да

се веселимо, говорећи нам: „Певајте нам песме сион-

ске.” 4 Како да певамо песму Господњу у туђини? 5

Ако те заборавим, Јерусалиме, нека десница моја забора-

ви све што зна. 6 Нека ми се језик за непце залепи, ако те

заборавим, ако не уздигнем Јерусалим изнад највеће

радости своје. 7 Сети се, Господе, синова Едомових у дан пропасти Јерусалима, како су говорили: „Раскопајте га!

Раскопајте га до темеља!” 8 Кћери вавилонска, што ћеш

опустошена бити, срећан ће бити онај ко ти врати онако како

си ти нама чинила. 9 Срећан ће бити онај ко зграби и разбије

о стену децу твоју.


Хвалићу те свим срцем својим. Пред богови-

ма другим песмом ћу те хвалити. 2 Поклони-

ћу се према светом храму твоме, и хвалићу име твоје,

због љубави твоје и истине твоје. Јер си реч своју уздигао и изнад свог имена. 3 У дан кад сам те призвао, ти си ме

услишио, душу си моју одважном учинио и снагу си јој улио.

4 Хвалиће те, Господе, сви цареви земаљски, јер ће чути

речи уста твојих. 5 Певаће о путевима Господњим, јер је

велика слава Господња. 6 Јер је Господ високо, а ипак види понизнога, а охолога познаје само издалека. 7 Ако

кроз невоље будем ходио, ти ћеш ми живот чувати. Због

гнева непријатеља мојих пружићеш руку своју, и твоја ће

ме десница спасти. 8 Господ ће довршити све што је

133

134

135

136

137

138


~ 359 ~

наумио за мене. Господе, вечна је љубав твоја. Не напуштај дело руку својих.

Давидов псалам. Песма.

Господе, ти си проникнуо дубоко у мене и познајеш ме. 2 Ти знаш кад седам и кад

устајем. Издалека ти већ мисли моје распознајеш. 3 Ти ме испитујеш кад ходам и кад се одмарам. И добро знаш све

путеве моје. 4 Јер још нема ни речи на језику моме, а ти их, Господе, већ све знаш. 5 С леђа и с преда ти си ме

опколио, и руку си своју на мене ставио. 6 То је знање за мене сувише чудесно. Толико је високо да га докучити не

могу. 7 Куда да одем од духа твога, куда да побег-

нем од лица твога? 8 Када бих се и на небо попео, ти би

тамо био, када бих и у гроб лежај свој простро, ти би и тамо био. 9 Када бих крила зоре узео, да се настаним на мору најдаљем, 10 и тамо би ме рука твоја водила, десница би ме твоја држала. 11 Када бих рекао: „Тама ће ме брзо

обавити,” око мене би се тада ноћ у светлост претворила.

12 Никаква тама за тебе не би била тама него би ноћ као

дан сјала, тама би као светлост била. 13 Јер си ти створио бубреге моје, заклањао си ме у утроби мајке моје. 14

Хвалим те и пун сам страхопоштовања што сам тако дивно

створен. Дивна су дела твоја, добро зна то душа моја. 15

Кости моје нису биле од тебе сакривене док сам настајао

у тајности, саткан у највећим дубинама земље. 16 Очи су

твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви

делови његови били записани, и дани кад су настајали, када

још није било ниједнога. 17 Како су ми драгоцене мисли

твоје! Боже, како је велик број њихов! 18 Кад бих хтео да

их пребројим, и од зрна песка више би их било. И кад се

пробудим, још увек сам с тобом. 19 Боже, да хоћеш

убити злога! Тада би од мене одступили људи који су за крв криви, 20 који говоре о теби оно што сами смишљају, они који недостојно спомињу име твоје - противници твоји. 21

Зар да не мрзим оне који тебе силно мрзе, Господе? Зар да не осећам гнушање према онима који се против тебе

буне? 22 Пуном мржњом ја их мрзим. То су заиста

непријатељи моји. 23 Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје. Испитај ме и види неспокојне мисли моје, 24 и

види има ли у мени нешто што ме на пут боли наводи, и води

ме путем вечним.


Господе, од злих људи избави ме, Сачувај ме

од насилника, 2 од оних који пакости смишљају

у срцу своме, који по цео дан ратове подижу. 3 Оштре

језик свој као змија, под уснама је њиховим отров рогате

отровнице. 4 О Господе, чувај ме од руку злога, сачувај

ме од насилника, од оних који смишљају како да саплету

кораке моје. 5 Они који сами себе узвисују потајно су ми

замку наместили, ужа су као мрежу поред пута раширили.

