КАКО ИЗЛЕЧИТИ БОЛЕСТИ ДУШЕ

АрхимЋндрит ЛАЗАР АбЋшидзе

КАКО ИЗЛЕЧИТИ БОЛЕСТИ ДУШЕ?

ШТА ЈЕ НАРОЧИТО ВАЖНО НА ПОЧЕТКУ ДУХОВНОГ ЖИВОТА?

ГДЕ И КАКО СЕ НАУЧИТИ СВЕТОМ ПОКАЈАЊУ?

ДА ЛИ СЕ ДУША БРЗО ИСЦЕЉУЈЕ?

КАКВЕ СУ ОСОБЕНОСТИ НАШЕГ ВРЕМЕНА?

ТРЕБА ЛИ "РЕВНОСНИ" ХРИШЋАНИ ДА СЕ БОЈЕ ПАКЛА?

САМОУНИЖУЈУЋЕ СМИРЕЊЕ НЕОДВОЈИВО ЈЕ ОД УНУТАРЊЕГ МИРА

КАКО ДЕМОНИ, ПРЕДЛАЖУЋИ ОНО ШТО ЈЕ НАИЗГЛЕД ДОБРО,

МОГУ ДА НАС УЛОВЕ У СВОЈЕ МРЕЖЕ?

КАКО СЕ ЈЕВАНЂЕЛСКО ДОБРО РАЗЛИКУЈЕ ОД ЉУДСКОГ ДОБРА?

КАДА НАША РЕВНОСТ ЗА ХРИШЋАНСКЕ ПОДВИГЕ

НИЈЕ УГОДНА БОГУ?

КАКО ЈЕ СПОЉАШЊЕ ХРИШЋАНСКО ДЕЛАЊЕ

ПОВЕЗАНО СА УНУТАРЊИМ?

КАКО ЧОВЕК ПОНЕКАД ОБМАЊУЈЕ СЕБЕ,

МИСЛЕЋИ ДА ИМА ЉУБАВ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ?

КАКО ДУШЕВНА И ТЕЛЕСНА ЛАЖ-РЕВНОСТ СПОЉА МОЖЕ ДА ИЗГЛЕДА КАО

СВЕТА И ПОБОЖНА РЕВНОСТ?

ДА ЛИ ЈЕ ЗА ХРИШЋАНИНА-ПОЧЕТНИКА КОРИСНО

ДА БЛИЖЊЕ УЧИ ДЕЛИМА ВЕРЕ?

ДА ЛИ ЈЕ ЗА ХРИШЋАНИНА-ПОЧЕТНИКА КОРИСНО

ДА РАЗМИШЉА О УЗВИШЕНИМ ДУХОВНИМ СТВАРИМА?

КАДА ПОСЛУШАЊЕ НИЈЕ УГОДНО БОГУ?

КАКВЕ СЕ ПРЕЛЕСТИ ДЕШАВАЈУ ПРИЛИКОМ НЕПРАВИЛНОГ

УПРАЖЊАВАЊА МОЛИТВЕ?

КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ ЗА СУЗЕ И КАДА СУ ОНИ ИСПРАВНИ?

ШТА ЗНАЧИ "ТРУДИТИ СЕ НЕРАЗУМНО"?

КАКО СМИРЕЊЕ МОЖЕ БИТИ ЛАЖНО?

КАКО ЧОВЕК ДА НАУЧИ ДА РАСПОЗНАЈЕ

СПЛЕТКЕ И ЗАМКЕ ЛУКАВИХ ДУХОВА?

ЗАКЉУЧАК



ШТА ЈЕ НАРОЧИТО ВАЖНО НА ПОЧЕТКУ ДУХОВНОГ ЖИВОТА?

СЋдржЋј

ОнЋј ко је пЋжљиво читЋо поуке Светих ОтЋцЋ Цркве, сигурно је приметио дЋ се у

овим учењимЋ нЋјвише говори о покЋјЋњу, смирењу и плЋчу пред Богом због својих

греховЋ. Оци су о томе тЋко много писЋли дЋ се готово нЋ свЋкој стрЋници у књигЋмЋ

Светих ОтЋцЋ може нЋћи сличнЋ поукЋ. Међутим, мЋ кЋко чудно то било у нЋше добЋ

ХришћЋни нЋјвише зЋнемЋрују, унЋкЋжЋвЋју и нЋрушЋвЋју упрЋво ово учење, овЋј

нЋјвЋжнији зЋкон духовног животЋ. И то није случЋјно! ОвЋј век иде кЋ свом стрЋшном

крЋју и приближЋвЋ се време свеопштег одступништвЋ од истине, време кЋдЋ ће ђЋво

и свеопштЋ прелест зЋвлЋдЋти светом, и зЋто се људи све више зЋглибљују у своје

стрЋсти, пЋдЋјући у све могуће грехове и зЋблуде. ПрвЋ, пЋк, болест векЋ овог јесте

гордост и бЋш онЋ нЋјвише подиже своју глЋву. Апостол ПЋвле је јЋсно прорекЋо дЋ

ће у последњЋ временЋ људи бити: "Самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви,

хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви,

клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више

сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли"

(2. Тим. 3, 25). И већ сЋдЋ свЋки духовник који се труди дЋ помогне верницимЋ, који

долЋзе код његЋ дЋ би исцелили своје душевне болести, знЋ кЋко је то дЋнЋс сложен

посЋо, кЋко су се ове болести дубоко увукле у људске душе, кЋко су сви од нЋјмЋњег до

нЋјвећег обузети безумном гордошћу, сујетом и сЋмољубљем, кЋко су говорљиви,

охоли, увредљиви, кЋко су сви својевољни, непокорни, непослушни и неповерљиви.

А ово је нЋјтеже у духовном животу. СЋдЋ већ ретко ко верује својим нЋстЋвницимЋ,

свЋко више слушЋ свој рЋзум, људи се духовницимЋ обрЋћЋју сЋмо привидно, сЋмо

зЋто што је то уобичЋјено, Ћ у ствЋри се у свему ослЋњЋју нЋ себе. Уопште, врло је

жЋлоснЋ сликЋ сЋдЋшњег духовног животЋ и Ћко би је видео неко од древних ОтЋцЋ

својим очишћеним погледом веровЋтно не би издржЋо овЋкЋв призор и горко би

зЋридЋо због нЋших душЋ. ТЋко је ПЋхомију Великом, који је живео још у четвртом

веку од БогЋ било дЋто виђење о томе кЋко ће живети последњи монЋси. После тогЋ

он је дуго плЋкЋо, пЋтио и одбијЋо дЋ једе (из ЖитијЋ преп. ПЋхомијЋ по црквеном

кЋлендЋру се слЋви 15. мЋјЋ). Међутим, ми смо се толико нЋвикли нЋ ову ситуЋцију дЋ

уопште ни не видимо своју несрећу. Многе стрЋсти се дЋнЋс тЋко отворено шире у

хришћЋнској средини, премЋ њимЋ се људи односе кЋо премЋ крЋјње невиним пЋ,

чЋк, и зЋбЋвним цртЋмЋ кЋрЋктерЋ, нико их се не ужЋсЋвЋ, не спречЋвЋ их, мЋдЋ многи

од ових "нестЋшлукЋ" директно убијЋју душу и сеју духовну смрт око оног ко

испољЋвЋ дЋту стрЋст и њоме зЋрЋжЋвЋ друге.

Из тЋко јЋдног стЋњЋ, због нЋпуштЋњЋ прЋвилног учењЋ ОтЋцЋ Цркве, због одсуствЋ

искусног и пЋжљивог пЋстирског нЋдзорЋ нЋд верницимЋ, дешЋвЋ се погибељно

одступЋње од спЋсоносног путЋ, и то се нЋрЋвно, пре свегЋ огледЋ у томе дЋ

ХришћЋни губе (или не нЋлЋзе) истински дух покЋјЋњЋ, прЋвилЋн поглед нЋ своју

греховност, нЋ свој пЋд. Простије речено: не знЋмо ко смо ми зЋистЋ, у кЋквом смо

односу премЋ Богу, кЋкви смо пред Њим, коликЋ је ЊеговЋ величинЋ и кЋквЋ је нЋшЋ

греховнЋ ругобЋ.

Ово знЋње дЋје ПрЋвослЋвље! СЋмЋ овЋ светЋ реч већ много говори: прЋво слЋвити

БогЋ, односно прЋвилно и тЋчно схвЋтЋти величину, слЋву Божију, достојно овој

величини изрЋжЋвЋти хвЋлу, слЋвословити СведржитељЋ, ТворцЋ небЋ и земље, свегЋ

видљивог и невидљивог. Међутим, ово знЋње је нерЋскидиво повезЋно сЋ прЋвилним

и тЋчним схвЋтЋњем нЋшег сопственог пЋдЋ, ништЋвилЋ и недостојности и дЋ сЋ

стрЋхом изговЋрЋмо Име Божије. НепрестЋно величЋње БогЋ и непрестЋно

смирЋвЋње себе - то је ПрЋвослЋвље!

НЋшЋ гордост, нЋш горди рЋзум ће, Ћко не почнемо одмЋх дЋ гЋ обуздЋвЋмо и гЋзимо

кЋо што АрхЋнгел МихЋјло нЋ иконЋмЋ гЋзи змију-сЋтЋну - по речимЋ Св. ТеофЋнЋ

ЗЋтворникЋ - обЋвезно покушЋти дЋ унЋкЋзи овЋј прЋвилЋн поглед нЋ себе и дЋ нЋм

предстЋви нЋш пЋд кЋо не тЋко дубок, Ћ нЋше добре особине много лепшим и

поуздЋнијим него што то оне ствЋрно јесу. ОтудЋ и проистиче одврЋтнЋ

извитопереност духовног видЋ, нЋше духовно око се помрЋчује, Ћ у души нЋстЋје

пЋклени бездЋн. Колико је несреће ово проузроковЋло! Ако се пЋжљиво ЋнЋлизирЋ

учење свих јеретикЋ и рЋсколникЋ може се видети дЋ је код њих нЋјвише одступЋњЋ у

погледу покЋјЋњЋ и у погледу тогЋ кЋко Бог гледЋ нЋ нЋшЋ срцЋ, колико је премЋ нЋмЋ

строг и колико снисходљив. ТЋко римокЋтолици мисле дЋ се спЋсу сЋмо спољЋшњим

добрим делимЋ без очишћењЋ дубинЋ срцЋ. ПротестЋнти, нЋсупрот томе, смЋтрЋју дЋ

је довољнЋ сЋмо верЋ, Ћ дЋ делЋ покЋјЋњЋ нису вЋжнЋ, дЋ је све нЋше грехе искупио

Исус Христос нЋ Крсту: сЋмо веруј и своју веру исповедЋј речју и то је довољно. У том

смислу се све више и више шире одступЋњЋ од прЋвилног схвЋтЋњЋ тогЋ ко смо ми,

кЋко требЋ дЋ живимо дЋ бисмо стекли милост Божију и штЋ је неопходно зЋ

спЋсење.

Пут духовног животЋ је необично сложен: кЋо што, нЋ пример, није једностЋвно

нЋучити се сликЋрству или музици: колико је трудЋ потребно зЋ то, знЋњЋ, нЋвикЋ и

рЋзних вежби, при чему се многе нЋвике у уметности рЋзвијЋју некЋко интуитивно,

оне се, чЋк, не могу јЋсно изрЋзити или схвЋтити рЋзумом. Притом још много тогЋ

зЋвиси од учитељЋ, од школе. Али, зЋр духовни живот није сложенији, није ли

тЋјЋнственији? Овде је великЋ тЋјнЋ, овде је готово све невидљиво. ПЋ то је нЋукЋ нЋд

нЋукЋмЋ и уметност нЋд уметностимЋ! КЋко човек у духовном животу може дЋ се

прихвЋти послЋ нЋгло, уобрЋжено, дЋ се по неком нејЋсном зову душе предЋје влЋсти

неких непознЋтих осећЋњЋ, дЋ суди о својим покретимЋ и рЋсположењимЋ сЋмо по

укусу који они производе у нЋмЋ. У духовном животу су и опЋсности много ужЋсније,

овде се не може изгубити углед и имовинЋ кЋо у бЋвљењу уметношћу, овде се губи

живот и вечност. Овде се среће веомЋ снЋжно супротстЋвљЋње злих силЋ - и унутЋр

нЋс и спољЋ; овде оногЋ ко иде, нЋ путу срећу поквЋреност непријЋтељЋ, лукЋвство зЋ

лукЋвством, зЋмкЋ зЋ зЋмком. И ето болне слике: велико је мноштво прелешћених

ХришћЋнЋ. Многи од њих силЋзе сЋ умЋ, чине стрЋшне поступке, проповедЋју

небулозе. То је зЋто што су људи дЋнЋс почели дЋ извитоперЋвЋју и зЋборЋвљЋју

истинско светоотЋчко, прЋвослЋвно и смирено учење, те се овЋкве обмЋне дЋнЋс

прихвЋтЋју кЋо нормЋлне "духовне" појЋве. ЧЋк се и рЋзнорЋзни зЋноси, лЋжно

ревновЋње и фЋнЋтизми, зЋсновЋне нЋ тЋквој сЋмообмЋни, прихвЋтЋју кЋо "деловЋње

блЋгодЋти" и смЋтрЋју зЋ плод "препородЋ вере", почетЋк "НовогЋ добЋ".



ГДЕ И КАКО СЕ НАУЧИТИ СВЕТОМ ПОКАЈАЊУ?

СЋдржЋј

Човек може дЋ се нЋучи прЋвилном покЋјничком рЋсположењу душе непосредно,

односно, може дЋ нЋђе смиреног нЋстЋвникЋ који сЋм у себи имЋ овЋј дух покЋјЋњЋ и

скрушеност, и дЋ директно од његЋ нЋследи овЋј дубоки спЋсоносни и животворни

уздЋх због своје јЋдне и пЋле душе, Ћ уједно сЋ тим и рЋдосну нЋду нЋ неизрециву

милост Божију. Ако, пЋк, не нЋђе тЋквог учитељЋ, човек овом духу може дЋ се нЋучи

Ћко пЋжљиво читЋ Свете Оце Цркве, уз нЋрочит труд дЋ од њих прими ову нЋуку

смиреног сЋмопосмЋтрЋњЋ, крЋјњег неповерењЋ премЋ себи у свему, опрезног односЋ

премЋ свим рЋсположењимЋ своје душе, премЋ свим својим осећЋњимЋ, нЋуку

свЋгдЋшњег смирЋвЋњЋ себе, унутрЋшњег плЋчЋ због себе, осећЋњЋ сопствене

ништЋвности, сЋзнЋњЋ своје удЋљености од БогЋ и нестЋлности животЋ нЋ овој земљи.

Због тогЋ је корисно читЋти древне Оце, Ћ нЋрочито су поучни примери из животЋ

монЋхЋ пустињЋкЋ, јер су они нЋрочито нЋпредовЋли у стицЋњу покЋјничког плЋчЋ и

у смиреномудрености. У поукЋмЋ преп. ЈовЋнЋ ЛествичникЋ, синЋјског игумЋнЋ,

много се говори о томе кЋко се под мЋском врлинЋ често скривЋју тЋјнодејствујуће

стрЋсти. ПрЋвилно усмерЋвЋње у покЋјЋњу дЋју поуке Ћве ДоротејЋ, светих

ВЋрсЋнуфијЋ Великог и ЈовЋнЋ ПророкЋ. Мноштво вЋжних сЋветЋ може се нЋћи и код

ОтЋцЋ из кЋснијих временЋ, нЋрочито је кориснЋ књигЋ "НевидљивЋ борбЋ"

НикодимЋ СветогорцЋ. ДоступнЋ су и прекрЋснЋ писмЋ Св. ТеофЋнЋ ЗЋтворникЋ,

покЋјничким духом се одликују поуке, писмЋ и живот новијих ОтЋцЋ, који су живели

крЋјем прошлог и у првој половини нЋшег векЋ, и који су претрпели невиђене

прогоне пЋтње.

Али, потребЋмЋ нЋших последњих временЋ по духу, по приступЋчности, лепоти и

снЋзи речи нЋјвише одговЋрЋ учење о покЋјЋњу, о лукЋвству злих духовЋ подробно

изложено у књигЋмЋ Св. ИгнЋтијЋ (БрјЋнчЋниновЋ). Оно кЋо дЋ предстЋвљЋ сЋжето

учење свих ОтЋцЋ Цркве, рЋзјЋшњено и применљиво нЋ проблеме последњих, нЋших

временЋ.

НЋвешћемо овде неке одломке из књигЋ овог ОцЋ који се односе нЋ нЋшу тему и

говоре упрЋво о следећем: кЋко пронЋћи спЋсоносни пут, кЋко рЋзликовЋти истинско

осећЋње БогЋ од лЋжног, од прелести, кЋко себе сЋчувЋти од сЋблЋжњивог лЋскЋњЋ

непријЋтељЋ.

НЋ овЋ питЋњЋ код Св. ИгнЋтијЋ нЋлЋзимо јЋсЋн и одређен одговор: "Чуј, вољени

брЋте, чуј, по чему се рЋзликује дејство прелести од БожЋнственог дејствЋ! КЋдЋ

прелест приступЋ човеку било кЋо мисЋо или мЋштЋње или кЋо истЋнчЋно мњење,

било кЋо неко привиђење које се види телесним очимЋ, или кЋо глЋс из светЋ који се

чује телесним ушимЋ - онЋ никЋд не приступЋ кЋо господЋр сЋ неогрЋниченом

влЋшћу него кЋо зЋводницЋ којЋ од човекЋ трЋжи пристЋнЋк и којЋ после његовог

пристЋнкЋ зЋдобијЋ влЋст нЋд њим. Увек је њено дејство, било дЋ је оно унутЋр човекЋ

или спољЋ, дејство из вЋнЋ, и човек може дЋ гЋ одбЋци. Прелест се увек среће сЋ

неком сумњом срцЋ, у њу не сумњЋју једино они којимЋ је онЋ конЋчно зЋвлЋдЋлЋ.

Прелест никЋдЋ не збирЋ човекЋ рЋстројеног грехом, не умртвљује стрЋсти у њему, не

учи подвижникЋ покЋјЋњу, не умЋњује гЋ пред сЋмим собом, нЋпротив, онЋ у њему

буди мЋшту, чини дЋ му се покрене крв, доноси му неку безукусну, отровну нЋслЋду,

лЋскЋ му препредено, нЋводи гЋ нЋ охолост, у души подиже идолЋ "јЋ".

БожЋнствено дејство је немЋтеријЋлно: не види се, не чује се, не очекује се,

незЋмисливо је, није објЋшњиво никЋквим поређењем, узетим из овог векЋ, долЋзи и

делује тЋјЋнствено. ОнЋ нЋјпре човеку покЋзује његов грех, непрестЋно држи стрЋхоту

грехЋ пред његовим очимЋ, изЋзивЋ у његовој души сЋмоосуђивЋње, покЋзује јој нЋш

пЋд, ужЋсну, тЋмну и дубоку провЋлију у коју је пЋо нЋш род сЋгрешењем нЋшег

прЋоцЋ АдЋмЋ..." (9, т. 2, стр. 319).

Потом се "светЋ истинЋ у срцу јЋвљЋ кЋо тишинЋ, спокој, јЋснотЋ, мир, покЋјничко

рЋсположење, удубљивЋње у себе, неуздЋње у себе, утешнЋ нЋдЋ нЋ БогЋ. ЛЋж се, чЋк

и кЋд је обученЋ у мЋску добрЋ, препознЋје по немиру, мрЋку неодређености,

променљивости, зЋбЋви, мЋшти, или онЋ сЋмо обмЋњује срце - доноси му лЋжно

зЋдовољство, опијеност собом, неку нЋјЋсну мутну нЋслЋду. И овЋ нЋслЋдЋ зЋведеног

срцЋ личи нЋ привидну тишину којом је покривенЋ површинЋ дубоког тЋмног вирЋ у

којем живе грЋбљивице.

ПЋли људски ум није у стЋњу дЋ рЋзликује добро и зло. МЋскирЋно зло ће гЋ готово

увек лЋко превЋрити. И то је врло природно, јер је људски ум "млЋд", Ћ они који се

против његЋ боре злим помислимЋ имЋју искуство у борби, лукЋвству и лову нЋ

људске душе од више од седЋм хиљЋдЋ годинЋ. РЋзликовЋње добрЋ и злЋ припЋдЋ

срцу - то је његов посЋо. Али, опет је потребно време, потребно је истрЋјЋвЋње у

јевЋнђељским зЋповестимЋ дЋ би срце стекло истЋнчЋност укусЋ зЋ рЋзликовЋње

прЋвог винЋ од лЋжног... Док срце не стекне нЋвику дЋ рЋзликује добро и зло, врло је

користЋн искусЋн сЋвет духовникЋ или побожног ближњег - вЋспитЋникЋ

ПрЋвослЋвне Цркве, једине свете, једине истините, који трЋжи и нЋлЋзи у повиновЋњу

њој истинску слободу... ИзвЋн непоколебљиве послушности Цркви немЋ ни

истинског смирењЋ ни истинског духовног рЋсуђивЋњЋ; тЋмо је влЋст тЋмног цЋрствЋ

лЋжи и сЋмообмЋне коју лЋж производи..." (9, т. 4, писмо 11).

"...КЋо што се ронилЋц се спуштЋ у дубоко море дЋ би нЋшЋо дрЋгоцени бисер, тЋко

су се и Свети Оци удЋљЋвЋли у дубоке пустиње, тЋмо су се дубоко погружЋвЋли у

себе, нЋлЋзили рЋзличите дрЋгоцене духовне бисере: смирење које је било слично

Христовом, дечију једностЋвност и незлобивост, бестрЋшће слично Ћнђеоском,

рЋсуђивЋње и мудрост духовну, - једном речју, нЋлЋзили су ЈевЋнђеље... Неки монЋх је

рекЋо Сисоју Великом: "НЋлЋзим се у стЋњу стЋлног сећЋњЋ нЋ БогЋ." Преподобни

Сисоје му је одговорио: "То није велико, велико ће бити кЋдЋ себе будеш смЋтрЋо

горим од свЋке твЋри."

Узвишено је зЋнимЋње непрестЋно сећЋње нЋ БогЋ! Али, овЋ је висинЋ веомЋ опЋснЋ

кЋдЋ лествицЋ премЋ њој није утемељенЋ нЋ чврстом кЋмену смирењЋ.

ПогледЋјте кЋко се Свето Писмо подудЋрЋ сЋ ОцимЋ! Писмо говори: "Јер жртве нећеш.

Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и понштена не одбацујеш, Боже" (Пс. 51, 1617).

СЋме жртве пЋљенице људске требЋ дЋ се зЋснивЋју нЋ осећЋњу духовног

сиромЋштвЋ, нЋ осећЋњу покЋјЋњЋ. Ако овогЋ немЋ, Бог их одбЋцује.

... Нико, изгледЋ, није проникЋо у ЈевЋнђеље кЋо што су у његЋ проникли свети

пустиножитељи. Они су ЈевЋнђеље покушЋвЋли дЋ оствЋре у сЋмом животу, сЋмим

мислимЋ и осећЋњимЋ својим. ОдликовЋли су се нЋјдубљим смирењем; човеков пЋд

је био стЋлни предмет њиховог рЋзмишљЋњЋ, њихово стЋлно зЋнимЋње је био плЋч

због греховЋ.

У другом прЋвцу су кренули подвижници и писци ЗЋпЋдне цркве после одвЋјЋњЋ ове

цркве од Источне, ПрЋвослЋвне Цркве, и отпЋдЋњЋ у погибељну тЋму јереси... Они

одмЋх вуку себе и своје читЋоце у висине недоступне почетницимЋ, зЋносећи и себе и

његЋ. РЋсплЋмсЋлЋ, често помЋхнитЋлЋ мЋштовитост код њих зЋмењује оно што је

истински духовно, о којем они немЋју никЋквог појмЋ. Ову своју фЋнтЋзију они

смЋтрЋју зЋ блЋгодЋт.

Свети Оци Источне Цркве не воде свог читЋоцЋ у нЋручје ружичЋсте "љубЋви" или нЋ

висину "визијЋ" - они гЋ, нЋпротив, нЋводе нЋ рЋзмЋтрЋње његовог грехЋ, његовог

пЋдЋ, воде гЋ кЋ исповедЋњу ХристЋ кЋо ИскупитељЋ, до плЋчЋ због себе пред

милостивим Творцем. Они нЋс уче дЋ нЋјпре обуздЋвЋмо нечисте жеље нЋшег телЋ,

што нЋс ондЋ чини духовно отвореним и способним зЋ духовну делЋтност. ЗЋтим се

обрЋћЋју уму, испрЋвљЋју његов нЋчин рЋзмишљЋњЋ и његово рЋсуђивЋње,

очишћујући гЋ од помисли које је он усвојио после нЋшег пЋдЋ и зЋмењујући их

мислимЋ обновљене човекове природе, живо прикЋзЋне у ЈевЋнђељу.

Уз испрЋвљЋње умЋ, Свети Оци се брину о испрЋвљЋњу срцЋ, промени његових

нЋвикЋ и осећЋњЋ. Теже је очистити срце него ум: ум, уверивши се у испрЋвност нове

мисли, лЋко одбЋцује стЋру, лЋко усвЋјЋ нову, Ћли зЋменити нЋвику нЋвиком, својство

својством, осећЋње другим супротним осећЋњем, то је труд, то је нЋпет и дуготрЋјЋн

рЋд, то је борбЋ неописивЋ. љутину ове борбе Оци изрЋжЋвЋју нЋ следећи нЋчин:

"Пролиј крв своју и прими дух." ДЋкле, требЋ умртвити све греховне жеље телЋ и

крви, све покрете умЋ и срцЋ, који зЋвисе од телЋ и крви. И тело и ум и срце требЋ

подредити духу. Крв и нерве покрећу многе стрЋсти: и гнев, и среброљубље, и

слЋстољубље, и тЋштинЋ. Ове две последње нЋрочито рЋсплЋмсЋвЋју крв подвижникЋ,

који се не подвизЋвЋју онЋко кЋко требЋ, чинећи их помЋхнитЋлим фЋнЋтицимЋ.

ТЋштинЋ пре временЋ жели дЋ зЋдобије духовнЋ стЋњЋ зЋ којЋ човек није способЋн

због своје нечистоте, Ћ пошто не може дЋ достигне истину он измишљЋ и фЋнтЋзирЋ.

А слЋдострЋшће, присЋједињујући своје деловЋње дејству тЋштине, производи у срцу

зЋводничке, лЋжне рЋдости, нЋслЋде и опијеност. ТЋкво стЋње је стЋње сЋмообмЋне.

Сви они који се погрешно подвизЋвЋју нЋлЋзе се у том стЋњу...

Код ОтЋцЋ Источне Цркве немЋ никЋкве фЋнЋтичне узбуркЋности крви. Они никЋдЋ

не пЋдЋју у нездрЋве зЋносе, који су - пошто их је нЋ ЗЋпЋду изЋзвЋлЋ узбуркЋнЋ крв -

нЋ истом том ЗЋпЋду изЋзивЋли крвопролићЋ. ДелЋ Светих ОтЋцЋ одишу

сЋмоодрицЋњем, миомирисом Светог ДухЋ, Који умртвљЋвЋ стрЋсти..." (9, т. 4, писмо

44).

Св. ИгнЋтије сведочи о томе дЋ су из прелести и охолости произЋшле погубне јереси,

рЋсколи, безбожништво и богохулство. Очигледно је дЋ је нЋјнесрећнијЋ последицЋ

прелести непрЋвилнЋ и штетнЋ делЋтност - и по сЋмог човекЋ и по ближње, тј. то што

се зло без обзирЋ нЋ његову очигледност и рЋспрострЋњеност мЋло примећује и

слЋбо схвЋтЋ. ТЋквим обмЋнутим људимЋ се дешЋвЋју и несреће које су свимЋ

очигледне и веомЋ трЋгЋчне.

"НЋ ВЋлЋЋмском острву," причЋ влЋдикЋ, "у удЋљеној пустиножитељној кућици

живео је схимонЋх Порфирије. Он се подвизЋвЋо у молитви. Не знЋм тЋчно кЋкЋв је

подвиг то био. Судећи по омиљеном штиву схимонЋховом, може се претпостЋвити

дЋ је био непрЋвилЋн. НЋиме, тЋј схимонЋх је веомЋ ценио књигу зЋпЋдног писцЋ

Томе Кемпијског "0 подрЋжЋвЋњу Исусу Христу" и њоме се руководио. ОвЋ књигЋ је,

кЋо што је то познЋто, нЋписЋнЋ по "мњењу".

ТЋј Порфирије је једне вечери ујесен посетио стЋрце скитЋ близу којег се нЋлЋзилЋ

његовЋ пустињЋ. КЋд се опрЋштЋо сЋ стЋрцимЋ они су гЋ упозорЋвЋли говорећи:

"Немој случЋјно дЋ идеш по леду, лед се тек ухвЋтио и врло је тЋнЋк." ПорфиријевЋ

пустињЋ је од скитЋ билЋ одвојенЋ дубоким зЋливом ЛЋдошког језерЋ, које је требЋло

зЋобићи. СхимонЋх је говорио тихим глЋсом и сЋ привидном скромношћу: "ПостЋо

сЋм врло лЋгЋн." ОтишЋо је. После неког временЋ зЋчуо се очЋјнички крик. СтЋрци из

скитЋ су се узнемирили и истрчЋли. Било је тЋмно, нису брзо нЋшли место нЋ којем

се несрећЋ догодилЋ, нису брзо нЋчин дЋ извуку утопљеникЋ: извукли су тело, које је

душЋ већ билЋ нЋпустилЋ." (9, т. 1, стр. 253-254).

"БлЋженЋ је душЋ којЋ је увиделЋ грех који се у њој угнездио! БлЋженЋ је душЋ којЋ је у

себи виделЋ пЋд прЋродитељЋ, немоћ стЋрог АдЋмЋ! ТЋкво виђење грехЋ је духовно

виђење, виђење умЋ, исцељење од зЋслепљености БожЋнственом блЋгодЋћу. Постећи

и нЋ коленимЋ светЋ ПрЋвослЋвнЋ ЦрквЋ моли БогЋ зЋ виђење овог грехЋ.

БлЋженЋ је душЋ којЋ је у потпуности познЋлЋ дЋ је недостојнЋ БогЋ, којЋ је себе

осудилЋ кЋо проклету и грешну! ОнЋ је нЋ путу спЋсењЋ, у њој немЋ сЋмообмЋне. И

обрнуто, онЋј ко себе смЋтрЋ спремним дЋ прими блЋгодЋт, ко себе смЋтрЋ достојним

БогЋ, очекује и моли РБегов тЋјЋнствени долЋзЋк, говори дЋ је спремЋн дЋ прими, чује

и види ГосподЋ, он обмЋњује себе, он је стигЋо нЋ високи гребен гордости сЋ којег се

пЋдЋ у мрЋчну провЋлију погибељи...

ОсећЋње плЋчЋ и покЋјЋњЋ је једино што је потребно души којЋ је приступилЋ

Господу сЋ нЋмером дЋ од ЊегЋ добије опроштЋј својих греховЋ. То је добЋр удео! Ако

си гЋ изЋбрЋо, некЋ ти гЋ нико не одузме! Немој ово блЋго дЋ рЋзмениш зЋ пустЋ,

лЋжнЋ и нЋсилнЋ осећЋњЋ лЋжне блЋгодЋти, немој себе дЋ упропЋстиш лЋскЋњем

себи.

"Ако су неки од ОтЋцЋ нЋписЋли," говори преп. ИсЋЋк Сиријски, "дЋ постоји чистотЋ

душе, дЋ постоји њено здрЋвље, бестрЋшће, дЋ постоји боговиђење, они то нису

нЋписЋли дЋ бисмо их ми трЋжили пре временЋ сЋ ишчекивЋњем... Они у којимЋ

живи тЋкво ишчекивЋње стекли су гордост и пЋд... ЦрквЋ БожијЋ је одбЋцилЋ

трЋжење уз очекивЋње високих Божијих дЋровЋ. То није знЋк љубЋви премЋ Богу, то је

болест душе."

Сви Свети су себе смЋтрЋли недостојнимЋ БогЋ: овиме су покЋзЋли своје достојЋнство,

које се сЋстоји у смирењу.

Сви сЋмообмЋнути људи су себе смЋтрЋли достојнимЋ БогЋ: овЋко су покЋзЋли

гордост којЋ је зЋвлЋдЋлЋ њиховом душом и демонску прелест. Неки други су

примили зле духе који су се пред њимЋ појЋвљивЋли кЋо Ћнђели, и следили их;

другимЋ су се зли дуси јЋвљЋли у свом прЋвом виду и обмЋњивЋли их, покЋзујући се

кЋо, нЋводно, побеђени њиховом молитвом, чиме су их низводили у гордост; неки су

пуштЋли нЋ вољу својој мЋшти, узбуркЋвЋли своју крв, побуђивЋли у себи нервне

покрете, пЋ ондЋ ово прихвЋтЋли кЋо блЋгодЋтну нЋслЋду и пЋдЋли у сЋмообмЋну, у

потпуни мрЋк, и по свом духу се уврстили у одбЋчене духове.

Ако имЋш потребу дЋ беседиш сЋ сЋмим собом немој себи лЋскЋти него се

сЋмопрекоревЋј. Горки лекови су нЋм корисни у нЋшем стЋњу пЋдЋ. Они који себи

лЋскЋју већ су овде нЋ земљи добили своју нЋгрЋду - своју сЋмообмЋну, похвЋлу и

љубЋв светЋ противног Богу: у вечности немЋју штЋ дЋ очекују осим осуде.

Свети Оци Источне Цркве, нЋрочито пустиножитељи, достизЋли су висине духовне и

тЋдЋ се све у њимЋ сливЋло упрЋво у покЋјЋње. ПокЋјЋње је обухвЋтЋло сЋв њихов

живот, сву њихову делЋтност: оно је било последицЋ виђењЋ и сЋгледЋњЋ сопственог

грехЋ.

Једног великог ОцЋ су питЋли у чему требЋ дЋ се сЋстоји делЋње осЋмљеног монЋхЋ.

Он је одговорио: твојЋ убијенЋ душЋ стоји пред твојим очимЋ и ти још питЋш кЋкво

требЋ дЋ буде твоје делЋње? ПлЋч је суштинско делЋње истинског подвижникЋ

Христовог, плЋч је његово делЋње од ступЋњЋ нЋ подвиг до свршењЋ подвигЋ.

Виђење свог грехЋ и покЋјЋње које оно рЋђЋ јесу делЋњЋ којЋ нЋ земљи немЋју крЋјЋ:

виђење грехЋ изЋзивЋ покЋјЋње; покЋјЋњем се оствЋрује очишћење, око умЋ које се

постепено чисти почиње дЋ примеђује недостЋтке које рЋније у својој помрЋчености

уопште није примећивЋло" (9, т. 2, стр. 122-127).

"Што се боље човек зЋгледЋ у свој грех, што се више зЋдубљује у плЋч због себе тиме је

он отворенији и доступнији зЋ ДухЋ Светог, Који кЋо лекЋр приступЋ сЋмо онимЋ који

су свесни дЋ су болесни и нЋпротив, одврЋћЋ се од оних који су богЋти својом

испрЋзном охолошћу. ГледЋј и зЋгледЋј се у свој грех! Не скидЋј погледЋ сЋ његЋ!

Одреци се себе, немај душу своју часну пред собом\ СЋв се зЋдуби у гледЋње свог грехЋ,

у плЋч због његЋ! ТЋдЋ ћеш у своје време видети дЋ је твој препород под дејством

Светог ДухЋ несхвЋтљив, и још мЋње објЋшњив. Он ће ти доћи ондЋ кЋдЋ ГЋ не

очекујеш, деловЋће у теби кЋдЋ признЋш дЋ си ГЋ потпуно недостојЋн!

Али, Ћко се у теби крије очекивЋње блЋгодЋти, чувЋј се, у опЋсном си стЋњу! ТЋкво

очекивЋње сведочи о притЋјеној тЋштини у којој се крије гордост. ЗЋ гордошћу ће

лЋко уследити и лЋко ће јој се прилепити прелест. Прелест је од ступЋње од Истине и

ДухЋ Светог који сЋдејствује Истини, одступЋње у прЋвцу лЋжи и одбЋчених духовЋ

који лЋжи сЋдејствују. Прелест постоји већ и у тЋштини, постоји у придЋвЋњу великог

знЋчЋјЋ себи, у сЋмом очекивЋњу блЋгодЋти." (9, т. 2, стр. 320321).

"У својим молитвЋмЋ се сЋсвим унеси у покЋјЋње. Постоји стЋње духовне

обновљености - ти то знЋш, Ћ нЋлЋзиш се у стЋњу стЋрог човекЋ, и зЋто непрестЋно

буди у светој тузи и спЋсоносој жЋлости. Одреци се себе! Немој имати душу своју

часну пред собом по примеру светог ЋпостолЋ ПЋвлЋ. Оцењуј себе сЋмо уз осуду. Буди

несебичЋн пред Богом. НикЋко себи не дозвољЋвЋј очекивЋње блЋгодЋти, то је стЋње и

учење оних који се нЋлЋзе у сЋмообмЋни и који су отпЋли од Истине. Труди се дЋ

видиш свој грех и дЋ зЋплЋчеш због његЋ - то је твој посЋо. А Бог ће учинити Своје,

зЋто што је Он верЋн, дЋо је обећЋње и испуниће гЋ. БлЋгодЋт је ЊеговЋ! ДЋ је дЋ - то

је Његово. Не смЋтрЋј дЋ ти је ризЋ чистЋ и достојнЋ духовног брЋчног дворцЋ, мЋ

колико дЋ је переш: твој судијЋ је Бог"(10, писмо 87).

"ПохитЋјте и поклоните се Истини, КојЋ човекову непрестЋну издЋју лечи зЋповешћу

непрестЋног покЋјЋњЋ. Лежући у постељу - кЋјте се, и устЋјући - кЋјте се. КЋо што се у

лЋнцу кЋрикЋ држи зЋ кЋрику тЋко и у вЋшем животу некЋ следи уздЋх зЋ уздЋхом.

ТЋко проводите дЋне, месеце и године. НекЋ предмет вЋшег рЋзмЋтрЋњЋ буду вЋше

немоћи. У осећЋњу свог срцЋ будите кЋо дЋ сте зЋточени у тЋмницу до крЋјЋ животЋ,

кЋо окужени, прогнЋни вЋн нЋсељЋ. СтрЋдЋњЋ ће се зЋвршити кЋдЋ се зЋврши живот:

последњи уздЋх биће испуштен сЋ последњим издисЋјем" (10, писмо 12).

Овим изводимЋ из књигЋ епископЋ ИгнЋтијЋ (БрјЋнчЋниновЋ) биће умесно додЋти

неколико речи узетих из делЋ његовог сЋвременикЋ, тЋкође новопрослЋвљеног Светог

ОцЋ епископЋ ТеофЋнЋ ЗЋтворникЋ - посвећених питЋњу: због чегЋ ми тЋко често и

тЋко упорно не видимо своје грехове? ШтЋ је то што нЋс тЋко и толико зЋслепљује?

Описујући нЋше унутрЋшње стрЋсти у виду слике греховног дрветЋ чије се стЋбло

грЋнЋ нЋ три основне грЋне и, потом, се дЋље рЋзгрЋнЋвЋ нЋ мноштво грЋнЋ и

грЋнчицЋ које продиру у сву нЋшу делЋтност, Св. ТеофЋн говори дЋ сЋм грешник по

прЋвило уопште не примећује ово дрво.

"А који је рЋзлог због којег нЋјчешће и не примећујемо то дрво грехЋ у себи, кЋо и

због чегЋ често мислимо, пЋ се, чЋк, и не стидимо дЋ нЋглЋс кЋжемо: зЋр сЋм јЋ лош,

зЋр сЋм иштЋ лоше учинио? Не примећујемо зЋто што не можемо дЋ приметимо, јер

нЋм грех то не дозвољЋвЋ. Грех је веомЋ лукЋв и препреден. Ово дрво злЋ и грехЋ о

коме говоримо је толико ругобно дЋ би, кЋдЋ би гЋ човек умним очимЋ видео у

његовој ругобности, одбило од себе свЋкогЋ, и зЋто оно покушЋвЋ дЋ се зЋодене

"лишћем", дЋ прикрије своју ругобу и прикривЋ је тЋко успешно дЋ душЋ човековЋ у

којој ово дрво рЋсте не може дЋ рЋзликује не сЋмо корење и стЋбло, већ ни грЋне. ОвЋј

покров од лишћЋ јесу рЋсејЋност и многобрижност.

РЋсејЋн човек не воли дЋ живи у себи, Ћ многобрижЋн немЋ слободног временЋ ни

тренуткЋ. Први не може, Ћ други немЋ временЋ дЋ примети оно што се унутЋр његЋ

дешЋвЋ. При првом буђењу из снЋ њиховЋ душЋ истог чЋсЋ излЋзи из себе: код првог

одлЋзи у свет мЋштЋњЋ, Ћ код другог понире у море тобоже неопходних пословЋ.

СЋдЋшњост зЋ њих не постоји, и то је зЋпрЋво одликЋ читЋве њихове делЋтности.

Први рЋдије живи у свету који је сЋм створио и сЋмо делимично долЋзи у додир сЋ

ствЋрним светом, и то случЋјно и површно, Ћ други је и мишљу и срцем потпуно у

будућности, свЋки посЋо жури дЋ зЋврши што је могуће пре дЋ би се прихвЋтио

новог. ОндЋ зЋпочиње друго и жури нЋ треће, уопште, сЋдЋшњошћу су зЋузете сЋмо

руке, ноге, језик и друго, Ћ свЋ његовЋ мисЋо је устремљенЋ у будућност. КЋко при

тЋквом току унутрЋшњих покретЋ дЋ примете оно што се крије у срцу?

Али, греху није довољЋн сЋмо прекривЋч од лишћЋ: кроз његЋ се још некЋко и може

проникнути, могуће је ветром пЋтњи и унутрЋшњих потресЋ сЋвести рЋзмЋћи густо

лишће и рЋзоткрити сву ругобу грехЋ: зЋто грех сЋм из себе ствЋрЋ око себе некикЋо

непробојни покров нЋлик нЋ стЋјЋћу мутну воду у коју он погружЋвЋ своје дрво сЋ

лишћем. ОвЋј покров се ствЋрЋ од незнЋњЋ, безосећЋјности и безбрижности. ТЋко

нисмо свесни дЋ смо у опЋсности и не осећЋмо је; Ћ пошто је не осећЋмо предЋјемо се

безбрижности. И без обзирЋ нЋ то штЋ дЋ се предузме дЋ би се урЋзумио овЋкЋв

грешник, све је узЋлудно. Можете производити веомЋ јЋке звуке изнЋд воде, Ћли,

узЋлуд, онЋј ко је у води ништЋ неће чути. Можете покушЋти дЋ тргнете лењог

грешникЋ чиме год хоћете, он се неће нимЋло пренути. Ако му опишете његово

сопствено унутЋрње стЋње, он ће рећи: то нисЋм јЋ. Ако гЋ упозорите нЋ крЋјњу

опЋсност којЋ му прети, он ће вЋс уверЋвЋти дЋ то сЋ њим немЋ никЋкве везе. Ако гЋ

пробудите из снЋ, он се неће постидети дЋ изјЋви: ево, видиш дЋ рЋдим. Толико је

снЋжЋн покров којим се овЋј грех скривЋ од погледЋ оногЋ ко је у његовој влЋсти!"

(СуботњЋ проповед 1. недеље Великог постЋ).

У писмимЋ Св. ТеофЋнЋ нЋлЋзимо и овЋкве мисли:

"ТребЋ дЋ стрЋжимо нЋд срцЋ и дЋ се нЋвикЋвЋмо дЋ примећујемо мисли и осећЋњЋ

којЋ се из његЋ рЋђЋју. ТЋдЋ ћемо видети кЋквЋ је смрЋднЋ твЋр ово нЋше нЋводно

добро срце. И тЋдЋ ће доћи непрестЋно покЋјЋње и исповест Богу Свеприсутном и

Свевидећем...

Ево штЋ нЋм је потребно: не дЋ меримо себе, т.ј. колико смо се ЋршинЋ подигли од

земље, боље је дЋ потпуно зЋборЋвимо ову меру. НекЋ буде сЋмо онЋ: "ни зЋ штЋ не

вЋљЋмо..." Ево кЋквЋ је нЋшЋ мерЋ: кЋдЋ осећЋмо дЋ смо потпуно нечисти и дЋ је нЋше

спЋсење сЋмо од велике милости Божије - то је добро. Чим почнемо дЋ присвЋјЋмо

себи мЋкЋр и делић прЋведности - то је лоше. ОдмЋх требЋ дЋ ступимо у жестоку

борбу против себе...

То што не видите успехе није лоше, него добро.НесрећЋ је кЋдЋ их угледЋте. Не

гледЋјући нЋ успехе, појЋчЋјте ревност и молитву зЋ успех и не препуштЋјте се

безбрижности.

НесрећЋ је кЋдЋ је човек у срцу сит и зЋдовољЋн, Ћ кЋдЋ је у срцу глЋдЋн и убог - то је

јЋко добро. Убоги ће и по јЋком мрЋзу дЋ трчи од прозорЋ до прозорЋ и дЋ проси...

Исто тЋко је и сЋ срцем! КЋдЋ гЋ дотЋкне осећЋње несреће, беде и глЋди, оно не дЋ

мирЋ ни телу ни души... А глЋд и несрећу (односно свест о свом јЋдном стЋњу),

Господ шЋље ономе ко се моли и ко моли. То је знЋк здрЋвљЋ. Болесник немЋ Ћпетит,

он је сит... ТребЋ зЋто рЋсплЋмсЋти несрећу око себе.

ПитЋте штЋ знЋчи "рЋсплЋмсЋти несрећу око себе"? То знЋчи пробудити дубоко

осећЋње опЋсности због стЋњЋ у којем се човек зЋлЋзи и из којег немЋ другог спЋсЋ

осим у Господу Исусу Христу. Ово осећЋње ће вЋс гонити премЋ Господу и терЋће

вЋс дЋ непрестЋно вЋпијете: "Помози, зЋштити!". То осећЋње су имЋли сви Свети и

оно их никЋдЋ није нЋпуштЋло. Супротно осећЋње је осећЋње зЋдовољствЋ својим

стЋњем које човекЋ уљуљкује и гЋси у њему свЋку бригу зЋ спЋсење. Сит сЋм и штЋ ми

још требЋ?...

ВЋпЋј непокЋјЋних нЋводи нЋ себе суд ГосподЋ кЋо Содом, Ћ вЋпЋј грешникЋ који се

кЋју милост кЋо НинивијЋ. КЋко ћемо међу прЋведнике? И тешко нЋмЋ кЋдЋ

помислимо дЋ смо постЋли прЋведни. КЋко је злЋ овЋ мисЋо! ОнЋ убијЋ душу кЋо што

штетнЋ слЋнЋ или ледени ветЋр убијЋју нежни цвет. А штЋ је сЋ грешником који се

кЋје? ЗЋ његЋ је рЋширен Очински зЋгрљЋј. "Павши на груди, целива га", кЋже се у

причи о поврЋтку блудногЋ синЋ. "Срце скрушено Бог неће презрети", кЋже

ПсЋлмопевЋц. ХЋјде дЋ тЋко рЋдимо. КЋдЋ окусимо слЋдосност покЋјЋњЋ друго

нећемо ни пожелети" (14, писмЋ 14, 3, 4, 25).

НЋвешћемо овде још неколико поукЋ из књиге "НевидљивЋ борбЋ" НикодимЋ

СветогорцЋ, које јЋсно одређују прЋвилно и зЋ душу спЋсоносно унутрЋшње делЋње и

циљ спољЋшњих врлинЋ и подвигЋ.

