Embed Size (px)
Citation preview
Правнифакултет за привреду и правосуђеУниверзитет привредна академија Нови Сад
Организација за безбедност и сарадњу у Европи -
структура и перспективе деловања Семинарски рад
ментор: кандидат:
проф.др. Марко Царић Младен Костић
Нови Сад 2009.год.
Организација за безбедност и сарадњу у Европи - структура и перспективе деловања...................1
Увод.............................................................................................................................................................3
Настанак и развој КЕБС/ОЕБС....................................................................................................................4
Области безбедности које покрива ОЕБС.................................................................................................6
Политичко-војна димензија...................................................................................................................6
Тела за преговарање и доношење одлука.......................................................................................7
Званични председавајући и Тројка...................................................................................................8
Секретаријат........................................................................................................................................9
Специјализована тела......................................................................................................................10
Инструменти и механизми...............................................................................................................12
Економска и димензија заштите природне околине.........................................................................19
Бонска конференција о економској сарадњи у Европи.................................................................19
Форум за економију и заштиту животне средине..........................................................................20
Стратегија ОЕБС за економску димензију и димензију заштите животне средине.....................21
Људска димензија................................................................................................................................21
Конференција о људској димензији................................................................................................22
Бечки и Московски механизам........................................................................................................23
Имплементациони састанци у области људске димензије...........................................................23
Додатни састанци у области људске димензије............................................................................24
Семинари о људској димензији......................................................................................................24
Суочавање са долазећим претњама у XXI веку......................................................................................25
Стратегија ОЕБС за суочавање са претњама безбедности и стабилности у ХХI веку...................25
Документи за борбу против тероризма..........................................................................................25
Акциони план ОЕБС за борбу против трговине људима................................................................26
Инструменти и механизми за мирно решавање спорова.............................................................27
Закључак...................................................................................................................................................29
Литература:...............................................................................................................................................31
Увод
Организација за безбедност и сарадњу у Европи настала је из Конференције о
безбедности и сарадњи у Европи која је имала за циљ да прошири, продуби и учини
непрекидним процес детанта и створи услове за мирно превазилажење подела између
Истока и Запада током Хладнога рата.
Развојни пут КЕБС/ОЕБС-а започео је Хелсиншким саветовањима (од 22. новембра
1972. до 1. августа 1975. године – усвајање Завршног акта из Хелсинкија), након којих је
успостављена пракса вишестраног дипломатског процеса (од 1. августа 1975. до 21.
новембра 1990. године – Самит КЕБС у Паризу), преко вишестраног процеса међувладине
политичке сарадње (од 21. новембра 1990. до 10. јула 1992. године – Самит КЕБС у
Хелсинкију) и међународне политичке установе са улогом ''регионалног споразума'' (од 10.
јула 1992. до 6. децембра 1994. године – Самит КЕБС у Будимпешти) до регионалне
међународне организације у смислу Главе VIII Повеље Уједињених нација (од 6. децембра
1994. године).
Овај рад има за циљ да прикаже настанак и развој КЕБС-а од 1972. год. до данас,
при чему се нагласак ставља на организациону структуру и механизме и инструменте који
су развијени да испуне захтеве у различитим областима безбедности.
У задњем делу је дат приказ правца развоја ОЕБС-а у 21. веку, у савременим
међународним односима са механизмима и инструментима предвиђеним за суочавање са
опасностима и изазовима безбедности у 21. веку.
/Настанак и развој КЕБС ОЕБС
Предлог Совјетског Савеза почетком педесетих година прошлог века о
успостављању једне пан-европске конференције о безбедности сматра се зачетком идеје о
стварању Конференције о безбедности и сарадњи у Европи чији је Завршни акт потписало
35 држава учесница.1 Тим актом установљено је десет основних принципа КЕБС-а:2
(1) принцип суверене једнакости;
(2) уздржавање од употребе силе или претње силом;
(3) неповредивост граница;
(4) територијални интегритет држава;
(5) мирно решавање спорова;
(6) немешање у унутрашње спорове;
(7) поштовање људских права и основних слобода, укључујући слободу мисли,
савести, вероисповести и убеђења,
(8) равноправност и право народа на самоопредељење;
(9) сарадња међу државама и
(10) савесно испуњавања обавеза по међународном праву.
Завршни акт представљао је основ за даљи развој процеса КЕБС-а и био је подељен
у три основне категорије-корпе које се односе на:
(1) питања безбедности у Европи;
(2) сарадњу у области економије и
(3) сарадњу у хуманитарним и другим областима.
Током читавог периода трајања Хладнога рата једина успостављена структура
КЕБС била је преговарачка структура чији су облици и одржавање били уређивани
преговорима вођеним у њеном оквиру сагласно одредбама о континуитету конференције
прописаним Завршним актом. Преговарачку структуру чинили су састанци на врху,
пратећи састанци и тематски састанци, на којима су успостављане норме и обавезе и
периодично оцењивана њихова имплементација.
1 ''Историјат, иницијативе, институције и механизми КЕБС-а'', Међународна политика 1029, (1994).2 Final act, CSCE, Helsinki, 1975, Questions relating to Security in Europe.
Институционализација КЕБС-а почиње на основу одлука донесених на Самиту у
Паризу 19-21. новембра 1990. године. Паралелно са процесом редефинисања циљева
КЕБС-а и његове институционализације ескалира и југословенска криза што је
резултирало да се КЕБС/ОЕБС развија под њеним значајним или пак пресудним утицајем.
Одлука о прерастању Конференције у Организацију за безбедност и сарадњу у Европи
донета је на Самиту у Будимпешти 1994. године.3 Као и Конференција о безбедности и
сарадњи у Европи, Организација је развијена на политичко-споразумној, а не на правно-
уговорној основи.
Данас Организација за безбедност и сарадњу у Европи представља паневропску
безбедносну организацију која преко својих држава учесница обухвата географски простор
од Ванкувера до Владивостока.4 ОЕБС је 2009.год. имао буџет од 158.7 милиона евра и око
3000 запослених, од чега је већина (око 2500 људи) била ангажована на терену у 18
операција, док је унутар Секретаријата и специјализованих институција било око 540
запослених. 5У складу са регионалним споразумима Главе VIII Повеље Уједињених нација,
ОЕБС има за циљ да обезбеди рано упозоравање, спречавање конфликта, управљање
кризама и постконфликтни опоравак у Европи.6 Све активности ОЕБС су груписане у три
димензије безбедности:7
(1) политичко-војна димензија;
(2) људска димензија и
(3) економска димензија и димензија заштите животне средине.
Државе учеснице ОЕБС-а предузимају низ иницијатива ради развијања свести о
повезаности очувања животне средине са безбедности, као и за побољшање управљања у
одрживости ресурса (разни регионални програми за управљање ресурсима пијаће воде) и
израде стратегије одговора на ефекте загађења изазване токсичним и радиоактивним
отпадо
3 Budapest Document 1994 – Towards a Genuine Partnership in a New Era, Summit, CSCE, Budapest, 1994, Budapest Decisions, I Strengthening the CSCE.4 Организација за безбедност и сарадњу у Европи има 56 држава учесница које јој на основу њиховог географског положаја дају трансантласнску и азијско-закавкаску димензију. 5 Organisation for Security and Co/operation in Europe/favtsheet, www.osce.org/publications/sg/2009/01/35857_1220_en.pdf, str. 46 OSCE Handbook, (Prague: OSCE Secretariat, 2000), 1.7 Детаљније: http://www.osce.org/activities/18803.html. Преузето 10. јуна 2009. године.
Области безбедности које покриваОЕБС
- Политичко војна димензија
Под окриљем политичко-војне димензије, ОЕБС реализује следеће активности:
(1) превентивна дипломатија;
(2) рано упозоравање;
(3) превенција конфликта;
(4) управљање кризама;
(5) постконфликтни опоравак;
(6) контрола наоружања,
(7) управљање границама;
(8) борба против тероризма;
(10) војна реформа и
(11) обука полиције.