Клопке су ми поставили. 6 Рекао сам Господу: „Ти си Бог мој. О Господе, пригни ухо гласу усрдних молби мојих.” 7 Господе, снаго спасења мога, у дан рата ти заклањаш главу моју. 8 Господе, немој испунити жеље зломе.

Немој подржати заверу његову, да се не узвиси. 9 Главе

оних што су око мене нека покрије невоља коју спомињу

усне њихове. 10 Нека угљевље ужарено на њих падне.

Нека у ватру падну, у јаме водом испуњене, да више не

устану. 11 Нека се не утврди на земљи онај ко се речима

размеће. Насилника нека зло прогони и удара. 12 Добро

знам да ће Господ дати право невољнику и правду

сиромаху. 13 Праведници ће заиста давати хвале имену твоме. Честити ће пребивати пред лицем твојим.


О Господе, тебе призивам. Пожури ка мени!

Пригни ухо гласу моме кад те дозивам! 2

Нека молитва моја пред тобом буде као припремљени

кад, подизање руку мојих као вечерњи принос од жита. 3

Постави, Господе, стражу на уста моја, чувара на врата усана мојих. 4 Не дај срцу моме да се приклони и каквом

злу, па да у злоћи срамотна дела чиним заједно с људима

који зло чине. И не дај да једем посластица њихових. 5 Ако

ме удари праведник, то је знак љубави, ако ме укори, то

је уље за главу моју које глава моја неће одбити. Чак ћу

се и молити за њега кад у невољи буде. 6 Судије народа

бачене су низ литицу, а народ је чуо речи моје, како су

пријатне. 7 Као што су дрва расута по земљи кад их ко

сече и цепа, тако су и кости наше расуте на вратима гроба.

8 Али очи су моје у тебе упрте, о Господе. Ти си уточиште

моје. Не дај да душа моја у смрт оде. 9 Сачувај ме да

се не ухватим у замку коју су ми поставили, чувај ме од клопки оних који зло чине. 10 Сви ће зли пасти у мрежу коју

су сами поставили, а ја ћу све то избећи.

Давидов псалам, кад је био у пећини. Молитва. Гласом својим Господа сам упомоћ звао, гласом својим Господу сам за милост вапио. 2 Пред њим сам изливао забринутост своју, пред

њим сам говорио о тескоби својој, 3 кад је дух мој

клонуо у мени. Ти си тада пут мој знао. На стазу којом ходим потајно су ми замку наместили. 4 Погледај надесно

и види да нико не жели да зна за мене. Нестало је

уточишта мога, нико за душу моју не пита. 5 О Господе,

тебе сам у помоћ звао. Рекао сам: „Ти си уточиште моје,

наследство моје у земљи живих.” 6 Послушај вапај мој, јер сам у јаду великом. Избави ме од прогонитеља мојих, јер су јачи од мене. 7 Изведи душу моју из тамнице да хвали

име твоје. Нека се сакупе око мене праведници, јер ми добро чиниш.


О Господе, чуј молитву моју, пригни ухо

усрдној молби мојој! У верности својој услиши

ме по праведности својој! 2 Не иди на суд са слугом својим, јер нико жив не може праведан пред тобом бити. 3

Непријатељ гони душу моју, бацио је на земљу живот мој.

Због њега боравим по мрачним местима, као они што су 139

140

141

142

143


~ 360 ~

давно помрли. 4 Дух је мој клонуо у мени, и срце ми је

изнемогло у грудима. 5 Сећам се давних дана, размиш-

љам о свим делима твојим. Промишљам о делу руку твојих.

6 У молитви ширим руке своје к теби, душа је моја као сува

земља тебе жедна. 7 О Господе, пожури, услиши ме! Нестаје живота у мени. Не окрећи од мене лице своје, да не постанем као они што у јаму силазе. 8 Ујутру ми објави доброту своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут

којим треба да идем, јер к теби подижем душу своју. 9 О

Господе, избави ме од непријатеља мојих! Код тебе заклон тражим. 10 Научи ме да вршим вољу твоју, јер си ти Бог мој. Дух је твој добар, нека ме води земљом