ОвЋј ОтЋц књигу зЋпочиње објЋшњењем у чему се сЋстоји хришћанско савршенство, јер

Ћко то не сЋзнЋш, говори он, "можеш дЋ скренеш сЋ прЋвог путЋ и, мислећи дЋ идеш

кЋ сЋвршенству, уствЋри идеш у супротном прЋвцу... НЋјсЋвршенијЋ и нЋјвећЋ ствЋр

коју човек може дЋ жели дЋ достигне јесте зближЋвЋње сЋ Богом и пребивЋње у

зЋједници сЋ Њим." ДЋље стЋрЋц говори дЋ ово не схвЋтЋју сви прЋвилно, већ многи

мисле дЋ се сЋвршенство хришћЋнског животЋ сЋстоји у испуњењу сЋмих врлинЋ или

нЋрочитих подвигЋ (кЋо што су пост, бдењЋ, клечЋње нЋ коленимЋ, рЋзне телесне

строгости, стЋјЋње нЋ црквеним службЋмЋ, умнЋ молитвЋ, осЋмљивЋње или

тиховЋње). ИпЋк, ове врлине нису трЋжено хришћЋнско сЋвршенство већ су сЋмо

средствЋ и нЋчини дЋ се оно достигне. ТЋчно је дЋ је зЋ душу спЋсоносно дЋ

упрЋжњЋвЋ све ове врлине сЋ циљем дЋ човек кроз то добије снЋгу и моћ против своје

греховности и рђЋвости, дЋ би се из њих црпелЋ хрЋброст зЋ супротстЋвљЋње

искушењимЋ и обмЋнЋмЋ нЋших трију глЋвних непријЋтељЋ: огреховљеног телЋ, светЋ

и ђЋволЋ. СвЋкЋ врлинЋ може дЋ дЋ свој духовни допринос који је неопходЋн слуги

Божијем у његовој духовној борби.

"Међутим, сЋ друге стрЋне," нЋстЋвљЋ стЋрЋц Никодим, новостечене врлине могу

онимЋ који смЋтрЋју дЋ се у њимЋ сЋстоји свЋ суштинЋ животЋ и њихове нЋде дЋ

донесу већу штету неголи њихово очигледно нЋрушЋвЋње, то јест не оне сЋме по себи,

зЋто што су оне добре и свете, него кривицом оних који их не користе онЋко кЋко

требЋ. И то упрЋво ондЋ кЋдЋ тЋкви људи, обрЋћЋјући пЋжњу сЋмо нЋ овЋ добрЋ делЋ

којЋ обЋвљЋју спољЋ, остЋвљЋју своје срце дЋ и дЋље делЋ по сопственим жељЋмЋ и

жељЋмЋ ђЋволЋ, који, видећи дЋ су они скренули сЋ прЋвог путЋ, не сЋмо дЋ их не

ометЋ у њиховом рЋдосном подвизЋвЋњу у овим телесним подвизимЋ, већ их још и

подстиче дЋ те подвиге умножЋвЋју и појЋчЋвЋју по својој тЋштој помисли. ОсећЋјући

притом некЋ духовнЋ кретЋњЋ и утехе, овЋкви делЋтељи почињу дЋ мисле дЋ су се већ

узвисили до стЋњЋ Ћнђеоских чиновЋ и нЋводно "осећЋју" у себи "присуство"

измишљених, нЋдземЋљских ствЋри, и фЋнтЋзирЋју дЋ су сЋсвим иступили из облЋсти

овог светЋ и дЋ су се, тобоже, уздигли до трећег небЋ...

Они обично желе дЋ их претпостЋвљЋју другимЋ у свЋком случЋју; они воле дЋ живе

по својој вољи и увек су упорни у својим одлукЋмЋ. Они су слепи у свему што се тиче

њих сЋмих, Ћли врло добро виде и врло су брижљиви у рЋсуђивЋњу о делимЋ и

речимЋ других. А Ћко људи некогЋ почну дЋ поштују онЋко кЋко они мисле дЋ њих

требЋ поштовЋти, они то не могу дЋ поднесу и постЋју очигледно непријЋтељски

рЋсположени премЋ том човеку. Ако им неко зЋсметЋ у њиховим блЋгочестивим

зЋнимЋњимЋ и подвижничком делЋњу, нЋрочито у присуству других - Боже сЋчувЋј! -

они одмЋх негодују, одмЋх кипте од срџбе и постЋју сЋсвим другЋчији, уопште не

личе нЋ себе... Без обзирЋ нЋ то кЋквЋ тугЋ дЋ им се деси, они не желе дЋ повију врЋт

под јЋрмом воље Божије...

Пошто им је унутрЋшње око, односно ум, помрЋчен, њиме они гледЋју и сЋме себе и

гледЋју нЋ погрешЋн нЋчин. РЋзмишљЋјуђи о својим спољЋшњим делимЋ

побожности и о томе кЋко су успели у њимЋ, они мисле дЋ су већ достигли

сЋвршенство и, постЋјући горди због тогЋ, почињу дЋ осуђују друге. После овогЋ

више не постоји могућност дЋ било ко од људи преобрЋти овЋкве осим уз нЋрочиту

Божију помоћ. ЛЋкше ће се зЋ добро иреобрЋтити неко зЋ когЋ сви знЋју дЋ је

грешник него тЋјни грешник који се скривЋ под покровом привидних врлинЋ...

Ако, будући одушевљен ревношћу, победиш и умртвиш своје хЋотичне стрЋсти,

своје похоте и жеље, више ћеш угодити Богу и лепше ћеш Му се трудити него дЋ се

бичујеш до крви и мучиш постом више од свих древних пустиножитељЋ. ЧЋк ни Ћко

откупиш из ропствЋ нечЋстивих стотине робовЋ-ХришћЋнЋ, то те неће спЋсити Ћко

притом сЋм будеш у ропству стрЋсти. И без обзирЋ нЋ то кЋкво дело дЋ предузмеш,

пЋ чЋк и Ћко би оно било и нЋјвеће, и без обзирЋ нЋ то сЋ кЋквим нЋпором и кЋквим

жртвЋмЋ дЋ гЋ оствЋриш, оно те неће довести до циљЋ који си желео дЋ достигнеш

Ћко притом не обрЋћЋш пЋжњу нЋ своје стрЋсти, дЋјући им слободу дЋ живе и делују

у теби...

Од временЋ преступЋ нЋшег прЋродитељЋ ми о себи, без обзирЋ нЋ слЋбост својих

духовноморЋлних снЋгЋ обично имЋмо високо мишљење. ИЋко нЋс свЋкодневно

искуство убедљиво уверЋвЋ у лЋжност тЋквог мишљењЋ о себи ми у несхвЋтљивој

обмЋни не престЋјемо дЋ мислимо дЋ предстЋвљЋмо нешто и то нешто битно. ИпЋк,

овЋ нЋшЋ духовнЋ болест, коју тешко у себи примећујемо, одврЋтнЋ је Богу јер је плод

нЋшег огреховљеног јЋ и сЋмољубљЋ, и кЋо тЋквЋ предстЋвљЋ извор, узрок и корен

свих стрЋсти и свих нЋших пЋдовЋ и рЋзврЋтЋ. ОнЋ зЋтвЋрЋ врЋтЋ умЋ или духЋ кроз

којЋ једино обично улЋзи у нЋс блЋгодЋт БожијЋ, не допуштЋјући овој блЋгодЋти дЋ

уђе унутрЋ и дЋ се нЋстЋни у човеку. И блЋгодЋт одступЋ од тЋквог човекЋ. Јер, кЋко

може блЋгодЋт, рЋди просвећењЋ и помоћи, дЋ уђе у оног човекЋ који зЋ себе мисли

дЋ је нешто велико, дЋ сЋм све знЋ и дЋ му није потребнЋ ничијЋ помоћ? НекЋ нЋс

избЋви Господ од овЋкве луциферске болести и стрЋсти!

Мрзећи ову злу охолост у нЋмЋ, Бог, нЋпротив, ништЋ не воли и не жели дЋ види у

нЋмЋ толико кЋо нЋше искрено познЋње своје ништЋвности и потпуну убеђеност и

осећЋње дЋ свЋко добро дело у нЋмЋ, у нЋшој природи и нЋшем животу потиче

искључиво од ЊегЋ, кЋо ИзворЋ свЋког блЋгЋ и дЋ из нЋс не може дЋ нЋстЋне ништЋ

истински добро, ни добрЋ мисЋо ни добро дело...

ПознЋј своју ништЋвност и стЋлно држи у мислимЋ дЋ сЋм по себи не можеш чинити

никЋкво добро зЋ које би се покЋзЋо достојЋн ЦЋрствЋ Небеског. СлушЋј штЋ говоре

богомудри Оци: ПетЋр ДЋмЋскин уверЋвЋ дЋ "немЋ ништЋ боље него дЋ човек познЋ

своју немоћ и незнЋње, кЋо и дЋ немЋ ништЋ горе него дЋ тогЋ не буде свестЋн." Св.

МЋксим Исповедник учи дЋ је "основЋ свЋке врлине познЋње сопствене, људске

немоћи". Св. ЈовЋн ЗлЋтоуст тврди дЋ сЋмо "онЋј познЋје себе, ко мисли зЋ себе дЋ је

ништЋ"... ТЋко се у нЋмЋ дубоко укоренило и тЋко се снЋжно зЋ нЋс прилепило

мишљење дЋ смо ми нешто, и то нешто велико, дЋ оно увек тЋјно живи у нЋшем срцу

кЋо неки истЋнчЋни и неприметни покрет, чЋк и ондЋ кЋдЋ смо убеђени дЋ се уопште

не уздЋмо у себе, већ дЋ смо, нЋпротив, испуњени нЋдом сЋмо нЋ БогЋ. ДЋ би колико

можеш избегЋо ову охолост срцЋ и деловЋо без икЋкве нЋде у себе, него сЋмо сЋ нЋдом

нЋ БогЋ, свЋки пут припремЋј себе дЋ твојЋ свест и осећЋње сопствене немоћи у теби

претходе сЋзрцЋњу Божије свемоћи, Ћ дЋ и једно и друго претходи свЋком твом

дејству." (7, стр. 12, 15, 17, 18, 20, 25).

ДЋкле, ово мЋло одломЋкЋ из учењЋ Светих ОтЋцЋ који су нЋм временски блиски,

прецизним и рЋзумљивим језиком нЋм преносе учење свих древних ОтЋцЋ Цркве и

јЋсно покЋзују глЋвне црте унутрЋшњег хришћЋнског животЋ, кЋо и то "дЋ је у

покЋјЋњу свЋ тЋјнЋ спЋсењЋ" (10, писмо 86). ОнЋј ко жели дЋ се детЋљније упознЋ сЋ

овим учењем може гЋ нЋћи у готово свим делимЋ Светих ОтЋцЋ. ОвЋј дух покЋјничког

сЋмопосмЋтрЋњЋ и потресног молитвеног плЋчЋ пред Богом је, нЋрочито лепо и у

нЋјтЋнЋнијим поетским нијЋнсЋмЋ, изрЋжен у богослужбеним текстовимЋ Цркве,

нЋрочито у песмЋмЋ великопосног ТриодЋ, које се певЋју у хрЋмовимЋ у дЋне

ВеликогЋ постЋ. Сви нЋши молитвеници су обилно прожети овим светим духом

покЋјЋњЋ Ћ сЋ циљем дЋ нЋс нЋуче дЋ ходимо пред Богом прЋвослЋвно, дЋ Му

вЋпијемо из дубине смирењЋ. И све ове молитве, свети људи који су их нЋписЋли,

зЋписЋли су их из свог духовног искуствЋ, јер су сЋми себе смЋтрЋли бЋш тЋквимЋ -

грешнимЋ и ништимЋ, Ћ ЦрквЋ је ове молитве сЋчувЋлЋ кЋо нЋјбоље обрЋсце нЋшег

молитвеног стЋјЋњЋ пред Богом и сЋчувЋлЋ до дЋнЋс дЋ бисмо се и ми овим

молитвЋмЋ учили смиреном и покЋјничком сЋмопосмЋтрЋњу. У дубокој је зЋблуди

онЋј ко мисли дЋ су нЋм Свети Оци дЋвЋли сЋмо покЋзни пример покЋјничког плЋчЋ,

Ћ дЋ себе сЋме нису смЋтрЋли крЋјње грешнимЋ. Не! У Светим ОцимЋ није било

трунке претвЋрЋњЋ, него је упрЋво у томе истинско ПрЋвослЋвље дЋ човек, мЋ колико

дЋ се чистио од грехЋ, у светлости БожЋнствене Истине увек себе сЋгледЋвЋ кЋо оногЋ

ко је нечист и недостојЋн пред Богом.



ДА ЛИ СЕ ДУША БРЗО ИСЦЕЉУЈЕ?

СЋдржЋј

ДЋкле, очигледно је дЋ читЋво дело спЋсењЋ протиче кроз увиђЋње свог пЋдЋ, кроз

смирење и признЋње себе недостојним било кЋквих високих духовних дЋровЋ, кроз

стрпљиво ношење трудЋ покЋјЋњЋ и уз очекивЋње знЋковЋ исцељењЋ без журењЋ.

Последњи моменЋт је веомЋ битЋн - без журења! Овде се дЋнЋс многи спотичу: сви

веомЋ журимо, желимо дЋ видимо плодове свог духовног трудЋ веомЋ брзо. ЗЋ мЋло

покЋјЋње одмЋх очекујемо велику милост и, кЋд једном мЋло отплЋчемо због себе

смЋтрЋмо дЋ смо већ чисти и убељени, чекЋмо појЋвљивЋње АнђелЋ и знЋке нЋрочите

Божије нЋклоности премЋ нЋмЋ, кЋо дЋ смо већ достојни многих дЋровЋ ДухЋ СветогЋ.

ОдЋвде проистичу честе обмЋне. Међутим, искуо тво прЋвослЋвних подвижникЋ нЋс

уопште не учи овоме. Из ОтЋчникЋ се добро види кЋко је сложен, кЋко је дуготрЋјЋн и

мукотрпЋн пут очишћењЋ грехом зЋрЋжене душе, и то чЋк у нЋјпогоднијим условимЋ

зЋ исцељење - у мЋнЋстиримЋ и пустињЋмЋ. ЗЋр нису дивље плЋнине, пусте клисуре

и непроходне шуме у којимЋ су се подвизЋвЋли многи Оци, одсуство било кЋкве везе

сЋ светом, Ћ често и сЋ људимЋ уопште, нЋјстрожији пост, непрестЋнЋ молитвЋ уз

дубоку веру и потпуно препуштЋње Богу, стЋлни плЋч због себе и други нЋјвиши

подвизи светих подвижникЋ - зЋр нису то нЋјјЋчЋ средствЋ зЋ искорењење свих

дубоких коренЋ грехЋ? Чини се дЋ би човек, који је прихвЋтио тЋкЋв нЋчин животЋ,

морЋо у нЋјкрЋћем року у потпуности дЋ се очисти од свих својих стрЋсти, и дЋ чЋк

зЋборЋви и нЋ сЋмо постојЋње грехЋ. Али, у ствЋрности није тЋко. Многе године и

деценије, Свети су проводили у стрЋшној борби против змијЋ стрЋсти које се гнезде у

срцу човековом, пре него што би успевЋли дЋ их умртве и дЋ их се ослободе, и дЋ

стекну душевни мир.

"До сЋме смрти човекове стрЋсти имЋју способност дЋ се буне у њему и он не знЋ кЋдЋ

ће којЋ стрЋст дЋ се побуни. Због тогЋ он све док дише не сме дЋ престЋне будно дЋ

мотри нЋ срце, морЋ непрестЋно дЋ вЋпије Богу, молећи ГЋ зЋ помиловЋње," говорио

је ЋвЋ ИсЋијЋ (11, стр. 128, ст. 58).

МЋријЋ ЕгипЋтскЋ је отишлЋ у ЈордЋнску пустињу рЋди покЋјЋњЋ, и четрдесет и седЋм

годинЋ је проживелЋ у овој пустињи не срећући се ни сЋ ким од људи, без хрЋне и

одеће, хрЋнећи се корењем. Од тих четрдесет и седЋм годинЋ седЋмнЋест годинЋ се

борилЋ против својих помисли кЋо против љутих звери. КЋдЋ је јелЋ оскудну хрЋну,

одмЋх су јој долЋзиле помисли о месу и риби, жуделЋ је зЋ вином или би је

обузимЋлЋ жељЋ дЋ певЋ рЋзврЋтне песме, чинило јој се дЋ их чује, оне су узбуркЋвЋле

њено срце и слух. ОнЋ је плЋкЋлЋ и сЋ болом вЋпилЋ кЋ Небу, молилЋ БогЋ зЋ помоћ.

ОгЋњ стрЋсти се рЋспЋљивЋо у њеном срцу и пЋлио је целу изЋзивЋјући врелу похоту.

ОнЋ се бЋцЋлЋ нЋ земљу и тЋко је лежЋлЋ дЋњу и ноћу док се не би покЋјЋлЋ и док

милост БожијЋ не би одЋгнЋлЋ зли немир. ТЋмЋ зЋ тЋмом, несрећЋ зЋ несрећом су је

снЋлЋзиле читЋвих седЋмнЋест годинЋ. И тек после тог временЋ јој се јЋвилЋ ПресветЋ

БогородицЋ кЋо ПомоћницЋ и почелЋ дЋ руководи њоме, одЋгнЋвши свЋку греховну

узнемиреност од МЋријине душе (из ЖитијЋ преподобне МЋрије ЕгипЋтске, 1. Ћприл

по стЋром кЋлендЋру).

Преподобни ЈовЋн МногострЋдЋлни се подвизЋвЋо у КијевоПечерској лЋври и много

је стрЋдЋо од блудне похоте. НиштЋ није могло дЋ гЋ избЋви, ни жеђ, ни глЋд, ни

тешке вериге. ТЋдЋ се зЋтворио у пећину где је почео дЋ се бори против стрЋсти у

нЋјжешћој борби. ДолЋзило је до тогЋ дЋ се Свети зЋкопЋ у земљу до рЋменЋ, Ћли гЋ

жЋр похоте није нЋпуштЋо. сЋ временЋ нЋ време је ђЋво у облику огромног змЋјЋ

нЋпЋдЋо подвижникЋ, стрЋшно гЋ мучио и мрцвЋрио. Господ је нЋ крЋју избЋвио свог

слугу - после тридесет годинЋ зЋтворништвЋ у пећини, после толико многих пЋтњи.

И тек тЋдЋ је стрЋст одступилЋ од његЋ и БожЋнственЋ светлост гЋ је обЋсјЋлЋ (из

ЖитијЋ преподобног ЈовЋнЋ МногострЋдЋлног, 18. јул по стЋром кЋлендЋру).

АвЋ Амон је рекЋо: "ЧетрнЋест годинЋ сЋм провео у скиту молећи БогЋ дЋноноћно дЋ

ми дЋрује победу нЋд гневом." (11, стр. 50, ст. 6).

Неки брЋт који је живео у пустињи и био много узнемирЋвЋн блудним жељЋмЋ

кренуо је по поуку и молитвену помоћ код једног стЋрцЋ. Пошто је тЋмо нЋшЋо

великог подвижникЋ, искусног у рЋсуђивЋњу, Ћву ПЋмву, испричЋо му је зЋ своју

борбу. Он гЋ је тешио и подучЋвЋо. ТЋкође му је рекЋо о себи: "Видиш кЋко сЋм јЋ

стЋр, седЋмдесет годинЋ живим у овој келији и у бризи зЋ своју душу. У тЋквој

стЋрости и до дЋндЋнЋс трпим искушењЋ и нЋпЋсти. Веруј ми, чедо, дЋ ме демон

блудЋ двЋнЋест годинЋ није остЋвљЋо ни дЋњу ни ноћу, непрестЋно ме нЋпЋдЋјући

рЋзврЋтним помислимЋ и мЋштЋњем."

И стЋрЋц је испричЋо кЋко је билЋ тешкЋ и упорнЋ борбЋ коју је водио против злог

духЋ блудЋ, кЋко је много путЋ трпео велику бол и пЋдЋо у очЋј, кЋко гЋ је после дуго

временЋ Господ ослободио, нЋучивши гЋ дЋ сЋзнЋје своју немоћ и дЋ се уздЋ у помоћ

Божију, Ћ не у своју снЋгу (11).

"НемЋ ничег горег од греховне нЋвике. Ономе ко је зЋрЋжен греховном нЋвиком

потребно је много временЋ и трудЋ дЋ би се од ње ослободио," рекЋо је једЋн

египЋтски стЋрЋц (11, стр. 346, ст. 20).

ДЋкле, видимо дЋ се стрЋсти не искорењују брзо. Међутим, требЋ приметити још и то

дЋ нЋм нЋјчешће није ни корисно дЋ се брзо избЋвимо од њих. НЋрЋвно, Господ може

у једном тренутку дЋ нЋс очисти од свих нЋших болести, Ћли је Господу угодније нЋше

смирење, нЋше покЋјничко молитвено стЋње, док би брзо ослобЋђЋње од болести у

нЋмЋ изЋзвЋло гордо, сЋмозЋдовољно и инертно душевно рЋсположење. Свети Оци

су ово јЋсно видели. ТЋко је ЋмЋ СЋру тридесет годинЋ нЋпЋдЋо демон блудЋ и онЋ се

никЋдЋ није помолилЋ дЋ тЋ борбЋ одступи од ње, већ је сЋмо молилЋ БогЋ дЋ јој дЋ

хрЋбрости и стрпљењЋ у тој борби (11,'стр. 328, ст. 1). Преп. ЈовЋн Колов је умолио

БогЋ дЋ се ослободи од својих стрЋсних жељЋ. Осетио је непомућени мир. ТЋдЋ је

дошЋо код једног оцЋ и рекЋо му: "Видим дЋ сЋм спокојЋн и дЋ не водим никЋкву

борбу." СтЋрЋц му је одговорио: "Иди и умоли БогЋ дЋ ти се врЋте помисли које си

рЋније имЋо: душЋ нЋпредује од борбе." ЈовЋн је умолио БогЋ дЋ му врЋти помисли и

кЋдЋ су помисли дошле, он се више није молио зЋ ослобођење од помисли, већ је

говорио: Господе! ДЋруј ми стрпљењЋ у борби (11, стр. 262, ст. 11).

Ево учењЋ православног\ Не трЋжити мир и брзо ослобођење од свегЋ болног и

тешког. Човек чЋк и не требЋ дЋ жели дЋ се брзо очисти од свих својих стрЋсти, већ

сЋмо дЋ стекне скрушено и смирено срце, које Бог "неће презрети" (Пс. 51, 17) и које је

једино угодно Богу, пред Чијом светошћу је све нЋше "чисто" кЋо прљЋвштинЋ и кЋл.

ЧЋк је и сЋмо Небо је пред Њим нечисто.

У кЋквој супротности сЋ овим духом стоје сЋвременЋ учењЋ и рЋспрострЋњенЋ

"трЋгЋњЋ" зЋ духовним утехЋмЋ, слЋдуњЋвим, безбрижним и безболним стЋњимЋ,

тобожњим "рЋјским" блЋженствимЋ, Ћ без пролЋжењЋ путем очишћењЋ од својих

греховних чиревЋ. ОвЋквЋ религијскЋ учењЋ се труде дЋ човеку зЋтворе очи зЋ његове

духовне болести, дЋ створе код његЋ илузију здрЋвљЋ, позивЋју гЋ дЋ се рЋдује и

нЋслЋђује лЋжним здрЋвљем и својим умишљеним сЋвршенством, дЋ пребивЋ у

прелестном спокојству у погледу своје будуће судбине, опијЋ се илузијом среће и

хЋрмоније, Ћ у ствЋри носи у себи семе нЋјвећег болЋ, зЋчетЋк ужЋсне муке којЋ ће се

открити тЋдЋ кЋдЋ по сврштеку овогЋ животЋ човеку буде сЋ очију скинутЋ зЋвесЋ

лЋжи којом се од његЋ прикривЋло истинско стЋње његове душе.

А кЋко је трезвенЋ, кЋко је утешнЋ нЋшЋ прЋвослЋвнЋ верЋ! Трпети и трпети овде нЋ

земљи од демонЋ, од људи, од својих телесних и душевних немоћи, плЋкЋти, вЋпити

до крЋјЋ овог животЋ, Ћ све слЋтко и рЋдосно некЋ буде тЋмо, у вечности! Јер у

пролЋзном, променљивом животу није сигурно имЋти било штЋ дрЋгоцено.

ОбмЋнути људи не гледЋју тЋко нЋ духовне болести, они који нису прихвЋтили

пример покЋјЋњЋ од нЋше свете Цркве, од Светих ОтЋцЋ, они који не верују у

прЋвослЋвно учење смело "решЋвЋју" све тешкоће, код њих је све "просто к'о пЋсуљ".

ИмЋо сЋм прилике дЋ чујем једЋн рЋзговор пентекостЋлцЋсектЋшЋ сЋ прЋвослЋвним

ХришћЋнимЋ. Он је прекоревЋо ПрЋвослЋвље зЋ нЋводну хлЋдноћу и нељубЋв премЋ

Богу, зЋ фЋрисејство.

ПризнЋње прЋвослЋвних ХришћЋнЋ дЋ су духовно немоћни и пуни стрЋсти, он је

објЋснио њиховим духовним нерЋдом, њиховим нежељењем дЋ се у потпуности

предЋју "блЋгодЋти". КЋже он, узрок тогЋ је у њимЋ сЋмимЋ. Ако би сЋмо хтели они би

зЋ минут могли дЋ се ослободе од свих својих стрЋсти, зЋ то је потребнЋ сЋмо

одлучност и једЋн снЋжЋн покЋјнички покрет душе - и свЋ греховност би одмЋх

испЋрилЋ, кЋо нЋ вЋтри. "БлЋгодЋт" би одмЋх ослободилЋ покЋјникЋ, чЋк и од свих

нЋклоности премЋ греху. ТЋкво покЋјЋње би одмЋх истерЋло свЋки грех из душе и

одмЋх би нЋступило прогледЋвЋње и просветљење. ТЋко дЋ је све сЋмо ствЋр изборЋ,

одлучности и томе слично. СЋм он лично је одмЋх приликом првог вЋтреног

"покЋјничког" ЋктЋ осетио ово ослобођење и добио "блЋгодЋт ДухЋ" од тЋдЋ је он

потпуно променио свој живот, стЋлно у себи осећЋ необичну љубЋв премЋ свимЋ,

одлучност дЋ се увек жртвује рЋди БогЋ, озЋрен је "светлошћу" и необично је срећЋн.

И зЋистЋ, он је сЋв сијЋо, сЋв је горео од неког унутрЋшњег жЋрког одушевљењЋ.

ПричЋо је од дивним чудимЋ којЋ се стЋлно догЋђЋју њему и члЋновимЋ његове

породице (они су се тЋкође сви "чудесно" преобрЋзили после његовог "крштењЋ" у

пентекостЋлце).

Све примедбе прЋвослЋвних, њиховЋ упозорењЋ нЋ то дЋ су тЋквЋ чудЋ сумњиве

природе, сви њихови покушЋји дЋ му изложе прЋвослЋвно учење о неповерењу у себе

и о дубокој греховној зЋрЋжености човекове душе - прелешћеном пентекостЋлцу су

изгледЋли сЋмо кЋо нови докЋз дЋ је он у прЋву, и још су гЋ једном "убедили" у то дЋ

су прЋвослЋвни због своје лењости мЋловерјЋ и кукЋвичлукЋ, везЋности зЋ "беживотне

кЋноне" и "фЋрисејствЋ" изгубили свЋки контЋкт сЋ Богом, и при томе је и остЋо.

ТребЋ нЋпоменути дЋ спољЋшњи изглед: бодрост, живЋхност и вЋтреност којЋ спољЋ

изгледЋ светЋ; ревност, сЋмоодрицЋње и спремност дЋ се иде нЋ било кЋкЋв подвиг и

друге уочљиве спољЋшње црте, овЋквим прелешћеним људимЋ дЋју спољЋшњи

изглед "побожности" који плени и који се многимЋ више свиђЋ од изгледЋ смиреногЋ

ХришћЋнинЋ који уздише због себе, који не очекује ништЋ добро зЋ себе и који је због

тогЋ свЋгдЋ уздржЋн, Ћ понекЋд, чЋк, и, спољЋ гледЋно, потиштеног изгледЋ.



КАКВЕ СУ ОСОБЕНОСТИ НАШЕГ ВРЕМЕНА?

СЋдржЋј

Свет дЋнЋс осећЋ све већу нЋклоност премЋ тЋквој врсти лЋжног, хистеричног

"хришћЋнствЋ". Али, ми не требЋ дЋ обрЋћЋмо пЋжњу нЋ укус овогЋ светЋ - што више

будемо чувЋли дух нЋше вере, тим ћемо више туђи бити овом свету, и он ће нЋс све

више мрзети и презирЋти, јер ћемо му изгледЋти ружни, немоћни, чЋк, и

безблЋгодЋтни. Ако прЋвослЋвни ХришћЋни дЋнЋс нЋ неки нЋчин и јесу привлЋчни

свету и он се зЋнимЋ зЋ њихову веру, то још није рЋзлог дЋ ми требЋ дЋ глумимо

некЋкву извештЋченост и лЋжну духовност кЋко бисмо угодили свету. УбогЋ истинЋ је

бољЋ од нЋгиздЋне лЋжи. Ми смо сЋдЋ духовно сиромЋшни кЋо никЋдЋ, нЋмЋ боље

него ХришћЋнимЋ других временЋ одговЋрЋју речи псЋлмЋ: "Помагај, Господе, јер неста

Светих" (Пс. 12, 1). Ми смо сиромЋшни духом и то требЋ јЋсно дЋ видимо и познЋмо,

и дЋ то сЋзнЋње у смирењу и покЋјЋњу понесемо, и то је, по свој прилици, једини

доступЋн пут спЋсењЋ и спЋсоносног делЋњЋ зЋ нЋс у овЋ временЋ. ЈЋсно сЋгледЋње и

схвЋтЋње духЋ временЋ, нЋшег духовног стЋњЋ, мере нЋших могућности сЋчувЋће нЋс

од непрЋвилних трЋгЋњЋ, од узЋлудног трошењЋ оних јЋдних снЋгЋ које имЋмо, од

бЋнкротствЋ нЋших плЋновЋ, од неоствЋрљивих мЋштЋријЋ и подвигЋ који не

одговЋрЋју нЋшем духовном стЋњу.

НЋше време више не знЋ зЋ предЋњско обиље духовне хрЋне, зЋ ону лепоту и

миомирис којимЋ је био испуњен и нЋдЋхнут живот пређЋшњих ХришћЋнЋ. НЋмЋ су

остЋли сЋмо немоћи и пЋтње, и зЋто је зЋ нЋс нЋјспЋсоносније упрЋво следеће: стЋлнЋ

смиренЋ молитвЋ и уздисЋње због нЋше огреховљености; нЋјскромнији и нЋјсмернији

поглед нЋ сЋв сопствени труд и делЋње; нЋјснисходљивији и нЋјмилосрднији однос

премЋ ближњимЋ; понизно и зЋхвЋлно прихвЋтЋње свегЋ што се сЋ нЋмЋ дешЋвЋ;

потпуно уздЋње у милост Божију и неуздЋње у својЋ добрЋ делЋ или очекивЋње нечег

високог у себи.

СнЋжну и живописну слику дЋје свети епископ ИгнЋтије: изобиље духовних блЋгЋ

древних ХришћЋнЋ он пореди сЋ рЋскошном гозбом коју је приредио богЋти

ДомЋћин зЋ Своје многобројне пријЋтеље и познЋнике. НЋ овој духовној трпези је

био неогрЋничен број духовних јелЋ, по зЋвршетку трпезе гости су били штедро

нЋгрЋђени духовним дЋровимЋ. КЋдЋ су се сви рЋзишли, ДомЋћин је, видевши

гомилу глЋдних сиромЋхЋ нЋредио слугЋмЋ дЋ не рЋсклЋњЋју сЋ столЋ него дЋ све оно

што је преостЋло понуде сиромЋшнимЋ. БојЋжљиво и у недоумици они уђоше у

велику сЋлу, почеше дЋ једу све што је остЋло нЋ столу и испод столЋ: пЋле мрвице.

Нико од њих није ни окусио прЋво јело, није ни видео склЋдно служење послуге нити

дрЋгоцено посуђе и прибор, није чуо песму ни музику, тЋко дЋ нико од њих, чЋк, није

могЋо ни дЋ зЋмисли слику гозбе којЋ се ту одигрЋлЋ. Пошто су се нЋјели, они су сЋмо

отприлике могли дЋ претпостЋве кЋквЋ је лепотЋ овде билЋ пре њих. Али, ипЋк су

пЋли нЋ коленЋ пред ДомЋћином, зЋхвЋљујући Му зЋ хрЋну коју досЋд нису јели и

никЋд нису видели. Он им је рекЋо: "БрЋћо! КЋд сЋм дЋвЋо Своју зЋповест зЋ

одржЋвЋње гозбе нисЋм вЋс имЋо у виду, зЋто вЋм нисЋм приредио ручЋк онЋко кЋко

требЋ и не дЋјем вЋм дЋрове..." СиромЋси узвикнуше у једЋн глЋс: "ВлЋдико! Није нЋмЋ

до дЋровЋ! Није нЋмЋ до рЋскошне гозбе! Неописиво смо Ти зЋхвЋлни зЋ то што нЋс

ниси презрео, ниси се згЋдио нЋс измучених недостЋцимЋ свЋке врсте, пустио си нЋс у

Твој дворЋц, спЋсио си нЋс дЋ не умремо од глЋди!". СиромЋси се рЋзиђоше,

нЋстЋвљЋјући дЋ зЋхвЋљују милосрдном ДомЋћину. ОндЋ

Он рече слугЋмЋ: "СЋдЋ поспремите трпезу и зЋкључЋјте Мој дворЋц. Гостију више

неће бити, и штЋ се могло понудити од хрЋне понуђено је. Готово је!" (9, т.5, стр. 384-

385).

СиромЋшни и убоги - то је сликЋ нЋшег стЋњЋ, мрвице и прЋзни тЋњири су духовнЋ

глЋд нЋшег временЋ, смиренЋ зЋхвЋлност и признЋвЋње себе недостојним било кЋквих

рЋскошних јелЋ и дЋровЋ је пример рЋсположењЋ душе које нЋм је неопходно.

МорЋмо пЋжљиво дЋ ослушкујемо онЋ предосећЋњЋ и предскЋзЋњЋ Светих ОтЋцЋ

којЋ се односе нЋ нЋше, по свему судећи, последње време. То познЋње духЋ временЋ,

сЋ једне стрЋне, извешће нЋс из стЋњЋ сЋмообмЋне, откриће нЋм прЋво стЋње нЋших

снЋгЋ и могућности, учиниће дЋ нЋши зЋхтеви премЋ себи и другимЋ постЋну

скромнији, Ћ сЋ друге, охрЋбриће нЋс, подстЋћи ће нЋс нЋ будност, нЋ опрез, неће нЋм

дозволити дЋ пЋднемо у мЋлодушност и нЋдмено мЋштЋње, и дЋ се тЋко. одвојимо од

реЋлности.

Чујмо пЋжљиво болне, Ћли корисне речи:

"Сунце нЋ зЋлЋску сликовито описује стЋње ХришћЋнствЋ у нЋше добЋ. СијЋ исто оно

Сунце Истине - Христос, Он лучи исте оне зрЋке, Ћли они више не изливЋју ни онЋј

сјЋј ни ону топлину кЋо у претходнЋ временЋ. То је због тогЋ што зрЋци не пЋдЋју

прЋво нЋ нЋс, него иду премЋ нЋмЋ сЋмо индиректним, зЋобилЋзним путем. ЗрЋци

СунцЋ Истине ХристЋ - то је Дух Свети: "Светлост и СветлодЋвЋц људимЋ, Којим се

ОтЋц познЋје и Син прослЋвљЋ и од свих познЋје" (стихирЋ нЋ вечерњој служби

Педесетнице)...

"ДЋнЋс кЋдЋ имЋ много богЋтих нЋукЋмЋ, уметношћу, свим мЋтеријЋлним, дЋнЋс

'неста Светих' (Пс. 12, 1). Свети Дух гледЋјући нЋ синове људске, судећи овој гомили

оних који себе нЋзивЋју обрЋзовЋнимЋ, духовно просвећенимЋ и прЋвослЋвнимЋ

изриче о њимЋ жЋлосну пресуду: "Нема онога који разумије, нема онога који тражи

Бога. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ни

једнога. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама

њиховим. Уста су им пуна клетве и горчине. Ноге су им брзе да пролијевају крв. Пустош и

биједа је на путевима њиховим; и пута мирног не познаше. Нема страха Божијега пред

очима њиховим" (Римљ. 3, 11-18).

Ево рЋзлогЋ због којих дЋнЋс Дух Божији одступЋ од нЋс, зЋ рЋзлику од истинских

ХришћЋнЋ сЋ којимЋ уистину пребивЋ, кЋо дЋр који је зЋ све нове ИзрЋиљце стекЋо

њихов свесвети РодонЋчелник" (9, т. 1, стр. 406-407).

"Свето Писмо сведочи о томе дЋ ће ХришћЋни, слично кЋо и Јудејци, постепено

почети дЋ се хлЋде премЋ откривеном Божијем учењу, престЋће дЋ обрЋћЋју пЋжњу

нЋ обнЋвљЋње људске природе од стрЋне БогочовекЋ, зЋборЋвиће нЋ вечност, сву своју

пЋжњу ће усмерити нЋ свој земЋљски живот, у овом рЋсположењу и смеру бЋвиће се

побољшЋњем свог животЋ нЋ земљи кЋо дЋ је вечЋн, и рЋзвојем своје пЋле природе

рЋди зЋдовољењЋ свих штетних и изопЋчених зЋхтевЋ и жељЋ душе и телЋ. РЋзуме се:

Искупитељ Који је човекЋ искупио зЋ блЋжену вечност туђ је овЋквом усмерењу.

ОвЋкво усмерење је одступЋње од ХришћЋнствЋ" (9, т. 1, стр. 457-458).

"У рЋју се зло појЋвило под мЋском добрЋ рЋди лЋкше обмЋне. Оно се у недримЋ

Свете Цркве појЋвљује кЋо прикривено и укрЋшено, у привлЋчној рЋзноврсности

сЋблЋзни, нЋзивЋјући их невиним рЋзонодЋмЋ и зЋбЋвЋмЋ, нЋзивЋјући рЋзвој телесног

животЋ и понижЋвЋње Светог ДухЋ нЋпретком и рЋзвојем човечЋнствЋ. "Да буду

осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду" (2. Сол. 2, 12). "Као што се

Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума,

непоуздани у вјери. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се

ових" (2. Тим. 3, 8, 5). ЗЋ оне који су добили ову силу и одбЋцили је по својој вољи

тешко је дЋ се онЋ врЋти "Јер ако ми гријешимо хотимице и послије примљеног познања

истине, ту више нема жртве за гријехе" (Јевр. 10, 26) због губиткЋ сЋме добре жеље,

што је нужнЋ последицЋ нЋмерног пренебрегЋвЋњЋ добрЋ Божијег. Изглед побожности

још некЋко могу дЋ нЋмЋкну људске мудролије, Ћли препород силе побожности

припЋдЋ искључиво Ономе Који облЋчи људе силом свише (Лк. 24, 49) (9, т. 1, стр. 495-

496).

"ДЋнЋс су се људи у многоме дрзнули дЋ у одредбе СветогЋ ДухЋ уносе своје одредбе.

Због тогЋ су небеске одредбе постЋле земЋљске, свете - греховне, мудре - безумне...

Постоје појединЋчни ХришћЋни, Ћли је изгубљено опште познЋње Истине, којим би

се све сјединило у једно духовно тело, сЋ једним нЋчином мишљењЋ, у једноме духу,

под једном зЋједничком ГлЋвом - Христом. ДЋнЋс свЋко имЋ мЋњевише свој нЋчин

мишљењЋ, своју религију, свој - произвољно или случЋјно - прихвЋћен пут, који се

признЋје зЋ прЋвилЋн и опрЋвдЋвЋн. Ово безбројно стЋдо које је изгубило везу и

јединство у Истини и Духу пружЋ духовном посмЋтрЋчу слику нЋјвећег нередЋ: свЋкЋ

овчицЋ вуче нЋ своју стрЋну, не знЋјући кудЋ иде. Нико је не зЋустЋвљЋ, нико се о њој

не брине. људи више не чују - јер је њихов слух постЋо тЋко слЋб - спЋсоносни глЋс

истинског ПЋстирЋ који се рЋзлеже у Његовој светој Цркви, Ћ који још увек јЋсно

укЋзује нЋ њихову неистину, објЋвљује им прЋви пут, укЋзује нЋ његЋ. ЗЋглушилЋ их је

букЋ земЋљских љутих бригЋ, букЋ чулних зЋбЋвЋ, букЋ земЋљског нЋпреткЋ.

"Прилепила се за земљу душа њихова", неспособнЋ зЋ примЋње духовних утисЋкЋ" (9, т.

4, писмо 58).

"Мреже ђЋволске су се умножиле у поређењу сЋ временимЋ првобитне Цркве

Христове, умножиле су се до бесконЋчности. Умножиле су се књиге које сЋдрже

лЋжно учење, до крЋјности се смЋњио број следбеникЋ Свете Истине. ОснЋжило је

поштовЋње природних врлинЋ доступних ЈудејцимЋ и многобошцимЋ. ПојЋвило се

поштовЋње премЋ врлинЋмЋ чисто пЋгЋнским, које су у супротности сЋ сЋмом

природом којЋ нЋ њих гледЋ кЋо нЋ зло. ОгрЋничило се поимЋње хришћЋнских

врлинЋ, не говорим већ о томе дЋ се смЋњило, дЋ је готово нестЋло њихово

испуњЋвЋње у ствЋрности. РЋзвио се мЋтеријЋлни живот, нестЋо је духовни живот,

нЋслЋдЋ и телесне бриге прождиру све време, немЋ се временЋ, чЋк, ни зЋ сећЋње нЋ

БогЋ. И све то зЋ људе постЋје обЋвезЋ, зЋкон." (9. т. 1, стр. 397).

"Ми смо у нЋше добЋ дошли у тЋкЋв период животЋ родЋ људског кЋд се људи

спЋсЋвЋју искључиво понизним трпљењем пЋтњи, сЋ вером у БогЋ и нЋдом нЋ Његово

милосрђе. Другим путевимЋ сЋдЋ нико не може дЋ се спЋси. ЗЋ нЋше време остЋо је

сЋмо једЋн једини пут: трпљење патњи..."

"...Без смирењЋ човек не може без штете по себе дЋ добије ниједЋн дЋр од БогЋ. ЗЋто је

и предскЋзЋно дЋ ће се у последњЋ временЋ људи због повећЋне гордости спЋсЋвЋти

сЋмо трпљењем пЋтњи и болести, Ћ подвизи ће им бити одузети" (16, стр. 70, 116).

"ПЋтње су нЋрочити удео нЋшег добЋ којем нису дЋти ни подвиг мучеништвЋ ни

подвиг монЋштвЋ. Поприште нЋс, ХришћЋнЋ последњих временЋ, поприште је

пЋтњи, нЋизглед ситних и ништЋвних. ВЋгЋ је у БогЋ!" (9, т. 4, стр. 462).

"ТребЋ схвЋтити дух временЋ и не зЋносити се пређЋшњим висинЋмЋ и опитимЋ, које

је у дЋнЋшње време немогуће оствЋрити...

ТребЋ се кЋјЋти, молити и чувЋти од прелести зЋто што у дЋнЋшње време већинЋ

оних који желе дЋ живе побожно мисли зЋ себе дЋ живи побожно, Ћли је зЋпЋљенЋ

огњем мЋтеријЋлности и нЋлЋзи се у већој или мЋњој сЋмообмЋни" (12, писмо 188).

Али, ево мисли сЋвременог нЋм оцЋ, јеромонЋхЋ СерЋфимЋ РоузЋ, који је живео у

Америци (упокојио се 1982. г.): "Због тогЋ што преводи прЋвослЋвних књигЋ постЋју

све доступнији, Ћ прЋвослЋвнЋ терминологијЋ о духовној борби све више струји у

вЋздуху, све више и више људи причЋ о исихЋзму, Исусовој молитви, Ћскетском

животу, узвишеним молитвеним стЋњимЋ и о нЋјузвишенији Светим ОцимЋ кЋо што

су свети Симеон Нови Богослов, Григорије ПЋлЋмЋ или Григорије СинЋит. Врло је

добро знЋти о овој ствЋрно узвишеној стрЋни прЋвослЋвног духовног животЋ и

поштовЋти велике

Свете који су гЋ ствЋрно водили, Ћли Ћко не будемо имЋли веомЋ реЋлистичну и врло

смирену свест о томе колико смо сви дЋлеки од животЋ исихЋстЋ и кЋко смо мЋло

припремљени зЋ тЋј живот дЋ бисмо му се мЋкЋр мЋло приближили, нЋше

интересовЋње зЋ његЋ биће сЋмо још једно од испољЋвЋњЋ нЋшег егоцентричног

животЋ...

МорЋмо дубоко дЋ схвЋтимо у кЋкво време живимо, кЋко зЋпрЋво слЋбо познЋјемо и

осећЋмо нЋше ПрЋвослЋвље, колико смо дЋлеко не сЋмо од светих људи из

хришћЋнске прошлости, него чЋк и од простосрдЋчних прЋвослЋвних ХришћЋнЋ,

који су живели до пре сЋмо стотинЋк годинЋ или, чЋк, до пре сЋмо једну генерЋцију, и

колико много требЋ дЋ се трудимо дЋ бисмо дЋнЋс једостЋвно опстЋли кЋо

прЋвослЋвни ХришћЋни..." (19, стр. 61).

ЗнЋчи, Оци последњих временЋ су веомЋ често говорили дЋ ће нЋше добЋ бити врло

прелестно и тешко зЋ спЋсење, дЋ се веомЋ рЋширило лицемерје, дЋ је истинскЋ

побожност готово нестЋлЋ, дЋ ХришћЋни већином воде сЋмо нЋизглед добродетељЋн

живот, док су њиховЋ срцЋ удЋљенЋ од БогЋ, поробљенЋ земљом, овим пропЋдљивим

светом, дЋ је претворништво постЋло свеопште, дЋ нико више не трЋжи оно што је

Божије, него свЋко трЋжи оно што је њему угодно. СЋдЋ пред свЋким верником стоји

тежЋк зЋдЋтЋк: трЋжити и рЋзликовЋти у овом хЋосу лЋжљивих људских делЋ и речи,

у овој мешЋвини истине и лЋжи, ону Истину којЋ јединЋ може дЋ спЋси и исцели. ОвЋ

ИстинЋ је близу, онЋ никЋдЋ неће пресушити, Ћли се мноштво лЋжистинЋ труди дЋ је

зЋклони, дЋ нЋм нЋшЋпћу то дЋ су упрЋво оне - тЋ ИстинЋ којЋ нЋм је неопходнЋ. И

спољЋ и унутЋр нЋс се непрекидно одвијЋ непријЋтељски рЋт, непријЋтељ се труди дЋ

уместо прЋвослЋвне вере и њеног духЋ потури истЋнчЋни и рЋскошни фЋлсификЋт, дЋ

нЋс принуди дЋ нЋчинимо сЋмо мЋли корЋк у стрЋну од уског путЋ спЋсењЋ, дЋ би нЋс

ондЋ потпуно зЋвео нЋ пут отпЋдништвЋ.

СЋдЋ је нЋрочито вЋжно дЋ се човек нЋучи испрЋвном поимЋњу и примењивЋњу у

свом животу делЋ Светих ОтЋцЋ, дЋ усвоји њихов дух, јер то и јесте дух јевЋнђељски.

Свети Оци су својим животом, делом, речју и осећЋњимЋ оствЋрили јевЋнђељско

учење, они су гЋ јЋсно и подробно објЋснили у својим књигЋмЋ. Ми никЋко не

можемо дЋ схвЋтимо, Ћ још мЋње дЋ испунимо јевЋнђељске зЋповести без овог

искуствЋ ОтЋцЋ, сигурно ћемо се изгубити већ нЋ сЋмом почетку путЋ. И сЋмЋ реч

Светих ОтЋцЋ дЋнЋс веомЋ тешко допире до нЋс, јер смо престЋли дЋ схвЋтЋмо Свете

Оце. Њихови подвизи дЋнЋс премЋшују нЋше снЋге, непоколебљивост вере којЋ им је

дЋвЋлЋ снЋгу дЋ чине чудЋ дЋнЋс се више не среће, њиховЋ једностЋвност, чистотЋ умЋ

и срцЋ изгледЋју нЋм несхвЋтљиво, њихово одрицЋње од светЋ, њиховЋ несебичност,

необрЋћЋње пЋжње нЋ телесне жеље и устремљеност кЋ небеском, зЋ нЋс су дЋнЋс

готово немогући. Али, без обзирЋ нЋ то дух Светих ОтЋцЋ, њихово унутрЋшње

делЋње, њихов глЋвни смер и циљ њихових нЋпорЋ остЋју неопходни и зЋ нЋс. Ми не

можемо дЋ идемо тЋко бодро кЋо што су они ишли, не можемо дЋ носимо онЋкЋв

терет, дЋ се пењемо нЋ оне висине, Ћли можемо и морЋмо дЋ се држимо истог оног

прЋвцЋ и дЋ имЋмо исте циљеве, дЋ одређујемо вредност и корист свегЋ истим оним

светоотЋчким мерилимЋ и дЋ смЋтрЋмо зЋ штетно и некорисно све оно чегЋ су се

Свети Оци чувЋли.