Током свога постојања КЕБС/ОЕБС је изградила сложену структуру која јој
омогућава реализацију горе наведених задатака.8 Организациона структура ОЕБС састоји
се из:
(1) Тела за преговарање и доношење одлука;
(2) Званични председавајући и тројка;
(3) Секретаријат;
(4) Специјализована тела и
(5) Инструменти и механизми.
У академској заједници, ОЕБС се најчешће приказује и анализира кроз: Структуре
политичког саветовања и одлучивања; Структуре деловања; Преговарачке структуре и
Парламентарну структуру.
Тела за преговарањеи доношење одлука
8 Детаљније о структури ОЕБС у OSCE Handbook, (Vienna: OSCE Press and Public Information Section, 2007), 13-38, 80-99.
У оквиру ОЕБС развијене су одређена тела која припремају и доносе политички
обавезујуће одлуке за све државе учеснице: (1) Самит; (2) Конференција прегледа; (3)
Министарски савет; (4) Стални савет и (5) Форум за сарадњу у области безбедности.
(1) Самит је састанак шефова држава или влада држава учесница ОЕБС-а који се
организује ради утврђивања циљева и приоритета на највишем политичком нивоу. Поред
делегација из држава учесница, Самит је отворен и за партнере из Медитерана и Азије, као
и остале међународне и невладине организације.9
(2) Конференције прегледа су уређени редовни састанци на којима се утврђује
оцена остваривања преузетих обавеза и реализација одредаба ОЕБС-а у свим областима
сарадње. Поред тога, под њиховим окриљем се припремају докумената, одлуке и изјаве
које ће бити усвојене на следећем Самиту. Конференције прегледа до Самита у
Будимпешти носиле су назив Састанци наставка.10
(3) Министарски савет је састанак министара иностраних послова држава учесница
ОЕБС-а. Он је главни субјект одлучивања и управљања организацијом и задужен је да:
разматра питања од значаја за ОЕБС; обезбеђује блиску повезаност различитих
делатности ОЕБС-а са њеним главним политичким циљевима и реализује одлуке усвојене
на Самиту. Министарски савет састаје се једном годишње. До Самита у Будимпешти
Министарски савет носио је име Савет КЕБС.
(4) Стални савет (до Самита у Будимпешти Стални комитет) је званично тело за
политичке консултације и доношење одлука по свим питањима значајним за ОЕБС и
одговоран је за реализацију свакодневних (оперативних) послова. Његови чланови, стални
представници држава учесница, састају се једном недељно. Стални савет има важну улогу
катализатора дијалога међу државама учесницама. Омогућава размену информација и
критичких осврта, служи као инструмент за рано упозоравање и обезбеђује малим
државама да изразе своје мишљење. У надлежности Сталног савета налази се и Припремни
комитет, који му пружа помоћ приликом разматрања проблема и доношења одлука.
9 До сада је одржано шест састанака шефова држава или влада: (1) Хелсинки – 30. јул-1.август 1975, (2) Париз – 19-21. новембар 1990, (3) Хелсинки – 9-10. јул 1992, (4) Будимпешта – 5-6. децембар 1994, (5) Лисабон – 2-3. децембар 1996. и (6) Истамбул – 18-19. новембар 1999. године.10 До Самита у Будимпешти одржано је четири Састанка наставка: (1) Београд – 4. октобар 1977.-9.март 1978, (2) Мадрид – 11. новембар 1980.-9. септембар 1983, (3) Беч – 4. новембар 1986.-19. јануар 1989. и (4) Хелсинки – 24. март-8. јул 1992. године. До сада је одржано три Конференција прегледа: (1) Будимпешта – 10. октобар-2. децембар 1994, (2) Беч – 4-22. новембар и Лисабон 29. новембар 1996. и (3) Беч – 20. септембар-10. октобар и Истамбул – 8-10. новембар 1999. године.
Припремни комитет заседа неформално и том приликом разматра питања битна за рад
Сталног савета.
(5) Форум за сарадњу у области безбедности је аутономни, стални и уређени оквир
за преговоре и консултације у вези контроле наоружања и јачања безбедности и
стабилности од Ванкувера до Владивостока. Састаје се једном седмично ради: преговора
везаних за контролу наоружања, разоружања и изградње поверења и безбедности;
редовних консултација и јачања сарадње по питањима безбедности; смањивања ризика од
конфликта и имплементације усаглашених мера. Форум за сарадњу у области безбедности
одговоран је и за имплементацију мера за изградњу поверења и безбедности, обезбеђење
оквира за дискусије и разјашњавања, ако је потребно, оних информација које се размењују
у складу са договореним мерама за јачање поверења и безбедности, припрему семинара о
различитим аспектима политичко-војне безбедности, као и за подршку одржавања
Годишње конференције прегледа у области безбедности.
Званичнипредседавајући иТројка
Званични председавајући има свеобухватну одговорност за извршне активности
ОЕБС-а. У складу са смерницама усвојеним на Министарском савету у Порту 2002.
године, Званични председавајући задужен је за:11
(1) председавање Самитом, Министарским саветом, Сталним саветом и
потчињеним телима;
(2) координацију и консултације ради реализације активности;
(3) обезбеђење Сталног савета захтеваним нацртима, извештајима и прегледима,
као и препорукама у вези појединих специфичних питања;
(4) преношење ставова и одлука са заседања Самита, Министарског савета и
Сталног савета Секретаријату, институцијама и мисијама на терену;
(5) преузимање одговорности за именовања, доделу задатака, као и за именовање
личних представника и
(6) представљање ОЕБС-а у сарадњи са Генералним секретаром.
11 Role of the OSCE Chairmanship-in-Office (MC(10)DEC/8), Tenth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.
Лица на тој функцији мењају се сваке године и њу обавља министар спољних
послова неке од држава учесница. Званичном председавајућем у раду помажу претходни и
наредни председавајући и они заједно чине тзв. Министарску тројку. Званични
председавајући може формирати Аd hoc иницијативну групу и именовати Личне
представнике приликом суочавања са специфичном кризом или конфликтном ситуацијом.
Личне представнике председавајућег именује, од случаја до случаја, Званични
председавајући ради пружања помоћи приликом решавања криза или конфликта. Они
имају јасан и прецизан мандат, који се првенствено односи на спречавање конфликта,
управљање кризама и имплементацију мера за обезбеђење контроле наоружања.
Ad hoc иницијативне групе, као и Лични представници председавајућег,
успостављају се од случаја до случаја ради пружања помоћи Званичном председавајућем у
реализацији специфичних задатака, а посебно на пољу спречавања конфликта, управљања
кризом и решавања спорова. Састављене су од представника ограниченог броја држава
учесница укључујући и Министарску тројку.
Секретаријат
Секретаријат је успостављен Париском повељом за нову Европу 1990. године.12
Секретаријат пружа помоћ Званичном председавајућем у обављању његових послова, даје
експертизу, обезбеђује аналитичку подршку и израђује нацрте разних одлука. Овлашћен је
да даје званичне изјаве и одржава контакте са осталим међународним организацијама. На
челу Секретаријата је Генерални секретар. Секретаријат се састоји из: Канцеларије
Генералног секретара (Одељење општих послова, Јединица за борбу против тероризма,
Специјални представник и координатор за борбу против трговине људима), Центра за
превенцију конфликта, Канцеларије координатора за активности у области економије и
заштите животне средине, Управе за људске ресурсе, Управе за менаџмент и финансије и
Канцеларије за унутрашњу контролу.
Генерални секретар успостављен је на Министарском савету у Стокхолму 1992.