честитости. 11 Ради имена свога, Господе, оживи ме. У

праведности својој изведи душу моју из тескобе. 12 У милости

својој сатри непријатеље моје, и уништи све противнике

душе моје, јер ја сам слуга твој! Давидов псалам

Нека је благословљен Господ, Стена моја,

који руке моје боју учи, прсте моје рату, 2

он је љубав моја и тврђава моја, високо уточиште моје и

избавитељ мој, штит мој и заклон мој, онај који ми покорава

народе. 3 Господе, шта је човек да се на њега обазиреш,

син човека смртног да на њега пазиш? 4 Човек је као

дах, дани су његови као сена која пролази. 5 Господе,

савиј небеса своја и сиђи, дотакни горе да се задиме. 6

Севни муњом и расеј непријатеље, пошаљи стреле своје да

их сметеш. 7 Пружи руке своје с висине, ослободи ме и избави ме из вода великих, из руке туђинаца, 8 чија уста

неистину говоре, и чија је десница лажљива десница. 9 Боже,

певаћу ти песму нову. Песмом ћу те хвалити на инструменту с десет жица, 10 теби који спасење царевима

дајеш, који слугу свога Давида од мача смртоносног избављаш. 11 Ослободи ме и избави ме из руке туђинаца,

чија уста неистину говоре и чија је десница лажљива десница,

12 и који говоре: „Синови су наши као биљке младе, зреле

већ у младости својој, кћери су наше као угаони стубови,

исклесани као у палатама. 13 Житнице су наше пуне,

обилују житом разноврсним. Овце наше намножиле су се

хиљаде пута, и десет хиљада пута, по местима нашим. 14

Краве су наше стеоне, ниједној ткиво не пуца и ниједна не побацује. Нема вике на трговима нашим. 15 Срећан је

народ коме је тако!” Срећан је народ чији је Бог Господ!

Давидова хвала

Узвисиваћу те, Боже мој, Цару мој, благоси-

љаћу име твоје довека, у сву вечност! 2 По

цео дан ћу те благосиљати, и хвалићу име твоје довека, у сву вечност! 3 Велик је Господ и достојан хвале највеће,

величанство је његово неистраживо. 4 Нараштај за нарашта-

јем хвалиће дела твоја, и говориће о моћним делима

твојим. 5 Размишљаћу о величанственом сјају славе твоје, о детаљима чудесних дела твојих. 6 Они ће казивати колико

су моћна сва застрашујућа дела твоја, величанство твоје ја ћу објављивати. 7 У усхићењу из њих ће навирати речи о

великој доброти твојој, и радосно ће клицати због правед-

ности твоје. 8 Господ је милостив и милосрдан, спор на

гнев и велика је љубав његова. 9 Господ је добар према

свима, и милосрђе његово почива над свим делима њего-

вим. 10 О Господе, хвалиће те сва дела твоја, благоси-

љаће те верне слуге твоје. 11 О слави царства твога

причаће, и о моћи твојој говориће, 12 да синовима људским објаве моћна дела твоја и славу величанственог царства

твога. 13 Царство је твоје царство вечно, и власт твоја

траје кроз све нараштаје. 14 Господ подупире све који падају, и усправља све који су погнути. 15 Свачије су очи

у тебе упрте, ти им храну у право време дајеш. 16 Ти

отвараш руку своју и жеље испуњаваш сваком живом бићу.

17 Господ је праведан на свим путевима својим и веран у свим делима својим. 18 Господ је близу свих који га призивају, свих који га у истини призивају. 19 Испуњава жељу онима који га се боје, чује вапај њихов и спасава их. 20

Господ чува све оне који га воле, а зле ће све истребити.

21 Хвалу Господу говориће уста моја. Нека свако

створење благосиља свето име његово довека, у сву

вечност.

Хвалите Господа! Хвали Господа, душо

моја! 2 Хвалићу Господа целог свог живота.

Песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде. 3 Не

уздајте се у великаше. Нити у човека земаљског, од кога спасења нема. 4 Дух његов изађе из њега, и он се

враћа у земљу своју, тог дана пропадну мисли његове. 5

Срећан је онај коме помаже Бог Јаковљев, који наде

своје полаже у Господа, Бога свога, 6 Творца неба и земље, мора, и свега што је у њима, онога који се увек истине држи, 7 који правду даје онима којима се неправда

чини, који гладнима хлеба даје. Господ ослобађа оне који

су свезани. 8 Господ отвара очи слепима. Господ усправ-

ља погнуте. Господ воли праведне, 9 Господ чува

туђинце. Сирочету и удовици помаже, а злима путеве мрси.