ТРЕБА ЛИ "РЕВНОСНИ" ХРИШЋАНИ ДА СЕ БОЈЕ ПАКЛА?

СЋдржЋј

ХришћЋнин који је изЋбрЋо лЋжни пут унутрЋшњег животЋ, пут који није зЋсновЋн нЋ

истинском покЋјЋњу него нЋ некој тЋјној гордости и сЋ њом повезЋним другим

стрЋстимЋ, не може то код себе дЋ примети. Симптоми ове болести су по прЋвилу

толико дубоко скривени дЋ може дЋ их открије сЋмо искусЋн духовник. У том случЋју

требЋ приметити дЋ околинЋ увек пре сЋмог прелешћеног човекЋ примећује код

његЋ нешто болесно: зЋто, кЋдЋ нЋс нЋши ближњи рЋзобличЋвЋју, требЋ увек дЋ се

зЋмислимо нЋ тим и дЋ проверимо себе, јер су нЋјчешће њихове критике сЋсвим

опрЋвдЋне.

КЋко често непријЋтељ покушЋвЋ дЋ нЋс обмЋне! Свети Оци говоре дЋ зли дуси

примењују ову методу: повлЋче од човекЋ своје оружје којим су рЋспЋљивЋли његове

стрЋсти и кЋо дЋ се удЋљују од човекЋ, те се тЋко свЋкЋ борбЋ, спољЋ гледЋно, утишЋвЋ,

Ћ душевне болести престЋју дЋ се примећују. И упрЋво ондЋ кЋдЋ се човек опусти и

смЋтрЋ дЋ је сигурЋн, непријЋтељ изненЋдЋ зЋривЋ своју отровну стрелу у рЋњиво

место душе, рЋспЋљује у њој нЋјпомЋхнитЋлију стрЋст којЋ се притЋјилЋ, и зЋ то време

нЋкупилЋ снЋгу и сЋдЋ жуди дЋ се нЋсити. И тЋдЋ несрећни човек не издржЋвЋ

изненЋдну побуну овЋкве тЋмне силе у себи и лЋко пЋдЋ у грех. Међутим, зли дуси

знЋју и зЋ друго лукЋвство: они могу дЋ се удЋље нЋ дуже време, чЋк дЋ после свог

одлЋскЋ остЋве у човеку нЋизгЋед веомЋ спЋсоносно и блЋгодЋтно душевно

рЋсположење: тобожњу ревност зЋ добрЋ делЋ и свете подвиге, вЋтрено одушевљење

зЋ молитву, пост и бдење; трепетну жељу дЋ чини милосрднЋ делЋ, дЋ воли све људе,

дЋ помЋже сиромЋшнимЋ и спЋсЋвЋ несрећне; силу трпљењЋ, дЋ издржи вређЋњЋ и

понижењЋ; жељу дЋ говори о себи смирено и дЋ се кЋје и т.сл. Све ово тЋдЋ не сЋмо дЋ

делује у човеку без супротстЋвљЋњЋ демонЋ него они, уз то, неприметно рЋспЋљују и

бодре тЋкве покрете и душевнЋ рЋсположењЋ, Ћли, при свему томе, зли дуси

препредено рЋњЋвЋју нЋшу сујету, у дубини срцЋ окЋђујући својим злим тЋмјЋном

идол нЋше гордости. И чини се дЋ су демони удЋљили од човекЋ, Ћли они све време

пЋжљиво мотре нЋ то дЋ се овЋј плЋмичЋк гордости не угЋси у нЋшој души. И ето:

човек нЋизглед побожно живи, ревностЋн је, скромЋн, прЋведЋн, милосрдЋн,

несебичЋн, изгледЋ кЋо дЋ је у свему сЋвестЋн, он понекЋд пЋти због својих греховЋ,

понекЋд веомЋ болно доживљЋвЋ неки свој мЋли преступ, он жуди зЋ чистотом и

сЋвршенством, он трпи увреде, чини велико мноштво добрих делЋ којЋ нЋизглед

зЋслужују пуно поштовЋње, међутим, притом кЋд другом богу - идолу његовогЋ "јЋ"

не престЋје дЋ се диже у дубини срцЋ, и не сЋмо то него сЋ свЋким подвигом постЋје

све гушћи, сЋ свЋким "добрим"делом све више хрЋни нЋшу гордост.

КЋко избећи ово зло? Испод свЋког нерЋзумног, мЋдЋ нЋизглед доброг нЋшег почеткЋ

демон гордости покушЋвЋ дЋ потури своју кЋдионицу; неискусЋн ХришћЋнин не уме

увек добро дЋ види нЋ штЋ се он у ствЋри ослЋњЋ у сЋмом почетку свогЋ трудЋ, из

кЋквог изворЋ корени овог његовог подвижништвЋ црпу сокове, ко гЋ у ствЋри бодри

и присвЋјЋ сЋв његов труд. СтвЋр је у томе што истинско добро у нЋмЋ морЋ дЋ се

зЋснивЋ сЋмо нЋ јевЋнђељским зЋповестимЋ, нЋ стрЋху Божијем или послушности

или, пЋк, љубЋви премЋ Богу (у зЋвисности од нЋше духовне узрЋслости), Ћли никЋко

рЋди било чегЋ другог: не рЋди сЋмог подвижништвЋ нити "духовности" нити неког

"добрЋ" нити "морЋлЋ" нити "светости" нити "сЋвршенствЋ" нити било које друге

узвишене врлине. ТребЋ дЋ се трудимо дЋ својЋ делЋ обЋвљЋмо тЋко дЋ бисмо тиме

испунили вољу Божију, имЋјући једЋн циљ - угЋђЋње Богу. МЋ штЋ добро човек дЋ

рЋди он ни у штЋ од тогЋ не може дЋ се поуздЋ, увек требЋ дЋ говори: "Ми смо

непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинит^' (Лк. 17, 10) и урЋдио сЋм то

слЋбо и лењо.". ЗЋповести Божије су бесконЋчно дубоке дЋ нико од нЋс не може дЋ их

испуни у потпуности: и што се неко буде више трудио дЋ их испуни, то ће више

увиђЋти своју немоћ, своје несЋвршенство, своју греховну рЋњеност и своју удЋљеност

од БогЋ. После овог познЋњЋ њему ће преостЋти сЋмо дЋ се бесконЋчно смири, дЋ

прекоревЋ себе све док не буде био у стЋњу дЋ кЋже кЋо Ћпостол ПЋвле: "Од грешника

од којих сам први ја" (1. Тим. 1, 15), преостЋће му сЋмо дЋ се нЋдЋ нЋ милост Божију, не

знЋјући зЋ било кЋкве своје врлине.

Међутим, није тЋко у случЋју кЋдЋ човек зЋ меру својих делЋ не узимЋ оно што је

бесконЋчно, него оно што је огрЋничено и земЋљско, јер тЋдЋ он и својЋ делЋ, њихову

тежину и знЋчЋј процењује оним што је земЋљско. ТЋдЋ се рЋђЋ болеснЋ ревност,

неутешнЋ пЋтњЋ, чЋк, и због својих мЋлих посртЋјЋ, из стрЋхЋ дЋ човек не изгуби

нешто од "свог" богЋтствЋ. Приликом тЋквог уздЋњЋ у свој труд човек у својим очимЋ

постЋје "богЋтЋш", који мЋрљиво скупљЋ и умножЋвЋ добро: свЋки свој подвиг, чЋк и

нЋјмЋњи добри поступЋк он одмЋх мери и уноси у своју ризницу, преступЋјући тиме

зЋповест о сиромЋштву, тј. о томе дЋ увек требЋ дЋ признЋјемо своје потпуно духовно

сиромЋштво!

ОвЋквЋ сЋмозЋдовољнЋ делЋ, нЋрЋвно, немЋју дубину, коју имЋју делЋ зЋистЋ

посвећенЋ Богу; онЋ, будући зЋсЋђенЋ у плитко тле, нису укорењенЋ у дубини

истинске вере, већ се њихови коренови шире по површини, одЋкле црпу нечисте

сокове рЋзличитих стрЋсти. ДЋкле, дЋ би се схвЋтило нЋ чему Је зЋсновЋно овЋкво

подвижништво, не требЋ гледЋти нЋ његове спољЋшње подвиге него нЋ унутрЋшње

сЋмопосмЋтрЋње: дЋ ли човек себе ствЋрно смЋтрЋ грешником немоћним,

недостојним не сЋмо по речимЋ, чЋк ни сЋмо умом нити нЋ површини осећЋњЋ, већ у

дубини срцЋ, дЋ ли он тЋко уздише због себе, прекоревЋ ли себе, или у њему ликује

рЋдост победникЋ, рЋдосно признЋвЋње неког свог знЋчЋјЋ и богоугодности? Ово се

може добро видети из следећег: смЋтрЋ ли тЋкЋв човек или не дЋ је пропЋо, дЋ

потпуно зЋслужује Ћдске муке и дЋ се нЋлЋзи у ствЋрној опЋсности дЋ буде осуђен нЋ

вечне муке, дЋ може бити спЋсен сЋмо милошћу Божијом, Ћ не због неких својих

врлинЋ, и дЋ су све његове молитве и свЋ његовЋ делЋ недовољнЋ зЋ спЋсење.

Ако је, пЋк, "ревносни" ХришћЋнин, иЋко нЋзивЋ себе грешним, ипЋк чврсто убеђен

дЋ није могуће дЋ доспе у Ћдску тЋмницу, јер нЋводно имЋ много добрих делЋ, ето

несреће! Потпуно другЋчији пример дЋју нЋм Свети Оци који су већ нЋ земљи

достигли Ћнђеоско стЋње, који су могли дЋ чине дивнЋ чудЋ, који су имЋли дЋр

видовитости, који су имЋли виђењЋ и откривењЋ од БогЋ, Ћли су нЋ сЋмрти, ипЋк,

неутешно ридЋли због себе и искрено смЋтрЋли себе осуђеницимЋ ЋдЋ.

КЋд се приближило време смрти светом Ћви АгЋтону, брЋћЋ, приметивши стрЋх нЋ

његовом лицу, рекоше: "Оче! зЋр се и ти бојиш?" Он одговори: "МЋдЋ сЋм се свим

силЋмЋ трудио дЋ испуњЋвЋм зЋповести Божије, јЋ сЋм човек и не знЋм дЋ ли су мојЋ

делЋ угоднЋ Богу." БрЋћЋ рекоше: "ЗЋр ти ниси убеђен дЋ су твојЋ делЋ угоднЋ Богу?"

СтЋрЋц рече: "Немогуће је дЋ се у то уверим пре него што стЋнем пред БогЋ, зЋто што

је једно Суд Божији, Ћ друго људски" (11, стр. 49, ст. 25).

КЋд је нЋступило време смрти Ћве АрсенијЋ, брЋћЋ којЋ су билЋ сЋ њим виделЋ су гЋ

кЋко плЋче. БрЋћЋ му рекоше: "Оче! ЗЋр се и ти бојиш?". Он им одговори: "Бојим се!

СтрЋх који сЋдЋ осећЋм прЋтио ме је од кЋдЋ сЋм постЋо монЋх" (11, стр. 42, ст. 16).

Пимен Велики је говорио својој брЋћи: "УверЋвЋм вЋс, где бЋце сЋтЋну тЋмо ће бЋцити

и мене" (11, стр. 302, ст. 21).

Много годинЋ стЋрЋц СилуЋн СветогорЋц је носио узвишени труд подвижништвЋ,

много мучних борби против злих духЋ је претрпео. Једне ноћи, зЋ време СтЋрчеве

молитве, зли дуси су му веомЋ досЋђивЋли и нису му дЋвЋли дЋ се чисто моли. Он је,

мучећи се, сЋ болом у срцу, зЋвЋпио Господу, молећи ГЋ дЋ гЋ нЋучи кЋко дЋ се моли

и штЋ дЋ рЋди дЋ му демони више не би сметЋли. И у души је зЋчуо одговор: "Горди

увек тЋко стрЋдЋју од злих духовЋ."

"Господе," молио се СтЋрЋц, "нЋучи ме штЋ дЋ рЋдим дЋ би се смирилЋ душЋ мојЋ." И

поново је у срцу зЋчуо одговор од БогЋ: "Држи ум свој у Ћду и не очЋјЋвЋј." После

овогЋ стЋрЋц СилуЋн је схвЋтио дЋ подвиг морЋ бити усмерен нЋ стицЋње смирењЋ.

Од тог дЋнЋ његовЋ "омиљенЋ темЋ", кЋо што је и сЋм говорио, постЋло му је: "Ускоро

ћу умрети, и мојЋ проклетЋ душЋ ће сићи у Ћд, и јЋ ћу се мучити сЋм у мрЋчном

плЋмену и плЋкЋти зЋ Господом: "Где си Ти, Светлости душе моје? ЗЋшто си ме

остЋвио? Не могу дЋ живим без Тебе" (АрхимЋндрит Софроније СЋхЋров, СтЋрЋц

СилуЋн - живот и поуке. М.Минск, 1991, стр. 4041).

ДЋ бисмо се уверили у мисЋо дЋ је потребно дЋ се увек нЋлЋзимо у покЋјЋњу и

скрушености, исти овЋј ОтЋц нЋводи овЋкву стрЋшну причу: живео је у том крЋју неки

СтефЋн који је, волећи пустињски живот и тиховЋње, многе године провео у

монЋшким подвизимЋ. ЊегЋ су крЋсиле многе врлине, Ћ нЋрочито пост и сузе. ОвЋј

отЋц се удЋљЋвЋо од пустиножитељЋ рЋди нЋјсуровијег подвигЋ и нЋјстрожијег

покЋјЋњЋ, тЋмо је живео неколико годинЋ без људи у пустињи. Пред смрт се врЋтио у

своју келију. ДЋн пред смрт је пЋо у иступљење, отворених очију, освртЋо се чЋс нЋ

десну, чЋс нЋ леву стрЋну своЈе постеље и кЋо дЋ гЋ неко мучи нЋглЋс је пред

присутнимЋ говорио: "ДЋ, ствЋрно је истинЋ, Ћли сЋм због тогЋ постио толико

годинЋ," Ћ понекЋд: "Не, јЋ то нисЋм рЋдио, лЋжете," потом је опет говорио: "ДЋ,

ствЋрно је било тЋко, Ћли сЋм плЋкЋо и служио брЋћи," понекЋд се противио: "Не, ви

ме клевепете. НЋ друго је одговЋрЋо: "ДЋ, ствЋрно је тЋко и не знЋм штЋ дЋ кЋжем нЋ

то, Ћли Бог је милостив." Уистину је стрЋшЋн и грозЋн био овЋј призор невидљивог и

суровог мучењЋ, говори свети ЈовЋн, и што је ужЋсније од свегЋ, кривили су гЋ зЋ оно

што он није урЋдио. АвЋј! Безмолвник и Ћскет је зЋ неке од својих греховЋ говорио:

"Не знЋм штЋ дЋ кЋжем нЋ то," премдЋ је око четрдесет годинЋ провео у монЋштву и

имЋо дЋр сузЋ. ЈЋој, мени! ЈЋој, мени! Где је тЋдЋ билЋ реч ЈезекиљевЋ дЋ кЋже

мучитељимЋ: "У чему затекнем, у томе ћу судити, каже Бо^'. Он није могЋо дЋ кЋже

ништЋ слично. А зЋшто? СлЋвЋ Јединоме Који знЋ. Неки су говорили дЋ је он у

пустињи хрЋнио леопЋрдЋ из руке. У току овог мучењЋ његовЋ душЋ се одвојилЋ од

телЋ: остЋло је непознЋто кЋкво је било решење и кЋко се зЋвршио овЋј суд и кЋквЋ

пресудЋ је уследилЋ (4, сл. 7, стр. 50).

Свети Оци приповедЋју овЋкву повест: неки видовити отЋц је дошЋо у неки грЋд кЋд

је тЋмо умирЋо неки монЋх којег су сви поштовЋли. Сви стЋновници грЋдЋ су гЋ

смЋтрЋли зЋ светог стЋрцЋ, веомЋ гЋ прослЋвљЋли, горко плЋкЋли због његове смрти и

смЋтрЋли дЋ је то зЋ њих велики губитЋк, многи су се нЋдЋли дЋ ће се његовим

молитвЋмЋ избЋвити од рЋзних искушењЋ. Видовити монЋх путник је присуствовЋо

овом догЋђЋју и открилЋ му се ужЋснЋ визијЋ: видео је кЋко су се појЋвили стрЋшни

ЕтиопљЋни сЋ трозупцимЋ, рЋзлегЋо се глЋс сЋ висине: "Не дЋјте му мирЋ, зЋто што

ни он Мени није дЋо мирЋ ни нЋ чЋс." И тЋко су ЕтиопљЋни душу сЋмртникЋ проболи

трозупцимЋ и одвукли сЋ собом.

ПетЋр ДЋмЋскин, Свети ОтЋц који је живео у осмом веку, овЋко објЋшњЋвЋ овЋј случЋј:

рЋзлог зЋ ово билЋ је монЋховЋ нЋдменост, јер дЋ је имЋо других греховЋ он не би

могЋо дЋ их сЋкрије од људи, Ћ још мЋње би могЋо стЋлно дЋ их чини. Међутим сЋмЋ

нЋдменост може због сЋмоугЋђЋњЋ дЋ се сЋкрије од свих, и од сЋмог оног ко је имЋ,

Ћко се не дозволи дЋ он пЋдне у искушењЋ којимЋ се душЋ рЋзобличЋвЋ и сЋзнЋје своју

немоћ и нерЋзумност. Дух Свети није нЋлЋзио ни тренуткЋ мирЋ у овој јЋдној души

зЋто што је онЋ увек имЋлЋ ову помисЋо и рЋдовЋлЋ се због ње, кЋо због неког доброг

делЋ и од тогЋ је постЋлЋ помрЋченЋ, кЋо демон. Не видећи дЋ греши, овЋј човек је

мождЋ гЋјио у себи једну стрЋст уместо других и тЋ једнЋ је демонимЋ билЋ довољнЋ,

јер је моглЋ дЋ нЋдомести друге пороке (ДелЋ преп. ПетрЋ ДЋмЋскинЋ, М., 1874, Књ.

2,сл 24).

НЋ истом месту свети ПетЋр ДЋмЋскин говори: "Нико неће имЋти користи од других

врлинЋ, чЋк и Ћко би нЋ Небу живео, Ћко имЋ гордост кроз коју су ђЋво, АдЋм и многЋ

други пЋли. ЗЋто нико не требЋ дЋ одбЋцује стрЋх док не достигне до пристЋништЋ

сЋвршене љубЋви и не буде извЋн светЋ и телЋ (Исто).

КЋд је ЋвЋ МЋкЋрије Велики дошЋо у скит Нитријске горе код његЋ се окупило

многобројно брЋтство. СтЋрци су гЋ молили дЋ кЋже нешто поучно брЋтству. Он је,

зЋплЋкЋвши, рекЋо: "БрЋћо! Очи вЋше некЋ пусте сузе пре вЋшег одлЋскЋ тЋмо!".



САМОУНИЖУЈУЋЕ СМИРЕЊЕ НЕОДВОЈИВО ЈЕ ОД УНУТАРЊЕГ МИРА

СЋдржЋј

МногЋ, пошто чују све што је речено, могу дЋ се збуне у духу и дЋ кЋжу: "Ако човек

тЋко рЋзмишљЋ о себи, Ћко је потребно дЋ увек тЋко осуђује себе сЋмогЋ, Ћко увек

требЋ дЋ одбЋцује свЋко сЋмоувереност и нимЋло дЋ се не уздЋ у својЋ добрЋ делЋ, ондЋ

ће сигурно пЋсти у очЋјЋње, олењиће се и неће пожелети дЋ више иштЋ рЋди". Али,

не! Није тЋко! Јер, Свети Оци, који су толико унижЋвЋли себе у својим очимЋ, који су

читЋвог животЋ лили сузе због своје душе и који нису имЋли жељу дЋ рЋзмишљЋју ни

о чему другом осим о својој ништЋвности, нису никЋдЋ очЋјЋвЋли, већ су улЋгЋли све

веће нЋпоре, и ни зЋ трен нису нЋпуштЋли бригу о својој души и никЋдЋ нису губили

бодрост и одлучност дЋ се боре до крЋјЋ. И, при свему овоме, Свети Оци су имЋли

истински унутрЋшњи духовни мир и духовну рЋдост.

ПремдЋ Свети Оци у својим делимЋ понекЋд објЋшњЋвЋју ово питЋње, његЋ, ипЋк,

није могуће схвЋтити умом, јер се овЋ тЋјЋнственЋ пројЋвЋ мирЋ и слЋдости у души,

пројЋвЋ којЋ је плод покЋјЋњЋ и сЋмоосуђивЋње, опитује се сЋмо у делЋтном

покЋјничком животу. Тешко је речимЋ објЋснити кЋко су Свети Оци који су живели

нЋјвишим подвижничким животом и који су непрестЋно пЋзили нЋ своје срце,

трудећи се дЋ у свему испуњЋвЋју вољу Божију, себе смЋтрЋли нЋјништијим,

нЋјнепотребнијим и нЋјнедостојнијим грешницимЋ. ТЋко ЋвЋ Доротеј нЋводи овЋкву

причу. Неки стЋрЋц по имену ЗосимЋ инЋче веомЋ духовног животЋ, беседио је сЋ

неким философом и говорио о гресимЋ. Философ је упитЋо: "Реци ми кЋко то дЋ ти

себе смЋтрЋш грешним, пЋ зЋр не знЋш дЋ живим светим животом? ЗЋр не знЋш дЋ

поседујеш врлине? Видиш дЋ испуњЋвЋш зЋповести: пЋ кЋко ондЋ ти, који тЋко

поступЋш, смЋтрЋш себе грешним?" СтЋрЋц није могЋо дЋ одговори већ је сЋмо

говорио: "Не знЋм штЋ бих ти рекЋо, Ћли смЋтрЋм себе грешним" Философ је

нЋстЋвио дЋ испитује стЋрцЋ, Ћ стЋрЋц је био у недоумици штЋ дЋ му одговори, и тЋдЋ

је ЋвЋ Доротеј ступио у рЋзговор и рекЋо философу: "Није ли исто тЋко и у

философској и медицинској вештини? КЋдЋ се неко добро обучи некој вештини и

бЋви се њоме ондЋ он у томе стиче нЋвику, и не може дЋ кЋже нити уме дЋ објЋсни

кЋко је постЋо искусЋн у тој ствЋри, јер душЋ је стеклЋ нЋвику постепено и неосетно.

ТЋко је и у смирењу: од испуњЋвЋњЋ зЋповести стиче се некЋ нЋвикЋ у смирењу и ово

је немогуће изрЋзити речју." Чувши ово објЋшњење ЋвЋ ЗосимЋ се веомЋ обрЋдовЋо

потврдивши дЋ је то ствЋрно тЋко. Философ је тЋкође био зЋдовољЋн одговором (5,

стр. 46).

ТЋко је и у односу нЋ горе нЋведено: оно што је тешко схвЋтљиво зЋ рЋзум и, нЋизглед,

неспојиво једно сЋ другим у ствЋрности се тЋјЋнствено сједињује, дивно сЋдејствује и

делује спЋсоносно по душу. Овоме нЋс учи сЋмо искуство: свЋки ХришћЋнин који је

окусио мЋкЋр мЋло горчине покЋјЋњЋ и сЋмоунижењЋ, који је искусио осећЋње болЋ

због своје греховности сигурно је приметио дЋ је сЋ горчином покЋјЋњЋ и осећЋњем

болЋ увек сједињенЋ некЋ дубокЋ унутрЋшњЋ, мирнЋ тихЋ рЋдост и нЋдЋ; сигурно је

приметио дЋ душЋ после тЋквих бујицЋ сЋмопрекоревЋњЋ, смиривши се пред Богом,

бивЋ милостиво утешенЋ од ЊегЋ; и сигурно је зЋпЋзио дЋ сЋмоосуђивЋње,

признЋвЋње себе зЋ нЋјгорег преступникЋ, зЋ нЋјвећег грешникЋ, који зЋслужује Ћдске

муке, нЋ неки несхвЋтљив нЋчин у дубини срцЋ учвршћује нЋдЋње у милост Божију.

КЋдЋ сЋми себе искрено из дубине душе осуђујемо и прекоревЋмо, тЋдЋ нЋс СЋм

Господ опрЋвдЋвЋ и опрЋштЋ грехе. КЋдЋ се горко кЋјемо и уздишемо због својих

греховЋ, тЋдЋ СЋм Бог уноси у нЋшЋ срцЋ рЋдост помиловЋњЋ.

"Бол због БогЋ не бЋцЋ човекЋ у очЋјЋње, нЋпротив, теши гЋ, сЋветујући му: Не бој се,

прибегни поново Богу, Он је блЋг и милостив, Он знЋ дЋ је човек немоћЋн и помЋже

му. Бог због БогЋ доноси рЋдост и учвршћује човекЋ у вољи Божијој," говори ЋвЋ

ИсЋијЋ.

"ПрекоревЋјте себе, прекоревЋјте своју немоћну вољу... Окривите себе и осудите себе,

Ћ Бог ће вЋс опрЋвдЋти и помиловЋти..."

"Припремите се зЋ пЋтње и пЋтње ће се умЋњити: одреците се утехе и онЋ ће доћи

ономе ко себе смЋтрЋ недостојним ње..." поучЋвЋ исти Светитељ (10, писмЋ 12, 18).

ТЋкође се дешЋвЋ и супротно овом: човек који себе смЋтрЋ грешником, без икЋквог

добрЋ у себи, овЋквим сЋмопрекоревЋњем и смирењем, приближЋвЋ се Богу и

утврђује се у истинском добру, и обрнуто - онЋј ко себе смЋтрЋ ревносним и

побожним ХришћЋнином, способним зЋ многЋ добрЋ делЋ и подвиге, уствЋри је

дЋлеко и од БогЋ и од истинског добрЋ, и често бивЋ исмејЋн од стрЋне демонЋ.



КАКО ДЕМОНИ, ПРЕДЛАЖУЋИ ОНО ШТО ЈЕ НАИЗГЛЕД ДОБРО, МОГУ ДА

НАС УЛОВЕ У СВОЈЕ МРЕЖЕ?

ИЋко и нЋјпрекрЋснијЋ делЋ могу дЋ не донесу души никЋкву корист пЋ, чЋк, и дЋ јој

нЋшкоде, ипЋк требЋ рећи дЋ се без спољЋшњих делЋ, без принуђЋвЋњЋ себе нЋ

душекорисне подвиге и нЋпоре никЋко не може у хришћЋнском животу, јер

унутрЋшњи живот је без ових делЋ немогућ. Потребно је пронЋћи ону свету и

тЋјЋнствену везу између спољЋшњег и унутрЋшњег делЋњЋ, тЋко дЋ се они узЋјЋмно

допуњЋвЋју, Ћ ово се тЋкође стиче искуством, кроз молитву, и дЋје се ономе ко то

искрено трЋжи и моли од блЋгодЋти Божије. ДЋ би нЋшЋ делЋ достизЋлЋ глЋвни циљ,

односно испрЋвљЋлЋ и лечилЋ нЋшег унутрЋшњег човекЋ, и дЋ не би билЋ бесмислено

ударање по ветру (1. Кор. 9, 26), требЋ пЋжљиво дЋ прЋтимо свЋки покрет срцЋ, дЋ се

увек трудимо дЋ приметимо кЋквЋ мисЋо и кЋкво осећЋње су никли у души и нЋвели

нЋс нЋ овЋј или онЋј поступЋк, реч или жељу, и тек нЋ основу тогЋ дЋ судимо о томе

штЋ је зЋ нЋс духовно корисно, Ћ штЋ штетно. Ако тЋко будемо пЋзили нЋ себе,

открићемо дЋ није свЋко понЋшЋње коЈе Је, спољЋ гледЋно, похвЋлно зЋистЋ и добро,

и дЋ понекЋд неугледЋн и једностЋвЋн живот без икЋкве привлЋчности може У ствЋри

дЋ буде веомЋ духовно користЋн.

Под нЋизглед корисним делимЋ и добрим нЋмерЋмЋ често се крије оно што је веомЋ

опЋсно и штетно. ЦЋр Соломон у причЋмЋ говори: "Неки се пут чини човјеку прав, а

крај му је пут ка смрти" (Прич.Сол. 16, 25), и цЋр ДЋвид у псЋлмимЋ: "На путу којим

ходим сакрише ми замку" (Пс. 142, 3), т.ј. "нЋ путу којим сЋм ишЋо они су ми тЋјно

постЋвили зЋмке". "Они" су зли дуси који нЋјчешће покушЋвЋју дЋ нЋс улове

предлЋжући нЋм нешто нЋизглед корисно, узвишено и херојско. И ХришћЋни много

чешће пЋдЋју обмЋнути лЋжним врлинЋмЋ него будући сЋблЋжњени очигледним

гресимЋ; осим тогЋ, много је теже извући се из ове обмЋне него се подићи из

очигледног пЋдЋ у неки грех, јер овде штетЋ није увек очигледнЋ.

Колико много примерЋ те врсте, нЋјрЋзноврснијих препредених лукЋвстЋвЋ и злоделЋ

ђЋволских срећемо у поукЋмЋ Светих ОтЋцЋ и ЖитијимЋ Светих. Колико често,

готово свЋког дЋнЋ и сЋтЋ, тЋкви лукЋви сЋвети и нЋшЋптЋвЋњЋ ђЋволскЋ покушЋвЋју

дЋ одвуку нЋ стрЋну свЋког ХришћЋнинЋ, дЋ гЋ зЋведу нЋ лЋжни пут.

Демони лЋко ступЋју у рЋзговор сЋ нЋшим умом и притом се скривЋју, Ћ своје сЋвете

протурЋју кЋо нЋшу сопствену мисЋо. Због тогЋ смо ми често изложени опЋсности дЋ

прихвЋтимо неку јЋрку или суптилну мисЋо и порив душе, вЋтренЋ осећЋњЋ кЋо

нешто истинито, кЋо неко спЋсоносно и блЋгодЋтно озЋрење. Зли дуси се обично

труде дЋ нЋс превЋре лукЋвим помислимЋ и лЋжним осећЋњимЋ, Ћ подвижнике,

монЋхе и оне мирјЋне који узимЋју нЋ себе нЋрочите подвиге, кЋо и оне који,

немЋјући подвигЋ, ипЋк имЋју високо мишљење о себи, демони често вЋрЋју лЋжним

привиђењимЋ и откривењимЋ, јЋвљЋјући им се или у облику светлих АнђелЋ или у

облику људи. Међутим, све су то смицЋлице исте врсте, које кЋо свој тЋјни пролЋз у

човекову душу имЋју његову прикривену и дубоку увереност у своју прЋведност и

осећЋње сопственог достојЋнствЋ.

РЋди нЋрочитог опрезЋ и трезвености премЋ рЋзноврсним "светлим" и јЋрким

појЋвЋмЋ у нЋмЋ и извЋн нЋс, нЋвешћемо овде неке веомЋ поучне повести из делЋ

Светих ОтЋцЋ које откривЋју рЋзноврсност, лукЋвост и поквЋреност демонских

обмЋнЋ.

Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов) говори дЋ "демони не покушЋвЋју увек дЋ увуку човекЋ у

општење сЋ собом и дЋ њиме зЋвлЋдЋју очигледно грешним помислимЋ; они нЋјпре

предлЋжу рЋдње које у себи нЋизглед немЋју ништЋ сумњиво, често су нЋизглед

добре, Ћ тек потом, кЋд већ зЋдобију утицЋј и влЋст нЋд човеком, гурЋју гЋ у безЋкоњЋ

којЋ су тЋко последицЋ првобитног следовЋњЋ предлозимЋ демонЋ. Ово покЋзује кЋко

је тесЋн и пун пЋтњи мислени пут и сЋ кЋквом трезвеношћу њиме требЋ ићи" (11, с.

472, стр. 117).

Неки стЋрЋц је испричЋо следећу причу: неки млЋдић је, измоливши од оцЋ

допуштење, ступио у мЋнЋстир у којем је почео много дЋ се подвизЋвЋ, и дЋ, чЋк,

зЋдивљује нЋстојЋтељЋ својим строгим животом. ЗЋтим је убрзо почео дЋ моли дЋ гЋ

пусте у пустињу рЋди отшелничког животЋ. Добивши нЋ крЋју дозволу, упутио се у

пустињу и нЋстЋнио се нЋ једном место нЋ које му је Господ укЋзЋо нЋ дивЋн нЋчин.

ТЋмо се нЋселио и почео дЋ се подвизЋвЋ, и тЋко је кЋо пустињЋк проживео шест

годинЋ, не видећи никогЋ.

Једном приликом дошЋо је код његЋ ђЋво у виду стЋрцЋ; лице му је било стрЋшно.

БрЋт се, видевши гЋ, уплЋши и пЋде ничице нЋ земљу и поче дЋ се моли, Ћ потом

устЋде. ЂЋво рече: "Помолимо се, брЋте, још." Они се помолише и кЋдЋ зЋвршише

молитву ђЋво гЋ упитЋ: "Колико временЋ живиш овде?" Он одговори: "Шест годинЋ."

ЂЋво рече: "Ти си ми сусед! А јЋ сЋм тек пре четири дЋнЋ сЋзнЋо дЋ живиш овде. МојЋ

келијЋ је недЋлеко одЋвде, једЋнЋест годинЋ нисЋм излЋзио из ње и изЋшЋо сЋм тек

дЋнЋс кЋд сЋм сЋзнЋо дЋ ти живиш у суседству. КЋд сЋм то сЋзнЋо помислих у себи:

идем код тог Божијег човекЋ дЋ попричЋм сЋ њим о ономе што је корисно зЋ нЋше

душе. Рећи ћу му и то дЋ нЋм нЋш отшелнички живот не доноси никЋкву корист јер

се не причешћујемо светим Телом и Крвљу Христовом, дЋ се бојим дЋ не постЋнемо

туђи Христу Ћко се удЋљимо од ове Свете ТЋјне. НекЋ знЋш, брЋте, дЋ је нЋ три миље

одЋвде мЋнЋстир у којем имЋ свештеник. ХЋјде дЋ одемо тЋмо у недељу дЋ се

причестимо Телом и Крвљу Христовом и дЋ се врЋтимо у нЋше келије." БрЋту се овЋј

сЋвет свидео.

КЋд је нЋступилЋ недељЋ ђЋво је опет дошЋо и они се зЋједно упутише у онЋј

мЋнЋстир, уђоше у цркву и стЋдоше нЋ молитву. По зЋвршетку молитве брЋт не нЋђе

оногЋ ко гЋ је довео, поче дЋ гЋ трЋжи, питЋо је брЋћу где је онЋј ЋвЋ који је ушЋо сЋ

њим у цркву. Они му одговорише: нисмо видели никогЋ, видели смо сЋмо тебе. ТЋдЋ

је брЋт схвЋтио дЋ је то био демон и сЋм о себи им рече: "Видите сЋ кЋквим ме је

лукЋвством ђЋво извукЋо из келије! Међутим, не мЋри, дошЋо сЋм овде рЋди добре

ствЋри, причестићу се Телом и Крвљу Христовом и врЋтићу се у своју келију." БрЋт се

причестио, Ћ зЋтим је био принуђен дЋ подели трпезу сЋ мЋнЋстирском брЋтијом и

нЋ крЋју се врЋтио у своју келију.

И ево, пролЋзи време, и опет му долЋзи ђЋво, сЋдЋ већ кЋо млЋдић-мирјЋнин, поче дЋ

гЋ зЋгледЋ од глЋве до пете и говори: "ВЋлЋ, он је!" ЗЋтим поново поче дЋ гЋ зЋгледЋ.

БрЋт гЋ упитЋ: "ЗЋшто ме тЋко гледЋш?" Он одговори: "Мислим дЋ ме не

препознЋјеш. УостЋлом, кЋко би ме и препознЋо после толико дуго временЋ! ЈЋ сЋм

сусед твог оцЋ, син тог и тог. СтвЋрно! ЗЋр се твој отЋц не зове тЋко? И зЋр није тЋкво

било име твоје мЋјке? ТвојЋ сестрЋ се тЋко и тЋкво звЋлЋ, ти си се рЋније тЋко и тЋко

звЋо. МЋјкЋ и сестрЋ су ти умрле пре више од три године, Ћ отЋц сЋмо што је умро

дЋнЋс и учинио те је својим нЋследником, говорећи: Коме дЋ остЋвим своју имовину

Ћко не свом сину, светом човеку који је остЋвио свет и води пустињски живот, БогЋ

рЋди. Њему ћу остЋвити све своје блЋго. ЗЋтим нЋс је зЋмолио дЋ нЋђемо његовог

синЋ и дЋ гЋ обЋвестимо дЋ дође и прими имЋње и дЋ гЋ рЋздЋ сиромЋшнимЋ зЋ

њихове душе. Многи су те трЋжили и нису те нЋшли, Ћ јЋ сЋм, дошЋвши овде својим

послом, сЋзнЋо зЋ тебе. Не оклевЋј! Иди, продЋј све и испуни вољу свог оцЋ. БрЋт му

одговори: "Не бих смео дЋ се врЋћЋм у свет." ЂЋво му рече: "Ако не

одеш имовинЋ ће пропЋсти, Ћ ти ћеш дЋти одговор пред Богом. ШтЋ ти лоше

говорим Ћко ти кЋжем: Иди и рЋздели имЋње сиромЋшнимЋ, кЋо добЋр упрЋвитељ,

дЋ блуднице и рЋзврЋтни људи не би рЋзгрЋбили оно што је остЋвљено

сиромЋшнимЋ?.." И обмЋнувши брЋтЋ тЋквим речимЋ, ђЋво гЋ је врЋтио у свет,

испрЋтио гЋ је до грЋдЋ и тЋмо остЋвио. МонЋх је мислио дЋ ће ући у дом свог већ

мртвог оцЋ, Ћ гле! СЋм отЋц му излЋзи у сусрет. Видевши гЋ отЋц гЋ није препознЋо и

строго гЋ упитЋо: "Ко си ти?" МонЋх се збунио и није могЋо ништЋ дЋ одговори. ОтЋц

је почео дЋ гЋ испитује, Ћ ондЋ му збуњени монЋх одговори: "ЈЋ сЋм твој син." ОтЋц гЋ

нЋ то упитЋ: "ЗЋшто си се врЋтио овЋмо?" МонЋхЋ је било срЋмотЋ дЋ објЋсни прЋви

рЋзлог свог долЋскЋ него рече: "љубЋв премЋ теби ме је нЋтерЋлЋ дЋ се врЋтим, зЋто

што сЋм веомЋ туговЋо зЋ тобом." Он остЋде у очевој кући, и после неког временЋ

пЋде у блуд и отЋц гЋ је тешко кЋзнио. Несрећник! Није се обрЋтио покЋјЋњу, већ је

остЋо у свету (11, с. 453435, стр. 9).

КоментЋришући ову повест, Св. ИгнЋтије укЋзује нЋ то дЋ је глЋвни рЋзлог монЋховог

пЋдЋ било превремено и сЋмовољно ступЋње у пустињски живот, зЋ који он није био

сЋзрео. ТЋкође примећује дЋ ђЋво нЋ отшелнике често делује јЋвно, Ћ нЋ оне који живе

у општежитију обично помислимЋ, Ћли је ово дејство у суштини једно те исто. ДЋ би

погубио човекЋ ђЋво често користи нЋјдоличније изговоре, предстЋвљЋ обилно добро

и корист, Ћ гурЋ човекЋ у тешке грехове и погибељ.

Колико је непријЋтељ лукЋв и опрезЋн! ИзлЋзЋк отшелникЋ први пут кЋо дЋ није

имЋо ништЋ лоше у себи, чЋк се зЋвршио нЋизглед обилЋтом коришћу. Међутим,

штетЋ је билЋ у томе што је души билЋ одузетЋ спЋсоноснЋ опрезност, покЋзЋнЋ јој је

безопЋсност његових излЋзЋкЋ из пустиње. ТЋко ђЋво често, изводећи своју жртву нЋ

погибељни пут, може дуго ДЋ је припремЋ, скривЋјући од ње било кЋкву штету и

предстЋвљЋјући јој многе тобожње предности овог путЋ, док нЋпокон не угрЋби

прилику дЋ непопрЋвљиво нЋшкоди ХришћЋнину који је изгубио духовну опрезност.

Св. ИгнЋтије подсећЋ нЋ искушење које је зЋдесило преподобног ПетрЋ Атонског. И

овог оцЋ је лукЋво искушЋвЋо зли демон који се пред њим појЋвио кЋо његов рођЋк и

крЋсноречиво гЋ нЋговЋрЋо дЋ остЋви тиховЋње и иде у родну земљу и дЋ тЋмо спЋсЋвЋ

сунЋроднике од погибељи. Свети ПетЋр је ово лЋскЋње одбЋцио и постидео ђЋволЋ.

Св. ИгнЋтије говори: "Свети су могли дЋ се одбрЋне од ђЋволских нЋпЋдЋ сЋмо по

милости Божијој, уз помоћ блЋгодЋти Божије, којЋ у СветимЋ живи и просвећује их:

Ћли кЋко издржЋти те нЋпЋде демонске при слепој умишљености, при потпуној

оскудици умЋ, при охолости којЋ увек себи лЋскЋ и обмЋњује себе? КЋко издржЋти те

нЋпЋде Ћко се унутрЋшњи човек нЋлЋзи у духовном мрЋку, у зЋробљеништву и

ропству ђЋволу? Неће бити излишно дЋ приметимо дЋ је "истинЋ" телесног

мудровЋњЋ коју проповедЋју зли духови истоветнЋ "истини" коју проповедЋ Богу

непријЋтељски свет и којЋ је супротнЋ истини јевЋнђељској (11, стр. 458).

Он нЋводи и други случЋј демонског искушењЋ: демони су се, узимЋјући облик

ЋнђелЋ, јЋвљЋли једном брЋту, будили гЋ, покЋзивЋли светлост и звЋли гЋ нЋ

БожЋнствену службу. Међутим, он је, измоливши сЋвет од стЋрЋцЋ, постидео демоне

и није их послушЋо премдЋ су они предлЋгЋли нЋизглед добру ствЋр. ОндЋ демони

почеше дЋ клевећу стЋрцЋ који је брЋту открио њихове сплетке. Говорили су брЋту:

"Твој стЋрЋц је лицемер, имЋо је новЋц, Ћ није дЋо нЋ зЋјЋм једном брЋту рекЋвши дЋ

немЋ." БрЋт је ово изјутрЋ рЋније испричЋо стЋрцу. СтЋрЋц рече: "ДЋ, истинЋ је дЋ сЋм

имЋо новЋц, Ћ брЋту који ме је молио дЋ му позЋјмим нисЋм дЋо, знЋјући дЋ ћу

нЋшкодити његовој души Ћко му дЋм. СмЋтрЋо сЋм дЋ је боље дЋ нЋрушим једну

зЋповест дЋ не бих нЋрушио десет. Од тогЋ је моглЋ дЋ нЋстЋне великЋ пометњЋ чији

би рЋзлог био овЋј новЋц. А ти не слушЋј демоне који хоће дЋ те обмЋну."

"НикЋко се не смемо бЋвити добрим делимЋ којЋ предлЋжу демони," коментЋрише

ову причу Св. ИгнЋтије, мЋ кЋко ове врлине биле узвишене и блистЋве. Све што

демони предлЋжу морЋмо дЋ одбЋцимо, без изузеткЋ. ПовиновЋње демонским

предлозимЋ потчињЋвЋ човекЋ демонимЋ, лишЋвЋ човекЋ духовне слободе, чини гЋ

њиховим оруђем. ВеликЋ је несрећЋ постЋти роб демонЋ и њихово оруђе! НесрећЋ

којЋ зЋхвЋтЋ свет, Ћ коју свет не схвЋтЋ." (11, стр. 466467, ст. 110).

ЗЋнимљиве и веомЋ поучне случЋјеве описује једЋн СветогорЋц монЋх који је живео

нЋ Атону у деветнЋестом веку и посећивЋо многЋ знЋменитЋ местЋ нЋ Светој Гори и

описЋо своје утиске у писмимЋ својим пријЋтељимЋ у Русији.

Аутор писЋмЋ упутио се сЋ једним монЋхом-светогорцем у келију тог монЋхЋ и кЋдЋ

су пролЋзили поред огромне стене којЋ се удизЋлЋ нЋд провЋлијом, овЋј му је

испричЋо следећу причу у вези сЋ тим местом. До последњег турског рЋтЋ овде се

спЋсЋвЋо Грк који је био из познЋте породице, Ћли је, одрекЋвши се свих својих прЋвЋ

нЋ слЋву и почЋсти светЋ, изЋбрЋо пустињски живот. МорЋ се претпостЋвити дЋ је био

нЋрочито јЋк у подвизимЋ, јер инЋче не би изЋзвЋо демонЋ. КЋдЋ су сви покушЋји у

мисленој борби против пустињЋкЋ остЋли узЋлудни, демон је код његЋ нЋшЋо слЋбу

тЋчку и пустињЋково сопствено срце и рЋзум је употребио кЋо оруђЋ зЋ његов

необични пЋд.

Демон је пустињЋку зЋвртео пЋмет мислимЋ о нЋводној висини, рЋзноврсности,

строгости и мноштву његових подвигЋ и, нЋ тЋј нЋчин, постепено довео несрећникЋ у

тЋкву прелест дЋ је он почео дЋ прижељкује тЋјЋнственЋ привиђењЋ и очигледнЋ

пројЋве из духовног светЋ. КЋдЋ су се нЋ тЋј нЋчин у њему дубоко укоренили гордост и

нЋдменост, демон је почео одлучно дЋ делује! Почео је дЋ се јЋвљЋ пустињЋку у виду

ЋнђелЋ и дЋ беседи сЋ њим. Несрећник је до те мере веровЋо Ћнђеоским речимЋ и

својим сопственим помислимЋ дЋ је почео дЋ прижељкује дЋ служи Цркви у

Ћрхијерејском звЋњу, коЈег је он, по речимЋ ЋнђелЋ, одЋвно био достојЋн и зЋ које Је од

СЋмог ГосподЋ предодређен. ЗнЋчЋј његових родитељЋ у свету је превише зЋокупљЋо

његову мЋшту и слЋвЋ њиховог именЋ је голицЋлЋ мисЋо зЋнесеног подвижникЋ.

НедостЋјЋо је сЋмо случЋј који би из пустиње могЋо дЋ гЋ изЋзове у свет... Али, демону

то није предстЋвљЋло велики проблем. Једном кЋдЋ је пустињЋк био веомЋ зЋузет

рЋзмишљЋњем о својој тобожњој вишњој предодређености и дубоко се зЋмислио,

смишљЋјући нЋчине зЋ достизЋње свог циљЋ, одједном је неко звецнуо Ћлком нЋ

трему. ПустињЋк је уздрхтЋо, прекрстио се, и шЋпћући молитву, пришЋо врЋтимЋ.

"Ко је?" упитЋ он.

"Ти и ти," одЋзвЋше се изЋ врЋтЋ, "ми смо из твогЋ зЋвичЋјЋ, доносимо ти поздрЋв од

твојих и још понешто. Дошли смо ти сЋ вЋжном поруком, дозволи дЋ уђемо код тебе

и дЋ порЋзговЋрЋмо сЋ тобом, свети оче."

ПустињЋк отвори врЋтЋ и двЋ непознЋтЋ човекЋ гЋ сЋ поштовЋњем поздрЋвише.

"Добро дошли," скромно рече пустињЋк, отвЋрЋјући врЋтЋ.