године. Он пружа подршку Званичном председавајућем у свим активностима усмереним
12 Charter of Paris for a New Europe, Summit, CSCE, Paris, 1990, Supplementary document to give effect to certain provisions contained in the Charter of Paris for a New Europe, I Institutional arrangements, E. The CSCE Secretariat.
на достизање циљева Организације за европску безбедност и сарадњу. Ради тога он
реализује следеће задатке:
(1) управља институцијама и операцијама ОЕБС-а, укључујући и Секретаријат;
(2) блиско сарађује са Званичним председавајућим приликом припрема и
реализације састанака;
(3) обезбеђује имплементацију донешених одлука;
(4) информише јавност о ОЕБС политици и активностима;
(5) одржава контакт са међународним организацијама;
(6) даје мишљење о финансијским импликацијама предлога и води рачуна о
економичности особља и пратећих служби;
(7) обезбеђује да тела ОЕБС делују у складу са усвојеним правилима и
регулативама;
(8) извештава редовно о активностима Секретаријата и
(9) припрема годишње извештаје о раду.
Специјализована тела
Специјализована тела ОЕБС-а су:
(1) Канцеларија за демократске институције и људска права;
(2) Високи комесар за националне мањине;
(3) Представник за слободу медија и
(4) Парламентарна скупштина.
Канцеларија за демократске институције и људска права успостављена је 1992.
године.13 Она је највећа институција у ОЕБС и одговорна је за: унапређење демократских
избора, посебно преко надгледања изборног процеса; обезбеђење практичне подршке у
успостављању демократских институција и људских права и јачању цивилног друштва и
улоге права; допринос раном упозоравању и спречавању конфликта, посебно преко
надгледања и примене обавеза из области људске димензије и служи као тачка контакта за
питања Рома и Синта.
13 Prague Document of Further Development of CSCE Institutions and Structures, Second Meeting of the Council, CSCE, Prague, 1992, III Human Dimension, paragraph 9.
Високи комесар за националне мањине успостављен је ради одговора, у најранијем
могућем периоду, на етничке напетости које имају могућности да прерасту у конфликт
унутар ОЕБС региона.14 Високи комесар за националне мањине функционише као
инструмент превентивне дипломатије и његов циљ је да идентификује и благовремено
потпомогне решавање етничких напетости које могу угрозити мир, стабилност и односе
између држава учесница Организације за безбедност и сарадњу у Европи.
Представник за слободу медија задужен је за пружање помоћи владама у
унапређењу слободе, независности и плурализма медија ради изградње демократског
друштва.15 Он је овлашћен да надгледа развој медија у свим државама учесницама и да
реагује на озбиљне случајеве кршења ОЕБС принципа и обавеза учесница у погледу
слободе изражавања и медија.
Идеја о оснивању Парламентарне скупштине донета је на Самиту у Паризу 1990.
године.16 Парламентарна скупштина основана је ради унапређења учешћа парламената
држава учесница у активностима ОЕБС и олакшавање интер-парламентарног дијалога и
сарадње. Она броји 320 парламентараца из 56 држава учесница.17 Парламентарна
скупштина реализује следеће задатке: (1) сагледава процес достизања циљева ОЕБС; (2)
дискутује о темама које су покренуте на Министарском савету или Самиту; (3) развија и
промовише механизме за превенцију и решавање конфликта; (4) пружа подршку јачању и
консолидацији демократских институција у државама учесницама и (5) доприноси развоју
институционалне структуре ОЕБС-а и бољој координацији. На Самиту у Истамбулу,
Парламентарној скупштини је одато посебно признање. Том приликом је назначено да се
Парламентарна скупштина развила у најзначајнију институцију ОЕБС, која континуирано
обезбеђује нове идеје и предлоге.18
14 Високи комесар за националне мањине успостављен је на Самиту у Хелсинкију 1992. године. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, Summit, CSCE, Helsinki, 1992, Helsinki Decisions, II CSCE High Commisioner on National Minorities, paragraph 3.15 Представник за слободу медија успостављен је на Министарском савету у Копенхагену 1997. године. Decision on the appointment of the OSCE Representative on Freedom of the Media (MC(6)DEC/1), Sixth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Copenhagen, 1997.16 Charter of Paris for a New Europe, op. cit, New structures and institutions of the CSCE process, paragraph 14.17 Број парламентараца неке државе учеснице ОЕБС у Парламентарној скупштини креће се од два до седамнаест у зависности од броја становника.18 Charter for European Security, Summit, OSCE, Istanbul, 1999, III Our common response, Our Institutions, paragraph 17.
Инструменти имеханизми
Организација за безбедност и сарадњу у Европи развила је мноштво инструмената и
механизама у све три своје димензије безбедности. У политичко-војној димензији
развијени су следећи инструменти и механизми:
(1) Мере за изградњу поверења и безбедности;
(2) Документа Форума за сарадњу у области безбедности;
(3) Берлински механизам;
(4) Мисије за утврђивање чињеница и известилачке мисије;
(5) Сталне мисије;
(6) REACT тимови;
(7) Операције одговора на кризу;
(8) Регионална контрола наоружања;
(9) Концепт безбедности граница и њиховим управљањем;
(10) Годишње конференције прегледа у области безбедности.
(1) Једно од најзначајнијих достигнућа КЕБС/ОЕБС-а били су преговори о
проширењу мера за јачање поверења и безбедности. Њихов развој прошао је кроз три фазе:
успостављање и њихова примена у односу на Завршни акт од 1975. до 1986; проширење и
примена у односу на Штокхолмски документ од 1986. до 1990. и проширење и примена у
односу на Бечке документе од 1990. године. Мере за јачање поверења и безбедности
обезбеђују размену и верификацију информација које се односе на оружане снаге и војне
активности држава учесница и промовишу успостављање механизама сарадње по војним
питањима. Форум за сарадњу у области безбедности је, од свога оснивања 1992. године,
одговоран за преговарање и имплементацију мера за јачање поверења и безбедности.
Годишњи састанци процене имплементације мера за изградњу поверења и безбедности
одржавају се од 1991. године. Под окриљем мера за јачање поверења и безбедности
развијени су и поједини механизми ради смањења ризика; попут оних за саветовање и
сарадњу у случајевима неуобичајених војних активности, сарадње у вези са опасним
инцидентима војне природе, као и добровољног прихватања посета ради отклањања
забринутости због извођења војних активности.
Механизам за саветовање и сарадњу у случајевима неуобичајених војних
активности представља оквир за консултације и сарадњу између држава у вези са било
каквим неуобичајеним и непланираним војним активностима неке од држава учесница.
Механизмом сарадње у вези са опасним инцидентима војне природе реализује се сарадња
између учесница путем извештавања и појашњавања опасних инцидената војне природе
ради избегавања евентуалних неспоразума и ублажавања последица.
Кроз механизам добровољно прихватање посета ради отклањања забринутости
због извођења војних активности у зони примене мера за jaчaњe поверења и безбедности,
државе учeсницe се пoдстичу да позову остале државе учeсницe да учeствуjу у посетама
рејонима нa територији државе домаћина где се можда налази узрок за такву забринутост.
(2) Уз Бечке документе, а под окриљем Форума за сарадњу области безбедности
донето је мноштво докумената којима се дефинишу преговори ради хармонизације обавеза
које се односе на контролу наоружања; разоружање; јачање поверења и безбедности;
регионална питања; планирање снага; развој режима за глобалну размену војних
информација; конверзију одбране и војне контакте. Документа Форума за сарадњу у
области безбедности обухватају: Програм за хитну акцију, Оквир за контролу наоружања,
Развој плана рада Форума за сарадњу у области безбедности, Документ о стрељачком и
лаком наоружању и Документ о залихама конвенционалне муниције.