10 Господ ће бити цар довека, Бог ће твој, Сионе, царовати из нараштаја у нараштај. Хвалите Господа!

Хвалите Господа! Јер је добро песмом хвалити Бога нашега, дивно је - он је хвале

достојан. 2 Господ Јерусалим гради, Израелце расејане

скупља. 3 Он лечи оне који су сломљеног срца, и превија

њихове болне ране. 4 Он звезде пребројава. И све их по

имену зове. 5 Велик је наш Господ и силна је моћ његова,

Разум је његов недокучив. 6 Господ помаже кроткима,

а зле до земље понижава. 7 Узвратите Господу песмама

захвалности, песмом уз харфу хвалите Бога нашега, 8

ономе који небо облацима застире, који земљи кишу спрема, који даје да по горама ниче трава зелена. 9 Он

животињама храну даје, младим гавранима када гракћу.

10 За снагу коња он не мари, нити га радују хитре ноге

људске. 11 Господа радују они који га се боје, они који

чекају милост његову. 12 Слави Господа, Јерусалиме!

146,1 Или: „Алилуја!”

144

145

146

147


~ 361 ~

Хвали Бога свога, Сионе! 13 Јер је он учврстио преворнице

врата твојих, благословио је синове твоје усред тебе. 14

Мир даје земљи твојој, сити те најбољом пшеницом. 15

Заповест своју на земљу шаље, брзо трчи реч његова. 16

Снег као вуну даје, иње као пепео просипа. 17 Лед свој као залогаје баца. Пред том његовом хладноћом, ко

опстати може? 18 Реч своју шаље и топи их. Ветром својим дува и воде теку. 19 Реч своју говори Јакову, прописе своје и законе своје Израелу. 20 Није тако учинио нијед-

ном другом народу, и законе његове они не знају. Хва-

лите Господа! Хвалите Господа! Хвалите Господа с небеса,

хвалите га на висинама! 2 Хвалите га, сви ан-

ђели његови! Хвалите га, све војске његове! 3 Хвалите га,

сунце и месече! Хвалите га, све звезде сјајне! 4 Хвалите

га, небеса над небесима. И воде над небесима! 5 Нека

сви хвале име Господње, јер је он заповедио, и настали су! 6 Поставио их је да заувек стоје, довека. Закон је одре-

дио који неће проћи. 7 Хвалите Господа са земље, велике

животиње морске и сви бездани водени, 8 огњу и граде,

снеже и густи диме, олујни ветре, који извршаваш реч њего-

ву, 9 горе и сва брда, родно дрвеће и сви кедрови, 10

животиње дивље и све животиње домаће, створења која

гмижу и птице крилате, 11 цареви земаљски и сви народи, кне-

зови и све судије земаљске, 12 младићи и девојке, старци и деца! 13 Нека сви хвале име Господње! Јер је само

његово име недостижно високо. Слава је његова изнад земље и неба. 14 Он ће узвисити рог народа свога, хвалу свих који су му верни, синова Израелових, народа који му је

близак. Хвалите Господа!

Хвалите Господа! Певајте Господу песму

нову, хвалу његову на скупу верних слугу

његових! 2 Нека се радује Израел Великом Творцу своме,

синови Сиона нека се веселе Цару своме! 3 Нека играјући

хвале име његово! Нека га песмом хвале уз даире и харфу! 4 Јер се Господ радује народу своме. Кротке спасењем украшава. 5 Нека се верне слуге његове

радују у слави, нека кличу радосно на постељама својим! 6 Нека им се из грла чују песме које Бога величају, а мач двосекли нека буде у руци њиховој, 7 да изврше

освету над народима, да племена казне, 8 да у ланце

ставе цареве њихове и у гвоздене окове славне људе

њихове, 9 да на њима изврше пресуду записану. Таква

част припада свима који су му верни! Хвалите Господа!

Хвалите Господа! Хвалите Бога у светом месту његовом! Хвалите га под небеским

сводом који је одраз силе његове! 2 Хвалите га због

великих дела његових! Хвалите га због огромног величанства

његовог! 3 Хвалите га уз звук рога! Хвалите га уз жичани инструмент и харфу! 4 Хвалите га уз даире и игру!

Хвалите га уз жичани инструмент и фрулу! 5 Хвалите га уз чинеле звонке! Хвалите га уз звекет чинела! 6 Све што дише

нека хвали Господа! Хвалите Господа!

Documents

ПСАЛТИР Светог Цара Давида