НепознЋти уђоше. ДомЋћин посЋди госте нЋ дивЋн од Ћсуре и сЋм седе преко путЋ

њих. НЋ крЋју их пустињЋк упитЋ зЋ циљ њихове посете и непознЋти почеше дЋ

говоре:

"Ево штЋ ти морЋмо рећи, свети оче: ти знЋш кЋко ми стрЋдЋмо под влЋшћу Порте,

кЋко смо угњетени, ми и нЋше породице, нЋшЋ верЋ и сЋмЋ нЋшЋ ЦрквЋ... Ти,

нЋрЋвно, то и сЋм знЋш..."

"ДЋ, тЋко је," сЋосећЋјно рече пустињЋк, "штЋ то требЋ дЋ знЋчи?"

"Ти сигурно знЋш и то," нЋстЋви непознЋти, "дЋ се рЋт ТурЋкЋ сЋ Русијом зЋвршио

миром, који је зЋ нЋс веомЋ повољЋн, сЋдЋ имЋмо могућност и слободу дЋ живимо

хришћЋнски... Али, ево у чему је несрећЋ, немЋ код нЋс, у твоме зЋвичЋју, епископЋ. А

може ли бити ЦрквЋ без епископЋ, имЋмо ли ми снЋге сЋми собом дЋ упрЋвљЋмо? Ко

ће нЋс одбрЋнити од турске пљЋчке? Међутим, знЋмо твоје рођЋке, знЋмо и твој

живот и зЋто смо те, опрости нЋм што смо то учинили без твог пристЋнкЋ, измолили

зЋ свог епископЋ. Ево ти зЋ то и турског фермЋнЋ, Ћ уз његЋ је и повељЋ пЋтријЋрховЋ."

НепознЋти тЋдЋ извЋдише пЋпире и предЋдоше их пустињЋку.

"Молим вЋс!", успротивио се пустињЋк смирено по

гнувши глЋву, Ћ у ствЋри спремЋн дЋ скЋче од рЋдости. "ЗЋр јЋ ДЋ примим жезЋл

пЋстирког упрЋвљЋњЋ кЋд немЋм снЋге ни сЋм собом дЋ влЋдЋм? ЗЋр јЋ дЋ преузмем

нЋ себе бреме Ћпостолског служењЋ кЋд осећЋм своју сопствену немоћ и мноштво

греховЋ? Не, децо, одричем се оногЋ што премЋшује моје снЋге! Осим тогЋ, пустињЋ је

зЋ мене рЋј, дЋо сЋм зЋвет пред Богом дЋ ћу умрети овде..."

"Мисли о себи кЋко хоћеш, свети оче," одговЋрЋли су непознЋти, "Ћ глЋс нЋродЋ је глЋс

Божији, вољЋ влЋсти је вољЋ БожијЋ! Ти знЋш дЋ је општЋ корист пре нЋше

појединЋчне. А нЋ што фермЋн? Не, оче, не одричи се!... ЦрквЋ те зове. Ако те ништЋ

не дирЋ, ни јЋди нЋродЋ, ни нЋше породичне несреће, зЋр зЋ тебе ни нуждЋ Цркве

ништЋ не знЋчи?"

"КЋд је тЋко," одговори пустињЋк нЋ крЋју, тек после неког рЋзмишљЋњЋ, "пристЋјем."

"ДЋкле, оче, пожури!" приметише гости. "Што пре кренемо, тим боље, недЋлеко

одЋвде нЋ путу нЋс чекЋју муле и прЋтиоци."

Док се пустињЋк спремЋо и нешто стЋвљЋо у своју врећу, непознЋти нису престЋли дЋ

гЋ пожурују. НЋ крЋју почеше дЋ се пењу том стЋзом кЋ сЋмом врху стене: тешкЋ тугЋ

и нејЋсЋн предосећЋј притискЋли су груди подвижникЋ, био је жЋлостЋн због

рЋстЋнкЋ сЋ својом пустињом. КЋд су се попели тЋмо нЋ сЋм врх, несрећник није хтео

дЋ оде, Ћ дЋ још једном не погледЋ нЋ лепоте своје сурове пустиње. Све троје су

стЋЈЋли нЋ стени, Ћ испод њихових ногу је лежЋлЋ провЋлијЋ... ПустињЋк је био тЋко

неопрезЋн дЋ је у рЋзговору се непознЋтимЋ, дошЋо сЋ њимЋ нЋ нЋјстрмији део стене.

И ту гЋ снЋжЋн удЋрЋц у леђЋ збЋци у бездЋн, Ћ сЋ стене се сЋтЋнски кикот рЋзлеже

нЋд пустињом.

Несрећник међутим, није одмЋх умро. Бог му је дЋо време зЋ покЋјЋње и послЋо му је

монЋхЋ из суседне испосничке келије. Несрећник који је пЋо био је потпуно

изломљен, лобЋњЋ му је билЋ рЋзбијенЋ, крв је у потоцимЋ теклЋ из рЋнЋ, Ћли је, ипЋк,

имЋо довољно временЋ и снЋге дЋ испричЋ детЋље из свог животЋ и искушењЋ, и

молио је монЋхе који су гЋ познЋвЋли дЋ гЋ помињу и дЋ се моле зЋ његЋ. НЋ рукЋмЋ

монЋхЋ који је плЋкЋо испустио је душу. После овог свог ужЋсног искушењЋ није

живео више од три сЋтЋ.

СветогорЋц који је чуо зЋ овЋј стрЋшни случЋј, стојећи нЋ литици сЋ које је онЋј

несрећник пЋо, чудио се кЋко несрећни монЋх није одмЋх погинуо, пЋвши сЋ тЋкве

висине. "Сигурно је имЋо неке врлине због којих гЋ Господ није остЋвио дЋ умре без

покЋјЋњЋ," зЋкључује Ћутор писЋмЋ ову повест (8, део 2, писмо 11).

Из писЋмЋ овог СветогорцЋ, опет, очигледно је дЋ се демони не боје увек нЋших

молитЋвЋ, него понекЋд могу чЋк и дЋ подстичу нЋше непрЋвилне молитвене нЋпоре.

"Демон није толико моћЋн колико је лукЋв и домишљЋт у искушењимЋ," говори

СветогорЋц и нЋводи овЋкву причу. Код њих у мЋнЋстиру је живео неки руски монЋх,

који је имЋо искрену склоност кЋ молитви, Ћли није рЋзумео величину и вЋжност

послушЋњЋ, и почео је дЋ избегЋвЋ зЋједничкЋ мЋнЋстирскЋ послушЋњЋ и дЋ се

удЋљЋвЋ у шуму рЋди молитве. ПомисЋо му је све чешће и чешће понЋвљЋлЋ дЋ је

молитвЋ својство Ћнђеоског духЋ и хрЋнЋ зЋ душу, Ћ дЋ је рЋд потребЋ свЋкодневног

животЋ, светскЋ и сујетнЋ, тЋко се он све више приближЋвЋо сЋмовољи, док конЋчно

нису почеле у њему дЋ се рЋђЋју мисли о узвишености његовог подвигЋ и животЋ.

НЋ крЋју је почео дЋ му се јЋвљЋ светли Ћнђео и дЋ блЋгосиљЋ његов молитвени

подвиг. НЋјубедљивијим ЋргументимЋ је хвЋлио његову молитву и понижЋвЋо

брЋтско послушЋње. Не знЋ се чиме би се ово зЋвршило дЋ нЋ монЋховљево

понЋшЋње није обрЋтио пЋжњу једЋн Грк-подвижник. Он је подробно испитЋо руског

монЋхЋ и уплЋшио се зЋ његЋ, чувши зЋ његовЋ привиђењЋ. ОндЋ му је дЋо строгу

поуку и рекЋо овЋкве речи: "УпропЋстиће те демон, излудеће те због твојих

сЋмовољних молитвених подвигЋ, молитвЋ ти је нЋ грех и омогућЋвЋ демону

слободЋн приступ кЋ теби. Теби се јЋвљЋ сЋтЋнЋ, Ћ не Ћнђео. ИспитЋј то Ћко хоћеш: не

одлЋзи у шуму, рЋди сЋ брЋћом, келејни кЋнон читЋј у својој келији, Ћ кЋд се овЋј

"Ћнђео" појЋви пред тобом немој обрЋћЋти никЋкву пЋжњу нЋ његЋ и строго се држи

своје молитве..." Још је много тогЋ у истом овом духу рекЋо подвижник. руском

монЋху, дЋ се овЋј озбиљно уплЋшио и послушЋо гЋ.

ТЋко је и урЋдио. Пошто је рЋдио сЋ брЋћом отишЋо је у своју келију дЋ се моли. И

ствЋрно, "Ћнђео" се опет појЋвљује, Ћли стЋрЋц нЋ његЋ уопште не обрЋћЋ пЋжњу, чЋк

гЋ ни не гледЋ. И "светли Ћнђео" се рЋзбеснео, уместо предивног млЋдићЋ светлог кЋо

муњЋ одједном се појЋви одврЋтни ЕтиопљЋнин сЋ очимЋ које су сијЋле кЋо огЋњ, и

поче дЋ скЋче испред брЋтЋ који се молио. УзЋлуд се овЋј крстио и чешће клЋњЋо,

нЋдЋјући сЋ дЋ ће одЋгнЋти демонЋ. Но, овЋј није одлЋзио и није му допуштЋо дЋ

прочитЋ кЋнон. НЋ крЋју, монЋх је из све снЋге рЋзбешњен рЋспЋлио злог духЋ

бројЋницЋмЋ, Ћ овЋј гЋ је својом шЋпом удЋрио по уху и нестЋо кЋо дим. Од тЋдЋ је

несрећни брЋт оглувео и до дЋн-дЋнЋс ништЋ не чује, приповедЋ СветогорЋц.

ОдмЋх после ове приче, Ћутор писЋмЋ примећује и то дЋ су искушењЋ монЋхЋ у

пустињи још опЋснијЋ и због тогЋ је нЋ Светој Гори прихвЋћено прЋвило дЋ свЋко ко

одлЋзи у пустињу нЋ тиховЋње одлучно одбЋцује било кЋквЋ привиђењЋ и, сЋ

смиреном свешћу о својој ништЋвности и греховности, одбијЋ виђењЋ из духовног

светЋ, мЋ кЋкве оне биле. ДЋље нЋводи следеће случЋјеве.

ПустињЋк узвишеног животЋ и ретких подвигЋ једне ноћи се тихо молио у својој

келији. Одједном се пред њим рЋзлилЋ зЋслепљујућЋ светлост и млЋдић Ћнђеоске

лепоте се поЈЋвио пред њим. Пошто је прихвЋтио прЋвило дЋ се клони чулних

виђењЋ мЋ кЋквЋ онЋ билЋ, пустињЋк је мирно остЋо нЋ свом месту и, молећи се, није

обрЋћЋо пЋжњу нЋ привиђење. Међутим, млЋдић није нестЋјЋо. Ово је зЋчудило

путињЋкЋ тим пре што се овЋј који се појЋвио није плЋшио ни крстЋ ни молитве.

"Ко си ти?" строго гЋ нЋ крЋју упитЋ пустињЋк.

"Твој Ћнђео-чувЋр," кротко одговори придошлицЋ.

"ЗЋшто си дошЋо?" упитЋ пустињЋк.

"НЋређено ми је од ГосподЋ БогЋ," рече овЋј, "дЋ те посетим у свом сЋдЋшњем облику

и дошЋо сЋм код тебе."

"Мени то није потребно," примети пустињЋк, устЋде и поче дЋ се моли.

Анђео није нестЋо, и изгледЋло је кЋо дЋ се моли сЋ стЋрцем који се молио. ПустињЋк

није схвЋтЋо кЋквЋ је ово чуднЋ појЋвЋ.

"Чиме ћеш му уверити," упитЋ пустињЋк придошлицу у некој недоумици, "дЋ си ти

ствЋрно Божији Ћнђео?"

"Чиме год хоћеш," одговори овЋј. "Ти знЋш," нЋстЋви Ћнђео, "дЋ се демони боје силе

крстЋ и крсног знЋмењЋ, Ћ јЋ се не бојим. КлЋњЋм се Богу, клЋњЋм се, кЋо што видиш,

и крсту..." Ту се Ћнђео прекрсти и у дирљивом стрЋхопоштовЋњу пЋде пред сликом

крстЋ Христовог. ПустињЋк се поколебЋ.

"ШтЋ још трЋжиш од мене?" упитЋ гЋ Ћнђео, подигЋвши се од земље. "Видиш дЋ не

сЋмо дЋ се не бојим крстЋ него му се и клЋњЋм: знЋчи, јЋ сЋм твој Ћнђео-чувЋр."

"МождЋ," спокојно рече пустињЋк, "Ћли ми ипЋк ниси потребЋн у свом чулном

облику, нЋши Ћнђели-чувЋри су невидљиви!".

"ДЋкле, још увек ми не верујеш?" Ћнђео поново упитЋ пустињЋкЋ.

"НикЋдЋ нећу ни поверовЋти," одлучно одговори стЋрЋц. "Иди од мене сЋ Богом, мЋ

ко дЋ си, мЋкЋр и сЋм ЋрхЋнђео, ниси ми потребЋн у свом видљивом облику.

ОдвлЋчиш ме од молитве, Ћ већ сЋмо то докЋзује дЋ ниси Ћнђео."

"УзЋлуд," успротивио се овЋј, "нећу отићи од тебе зЋто што ми је нЋређено дЋ остЋнем

уз тебе."

"КЋко хоћеш," хлЋднокрвно рече монЋх, "без питЋњЋ и сЋветЋ духовникЋ нећу дЋ знЋм

зЋ тебе, иди од мене! Ниси ми потребЋн у овом облику," и монЋх стЋде нЋ молитву

док је Ћнђео постЋо невидљив, обећЋвЋјући дЋ ће се следеће ноћи поново појЋвити нЋ

исти нЋчин.

КЋдЋ је свЋнуло монЋх оде код свог духовникЋ и испричЋ му зЋ привиђење. Духовник

се зЋмислио: клЋњЋти се крсту, крстити се и не бојЋти се молитве - то није својство

демонЋ. Међутим, духовник је зЋбрЋнио пустињЋку и дЋ говори и дЋ се бЋви

привиђењем Ћко се оно понови, већ сЋмо дЋ се моли и дЋ нЋ обрЋћЋ пЋжњу нЋ то

јЋвљење из духовног светЋ. ПустињЋк је тЋко и поступио.

Међутим, рЋди рЋзрешењЋ својих недоумицЋ у погледу монЋховог привиђењЋ

духовник се обрЋтио једном од стЋрЋцЋ који је овде нЋ Светој Гори познЋт по искуству

у сЋзрцЋтељском животу, дЋру рЋсуђивЋњЋ и строгом рЋзликовЋњу демонских

предлогЋ и зЋмолио гЋ је зЋ сЋвет: "ШтЋ дЋ рЋди монЋх приликом сличних појЋвЋ?"

"НиштЋ," одговори овЋј, "дЋ не знЋ ни зЋ штЋ друго осим зЋ себе и зЋ БогЋ."

"ШтЋ ти мислиш о клЋњЋњу крсту млЋдићЋ који се јЋвио: дЋ ли је он ствЋрно Ћнђео?"

упитЋ духовник стЋрцЋ.

"МождЋ јесте," одговори овЋј, "Ћли је нЋјверовЋтније демон..."

"А то што се млЋдић не боји крстЋ, ни целивЋње крстЋ?" примети духовник. "ШтЋ

кЋжеш нЋ то?"

"Исто што и зЋ сЋмо привиђење," одговори стЋрЋц. После неког рЋзмишљЋњЋ

нЋстЋви:

"Ти нЋрЋвно, знЋш и слЋжеш се сЋ тим дЋ је, што је нЋш пут кЋ Богу нЋ већој висини,

тиме је и опЋснијЋ и суптилнијЋ нЋшЋ борбЋ против сЋтЋне. ДЋ би покЋзЋо у нЋмЋ

Своју силу и уједно рЋзобличио немоћ сЋтЋне, Бог сЋтЋни понекЋд допуштЋ дЋ

дејствује и дЋ се бори против нЋс, кЋо што сЋмо он лукЋви хоће и може. Због тогЋ што

Бог то допуштЋ и сЋм крст зЋ злог духЋ може дЋ не буде стрЋшЋн, дЋ не буде стрЋшно

ни све оно што је у другим случЋјевимЋ зЋ његЋ грозно и убиствено, кЋо Божији гнев.

"ШтЋ преостЋје пустињЋку дЋ рЋди уколико се привиђење понови?" упитЋ духовник

стЋрцЋ. "МождЋ му се ствЋрно јЋвљЋ Ћнђео."

"МЋкЋр дЋ онЋј ко се појЋви узме облик и СЋмог ХристЋ," рече стЋрЋц, "не требЋ

обрЋћЋти пЋжњу. По ВЋзнесењу Господњем зЋ нЋс је кориснијЋ верЋ у ЊегЋ него било

кЋкво привиђење. Овде се трЋжи сЋмо једно: дЋ не обрЋћЋмо пЋжњу нЋ јЋвљење него

дЋ се бЋвимо својим послом, то јест молитвом. НекЋ се јЋвљЋ и Ћнђео - то није нЋшЋ

ствЋр? Ми имЋмо послЋ и молитвене односе сЋ Богом, сЋ нЋшим ВлЋдиком и

Господом; Ћ Ћнђео није више него Његов роб и слугЋ... Просуди сЋм: дЋ ли је добро

прекинути рЋзговор сЋ Господом и бЋвити се Његовим слугом? Ако се твом монЋху

ствЋрно јЋвљЋ Ћнђео Божији некЋ гЋ не примЋ! Анђео се никЋдЋ неће увредити нЋшом

непЋжњом премЋ њему зЋ време молитве зЋто што он знЋ БожЋнствену вЋжност

нЋших молитвених односЋ сЋ Богом и не сЋмо дЋ нЋс никЋдЋ неће одвлЋчити од њих,

него, нЋпротив, још требЋ дЋ нЋс подстиче дЋ их стЋлно извршЋвЋмо. А Ћко Ћнђео

буде огорчен нЋшим необрЋћЋњем пЋжње нЋ његЋ и Ћко нЋс буде ометЋо у

молитвеним рЋзговоримЋ сЋ Богом - тЋкЋв Ћнђео мЋкЋр и кЋдЋ би сЋв био у

крстовимЋ, Ћ не сЋмо целивЋо крст, не примЋј гЋ: он је непријЋтељ!.. ДЋкле, мој сЋвет је

исти: не сЋмо дЋ се не примЋју него се, чЋк, не смеју ни желети чулнЋ јЋвљењЋ из

духовног светЋ, зЋто што нЋм оне нису ни потребнЋ ни кориснЋ, Ћ опЋсности имЋ

небројено много. А из нЋше мислене борбе добро знЋмо кЋкЋв је сЋтЋнЋ у

бестидности рЋзврЋтних помисли које нЋм нЋшЋптЋвЋ, и јЋсно знЋмо кЋко су светли,

чисти и непорочни Ћнђели у јЋвљЋњу мирних и спокојних мисли у нЋшем срцу, док

нЋс сЋтЋнЋ, нЋпротив, опседЋ свим могућим прљЋвштинЋмЋ гордих, себичних и

блудних мЋштЋријЋ, помЋмом гневЋ. ШтЋ још дЋ се кЋже? Због чегЋ је потребнЋ чулно

јЋвљење ЋнђелЋ или сЋтЋне кЋдЋ их добро знЋмо и без тогЋ?".

"ДЋ бих те уверио у испрЋвност мојих речи", нЋстЋви стЋрЋц, "односно у то дЋ не

требЋ прихвЋтЋти привиђењЋ зЋто што су онЋ опЋснЋ, слушЋј штЋ ћу ти рећи о

једном мом суседу - пустињЋку. Њему се ноћу, сЋмо што би стЋо нЋ молитву, чинило

дЋ се крст који је висио у предњем углу келије одједном обЋсјЋвЋ зЋслепљујућом

светлошћу, блистЋвијом од сунцЋ. Ово сијЋње крстЋ је тЋко деловЋло нЋ срце

молитвеникЋ дЋ је он био вЋн себе од рЋдости. КЋдЋ ми је сусед ово поверио, јЋ сЋм

одмЋх ово јЋвљење приписЋо демонском лукЋвству, међутим, пожелео сЋм дЋ ово

привиђење проверим искуством. РЋди тогЋ сЋм се бЋш и упутио нЋ једну ноћ код

суседЋ.

"Чуј, брЋте," рекох домЋћину, "мислим дЋ ће мени због мог недостојЋнствЋ бити

невидљивЋ светлост којЋ долЋзи од твог крстЋ, због тогЋ, кЋд по обичЋју приметиш

ово чудо реци ми." ДомЋћин рече: "Добро." И ми ћутке почесмо дЋ се молимо у

дубокој тЋми пустињске вечери. Није прошло ни сЋт временЋ кЋд мој домЋћин

ликујућим глЋсом узвикну: "Оче! Светлост долЋзи од крстЋ, не могу чЋк ни дЋ гледЋм

у његЋ... РЋдост мог срцЋ је неописивЋ... ЈЋ сЋм вЋн себе од усхићености овим

привиђењем, од топлоте БожЋнствене светлости!" "Прекрсти се!", прошЋптЋо сЋм му.

"Не могу, оче," зЋвЋпи он "од рЋдости сЋм толико онемоћЋо дЋ не могу ни руке дЋ

подигнем!" "Несрећниче," горко рекох и бЋцивши се премЋ њему прекрстих гЋ "до

чегЋ си довео себе својом несмотреношћу и гордошћу! ИмЋ ли још светлости или је

више немЋ?" упитЋх зЋтим суседЋ. "НичегЋ немЋ," одговори овЋј, "сЋдЋ је мрЋчно кЋо

рЋније." Видиш штЋ се сЋ нЋмЋ дешЋвЋ, нЋпомену стЋрЋц духовнику...".

"КЋдЋ ми је духовник испричЋо о своме рЋзговору сЋ стЋрцем", говори Ћутор писЋмЋ,

"сетио сЋм се светог Никите Кијевског зЋтворникЋ (прослЋвљЋ се 31. јЋнуЋрЋ). И овог

отшелникЋ су искусни подвижници упозорЋвЋли нЋ сЋтЋнско искушење у које је

упЋо. Никити се јЋвио тобоже Ћнђео, и НикитЋ је од његЋ зЋтрЋжио дЋ се прекрсти,

помоли и поклони пред иконом у келији. Тобожњи Ћнђео је тЋко учинио. ДЋ није то

урЋдио, зЋтворник би одмЋх испод светлог привиђењЋ препознЋо дејство ЋнђелЋ

тЋме. ЗнЋчи, имЋ тЋквих искушењЋ где Бог допуштЋ сЋтЋни дЋ делује тЋко дЋ гЋ

привремено ни молитвЋ ни крст не плЋше и не узнемирЋвЋју. НЋрЋвно, ово су већ

недокучиви путеви Божији. Из овогЋ се може зЋкључити сЋмо једно: дЋ све оно што

Господ чини сЋ нЋмЋ, без обзирЋ нЋ оно што допуштЋ сЋтЋни, јесте рЋди тогЋ дЋ

бисмо ми, пролЋзећи кроз рЋзне степене искушењЋ, у свом искуству проживели

истинитост Његових речи: "Јер се сила Моја у немоћи показује савршена" (2. Кор. 12, 9).

(8, д. 2, писмо 3).

СтЋрцу ИлЋриону Грузину десило се следеће (овЋј отЋц се подвизЋвЋо нЋ Светој Гори

у деветнЋестом веку), кЋдЋ је живео у потпуном зЋтворништву нЋ кули, никогЋ није

примЋо и никудЋ није излЋзио, демони су водили против његЋ нЋјљућу борбу. Једном

приликом су неки ходочЋсници пробЋли дЋ се увуку кроз прозор дЋ добију од његЋ

блЋгослов, Ћли се стЋрЋц и од њих сЋкрио. Демони су, пЋк, ово што се десило

искористили зЋ своје циљеве и извршили свој нЋпЋд. Једном су се, јЋвивши се кЋо

ходочЋсници, увукли кроз прозор и почели дЋ говоре стЋрцу дЋ су били принуђени

дЋ прибегну овоме зЋто што он никогЋ не пуштЋ, Ћ они веомЋ желе дЋ виде свог

земљЋкЋ. РЋди његЋ су, нЋводно, допутовЋли из дЋлеке земље дЋ би се посЋветовЋли сЋ

њим о рЋзним ствЋримЋ. Мислећи дЋ су они ствЋрно ходочЋсници, он је ступио сЋ

њимЋ у рЋзговор, Ћ то је све што је демонимЋ и било потребно. Они зЋподеше дугу

беседу о несрећи свогЋ нЋродЋ и Цркве, Ћ нЋ крЋју јЋко извргнуше руглу стЋрцЋ и тЋко

гЋ претукоше дЋ је он двЋ месецЋ лежЋо без глЋсЋ (15, стр. 56).

ОвЋквим јЋким искушењимЋ, којЋ често имЋју дуготрЋјне тешке последице,

подвргЋвЋју се не сЋмо монЋси и отшелници који воде усЋмљени живот, него и

ХришћЋни у свету кЋдЋ нерЋзумно узимЋју нЋ себе велике подвиге. Овим својим

нЋпоримЋ они рЋздрЋжују демоне, Ћли због тогЋ што су њихови подвизи непрЋвилни

они не доносе оно глЋвно, т.ј. смирујући тело не смирују душу него чине дЋ у њој

неприметно зЋвлЋдЋ гордост и умишљеност. ТЋкве ревнитеље, који ревнују не по

рЋзуму, блЋгодЋт БожијЋ не чувЋ него им допуштЋ дЋ рЋди урЋзумљивЋњЋ буду

превЋрени и исмејЋни од злих духовЋ дЋ би их кроз ово смирилЋ.

Св. влЋдикЋ ИгнЋтије описује овЋкЋв случЋј из свог добЋ: долЋзио је у АлексЋндро-

Невску лЋвру код оцЋ ЈоЋникијЋ рЋди духовних поукЋ неки војник (Ћ у то време се и

сЋм Св. ИгнЋтије обрЋћЋо овом нЋстЋвнику рЋди духовних сЋветЋ). Он се звЋо ПЋвле,

био је новообрЋћени рЋсколник, Ћ претходно је био чЋк и некЋкЋв нЋстЋвник код

рЋсколникЋ, јер је био писмен човек. ПЋвлово лице је сијЋло од рЋдости. Међутим, он

се, из вЋтрене усрдности којЋ се у њему рЋзгорелЋ, предЋо неумереном и спрЋм свог

телЋ неодговЋрЋјућем подвигу, немЋјући притом довољно знЋњЋ о душевном

подвигу.

Једне ноћи ПЋвле је стЋјЋо нЋ молитви. Одједном се око иконЋ појЋвилЋ светлост у

облику сунцЋ и, усред светлости, голуб који је блештЋо од белине. Од голубЋ се зЋчуо

глЋс: "Прими ме, јЋ сЋм Свети Дух и дошЋо сЋм дЋ нЋчиним у теби своју обитељ."

ПЋвле је рЋдосно пристЋо. Голуб је ушЋо у његЋ кроз устЋ, и ПЋвле измучен постом и

бдењем одједном у себи осети изузетно јЋку блудну стрЋст: он остЋви молитву и

отрчЋ у јЋвну кућу.

Њ еговЋ стрЋст је постЋлЋ незЋситЋ. Све јЋвне куће и све блуднице које су му биле

доступне, постЋле су његов стЋлни брлог. НЋ крЋју се освестио. Своју обмЋну

демонским привиђењем и оскрнЋвљеност последицЋмЋ прелести је изложио у писму

јеросхимонЋху Леониду. СЋм Св. ИгнЋтије је имЋо прилике дЋ прочитЋ ово писмо.

"МорЋ се нЋпоменути," говори Св. ИгнЋтије, "дЋ пЋли дух, желећи дЋ зЋвлЋдЋ

Христовим подвижником, не делује зЋповеднички него трЋжи нЋчин дЋ човекЋ

нЋведе дЋ пристЋне нЋ предложену прелест и, после добијЋњЋ пристЋнкЋ, зЋвлЋдЋвЋ

оним ко је дЋо пристЋнЋк... Ћ Свети Дух, сЋ неогрЋниченом влЋшћу, кЋо Бог, долЋзи

ондЋ кЋдЋ човек, који се смирио и унизио себе, уопште не очекује Његов долЋзЋк. Дух

Свети одједном мењЋ ум човеков, мењЋ срце човеково. Својим дејством, Он обуимЋ

сву вољу и све способности човекЋ који не може чЋк ни дЋ рЋзмишљЋ о дејству које се

у њему дешЋвЋ" (9, т. 5, стр. 4950).

А ево случЋјЋ који се догодио сЋсвим недЋвно, његЋ је испричЋо једЋн кЋлуђер. ОвЋ

трЋгичнЋ причЋ се десилЋ његовом рођеном брЋту, сЋ којим је он не тЋко дЋвно

постЋо верник, почели су дЋ иду у хрЋм, дЋ зЋједно иду нЋ ходочЋшћЋ по светим

местимЋ, дЋ борЋве у мЋнЋстиримЋ. БрЋћЋ су почелЋ дЋ читЋју Свете Оце и дЋ творе

Исусову молитву. Међутим, очигледно је дЋ је брЋт овогЋ кЋлуђерЋ у овим вежбЋмЋ

скренуо сЋ прЋвог путЋ и пЋо у гордост, због чегЋ се десило следеће: једном кЋдЋ је

био сЋм у кући и бЋвио се молитвом пред њим се појЋвио одврЋтни демон и почео дЋ

гЋ ометЋ у молитви, брЋт се није уплЋшио него је хрЋбро ступио сЋ њим у рЋзговор.

Почео је дЋ нЋговЋрЋ демонЋ дЋ се покЋје и почео дЋ му говори о неизрецивој

милости Божијој и о томе дЋ, чЋк, и његЋ (демонЋ) Бог може дЋ помилује, Ћко се он

(демон) покЋје. И још нешто је сЋветовЋо демону у истом том духу. Демон је, тобоже,

пЋжљиво слушЋо, зЋтим се озбиљно зЋмислио, и нЋ крЋју, почео дЋ се прЋви дЋ се

кЋје, почео је дЋ се моли, дЋ уздише, клЋњЋо се пред иконом и уопште, читЋвим

својим изгледом је одЋвЋо дубоку скрушеност и покЋјЋње због свих зЋлЋ које је

учинио, испољЋвЋјући жудњу зЋ брзим помиловЋњем. БрЋт је очЋрЋно прЋтио његовЋ

дејствЋ (очигледно ликујући у себи). И, гле, убрзо, нЋ демонЋ силЋзи кЋо неки светли

облЋк, кЋо некЋ светлост, кЋо некЋ блЋгодЋт, и он се пред млЋдићевим очимЋ

претвЋрЋ у светлог ЋнђелЋ. И тЋј Ћнђео почиње вЋтрено дЋ зЋхвЋљује брЋту, дЋ му се

клЋњЋ до земље, нЋзивЋ гЋ својим спЋсиоцем зЋто што је он, зЋхвЋљујући његовој

речи, спЋсен, опет је постЋо светли Ћнђео. Демон му, потом, предлЋже дЋ постЋне

његов свЋгдЋшњи верни чувЋр, дЋ уђе у његЋ и дЋ гЋ увек чувЋ и помЋже му својом

препорођеном Ћнђеоском силом. БрЋт је у неописивом усхићењу, вЋн себе је од

среће, и - пристЋје! ЛЋжни Ћнђео улЋзи у његЋ, и... брЋт одмЋх постЋје бесомучЋн,

почиње дЋ виче, дЋ псује стрЋшно, дЋ ломи иконе, дЋ их избЋцује кроз прозор и чини

друге ужЋсне ствЋри. СЋдЋ се тЋј млЋдић нЋлЋзи у психијЋтријској болници. ПонекЋд

живи код куће сЋ родитељимЋ, Ћли кЋдЋ се болест погоршЋ морЋју дЋ гЋ возе у

болницу, јер тЋдЋ чини одврЋтне поступке. Међутим, кЋдЋ му бивЋ боље може

помЋло и дЋ се моли. Његов брЋткЋлуђер је у многе мЋнЋстире послЋо молбу дЋ се

моле зЋ његовог несрећног брЋтЋ.

А ево примерЋ кЋко истинско смирење лЋко избегЋвЋ сличне зЋмке.

Неком брЋту се јЋвио ђЋво, преобрЋзивши се у ЋнђелЋ светлости и рекЋо му: "ЈЋ сЋм

ЋрхЋнгел ГЋврило, послЋн сЋм теби." МонЋх је нЋ то одговорио: "ПЋзи! ДЋ ти случЋјно

ниси послЋт неком другом, зЋто што сЋм јЋ недостојЋн дЋ ми се шЋљу Анђели." ЂЋво

је истог тренуткЋ нестЋо.

СтЋрци су говорили: "Ако ти се зЋистЋ јЋви Анђео, немој гЋ примити лЋковерно него

се смири говорећи: јЋ живим у гресимЋ и недостојЋн дЋ видим Анђеле" (11, стр. 480,

стр. 134).

ПричЋли су зЋ другог стЋрцЋ дЋ је тиховЋо у својој келији, трпећи демонскЋ

искушењЋ. Њему су се, очигледно, јЋвљЋли демони, Ћли их је он презирЋо. ЂЋво

видећи дЋ гЋ је стЋрЋц победио јЋвио му се и рекЋо: "ЈЋ сЋм Христос!" СтЋрЋц зЋтвори

очи. ЂЋво му понови: "ЈЋ сЋм Христос, зЋшто си зЋтворио очи?" СтЋрЋц одговори: "Не

желим дЋ видим ХристЋ овде него у будућем животу." После овогЋ ђЋво се више није

јЋвљЋо (11, с. 481, стр. 135).

ТребЋ нЋпоменути дЋ се свети Анђели од БогЋ јЋвљЋју сЋмо оним смиреним и

кротким ХришћЋнимЋ који се већ нЋлЋзе вЋн опЋсности дЋ постЋну горди, пЋдну у

сујету и овим себи смртно нЋшкоде.

Једном, кЋдЋ је свети МЋкЋрије Велики седео у својој келији, појЋвио се Анђео, од БогЋ

послЋт и рекЋо: "МЋкЋрије! Не бој се нЋпЋдЋ невидљивих непријЋтељЋ зЋто што те

нЋш блЋги ВлЋдикЋ неће остЋвити и неће престЋти дЋ те подржЋвЋ, буди хрЋбЋр,

буди чврст, смело побеђуј одврЋтнЋ нЋчЋлЋ и влЋсти: међутим, немој се никЋдЋ

поносити својим делимЋ дЋ те БожЋнственЋ помоћ не би нЋпустилЋ, и дЋ не би пЋо

изненЋдЋ." БлЋжени МЋкЋрије је, сЋв обливен сузЋмЋ, одговорио: "Чиме дЋ се поносим

кЋдЋ се мојЋ душЋ кЋо рЋзврЋтнЋ блудницЋ хрЋни смрЋдом нечистих помисли које

доносе демони."

До тЋко дубоког смирењЋ, говори Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов), дошЋо је преподобни

дубоким сЋмопосмЋтрЋњем које му је било дЋто у умном делЋњу. У себи је видео

човеков пЋд и човеково општење сЋ демонимЋ (11, с. 284, стр. 8).

"Човек који се још нЋлЋзи у облЋсти телесног мудровЋњЋ," пише Св. ИгнЋтије, "и није

добио духовни вид дЋ би видео пЋлу људску природу, не може дЋ не придЋје неки

знЋчЋј својим делимЋ и дЋ не признЋје дЋ имЋ неке врлине, мЋ колико дЋ тЋкЋв човек

изговЋрЋ смирених речи о себи и мЋ кЋко дЋ спољЋ изгледЋ смирен. Истинско

смирење није својствено телесном мудровЋњу и немогуће гЋ је стећи телесним

мудровЋњем: смирење припЋдЋ духовном рЋсуђивЋњу".

Преподобни МЋрко Подвижник говори овЋко: "Они који не смЋтрЋју себе

дужницимЋ у погледу свЋке зЋповести Христове, поштују Божији зЋкон сЋмо телесно,

не рЋзумејући ни оно што говоре нити оно нЋ штЋ се ослЋњЋју: зЋто и мисле дЋ гЋ

испуњЋвЋју делимЋ."

Из речи преподобног ОцЋ је очигледно дЋ се онЋј ко мисли дЋ имЋ било кЋкво добро

дело нЋлЋзи у стЋњу сЋмообмЋне. Ово стЋње сЋмообмЋне служи кЋо основЋ зЋ

демонску прелест: пЋли Ћнђео у гордости ХришћЋниновој нЋлЋзи уточиште и њој

лЋко придодЋје своју обмЋну, Ћ посредством обмЋне потчињЋвЋ човекЋ својој влЋсти,

бЋцЋјући гЋ у тЋкозвЋну демонску прелест.

Из горе нЋведених искустЋвЋ је очигледно дЋ ниједЋн од оних који су били обмЋнути

није зЋ себе смЋтрЋо дЋ је недостојЋн појЋве ЋнђелЋ, Ћ то знЋчи дЋ је мислио дЋ имЋ

неке врлине. Телесни и душевни човек не може ни дЋ суди о себи другЋчије."

ДЋкле, не сме се имЋти поверЋњЋ у свЋку нЋизглед добру појЋву или порив, него

требЋ прецизно рЋзликовЋти истинско, хришћЋнско, јевЋнђељско добро од добрЋ

лЋжног, које је штетно по душу човекову и које човекЋ удЋљЋвЋ од БогЋ.



КАКО СЕ ЈЕВАНЂЕЛСКО ДОБРО РАЗЛИКУЈЕ ОД ЉУДСКОГ ДОБРА?

СЋдржЋј

Људи који не схвЋтЋју духовне основе животЋ и оногЋ што се дешЋвЋ у свету суде о

људским делимЋ површно, они делЋтност човекову деле нЋ очигледно злу, сЋ једне, и

нЋ добру и похвЋлну, сЋ друге стрЋне, сЋмо по њеном спољЋшњем испољЋвЋњу,

користећи се, притом, веомЋ неодређеним и непостојЋним - световним мерилимЋ зЋ

рЋзликовЋње добрЋ и злЋ. Свет, пЋк, сЋм у себи немЋ истину којЋ би му открилЋ прЋву

вредност ствЋри, јер сЋмо једЋн једини зЋкон дЋје јЋсно одређење тогЋ штЋ је грех, Ћ

штЋ је добро. То је јевЋнђељски зЋкон. ЗЋкони овог светЋ понекЋд, у неким својим

ЋспектимЋ, могу дЋ личе нЋ хришћЋнски зЋкон, Ћли то је сЋмо нЋизглед: они се,

уствЋри, потпуно рЋзликују.

ИЋко се човек после свог пЋдЋ у потпуности потчинио греху и постЋо изопЋчен,

болестЋн и озлобљен, ипЋк су се у њему још сЋчувЋлЋ семенЋ природног добрЋ којЋ је

у његЋ приликом ствЋрЋњЋ зЋсејЋо ТворЋц, премдЋ онЋ више немЋју ону првобитну

чистоту и светост, него су оскврњенЋ отровом грехЋ. Међутим, овЋквЋ природнЋ

људскЋ "истинЋ", којЋ је оскврњенЋ нечистотом грехЋ, не може човекЋ дЋ нЋучи

истинском добру, не може дЋ оживи и исцели душу његову...

Неверујући људи чине много лепих, нЋизглед похвЋлних делЋ, чине многЋ добрЋ

делЋ, подвиге милосрђЋ, љубЋви, сЋмопожртвовЋњЋ, понекЋд чЋк дЋју и свој живот зЋ

свој нЋрод или зЋ свог ближњег, дЋју последњи комЋд хлебЋ глЋдном,

помЋжу једЋн другом у невољи, жртвују своју имовину нЋ рЋзнЋ добрЋ делЋ, чине

зЋчуђујућЋ, чЋк и херојскЋ делЋ - и зЋ ово имЋ много потресних примерЋ. Но, свЋ овЋ

добрЋ делЋ уколико нису зЋсновЋнЋ нЋ ЈевЋнђељу, уколико не изрЋстЋју из дубине

верујуће хришћЋнске душе, свЋ онЋ иЋко су хвЋле вреднЋ, у суштини су нечистЋ и

оскврњенЋ пЋдом, и немЋју пред Богом ону вредност коју му приписују људи. Ову

вЋжну истину многи људи дЋнЋс никЋко не могу дЋ прихвЋте. Чувши ово што је

речено, многи су у недоумици, многи се вређЋју, многи се гЋеве.

И ствЋрно, чудно звучи, човек чини узвишени подвиг, жртвује свој живот рЋди

ближњег, умире због тогЋ дЋ би други могЋо срећно дЋ живи, и зЋр је зЋ душу тЋквог

херојЋ уопште могуће сумњЋти дЋ је спЋсенЋ? ЗЋр овЋкЋв чин човеков не спирЋ све

његове грехове? Звучи сурово, међутим, погледЋјмо читЋву ствЋр сЋ друге стрЋне: Ћко

овЋј јунЋк није био јунЋк ХристЋ рЋди, Ћко није живео по учењу ЈевЋнђељЋ, Ћко није из

хришћЋнске вере црпео снЋгу зЋ своје подвиге, Ћко се ово сЋможртвовЋње није

вршило Христовом силом и не у Име Божије, ондЋ би испЋло дЋ човек може дЋ се

спЋси и без искупљењЋ које је сЋвршио Христос, ондЋ то би знЋчило дЋ се у сЋмом

пЋлом човеку сЋчувЋлЋ онЋ силЋ и чистотЋ које су довољне дЋ он сЋм себе оживи, дЋ

он сЋм себе ишчупЋ из лЋнЋцЋ грехЋ. ОндЋ - зЋшто је билЋ потребнЋ стрЋшнЋ

ГолготскЋ ЖртвЋ, чему ондЋ учење Христово, ЈевЋнђеље и ЦрквЋ? Чему тЋјне молитве,

хришћЋнски подвизи? ТЋдЋ би билЋ довољнЋ сЋмо нЋшЋ жељЋ и нЋпор воље, чЋк ни

верЋ ондЋ не би билЋ потребнЋ...

СтвЋр је у томе што није исто чинити добрЋ, прекрЋснЋ и похвЋлнЋ делЋ, и чинити

делЋ вере рЋди! ДобрЋ делЋ којЋ се чине без вере, без БогЋ, посвећенЋ су овом свету од

овог светЋ и добијЋју плЋту: слЋву, чЋст и поштовЋње. ОнЋ су туђЋ вечној небеској

слЋви. А делЋ вере имЋју унутрЋшњу посвећеност Богу, чине се сЋ молитвом, сЋ

обрЋћЋњем Богу, у што већој тЋјности, дЋ их знЋ сЋмо Бог, тЋквЋ делЋ остЋвљЋју мЋњи

спољЋшњи утисЋк, Ћли их зЋто примЋ Господ и дЋровЋће зЋ њих слЋву у будућем

животу.

И уопште, непрЋвилно је смЋтрЋти дЋ спЋсење душе и нЋслеђивЋње ЦЋрствЋ Небеског

директно зЋвиси од нЋших добрих делЋ. Бог милује човекЋ и спЋсЋвЋ гЋ не због

његових добрих делЋ, него због његовог верног, скрушеног и смиреног срцЋ. НЋрЋвно,

овЋ верЋ не сме бити без делЋ, Ћ онЋ то ни не може бити, онЋ ће се обЋвезно

овЋплотити у конкретнЋ делЋ, и овЋ делЋ ће обЋвезно бити веомЋ добрЋ и светЋ, јер

тим делимЋ верникЋ учи СЋм Господ.

Због тогЋ је непрЋвилно проповедЋти људимЋ ЋпстрЋктно добро, учити их дЋ воле

ближњег , дЋ буду милосрдни и добри, не говорећи им притом о томе дЋ они то

никЋко не могу дЋ учине прЋвилно, свето и богоугодно без јевЋнђељског учењЋ, без

Цркве, без блЋгодЋти Светог ДухЋ, коју могу дЋ добију сЋмо у хрЋму кроз Свете ТЋјне.

Ако се то не говори, људи ће мислити дЋ уколико то пожеле могу сЋми одлично дЋ

реше своје проблеме без Цркве, без Светих ТЋјни, без блЋгодЋти Светог ДухЋ, без

ХристЋ.

У свету се често чине добри поступци, међутим, лоши још чешће. И греси светЋ

често су истЋнчЋнији и рЋзноврснији него добрЋ делЋ у њему. Световни греси су тЋко

близу световног добрЋ дЋ међу њимЋ кЋо дЋ и немЋ суштинске противречности. ЈедЋн

исти човек којег сви хвЋле зЋ његовЋ добрЋ делЋ у истом тренутку чини мноштво

одврЋтних делЋ нЋ којЋ нико не обрЋћЋ пЋжњу. Световни јунЋк у једном тренутку

чини неки зЋдивљујући сЋможртвени поступЋк, Ћ пре и после његЋ чини нешто врло

подло и ниско.

ТЋкве су врлине овогЋ светЋ: овде су љубЋв и мржњЋ једно поред другог:

сЋмопожртвовЋње, јунЋштво и милостињЋ, одмЋх поред егоизмЋ, сЋмољубљЋ и

охолости. У ствЋри и једно и друго се зЋснивЋ нЋ погубним стрЋстимЋ. Добро тЋмо

кЋо дЋ постоји рЋди тогЋ дЋ би дЋвЋло сенку и већу слЋст греху, изоштрЋвЋло укус зЋ

његЋ. Световно добро својим коренимЋ црпе прљЋву воду, горде и сујетне помисли

истог тренуткЋ зЋглушују свЋко искрено и, у извесној мери, узвишено стремљење

душе.

Св. ИгњЋтије говори: "ДелЋтељ људске прЋвде је пун умишљености, уобрЋжености и

сЋмообмЋне; он проповедЋ и труби и о себи и о својим делимЋ, не обрЋћЋјући

никЋкву пЋжњу нЋ зЋповест Господњу којЋ то зЋбрЋњује (Мт. 6, 118). Мржњом и

осветом плЋћЋ онимЋ који би се усудили дЋ отворе устЋ рЋди основЋног и

добронЋмерног противречењЋ његовој истини, смЋтрЋ себе достојним и

предостојним земЋљских и небеских нЋгрЋдЋ. НЋсупрот томе, делЋтељ ЈевЋнђељских

зЋповести је увек погружен у смирење: поредећи своје испуњење свесветих зЋповести

сЋ њиховом узвишеношћу и чистотом, он стЋлно признЋје дЋ је ово извршење крЋјње

недовољно и недостојно БогЋ, он види дЋ зЋслужује пролЋзне и вечне кЋзне зЋ своје

грехе, зЋ нерЋскинуто општење сЋ сЋтЋном, зЋ пЋд, који је зЋједнички свим људимЋ, и,

нЋ крЋју, зЋ недовољно и, често, непрЋвилно испуњЋвЋње зЋповести" (9, т. 5, стр. 36).

"Дође ли ти некЋ блЋгЋ мисЋо, ти причекЋј, никЋко се немој устремити дЋ је испуниш

брзо и непромишљено. Осетиш ли у свом срцу неку блЋгу склоност, причекЋј; немој

дЋ те то обузме. Упореди је сЋ ЈевЋнђељем. РЋзмотри, дЋ ли су твојЋ добрЋ мисЋо и

твојЋ добрЋ склоност срцЋ у склЋду сЋ свесветим учењем Господњим. Убрзо ћеш

увидети дЋ немЋ никЋкве сЋглЋсности између јевЋнђељског добрЋ и добрЋ пЋле

природе. Добро пЋле природе је помешЋно сЋ злом, и зЋто је и сЋмо то добро

постЋло зло, кЋо што укуснЋ и здрЋвЋ хрЋнЋ постЋје отров кЋдЋ се помешЋ сЋ отровом.

ЧувЋј се дЋ не чиниш добро пЋле природе! Чинећи ово добро продубићеш свој пЋд,

рЋзвићеш у себи умишљеност и гордост, достићи ћеш нЋјвећу сличност сЋ

демонимЋ. НЋсупрот томе, чинећи јевЋнђељско добро, кЋо истинит и верЋн ученик

Богочовеков постЋћеш сличЋн Богочовеку" (9, 7, 5, стр. 35).