Програм за хитну акцију обухвата документа донета у два пакета ради усмеравања
пажње на следећа питања: (1) контрола наоружања, разоружање и јачање поверења и
безбедности – укључујући усклађивање обавеза у погледу контроле наоружања,
разоружања и јачања поверења и безбедности, развој Бечких докумената, даље унапређење
мира и стабилности, глобалну размену војних информација, сарадњу у области
непролиферације и регионалне мере; (2) јачање безбедности и сарадње – укључујући
планирање снага, регионална питања безбедности и унапређење консултација; (3)
превенција конфликта кроз развој одговарајућих техника и сарадњу у области
верификације19 У првом пакету, 1993. године, донета су следећа документа: (1) Планирање
одбране; (2) Програм војних контакта и сарадње; (3) Мере стабилизације за локализоване
кризне ситуације и (4) Управљачки принципи за трансфере конвенционалног наоружања.
У оквиру Програма за непосредну акцију, 1994. године усвојен је други пакет докумената:
19 Програм за хитну акцију успостављан је на Самиту у Хелсинкију 1992. године. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, op. cit, Programme for immediate action, paragraph 46.
(1) Глобална размена војних информација; (2) Управљачки принципи за непролиферацију
и (3) Кодекс понашања за политичко-војне аспекте безбедности.
Документом под називом Планирање одбране, државе учeсницe се обавезују да
сваке године размењују податке које се односе на планирање одбране како би обезбедиле
отвореност у погледу срeдњoрoчних и дугoрoчних намера сваке државе учeсницe ОEБС-а
у вези вeличине, структуре, oбуке и опреме њених оружаних снага, као релевантне
политике одбране, доктрина и буџета заснованих нa националној пракси, oбeзбeђуjући
основу за дијалог мeђу државама учeсницaма, укључуjући и датум одобравања војног
буџета за наредну фискалну годину од стране компетентних националних органа као и
идентификацију тих органа. Да би се повећала отвореност свака држава учeсницa, може од
друге државе учeсницe да затражи пojaшњaвaњa достављених информација.20
Ради даљег побољшања мeђусoбних односа у интересу jaчaњa процеса изградње
поверења и безбедности, Програм војних контакта и сарадње предвиђа да државе
учeсницe, нa добровољној основи и нa одговарајући нaчин, унапређују и олакшавају:
размене и посете припадника оружаних снага нa свим нивоима посебно нижих официра и
команданата; контакте војних јединица и установа; размене посета бродова и јединица РВ;
резервацију места у војним академијама и школама нa војним курсевима за oбуку
припадника оружаних снага из држава учeсницa; изучавање страних језика; размене и
контакте нaучникa и стручњaкa за војне студије и друге сродне области; издавање
зajeдничких нaучних публикација o питањима безбедности и одбране; одржавање
спортских и културних активности припадника њихових оружаних снага.21
Документи Планирање одбране и Програм војних контакта и сарадње укључени су
у одредбе Бечког документа.
Мере стабилизације за локализоване кризне ситуације представљају каталог
процедура и поступака пројектованих ради обезбеђења процеса доношења одлука у
одговарајућим институцијама ОЕБС-а током кризних ситуација.22 Документ Управљачки
принципи за трансфере конвенционалног наоружања даје генералне препоруке и услове у
погледу регулисање трансфера наоружања и дефинише услове у којима је потребно исти
избећи.23 Глобална размена војних информација обавезује државе учеснице да годишње 20 Defence Planning, (Vienna: CSCE, 1993).21 Programme of Military Contacts and Co-operation, (Vienna: CSCE, 1993).22 Stabilizing Measures for Localized Crisis Situations, (Vienna: CSCE, 1993).23 Principles Governing Conventional Arms Transfers, (Vienna: CSCE, 1993).
размењују информације о основним системима наоружања и војне опреме, особљу и
командној структури.24 Управљачки принципи за непролиферацију подржавају постојеће
међународне споразуме који се односе на забрану ширења нуклеарног, хемијског и
биолошког оружја, као и националну легислативу држава учесница у примени тих
споразума.25 Кодекс понашања за политичко-војне аспекте безбедности отвара ново
подручје у погледу улоге оружаних снага у демократском друштву, као и примену
међународно усаглашених принципа демократије и владавине права на политике
националне безбедности и политике одбране држава учесница.26
Оквир за контролу наоружања има за циљ креирање мреже међусобно
подржавајућих обавеза у области контроле наоружања, уважавајући принцип недељиве
безбедности, Представља скуп смерница за будуће преговоре о контроли наоружања,
попут: довољности, отворености која се постиже разменом информација, верификације, и
где је потребно ограничавање снага.27
Документом под називом Развој плана рада Форума за сарадњу у области
безбедности дефинисани су следећи приоритети рада Форума: (1) имплементација
усаглашених мера за контролу наоружања; (2) развој мера ради решавања регионалних
нестабилности; (3) развој мреже споразума о контроли наоружања и (4) побољшање
постојећих мера и развој нових.
Државе учеснице увиделе су да прекомерно и дестабилизирајуће гомилање и
неконтролисано ширење стрељачког и лаког наоружања представља проблем који утиче на
интензитет и трајање већине оружаних сукоба и подрива напоре за обезбеђење недељиве и
свеобухватне безбедности. У таквим околностима, усвојен је Документ о стрељачком и
лаком наоружању, где су државе учеснице усагласиле норме, принципе и мере којима ће
се обухватити сви аспекти наведеног проблема. Ту су укључени производња, прописно
означавање стрељачког наоружања, вођење прецизне и сталне евиденције, критеријуми за
контролу извоза, транспарентност у трансферу стрељачког наоружања (тј. комерцијалном
и некомерцијалном увозу и извозу) путем документације и процедура ефикасне државне
контроле извоза. Такође, државе учеснице су се усагласиле да проблем стрељачког
24 Global Exchange of Military Information, (Vienna: CSCE, 1994).25 Principles Governing Non-Proliferation, (Vienna: CSCE, 1994).26 Code of Conduct on Politico-Military Aspects of Security, (Vienna: CSCE, 1994).27 Lisbon Document 1996, Summit, OSCE, Lisbon, 1996, A Framework for Arms Control.
наоружања треба да буде саставни део ширих напора ОЕБС-а у областима правовременог
упозоравања, спречавања сукоба, управљања кризом и пост-конфликтног опоравка.28
Документ о залихама конвенционалне муниције дефинише критеријуме за
идентификовање сувишних резерви конвенционалне муниције, експлозивних материјала и
детонирајући направа ради избегавања хуманитарних и безбедносних ризика и
успостављања механизама за обезбеђење помоћи државама учесницама.29
(3) Берлински механизам (Механизам за консултације и сарадњу у кризним
ситуацијама) служи за рано упозоравање. Усвојен је на Првом састанку Савета КЕБС у
јуну 1991. године.30 Берлински механизам пружа оквир за консултације и међусобну
сарадњу у случају озбиљних, кризних ситуација, које могу наступити услед повреде неког
од принципа Завршног акта или као последица великих разарања која угрожавају мир и
стабилност.
(4) Мисије утврђивања чињеница и известилачке мисије су краткотрајне посете
експерата и осталог особља из држава учесница ОЕБС-а ради утврђивања чињеница,
извештавања о њиховим налазима и, у неким ситуацијама, давања препорука телима
ОЕБС-а приликом припреме и доношења одлука.31 Оне су до сада највише употребљаване
ради: стицања увида у имплементацију обавеза усаглашених у оквиру ОЕБС од стране
новопримљених учесница; истраживања чињеница које упућују на неслагање са обавезама
ОЕБС; процене ситуације у државама које желе да буду примљене у ОЕБС и
истраживања узрока конфликта. Поред наведеног, оне су употребљаване и приликом
припреме препорука које се односе на сагледавање оправданости успостављања Сталних
мисија.