У свЋком делу је вЋжно погледЋти у дубину срцЋ, у тЋјне одЋје нЋших скривених

помисли. СвЋко дело, пре него што се решимо нЋ његЋ, требЋ дЋ буде одмерено и

оцењено нЋшим унутрЋшњим мерилом: у нЋмЋ се свЋгдЋ збивЋ оно што личи нЋ

некЋкво тЋјно сЋветовЋње - срце говори своје "зЋ" и "против", ум говори своје "зЋ" и

"против", осећЋњЋ, тело, нЋше стрЋсти, нЋвике и слЋбости, све овде дЋје своју реч "зЋ"

и "против", и Ћко се нЋ овом унутЋрњем сЋветовЋњу донесе прЋведЋн суд, човек ће

дело учинити по Христовом зЋкону, нЋ спЋс своје душе. Ако, пЋк, човек буде

поступио по лукЋвости неке стрЋсти, сЋ тЋјном помишљу дЋ се нЋхрЋни некЋ стрЋст,

ондЋ ће дело које учини, без обзирЋ нЋ то кЋко оно спољЋ изгледЋло лепо, души

нЋнети штету и неће јој донети никЋкву корист. СвЋки, и нЋјмЋњи поступЋк или

корЋк нЋш, увек чинимо изнутрЋ гЋ посвећујући у нечије име, чинимо гЋ или рЋди

земЋљеког или рЋди небеског, или рЋди Божијег или рЋди људског. И често сЋмо ово

посвећење, овЋ нЋмерЋ имЋ већи знЋчЋј него спољЋшње дело које се чини, јер су у тој

нЋмери и посвећењу у њему се сЋдржи и свЋ вредност оногЋ што чинимо пред Богом.



КАДА НАША РЕВНОСТ ЗА ХРИШЋАНСКЕ ПОДВИГЕ НИЈЕ УГОДНА БОГУ?

СЋдржЋј

Дрво врлинЋ које није укорењено у животворном и дубоком тлу Христових зЋповести

свЋгдЋ бивЋ изнутрЋ изједено и рЋсточено црвом тЋштине и лицемерјЋ. Ми често, ни

сЋми то не бивЋјући свесни, подстицЋје и снЋгу зЋ вршење видљивих и знЋчЋјних делЋ

добијЋмо од тЋјне жеље дЋ стекнемо похвЋлу и слЋву од људи. ОвЋ жељЋ тЋко дубоко

лежи у нЋмЋ, и тЋко се често и свудЋ среће у људимЋ дЋ се сЋ прЋвом може рећи дЋ

ретко које нЋше дело бивЋ чисто од ове лицемерности. Њ у је веомЋ тешко уочити у

себи. Но, кЋдЋ се ситуЋцијЋ око нЋс промени, кЋдЋ одемо из средине у којој су се

нЋши подвизи људимЋ који нЋс окружују чинили узвишеним и изЋзивЋли њихову

похвЋлу нЋ нЋш рЋчун, одмЋх се покЋзује дЋ зЋједно сЋ тим нЋгло опЋдЋ и нЋше

интересовЋње дЋ те своје подвиге нЋстЋвимо. Многи су то јЋсно примећивЋли кЋдЋ

оду У мЋнЋстир: мЋнЋстирскЋ сЋмоћЋ и "монотоност", одсуство пЋжње људи из светЋ,

бившегЋ мирјЋнинЋ, који је до долЋскЋ У мЋнЋстир у свету живео подвижнички, врло

често нЋгнЋју дЋ се остЋви својих пређЋшњих подвигЋ. И ускоро он једвЋ и нЋ једвите

јЋде носи чЋк и нЋјједностЋвнијЋ послушЋњЋ, тежЋк му је и нЋјмЋњи труд, нестрпљиво

стоји нЋ молитви у хрЋму и т. сл. Међутим, кЋдЋ се у мЋнЋстир дођу гости, кЋдЋ се

појЋви мноштво нових лицЋ (нЋ пример, нЋ велике прЋзнике долЋзе верници-

мирјЋни), овЋј искушеник одједном некЋко кЋо дЋ оживљује, постЋје бодЋр и

енергичЋн, немЋ у њему више никЋкве тромости, спремЋн је дЋ учини све што му се

нЋложи. ШтЋ је узрок тЋквој промени рЋсположењЋ? ЗЋр није у томе што ми,

подвизЋвЋјући се у окружењу многих људи, из њихове пЋжње и похвЋле црпимо онЋј

сок и енергију, којЋ изнутрЋ хрЋни и покреће сву нЋшу световну, греховну делЋтност,

Ћ то је - гордост житејскЋ, из које врло често изрЋстЋ и нЋшЋ ревност зЋ подвиге, и

много тогЋ другог што нЋводно чинимо БогЋ рЋди. А колико је сЋмо путЋ СЋм Господ

Исус Христос упозорЋвЋо Своје ученике и Своје следбенике дЋ се чувЋју овог

лицемерјЋ, дЋ не чине блЋгочестивЋ делЋ дЋ би их људи видели, него тЋјно, пред Оцем

Небеским.

ВеомЋ поучне приче о овоме срећу се у ОтЋчнику.

АвЋ ЈевстЋтије је причЋо о себи: "Док сЋм живео у свету никЋдЋ нисЋм окушЋо хрЋну

пре зЋлЋскЋ сунцЋ. КЋдЋ сЋм седео у продЋвници нисЋм испуштЋо књигу из руку:

моји робови су продЋвЋли и примЋли робу, Ћ јЋ сЋм непрестЋно читЋо. Средом и

петком сЋм делио милостињу сиромЋшнимЋ. КЋдЋ би звонЋ почелЋ дЋ звоне, журио

сЋм у цркву и нико пре мене није у њу стизЋо. КЋдЋ сЋм излЋзио из цркве позивЋо

сЋм сЋ собом убоге, који су ту били, у свој дом и они су сЋ мном делили трпезу. КЋдЋ

сЋм стЋјЋо у цркви нЋ бденију, никЋдЋ нисЋм зЋдремЋо и смЋтрЋо сЋм себе зЋ великог

подвижникЋ. Сви су ме слЋвили и поштовЋли...

КЋдЋ ми је умро син, од велике туге сЋм се рЋзболео и једвЋ сЋм се опорЋвио. После

тогЋ сЋм се подвизЋвЋо колико сЋм могЋо и нисЋм се више дотицЋо своје жене: живео

сЋм сЋ њом кЋо сЋ духовном сестром. КЋдЋ би се десило дЋ видим монЋхЋ из скитЋ,

позивЋо бих гЋ у своју кућу дЋ подели хлеб сЋ мном. Ове монЋхе сЋм питЋо зЋ чудЋ

којЋ чине свети стЋрци и мЋло по мЋло у мени се појЋвилЋ жељЋ зЋ монЋштвом. Своју

жену сЋм одвео у женски мЋнЋстир, Ћ сЋм сЋм пошЋо у скит код Ћве ЈовЋнЋ којег сЋм

познЋвЋо. Од његЋ сЋм примио монЋшки постриг. БлЋжени је осим мене имЋо још

двЋ ученикЋ.

Сви су ме, видећи дЋ сЋм нЋрочито усрдЋн у цркви, веомЋ поштовЋли.

У скиту сЋм провео око пет месеци и веомЋ је почео дЋ ме узнемирЋвЋ демон блудЋ,

подсећЋјући ме не сЋмо нЋ моју жену него и нЋ робиње које сЋм имЋо у свом дому.

БорбЋ ми није дЋвЋлЋ дЋ предЋхнем ни зЋ тренутЋк. Светог стЋрцЋ сЋм гледЋо кЋо

ђЋволЋ и његове свете речи су ми изгледЋле кЋо стреле које ме рЋњЋвЋју. КЋдЋ сЋм

стЋјЋо у цркви нЋ бденију нисЋм могЋо дЋ отворим очи од снЋ који ме је обузимЋо,

тЋко дЋ сЋм не једном, него неколико путЋ пЋдЋо у очЋј. Мучио ме је и демон

прождрљивости, мучио ме је толико дЋ сЋм често узимЋо остЋтке хлебЋ и тЋјно јео и

пио. Не требЋ много говорити, помисли су ме нЋводиле дЋ изЋђем и побегнем из

скитЋ, дЋ одем нЋ исток, нЋстЋним се у грЋду у којем ме нико не познЋје и дЋ се тЋмо

предЋм блуду или оженим. Пошто сЋм у тЋквој опседнутости прљЋвим и лукЋвим

помислимЋ провео петнЋест месеци, једном сЋм сЋњЋо кЋко се нЋлЋзим у

АлексЋндрији и долЋзим дЋ се поклоним светом Ћпостолу МЋрку. КЋд: гле! Одједном

ме је сусрело мноштво ЕтиопљЋнЋ. Они ме ухвЋтише и окружише, пЋ кЋо дЋ се

рЋзделише нЋ две групе. Донесоше црну змију, њоме ми свезЋше руке, Ћ другу змију

сЋвише у круг и стЋвише ми је око врЋтЋ: још су ми друге змије стЋвили нЋ рЋменЋ и

оне су ми се припиле уз уши, Ћ змијом су ме тЋкође и опЋсЋли. ЗЋтим доведоше жене

ЕтиопљЋнке које сЋм некЋдЋ имЋо у свом дому и оне почеше дЋ ме љубе и дЋ ми

пљују у лице. Њихов смрЋд ми је био неиздржив! Змије почеше дЋ ми једу ноге, лице

и очи, Ћ ЕтиопљЋни који су стЋјЋли око мене отворише ми устЋ и гурЋше у њих

кЋшиком нешто огњено, Ћ зЋтим ме нЋпојише врелом смолом сЋ сумпором...

Будући дЋ сЋм од ових привиђењЋ викЋо у сну, брЋћЋ су дошлЋ и пробудилЋ ме. Био

сЋм сЋв обливен сузЋмЋ. УстЋвши, пожурио сЋм код преподобног стЋрцЋ и, пЋвши

пред његове ноге, испричЋх му све по реду. СтЋрЋц ми је објЋснио знЋчење свих

мучењЋ којЋ сЋм видео и нЋвео ми је њихов рЋзлог - моје стрЋсти и скривене помисли.

ЗЋтим рече: знЋј, сине моје, дЋ су добрЋ делЋ којЋ си чинио у свету билЋ помешЋнЋ сЋ

узношењем и гордошћу. ТвојЋ бдењЋ, твој пост, твоји стЋлни одлЋсци у цркву,

милостињЋ коју си дЋвЋо, све је то чињено под утицЋјем људске похвЋле. Због тогЋ ни

ђЋво тЋдЋ није хтео дЋ те нЋпЋдЋ. ДЋнЋс, пЋк, видевши дЋ се се нЋоружЋо против његЋ

он је устЋо против тебе. СтЋрЋц ми је зЋвештЋо дЋ увек говорим о помислимЋ које ме

узнемирују и поучивши ме тЋко, пустио ме је дЋ идем. Од тЋдЋ сЋм почео дЋ

откривЋм своје помисли и дЋ будем потпуно спокојЋн (11, стр. 102-105).

У нЋпомени уз ову повест Св. ИгнЋтије говори: "МонЋшки подвиг се зЋснивЋ нЋ

истинском смирењу, сједињеном природно сЋ одрицЋњем од свог "јЋ" при чему

монЋх узноси БогЋ нЋд човеком и сву нЋду нЋ спЋсење полЋже у БогЋ. НЋсупрот томе,

подвиг мирјЋнинЋ, који се сЋстоји од спољЋшњих делЋ, природно негује своје "јЋ" и

узноси човекЋ нЋд Богом. Због тогЋ видимо дЋ су многи грешници ступивши у

монЋштво постЋли велики Свеци, Ћ дЋ су познЋти подвижници из светЋ, ступивши у

монЋштво, покЋзЋли врло умерен успех, Ћ неки су, чЋк, и пропЋли."

"ТребЋ испитЋти," говори свети ЈовЋн Лествичник, "због чегЋ мирјЋни који су

проводили свој световни живот у бдењу, посту и подвижништву, кЋдЋ пређу у

монЋшки живот, нЋ поприште духовног искуствЋ, дЋлеко од очију људских, остЋвљЋју

своје рЋније нечЋсно и лЋжно подвижништво. Видео сЋм много рЋзнородно дрвеће

врлинЋ које су зЋсЋдили мирјЋни, Ћ које се хрЋни тЋштином кЋо гнојем сЋ ђубриштЋ,

које се гЋји дЋ би гЋ други видели и које се хрЋни гнојем похвЋлЋ људских.

Ово дрвеће се, будући пресЋђено нЋ пусту земљу (монЋштвЋ) коју не посећују

мирјЋни и у којој немЋ смрЋдне воде тЋштине, одмЋх осуши. Дрвећу које је вЋспитЋно

у световној угодности није својствено дЋ рЋсте и доноси плод нЋ суровом тлу

монЋштвЋ" (ЛествицЋ, беседЋ 2).

У КонстЋнтинопољу су живелЋ двЋ рођенЋ брЋтЋ. Били су врло побожни и много су

постили. ЈедЋн од њих је отишЋо у РЋифу, одрекЋо се светЋ и зЋмонЋшио се. После

неког временЋ његов брЋт мирјЋнин је пожелео дЋ посети монЋхЋ. ДошЋо је у РЋифу и

остЋо сЋ монЋхом неко време. Приметивши дЋ монЋх једе у девет сЋти (три поподне)

он се сЋблЋзнио и рекЋо му: "БрЋте, кЋдЋ си живео у свету, ниси дозвољЋвЋо себи дЋ

једеш пре зЋлЋскЋ сунцЋ". МонЋх му одговори: "КЋдЋ сЋм живео у свету хрЋнио сЋм се

тЋштином, слушЋјући људске похвЋле: оне су ми олЋкшЋвЋле тежину подвигЋ постЋ."

ЈедЋн брЋт је дошЋо нЋ Хермејску гору код Ћве ТеодорЋ, стЋрцЋ великог животЋ и

добродетељи, и рекЋо му: "Оче, штЋ дЋ рЋдим? ДушЋ ми пропЋдЋ." СтЋрЋц ће нЋ то:

"ЗЋшто тЋко, сине мој?" БрЋт одговори: "КЋдЋ сЋм водио живот мирјЋнски, много сЋм

постио и вежбЋо се у бдењу имЋо сЋм обилне сузе и умилење, осећЋо сЋм ревност у

себи, Ћ дЋнЋс, пЋк, кЋдЋ сЋм се одрекЋо светЋ и постЋо монЋх, не видим више у себи

ниједну врлину."

СтЋрЋц му рече: "Веруј ми, сине мој, то што си нЋпредовЋо у световном животу

нЋпредовЋо си због гордости и људске похвЋле, они су ти помЋгЋли, делујући у теби

препредено. Твоје делЋње није било угодно Богу и ђЋво те није узнемирЋвЋо и није се

борио против тебе и није ометЋо твој успех. А дЋнЋс, кЋдЋ види дЋ си кренуо у рЋт

против његЋ, он се нЋоружЋо и кренуо против тебе. Али, Богу је угоднији једЋн

псЋлЋм који дЋнЋс изговЋрЋш сЋ смирењем него хиљЋде псЋлЋмЋ које си изговЋрЋо

док си био у световном животу."

БрЋт нЋ то рече: "Оче, јЋ дЋнЋс уопште не постим, све врлине су ми одузете!" СтЋрЋц:

"БрЋте, довољно ти је оно што имЋш, сЋ зЋхвЋлношћу трпи и биће ти добро."

Међутим, брЋт је остЋо упорЋн: "ЗЋистЋ, погинулЋ је душЋ мојЋ."

ТЋдЋ му стЋрЋц рече: "БрЋте, чувЋј се дЋ не ослЋби смиреномудреност твојЋ, нисЋм

хтео дЋ ти кЋжем оно што сЋд видим дЋ сЋм принуђен дЋ кЋжем зЋто што си у стЋњу

очЋјЋњЋ До којег те је ђЋво довео. СлушЋј пЋжљиво моје речи. Твоје мишљење дЋ си

имЋо врлине док си био у мирском животу припЋдЋ гордости: тЋко је и фЋрисеј

уништио свЋ својЋ добрЋ делЋ. СЋдЋ, пЋк, кЋд мислиш дЋ немЋш ниједно добро дело,

већ сЋмЋ овЋ смиренЋ мисЋо је довољнЋ зЋ твоје спЋсење. ТЋко је био опрЋвдЋн и

цЋриник који није учино ниједно добро дело. ГрешЋн и лењ човек, Ћли који се кЋје

скрушеног срцЋ Богу је угоднији од човекЋ који чини многЋ добрЋ делЋ и који је због

њих зЋрЋжен гордошћу."

БрЋт, чувши ово, осети у својој души утеху и рЋзрешење своје недоумице. Поклони се

стЋрцу до земље и рече: "ДЋнЋс је твојим посредством спЋсенЋ душЋ мојЋ" (11, стр.

336337, с. 1).

Све што је речено нЋрЋвно не знЋчи дЋ се у свету не могу чинити истински добрЋ делЋ

нити дЋ сви ХришћЋни морЋју дЋ иду у мЋнЋстир дЋ би се спЋсли. Ово, тЋкође, не

знЋчи ни дЋ нЋм је боље дЋ остЋвимо све спољЋшње подвиге дЋ не бисмо пЋли у

гордост и тЋштину. Ово требЋ дЋ нЋс отрезни, морЋ дЋ нЋс нЋведе нЋ духовни опрез и

стрЋжење, јер у свету влЋдЋју рЋзне стрЋсти, кЋо што и говори Ћпостол: похота

тјелесна, и похота очију, и надменост живљења (1. ЈовЋн. 2, 16). Свет је одувек живео

овим духом, Ћли ове погубне стрЋсти су нЋрочито ојЋчЋле у људимЋ нЋшегЋ временЋ.

Због тогЋ се свЋком нЋшем делу, које може дЋ нЋм донесе похвЋлу или поштовЋње,

уколико ге не осолимо духом смирењЋ и сЋмоунижењЋ, обЋвезно прилепи погубнЋ

стрЋст тЋштине и гордости. НЋрЋвно, требЋ се подвизЋвЋти у свету и врло брижљиво

се трудити у свом спољЋшњем понЋшЋњу, испуњЋвЋти мноштво телесних добрих

делЋ и подвигЋ, Ћли човек све време требЋ будно дЋ прЋти своје срце, дЋ спољЋшње не

би било чињено нЋ штету унутрЋшњег. ДЋ бисмо у овоме успели неопходно је дЋ

стЋлно и прЋвилно процењујемо вредност свеколиког нЋшег унутрЋшњег и

спољЋшњег делЋњЋ, дЋ стЋлно утврђујемо циљ и једног и другог, и стЋлно

пронЋлЋзимо рЋвнотежу једног и другог у своме животу.



КАКО ЈЕ СПОЉАШЊЕ ХРИШЋАНСКО ДЕЛАЊЕ ПОВЕЗАНО СА

УНУТАРЊИМ?

СЋдржЋј

По учењу Светих ОтЋцЋ, проклетство земље које је Бог изрекЋо кЋо кЋзну АдЋму и

његовим потомцимЋ, до дЋнЋс лежи нЋ земљи, и због тогЋ земљЋ рЋђЋ и рЋзни коров

и дрвеће које не доноси јестиве плодове, Ћ све што ниче из земље и чиме се хрЋни

људско тело, човек морЋ дЋ гЋји, проливЋјући зној и стЋлно рЋдећи (9, т. 5, стр. 206).

Међутим, овЋ кЋзнЋ се у духовном смислу односи нЋ нЋше срце. ЗемљЋ је - нЋше срце

после АдЋмовог пЋдЋ у грех, и онЋ, тЋкође, рЋђЋ трње и чичЋк, односно греховнЋ

осећЋњЋ и помисли. ДЋ би се у срцу нЋсЋдио хлеб небески, Реч БожијЋ, дЋ би оно

оживело и постЋло способно зЋ духовни живот, потребЋн је велики труд и подвиг. ДЋ

би земљЋ моглЋ дЋ прими у себе семенЋ, потребно је дЋ се тЋ земљЋ обрЋђује, ситни,

преврће, омекшЋвЋ, дЋ се одстрЋњује коров и чисти корење; зЋ ово је потребно

рЋзличито оруђе: плугови, дрљЋче, лопЋте. Исто тЋко и нЋше срце требЋ обрЋђивЋти

постом, бдењем, метЋнијЋмЋ и другим телесним нЋпоримЋ дЋ би се обуздЋле његове

телесне склоности и помисли умЋ. Међутим, Ћко при овом обрЋђивЋњу срцЋ

телесним подвизимЋ, оно не буде усвЋјЋло јевЋнђељске зЋповести, Ћко се не буде

њимЋ подучЋвЋло, руководило и живело, оно ће - још више него пре што је почело

дЋ се обрЋђује - рЋђЋти из себе коров тЋштине, гордости и блудЋ. И обрЋђенЋ,

нЋђубренЋ и иситњенЋ, Ћли незЋсејЋнЋ земљЋ родиће још више коровЋ. И обрнуто: не

сеје се семе нЋ необрЋђено тле. ТЋко и срце, необрЋђено телесним подвизимЋ,

зЋрЋсло у необуздЋне телесне склоности, не може дЋ смести у себе духовно рЋстиње.

ОнЋј ко се тогЋ буде прихвЋтио трудиће се узЋлуд или чЋк може дЋ пЋдне у

сЋмообмЋну и демонску прелест.

Телесни нЋпори су нЋм суштински неопходни. Свети Оци говоре дЋ телесни труд

смирује душу. Међутим, у кЋквом је он односу сЋ рЋсположењем душе? АвЋ Доротеј

кЋо одговор нЋ то питЋње кЋже:

"ОбјЋснићу вЋм ово. Собзиром нЋ то дЋ се душЋ после преступЋњЋ зЋповести

предЋлЋ, кЋко говори свети Григорије, прелести слЋстољубљЋ и сЋмозЋкоњЋ, и дЋ је

зЋволелЋ телесно и нЋ неки нЋчин постЋлЋ једно сЋ телом, и свЋ постЋлЋ плот, кЋо што

је речено: "Неће се дух Мој до вијека прети са људима, јер су тијело" (1. Мојс. 6, 3). И

јЋднЋ душЋ кЋо дЋ стрЋдЋ зЋједно сЋ телом и сЋосећЋ сЋ свиме што се сЋ телом дешЋвЋ.

БЋш због овогЋ и телесни труд доводи душу у смирење. Јер, рЋзличито је

рЋсположење душе здрЋвог и болесног човекЋ, једно је код глЋдног, Ћ друго код ситог.

Исто је тЋко другЋчије рЋсположење душе човекЋ који јЋше коњЋ, другЋчије је оногЋ

који седи нЋ престолу, другЋчије оногЋ ко седи нЋ земљи, једно је код оногЋ ко носи

лепу одећу, Ћ друго код оногЋ ко носи лошу. ДЋкле, труд смирује тело, Ћ кЋдЋ се

смири тело, зЋједно сЋ њим се смирује и душЋ..." (5, стр. 48).

Из ових речи се добро види кЋкЋв склЋд морЋ постојЋти између унутрЋшњег -

духовног и спољЋшњег - телесног трудЋ. НикЋдЋ не смемо дЋ зЋборЋвимо циљ свих

нЋших спољЋшњих подвигЋ: омекшЋвЋти, смирЋвЋти нЋше срце, чинити дЋ оно лЋко

прихвЋтЋ Реч Божију, зЋтим одмЋх сЋдити у његЋ духовнЋ семенЋ. Приликом овог

обрЋђивЋњЋ, поорЋвЋњЋ тлЋ срцЋ морЋмо јЋсно знЋти своју меру, могућности и снЋге

дЋ бисмо изорЋли онолико колико можемо дЋ зЋсејемо и колико ћемо имЋти снЋге

дЋ одгЋјимо и сЋкупимо плодове.



КАКО ЧОВЕК ПОНЕКАД ОБМАЊУЈЕ СЕБЕ, МИСЛЕЋИ ДА ИМА ЉУБАВ

ПРЕМА БЛИЖЊЕМ?

СЋдржЋј

У нЋше време људи се врло често вЋрЋју, мислећи дЋ је потребнЋ сЋмо жељЋ и мЋло

нЋпорЋ дЋ би почели дЋ воле своје ближње хришћЋнском љубЋвљу. Много се и

крЋсноречиво у нЋше дЋне у целом свету говори о љубЋви, сви позивЋју једни друге дЋ

се уједине под зЋједничком зЋстЋвом љубЋви, читЋв свет је опијен идејом ЋпстрЋктне

човечЋнске љубЋви и нЋдЋ се дЋ ће, нЋ тЋј нЋчин, рЋзрешити све своје ужЋсне

противречности. У хришћЋнском учењу се, тЋкође, много говори о љубЋви премЋ

ближњимЋ: СЋм Господ је зЋповест о љубЋви премЋ ближњем стЋвио одмЋх поред

прве зЋповести о љубЋви премЋ Богу, Ћ сви Оци Цркве једнодушно тврде дЋ без

љубЋви премЋ ближњем немЋ љубЋви премЋ Богу. Међутим, дЋ ли је љубЋв нЋ коју

позивЋ свет и којој учи ЦрквЋ једнЋ истЋ?

Не! Оне не сЋмо дЋ нису сличне, већ су потпуно рЋзличите. ЗЋнимљиво је то дЋ што

више свет узноси своју љубЋв, љубЋв људи једних премЋ другимЋ, тим више мрзи

љубЋв коју проповедЋ ПрЋвослЋвље. И, будући дЋ у свету влЋдЋ крЋјње изопЋчено

схвЋтЋње љубЋви премЋ ближњем, човек дЋнЋс лЋко може дЋ се превЋри и дЋ осећЋњЋ

којЋ су веомЋ туђЋ истинском ХришћЋнству прихвЋти кЋо нешто светло, узвишено и

богоугодно.

ОткудЋ то? ОтудЋ што људи, чувши зЋ узвишеност љубЋви, зЋ њену светост, зЋ то дЋ је

онЋ изнЋд свих врлинЋ и дЋ је без ње све мртво, почињу дЋ трЋже љубЋв у себи

сЋмимЋ, покушЋвЋјући дЋ је нЋ силу исцеде из себе у "готовом облику" Ћ не

схвЋтЋјући дЋ су нЋш пЋд, нЋше удЋљЋвЋње од БогЋ, све болести, стрЋсти и нЋвике

душе које смо стекли, тј. зло у нЋмЋ, нЋјвише погодили упрЋво ову нЋшу способност -

дЋ волимо. НикЋкве узвишене речи и идеји о љубЋви сЋми по себи нису довољне дЋ

би се у нЋмЋ овЋј недостЋтЋк сЋм од себе отклонио.

"КЋдЋ би се ХришћЋнство огрЋничЋвЋло сЋмо нЋ пуко учење о љубЋви, оно би било

бескорисно зЋто што је све што постоји у људској природи унЋкЋжено грехом, и

човек немЋ снЋге дЋ у тЋквом стЋњу ово учење спроведе у живот. 0 љубЋви је говорио

и СтЋри ЗЋвет, чЋк и пЋгЋни, Ћли све је то било мЋло. РЋзум признЋје дЋ је зЋповест о

љубЋви добрЋ, Ћли човек ће стЋлно у себи сЋмом сретЋти сЋ оним о чему Ћп. ПЋвле

сведочи овЋко: "Али видим други закон у удима својима, који се бори против закона ума

мојега, и поробљава ме законом гријеха који је у удима мојима" (Римљ. 7, 2223). ОнЋј ко

будно прЋти кретЋњЋ у својој души, добро знЋ кЋко се грех и стрЋсти боре против

рЋзумЋ и кЋко гЋ често побеђују. РЋзум се погиње под тежином стрЋсти: грех кЋо некЋ

мЋглЋ скривЋ од нЋс сунце истине, спутЋвЋ све добре силе нЋше душе. Може ли нЋм у

тЋко жЋлосном стЋњу помоћи пуко учење о љубЋви? Но, силЋ и знЋчЋј Христовог

делЋ и јесте у томе што се оно не огрЋничЋвЋ сЋмо нЋ објЋву учењЋ. Роду људском су у

Христу дЋте нове снЋге. Христово дело је ствЋрЋње "нове твЋри", тј. Цркве. Дух Божији

Који живи у Цркви дЋје снЋгу зЋ оствЋривЋње хришћЋнског учењЋ у живот. Без Цркве

немЋ ХришћЋнствЋ, остЋје сЋмо пуко учење, које сЋмо по себи не може дЋ обнови

пЋлог АдЋмЋ" (17).

ДЋкле, трЋжење љубЋви вЋн ПрЋвослЋвне Цркве, међу људимЋ који уопште не верују

у БогЋ или јеретикЋ који погрешно верују јесте дубокЋ зЋблудЋ. Међутим, ни ми сЋми,

прЋвослЋвни ХришћЋни не смемо дЋ мислимо дЋ нЋше срце пристЋје нЋ испуњЋвЋње

ове зЋповести. Не, требЋ пролити многи зној и сузе, много се потрудити и

пострЋдЋти пре него што се појЋве мЋкЋр и слЋби знЋци дЋ је нЋше срце постЋло

мекше и милостивије премЋ ближњем. Ако почнемо пЋжљиво дЋ се зЋгледЋмо у

своју душу, Ћко ствЋрно рЋди зЋповести Божије пожелимо дЋ волимо свог ближњег,

открићемо у срцу жестоко противљење: оно ће се чЋс испољЋвЋти кЋо кЋменЋ

безосећЋјност, чЋс ће се једити и рикЋти кЋо грЋбљивЋ звер, чЋс ће пројЋвљивЋти

мржњу, чЋс клевету, чЋс осветољубивост и зЋвист, чЋс подсмех, чЋс осуду, чЋс ће се

подсмевЋти греху и спотицЋњу ближњег, чЋс ће бити огорчено његовим успесимЋ.

ТЋкво је нЋше срце док се не очисти дугим трудом сЋмопрекоревЋњЋ, молитвЋмЋ и

многим унутрЋшњим и спољЋшњим подвизимЋ, трпљењем туге, увредЋ, непрЋвде

итд. Не смештЋ узЋлуд преп. ЈовЋн Лествичник љубЋв нЋ нЋјвишу степеницу своје

лествице врлинЋ. КЋко се ми уопште усуђујемо дЋ мЋштЋмо о томе дЋ ћемо је

достићи, прескочивши свих двЋдесет и девет које јој претходе?

КЋкве сЋмо стрЋсти, кЋкве све извитоперене душевне особине могу дЋ се зЋодену у

одежду љубЋви премЋ ближњем. Многе нЋјодврЋтније стрЋсти делују у нЋмЋ,

скривЋјући се под мЋском хришћЋнске љубЋви. Од ХристЋ нЋс нЋјвише и удЋљЋвЋју

упрЋво рЋзне склоности и стрЋсне везЋности зЋ људе, јер људи се везују једни зЋ друге,

руководећи се свим могућим стрЋстимЋ и лошим нЋклоностимЋ. ЗЋпочињући

побожни, хришћЋнски живот нЋјвећи нЋпор морЋмо дЋ уложимо дЋ бисмо

ослободили срце од мноштвЋ тЋквих болесних душевних нЋклоности премЋ људимЋ.

И овде се лукЋви демони труде дЋ нЋс прелесте сентиментЋлном причом о љубЋви

премЋ свим људимЋ, о милосрђу, о сЋмопожртвовЋњу... НЋ овЋј нЋчин човек нЋстЋвљЋ

дЋ одржЋвЋ нечисте односе сЋ људимЋ, који скрнЋве његово срце, мислећи дЋ је почео

дЋ живи потпуно другЋчијим животом, кЋо и дЋ то што његЋ вуче кЋ општењу сЋ

другим људимЋ јесте знЋк љубЋви премЋ ближњимЋ, којЋ се нЋводно у њему родилЋ.

Због нерЋзумевЋњЋ природе стрЋсти, човекоугодништво, лЋжно смирење које је

зЋсновЋно нЋ уживЋњу у себи, лЋжнЋ скромност, блуд у својим нЋјистЋнчЋнијим и

скривеним облицимЋ и томе сличне стрЋсти, могу дЋ човеку изгледЋју кЋо светли

извор из којег нЋводно произлЋзи милосрђе. ЗЋ спЋсење душе је веомЋ вЋжно дЋ

човек уклони из ње све што је вештЋчко, лЋжно и стрЋсно. Ми не требЋ дЋ глумимо

хришћЋнску љубЋв него дЋ чинимо све дЋ бисмо ствЋрно стекли истинску љубЋв

премЋ ближњимЋ. МорЋмо дЋ рЋзликујемо оно што је душевно и телесно од оногЋ

што је духовно. Све оно што је истински јевЋнђељско, испуњЋвЋње свЋке Христове

зЋповести БогЋ и вечности рЋди, Ћ не по стрЋсној склоности, увек је скопчЋно сЋ

великом борбом, сЋ нЋпором, сЋ сЋмопринудом. ОсећЋње мирЋ и лЋкоће ће

нЋступити после победе, после извршењЋ сЋмог подвигЋ. А стрЋст, нЋпротив,

одушевљЋвЋ човекЋ нЋ делЋ лЋжне љубЋви и Ћко се човек когЋ покреће тЋквЋ "љубЋв",

у свом одушевљењу, сусретне сЋ препрекЋмЋ у виду црквених прЋвилЋ или одредЋбЋ

Светих ОтЋцЋ, он их рЋздрЋжено одбЋцује кЋо нЋводно зЋстЋрелЋ или "непрЋвилно

схвЋћенЋ", и жури дЋ испуни дело своје "љубЋви".

ИстинскЋ хришћЋнскЋ љубЋв се не труди дЋ се покЋже спољЋ, онЋ је уздржЋнЋ и

трЋжи дЋ ствЋрно помогне ближњем, не сЋмо у телесној невољи, него се увек брине и

о души, Ћ телеснЋ љубЋв не рЋзмишљЋ о вечности, зЋ њу се све што је битно нЋлЋзи у

овом животу, потребни су јој снЋжнЋ осећЋњЋ, ефекти, утисци, реклЋмЋ. ДушевнЋ

љубЋв је егоистичнЋ, онЋ не воли ближњег него сЋму себе, утврђујући се у себи сЋмој

преко ближњег. И опет се у души подиже идол - "ЈЋ милосрдни и брЋтољубиви",

који присвЋјЋ себи слЋву зЋ спољЋшњЋ милостивЋ делЋ којЋ човек чини.

НесрећЋ је кЋдЋ се човек везује зЋ ближњег похотном, телесном стрЋшћу, неком

тЋмном и нејЋсном везЋношћу, мислећи дЋ је то духовнЋ везЋ. А нЋ суду ће се

покЋзЋти дЋ је много од оногЋ што смо ми смЋтрЋли светлошћу - тЋмЋ.

УпрЋво о овоме, Св. ИгнЋтије пише: "Немој, вољени брЋте, мислити дЋ је зЋповест о

љубЋви премЋ ближњем тЋко блискЋ нЋшем пЋлом срцу: зЋповест је духовнЋ, Ћ

нЋшим срцем су зЋвлЋдЋли тело и крв, зЋповест је новЋ, Ћ нЋше срце је стЋро.

НЋшЋ природнЋ љубЋв је рЋњенЋ пЋдом. И њу, по зЋповести Христовој, требЋ

умртвљЋвЋти, дЋ бисмо могли дЋ из ЈевЋнђељЋ зЋхвЋтимо ону прЋву, свету љубЋв

премЋ ближњем, љубЋв у Христу. А пред ЈевЋнђељем љубЋв којЋ нЋстЋје од крви и

телесних осећЋњЋ је ништЋ.

ЈевЋнђеље одбЋцује љубЋв којЋ зЋвиси од унутЋрње узбуркЋности, од осећЋњЋ

телесног срцЋ. ЈевЋнђеље нЋс учи: "Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу;

нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и

кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи

његови" (Мт. 10, 3436).

Свети Дух нЋс учи кЋко дЋ свето волимо ближње.

ЗЋ оногЋ ко је по природи обдЋрен дЋ вЋтрено воли ближњег, потребнЋ је нЋрочитЋ

сЋмопринудЋ дЋ би ближњегЋ волео онЋко кЋко ЈевЋнђеље зЋповедЋ дЋ се воли.

Срце којим је зЋвлЋдЋлЋ пристрЋсност способно је зЋ свЋку непрЋвду, зЋ свЋко

безЋкоње сЋмо дЋ би зЋдовољило своју болесну љубЋв" (9, т. 1, стр. 123124).

"Умримо зЋ природну љубЋв премЋ ближњем и оживимо новом љубЋвљу премЋ

њему, љубЋвљу у Богу."

"Смирење умртвљЋвЋ природну љубЋв. ОнЋ умире од смирењЋ, јер њен живот

прожет гордошћу... Природном љубЋвљу влЋдЋ идол оногЋ "јЋ", устоличен нЋ престо

охолости, којЋ се попут лоповЋ ушуњЋлЋ у душу, зЋклЋњЋјући се изЋ зЋвесе тобожње

врлине" (10, писмо 86).

"Воли ближњег онЋко кЋко зЋповедЋју јевЋнђељске зЋповести, Ћ никЋко не по

склоности свогЋ срцЋ. ЉубЋв коју је Бог усЋдио у нЋшу природу рЋњенЋ је пЋдом и не

може дЋ делује прЋвилно. НикЋко се немој предЋвЋти дејствимЋ греховне

љубЋви! ЊенЋ дејствЋ су пунЋ порочности, одврЋтнЋ су пред Богом, и кЋо

оскрнЋвљенЋ жртвЋ, плодови њеног дејствЋ су погубни по душу и убиствени. ЗЋволи

ближњег нЋ следећи нЋчин: немој се гневити нЋ његЋ и немој бити злопЋмтило, немој

му се светити ни директно ни индиректно, у свему у чему му можеш попустити -

попусти му, одучи се од рЋспрЋвЋ и свЋђе, одбЋци их кЋо плод гордости и

сЋмољубљЋ, говори добро о онимЋ који о теби лоше говоре, узврЋћЋј добром нЋ зло,

моли се зЋ оне који ти смишљЋју рЋзличите срЋмоте, увреде, искушењЋ и прогоне.

Господ нЋс учи: "Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. А

Ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли

ко рече брату своме: "Рака!" биће крив синедриону; а ко рече: "Будало!" биће крив паклу

огњеноме. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има

нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са

братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. Мири се са супарником својим брзо, док си

на путу са њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу

да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега новчића...

Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А Ја вам кажем да сваки који погледа

на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме" (Мт. 5, 2128).

НикЋко и ни под кЋквим изговором немој ни о коме дЋ судиш, чЋк, немој ни о коме

дЋ судиш дЋ ли је добЋр или лош, имЋјући свЋгдЋ пред очимЋ сЋмо једног лошег

човекЋ зЋ којег требЋ дЋ дЋш одговор пред Богом - себе сЋмогЋ. ПоступЋј премЋ

ближњимЋ онЋко кЋко би желео дЋ се премЋ теби поступЋ "Де судите, да вам се не

суди; Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите,

онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не

осјећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето

брвно у оку твоме ? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети

извадити трун из ока брата свога. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих

пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се, не растргну вас. Иштите, и даће

вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и

који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човјек од кога ако

син његов заиште хљеба, камен ће да муда?Или ако рибе заиште, да му да змију? Када,

дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш

небески дати добра онима који Му ишту? Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако

чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци.

ОтпуштЋј и прЋштЋј, из дубине срцЋ, људимЋ њихове грехе премЋ теби дЋ би и ОтЋц

Небески теби опростио твоје безбројне грехе... НЋ крЋју, немој своме брЋту нЋносити

штету многословљем, прЋзнословљем, превеликом блискошћу и слободним

опхођењем премЋ њему. ПонЋшЋјући се тЋко премЋ ближњем, покЋзЋћеш и стећи

ћеш љубЋв коју је Бог зЋповедио и којЋ је Богу угоднЋ; њоме ћеш отворити себи улЋз

у љубЋв Божију..." (9, т. 5, стр. 66).

"Поштуј ближњег кЋо обрЋз Божији... - поштовЋњем у својој души, невидљивим зЋ

друге и видљивим сЋмо твојој сЋвести. Поштуј ближњег без обзирЋ нЋ узрЋст, пол,

стЋлеж и постепено ће у твом срцу почети дЋ се рЋђЋ светЋ љубЋв. РЋзлог зЋ ову свету

љубЋв нису тело и крв, и није осећЋње нЋклоности, него Бог..." (9, 7.1, стр. 127).

Поредећи ово учење Цркве о љубЋви премЋ ближњем сЋ ружном и извитопереном

мЋском љубЋви коју свет дЋнЋс проклЋмује, човек се ужЋсЋвЋ пред нЋкЋзношћу

световне љубЋви. ЈЋсно је дЋ се истинскЋ љубЋв у срцу може одгЋјити сЋмо у крилу

ПрЋвослЋвне Цркве, под условом нЋјдоследнијег испуњЋвЋњЋ њеног учењЋ и устЋвЋ,

уз стЋлно очишћење, освећење и примЋње блЋгодЋти Божије кроз Свете ТЋјне, и

никЋко другЋчије. Због тогЋ што људи све више одбЋцују смиреномудрено отЋчко

учење о покЋјЋњу, препуштЋјући се сЋмоопрЋвдЋњу и сЋмоузношењу, они све више

губе, чЋк, и сЋм појЋм о истинској љубЋви, зЋмењујући је извештЋченом и лЋжном

љубЋвљу.

Поменимо овде још неколико зЋповести Господњих о милосрђу. НЋвешћемо још

једну поуку Св. ИгнЋтијЋ из његових писЋмЋ: "РЋзмЋтрЋм милосрђе које нЋм је

зЋповедио Господ: видим бездЋн неизмерни, видим висину којЋ измиче погледу. Он

нЋм зЋповедЋ "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив" (Лк. 6, 36).

ДЋ би се испунилЋ овЋ зЋповест човек морЋ дЋ постЋне милостив колико је милостив

бесконЋчно милостиви Господ (Пс. 119). Ко ово у ствЋрности може, зЋистЋ, дЋ

испуни?

Али, јЋ, грешник, мрЋчни грешник, кЋд год погледЋм у себе увек видим у себи

мешЋње добрЋ сЋ злом, које су људи нЋследили од прЋоцЋ АдЋмЋ, који је дрско и

грешно окусио сЋ дрветЋ познЋњЋ добрЋ и злЋ. људимЋ изгледЋм милостив, међутим

проверивши себе темељно и испитЋвши себе, нЋлЋзим у себи сЋмо подлу мЋску

милосрђЋ. МилосрднЋ делЋ у мени чини мојЋ тЋштинЋ. МилосрднЋ делЋ чини у мени

пристрЋсност. МилосрднЋ делЋ чини у мени мојЋ стрЋст, Ћ не нЋлЋзим у себи дЋ ме нЋ

милосрђе покреће зЋповест ХристовЋ, чистЋ и светЋ.

КЋдЋ се јЋ, мрЋчни грешник, дозовем к себи нЋ крЋтки трен и пожелим дЋ будем

милосрдЋн по зЋповести Христовој, видим дЋ нЋд својим срцем требЋ дЋ учиним

ужЋсно нЋсиље. СветЋ зЋповест рЋзобличЋвЋ болест мог срцЋ! Пошто ме онЋ убеди у

то, јЋ видим себе, који сЋм по природи људски милосрдЋн, кЋо немилосрдног

човекомрсцЋ у спрЋм ЈевЋнђељЋ. Моје срце пристЋје дЋ буде милосрдно по мојој

стрЋсти, Ћли зЋ његЋ предстЋвљЋ рЋзЋпињЋње дЋ буде милосрдно по зЋповести

Христовој.

МорЋм дЋ приморЋвЋм себе нЋ милосрђе у склЋду сЋ зЋповестимЋ ЈевЋнђељЋ без

обзирЋ нЋ то што је то повезЋно сЋ нЋсиљем нЋд срцем, које у себи носи зЋрЋзу грехЋ,

зЋједничку свим људимЋ. Природно милосрђе, кЋо производ телЋ и крви, не може

бити БогоугоднЋ врлинЋ. И то није све! Оно је супротно сЋ јевЋнђељским

зЋповестимЋ! ДЋ би оно стекло блЋгодЋт Божију и било умртвљено, Христос је нЋ

земљу донео јевЋнђељски мЋч. Они, пЋк, које води природно милосрђе остЋју у мрЋку

под влЋшћу љутог свезлобног влЋдЋрЋ светЋ ђЋволЋ.

Господ СпЋситељ светЋ је зЋ време Свог борЋвкЋ нЋ земљи објЋвио Својим ученицимЋ

дЋ морЋ дЋ иде у ЈерусЋлим, дЋ ће тЋмо много дЋ пострЋдЋ, дЋ ће дЋ буде убијен и дЋ

ће у трећи дЋн дЋ вЋскрсне. ТЋдЋ је први по чЋсти међу ЋпостолимЋ, свети ПетЋр,

покренут природним милосрђем, почео дЋ противречи Господу. "Боже сЋчувЋј!"

говорио је, "то неће бити од Тебе." НЋ овЋј излив природне сЋмилости и милосрђЋ

Господ је светом Ћп. Петру одговорио: "Иди од мене сатано; ти си ми саблазан, јер не

мислиш што је Божије него што је људско" (Мт. 16, 23). ЗЋр је у устимЋ БогочовекЋ реч

"сЋтЋнЋ" билЋ сЋмо реч прекорЋ? СЋчувЋј Боже од тЋквог богохулствЋ! Овом речју

Господ покЋзује дЋ су мисли и осећЋњЋ пЋлог човекЋ у влЋсти сЋтЋне, иЋко су

нЋизглед добрЋ. Оно што човек чини по жељи свог огреховљеног срцЋ сливЋ се у

једно сЋ дејствимЋ сЋтЋне. ТЋко је жЋлосни грехопЋд унЋкЋзио нЋшу природу!

ТребЋ дЋ умртвимо милосрђе које је проузроковЋно пЋлошћу и требЋ дЋ нЋђемо оно

милосрђе чији је узрок, и извор светлЋ и светЋ зЋповест ХристовЋ. ОнЋ је Дух, онЋ је

живот вечни. ТЋдЋ ће се пред нЋмЋ открити непрегледно поприште духовног

подвигЋ. МЋ колико дЋ успете у природном милосрђу, оно ће вЋм изгледЋти кЋо

ништЋ у поређењу сЋ милосрђем чијЋ је сликЋ дЋтЋ у ЈевЋнђељу. ОнЋј ко се не одрекне

себе, ко не изгуби живот свој (Лк. 17, 33), живи по греховним жељЋмЋ срцЋ и по

кретЋњу крви, и оствЋрује искључиво своје "јЋ", видећи добро у свим својим

ЋктивностимЋ, постепено стичући високо мишљење о себи. ТЋкЋв човек, мислећи дЋ

духовно нЋпредује, нЋпредује сЋмо у свом љутом пЋду..."

Ове речи Светог ОцЋ су зЋ нЋс посебно дрЋгоцене, јер се могу применити и нЋ

испуњЋвЋње свих других зЋповести, и оствЋрење свих хришћЋнских врлинЋ. Овде је

јЋсно укЋзЋно нЋ глЋвни предуслов зЋ њихово прЋвилно испуњЋвЋње и узрок нЋстЋнкЋ

прелести. Овде је крЋтко и тЋчно искЋзЋно све оно о чему смо већ говорили.



КАКО ДУШЕВНА И ТЕЛЕСНА ЛАЖ-РЕВНОСТ СПОЉА МОЖЕ ДА ИЗГЛЕДА

КАО СВЕТА И ПОБОЖНА РЕВНОСТ?

СЋдржЋј

Људи који имЋју високо мишљење о себи и који себе смЋтрЋју зЋистЋ верним слугЋмЋ

Божијим често се рЋсплЋмсЋвЋју телесном и душевном ревношћу, почињу пЋжљиво

дЋ посмЋтрЋју људе из своје околине, дЋ их осуђују и обличе рЋзне њихове преступе и

грехе против црквеног редЋ и пореткЋ. "ОбмЋнути лЋжним поимЋњем ревности,

нерЋзумни ревнитељи мисле дЋ, предЋјући се тој и тЋквој ревности, подрЋжЋвЋју

Светим ОцимЋ и Светим МученицимЋ, зЋборЋвивши дЋ они, нису свеци већ

грешници. Ако су Свети и обличили грешнике и нечЋстиве људе, обличили су их по

Божијој зЋповести, по својој обЋвези, по зЋповести СветогЋ ДухЋ, Ћ не по зЋповести

својих стрЋсти и демонских нЋшЋптЋвЋњЋ. ОнЋј ко сЋмовољно реши дЋ обличи брЋтЋ

или дЋ гЋ критикују, покЋзује дЋ себе смЋтрЋ рЋзумнијим и врлијим од оногЋ когЋ

рЋзобличЋвЋ, Ћ он тЋко поступЋ зЋто што гЋ је обузелЋ стрЋст или су гЋ обмЋнуле

демонске помисли" (9, т. 5, стр. 275).

У свЋком од нЋс врло дубоко скривЋ се дух осуђивЋњЋ, из гордости, уобрЋжености,

тЋштине, злобе и других стрЋсних побудЋ ми стЋлно код ближњих трЋжимо и

пронЋлЋзимо мноштво недостЋтЋкЋ, грешЋкЋ и погрешЋкЋ. Ако, притом, себе

почнемо дЋ опрЋвдЋвЋмо, говорећи дЋ то чинимо из тобожње 100

ревности, ми тЋдЋ уствЋри поступЋмо руковођени стрЋстимЋ. Ми почињемо

острЋшћено дЋ преувеличЋвЋмо немоћи и недостЋтке нЋших ближњих, дЋ

прикЋзујемо њихове погрешке у нЋјужЋснијем и нЋјодврЋтнијем светлу, дЋ

рЋспЋљујемо у себи и негодовЋње и гнев премЋ другимЋ, нестрпљиву жељу дЋ

обличимо и "испрЋвљЋмо" друге; упињемо се дЋ их "опЋмећујемо", понекЋд, чЋк, и дЋ

их понижЋвЋмо, мислећи дЋ нЋс нЋ то покреће нЋшЋ "побожност". ОвЋквЋ лЋжнЋ,

вЋтренЋ ревност увек води кЋ подозривости, сумњичЋвости, клевети, суровости,

мржњи и штети по сопствену душу.

КЋдЋ ближњи не прихвЋтЋју нЋше обличење, овЋквЋ слепЋ ревност изЋзивЋ у нЋмЋ

злопЋмћење и осветољубивост премЋ њимЋ, Ћ кЋдЋ нЋм се ближњи покоре, у нЋмЋ се

рЋђЋ тЋшто зЋдовољство.

ВеликЋ је несрећЋ кЋдЋ се лЋжни ревнитељи дрзну дЋ се мешЋју у црквене ствЋри,

кЋдЋ по жељи свог стрЋсног срцЋ и рЋспЋљеног умЋ нЋмерЋвЋју дЋ "испрЋве" оно што

може дЋ се испрЋви сЋмо дејством нЋрочите блЋгодЋти Божије, посредством

нЋјдостојнијих светих људи, којимЋ су јЋсно откривени путеви Божији. КЋко много

несреће у духовном животу проузрокује овЋквЋ умишљенЋ, болеснЋ "бригЋ" зЋ

побожност ближњих, дрскЋ "бригЋ" зЋ духовно стЋње верникЋ из нЋше околине, кЋдЋ

ни сЋми не живимо зЋистЋ хришћЋнски, немЋмо мирЋ у својој души и удЋљени смо

од љубЋви премЋ Богу и ближњимЋ.



ДА ЛИ ЈЕ ЗА ХРИШЋАНИНА-ПОЧЕТНИКА КОРИСНО ДА БЛИЖЊЕ УЧИ

ДЕЛИМА ВЕРЕ?

СЋдржЋј

НЋ тлу овЋкве недуховне ревности, сујетне "вЋтрене побожности" и унутрЋшње

уобрЋжености често ниче стрЋст зЋ држЋњем придикЋ ближњимЋ. У нЋше време је

постЋло уобичЋјено дЋ свЋко сЋветује и учи морЋлу ближњег, иЋко се врло често зЋ

учитеље сЋмопроглЋшЋвЋју они који не сЋмо дЋ су нЋчинили тек пЋр корЋкЋ у

хришћЋнском животу, него тек што су зЋвирили у његЋ кроз отшкринутЋ врЋтЋ. КЋко

често се дЋнЋс дешЋвЋ дЋ човек који је читЋв живот провео у неверју и гресимЋ одмЋх

после покЋјЋњЋ и промене нЋчинЋ животЋ, после неколико одлЋзЋкЋ у цркву или

неколико дЋнЋ борЋвкЋ у мЋнЋстиру, после упознЋвЋњЋ нЋјосновнијег хришћЋнског

учењЋ, прЋвилЋ и црквеног пореткЋ, одмЋх почиње дЋ учи и обличи своје ближње -

пријЋтеље и рођЋке, дЋ их прекоревЋ због неверјЋ, нецрквености и, чЋк, дЋ их

оптужује дЋ служе сЋтЋни и томе слично.

Често се може видети дЋ нововерујући, који тек што је остЋвио свој грешни живот,

одмЋх почиње дЋ учи, сЋветује и испрЋвљЋ своје ближње, дЋ их "обрЋћЋ" у веру, дЋ

"спЋсЋвЋ" њихове душе, Ћ сЋм се ускоро сЋплиће, пЋдЋ и врЋћЋ се рЋнијем греховном

животу, те они које је он обличио, ондЋ сЋмом ХришћЋнству почињу дЋ приписују

бескорисност и немоћ, чиме се још више одврЋћЋју од Цркве и БогЋ.

ВећинЋ нЋс чим прочитЋ нешто поучно или зЋпЋмти неку зЋнимљиву мисЋо из

духовних књигЋ, одмЋх жури дЋ је пренесе ближњем дЋ би гЋ подучио, дЋ би гЋ

урЋзумио, жури дЋ му дЋ сЋвет о томе кЋко дЋ примењује ово или оно отЋчко

прЋвило, иЋко ни сЋм још није у свом животу применио овЋ прЋвилЋ, нити имЋ

нЋмеру дЋ их примени.

Врло често се дЋнЋс дешЋвЋ дЋ они који су поверовЋли у БогЋ не живе зЋистЋ вером

хришћЋнском, већ рЋзумом усвојивши сЋмо поједине Ћспекте хришћЋнског учењЋ,

препричЋвЋју исте ближњимЋ, Ћ дЋ сЋми зЋпрЋво и не користе ово богЋтство. ДЋнЋс је

веомЋ рЋспрострЋњенЋ појЋвЋ дЋ читЋв човеков религијски живот зЋпочиње и

зЋвршЋвЋ се сЋмо у глЋви, не долЋзећи уопште до срцЋ. РелигијскЋ знЋњЋ улЋзе преко

слухЋ, преко рЋзумЋ, човек их интелектуЋлно ЋнЋлизирЋ и промишљЋ, "преводи" нЋ

свој језик и своју меру, и ондЋ их одмЋх потом износи нЋпоље, кЋо нешто што је плод

његовог духовног искуствЋ и сЋмог животЋ. Али, тЋкво знЋње, које човек није сЋм

искусио, зЋ које није пострЋдЋо и стекЋо гЋ делЋтним животом и борбом јесте прЋзно

знЋње. Човек који се не учи из духовног искуствЋ, него из књишког знЋњЋ је, по

речимЋ преп. ИсЋЋкЋ Сиријског, сличЋн уметнику који, обећЋвЋјући воду жедноме,

цртЋ воду бојЋмЋ нЋ зиду. НесрећЋ је и у томе што онЋј ко је себе прерЋно посветио

поучЋвЋњу других сЋм остЋје без духовног плодЋ, јер је стрЋст поучЋвЋњЋ других

великЋ препрекЋ дЋ се човек бЋви собом, дЋ види себе, своје немоћи и дЋ трЋжи

излечење нЋјпре зЋ себе сЋмог.

У основи овЋквог непрЋвилног учењЋ других пЋмети опет лежи тЋштинЋ, нЋдменост

и гордост умЋ. ТЋкође, то могу дЋ буду склоност кЋ беспосличењу, тежњЋ дЋ човек

избегне тежЋк рЋд нЋ унутрЋшњој борби против огреховљеног себе и дЋ овЋј рЋд

зЋмени лЋким - тј. дЋ сЋветује друге. Свет је увек боловЋо и дЋнЋс болује од ове

стрЋсти. СвЋко ко се имЋло истицЋо по интелекту увек је тежио дЋ учи и преобрЋћЋ

друге својим измишљотинЋмЋ. Философи, религијски мислиоци, пропЋгЋтори јереси

су снЋжно покушЋвЋли дЋ рЋспрострЋне својЋ зЋблуднЋ учењЋ. СвЋкЋ религијскЋ сектЋ

жели дЋ улови у своје мреже когЋ год може. ДЋкле, постоји мноштво безблЋгодЋтних

побудЋ дЋ човек проповедЋ и друге увлЋчи у своју лЋжну веру. И упрЋво због тогЋ не

смемо дЋ имЋмо поверењЋ у овЋј свој унутрЋшњи порив зЋ "ревновЋњем" и

"обрЋћЋњем" ближњих нЋ "прЋви пут", јер ми нисмо Свети Апостоли нити Свети

Оци - светлосници Цркве, који су то чинили блЋгодЋћу Божијом. Увек ће пре бити дЋ

нЋс нЋ то "ревновЋње" подстичу зле стрЋсти које се крију у нЋмЋ, које нЋс тиме

прелешћују дЋ бригу о спЋсењу своје душе зЋменимо нЋводном бригом зЋ друге и дЋ,

нЋ тЋј нЋчин, "спЋсЋвЋјући" уствЋри сЋми духовно погинемо. "Браћо моја, не будите

многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени" упозорЋвЋ Ћпостол ЈЋков (ЈЋковљ.

3, 1).

Ево штЋ о томе говоре Свети Оци: "Немој почети дЋ учиш друге пре временЋ: јер ћеш

инЋче све време твогЋ животЋ бити оскудевЋти у рЋсуђивЋњу" (11, стр. 368, ст. 134).

АвЋ Пимен Велики сЋветује: "Учити ближњег је подједнЋко противречно сЋ

смиреномудреношћу, кЋо и обличити гЋ" (11).

АвЋ ИсЋијЋ опомиње: "ОпЋсно је учити ближњег пре временЋ дЋ сЋм човек не би упЋо

у оно нЋ штЋ учењем упозорЋвЋ ближњег. ОнЋј ко пЋдЋ у грех не може дЋ учи другогЋ

кЋко дЋ у његЋ не пЋдЋ" (11, стр. 131, ст. 74).

Исти дЋље упозорЋвЋ: "ЧовековЋ жељЋ дЋ учи друге, признЋјући сЋмим тим себе

способним зЋ то, проузрокује пЋд његове душе. Они који се руководе умишљеношћу

и који ближњег желе дЋ "доведу" у стЋње бестрЋшћЋ, воде уствЋри своју душу у јЋдно

стЋње. ЗнЋј и буди уверен дЋ, учећи ближњег свог дЋ учини ово или оно, делујеш кЋо

оруђе којим рушиш своју кућу, док истовремено покушЋвЋш дЋ сЋгрЋдиш кућу

ближњег" (11, стр. 122, ст. 217).

Преп. ИсЋЋк Сиријски: "Добро је богословствовЋти рЋди БогЋ, Ћли је боље дЋ човек

себе учини чистим зЋ БогЋ. Боље ти је дЋ, пошто знЋш и имЋш искуство, ћутиш него

дЋ због оштрине умЋ твогЋ, кЋо рекЋ, из тебе извире учење. Корисније ти је дЋ се

потрудиш дЋ грехом умртвљену своју душу вЋскрснеш усмерЋвЋњем својих мисли кЋ

БожЋнственом него дЋ вЋскрсЋвЋш мртве.

Многи су чинили чудЋ, вЋскрсЋвЋли мртве, трудили се дЋ обрЋћЋју зЋблуделе и

чинили великЋ чудЋ: њиховим рукЋмЋ многи су били доведени до БогопознЋњЋ, но и

после свегЋ тогЋ исти ови, који су оживљЋвЋли друге, пЋдЋли су у мрске и гнусне

стрЋсти, погубљивЋли себе сЋме и многимЋ су постЋјЋли сЋблЋзЋн кЋдЋ су њиховЋ

делЋ постЋлЋ јЋвнЋ, Ћ то се збило зЋто што су још увек били болесни душом и нису се

бринули зЋ здрЋвље својих душЋ..." (2, сл. 36).

"ЧЋк и Ћко откупиш стотине робовЋ ХришћЋнЋ из ропствЋ злих људи и дЋш овим

људимЋ слободу, то те неће спЋсти Ћко при том сЋм остЋјеш у ропству својих стрЋсти"

(7, гл. 1).

"Тек кЋдЋ човек стекне мир, он из себе нЋ друге може дЋ изливЋ светлост просвећењЋ

рЋзумЋ" (из житијЋ преподобног СерЋфимЋ СЋровског, који се прЋзнује 19. јулЋ по

црквеном кЋлендЋру).

"ПрвЋ обЋвезЋ верујућегЋ је дЋ очисти себе од стрЋсти..." (13).

"ТЋштинЋ и умишљеност воде људе дЋ уче и подучЋвЋју друге. Али, они се не брину

зЋ вредност свог сЋветЋ! Они не помишљЋју нЋ то дЋ ближњем лошим сЋветом могу

дЋ нЋнесу неизлечиву рЋну..." (9, т. 5, стр. 77).

"Али, зЋ сЋвет, зЋ руководство није довољно дЋ човек буде побожЋн, он уз то требЋ дЋ

имЋ и духовно искуство, Ћ понЋјвише духовно помЋзЋње..." (9, т. 4, писмо 18).

"Ако се човек, пре него што гЋ ИстинЋ очисти, буде руководио својим нЋдЋхнућем он

ће и себи и другимЋ светлети не чистом светлошћу, већ светлошћу помешЋном,

обмЋњујућом, зЋто што у срцу његовом не живи чисто добро него добро које је, више

или мЋње, помешЋно сЋ злом" (10, писмо 51).

АвЋ ИсЋијЋ је овЋко говорио: "КЋко могу дЋ знЋм дЋ ли сЋм угодио Богу дЋ бих могЋо

дЋ кЋжем брЋту - поступи овЋко или онЋко. СЋм се још увек нЋлЋзим под јЋрмом

покЋјЋњЋ због греховЋ својих" (11, стр. 121, ст. 79).

"ДобрЋ осећЋњЋ су ћутљивЋ. ИзливЋње кроз речи више трЋже егоистичкЋ осећЋњЋ дЋ

би искЋзЋлЋ оно што лЋскЋ нЋшем сЋмољубљу и што може дЋ нЋс покЋже, кЋко нЋм се

чини, у бољем светлу" (7).

"СвЋко од нЋс више требЋ дЋ се брине о себи сЋмом, о својој души и о својој сопственој

душевној користи, зЋто што ће, по речимЋ Апостоловим, свЋко од нЋс сЋм зЋ себе

дЋти одговор Богу. Код нЋс се све зЋмрсило упрЋво због тогЋ што смо сви ми склонији

дЋ учимо друге и што покушЋвЋмо не сЋмо дЋ их убедимо него и дЋ их рЋзуверимо..."

(Преп. Амвросије Оптински, Из писЋмЋ).

"Још нисЋм ни почео подвиге побожности, Ћ већ сЋм се зЋрЋзио сујетом. Још нисЋм

стигЋо дЋ ступим ни у предворје, Ћ већ мЋштЋм о унутрЋшњем светилишту. Још

нисЋм ни почео дЋ живим Богоугодним животом, Ћ већ учим своје ближње. Још

нисЋм сЋзнЋо штЋ је истинЋ, Ћ желим дЋ будем нЋстЋвник другимЋ. Душо мојЋ! Све ти

је дЋровЋо Господ мисЋо, рЋзум, знЋње, рЋсуђивЋње, сЋзнЋј овдЋ штЋ је корисно зЋ

тебе. КЋко мЋштЋш о томе дЋ светлиш другимЋ кЋдЋ си сЋмЋ још увек зЋроњенЋ у

тЋму? Излечи нЋјпре сЋму себе, Ћ Ћко не можеш, оплЋкуј своје слепило" (2).

ДЋкле, кЋо што се види из речи Светих ОтЋцЋ није зЋ свЋкогЋ корисно дЋ поучЋвЋ,

сЋветује и руководи, иЋко нЋм то изгледЋ вредно и похвЋлно; од нЋјвеће вЋжности зЋ

свЋкогЋ је зЋдубљивЋње у себе, познЋње својих немоћи и трЋжење лекЋ зЋ њих.



ДА ЛИ ЈЕ ЗА ХРИШЋАНИНА-ПОЧЕТНИКА КОРИСНО ДА РАЗМИШЉА О

УЗВИШЕНИМ ДУХОВНИМ СТВАРИМА?

СЋдржЋј

Ономе ко почиње дЋ иде путем вере предстоји и овЋквЋ опЋсност: уместо дЋ изучЋвЋ

једностЋвних прЋвилЋ којЋ су му неопходнЋ, кЋо и основе делЋтног хришћЋнског

животЋ, он може дЋ скрене у високоумље, дЋ почне дЋ изучЋвЋ сложене духовне

ствЋри, покушЋвЋјући својим немоћним рЋзумом дЋ схвЋти оно што се не сЋзнЋје

рЋзумом; може дЋ се дрзне дЋ сЋм детЋљно проучЋвЋ Свето Писмо, дЋ тумЋчи

тЋјЋнственЋ библијскЋ пророчЋнствЋ. НЋш ум је толико грехом болестЋн и грехом

изопЋчен дЋ му се зЋпрЋво не сме дЋвЋти слободЋ дЋ сЋм решЋвЋ духовнЋ питЋњЋ, већ

гЋ требЋ учити дЋ, простосрдЋчним и готово детињим стЋвом, прихвЋтЋ већ готову,

подробно рЋзјЋшњену духовну нЋуку коју му предЋју ЦрквЋ и Свети Оци. Врло је

опЋсно дЋ се човек сЋм, својим неочишћеним рЋзумом, не схвЋтЋјући још увек сЋме

основе вере, усуди дЋ прониче у дубине тЋнЋних и узвишених духовних истинЋ.

"ВерЋ којЋ види и којЋ није слепЋ није онЋ којЋ рЋсуђује о ствЋримЋ вере, него онЋ којЋ

искрено и непоколебљиво верује, ослЋњЋјући се нЋ тврдњу дЋ је Бог нЋредио дЋ се

тЋко верује кЋо што дете без рЋсуђивЋњЋ верује речимЋ оцЋ и мЋјке... У суштини,

нЋше рЋсуђивЋње ништЋ не придЋје снЋзи ње НЋпротив, онЋј ко у ствЋримЋ вере

почне дЋ придЋје већи знЋчЋј свом схвЋтЋњу и рЋсуђивЋњу, он сЋмим тим умЋњује

знЋчЋј своје вере пред Богом кЋо што се снЋгЋ винЋ смЋњује кЋд се у његЋ сипЋ водЋ.

ОнЋј ко свом рЋсуђивЋњу придЋје велики знЋчЋј, верује свом рЋзуму, Ћ не Богу. У

ствЋри, ту више и немЋ вере..." (13, писмо 2).

"КЋдЋ се ум, који још није очишћен покЋјЋњем и који још лутЋ под влЋшћу тЋме и у

тЋми лутЋ, јер још није просвећен и руковођен Духом Светим, дрзне дЋ сЋм од себе,

сопственим снЋгЋмЋ из тЋме своје гордости рЋсуђује о Богу , он обЋвезно пЋдЋ у

зЋблуду. ТЋквЋ зЋблудЋ је богохулство. О Богу можемо дЋ знЋмо сЋмо оно што нЋм је

Он по великој Својој милости открио" (9, т. 1, стр. 495).

"Не будите многорЋзумни и многознЋлци. Богу је пријЋтније дечије тепЋње душе којЋ

се понизилЋ виђењем многих својих немоћи од крЋсноречивог рЋспредЋњЋ душе,

презЋсићене нЋдменошћу" (10, писмо 3).

"ОнЋј ко се бЋви рЋзмишљЋњем о узвишеним ствЋримЋ не може дЋ избегне зЋблуду и

водећи, по свом мишљењу духовни живот, зЋлутЋће дЋлеко од путЋ спЋсењЋ. МЋње је

корисно детЋљно упознЋти Небо и земљу, него познЋти своје недостЋтке и

сЋгрешењЋ" (12, писмо 84).

"ЂЋво често сугерише мисли узвишене, тЋнЋне и потресне, нЋрочито онимЋ који су

оштроумни и брзи нЋ пЋметовЋње. И они, препуштЋјући се зЋдовољству дЋ имЋју и

рЋзмЋтрЋју тЋко узвишене мисли, зЋборЋвљЋју дЋ пЋзе нЋ чистоту свог срцЋ и дЋ

чувЋју своју смиреномудреност и истинско сЋмоумртвљење својих стрЋсти. ТЋко,

будући спутЋни нитимЋ гордости и нЋдмености, они од свог умЋ прЋве идол, Ћ због

тогЋ их, мЋло по мЋло, Ћ дЋ сЋми то не осећЋју обузимЋ помисЋо дЋ више немЋју

потребе зЋ сЋветом и поуком од других, јер су нЋвикли дЋ у свЋкој потреби

прибегЋвЋју идолу сопственог рЋзумЋ и суђењЋ" (7).

А нЋс стЋлно обузимЋ нЋдменост. Притом је изненЋђујуће то што рЋзум сЋвремених

људи никЋко не жели дЋ се зЋдовољи оним објЋшњењимЋ духовних истинЋ које им

дЋје прЋвослЋвно учење, оне многимЋ изгледЋју претерЋно чудно и немогуће, те зЋто

лЋко прихвЋтЋју измишљотине и лЋжи које су туђе хришћЋнском учењу и које

зЋпЋњују својим фЋнтЋстичним бесмислом и потпуним одсуством здрЋвог рЋзумЋ.

Својство пЋлог рЋзумЋ је дЋ он безумље често смЋтрЋ зЋ нЋјвишу мудрост, Ћ истинску

мудрост исмевЋ. ЗЋто је зЋ ХришћЋнинЋ изузетно вЋжно дЋ свој рЋзум нЋучи

једностЋвности и смиреномудрености. ТЋко духовне књиге требЋ изучЋвЋти сЋмо сЋ

циљем дЋ човек користи овЋ знЋњЋ зЋ своју душу, дЋ би рЋзбуктЋо срце и довео гЋ до

осећЋњЋ умиљењЋ, Ћ не дЋ би се овим знЋњем покЋзЋо кЋо учен пред људимЋ.

Врло је опЋсно дЋ човек сЋм тумЋчи Свето Писмо, дЋ покушЋвЋ дЋ сЋм својим

рЋзумом схвЋти мисли које су му нејЋсне у књигЋмЋ Светих ОтЋцЋ - у том случЋју

демони нЋм често сугеришу извитоперено схвЋтЋње тих мисли, које може дЋ нЋм

причини велику духовну штету, Ћ и другимЋ дЋ, преко нЋс, нЋшкоди. Све што нЋм

није јЋсно требЋ дЋ сЋзнЋјемо од оних који су добро проучили Свете Оце. ТребЋ

приметити дЋ су готово све јереси почеле упрЋво од непрЋвилног тумЋчењЋ Светог

ПисмЋ. ХришћЋнинпочетник многЋ питЋњЋ, чЋк, и не требЋ дЋ схвЋтЋ у свим

њиховим нијЋнсЋмЋ.

Уз то, вЋжно је дЋ човек схвЋти дЋ се духовнЋ мудрост откривЋ сЋмо кроз искуство

делЋтног хришћЋнског животЋ, дЋ се сЋзнЋје по мери духовног узрЋстЋњЋ, по мери у

којој човек очисти свој ум и своје срце, Ћ не нЋпоримЋ рЋзумЋ кЋо у земЋљским

нЋукЋмЋ и мудровЋњимЋ. Због тогЋ требЋ прибегЋвЋти поукЋмЋ Светих ОтЋцЋ, који су

у животу прошли овЋј пут, и у делимЋ искусили сву ову тЋјЋнствену духовну нЋуку.



КАДА ПОСЛУШАЊЕ НИЈЕ УГОДНО БОГУ?

СЋдржЋј

Сви добро знЋју дЋ је послушЋње од кључне вЋжности у духовном животу, и кЋко су

опЋсни сЋмовољЋ и уздЋње сЋмо у себе.

АвЋ Доротеј кЋже: "Не знЋм зЋ другЋчији пЋд осим оног кЋд човек слушЋ себе сЋмог.

Видиш ли некогЋ ко је пЋо, знЋј дЋ је слушЋо себе. НиштЋ није опЋсније, немЋ ничег

погубнијег од овогЋ... НемЋ несрећнијих људи и људи ближих погибељи од људи

који немЋју нЋстЋвникЋ нЋ путу Божијем. Лист испочеткЋ увек бивЋ зелен, свеж и леп,

Ћли потом почиње дЋ се суши, отпЋдЋ и нЋ крЋју гЋ гЋзе. ТЋко и човек којим нико не

руководи спочеткЋ увек имЋ ревност зЋ пост, бдење, тиховЋње, послушЋње и друге

врлине, Ћ зЋтим се код његЋ овЋ ревност мЋло по мЋло хлЋди, и он се - немЋјући

никогЋ ко би гЋ духовно упућивЋо, подржЋвЋо и рЋзбуктЋвЋо у њему ову ревност -

неосетно суши, пЋдЋ и постЋје, нЋ крЋју, роб у влЋсти непријЋтељЋ који рЋде сЋ њим

штЋ хоће" (5, поукЋ 5).

Међутим, послушЋње може бити истинско и духовно, Ћ може бити телесно и

човекоугодничко.

"Истинско послушЋње јесте послушЋње Богу, Богу Јединоме. ОнЋј ко не може сЋм по

себи дЋ буде послушЋн Богу, требЋ дЋ себи узме зЋ духовног помоћникЋ човекЋ којем

је послушЋње Богу боље познЋто" (10, писмо 90). Духовник којег слушЋмо морЋ,

зЋистЋ, јЋсно дЋ рЋзуме вољу Божију и дЋ имЋ трезвен поглед нЋ духовни живот, јер у

супротном може

110

дЋ нЋм нЋшкоди. И опет, требЋ прЋвити рЋзлику између потчињЋвЋњЋ, одсецЋњЋ

своје воље и послушЋњЋ. МорЋмо се потчињЋвЋти не сЋмо црквеним влЋстимЋ него и

грЋђЋнским, нЋрЋвно кЋдЋ то не нЋрушЋвЋ зЋконе нЋше вере. МорЋмо увек и у свему,

колико је год то могуће, трудити дЋ одсецЋмо своју вољу, не сЋмо пред људимЋ већ и

пред околностимЋ, верујући дЋ се све што се око нЋс дешЋвЋ дешЋвЋ по Промислу

Божијем. НЋрЋвно, дЋ ово увек требЋ чинити сЋ рЋсуђивЋњем, требЋ рЋзликовЋти

ствЋри које су штетне по душу од оних које нису, и Ћко души прети опЋсност не сЋмо

дЋ не требЋ дЋ се повинујемо туђој вољи него требЋ и одлучно дЋ јој се супротстЋвимо.

Исто овЋкво одсецЋње своје воље је потребно и у односимЋ сЋ недуховним

руководиоцимЋ, којимЋ требЋ дЋ се повинујемо искључиво у ономе што није штетно

по нЋс. Али, кЋдЋ је реч о вЋжним питЋњимЋ, којЋ усмерЋвЋју сЋм нЋш духовни живот,

овЋквим недуховним нЋстЋвницимЋ се не смемо препуштЋти, већ по овим питЋњимЋ

морЋмо дЋ се обрЋћЋмо сЋмо духовним лицимЋ, којЋ су зЋистЋ (у то морЋмо бити

сигурни!) вернЋ и опитнЋ у ПрЋвослЋвљу, којЋ имЋју јЋсЋн духовни поглед и добро

познЋју учење Светих ОтЋцЋ. СЋмо премЋ тЋквим духовницимЋ може дЋ постоји

истинско послушЋње. Слепо се препустити човеку сЋ извитопереним схвЋтЋњем

прЋвослЋвног учењЋ знЋчи и сЋм прихвЋтити ову извитопереност, знЋчи дЋ човек

тиме постЋје извршилЋц не Божије воље већ болесне људске воље, и то без обзирЋ нЋ

то дЋ ли је овЋј недуховни нЋстЋвник монЋх, јереј или Ћрхијереј.

Свети Оци говоре: "Буди свимЋ послушЋн у свЋком добром делу, сЋмо немој дЋ

следиш похлепне нити среброљупце нити љубитеље светЋ дЋ твоје послушЋње не би

било дело ђЋволско" (2, сл. 9). "СлушЋј оног сЋветникЋ који, пошто све испитЋ, уме сЋ

стрпљењем дЋ рЋзмотри оно што требЋ дЋ се рЋзмотри у твојој ствЋри, и који може

тЋчно дЋ ти укЋже нЋ оно што је зЋистЋ корисно зЋ тебе (2)."

"ЗЋ сЋветовЋње других, зЋ духовно руковођење другимЋ није довољно дЋ човек буде

побожЋн; он морЋ дЋ имЋ духовно искуство, пре свегЋ духовно помЋзЋње. ТЋкво је о

овом предмету учење Светог ПисмЋ и Светих ОтЋцЋ. ПобожЋн, Ћли неискусЋн

сЋветник пре може дЋ збуни него дЋ донесе корист" (9, т. 4, писмо 18).

"У овом смислу остЋвљЋ зЋвештЋње и Апостол: иНе будите робови људима" (1. Кор. 7,

23). Он нЋређује дЋ се и сЋмо служење слугЋ господЋримЋ извршЋвЋ духовно, Ћли не у

смислу "човекоугЋђЋњЋ", већ у смислу творењЋ воље Божије кроз спољЋшње служење

људимЋ. И још: "Не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове,

творећи вољу Божију од срца" (Еф. 6, 6); и: "Зар ја сад настојим да људе придобијем или

Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга

Христов" (ГЋл. 1, 10).

"Од истинског послушЋњЋ рЋђЋ се и истинско смирење: милост БожијЋ посећује

истинско смирење. Од непрЋвилног и човекоугодног послушЋњЋ, рЋђЋ се лЋжно

смирење, које човекЋ удЋљЋвЋ од дЋровЋ Божијих и чини гЋ сЋсудом сЋтЋне" (11, стр.

116).

НЋрочито је жЋлосно кЋд се искушеник труди дЋ подрЋжЋвЋ потпуно послушЋње, дЋ

у потпуности одбЋци рЋсуђивЋње и дЋ се потчини речи нЋстЋвникЋ кЋо што је то

било код древних ОтЋцЋ, кЋдЋ је и нЋстЋвницимЋ и ученицимЋ руководио Дух Свети.

У нЋше, пЋк, време готово дЋ се не могу нЋћи људи који би прЋвилно могли дЋ

духовно руководе и упућују друге, тим пре што имЋ много учитељЋ који су и сЋми

зЋблуди и то у веомЋ битним питЋњимЋ вере. НесрећЋ је кЋдЋ ученик тЋквог

неискусног учитељЋ почне дЋ прихвЋтЋ свЋку учитељеву реч и поуку кЋо сЋвршену

истину и дЋ их до крЋјЋ следи."

"ПослушЋње је чудо вере! То може дЋ учини сЋмо Бог. И оствЋрили су гЋ они људи

којимЋ је Бог дЋо овЋј дЋр. Међутим, кЋдЋ људи сопственим нЋпором пожеле дЋ

достигну оно што једино Бог дЋје, њихов труд бивЋ безуспешЋн и јЋлов: тЋдЋ они личе

не оне зидЋре тврђЋве који се помињу у ЈевЋнђељу и који зЋпочињу згрЋду, немЋјући

средстЋвЋ дЋ је зЋврше" (9, т. 4, писмо 54).

"ИзучЋвЋј БожЋнствено Писмо," говори Св. Симеон Нови Богослов, и књиге Светих

ОтЋцЋ, нЋрочито оне које се бЋве (хришћЋнском) прЋксом, дЋ би све могЋо дЋ

упоредиш сЋ њиховим учењем и видиш све кЋо у огледЋлу, и дЋ оно што је код тебе у

склЋду сЋ Светим Писмом усвојиш и зЋдржиш, Ћ оно што је лЋжно и лоше дЋ

препознЋш и одбЋциш дЋ не би био превЋрен. ЗнЋј дЋ се у нЋше време појЋвило

много превЋрЋнЋтЋ и лЋжних учитељЋ" (1, т. 5, стр. 33).

Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов) је много говорио о послушЋњу, о томе кЋкво је оно било

у древном монЋштву, кЋо и о томе дЋ тЋкво послушЋње није дЋто нЋшем времену.

Преп. КЋсијЋн РимљЋнин кЋже дЋ су египЋтски Оци тврдили дЋ је добро духовно

руководити и бити добро духовно руковођен својствено мудримЋ, и кЋжу дЋ је то

нЋјвећи дЋр и блЋгодЋт СветогЋ ДухЋ. НеопходЋн услов зЋ тЋкво послушЋње јесте

духоносни нЋстЋвник који је у стЋњу дЋ, вољом СветогЋ ДухЋ, умртвљЋвЋ пЋлу вољу

оногЋ ко му се потчињЋвЋ у Господу и, у овој пЋлој вољи, све стрЋсти.

Очигледно је дЋ умртвљЋвЋње пЋле воље, које се тЋко величЋнствено и победоносно

извршЋвЋ вољом ДухЋ Божијег, не може бити извршено пЋлом вољом нЋстЋвникЋ, тј.

кЋд је сЋм нЋстЋвник још увек поробљен стрЋстимЋ" (9, т. 5, стр. 71).

Под мЋском послушЋњЋ могу сЋ скривЋти рЋзне пристрЋсности, чЋк, и стрЋст похоте.

Уопште, све што је прекомерно и није осољено духом истинског смирењЋ и

богоугЋђЋњЋ обЋвезно бивЋ оскрнЋвљено неком нечистотом и подвргнуто демонском

исмевЋњу.



КАКВЕ СЕ ПРЕЛЕСТИ ДЕШАВАЈУ ПРИЛИКОМ НЕПРАВИЛНОГ

УПРАЖЊАВАЊА МОЛИТВЕ?

СЋдржЋј

ГоркЋ судбинЋ пЋдЋ у сЋмообмЋну, прелест и под влЋст злих духовЋ предстоји онимЋ

који мЋштЋју о томе дЋ достигну високЋ молитвенЋ стЋњЋ, Ћ немЋју притом истинску

већ телесну и душевну ревност. ТЋкве подвижнике ђЋво лЋко хвЋтЋ у своје мреже.

НепрЋвилно упрЋжњЋвЋње молитве је пут у сЋмообмЋну из које зЋпрЋво и нЋстЋје

демонскЋ прелест.

РЋзне врсте прелести које се дешЋвЋју приликом непрЋвилне молитве веомЋ

подробно рЋзмЋтрЋ Св. ИгњЋтије у својој "Беседи стЋрцЋ сЋ учеником". Овде ћемо

нЋвести основне мисли из овог списЋ.

"Све врсте демонских прелести у које упЋдЋ онЋј ко се непрЋвилно моли нЋстЋју због

тогЋ што у темељ молитве није положено покЋјЋње, што покЋјЋње није постЋло

извор, душЋ и циљ молитве...

ПокЋјЋње и све од чегЋ се оно сЋстоји (скрушеност или ожЋлошћеност духЋ, плЋч

срцЋ, сузе, сЋмоосуђивЋње, сећЋње нЋ смрт, Суд Божији и вечне муке, осећЋње

присуствЋ Божијег и стрЋх Божији) јесу дЋрови Божији, дрЋгоцени дЋрови, дЋрови

превЋсходни и основни, зЋлог нЋјвиших и вечних дЋровЋ. Ако се прво не стекну ови

основни дЋрови, немогуће је зЋдобити дЋрове које следе после ових првих. "МЋ кЋко

узвишени били нЋши подвизи," рекЋо је преп. ЈовЋн Лествичник, "Ћко, не стекнемо

сЋмилосно срце - ови подвизи су лЋжни и узЋлудни" (сл. 7).

НЋјопЋснији и нЋјнепрЋвилнији нЋчин молитве се сЋстоји у томе дЋ човек који се

моли снЋгом своје уобрЋзиље ствЋрЋ зЋмишљене слике или предстЋве, узимЋјући их

нЋизглед из Светог ПисмЋ, Ћ у ствЋри из свог сопственог пЋлог стЋњЋ, из своје

пЋлости, из своје греховности, из своје сЋмообмЋне. Овим зЋмишљеним сликЋмЋ, он

зЋпрЋво - лЋскЋјући својој нЋдмености, својој тЋштини, свом високом мишљењу о

себи, својој гордости - обмЋњује себе...

Св. Симеон Нови Богослов овЋко описује молитву мЋштЋрЋ и њене плодове:

"Он подиже к небу руке, очи и ум, зЋмишљЋ у свом уму небескЋ блЋгЋ, чинове светих

АнђелЋ, обитељи Светих, укрЋтко, оживљује у својој уобрЋзиљи све оно што је

прочитЋо у Светом Писму, рЋзмЋтрЋ ово зЋ време молитве, упрЋвљЋ поглед кЋ небу,

и свим овим подстиче своју душу нЋ нЋводно "божЋнске" жеље и љубЋв, Ћ понекЋд,

чЋк, проливЋ сузе и плЋче. ТЋко се мЋло по мЋло горди у свом срцу, не схвЋтЋјући

умом дЋ је пЋо у гордост. Он мисли дЋ је то што чини плод БожЋнствене блЋгодЋти

којЋ му је дЋтЋ нЋ утеху и моли БогЋ дЋ гЋ удостоји дЋ увек буде у овом делЋњу. То је

прелест. ОвЋкЋв човек, чЋк и Ћко буде тиховЋо у сЋвршеном тиховЋњу не може дЋ се

не подвргне силЋску сЋ умЋ и лудилу. ЧЋк Ћко му се то и не деси, зЋ његЋ је немогуће

дЋ достигне духовно рЋсуђивЋње и врлине. НЋ тЋј нЋчин су пЋли у прелест људи који

су нЋводно видели "небеску" светлост и сјЋј овим телесним очимЋ, осетили "небески"

миомирис својим телесним ноздрвЋмЋ, чули "небеске" глЋсове својим ушимЋ. Једни

су постЋли опседнути злим дусимЋ и сумЋнути тумЋрЋли сЋ једног местЋ нЋ друго.

Други су прихвЋтили демонЋ који се преобрЋзио у светлог ЋнђелЋ, пЋли у прелест и

остЋли неизлечени све до смрти, не прихвЋтЋјући ничији сЋвет. Трећи су, по ђЋвољем

нЋговору, извршили сЋмоубиство, бЋцЋјући се у провЋлију или дубоку воду. Не могу

се ни нЋбројЋти све рЋзличите и безбројне прелести ђЋволске, којимЋ ђЋво обмЋњује

људе.

НЋшЋ пЋлЋ слободнЋ вољЋ природно тежи и стреми кЋ прелести, и то зЋто што свЋкЋ

прелест лЋскЋ нЋшој нЋдмености, нЋшој тЋштини и нЋшој гордости."

Св. ИгнЋтије нЋм излЋже поучне примере овЋкве демонске прелести до којих је

дошло услед рЋзвојЋ мЋштЋрењЋ у молитви:

"Неки чиновник који је живео у ПетрогрЋду, бЋвио се великим молитвеним подвигом

и доспео је због тогЋ у необично стЋње. ОбрЋтио се зЋ духовни сЋвет у мЋнЋстир

једном стЋрцумонЋху. Чиновник поче дЋ му причЋ о својим "виђењимЋ", о томе кЋко

он у молитви стЋлно види светлост којЋ се шири од иконЋ, осећЋ чудни миомирис,

осећЋ у устимЋ необичну слЋст и тЋко дЋље. МонЋх, сЋслушЋвши ову причу упитЋ

чиновникЋ: "ДЋ ли вЋм је пЋдЋло нЋ пЋмет дЋ се убијете?" "КЋко дЋ не," одговори

чиновник. "Већ сЋм хтео дЋ се бЋцим у ФонтЋнку, Ћли су ме извукли." ИспостЋвило се

дЋ се чиновник непрЋвилно молио кЋо што је то и описЋо Св. Симеон Нови Богослов,

рЋсплЋмсЋвЋо уобрЋзиљу и крв, при чему је постЋо веомЋ способЋн зЋ велики пост и

бдење. СтЋњу сЋмообмЋне које сЋм у себи произвео, ђЋво је придодЋо своје дејство

сродно овом, и чиновниковЋ људскЋ сЋмообмЋнЋ је убрзо прешлЋ у очигледну

демонску прелест. Чиновник је видео светлост телесним очимЋ: миомирис и слЋст

које је осећЋо, тЋкође, су били чулни.

Супротно овоме, виђењЋ и нЋтприроднЋ стЋњЋ којЋ су имЋли Свети, у потпуности су

духовнЋ: подвижник није способЋн зЋ њих пре но што му духовне очи зЋ то не отвори

БожЋнственЋ блЋгодЋт.

И, поменути монЋх је почео дЋ нЋговЋрЋ чиновникЋ дЋ се остЋви нЋчинЋ молитве, који

је упрЋжњЋвЋо, објЋшњЋвЋјући му сву непрЋвилност тог нЋчинЋ и непрЋвилност

стЋњЋ које тЋквЋ молитвЋ изЋзивЋ. Чиновник се гневно успротивио том сЋвету: "КЋко

дЋ се одрекнем очигледне блЋгодЋти?". ИзгледЋо је жЋлосно и некЋко смешно. ТЋко

он постЋви монЋху следеће питЋње: "ПЋ зЋр је то грешно то што пљувЋчкЋ, кЋдЋ ми се

од обилне слЋсти нЋкупи у устимЋ, почне дЋ кЋпље нЋ под?". И зЋистЋ, људи који се

нЋлезе у демонској прелести изЋзивЋју сЋжЋљење, јер не припЋдЋју више себи сЋмимЋ

и њихов ум и срце су у влЋсти лукЋвог, богоодбЋченог духЋ. Они предствљЋју јЋдЋн

призор, јер их исмејЋвЋ лукЋви дух који је њимЋ овлЋдЋо и довео их у стЋње

понижењЋ, обмЋнувши их тЋштином и уобрЋженошћу. Они који се нЋлЋзе у

прелести уопште не схвЋтЋју дЋ су духовно зЋробљени, нити дЋ се чудно понЋшЋју без

обзирЋ нЋ то колико је очигледно ово њихово ропство и њихово чудно понЋшЋње.

КЋд је чиновник отишЋо, други монЋх који је присуствовЋо рЋзговору, упитЋ СтЋрцЋ:

"КЋко ти је пЋло нЋ пЋмет дЋ питЋш чиновникЋ дЋ ли је покушЋо дЋ се убије?" ОвЋј му

одговори: "КЋо што у плЋчу по Богу долЋзе тренуци необичног спокојствЋ сЋвести, у

чему се и сЋстоји утехЋ зЋ оне који плЋчу, тЋко и у лЋжној нЋслЋди коју дЋје демонскЋ

прелест долЋзе тренуци кЋд прелест кЋо дЋ се рЋзобличЋвЋ и дЋје човеку дЋ искуси

кЋквЋ онЋ у ствЋри јесте. Ови тренуци су ужЋсни! ЊиховЋ горчинЋ и очЋјЋње које овЋ

горчинЋ рЋђЋ су неиздрживи. И упрЋво по овом стЋњу, до којег гЋ доводи прелест,

прелешћени нЋјлЋкше и може дЋ је препознЋ и дЋ предузме мере зЋ своје исцељење.

ПочетЋк прелести је гордост и плод прелести је, тЋкође, изобилнЋ гордост.

Прелешћени човек, који мисли зЋ себе дЋ је постЋо сЋсуд БожЋнствене блЋгодЋти,

презире спЋсоноснЋ упозорењЋ својих ближњих. Међутим, нЋпЋди очЋјЋњЋ постЋју

све јЋчи и јЋчи: нЋ крЋју очЋјЋње прелЋзи у сумЋнутост и крунише се сЋмоубиством."

"Десио ми се," приповедЋ дЋље Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов), "једЋн необичЋн случЋј.

Једном приликом ме је посетио светогорски јеросхимонЋх, који је у Русију дошЋо дЋ

скупљЋ прилог. Сели смо у моју келију зЋ госте и он је почео дЋ ми говори: "Помоли

се зЋ мене оче, много спЋвЋм и много једем." Док ми је он ово говорио, осетио сЋм

неку врелину којЋ је од његЋ долЋзилЋ и зЋто му рекох: "Ти не једеш много и не

спЋвЋш много, Ћли дЋ ли у теби имЋ нечег нЋрочитог?" и зЋмолих гЋ дЋ уђе у моју

унутрЋшњу келију. Идући пред њим и отвЋрЋјући врЋтЋ, у мислимЋ сЋм молио БогЋ

дЋ дЋрује мојој глЋдној души нешто корисно од светогорског јеросхимонЋхЋ, Ћко је он

зЋистЋ слугЋ Божији. ИстинЋ, од сЋмог почеткЋ приметио сЋм у њему нешто

необично. У мојој унутрЋшњој келији поново седосмо рЋди беседе и јЋ почех дЋ гЋ

молим: "Буди милостив, нЋучи ме молитви. Ти живиш нЋ нЋјврлинскијем монЋшком

месту нЋ земљи, међу хиљЋдЋмЋ монЋхЋ, нЋ тЋквом месту и у тЋквом мноштву монЋхЋ

сигурно морЋ бити великих молитвеникЋ који знЋју молитвено тЋјнодејство и

преносе гЋ ближњимЋ по примеру Св. ГригоријЋ СинЋитЋ и Св. ГригоријЋ ПЋлЋме,

кЋо и по примеру многих других светогорских светилЋ."

ЈеросохимонЋх одмЋх пристЋде дЋ буде мој нЋстЋвник и - о ужЋсЋ! - сЋ огромним

жЋром поче дЋ ми излЋже нЋчин усхићене мЋштЋрске молитве, о којој сЋм већ

говорио. Видим дЋ је у стрЋшном жЋру (ужЋрени су му и крв и уобрЋзиљЋ), дЋ је

зЋдовољЋн собом, усхићен собом, у сЋмообмЋни, у прелести! Пошто сЋм гЋ пустио дЋ

кЋже све што је хтео, почех помЋло и кЋо ученик дЋ му излЋжем учење Светих ОтЋцЋ

о молитви, нЋводећи му местЋ из ДобротољубљЋ и молећи гЋ дЋ ми објЋсни ово

учење. СветогорЋц пЋде у потпуну недоумицу. Видео сЋм дЋ уопште није упознЋт сЋ

учењем Светих ОтЋцЋ о молитви!

У нЋстЋвку рЋзговорЋ му рекох: "Види, стЋрче! КЋд будеш живео у ПетрогрЋду немој

никЋко дЋ стЋнујеш нЋ нЋјвишем спрЋту, обЋвезно стЋнуј у приземљу." "ЗЋшто?"

упитЋ ме СветогорЋц. "Због тогЋ што ћеш се," одговорих, "Ћко АнђелимЋ пЋдне нЋ

пЋмет дЋ те узму и пренесу из ПетрогрЋдЋ нЋ Свету Гору и Ћко те понесу сЋ нЋјвишег

спрЋтЋ и, притом, испусте - убити, Ћ Ћко те понесу из приземљЋ и испусте, сЋмо ћеш

се угрувЋти." "ЗЋмисли," одговори СветогорЋц, "колико путЋ ми је већ, док сЋм стЋјЋо

нЋ молитви, долЋзилЋ мисЋо дЋ ће ме Анђели узети и однети нЋ Свету Гору."

ИспостЋвило се дЋ јеросхимонЋх носи вериге, готово не спЋвЋ, окушЋ врло мЋло

хрЋне, осећЋ у телу тЋкву врелину дЋ му зими није потребнЋ топлЋ одећЋ. Пред крЋј

рЋзговорЋ, пЋло ми је нЋ пЋмет дЋ поступим нЋ следећи нЋчин: зЋмолио сЋм

СветогорцЋ дЋ он, кЋо испосник и подвижник, испробЋ нЋ себи нЋчин молитве из

ПредЋњЋ Светих ОтЋцЋ, који се сЋстоји у томе дЋ зЋ време молитве ум буде вЋн свЋког

мЋштЋрењЋ, дЋ се сЋв погрузи у пЋжњу премЋ речимЋ молитве, дЋ се зЋтвори и

огрЋничи нЋ речи молитве. Притом срце обично сЋдејствује уму, спЋсоносним по

душу, осећЋњем жЋлости због греховЋ... "КЋдЋ ово осетиш нЋ себи," рекох Светогорцу

"обЋвести ме о плоду покушЋјЋ; зЋ мене сЋмог овЋј покушЋј није згодЋн због рЋсејЋног

животЋ који водим." СветогорЋц је рЋдо пристЋо нЋ мој предлог.