(5) Сталне мисије (Мисије дугог трајања) су основни инструмент за спречавање
конфликта, управљање кризама, решавање конфликта и постконфликтни опоравак
региона. Мандат, величина и активности тих мисија веома су променљиви, што утиче на
флексибилност њихове примене и пружа јединствене могућности за ангажовањем у
28 OSCE Document on Small Arms and Light Weapons, (Vienna: OSCE, 2000).29 OSCE Document on Stockpiles of Conventional Ammunition, (Vienna: OSCE, 2003).30 Mechanism Consultation and Co-operation with Regard to Emergency Situations (Annex 2), First Meeting of the Council, CSCE, Berlin, 1991.31 Мисије утврђивања чињеница и известилачке мисије успостављене су на Самиту у Хелсинкију 1992. године. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, op. cit, Helsinki Decisions, III Early Warning Conflict Prevention and Crisis Management (Including Fact-Funding and Rapporteur Missions and CSCE Peacekeeping), Peaceful Settlement of Disputes, paragraphs 12-16.
конфликтима и кризним ситуацијама у читавом ОЕБС региону. Њихови мандати обично
укључују следеће задатке: помоћ, саветовање и уобличавање препорука у областима о
којима су ОЕБС и држава домаћин постигли сагласност; надзор над поштовањем обавеза
преузетих у оквиру ОЕБС-а и пружање савета или препорука за побољшање њихове
примене; помоћ у организацији и надгледању избора; обезбеђење подршке у
учвршћивању владавине права и демократских установа и у очувању и поновном
успостављању реда и поретка; стварање услова за преговоре и друге мере које могу
олакшати мирно решавање конфликта; верификовања и/или помагање у остваривању
споразума о мирном решавању конфликта и подршка у опоравку и обнављању различитих
аспеката друштва.
(6) REACT тимови састављени су од обучених цивила и полицајаца за реализацију
активности које се односе на спречавање сукоба, управљање кризама и постконфликтни
опоравак. Успостављени су на Самиту у Истамбулу 1999. године.32 Они омогућавају ОЕБС
да благовремено делујe ради решавања проблема пре него што они прерасту у кризе и
пружају подршку на терену у брзом развијању Сталних мисија.
(7) Операције одржања мира представљају оперативни елемент укупне способности
ОЕБС у спречавању сукоба и решавању криза који треба да допуњава политички процес
решавања спорова.33 Предузимају се у случајевима сукоба у/или међу државама
учесницама ради очувања мира и стабилности и пружања подршке текућим напорима за
изналажење политичког решења. Имају разне облике као што су: посматрачке мисије,
надзорне мисије и размештај већих снага у зони конфликта и користе се за:
надзор и пружање помоћи у очувању прекида ватре;
надзор повлачења снага у сукобу;
пружање подршке очувању закона и реда;
достављање хуманитарне и медицинске помоћи и
пружање помоћи избеглим лицима.
Предвиђено је да ОЕБС приликом реализације операција одржања мира може да
користи подршку од стране ЕУ, ЗЕУ и НАТО.
32 Charter for European Security, op. cit, IV Our Common Instruments, Rapid Response (REACT).33 Операције одржања мира успостављене су на Самиту у Хелсинкију 1992. године. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, op. cit, Helsinki Decisions, III Early Warning Conflict Prevention and Crisis Management (Including Fact-Funding and Rapporteur Missions and CSCE Peacekeeping), Peaceful Settlement of Disputes, paragraphs 17-56.
(8) Поред већ описаних мера за јачање поверења и безбедности, државе потписнице
Дејтонског споразума додатно обавезују још два документа из 1996. године, уводећи на тај
начин и регионалну контролу наоружања под окриље ОЕБС. Први документ под називом
Споразум о мерама за јачање поверења и безбедности у Босни и Херцеговини, сачињен у
Бечу 26. јануара 1996. године, уводи и разрађује систем мера намењених размени
информација о војним снагама и активностима и инспекцијама широм Босне и
Херцеговине. Други, Споразум о подрегионалној контроли наоружања, сачињен 14. јуна
1996. године у Фиренци, ставља војне снаге и основно наоружање Босне и Херцеговине,
Хрватске и тадашње СР Југославије у строго ограничене оквире.
(9) Концепт безбедности граница и њиховим управљањем усвојен је на
Министарском савету у Љубљани 2005. године.34 У њему се наглашава решеност држава
учесница да сарађују у погледу јачања њихових граница и омогућавања легитимности
прекограничног преласка. Концептом се потврђује улога ОЕБС-а у помоћи државама
приликом унапређења безбедности граница и њиховим управљањем. Предвиђено је и
успостављање мреже националних тела за контакт, која ће бити задужена за безбедност
граница и њихово управљање.
(10) Годишње конференције прегледа у области безбедности успостављене су на
Министарском савету у Порту 2002. године.35 Одржавају се годишње у Бечу у
организацији Званичног председавајућег. Конференција обезбеђује оквир за унапређење
дијалога у области безбедности и процену реализованих активности под окриљем ОЕБС-а
и његових држава учесница. На конференцији државе учеснице формулишу препоруке
које бивају предочене Сталном савету и Форуму за сарадњу у области безбедности на даље
разматрање.
Економска и димензија заштите природне околине
Организација за безбедност и сарадњу у Европи предузима бројне активности
усмерене на подршку економском развоју, укључујући:
(1) јачање малих и средњих предузећа,
34 Border Security and Management Concept, Thirteenth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Ljubljana, 2005.35 Decision on the Annual Security Review Conference (MC(10)DEC/3), Tenth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.
(2) надгледање илегалне трговине и с
(3) упростављање корупцији и прању новца.
Под окриљем економске димензије и димензије заштите животне средине развијени
су следећи инструменти и механизми:
(1) Бонска конференција о економској сарадњи у Европи,
(2) Форум за економију и заштиту животне средине и
(3) Стратегија ОЕБС за економску димензију и димензију заштите животне
средине.
Бонска конференција о економској сарадњи уЕвропи
Питања у вези економије и заштите животне средине била су увек на дневном реду
под окриљем КЕБС/ОЕБС-а. Пресудни догађај у овој области представља Бонска
конференција о економској сарадњи у Европи која је одржана крајем Хладнога рата током
1990. године.36 Њен првобитни циљ био је разматрање могућности економске сарадње
између Истока и Запада. Међутим, Конференција је променила дневни ред након распада
источног економског система. Државе учеснице током Конференције усагласиле су своје
обавезе у погледу тржишне економије, као и бројне водеће принципе који су у региону од
Ванкувера до Владивостока актуелни и данас: (1) фискална и монетарна политика која
промовише баланс, одржив економски раст и унапређење способности тржишта да делује
ефикасно; (2) међународна и домаћа политика усмерена на проширење слободног кретања
роба, капитала, инвестиција и осигурања профита у конвертибилним валутама; (3)
слободна и конкурентна тржишна економија где су цене засноване на односу понуде и
потражње; (4) политика која промовише социјалну правду, побољшава квалитет живота и
услове рада; (5) одржив економски раст и развој, укључујући и потребу очувања животне
средине; (6) потпуно уважавање и заштита свих питања приватне својине, укључујући у
заштиту интелектуалне својине; (7) право на повраћај и компензацију у случајевима када је
приватна имовина преузета за јавну употребу; (8) директан контакт између купаца и
36 Document of the Bon Conference on Economic Co-operation in Europe Convened in Accordance with the Relevant Provisions of the Concluding Document of the Vienna Meeting of the Conference on Security and Co-operation in Europe, Conference on Economic Co-operation, CSCE, Bon, 1990.
снабдевача ради омогућавања несметане размене роба и услуга између компанија, било да
су приватне или државне, и појединаца, како на домаћем, тако и на међународном
тржишту.
Форум за економију и заштитуживотне средине
Форум за економију и заштиту животне средине састаје се годишње и окупља више
од 450 представника бизниса, академске заједнице и невладиног сектора из држава
учесница. Служи као платформа за дијалог о актуелним питањима и формулацију разних
препорука. Припрема семинаре усмерене на питања и теме која су већ разматрана на
његовим претходним заседањима. Форум путем семинара окупља мноштво међународних
експерата из различитих релевантних области. Семинари су посећени од стране
представника држава учесница ОЕБС-а, Медитеранских партнера за сарадњу (Алжир,
Египат, Израел, Јордан, Мароко и Тунис), Азијских партнера за сарадњу (Авганистан,
Јапан, Јужна Кореја, Монголија и Тајланд) и невладиних организација. Најпре је
успостављен Економски форум на Министарском савету у Прагу 1992. године ради
унапређења економије слободног тржишта као основе демократског развоја.37 Економски
форум се први пут састао у Прагу од 16. до 18. марта 1993, а од 2007. године постаје
Форум за економију и заштиту животне средине, указујући на пораст значаја питања попут
загађења земљишта и управљања ресурсима воде за пиће. Форум постаје све јачи оквир за
политички дијалог између држава учесница о кључним питањима економије и заштите
животне средине. У својој досадашњој пракси, Форум је био одговоран и за издавање
неколико публикација ОЕБС у области економије и заштите животне средине.38
Стратегија ОЕБС за економску димензију и димензију заштите
животне средине
Стратегија ОЕБС за економску димензију и димензију заштите животне средине
усвојена је на Министарском савету у Мастрихту 2003. године, након годину дана
37 Prague Document on Further Development of CSCE Institutions and Structures, op. cit, V Economic Co-operation.38 Best Practice Guide for a Positive Business and Investment Climate, (Vienna: OSCE, 2006); Handbook on Establishing Effective Labour Migration Policies in Countries of Origin and Destination (Vienna: OSCE, 2006); Best Practices in Combating Corruption, (Vienna: OSCE, 2006).
преговора које су водиле државе учеснице.39 Документ реафирмише истинску важност
економије и заштите животне средине у ОЕБС концепту свеобухватне безбедности и
сарадње. Стратегија представља водећи документ у економској димензији и димензији
заштите животне средине.
Људска димензија
У области људске димензије у досадашњој пракси ОЕБС-а идентнификоване су
активности:
(1) спречавање трговине људима;
(2) демократизација;
(3) едукација;
(4) надгледање избора;
(5) равноправност полова;
(6) људска права;
(7) слобода медија;
(8) заштита права националних мањина;
(9) улога права;
(11) изградња институција и
(12) изградња цивилног друштва.
Људска димензија ОЕБС развила је следеће инструменте и механизме:
(1) Конференција о људској димензији,
(2) Бечки и Московски механизам,
(3) Имплементациони састанци у области људске димензије,
(4) Додатни састанци у области људске димензије и
(5) Семинари о људској димензији.
Конференција ољудској димензији
39 OSCE Strategy Document for the Economic and Environmental Dimension, Eleventh Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Maastricht, 2003.
Конференција о људској димензији одржана је у три фазе: (1) у Паризу од 30. маја
до 23. јуна 1989. године, (2) у Копенхагену од 5. до 29. јуна 1990. године; (3) у Москви од
10. септембра до 4. октобра 1991. године. Документа са другог (Копенхаген) и трећег
(Москва) састанка дефинисали су обавезе ОЕБС-а у људској димензији које се и данас
примењују.40 Документом из Копенхагена промовише се заштита људских права и
основних слобода као један од основних циљева власти и потврђује да њихово признање
представља основу слободе, правде и мира. Документ сумира људска права и основне
слободе које никада раније нису били прихваћени у КЕБС, као што су права на мирне
протесте и демонстрације, права детета и др. Документ наглашава потребу за већим
поштовањем права националних мањина и проширује област људских права, укључујући и
изборне обавезе. Најзначајнија новина донета Московским документом је та што се
обавезе из људске димензије не третирају више као интерно питање државе учеснице, већ
питање које се тиче и свих осталих учесница.
БечкииМосковскимеханизам
Бечки и Московски механизам (Механизам о људској димензији) представља један
од најсложенијих механизама ОЕБС. Он је дограђиван и модификован на састанцима
Конференције о људској димензији. У првобитном облику механизам је утврђен Састанку
наставка у Бечу 1989. године.41 Дограђен је на другом састанку Конференције о људској
димензији у Копенхагену 1990. године.42 У знатној мери проширен је на трећем састанку
Конференције о људској димензији у Москви 1991. године.43 Извесне модификације
доживео је и на састанку Савета КЕБС у Прагу 1992. године.44 Механизам је осмишљен да
допринесе ефикаснијој примени обавеза које су државе учеснице преузеле документима
насталим под окриљем ОЕБС, као и успостављању њихове ближе сарадње у тој области.
40 Document of the Copenhagen Meeting of the Conference on the Human Dimension of the CSCE, Conference on the Human Dimension, CSCE, Copenhagen, 1990; Document of the Moscow Meeting of the Conference on the Human Dimension of the CSCE, Conference on the Human Dimension, CSCE, Moscow, 1991.41 Concluding Document, Follow-up Meeting 1986-1989, CSCE, Vienna, 1989, Human Dimension of the CSCE.42 Document of the Copenhagen Meeting of the Conference on the Human Dimension of the CSCE, op. cit, chapter V, paragraphs 41-43.43 Document of the Moscow Meeting of the Conference on the Human Dimension of the CSCE, op. cit, chapter I, paragraphs 1-16.44 Prague Document on Further Development of CSCE Institutions and Structures, op. cit, III Human Dimension, paragraph 14.
Циљ механизма је решавање конкретних проблема са којима се суочава једна држава
учесница на својој територији или у односима са другим учесницама.
Имплементациони састанци у областиљудске димензије
Имплементациони састанци у области људске димензије успостављени су 1992.
године након одржавања Конференције о људској димензији. Од 1993. године двонедељни
имплементациони састанци одржавају се сваке године у Варшави под окриљем
Канцеларије за демократске инсистуције и људска права. Хиљаде владиних представника,
међународних експерата, активиста за људска права и невладиних организација учествују
у дискусијама које се односе на имплементацију обавеза из људске димензије прихваћених
консенсусом од стране држава учесница. У појединим случајевима ови састанци
обезбеђују изванредне прилике да невладине организације директно прозову владе
појединих држава учесница. За време тих састанака не усаглашавају се никакви текстови.
Међутим, њихове препоруке могу бити уврштене у процес доношења одлука у ОЕБС, на
пример могу да буду разматране на наредном састанку Министарског савета.
Додатни састанци у областиљудске димензије
Поред имплементационих састанака из области људске димензије, додатни
састанци се одржавају три пута годишње. Они се организују за поједина специфична
питања која припадају људској димензији.45
Семинари ољудској димензији
Под окриљем Канцеларије за демократске институције и људска права од 1992.
године, једном годишње се у Варшави организују семинари у области људске димензије.
Они се одржавају ради стимулисања дискусије и размене информација у вези са питањима
45 На пример, током 2006. године одржани су следећи додатни састанци у области људске димензије: (1) Human rights defenders and national human rights institutions (Vienna, 30 and 31 March); (2) Freedom of the media (Vienna, 13 and 14 July) и (3) Democracy and effective representation (Vienna, 2 and 3 November).
која се односе на људску димензију. Семинаре посећују представници влада држава
учесница, као и невладине организације.
XXI Суочавање са долазећимпретњама у веку
У својој досадашњој пракси, ОЕБС је развио следеће инструменте и механизме за
суочавање са претњама ХХI века:
(1) Стратегија ОЕБС за суочавање са претњама безбедности и стабилности у ХХI
веку,
(2) Документи за борбу против тероризма и
(3) Акциони план ОЕБС за борбу против трговине људима.