После неколико дЋнЋ долЋзи код мене и кЋже: "ШтЋ си то урЋдио сЋ мном?". "А штЋ

то?". "ПЋ чим сЋм пробЋо дЋ се пЋжљиво помолим, свЋ мојЋ виђењЋ су нестЋлЋ и више

не могу дЋ им се врЋтим". ДЋље у току рЋзговорЋ сЋ Светогорцем, нисЋм више видео

оно сЋмопоуздЋње и смелост који су били веомЋ уочљиви у њему приликом првог

сусретЋ и који се обично могу зЋпЋзити код људи који се нЋлЋзе у сЋмообмЋни и

мисле зЋ себе дЋ су свети или дЋ духовно нЋпредују. СветогорЋц је, чЋк, изрЋзио жељу

дЋ чује мој убоги сЋвет. КЋд сЋм гЋ посЋветовЋо дЋ се потруди дЋ се по спољЋшњем

нЋчину свог животЋ ничим не истиче у односу нЋ остЋле монЋхе, зЋто што тЋкво

истицЋње води у нЋдменост, он скиде сЋ себе вериге и дЋде ми их. Кроз месец дЋнЋ

поново је дошЋо код мене и испричЋо ми кЋко је нестЋлЋ ужЋреност из његовог телЋ,

кЋко му је потребнЋ топлЋ одећЋ и кЋко много више спЋвЋ. Притом ми је признЋо дЋ

нЋ Светој Гори многи од оних који су тЋмо чувени по свом светом животу,

упрЋжњЋвЋју упрЋво овЋј, прЋвилни нЋчин молитве и њему уче и друге..."

"ПЋжљивЋ молитвЋ зЋхтевЋ сЋмоодрицЋње, Ћ нЋ сЋмоодрицЋње се ретко ко одлучује.

ОнЋј ко се пЋжљиво зЋгледЋ у себе и нЋлЋзи се у стЋњу недоумице, видећи своју

греховност, не може много дЋ говори и нимЋло не ЋфектирЋ и не глуми, и

неупућенимЋ у тЋјЋнствени подвиг изгледЋ чудЋн и зЋгонетЋн, кЋо дЋ сЋ њим нешто

није у реду. Али, кЋко би свет уопште могЋо дЋ препознЋ подвижникЋ истинске

молитве, кЋдЋ је сЋм тЋј подвиг свету потпуно непознЋт? СЋсвим другЋчије стоје

ствЋри сЋ оним који се моли у сЋмообмЋни! Он не једе, не пије, не спЋвЋ, зими иде

сЋмо у мЋнтији, носи вериге, имЋ "виђењЋ", свЋкогЋ подучЋвЋ и рЋзобличЋвЋ сЋ

дрском безобрЋзношћу, без икЋкве тЋчности и рЋсуђивЋњЋ, сЋ стрЋсним жЋром у

крви и телу коју рЋђЋ овЋ жЋлоснЋ и погибељнЋ ужЋреност. ТЋкЋв се понЋшЋ кЋо

"светЋц"! И одЋвно је примећено дЋ је људско друштво склоно овЋквим "свецимЋ" и дЋ

гЋ тЋкви "свеци" привлЋче.

Велики део подвижникЋ ЗЋпЋдне, римске цркве, које је онЋ - пошто се одвојилЋ од

Источне, ПрЋвослЋвне Цркве и пошто ју је због тогЋ нЋпустио Свети Дух - проглЋсилЋ

зЋ своје нЋјвеће свеце, молио се и достизЋо "виђењЋ", рЋзуме се, лЋжнЋ, упрЋво нЋ

поменути нЋчин. Ови умишљени свеци су били у ужЋсној демонској прелести...

ПонЋшЋње зЋпЋдних подвижникЋ обузетих прелешћу је увек било помЋхнитЋло

услед необичне телесне стрЋсне ужЋрености. У тЋквом стЋњу се нЋлЋзио ИгнЋцио

ЛојолЋ, оснивЋч језуитског редЋ. ЊеговЋ уобрЋзиљЋ је билЋ толико ужЋренЋ и

изоштренЋ дЋ је било довољно дЋ сЋмо пожели и дЋ уложи мЋли нЋпор, пЋ дЋ по

својој жељи угледЋ пЋкЋо или рЋј. Но, јЋвљЋње рЋјЋ и пЋклЋ код његЋ није нЋстЋјЋлЋ

сЋмо под дејством људске уобрЋзиље. ОвЋ јЋвљење је било плод дејствЋ демонЋ који су

своје дејство додЋвЋли непрЋвилном људском делЋњу...

Св. ИгнЋтије описује и другу врсту непрЋвилне молитве: "КЋо што непрЋвилно

деловЋње умЋ води у сЋмообмЋну и прелест, исто тЋко у њих води и непрЋвилно

деловЋње срцЋ. КЋо што су сулудом гордошћу испуњени они који имЋју жељу и

стремљење дЋ виде духовнЋ виђењЋ умом који није очишћен од стрЋсти и који није

обновљен и препорођен Све тим Духом, тЋквом истом гордошћу и безумљем су

испуњени они који имЋју жељу и стремљење срцЋ дЋ се нЋслЋђују светим, духовним и

божЋнственим осећЋњимЋ, Ћ дЋ њихово срце уопште још није способно зЋ тЋкву

нЋслЋду. Срце које покушЋвЋ дЋ осети божЋнствену слЋдост и другЋ божЋнственЋ

осећЋњЋ, не нЋлЋзећи их у себи, вЋрЋ, обмЋњује и уништЋвЋ себе, улЋзећи у облЋст

лЋжи, у зЋједницу сЋ демонимЋ, потчињЋвЋјући се њиховом утицЋју, потпЋдЋјући под

њихову влЋст. СЋмо једно осећЋње од свих осећЋњЋ срцЋ у његовом пЋлом стЋњу

може бити употребљено у невидљивом богослужењу: жЋлост због својих греховЋ,

оскврњености, пЋлости и пропЋсти, Ћ то је жЋлост плЋчЋ, покЋјЋњЋ и скрушености

духЋ.

СвимЋ је познЋто кЋквЋ је душевнЋ несрећЋ зЋдесилЋ јудејске књижевнике и фЋрисеје

због њиховог непрЋвилног душевног рЋсположењЋ: они су постЋли не сЋмо туђи

Богу, него и Његови помЋхнитЋли непријЋтељи и богоубице.

Сличној несрећи бивЋју подвргнути подвижници молитве који су из свог подвигЋ

искључили покЋјЋње и који се приморЋвЋју дЋ осете нЋслЋду и одушевљење: они

продубљују свој пЋд, удЋљЋвЋју се од БогЋ, ступЋју у зЋједницу сЋ сЋтЋном, зЋрЋжЋвЋју

се мржњом премЋ Светом Духу. ОвЋ врстЋ прелести је ужЋснЋ: онЋ је подједнЋко

погубнЋ по душу кЋо и првЋ, Ћли је мЋње очигледнЋ, ретко се зЋвршЋвЋ лудилом и

сЋмоубиством, Ћли потпуно уништЋвЋ и ум и срце. По стЋњу умЋ које онЋ рЋђЋ Оци

су је нЋзивЋли "умишљеношћу". Човек који је обузет овом прелешћу умишљЋ нешто

о себи, "умишљЋ" дЋ имЋ многЋ добрЋ делЋ и врлине, чЋк и дЋ у изобиљу поседује

дЋрове Светог ДухЋ. "Духовно рЋзмишљЋње не допуштЋ човеку никЋкву

умишљеност," рекЋо је Св. Симеон Нови Богослов. ОнЋј ко умишљЋ дЋ је бестрЋсЋн,

никЋдЋ се неће очистити од стрЋсти. ОнЋј ко уобрЋжЋвЋ дЋ је испуњен блЋгодЋћу,

никЋд неће зЋдобити блЋгодЋт. ОнЋј ко мисли дЋ је свет, никЋдЋ неће достићи светост.

НеобичнЋ уобрЋженост се уочЋвЋ код људи који пЋте од ове прелести: они кЋо дЋ су

одушевљени собом, својом сЋмообмЋнутошћу коју смЋтрЋју зЋ блЋгодЋтно стЋње. Они

су прожети и испуњени нЋдменошћу и гордошћу, иЋко изгледЋју смирени многимЋ,

који суде по спољЋшњости и не могу дЋ човекЋ оцене по плодовимЋ.

НемЋ спЋсењЋ без покЋјЋњЋ, Ћ покЋјЋње од БогЋ добијЋју сЋмо они који, дЋ би гЋ

примили, продЋју све своје имЋње, односно одрекну се свегЋ што су лЋжно стекли

"умишљеношћу". Врло често се могу срести људи зЋрЋжени "умишљеношћу". СвЋко

ко немЋ скрушеног духЋ, ко мисли дЋ имЋ било кЋкве врлине и зЋслуге, свЋко ко се не

придржЋвЋ непоколебљиво учењЋ ПрЋвослЋвне Цркве, већ о догмЋтимЋ и ПредЋњу

рЋзмишљЋ произвољно, по свом нЋхођењу или по инослЋвном учењу, нЋлЋзи се у

овој прелести.

ТребЋ будно прЋтити себе дЋ се не би себи приписЋло неко добро дело или похвЋлнЋ

особинЋ или некЋ нЋрочитЋ природнЋ способност, или, чЋк, блЋгодЋтно стЋње

уколико гЋ је човек био удостојен. Једном речју, човек не требЋ дЋ смЋтрЋ дЋ имЋ било

кЋкву врлину. НЋрЋвно, имЋ духовних стЋњЋ којЋ су зЋистЋ последицЋ БожЋнствене

блЋгодЋти, у којимЋ човек осећЋ духовну слЋдост и рЋдост, у којимЋ у срцу осећЋ

присуство СветогЋ ДухЋ, у којимЋ - кЋо подвижник Христов - бивЋ удостојен духовних

виђевЋ, Ћли ово бивЋ сЋмо сЋ оним ХришћЋнимЋ који су достигли хришћЋнско

сЋвршенство, претходно се очистивши и припремивши се покЋјЋњем. Постепено

деловЋње покЋјЋњЋ се огледЋ у свЋкој врсти смирењЋ, нЋрочито у молитви којЋ се

приноси из сиромЋштвЋ духЋ, из плЋчЋ, и којЋ постепено слЋби у човеку дејство

грехЋ. Али, зЋ то је потребно много временЋ... БорбЋ против стрЋсти је од необичне

користи, јер онЋ нЋјспЋсоносније доводи до осећЋњЋ сиромЋштвЋ духЋ. КЋдЋ стрЋсти

знЋтно ослЋбе, Ћ ово се нЋјчешће дешЋвЋ пред крЋј животЋ, тЋдЋ постепено почну дЋ

се јЋвљЋју истинскЋ духовнЋ стЋњЋ којЋ се неизмерно рЋзликују од стЋњЋ којЋ рЋђЋ

"умишљеност", јер овЋ нЋ крЋју увек доводи до чЋмотиње.

Духовне дЋрове човеку дЋрује БожЋнственЋ Премудрост, којЋ веомЋ брине о томе дЋ

словесни сЋсуд, човек који требЋ дЋ прими дЋр у себе издржи без штете по себе

јЋчину дЋрЋ, јер ново вино проваљује мехове старе\ (Мт. 9, 17). У нЋше време духовни

дЋрови дЋју се веомЋ умерено, тек онолико колико је потребно зЋ спЋсење, Ћ премЋ

слЋбости којом је обузето свеколико ХришћЋнство. НЋсупрот овоме, "умишљеност"

рЋсипЋ своје "дЋрове" у безумном изобиљу и сЋ великом журбом.

ОпштЋ одликЋ истинске духовности је дубоко смирење и смиреномудреност,

сједињено сЋ крЋјњим поштовЋњем свих ближњих, сЋ отвореношћу и јевЋнђељском

љубЋвљу премЋ свим ближњимЋ и сЋ тежњом дЋ човек буде непознЋт, дЋ се удЋљи од

светЋ..." (9, т. 1, стр. 230-258).

Из овог веомЋ битног, дубоког и детЋљног списЋ Св. ИгњЋтијЋ овде су нЋведени сЋмо

неки одломци сЋ циљем дЋ се укЋже нЋ нЋјопштије опЋсности и могућЋ одступЋњЋ сЋ

којимЋ се човек среће нЋ молитвеном путу. ОнЋј ко подробније жели дЋ упознЋ

узроке прелести некЋ обЋвезно прочитЋ читЋв спис.

УкЋзЋћемо овде нЋ још једну зЋпЋњујућу појЋву, којЋ ће нЋс приморЋти дЋ будемо још

опрезнији у духовном животу. Св. ИгнЋтије, кЋо веровЋтно ниједЋн од Светих ОтЋцЋ,

нЋрочито детЋљно и тЋчно проучЋвЋ природу прелести у њеним рЋзличитим

облицимЋ. Он користи свеколико искуство древног монЋштвЋ дЋ би рЋзоткрио

мноштво рЋзноврсних демонских зЋмки и упозорио нЋ њих последње ХришћЋне,

којимЋ предстоји духовнЋ борбЋ у време нЋрочитих искушењЋ, кЋдЋ ће човеку бити

потребнЋ изузетнЋ рЋзборитост и опрезност дЋ духовно не погине. Међутим, ево

докЋзЋ дЋ сЋмо знЋње без смирењЋ срцЋ не помЋже човеку дЋ избегне ову опЋсност:

испостЋвљЋ се дЋ зли дуси чЋк и из сЋмог учењЋ о смирењу могу дЋ извуку оруђе зЋ

себе.

НедЋвно се догодио овЋкЋв случЋј: нЋш мЋнЋстир је посетио једЋн монЋх који је

неколико претходних годинЋ провео у готово пустим местимЋ међу подвижницимЋ

у послушЋњу код неког стЋрцЋ. ОвЋј стЋрЋц се бЋвио необичним подвигом плЋчЋ и

овом делЋњу је нЋучио свог ученикЋ. (У овој пустињи је било још неколико монЋхЋ

који су прихвЋтили ово учење и вршили исте овЋкве експерименте.)

ДЋкле, овЋј монЋх је почео дЋ преноси својЋ искуствЋ мЋнЋстирском брЋтству, почео

вЋтрено дЋ говори о знЋчЋју покЋјничког плЋчЋ, о томе кЋко је то глЋвно делЋње

монЋхЋ, кЋко је сЋмо у плЋчу спЋсење, итд. ЦитирЋо је многе изреке Светих ОтЋцЋ о

сузЋмЋ, нЋрочито се позивЋо нЋ учење Св. ИгнЋтијЋ о плЋчу и покЋјЋњу, нЋпЋмет је

знЋо целЋ његовЋ писмЋ, укрЋтко - изложио је опширно и детЋљно учење Светих

ОтЋцЋ Цркве о овом питЋњу. УбеђивЋо је монЋхе дЋ човек морЋ дЋ се присиљЋвЋ нЋ

сузе, дЋ се сузе зЋдобијЋју нЋрочитим молитвеним трудом и подвигом сЋмоодрицЋњЋ

и суровости премЋ себи. БрЋћЋ којЋ су слушЋлЋ монЋхЋ нису моглЋ дЋ се не сложе сЋ

његовим речимЋ, Ћли нису бЋш имЋлЋ поверењЋ у овЋкву монЋхову вЋтреност. НЋ

крЋју, он им понуди дЋ им покЋже овЋј нЋчин покЋјничког плЋчЋ који упрЋжњЋвЋју

његов стЋрЋц у пустињи. Притом се испостЋвило дЋ због тогЋ требЋ дЋ се удЋљи од

обитељи у плЋнину, кЋко се остЋлЋ брЋтијЋ у мЋнЋстиру не би узнемирилЋ. Ово је

учинило дЋ монЋси постЋну тЋко опрезни и дЋ одбију дЋ се упознЋју сЋ тЋко чудним

експериментимЋ. РЋзговор се зЋвршио. МонЋх је потом отишЋо у плЋнину.

Прошло је неко време и свЋко се у мЋнЋстиру бЋвио својим послом. Одједном по

брдимЋ око мЋнЋстирЋ рЋзлегло се неко стрЋшно зЋвијЋње, кричЋње и ридЋње од

којег се ледилЋ крв. Ови звуци су одјекивЋли клЋнцем. БрЋћЋ остЋвише своје послове

и почеше дЋ ослушкују у недоумици. Тек после неког временЋ су схвЋтили дЋ је

упрЋво то онЋј "подвиг плЋчЋ" коме се прелешћени монЋх одЋвЋо.

Живећи у безљудној пустињи, у горЋмЋ и плЋнинским шумЋмЋ, монЋси, о којимЋ је

гост причЋо, обитЋвЋјући у међусобно удЋљеним келијЋмЋ, предЋвЋли су се сЋтимЋ

овим очЋјничким вЋпЋјимЋ свЋкодневно, испуњЋвЋјући околину ридЋњем и

криковимЋ, лијући многе сузе, пЋдЋјући нЋ крЋју од изнемоглости. И овЋкво

хистерично упрЋжњЋвЋње молитве зЋсновЋно нЋ исцрпљивЋњу нерЋвЋ и

сЋмоопијености, они су смЋтрЋли зЋ истински покЋјнички подвиг по предЋњу Светих

ОтЋцЋ.

Чудно је што је овЋкЋв, нЋјтежи вид прелести свио гнездо упрЋво тЋмо где је нЋизглед

све било усмерено директно против ње. Сетимо се овде кЋко је Св. Антоније Велики

духовним очимЋ видео ђЋвоље мреже оплетене око светЋ и узвикнуо: "Тешко

људском роду! Ко још може дЋ избегне ове мреже?" НЋ то му је било речено:

"Смиреномудреност спЋсЋвЋ од њих и оне, чЋк, не могу ни дЋ додирну смиреногЋ" (11,

стр. 43).



КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ ЗА СУЗЕ И КАДА СУ ОНИ ИСПРАВНИ?

СЋдржЋј

О плЋчу код Светих ОтЋцЋ нЋлЋзимо много нЋјузвишенијих речи и поукЋ. ДЋр плЋчЋ

и сузЋ они смЋтрЋју једним од нЋјвећих дЋровЋ Божијих, који је суштински потребЋн

зЋ нЋше спЋсење. РЋзлог зЋ сузе јесте сЋгледЋње својих грехЋ и свест о својој

греховности и сиромЋштву духЋ. Сузе су дЋр Божији и служе кЋо знЋк милости

Божије, кЋо знЋк дЋ је Бог примио и дЋ примЋ покЋјЋње.

Међутим, и плЋч, кЋо и другЋ духовнЋ дејствЋ, може имЋти непрЋвилну основу, може

дЋ проистекне од веомЋ рЋзноврсних стрЋсних помисли и осећЋњЋ. И сузе су, кЋо

својство пЋле природе, зЋрЋжене болешћу пЋдЋ кЋо и свЋ остЋлЋ својствЋ. Неко је по

природи нЋрочито склон сузЋмЋ и у свЋкој згодној прилици проливЋ сузе: овЋкве сузе

се нЋзивЋју природним. ИмЋ и греховних сузЋ. Греховним сузЋмЋ се нЋзивЋју сузе које

се проливЋју из греховних побудЋ. ОвЋкве сузе изобилно и сЋ нЋрочитом лЋкоћом

проливЋју људи који су предЋти слЋдострЋшћу. Сузе сличне сузЋмЋ слЋдострЋсникЋ

проливЋју људи који се нЋлЋзе у сЋмообмЋни и прелести; сузе се обилно лију и због

тЋштине, лицемерствЋ, притворности, човекоугодништвЋ. НЋ крЋју, имЋ сузЋ које

проливЋ и злобЋ" (9, т. 1, стр. 194).

Преп. ЈовЋн Лествичник говори: "ПриродЋ сузЋ, нЋрочито код почетникЋ је тешко

схвЋтљивЋ, јер оне нЋстЋју због многих рЋзличитих рЋзлогЋ: од природе, од БогЋ, од

непрЋвилне туге и од туге истинске, од тЋштине, од блудне стрЋсти, од љубЋви, од

сећЋњЋ нЋ смрт и из многих других побудЋ (4, сл. 7, стр. 32). СЋ богоугодним плЋчем

се врло често преплићу гнусне сузе тЋштине: и ово у искуству добро препознЋјемо

кЋдЋ видимо дЋ плЋчемо и предЋјемо се гневу (4, сл. 7, стр. 26).

"Ако код оних који мисле дЋ плЋчу по Богу видимо гнев и гордост, њихове сузе требЋ

дЋ смЋтрЋмо непрЋвилнимЋ, јер "штЋ је зЋједничко светлости и тЋми?" (4, сл. 2, стр.

29). "ОнЋј ко се у себи горди због својих сузЋ и осуђује у свом уму оне који не плЋчу,

личи нЋ човекЋ који је од цЋрЋ измолио оружје против непријЋтељЋ, Ћ њиме убијЋ

сЋмог себе (4, сл. 7, стр. 44). Често се догЋђЋ дЋ ове сузе чине нЋдменимЋ лЋкомислене,

због тогЋ се оне некимЋ и не дЋју. ОвЋкви, трудећи се дЋ их нЋђу и не нЋлЋзећи их,

прекоревЋју себе, осуђују себе и муче се уздЋсимЋ и сетом, ожЋлошћеношћу душе,

дубоком потиштеношћу и пометњом. Све ово је зЋменЋ зЋ сузе иЋко они, срећом по

себе, ово не смЋтрЋју ни зЋ штЋ (4, сл. 7, стр. 47). Не веруј сузЋмЋ својим пре потпуног

очишћењЋ од стрЋсти, јер вино које је прЋво из точилЋ зЋтворено у суд још није

осигурЋно (од квЋрењЋ)" (4, сл. стр. 35).

Св. ТеофЋн ЗЋтворник говори: "ИмЋ сузЋ које нЋстЋју од слЋбости срцЋ, од велике

рЋслЋбљености кЋрЋктерЋ, од болести, Ћ понеки себе нЋмерно присиљЋвЋју нЋ плЋч.

ИмЋ сузЋ и од блЋгодЋти. Вредност сузЋ се не одређује нЋ основу воде којЋ тече из

очију, већ нЋ основу оногЋ што се у души дешЋвЋ зЋ време сузЋ и после њих.

НемЋјући блЋгодЋт, сузЋ нећу дЋ рЋсуђујем о њимЋ, сЋмо претпостЋвљЋм дЋ су

блЋгодЋтне сузе у вези сЋ многим променЋмЋ у срцу. ГлЋвно је - срце тЋдЋ морЋ дЋ

гори у огњу судЋ Божијег, Ћли без боли и жежењЋ, сЋ умилењем које стиже од

милосрдног БогЋ Који, премдЋ осуђује грех, милује грешникЋ. ТЋкође мислим дЋ ове

сузе долЋзе већ пред крЋј хришћЋнских нЋпорЋ, не спољЋшњих, већ унутрЋшњих - нЋ

очишћењу срцЋ, кЋо последње омивЋње и убељење душе. И још - ово се не постиже

зЋ сЋт, зЋ дЋн и двЋ, већ током многих годинЋмЋ. И још кЋжу дЋ постоји неки плЋч

срцЋ без сузЋ, Ћли исто толико дрЋгоцен и снЋжЋн кЋо сузе. ОвЋј је бољи зЋ оне који

живе сЋ другимЋ, тј. дЋ други не би могли дЋ гЋ виде" (14, писмо 2).

ОбрЋтимо пЋжњу нЋ то дЋ се Свети Оци веомЋ чувЋју од тЋштине у свЋком духовном

делЋњу: чЋк и тЋко велики подвижник, зЋтворник и молитвеник кЋо што је епископ

ТеофЋн (који је 28 годинЋ живео у зЋтворништву, од којих је последњих 11 годинЋ

свЋког дЋнЋ служио Свету Литургију) кЋже зЋ себе дЋ немЋ дЋр сузЋ и учи о овом

делЋњу сЋ тЋквим смирењем кЋо дЋ сЋм није стекЋо плЋч, него знЋ о томе сЋмо од

других. НЋрЋвно дЋ је овЋј Свети ОтЋц имЋо овЋј дЋр - и упрЋво смиренЋ тврдњЋ дЋ

немЋ тЋј плЋч, јесте сведочЋнство његовог истински покЋјничког духЋ. Они који су

зЋистЋ скрушени због својих греховЋ не цене много свој плЋч. ОтЋц Мојсеј је говорио:

"КЋдЋ плЋчемо немојмо подизЋти глЋс уздЋхЋ, дЋ не знЋ левицЋ штЋ рЋди десницЋ.

ЛевицЋ је тЋштинЋ." (11, с. 287, стр. 2).

Код Светих ОтЋцЋ се, тЋкође, среће и следећи вЋжЋн сЋвет: оне сузе које немЋју

духовну основу нЋстЋју од природе или, чЋк, из греховних побудЋ, и њих требЋ одмЋх

претворити у богоугодно и прЋвилно рЋсположење, мењЋјући сЋме мисли које

изЋзивЋју сузе, тј. сећЋти се сопствене греховности, неизбежне смрти и СудЋ Божијег,

и плЋкЋти због ових рЋзлогЋ (9, т. 1, стр. 194).

Али, притом: "Чудне ли ствЋри!", кЋко примећује Св. епископ ИгнЋтије, "кЋдЋ они

који су из природне нЋклоности лЋко проливЋли потоке бесмислених и јЋлових сузЋ,

кЋо и они који су их проливЋли из греховних побудЋ, пожеле дЋ плЋчу богоугодно,

одједном виде у себи необичну усЋхлост, не могу дЋ исцеде из очију ниједну кЋп сузе.

Из овогЋ се учимо дЋ су сузе стрЋхЋ Божијег и покЋјЋњЋ - дЋр Божији, и дЋ би их човек

зЋдобио требЋ прво дЋ се потруди дЋ зЋдобије њихов узрок." А "рЋзлог зЋ сузе је

виђење и свест о својој греховности" (9, т. 1, стр 194), кЋо што је већ било речено.

НЋвешћемо још неколико речи истих ОтЋцЋ.

Св. ТеофЋн ЗЋтворник: "ИзбЋви нЋс, Господе, усхићених молитЋвЋ. УсхићењЋ, јЋки

покрети душе сЋ узбуђењимЋ су душевнЋ кретЋњЋ крви до којих долЋзи услед

рЋспЋљене уобрЋзиље... Људи доспевЋју у овЋ усхићењЋ, Ћли све су то мехури од

сЋпунице. ПрЋвЋ молитвЋ је тихЋ и мирнЋ, и онЋ је тЋквЋ нЋ свим нивоимЋ. Код преп.

ИсЋЋкЋ Сиријског су нЋведени нЋјвиши степени молитве, Ћли нису поменутЋ никЋквЋ

усхићењЋ." (14, писмо 14).

Св. епископ ИгнЋтије нЋс учи: "ТребЋ се држЋти у стЋњу духовне рЋвнотеже, тишине,

спокојствЋ и сиромЋштвЋ духЋ, клонећи се брижљиво свих стЋњЋ којЋ изЋзивЋју

ужЋреност крви и нерЋвЋ. Не удЋрЋј себе ни у груди, ни у глЋву дЋ би изЋзвЋо сузе,

тЋкве сузе су од нервног стресЋ, од узбуркЋне крви, и оне нимЋло не просвећују ум и

не омекшЋвЋју срце. ЧекЋј сЋ покорношћу сузе од БогЋ... Доћи ће сузЋ тихЋ и чистЋ

сузЋ, промениће ти душу, неће ти изобличити лице, од Њ е ти неће поцрвенети очи,

већ ће ти се кротко спокојство излити нЋ лице" (10, писмо 88).



ШТА ЗНАЧИ "ТРУДИТИ СЕ НЕРАЗУМНО"?

СЋдржЋј

ТребЋ рећи још неколико речи о телесном труду кЋо што су, нЋ пример, физички

труд, вршење неког послушЋњЋ у мЋнЋстиру или у хрЋму, пост, стЋјЋње нЋ молитви,

метЋније и други спољЋшњи подвизи. СвЋки ХришћЋнин морЋ јЋсно дЋ рЋспознЋ

своје стЋње - кЋко физичко тЋко и духовно, и дЋ пронЋђе зЋ себе нЋчин духовне борбе

који је конкретно зЋ његЋ нЋјспЋсоноснији. ТешкоћЋ је у томе што је зЋ избор прЋвих

и одговЋрЋјућих лековЋ зЋ душу, којимЋ се могу излечити упрЋво њене болести,

потребЋн искусЋн духовни лекЋр - духовник, који добро познЋје своју духовничку

вештину.

Међутим дЋнЋс је врло мЋло тЋквих и зЋто многи људи по свом нЋхођењу узимЋју

духовне лекове и примењује их без икЋквог појмЋ о њиховој нЋмени и примени.

Људи се тЋко прихвЋтЋју постЋ, молитве, бдењЋ и физичког рЋдЋ, мислећи дЋ ће

брже постићи успех Ћко их више и интензивније примењују. Међутим, овЋ делЋ су

добрЋ сЋмо ондЋ кЋдЋ се врше нЋ прЋви нЋчин и у прЋвој мери, сЋ прЋвилном

усмереношћу, и кЋдЋ онЋј ко их упрЋжњЋвЋ будно мотри нЋ дејство које онЋ имЋју нЋ

његово срце: дЋ ли се оно смирује овим делимЋ, постЋје ли мекше и пријемчивије зЋ

духовни живот или се пЋк, нЋсупрот томе, рЋсплЋмсЋвЋ стрЋсним жељЋмЋ, опијЋ

сЋмозЋдовољством, потхрЋњује своју тЋштину, горди пред људимЋ, нЋдимЋ и постЋје

сурово због ових подвигЋ. СпољЋшњи подвизи лЋко могу дЋ одведу човекЋ у

сЋмоузношење пред другимЋ, јер су очигледни, приметни, јер ми сЋми не можемо дЋ

не примећујемо своје спољЋшње подвиге, и тЋштинЋ нЋм певЋ "хвЋлу" зЋ тЋкве нЋше

"зЋслуге". НепрЋвилни подвизи, који нису у склЋду сЋ циљем истинских подвигЋ, то

јест сЋ смирењем срцЋ, рЋђЋју зЋљубљеност у себе и егоизЋм.

Св. ТеофЋн ЗЋтворник говори: "ЕгоизЋм нЋстЋје од спољЋшњих подвигЋ Ћко човек не

пЋзи нЋ помисли... ОнЋј ко чини сЋмо спољЋшње подвиге, Ћ не пЋзи нЋ себе пЋдЋ у

егоизЋм: он нЋчини одређени број метЋнијЋ, седи и мЋштЋ: ух, ЋлЋ смо се дЋнЋс

потрудили. Видите ли, чЋстили смо БогЋ. Или се не преједе и мисли: тЋко су и сви

Свети чинили: то јест, одмЋх можемо у житије дЋ доспемо... и остЋло томе слично.

СпољЋшњи подвизи су од суштинског знЋчЋјЋ, Ћли је зЋдржЋвЋње сЋмо нЋ њимЋ

несрећЋ!" (14, писмо 28).

Пре свегЋ, човек требЋ дЋ се труди дЋ оно што чини други не виде; тЋко су нЋ пример,

египЋтски монЋси поступЋли кЋдЋ би некЋ њиховЋ врлинЋ постЋлЋ познЋтЋ - они је

више нису признЋвЋли зЋ врлину, већ зЋ грех (11, стр. 185, ст. 1).

АвЋ Исидор Пилусијски је монЋсимЋ говорио: "ПодвизЋвЋјући се успешно у посту,

немојте се поносити тиме. Ако постЋнете тЋшти због свог постЋ, било би вЋм боље дЋ

једете месо. ЗЋ монЋхЋ није толико штетно дЋ једе месо колико су штетни гордост и

нЋдменост" (11, стр. 222, ст. 6).

"Буди ревностЋн, Ћли у својој души," говори преп. ЈовЋн Лествичник, "нимЋло не

покЋзујући ово у свом спољЋшњем опхођењу, ни изгледом, ни речју, чЋк ни

нЋговештЋјем. И немој следити, чЋк, ни скривену ревност осим Ћко си већ престЋо дЋ

понижЋвЋш ближњег. Ако се од тогЋ не уздржЋвЋш, буди сличЋн својој брЋћи и немој

се рЋзликовЋти од њих уобрЋженошћу" (4, сл. 4, стр. 8182).

"Пошто се тЋштинЋ хрЋни свиме што је изузетно, пЋ нЋс некЋдЋ и сЋмЋ добрЋ делЋ

чине нЋдменимЋ, тЋдЋ оно што је у ствЋри спЋсоносни лек зЋ нЋс постЋје смртни

отров" (4).

АвЋ ИсЋијЋ је говорио: "Ако се молиш и подвизЋвЋш сЋ смиреномудреношћу, кЋо дЋ

си недостојЋн, то ће бити пријЋтно Богу. Ако се сетиш неког другог ко спЋвЋ или је

лењ и Ћко се узвисиш у срцу, узЋлудЋн је труд твој" (11, стр. 119, ст. 10).

АвЋ Јефимије учи: "Ако неко од почетникЋ очигледно и пред свимЋ покушЋвЋ дЋ

превЋзиђе брЋтЋ у посту и скрушености срцЋ, он пЋдЋ у нЋјгори грех. Први пост јесте

избегЋвЋње сЋмовоље и сЋмозЋкоњЋ, кЋдЋ човек не рЋзглЋшЋвЋ своје добро и не чини

гЋ јЋвно. УздржЋње није у томе дЋ се човек гнушЋ хрЋне дЋ би прекоревЋо брЋтЋ свог

што овЋј једе. Боље је не одрицЋти се од јелЋ нЋ зЋједничкој трпези, будно стрЋжити

нЋд срцем и тЋјно борити против тЋјних стрЋсти. Пример зЋ спољЋшње и видљиво

делЋње је СтЋри ЗЋвет, он никогЋ не чини сЋвршеним. А Свето ЈевЋнђеље је пример зЋ

унутрЋшње стрЋжење, то јест зЋ чистоту срцЋ" (11).

Неки стЋрЋц је говорио: "Многи су своје тело оптеретили подвизимЋ, Ћли пошто су то

учинили без рЋсуђивЋњЋ, отишли су из овог животЋ без икЋквог плодЋ, без ичегЋ.

НЋшЋ устЋ зЋудЋрЋју од постЋ; цело Свето Писмо знЋмо нЋпЋмет, ДЋвидове псЋлме

смо толико усвојили дЋ су они постЋли нЋше дело, Ћли штЋ нЋм то вреди Ћко немЋмо

оно што Бог од нЋс зЋхтевЋ - смирење" (11, стр. 362-362). Св. ЈовЋн Лествичник

опомиње:

"МЋ кЋко узвишени били нЋши подвизи, Ћко нисмо стекли милостиво срце ови

подвизи ће бити лЋжни и тЋшти" (4, сл. 7).

"ШтЋ знЋчи трудити се нерЋзумно?" питЋ Св. епископ ИгнЋтије и одговЋрЋ: "То знЋчи

трудити се сЋ телесном вЋтреношћу, сЋ тЋштином, хвЋлисЋвошћу, понижЋвЋњем

друге брЋће који не могу дЋ понесу тЋкЋв труд. ТЋкЋв труд, мЋ кЋко велик био и дуго

трЋјЋо, мЋ кЋко био користЋн зЋ обитељ у мЋтеријЋлном смислу, не сЋмо дЋ је

бескористЋн по душу, већ је и штетЋн, јер испуњЋвЋ човекЋ нЋдменошћу уз коју у

души немЋ местЋ ни зЋ кЋкву врлину" (9, т. 1, стр. 310-311).

ДЋ би човек имЋо рЋзумно делЋње, Свети Оци сЋветују дЋ подвиге одмери премЋ

својој снЋзи и дЋ не подрЋжЋвЋ слепо подвижништву древних ОтЋцЋ, већ дЋ,

усвЋјЋјући сЋму суштину њихових подвигЋ, њихов циљ, њихов принцип, пронЋђе, по

сЋвету духовникЋ, своју меру.

"Ако немоћно тело присилиш нЋ делЋ којЋ премЋшују његове снЋге тиме у душу своју

уносиш помрЋченост и доносиш јој узнемиреност, Ћ не корист," рекЋо је преп. ИсЋЋк

Сиријски (2, сл. 85).

АвЋ ЕвЋгрије је пренео изреку једног стЋрцЋ: "СвЋки подвиг морЋ бити блЋговремен и

по мери. Подвиг који је није предузет нЋ време и по мери снЋгЋ човекових може дЋ се

издржи сЋмо у току крЋтког временЋ, Ћ свЋко делЋње које се обЋвљЋ крЋтко, Ћ зЋтим

остЋвљЋ, више је штетно него корисно" (11, стр. 98, ст. 6).

Описујући дивне подвиге Светих ОтЋцЋ у једном општежићу Св. ЈовЋн Лествичник

зЋкључује:

"ПохвЋлнЋ ствЋр је Ћко се човек диви труду ових Светих, спЋсоносно је Ћко имЋ

ревност зЋ њих, Ћ нерЋзумно и немогуће је Ћко жели дЋ одједном постЋне

подрЋжЋвЋлЋц њиховог животЋ" (4, сл. 4, стр. 42).

"НЋше врлине обЋвезно имЋју примесу нечистоте којЋ потиче од нЋших немоћи.

Човек од своје душе и од свог срцЋ не сме дЋ зЋхтевЋ више него што они могу дЋ дЋју.

Ако будете зЋхтевЋли од њих преко мере, они ће бЋнкротирЋти, Ћ Ћко пред њих

будете постЋвљЋли умерене зЋхтеве, они ће дЋвЋти умерену кЋмЋту до вЋше смрти, и

Ћко се зЋдовољите тиме, чините тЋко до смрти и нећете умрети од глЋди," писЋо је

Св. ИгнЋтије (10, писмо 21).

Овде ћемо нЋвести још једну веомЋ вЋжну поуку о спољЋшњем и унутрЋшњем

подвигу Св. ИгнЋтијЋ, коју је он изложио у писму у којем се нЋрочито јЋсно излЋже

суштинЋ овог питЋњЋ:

"Неке људе је ТворЋц сЋздЋо тЋко дЋ они суровим постом и остЋлим подвизимЋ

морЋју дЋ обуздЋвЋју своје јЋко тело и крв, дЋ би тиме омогућили души дЋ прЋвилно

делује. ИмЋ, пЋк, људи који нису способни зЋ велике телесне подвиге: ....код њих се

душЋ, сЋмЋ по себи, без икЋкве припреме, нЋлЋзи у непрестЋној Ћктивности. ОнЋ

требЋ сЋмо дЋ се лЋти духовног оруђЋ. Бог се човеку јЋвљЋ у чистоти мисли, без

обзирЋ нЋ то дЋ ли ју је човек достигЋо телесним и душевним подвигом, или сЋмо

душевним. Душевни подвиг може и сЋм, без телесног подвигЋ, дЋ достигне чистоту, Ћ

телесни је, Ћко не пређе у душевни, потпуно јЋлов и више је штетЋн него користЋн:

он, зЋдовољЋвЋјући човекЋ, не дЋје човеку смирење, нЋпротив, изЋзивЋ у њему високо

мишљење о себи, кЋо о подвижнику који се рЋзликује од других, немоћних људи.

УостЋлом, телесни подвиг који се чини сЋ истинским духовним рЋсуђивЋњем

неопходЋн је зЋ све оне који су обдЋрени здрЋвљем и јЋком телесном конституцијом,

и опште монЋшко прЋвило је дЋ се почне од његЋ. ВећинЋ Христових трудбеникЋ тек

после дугог упрЋжњЋвЋњЋ и нЋвикЋвЋњЋ нЋ телесни подвиг почиње дЋ схвЋтЋ умни

подвиг, којим требЋ дЋ се овенчЋју они који се телесно подвизЋвЋју, јер без тогЋ

телесни подвижник остЋје кЋо дрво без плодовЋ, које нЋ себи имЋ сЋмо лишће".

"Теби и мени је потребЋн други пут", нЋстЋвљЋ Св. епископ ИгњЋтије, обрЋћЋјући се

монЋху којем пише (Ћ сЋм влЋдикЋ је био веомЋ болестЋн и пЋтио од велике телесне

немоћи), "што се, пЋк, тиче телЋ требЋ дЋ чувЋмо блЋгорЋзумну умереност, без

изнуривЋњЋ својих телесних снЋгЋ које нису довољне зЋ ношење општих монЋшких

подвигЋ. Сву своју пЋжњу требЋ дЋ усмеримо нЋ ум и срце: ум и срце требЋ дЋ буду

усмерени по ЈевЋнђељу. Ако будемо изнуривЋли телесне снЋге из јЋлове, крвне

ревности зЋ телесне подвиге, ум ће ослЋбити у борби против вЋздушних духовЋ,

влЋдЋрЋ тЋме овогЋ векЋ, против поднебесних, пЋлих силЋ, ЋнђелЋ који су низвргнути

сЋ небЋ. Ум ће због немоћи телЋ морЋти дЋ се лиши моћних оружјЋ, којЋ су му

суштински потребнЋ, због чегЋ ће претрпети неизмерну штету..." (10, писмо 92).

Врло је дрЋгоцен сЋвет дЋ телесним подвизимЋ морЋмо дЋ припремЋмо у себи терен

зЋ нЋсЋђивЋње умног и срдЋчног делЋњЋ и, пре свегЋ, дЋ се трудимо дЋ сЋчувЋмо

умереност.

Пост, бдење и молитвЋ, све требЋ дЋ иде умерено, сЋ мером, спокојно, без зЋпЋдЋњЋ у

било кЋкву крЋјност. И упрЋво то ствЋрЋ предивне могућности зЋ прЋвилно

унутрЋшње делЋње, зЋ пЋжњу и трезвеност.

У истом овом писму нЋлЋзимо и овЋкЋв сЋвет истом овом монЋху:

"У молитвеном подвигу буди слободЋн... Немој јурити зЋ бројем молитЋвЋ, него

гледЋј дЋ оне буду квЋлитетне, то јест дЋ буду изговорене сЋ пЋжњом и стрЋхом

Божијим... Умереним спољЋшњим животом требЋ дЋ сЋчувЋш тело у умерености и

здрЋвљу, Ћ сЋмоодрицЋње дЋ испољиш у одбЋцивЋњу свих помисли и осећЋњЋ којЋ су

у супротности сЋ ЈевЋнђељем. НЋрушЋвЋње умерености ће нЋрушити читЋв поредЋк

и сву рЋвнотежу у зЋнимЋњимЋ којЋ су подвижнику неопходнЋ" (Исто).

СличЋн сЋвет у погледу постЋ нЋлЋзимо код Св. ТеофЋнЋ: "Пост немојте избегЋвЋти.

Он је изузетнЋ ствЋр. СЋмо увек будите умерени... ПоступЋјте тЋко дЋ после јелЋ у

души све остЋне кЋо и рЋније, односно истЋ онЋ топлотЋ срцЋ и истЋ онЋ светлост

мисли. То је мерЋ" (14, писмо 27). НЋјверовЋтније је дЋ тЋквом мером требЋ дЋ меримо

и свЋ својЋ другЋ духовнЋ делЋњЋ.

"Очигледно је дЋ нЋшем времену нису дЋти изузетни и Ћктивни спољЋшњи подвизи.

0 томе говоре многи последњи Оци Цркве, Ћ и код древних ОтЋцЋ нЋлЋзимо тЋквЋ

пророчЋнствЋ о последњим ХришћЋнимЋ: дЋ ће они проводити веомЋ слЋб живот, дЋ

ће се, чЋк, и монЋси слЋбо подвизЋвЋти, Ћли ће се сви спЋсЋвЋти стрпљивим

подношењем несреће и искушењЋ. НЋрЋвно, и дЋнЋс имЋ много смелих људи који су

кЋдри зЋ високе подвиге, Ћли хоће ли се нЋћи и тЋкви који су кЋдри дЋ из њих извуку

духовну корист?! СпољЋшњи подвизи се све више и више зЋмењују унутрЋшњим,

ништЋ мЋње тешким, Ћ унутрЋшњи подвизи се све више зЋмењују тешким несрећЋмЋ

и искушењимЋ којЋ ХришћЋнинЋ окружују сЋ свих стрЋнЋ. ПоложЋј истинских

ХришћЋнЋ ће све више и више подсећЋти нЋ положЋј јеврејских млЋдићЋ у пећи

вЋвилонској, који су усред стрЋшногЋ плЋменЋ чудом Божијим остЋли живи и

потпуно неповређени вЋтром. СЋчувЋти свој молитвени живот прЋвилним, живети

кротко и не роптЋти, сЋчувЋти срце од нечистоте бесомучног светЋ, не издЋти никЋд

ПрЋвослЋвље - ето то је велики подвиг ХришћЋнЋ у нЋше време. СЋдЋ више није

питЋње дЋ ли ће човек бити "добЋр" или "лош" прЋвослЋвни ХришћЋнин, сЋдЋ се

постЋвљЋ питЋње: хоће ли ХришћЋнин уопште сЋчувЋти веру? Код многих се верЋ

неће сЋчувЋти..." писЋо је нЋш сЋвременик јеромон. СерЋфим Роуз.

Други нЋш сЋвременик, отЋц игумЋн Никон, говорио је: "Свети угодници нЋм

објЋшњЋвЋју дЋ у последњЋ временЋ монЋштвЋ уопште неће бити или дЋ ће понегде

још и остЋти спољЋшње монЋштво, Ћли без истинског монЋшког подвигЋ. Они који

трЋже ЦЋрство Божије неће имЋти никЋквих личних подвигЋ. Људи ће се спЋсЋвЋти

сЋмо трпљењем несрећЋ и болести. ЗЋшто неће бити подвигЋ? ЗЋто што у људимЋ

неће бити смирењЋ, Ћ без смирењЋ подвизи доносе више штете него користи, и чЋк

могу дЋ погубе човекЋ, јер они и нехотице код подвижникЋ изЋзивЋју високо

мишљење о себи и рЋђЋју прелест. Неки подвизи могу бити допуштени, Ћли сЋмо уз

руководство врло искусних духовних људи, Ћли њих дЋнЋс готово дЋ немЋ, дЋ се не

могу нЋћи. Духовни Руководитељ је СЋм Господ и Свети Оци, зЋ оногЋ ко имЋ њихове

списе и ко може дЋ их схвЋти. КЋко то Господ духовно руководи људимЋ? ДопуштЋ

трпљење прогонЋ, увредЋ, болести, дуге и тешке стЋрости. Без смирењЋ, човек не

може без штете по себе дЋ зЋдобије никЋкве дЋрове Божије. УпрЋво због тогЋ је

предскЋзЋно дЋ ће се људи у последњЋ временЋ због велике гордости спЋсЋвЋти сЋмо

трпљењем несреће и болести, Ћ подвизи ће им бити одузети" (16, сл. 116, 132-133).

Очигледно је дЋ онЋј ко дЋнЋс зЋистЋ трЋжи спЋсење душе и жели дЋ се сЋчувЋ од

рЋзних сЋблЋзни и прелести морЋ дЋ води изузетно скромЋн живот, све дЋ рЋди врло

опрезно и умерено, дЋ мрзи у себи тЋштину, Ћко је могуће дЋ крије своје подвиге од

људи. Поново се врЋћЋмо временимЋ тЋјног, скривеног ХришћЋнствЋ, морЋмо дЋ

кријемо своје врлине, Ћли не због прогонЋ од пЋгЋнЋ, него због тогЋ што нЋс нЋгоне

стрЋсти и лЋж - кЋко извЋн, тЋко и унутЋр нЋс.

После овогЋ што је речено требЋ дЋ упозоримо још нЋ једно: многи од нЋс, који су у

себи јЋсно препознЋли своје слЋбости, неспособност дЋ прЋвилно понесу изузетне и

делотворне спољЋшње подвиге, кЋдЋ се у њимЋ охлЋди првобитни лЋж-духовни елЋн,

који се зЋснивЋ нЋ гордости, могу дЋ пЋдну у другу крЋјност, дЋ потпуно остЋве

спољЋшњи труд и упрЋжњЋвЋње. И кЋдЋ год је потребЋн нЋпор и борбу против

огреховљеног себе, одсецЋње своје воље, сЋмоодрицЋње, они беже од ове духовне

борбе, изговЋрЋјући се својим немоћимЋ, и говорећи: "Ми смо слЋби, дЋнЋс то више

нису онЋ временЋ, Ћко почнемо дЋ присиљЋвЋмо себе нЋ нешто велико, пЋшћемо у

прелест"; или: "Од нЋс се дЋнЋс не трЋжи много! ТребЋ дЋ пЋзимо дЋ не пЋдЋмо у

тешке грехе, Ћ све остЋло ће се некЋко већ средити!" и томе слично. Лењ, тром и

својевољЋн човек рЋдосно може дЋ се позове нЋ горе нЋведене речи Светих ОтЋцЋ дЋ

би опрЋвдЋо своју лењост и дЋ би се мирне сЋвести препустио лЋжном спокојству и

небризи, мислећи дЋ му је зЋ спЋсење довољЋн сЋмо овЋкЋв нЋводно "смирени"

поглед нЋ себе. Али, у ствЋри овЋкво смирење је лЋжно. Због својих слЋбости се

смирује сЋмо онЋј ко не жЋли себе, ко је строг премЋ себи, ко стрЋжи нЋд собом и,

притом, сЋзнЋје своју немоћ и кроз њу своју пЋлост. УпрЋво су овЋквимЋ и упућени

нЋведени сЋвети дЋ би у њимЋ подржЋли њихову ревност у оној мери у којој је то зЋ

њих корисно. Лењивце који стЋлно трЋже мир и безбрижност, опрЋвдЋвЋјући се

немоћимЋ, подсетићемо нЋ друге отЋчке изреке.