Стратегија ОЕБС за суочавање са претњама безбедности и
I стабилности у ХХ веку
Стратегија ОЕБС за суочавање са претњама безбедности и стабилности у ХХI веку
усвојена је на Министарском савету у Мастрихту 2003. године.46 У Стратегији се
наглашава да је ОЕБС, са својим свеобухватним приступом безбедности, изразито добро
опремљен за одговор на квалитативно нове безбедносне изазове. Природа нових
безбедносних изазова позива на континуирано истраживање преговарачких солуција за
нерешене конфликте у региону ОЕБС-а. Стратегија је препознала слабе, неуспеле и
неодрживе државе као ''одгајалишта'' широког спектра савремених безбедносних претњи.
У Стратегији су се државе учеснице обавезале да ће интензивније сарађивати са
Медитеранским и Азијским партнерима за сарадњу.
46 OSCE Strategy to Address Threats to Security and Stabilization the Twenty-First Century, Eleventh Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Maastricht, 2003.
Документи за борбу против тероризма
ОЕБС је до сада усвојио три документа за борбу против тероризма:
(1) Одлука о борби против тероризма и Букурештански акциони план за борбу
против тероризма;47
(2) Повеља за превенцију и борбу против тероризма48 и
(3) Одлука о имплементирању ОЕБС обавеза и активности у борби против
тероризма.49
(4) Инструменти и механизми за мирно решавање спорова
Одлука о борби против тероризма и Букурештански акциони план за борбу против
тероризма дефинише основу за допринос ОЕБС-а у глобалним напорима у борби против
тероризма. Акционим планом предвиђено је оснивање јединице за борбу против
тероризма, која се налази у саставу Канцеларије генералног секретара. Документом су
државе учеснице преузеле обавезу да прошире постојеће активности ОЕБС-а које
доприносе глобалној борби против тероризма, да побољшају билатералну и
мултилатералну сарадњу унутар ОЕБС-а, са Уједињеним нацијама, као и са осталим
међународним организацијама. Акциони план идентификује и наводи различите
друштвене, економске, политичке и остале факторе који стварају повољне услове за
активности терористичких организација. Акциони план предвиђа да ОЕБС пружа помоћ у
имплементацији међународних антитерористичких конвенција и протокола, унапређењу
активности усмерених на промоцију права националних мањина, као и у предузимању
акција ради превенције и спречавања финансирања терористичких активности.
На Министарском савету одржаном у Порту 2002. године усвојена је Повеља за
превенцију и борбу против тероризма и Одлука о имплементирању ОЕБС обавеза и
активности у борби против тероризма. Наведена документа представљају опште
47 Decision on Combating Terrorism and the Bucharest Plan of Action for Combating Terrorism, Ninth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Bucharest, 2001, Decision No. 1 Combating Terorism (MC(9)DEC/1) & Annex to MC(9)DEC/1.48 Charter of Preventing and Combating Terorism, Tenth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.49 Decision on implementing OSCE Commitments and Activities on Combating Terrorism (MC(10)DEC/1), Tenth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.
механизме који треба до буду подржани усвајањем низа практичних мера у областима као
што су путна документа и безбедност транспорта.
АкционипланОЕБС за борбу против трговинељудима
Акциони план ОЕБС за борбу против трговине људима усвојен је на заседању
Министарског савета у Мастрихту 2003. године.50 Акциони план обезбеђује оквир за
напоре које улаже ОЕБС у спречавању трговине људима. Садржи препоруке за државе
учеснице како да на најбољи могући начин имплементирају обавезе у вези спречавања
трговине људима, као и прецизне задатке организационим целинама ОЕБС у пружању
подршке државама учесницама по овом питању. Акционим планом се успоставља
директна веза између преузетих политичких обавеза држава учесница од 1975. године и
националних препорука у областима: (1) истраге, примене права и гоњења; (2) превенције
у трговини људима и (3) заштите и помоћи. Акционим планом предвиђен је специјални
представник и координатор за борбу против трговине људима који има задатак да осигура
координацију кроз све три димензије безбедности ОЕБС-а, повећа координацију између
релевантних субјеката држава учесница, као и између ОЕБС и осталих организација и да
напорима у борби против трговине људима да политичку тежину.
Инструменти имеханизми замирно решавање спорова
Инструменти и механизми за мирно решавање спорова олакшавају брз и
непосредан контакт између страна у сукобу и помажу усаглашену реализацију активности
од стране Организације за безбедност и сарадњу у Европи. У оквиру ОЕБС развијени су
следећи инструменти и механизми за мирно решавање спорова, попут: (1) Валета
механизма и (2) Суда за мирење и арбитражу.
(1) Валета механизам установљен је на експертском састанку у Валети одржаном
1991. године,51 а дорађен на Састанку КЕБС о мирном решавању спорова у Женеви 1992.
године. Механизам представља први у низу механизама којима се успоставља процедура
50 Decision on combating trafficking in human beings (MS(11)DEC/2/03), Eleventh Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Maastricht, 2003.
51 Peaceful Settlement of Disputes, Meeting of Experts on Peaceful Settlement of Disputes, CSCE, Valeta, 1991.
за мирољубиво решавање спорова. Према Валета механизму, државе учеснице треба да
настоје да сваки међусобни спор реше путем директних консултација или преговора,
односно применом неког другог средства за мирно решавање спорова. Уколико стране
нису у могућности да реше спор на неки од наведених начина, једна или више њих покреће
Механизам ОЕБС-а за мирно решавање спорова (тзв. Валета механизам) о чему извештава
другу, односно друге стране у спору.
Овај механизам чини једно или више лица које стране у спору споразумно бирају са
листе квалификованих кандидата или ван ње. Уколико у року од два месеца снаге не
постигну договор о саставу Механизма, директор Центра за спречавање сукоба предлаже
седам кандидата са листе, од којих свака страна може одбити највише три кандидата.
На основу методологије рада коју сам утврђује и прикупљених информација о
суштини спора, изабрано лице (или више њих) даје своје савете и опште или конкретне
сугестије за решавање спора које немају обавезујући карактер. Стране у спору их
разматрају у доброј вери. Уколико, упркос сугестијама, оне не реше спор у разумном року,
о томе обавештавају Стални савет.
Валета механизам има значајно ограничење. Наиме, уколико једна од страна сматра
да се у спору покрећу питања везана за њен територијални интегритет или националну
одбрану, право на суверенитет над копненим делом територије, или постоје опречни
захтеви у погледу јурисдикције над другим подручјима, механизам неће бити покренут
или ће његов рад бити обустављен. И у овом случају друга страна у спору се може
обратити Сталном савету указујући на наведени моменат.
(2) Суд за мирење и арбитражу има за циљ решавање спорова који су поднети у
складу са одредбама Конвенције о мирењу и арбитражи у оквиру ОЕБС. Суд чине
Комисије за мирење и Арбитражни трибунали који се формирају за сваки спор
појединачно, односно помиритељи и арбитри који се бирају са одговарајућих листа и
према одговарајућој процедури.
Поред наведених инструмената и механизама, потребно је навести још два уговора
која су тесно повезана са ОЕБС: (1) Уговор о конвенционалним снагама у Европи и (2)
Уговор о отвореном небу. Уговор о конвенционалним снагама у Европи закључен је
између НАТО и бившег Варшавског уговора о ограничењу пет категорија
конвенционалног наоружања на Самиту у Паризу 1990. године, а на Самиту у Истамбулу
1999. године, потписана је његова адаптирана верзија. Споразум о отвореном небу
предвиђа могућност да се, на основу реципроцитета и у зависности од величине држава,
слободним надлетањем ненаоружаних летелица прикупљају информације о војним и
осталим активностима других држава учесница.
Закључак
Организација за безбедност и сарадњу у Европи, Централној Азији и Америци
представља најраспрострањенију светску безбедоносну организацију. То чини да ОЕБС
представља свеобухватну организацију за кооперативну безбедност у региону који се
пружа од Ванкувера до Владивостока. ОЕБС представља форум за политичке преговоре и
доношење одлука на пољу раног деловања, превенције конфликта, кризног менаџмента и
пост-конфликтне рехабилитације, који претвара политичке жеље земаља учесница, у
стварност, преко јединствене мреже мисија на терену.
Дијалог је основни заштитни знак и суштина ОЕБС-а. Да би се одржала безбедност
у региону ОЕБС претпоставља политички дијалог, чиме долази до развоја и ширења
заједничких вредности и партнерства између влада, цивилног друштва и приватног
сектора.
У првом делу је приказан развој ОЕБС-а од седамдесетих година прошлог века и
завршног акта из Хелсинкија, који је тадашњи КЕБС начинио важним мултилатералним
форумом за дијалог и преговоре између Истока и Запада. Падом берлинског зида и
колапсом Совјетског Савеза 1991.год. започела је нова ера КЕБС-а и безбедности у
Европи, формирањем сталних структура и и прве мисије на терену. 1994. КЕБС мења
назив у данашњи ОЕБС и креће у сусрет изазовима 21.века., од промене климе до
тероризма, наглашавајући потребу за сарадњом више него икад.
ОЕБС сагледава појам безбедности из више аспеката и са тим у вези има
тродимензионални приступ овом проблему, што је обрађено и приказано у другом делу
рада, кроз политичко-војни аспект, економски просперитет и људску димензију
безбедности и механизме и инструменте да се ови проблеми превазиђу. ОЕБС такође
наглашава потребу повезивања различитих субјеката унутар држава и широм региона,
укључујући оснаживање локалних власти и градњом партнерских односа између јавног и
приватног сектора.
У трећем делу рада приказани су инструменти и механизми за суочавање са
наметнутим претњама и изазовима у 21. веку. У Стратегији ОЕБС за суочавање са
претњама безбедности и стабилности у ХХI веку се наглашава да је ОЕБС, са својим
свеобухватним приступом безбедности, изразито добро опремљен за одговор на
квалитативно нове безбедносне изазове. Документом за борбу против тероризма су државе
учеснице преузеле обавезу да прошире постојеће активности ОЕБС-а које доприносе
глобалној борби против тероризма, да побољшају билатералну и мултилатералну сарадњу
унутар ОЕБС-а, са Уједињеним нацијама, као и са осталим међународним организацијама.
Акциони план за борбу против трговине људима обезбеђује оквир за напоре које улаже
ОЕБС у спречавању трговине људима. Садржи препоруке за државе учеснице како да на
најбољи могући начин имплементирају обавезе у вези спречавања трговине људима.
Инструменти и механизми за мирно решавање спорова се састоје из Суда за мирење и
арбитражу и одрежених споразума, од који је најзначајнији Валета механизам, али њихова
функционалност може бити доведена у питање, што упућује на потребу дораде ових
механизама.
ОЕБС представља организацију за безбедност и сарадњу, која окупља 56 државе
чланице и која ради у правцу развоја стабилности, просперитета и демократије и ширењу
заједничких вредности.
:Литература
1. ''Историјат, иницијативе, институције и механизми КЕБС-а'', Међународна
политика 1029, 1994.
2. Final act, CSCE, Helsinki, 1975, Questions relating to Security in Europe.
3. Budapest Document 1994 – Towards a Genuine Partnership in a New Era,
Summit, CSCE, Budapest, 1994, Budapest Decisions, I Strengthening the CSCE.
4. OSCE Handbook, (Prague: OSCE Secretariat, 2000), 1.
5. Organisation for Security and Co/operation in Europe/favtsheet,
www.osce.org/publications/sg/2009/01/35857_1220_en.pdf,
6. http://www.osce.org/activities/18803.html .
7. OSCE Handbook, Vienna: OSCE Press and Public Information Section, 2007,
8. Role of the OSCE Chairmanship-in-Office (MC(10)DEC/8), Tenth Meeting of the
Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.
9. Charter of Paris for a New Europe, Summit, CSCE, Paris, 1990, Supplementary
document to give effect to certain provisions contained in the Charter of Paris for a New Europe,
I Institutional arrangements, E. The CSCE Secretariat.
10. Prague Document of Further Development of CSCE Institutions and Structures,
Second Meeting of the Council, CSCE, Prague, 1992, III Human Dimension,
11. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, Summit, CSCE, Helsinki,
1992, Helsinki Decisions, II CSCE High Commisioner on National Minorities,
12. Decision on the appointment of the OSCE Representative on Freedom of the
Media (MC(6)DEC/1), Sixth Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Copenhagen, 1997.
13. Charter of Paris for a New Europe, op. cit, New structures and institutions of the
CSCE process, paragraph 14.
14. Charter for European Security, Summit, OSCE, Istanbul, 1999, III Our common
response, Our Institutions, paragraph 17.
15. Defence Planning, Vienna: CSCE, 1993.
16. Programme of Military Contacts and Co-operation, Vienna: CSCE, 1993.
17. Stabilizing Measures for Localized Crisis Situations, Vienna: CSCE, 1993.
18. Principles Governing Conventional Arms Transfers, Vienna: CSCE, 1993.
19. Global Exchange of Military Information, Vienna: CSCE, 1994.
20. Principles Governing Non-Proliferation, Vienna: CSCE, 1994.
21. Code of Conduct on Politico-Military Aspects of Security, Vienna: CSCE, 1994.
22. Lisbon Document 1996, Summit, OSCE, Lisbon, 1996, A Framework for Arms
Control.
23. OSCE Document on Small Arms and Light Weapons, Vienna: OSCE, 2000.
24. OSCE Document on Stockpiles of Conventional Ammunition, Vienna: OSCE,
2003.
25. Mechanism Consultation and Co-operation with Regard to Emergency Situations
(Annex 2), First Meeting of the Council, CSCE, Berlin, 1991.
26. Helsinki Document 1992 – The Challenges of Change, op. cit, Helsinki Decisions,
III Early Warning Conflict Prevention and Crisis Management (Including Fact-Funding and
Rapporteur Missions and CSCE Peacekeeping), Peaceful Settlement of Disputes
27. Charter for European Security, op. cit, IV Our Common Instruments, Rapid
Response (REACT).
28. Border Security and Management Concept, Thirteenth Meeting of the Ministerial
Council, OSCE, Ljubljana, 2005.
29. Decision on the Annual Security Review Conference (MC(10)DEC/3), Tenth
Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Porto, 2002.
30. Document of the Bon Conference on Economic Co-operation in Europe Convened
in Accordance with the Relevant Provisions of the Concluding Document of the Vienna Meeting
of the Conference on Security and Co-operation in Europe, Conference on Economic Co-
operation, CSCE, Bon, 1990.
31. Document of the Copenhagen Meeting of the Conference on the Human
Dimension of the CSCE, Conference on the Human Dimension, CSCE, Copenhagen, 1990;
32. Concluding Document, Follow-up Meeting 1986-1989, CSCE, Vienna, 1989,
33. Document of the Moscow Meeting of the Conference on the Human Dimension of
the CSCE, Conference on the Human Dimension, CSCE, Moscow, 1991.
34. Decision on combating trafficking in human beings (MS(11)DEC/2/03), Eleventh
Meeting of the Ministerial Council, OSCE, Maastricht, 2003.
35. Peaceful Settlement of Disputes, Meeting of Experts on Peaceful Settlement of
Disputes, CSCE, Valeta, 1991.