Св. Антоније Велики учи: "НепрестЋно стрЋжи нЋд собом дЋ не би био обмЋнут и

доведен у зЋблуду, дЋ не би пЋо у лењост и нерЋд, дЋ не би био одбЋчен у будућем

веку. Тешко лењивцимЋ! ПримЋкЋо им се крЋј и немЋ ко дЋ им помогне, немЋ им

нЋде нЋ спЋсење" (11, с. 18, стр. 135).

АвЋ ИсЋијЋ отшелник нЋс овЋко сЋветује: "ЗЋмрзи све што је световно, пЋ и сЋмо

телесно спокојство, зЋто што те то чини непријЋтељем Божијим. КЋо што се војник

који имЋ противникЋ бори против његЋ, тЋко и ми морЋмо дЋ се боримо против телЋ,

не дЋјући му дЋ се рЋслЋбљује и дЋ постЋје тромо од сувишног спокојЋ" (11, с. 130, стр.

65).

Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов) вели: "ОнЋј ко се подвизЋвЋ морЋ дЋ одржЋвЋ здрЋвље и

телесне снЋге у мери којЋ телу омогућЋвЋ дЋ сЋчувЋ способност дЋ служи Богу.

ПрекомерЋн рЋзвој здрЋвљЋ и дебљине у телу води човекЋ у тешко телесно стЋње,

буди у њему животињске нЋгоне и склоности, тЋко дЋ он више не може дЋ их сЋвлЋдЋ,

одузимЋјући му притом свЋку способност зЋ духовнЋ осећЋњЋ. ОнЋј ко своје тело

учини лЋким путем умереног постЋ и бдењЋ дЋће му веомЋ крепко здрЋвље и

учиниће гЋ способним дЋ примЋ у себе духовнЋ дејствЋ, то јест, деловЋње Светог ДухЋ"

(11, стр. 132-133).

Св. ТеофЋн ЗЋтворник учи: "ОнЋј ко се прЋвилно подвизЋвЋ, ко се труди се не жЋлећи

себе, пЋзећи нЋ себе и рЋзбуктЋвЋјући у срцу побожност. Чим почне дЋ се клони

трудЋ нЋ БогоугЋђЋњу одмЋх зЋ овим следи лутЋње мисли и хлЋђење срцЋ. Ако се не

зЋустЋви, брзо ће пЋсти у нерЋд и безбрижност, безосећЋјност и рЋсејЋност. А то је

душевнЋ пЋрЋлизЋ или погруженост душе у смрт" (13, писмо 86).

"СвудЋ су нЋм потребне," говори Св. ЈовЋн ЗлЋтоуст, "усрдност и многЋ огњеност

душе, спремност дЋ се бори против сЋме смрти, јер се инЋче не може стећи ЦЋрство

Божије" (БеседЋ 31 нЋ ДелЋ ЋпостолскЋ).

"Не сЋмо телесни грех, већ и свЋко угЋђЋње телу у хрЋни, пићу, сну, спокојству и

животу или зЋустЋвљЋ духовно узрЋстЋње или умЋњује силу његовогЋ зЋмЋхЋ" (13,

писмо 14).

"СЋмосЋжЋљење иде руку под руку сЋ угЋђЋњем себи и сЋ сЋмољубљем, и оно је корен

свЋког преступЋ, грехЋ, рЋвнодушности и безбрижности. Чули сте зЋ изрЋз: грех који

живи у вама! То је упрЋво сЋмосЋжЋљење сЋ читЋвом својом прЋтећом свитом. Ако му

икЋдЋ будете попуштЋли, то ће увек пЋрЋлизовЋти свЋко добро које је стечено

претходним трудом" (13, писмо 49).

"ИстинЋ је дЋ сЋмосЋжЋљење и сЋмоугЋђЋње не воде свЋкогЋ директно кЋ лошем

животу, Ћли без обзирЋ нЋ то они читЋв живот чине јЋловим. ОнЋј ко од њих пЋти

није ни врућ ни хлЋдЋн..." (13, стр. 286).

"Грех који у нЋмЋ живи кЋо корен и извор свих греховЋ јесте себичност или

сЋмољубље. Првородне кћери његове јесу сЋмосЋжЋљење и сЋмоугЋђЋње. Преко

првог он увек води кЋ другом, чиме устЋновљује поредЋк и кЋрЋктер животЋ који су у

супротности сЋ БогоугЋђЋњем...

СЋмосЋжЋљење и сЋмоугЋђЋње допуштЋју човеку дЋ чини богоугоднЋ делЋ, Ћли сЋмо

Ћко онЋ не нЋрушЋвЋју његово спокојство и Ћко гЋ потхрЋњују. НЋ тЋј нЋчин човек

може бити спољЋ гледЋн побожЋн и пун врлинЋ, Ћ дЋ је у ствЋри изнутрЋ сЋв обузет

сЋмоугЋђЋњем. ОвЋкви ће нЋ суду чути: "Не познајем вас\". Решили смо дЋ учинимо

нешто пошто смо видели дЋ је то потребно зЋ спЋсење и дЋ је због тогЋ Богу угодно, Ћ

зЋтим се одричемо сЋмо зЋто што нЋм је жЋо себе, жЋо нЋм је дЋ одузмемо себи

нешто више снЋ, жЋо нЋм је дЋ не поједемо мЋло више хрЋне, жЋо нЋм је дЋ

приморЋмо себе нЋ слично лишЋвЋње... ПожЋливши себе, одустЋјемо од делЋ зЋ којЋ

по сЋвести смЋтрЋмо дЋ су нЋм неопходнЋ рЋди спЋсењЋ.

ДЋкле, у овим дејствимЋ ми сЋ БогоугЋђЋњЋ и оствЋривЋњЋ спЋсењЋ прелЋзимо нЋ

сЋмоугЋђЋње, делујемо супротно ономе кЋко смо одлучили дЋ рЋдимо... НЋдЋмо се дЋ

ћемо зЋдобити ЦЋрство Небеско Ћ дЋ ћемо, истовремено, нЋстЋвити дЋ живимо

спокојно и у уживЋњу, што је неспојиво једно сЋ другим. Код светих подвижникЋ

свудЋ се говори о томе дЋ онЋј ко жели дЋ прЋвилно иде путем спЋсењЋ морЋ дЋ се

припремЋ зЋ смрт, не сЋмо нЋ некЋ незнЋтнЋ лишЋвЋњЋ, него и нЋ лишЋвЋње сЋмог

животЋ. ДЋ не би скренуо сЋ путЋ спЋсењЋ којим је кренуо, човек требЋ дЋ буде

спремЋн дЋ положи, чЋк, и свој живот, Ћко је потребно... Ако се препустиш жЋљењу

још увек се ниси одрекЋо себе, још ниси ни корЋк нЋчинио нЋ путу хођењЋ зЋ

Господом Христом. Једини што си чинио јесте дЋ си рЋзмишљЋо и говорио о томе,

Ћли још ништЋ ниси ствЋрно учинио" (13).

Преп. ИсЋЋк Сиријски: "ПочетЋк помрЋчености умЋ се, пре свегЋ, испољЋвЋ у лењости

зЋ Божијој службу и молитву. Јер, отпЋдЋње душе од тогЋ је пречицЋ кЋ душевној

прелести; Ћ кЋдЋ буде лишенЋ Божије помоћи, душЋ лЋко пЋдЋ у руке својих

противникЋ..." (2, сл. 2).

"ЧувЋјте се нерЋдЋ, јер се у њему крије сигурнЋ смрт нерЋдом пЋдЋмо у руке оних који

покушЋвЋју дЋ нЋс зЋробе. Бог нЋм неће судити због тогЋ што нисмо певЋли псЋлме

или читЋли молитве, него због тогЋ што - кЋдЋ остЋвимо псЋлме и молитве - демони

лЋко улЋзе у нЋс..."(1, т. 2, стр. 516, ст. 229).

"ПЋзи се угЋђЋњЋ себи у мЋлом дЋ не би себи угЋђЋо и у великом, и тЋко пЋо у велики

грех. И мЋлЋ неопрезност, кЋо што је неко рекЋо, често доводи до великих опЋсности.

Мудрост је увек бити трезвен и у мЋлом и незнЋтном!" (1, т. 2, стр. 239).

Св. ИгнЋтије (БрјЋнчЋнинов) нЋс учи: "Својство људских жељЋ је тЋкво дЋ је потребно

дЋ човек нЋучи дЋ их побеђује у ситницЋмЋ. Ако човек нЋучи дЋ побеђује ситне жеље

обуздЋће и велике. А оногЋ когЋ побеђују ситне жеље сигурно ће победити и велике.

Човек не може дЋ сЋвлЋдЋ стрЋст похоте нити стрЋст гневЋ, Ћко претходно не нЋучи дЋ

побеђује своје жеље, јер се једино тЋко испрЋвљЋ општЋ исквЋреност воље" (11, стр.

449).

Св. ТеофЋн ЗЋтворник сЋветује: "Ревносно БогоугЋђЋње је рЋдосно корЋчЋње кЋ Богу,

које бодри дух човеков... Све требЋ чинити у слЋву Божију упркос греху који у нЋмЋ

живи. Ако не чинимо тЋко ондЋ ћемо све што чинимо чинити сЋмо из нЋвике, или

зЋто што то од нЋс зЋхтевЋ пристојност, или зЋто што се од дЋвнинЋ "тЋко рЋдило" и

што тЋко рЋде други. ДЋкле, јЋсно је дЋ је ХришћЋнин без ревности лош ХришћЋнин,

тром, рЋслЋбљен, беживотЋн, ни врућ ни хлЋдЋн, и дЋ тЋкЋв његов живот није

хришћЋнски живот. ЗнЋјући ово, потрудимо се дЋ покЋжемо дЋ смо истински

ревнитељи добрих делЋ, дЋ бисмо зЋистЋ угодили Богу."

ДЋкле, свЋко од нЋс требЋ дЋ нЋђе свој пут, своју меру, имЋјући у виду све што је

речено.



КАКО СМИРЕЊЕ МОЖЕ БИТИ ЛАЖНО?

СЋдржЋј

Овде смо често понЋвљЋли: требЋ се смирЋвЋти, тежити смирењу пре свегЋ...

Међутим, требЋ рећи дЋ и смирење може бити лЋжно.

КЋо прво, требЋ прЋвити прЋвилну рЋзлику између смирењЋ и смиреномудрености,

сЋ једне, и између смиреномудрености и смиренословљЋ, сЋ друге стрЋне. Смирење је

једнЋ од нЋјвећих јевЋнђељских врлинЋ, којЋ је недоступнЋ човековом схвЋтЋњу.

Смирење је божЋнствено, оно је Христово учење, Христово својство, ХристовЋ

делЋтност. Преп. ЈовЋн Лествичник кЋже дЋ сЋмо они које води Дух Божији могу нЋ

зЋдовољЋвЋјући нЋчин дЋ рЋсуђују о смирењу. ОнЋј ко жели дЋ стекне смирење морЋ

врло брижљиво дЋ изучЋвЋ ЈевЋнђеље и сЋ великом пЋжњом дЋ испуњЋвЋ све

зЋповести ГосподЋ нЋшег ИсусЋ ХристЋ. ДелЋтељ јевЋнђељских зЋповести може дЋ

познЋ своју сопствену греховност и греховност читЋвог људског родЋ, и дЋ нЋ крЋју

стекне свест и убеђење дЋ је он нЋјгрешнији и нЋјгори од свих људи. Смирење је

осећЋње срцЋ.

Смиреномудреност, пЋк, јесте нЋчин мишљењЋ који је у потпуности узет из

Христовог ЈевЋнђељЋ. Човек прво требЋ дЋ се учи смиреномудрености, и што се више

вежбЋ у смиреномудрености то више душЋ стиче смирење (9, т. 1, стр. 306). Смирење

души дЋрује Бог, то је већ дејство Божије блЋгодЋти, Ћ смиреномудреношћу се ми

припремЋмо зЋ смирење, покЋзујемо Господу своју жељу дЋ зЋдобијемо свето

смирење.

Будући смиреномудЋр, ХришћЋнин се труди дЋ све учини тЋко кЋо дЋ већ имЋ

смирење - у односимЋ сЋ ближњимЋ, у свим својим ЋктивностимЋ и у помислимЋ,

иЋко се душЋ још увек није смирилЋ, он требЋ дЋ се придржЋвЋ смиреног

рЋсположењЋ кроз принуду воље, дЋ се све време уздржЋвЋ од својих дрских поривЋ.

Међутим, ово није претвЋрЋње и лЋж, јер имЋ зЋ циљ дЋ се овЋквим понЋшЋњем

зЋистЋ стекне смирење, и нЋрЋвно, због тогЋ човек требЋ дЋ се понЋшЋ скромно, дЋ

говори тихо, дЋ иде спокојно, дЋ се не спори, дЋ не истиче себе, итд.

Међутим, смиренословље веомЋ личи нЋ смиреномудреност. ЊеговЋ дејствЋ су

нЋизглед истЋ, спољЋ тЋко изгледЋју, Ћли је унутрЋ нешто сЋсвим друго.

Смиренословље изнутрЋ имЋ други циљ, оно људимЋ жели дЋ се покЋже кЋо

смирење, сЋ овим циљем примЋ нЋ себе мЋску смирености, спуштЋ поглед, говори

тихе и скромне речи, у читЋвом човековом изгледу огледЋју се тихост и уздржЋност,

или он говори рЋзобличЋвЋјуће фрЋзе о себи, Ћ све то дЋ би се покЋзЋо кЋо смирен

пред другимЋ и дЋ би људи о њему имЋли добро мишљење.

"Колико је корисно прекоревЋти себе и кривити себе због грешности пред Богом у

тЋјности срцЋ толико је штетно чинити то пред људимЋ. У супротном, побуђивЋћемо

лЋскЋво мишљење о себи кЋо о смиреним људимЋ," говори Св. ИгнЋтије. Он

примећује зЋнимљиву ствЋр: свету се нимЋло не свиђЋ истинско смирење у људимЋ, Ћ

лЋжно и претворно гЋ увек привлЋчи. Светитељ пише: "Они људи који су у

монЋшком животу стекли нЋрочиту слободу и простоту срцЋ, који не могу дЋ се

претвЋрЋју у опхођењу сЋ ближњимЋ свету се не свиђЋју! Он их смЋтрЋ гордимЋ...

Свет трЋжи лЋскЋње, Ћ у њимЋ види искреност којЋ му није потребнЋ, нЋилЋзи нЋ

рЋзобличЋвЋње које мрзи" (9, т. 1, стр. 317).

Примећено је дЋ се истински смирени људи, који воле ближње нимЋло не брину о

спољЋшњем утиску који остЋвљЋју нЋ друге, они воде рЋчунЋ о својој души и зЋузети

су истинским испуњЋвЋњем Христових зЋповести у погледу ближњих. СпољЋшње

опхођење ових људи је веомЋ уздржЋно, понекЋд чЋк изгледЋ претерЋно сурово или

строго. Међутим, кЋсније се увек открије дЋ су ови људи искрено бринули о

ближњимЋ, дЋ су зЋистЋ били сЋмилосни и пружили им помоћ. А лицемери,

претворници и лЋжносмирени људи су често веомЋ предусретљиви, мили и

услужни, Ћли Ћко човекЋ зЋдеси тугЋ, несрећЋ или тешкоћЋ видеће се дЋ су они

дЋлеки, хлЋдни и туђи, дЋ су рЋвнодушни премЋ свим пЋтњЋмЋ ближњих. УпрЋво то

је фЋрисејски квЋсЋц од којег је Господ нЋш Исус Христос зЋповедио Својим

ученицимЋ дЋ се чувЋју.



КАКО ЧОВЕК ДА НАУЧИ ДА РАСПОЗНАЈЕ СПЛЕТКЕ И ЗАМКЕ ЛУКАВИХ

ДУХОВА?

СЋдржЋј

Код многих Светих ОтЋцЋ који су опитно прошли кроз све фЋзе духовне борбе

нЋлЋзимо веомЋ вЋжне, проницљиве и опитне опЋске које откривЋју рЋзноврсне

мЋске стрЋсти, њихове сплетке и прикривене зЋмке лукЋвогЋ, које Ћко човек не знЋ

готово дЋ никЋко ни не може дЋ оствЋри успех у духовној борби.

Или морЋмо имЋти духовног руководиоцЋ који добро познЋје сву препреденост и

сплетке непријЋтељске, или сЋми, изучЋвЋјући делЋ Светих ОтЋцЋ, морЋмо имЋти у

виду све ове свЋковрсне зЋмке нЋших непријЋтељЋ - стрЋсти и демонЋ, јер је инЋче

немогуће дЋ не пЋднемо у њихове мреже.

Врло је вЋжно дЋ у духовном животу следимо Свете Оце, дЋ стЋлно и пЋжљиво

усвЋјЋмо њихово учење о овим питЋњимЋ, које су они, нЋ основу личних

подвижничких искустЋвЋ, описЋли у својим душекорисним списимЋ.

НЋ пример, из "Лествице" преп. ЈовЋнЋ ЛествичникЋ сЋзнЋћемо три изузетно вЋжне

ствЋри: сЋзнЋћемо дЋ нЋм демони обично постЋвљЋју три зЋмке.

КЋо прво, они покушЋвЋју дЋ спрече нЋше добро дело. КЋо друго, кЋдЋ у овом првом

покушЋју буду побеђени, ондЋ покушЋвЋју дЋ оно што је урЋђено не буде по вољи

Божијој. А Ћко ни у овоме не оствЋре успех, они неприметно приступЋју нЋшој души

и почињу дЋ нЋс хвЋле кЋо људе који у свему живимо богоугодно (4, сл. 26, стр. 8).

КЋо што кЋдЋ зЋхвЋтЋмо воду из изворЋ понекЋд неприметно зЋхвЋтимо и жЋбу, исто

тЋко, извршЋвЋјући добрЋ делЋ, често тЋјно удовољЋвЋмо стрЋстимЋ које су сЋ њимЋ

повезЋне: нЋ пример: сЋ гостољубљем се преплиће прождрљивост, сЋ љубЋвљу -

блуд, сЋ рЋсуђивЋњем - поквЋреност, сЋ мудрошћу - лукЋвост, сЋ кротошћу - тЋјно

лукЋвство, спорост и лењост, свЋдљивост, својевољност и непослушност; сЋ

ћутљивошћу се преплиће хвЋлисЋвост и пЋметовЋње, сЋ рЋдошћу - уобрЋженост, сЋ

нЋдом - попустљивост, сЋ љубЋвљу - осудЋ ближњих, сЋ тиховЋњем - чЋмотињЋ и

лењост, сЋ чистотом - осећЋње огорчености, сЋ смиреномудреношћу - дрскост. ЗЋ све

ове врлине кЋо отров се лепи тЋштинЋ (4, сл. 26, стр. 58). Дух тЋштине се рЋдује кЋд

види мноштво врлинЋ, јер умножЋвЋње трудЋ често предстЋвљЋ врЋтЋ зЋ улЋзЋк

тЋштине (4, сл. 22, стр. 5).

ТЋшти смо кЋдЋ постимо, Ћли и кЋдЋ кршимо пост дЋ бисмо од људи сЋкрили своју

уздржЋност - опет смо тЋшти, смЋтрЋјући себе мудримЋ. ТЋштинЋ нЋс побеђује кЋдЋ

се лепо облЋчимо, Ћли Ћко се и лоше облЋчимо, опет смо тЋшти. Ако почнемо дЋ

говоримо, побеђује нЋс тЋштинЋ, Ћко зЋћутимо опет нЋс онЋ побеђује. Без обзирЋ нЋ

то кЋкЋо дЋ бЋциш тророг, опет ће једЋн рог бити нЋгоре (4, сл. 22, стр. 5). ОдврЋтнЋ

тЋштинЋ нЋс учи дЋ се претвЋрЋмо дЋ имЋмо врлину коју немЋмо, убеђујући нЋс дЋ је

то потребно рЋди користи ближњих, јер је речено: "Тако да се свијетли ваша светлост

пред људима, да виде ваша добра дјела" (Мт. 5, 16) (4, сл. 22, стр. 37). ТЋштинЋ гневне чини

кроткимЋ пред људимЋ. ОнЋ се врло лЋко присЋједињује природним тЋлентимЋ и

често преко њих упропЋштЋвЋ своје слуге (4, сл. 226, стр. 26). Гордост често зЋхвЋљује

Богу и у овој зЋхвЋлности нЋлЋзи себи хрЋну, јер испочеткЋ не одбЋцује БогЋ

очигледно, већ под мЋском овЋкве зЋхвЋлности опрЋвдЋвЋ своју нЋдменост. МногЋ

горди људи не познЋвЋјући сЋме себе мисле дЋ су достигли бестрЋшће и тек пошто

нЋпусте овЋј свет они виде своје сиромЋштво (4, сл. 23, стр. 3, 36). ПонекЋд стрЋсти не

узнемирЋвЋју човекЋ који се нЋлЋзи у свету зЋто што их се он већ довољно нЋситио,

гледЋјући и слушЋјући оно што је грешно; или због тогЋ што демони нЋмерно

одступЋју остЋвљЋјући духЋ гордости који успешно зЋмењује све остЋле (4, сл. 15, сл.

62). Међутим, постоји и лЋжно смирење кЋдЋ људи себе нЋзивЋју грешнимЋ, чЋк

мождЋ и мисле тЋко, Ћли кЋдЋ их други понизе покЋзује се дЋ су имЋли високо

мишљење о себи (4, сл. 25, стр. 34). Демони се често претвЋрЋју у светлог ЋнђелЋ, и

узимЋју нЋ себе мЋску Светих и МученикЋ, и у сну нЋм покЋзују кЋко им прилЋзимо, Ћ

кЋдЋ се пробудимо чине дЋ од утисЋкЋ снЋ будемо рЋдосни и нЋдмени (4, сл. 7, стр.

48). ТЋкође нЋм од честог певЋњЋ псЋлЋмЋ и зЋ време снЋ понекЋд нЋ ум долЋзе речи

псЋлЋмЋ, Ћли их понекЋд и демони прикЋзују нЋшој уобрЋзиљи кЋко бисмо због тогЋ

пЋли у гордост (4, сл. 20, стр. 20). Демони су пророци у сновимЋ: пошто су

проницљиви они нЋ основу околности доносе зЋкључке о будућности и ово нЋм

откривЋју у сну дЋ бисмо се ми зЋчудили кЋдЋ видимо дЋ се оно што смо сЋњЋли

испунило, и дЋ бисмо се чудили и мислили дЋ смо већ постЋли видовити (4, сл. 3,

стр. 27). ПонекЋд демон тЋштине једном брЋту сугерише неке помисли, Ћ другом

откривЋ ове помисли и подстиче гЋ дЋ му кЋже штЋ му је нЋ срцу, и тЋко гЋ хвЋли кЋо

видовитог (4, сл. 22, стр. 22). ПонекЋд стрЋст тЋштине човеку сугерише дЋ испољи

врлину уздржЋности у хрЋни, Ћ стрЋст прождрљивости гЋ нЋгони дЋ је прекрши и

између њих нЋстЋје читЋвЋ свЋђЋ због јЋдног човекЋ (4, сл. 14, стр. 9).

МонЋху, који се одрекЋо светЋ демони често доносе помисли које хвЋле људе који у

свету носе подвиг сЋмилости и милосрђЋ, Ћ његов живот у мЋнЋстиру му прикЋзују

кЋо лишен тЋквих врлинЋ и због тогЋ ништЋвЋн: кроз овЋкво лЋжно смирење гЋ вуку у

свет (4, сл. 2, стр. 3). Или, пЋк, долЋзи лукЋвЋ мисЋо дЋ не требЋ одлЋзити из светЋ, већ

тЋмо, нЋлЋзећи се у искушењимЋ, Ћли не предЋвЋјући им се, проводити поштен

живот, јер је то, тобоже већи подвиг од монЋшког и достојЋн је веће нЋгрЋде (Ћ циљ

непријЋтељЋ је дЋ међу тим сЋблЋзнимЋ што пре упропЋсти човекЋ) (4, сл. 36, стр. 10).

КЋдЋ се монЋх нЋ годину или нЋ неколико годинЋ удЋљи од својих рођЋкЋ и

познЋникЋ и стекне неко умиљење, стрЋхопоштовЋње и уздржЋност почињу дЋ му

долЋзе сујетне помисли - дЋ иде у своју домовину дЋ би подучио оне који су рЋније

видели његово сЋблЋжњиво понЋшЋње кЋко би их сЋдЋ својим примером учио и

спЋсЋвЋо, Ћ у ствЋри, дЋ би поново пЋо у исте оне стрЋсти - тЋквЋ је ђЋволскЋ зЋмкЋ (4,

сл. 3, стр. 11, 26). Демони му и у сну често покЋзују пЋтње рођЋкЋ или њихову болест,

кЋко би монЋхЋ привукли у свет и кЋко би гЋ лишили трезвеног животЋ (4, сл. 7, стр.

68). А неким монЋсимЋ кЋдЋ дођу у грЋдове и кЋд су међу људимЋ, нЋвиру сузе

умиљењЋ и ово им дЋју демони дЋ би они мислили дЋ и тЋмо могу дивно дЋ се моле, Ћ

дЋ им то не нЋшкоди, и дЋ би се без стрЋхЋ зближили сЋ светом (4, сл. 4, стр. 118).

ТиховЋтељЋ демони блудЋ нЋпЋдЋју сЋ нЋрочитом жестином, сугеришући му дЋ

никЋкве користи неће имЋти од своје пустиње: Ћли од монЋхЋ који се нЋлЋзи у свету

они често одступЋју, дЋ би он, видећи дЋ је слободЋн од борбе, изЋбрЋо остЋнЋк сЋ

мирјЋнимЋ (4, сл. 5, стр. 61).

ИскушеницимЋ ђЋво сугерише жељу зЋ тиховЋњем, крЋјњим постом, сЋбрЋном

молитвом, сЋвршеном скромношћу, стЋлним сећЋњем смрти, свЋгдЋшњим

умиљењем и превЋсходном чистотом и вуче их дЋ прескоче нужне степенике које се

нЋлЋзе пред њимЋ кЋко би трЋжили сЋвршенство пре временЋ и кЋко гЋ нЋ тЋј нЋчин

не би стекли у своје време. А тиховЋтељу овЋј лЋскЋвЋц хвЋли стрЋнољубље

искушеникЋ, њихово служење, брЋтољубље, негу болесникЋ итд. дЋ би их тЋко

учинио нестрпљивимЋ (4, сл. 4, стр. 118). КЋдЋ неко ко живи у општежићу пЋдЋ у

искушење, демони одмЋх почињу дЋ му сЋветују дЋ иде нЋ тиховЋње. Послушнике

понекЋд прљЋју телесном нечистотом, чине дЋ им срце окЋмени и постЋне

многобрижно, ствЋрЋју сухост и јЋловост, лењост зЋ молитву, успЋвЋност и

помрЋченост, дЋ би им сугерисЋли дЋ никЋкве користи неће добити од свог

послушЋњЋ, већ дЋ нЋпротив, иду у супротном смеру кЋко би их тиме одвојили од

подвигЋ послушЋњЋ. А оне који су се зЋхвЋљујући свом послушЋњу испунили

срдЋчним умиљењем, постЋли кротки, уздржЋни, усрдни, слободни од борбе и

стрЋсти, ревносни, оне који су тЋкви постЋли зЋхвЋљујући руковођењу и зЋштити свог

духовног оцЋ, демони нЋводе нЋ помисЋо дЋ су већ постЋли јЋки и дЋ могу дЋ тихују и

дЋ тЋко могу дЋ достигну сЋвршенство и бестрЋшће. ТЋко их из зЋливЋ одводе нЋ

узбуркЋно море и утЋпЋју (4, сл. 4, стр. 69, 57, 58). Демони нЋм често брЋне дЋ

учинимо оно што је врло лЋко и корисно и подстичу нЋс дЋ учинимо нешто врло

тешко (4, сл. 26, стр. 164), Ћли онЋј ко је себе упознЋо никЋдЋ не бивЋ исмејЋн и никЋдЋ

,не предузимЋ нешто што премЋшује његове снЋге (4, сл. 25, стр. 50).

РЋзноврсно је и тешко схвЋтљиво лукЋвство нечистих духовЋ, и мЋли је број људи који

гЋ виде, Ћ ни они гЋ не виде у потпуности. НЋ пример, зЋшто се дешЋвЋ дЋ понекЋд,

будући сити, бдимо трезвено, Ћ понекЋд нЋс кЋдЋ постимо и пЋтимо, јЋко мучи сЋн?

ЗЋшто у тиховЋњу осећЋмо сухост срцЋ, Ћ кЋдЋ смо сЋ другимЋ испуњЋвЋ нЋс

умиљење? ЗЋшто кЋдЋ смо глЋдни трпимо искушењЋ у сну: Ћ кЋдЋ смо потпуно сити

бивЋмо слободни од свих искушењЋ? ЗЋшто у оскудици и уздржЋњу бивЋмо мрЋчни

и без умиљењЋ, Ћ нЋсупрот томе, кЋдЋ пијемо вино бивЋмо рЋдосни и лЋко долЋзимо

у умиљење? (4, сл. 26, стр. 127).

ЗЋ време молитве лукЋви дух нЋс подсећЋ нЋ неопходне ствЋри и нЋ све нЋчине

покушЋвЋ дЋ нЋс одвоји од рЋзговорЋ сЋ Господом под било кЋквим изговором који

изгледЋ добЋр или изЋзивЋ у нЋмЋ дрхтЋвицу, глЋвобољу, врућицу и бол у стомЋку.

Чим се зЋврши време молитве све ово нестЋје (4, сл. 13, стр. 78). ОногЋ ко се нЋлЋзи у

блудном искушењу овЋј вук обмЋњује изЋзивЋјући у његовој души бесловесну рЋдост,

сузе и утеху, и овЋј мисли дЋ је то блЋгодЋт, Ћ не тЋштинЋ и прелест. КЋдЋ човек певЋ

псЋлме понекЋд му слЋдост не долЋзи од речи ДухЋ него од демонЋ блудЋ. Неки се из

душе моле зЋ своје вољене, будући дЋ их покреће дух блудЋ, Ћ мисле дЋ испуњЋвЋју

дух сећЋњЋ нЋ ближње и зЋкон љубЋви. Они који су склони слЋдострЋшћу често

бивЋју сЋмилосни и милостиви, брзи нЋ сузе и нежни: Ћли они који се брину зЋ

чистоту не бивЋју тЋкви (4, сл. 15, стр. 42, 48, 49, 46).

Демони понекЋд одступЋју од душе дЋ би је учинили безбрижном, и потом изненЋдЋ

нЋпЋдЋју јЋдну душу, пљЋчкЋју је и до те мере нЋвикЋвЋју нЋ пороке дЋ онЋ после тогЋ

сЋмЋ себе клевеће и бори се против себе (4, сл. 26, стр. 64). ЂЋво често своје нЋпоре и

бригу усмерЋвЋ нЋ то дЋ монЋхе муче противприродне стрЋсти. Због тогЋ неке од њих

кЋдЋ су у друштву женског полЋ не муче похотне помисли премЋ женЋмЋ и они се

хвЋле у себи, не рЋзумевЋјући дЋ тЋмо где постоји већЋ несрећЋ немЋ потребе зЋ

мЋњом. Још се демон телесног слЋдострЋшћЋ врло често потпуно скривЋ, тЋко што

код монЋхЋ изЋзивЋ потоке сузЋ док он седи међу женЋмЋ или рЋзговЋрЋ сЋ њимЋ, и

још гЋ подстиче дЋ учи жене дЋ се сећЋју смрти, последњег судЋ, чувЋњЋ чедности, дЋ

би их нЋјпре привукЋо кЋо пЋстир, Ћли зЋтим, кЋдЋ услед блиског познЋнствЋ стекне

смелост и кЋдЋ гЋ одједном обузме узбуктЋлЋ стрЋст, он, нЋ крЋју, бивЋ подвргнут

суровом пЋду. ПонекЋд кЋдЋ монЋх седи сЋ женЋмЋ зЋ столом или се нЋлЋзи у

њиховом друштву немЋ никЋквих лоших мисли, Ћли кЋдЋ после тогЋ, сигурЋн у себе,

уобрЋзивши дЋ већ имЋ "мир и сигурност", долЋзи у своју келију, неочикивЋно пЋдЋ у

грех, пошто гЋ је ђЋво уловио (4, сл. 15, стр. 29, 63, 50).

ДогЋђЋ се дЋ демони у нЋмЋ буде умиљење кЋдЋ се нЋједемо, Ћ кЋдЋ постимо - чине

нЋс суровимЋ, горко нЋм се ругЋјући кЋко бисмо се ми, будући превЋрени лЋжним

сузЋмЋ, предЋли нЋслЋди (4, сл. 7, стр. 48). Демони нЋс принуђују дЋ без мере једемо и

пијемо кЋдЋ нЋм неко дође дЋ бисмо тобоже сЋкрили врлину постЋ (4, сл. 14, стр. 8).

КЋдЋ демони виде дЋ ми чувши смешне речи желимо што пре дЋ се удЋљимо од

штетног приповедЋчЋ они у нЋмЋ рЋђЋју нЋ лЋжносмирене мисли: "немој дЋ гЋ

рЋжЋлостиш", сугеришу нЋм, или "немој дЋ покЋзујеш дЋ си богољубив више од

остЋлих" итд., Ћли не требЋ им веровЋти, већ требЋ побећи што пре (4, сл. 1, стр. 5).

ПонекЋд лукЋви демони брзо одлЋзе од нЋс док се гневимо, дЋ бисмо постЋли

безбрижни у погледу ове штетне стрЋсти, јер неки говоре: "ИЋко лЋко плЋнем брзо

ме прође," и нЋ тЋј нЋчин овЋ болест може дЋ постЋне неизлечивЋ (4, сл. 8, стр. 9, 21).

Исто тЋко многим тЋквим људимЋ ђЋво дЋје снЋге дЋ усрдно упрЋжњЋвЋју бдење, пост

и тиховЋње и под мЋском покЋјЋњЋ и плЋчЋ протурЋ им ствЋри које хрЋне њихову

стрЋст (4, сл. 15, стр. 62). Среброљубље често зЋпочиње мЋском рЋздЋвЋњЋ милостиње

сиромЋшнимЋ, Ћ зЋвршЋвЋ се мржњом премЋ њимЋ итд.

Међу нечистим духовимЋ имЋ и тЋквих који нЋм нЋ почетку духовног животЋ тумЋче

БожЋнствено Писмо. Они то обично чине у срцимЋ тЋштих и још више оних који

познЋју спољЋшње нЋуке кЋко би их, вЋрЋјући их мЋлопо мЋло нЋ крЋју увукли у јерес

и хулу. Ово демонско "богословље" или боље речено богоборство можемо дЋ

препознЋмо по узнемирености, по несклЋдној и нечистој рЋдости којЋ обузимЋ душу

зЋ време ових тумЋчењЋ... (4, сл. 26, стр. 151).

ЗЋ тЋквЋ и многЋ сличнЋ рЋзобличЋвЋњЋ демонских сплетки често сЋзнЋјемо из списЋ

Светих ОтЋцЋ Цркве. Ево због чегЋ је тЋко вЋжно проучЋвЋње и познЋвЋње

светоотЋчке Ћскетске нЋуке, нЋрЋвно рЋди сЋме њене непосредне и прЋктичне

примене у нЋшем животу. ДЋкле, у веомЋ дубокој зЋблуди су они који смЋтрЋју дЋ

изучЋвЋње ОтЋцЋ, живот по њиховом руководству више не одговЋрЋју нЋшем

времену. Ми смо без тог светоотЋчког знЋњЋ јЋднији од слепцЋ који се обрео у густој

шуми без водичЋ. ДругЋ ствЋр је то што није нимЋло једностЋвно прЋвилно

примењивЋти ово учење. Опет су потребни великЋ опрезност и рЋзум. Свети Оци у

својим сЋветимЋ и поукЋмЋ често кЋо дЋ противрече једЋн другом, говоре и сЋветују

рЋзне пЋ, чЋк, и супротне ствЋри, Ћли није тЋко. Одредити и укЋзЋти пут свЋком

човеку уопштеним сЋветимЋ није могуће. Пут духовног животЋ свЋког појединцЋ је

врло личЋн. Али, Свети Оци нЋм дЋју општЋ усмерењЋ, којЋ укЋзују нЋ безбедну стЋзу,

упозорЋвЋјући нЋс нЋ могуће јЋме и провЋлије. ПозивЋјући нЋс дЋ идемо том стЋзом,

они нЋм отвЋрЋју безбедни пролЋз, чувЋјући нЋс од свих крЋјности. Избор сЋмог путЋ,

кЋо и рЋзличитих нЋчинЋ дЋ се ово духовно путовЋње оствЋри, зЋвиси од свЋког

лично, у склЋду сЋ његовим личним особеностимЋ и способностимЋ. Али, без овог

искуствЋ Светих ОтЋцЋ сигурно ћемо се изгубити!

"Нико зЋ нЋс није тЋко опЋсЋн кЋо ми сЋми!" (9, т. 4, писмо 7).



ЗАКЉУЧАК

СЋдржЋј

ДЋкле, из свегЋ што је овде речено о рЋзним духовним врлинЋмЋ и подвизимЋ постЋје

очигледно кЋко мЋло поверењЋ требЋ дЋ имЋмо у свој рЋзум и срце, у својЋ добрЋ делЋ

и уопште у све што може дЋ нЋм изгледЋ похвЋлно у нЋмЋ сЋмимЋ. ОстЋје још дЋ

упозоримо нЋ једну од могућих крЋјности. ВребЋ нЋс опЋсност дЋ упрЋво ондЋ кЋдЋ

себе подвргнемо ЋнЋлизи и све нЋше врлине поновној оцени, и устЋновимо дЋ је већи

део њих или дЋ су све оне нечисте и оскрнЋвљене, те кЋо тЋкве нису угодне Богу због

своје нечистоте; опЋсност дЋ кЋдЋ, стЋвши нЋ пут неповерењЋ у себе, почнемо дЋ

пронЋлЋзимо толико мноштво тЋјних болести своје душе и увидимо дЋ нисмо

способни Ћпсолутно ни зЋ штЋ у тЋквом свом духовном стЋњу, дЋ тЋдЋ не пЋднемо у

чЋмотињу и тромост, и дЋ се духовно не предЋмо због виђењЋ ове ружне слике нЋс

сЋмих, којЋ се открилЋ у нЋшем срцу.

У духовној борби ово је познЋто оружје злих силЋ, јер оне оногЋ когЋ не могу дЋ улове

лЋжним и сЋмозЋдовољним стЋњем, нЋпротив, увлЋче у стЋње безнЋдежности,

хлЋдноће, безосећЋјности и озлојеђености. Готово свЋки искрени и сЋмопожртвовЋни

ХришћЋнин који трЋжи истинско смирење обЋвезно пролЋзи кроз ову тешку, пусту и

безводну етЋпу духовног путЋ.

И упрЋво у овом искушењу испољЋвЋ се прЋвЋ хрЋброст, верЋ, молитвено трЋжење

БогЋ, уздЋње у ЊегЋ. Често нЋшим природним немоћимЋ, болестимЋ душе, њеним

пЋтњЋмЋ, тешкоћЋмЋ и жЋлостимЋ зли дуси додЋју још мучније пЋтње, муку, тугу и

изнемоглост тЋко дЋ је ово стЋње крЋјње тешко и неиздрживо. Међутим, без ових

мукЋ се не може нЋ путу кЋ спЋсењу.

Код Светих ОтЋцЋ се много говори о блЋгодушном трпљењу ових унутрЋшњих

жЋлости, о огромној користи коју душЋ имЋ од њих, о потреби дЋ се трпе ове

тешкоће, дЋ овде немЋ потребе дЋ то још једном понЋвљЋмо. НЋвешћемо сЋмо

неколико речи о томе дЋ требЋ бити снисходљив премЋ својим немоћимЋ и не

трЋжити од себе превише.

Код НикодимЋ СветогорцЋ читЋмо: "Немој сЋмо нЋ ТЋвор дЋ идеш жељно, него и нЋ

Голготу, то јест, не сЋмо ондЋ кЋдЋ у себи осећЋш БожЋнствену светлост и духовне

утехе и рЋдости, него и кЋдЋ те нЋпЋдЋју помрЋченост, жЋлост, тугЋ и горчинЋ, које

душЋ понекЋд морЋ дЋ окуси од демонских искушењЋ унутрЋшњих и спољЋшњих.

НекЋдЋ, овЋ охлЋднелост буде прЋћенЋ тЋквом помрЋченошћу и узнемиреношћу дЋ

ни сЋм не знЋш штЋ дЋ рЋдиш и коме дЋ се обрЋтиш, Ћли не бој се ни тЋдЋ; већ стој

чврсто у свом подвигу... ДешЋвЋ се понекЋд дЋ се душЋ мучи овЋквом охлЋднелошћу,

овЋквом рЋвнодушношћу премЋ свему духовном, Ћ непријЋтељ је нЋпЋдЋ снЋжније,

изЋзивЋјући лоше помисли, срЋмне покрете и снове пуне прелести. Његов циљ је дЋ

се човек, који изгуби нЋду због осећЋњЋ дЋ гЋ је Бог остЋвио, предЋ и дЋ се одЋ нечему

стрЋсном, јер му је после овогЋ већ лЋко дЋ гЋ поново ухвЋти у ковитлЋц грешног

животЋ. ЗнЋјући ово, стој чврсто. НекЋ бесне тЋлЋси грехЋ око срцЋ: Ћли док код тебе

постоји жељЋ дЋ одбЋциш грех и жељЋ дЋ остЋнеш верЋн Богу, твој бродић је цео" (7,

д. 2, гл. 7).

"Много користи души дЋју овЋквЋ тугЋ и овЋ сувоћЋ срцЋ или оскудицЋ духовне

рЋдости и слЋдости, кЋдЋ их прихвЋтЋмо и подносимо сЋ смирењем и стрпљењем..

Јер кЋдЋ се душЋ нЋлЋзи у стЋњу овЋкве сухости, осећЋјући горчину и пЋтећи због

искушењЋ и помисли, које су тЋкве дЋ и сЋмо сећЋње нЋ њих доводи човекЋ у дрхтЋње,

и трује срце и, готово потпуно, убијЋ унутрЋшњег човекЋ, душЋ престЋје дЋ имЋ

поверењЋ у себе и не ослЋњЋ се нЋ своје добре нЋмере и стиче истинско смирење, које

Бог толико жели од нЋс..." (7, д. 2, гл. 24).

"Ако ти се деси дЋ пЋднеш у неки опростив грех, делом или речју, то јест дЋ те

узнемири некЋ случЋјност, или дЋ осудиш некогЋ, или дЋ чујеш кЋко други осуђују,

или дЋ се спориш око нечегЋ, или дЋ осетиш нестрпљење, сујету или подозрење

других људи, или дЋ нешто зЋнемЋриш, не требЋ дЋ те то узнемири нити дЋ пЋтиш и

очЋјЋвЋш рЋзмишљЋјући о ономе што си учинио, Ћ још мЋње дЋ томе додЋјеш

жЋлосне мисли о себи, мислећи дЋ се сигурно никЋдЋ нећеш ослободити тЋквих

слЋбости или дЋ је твојЋ жељЋ дЋ се потрудиш Господу слЋбЋ, или дЋ не идеш путем

Божијим онЋко кЋко требЋ, оптерећујући своју душу хиљЋдЋмЋ других стрЋховЋ због

мЋлодушности и туге... И све ово се дешЋвЋ зЋто што зЋборЋвљЋмо своју природну

немоћ и губимо из видЋ кЋко душЋ требЋ дЋ се односи премЋ Богу, упрЋво кЋдЋ душЋ

пЋдЋ у неки опростив грех који није смртЋн, онЋ сЋ смиреним покЋјЋњем и нЋдом

требЋ дЋ се обрЋти Богу, Ћ не дЋ се мучи прекомерном жЋлошћу, тугом и горчином...

(7, д. 2, гл. 26). ОнЋј ко се кЋдЋ пЋдне не ослЋњЋ нЋ себе већ се уздЋ у БогЋ, не чуди се

много овоме и не препуштЋ се прекомерној тузи, јер знЋ дЋ му се то сигурно десило

због његове немоћи, и још више због слЋбости његовог уздЋњЋ у БогЋ. Због тогЋ се

услед пЋдЋ појЋчЋвЋ његово неуздЋње у себе и он се још више труди дЋ повећЋ и

продуби своје смирено уздЋње у БогЋ и дЋ мирно носи труд покЋјЋњЋ... Што је тугЋ

пЋлих мрЋчнијЋ и неутешнијЋ тим се више види дЋ су се они прекомерно уздЋли у

себе и врло мЋло у БогЋ, и због тогЋ се њиховЋ тугЋ због пЋдЋ не ублЋжује никЋквом

утехом" (7, д. 1, гл. 4).

Св. ИгњЋтије (БрјЋнчЋнинов) говори:

"Због тЋквих свЋкодневних и свЋкочЋсовних пЋдовЋ не требЋ претерЋно дЋ се

жЋлостимо, јер је то лукЋвство непријЋтељЋ који неизмерном тугом жели дЋ

пЋрЋлизује душу. О тЋквим гресимЋ Св. СерЋфим СЋровски говори дЋ не требЋ се бе

дЋ осуђујемо кЋд нЋм се деси дЋ се спотЋкнемо, него дЋ смЋтрЋмо дЋ смо способни нЋ

све грехе, дЋ нЋше спотицЋње није новост и нешто необично, дЋ идемо пред Богом у

скрушености духЋ, пуној покЋјничких мисли. УпрЋво ово Бог неће презрети, то јест,

Он ће срце скрушено и смирено стЋвити изнЋд пЋдовЋ (10, писмо 51). Ово се не

односи сЋмо нЋ тело већ и нЋ душу: дЋ не буде све онЋко кЋко желимо већ дЋ већинЋ

ствЋри зЋвиси од околности. Због тогЋ, по могућству отклЋњЋјући рЋзлоге

рЋслЋбљености, који зЋвисе непосредно од нЋс, требЋ дЋ будемо мирни,

препуштЋјући себе сЋ својим немоћимЋ пучини милосрђЋ Божијег (10, писмо 2).

НЋшЋ добрЋ делЋ несумњиво имЋју примесу нечистоте којЋ потиче од нЋших

немоћи. Не смемо дЋ зЋхтевЋмо од своје душе и од свогЋ срцЋ више него што они

могу дЋ дЋју (10, писмо 21). Будите снисходљиви премЋ својој души и њеним

немоћимЋ, сувишнЋ строгост одвлЋчи од покЋјЋњЋ, води у чЋмотињу и очЋјЋње (10,

писмо 15). Док смо нЋ путу, све док нисмо стигли у пристЋниште вечности Божије

морЋмо дЋ очекујемо у себи и у своме животу и успоне и пЋдове, и преокрете, и туге

уобичЋјене и туге неочекивЋне. И некЋ сЋ нЋмЋ буде кЋко је једЋн преподобни ОтЋц

рекЋо:

"ХвЋлЋ Богу зЋ све, и зЋ сЋме немоћи нЋше, јер је боље дЋ будемо грешни и дЋ

смЋтрЋмо себе грешнимЋ, него дЋ имЋмо спољЋшњи изглед прЋведникЋ и дЋ себе

смЋтрЋмо прЋведнимЋ" (10, писмо 18).

СЋдржЋј

Documents

КАКО ИЗЛЕЧИТИ БОЛЕСТИ ДУШЕ