Универзитет у Београду

Факултет безбедности

Семинарски рад из предмета Савремена историја

Наставник: проф. др

14. септембар 2015. године

Београд

Под пуном кривичном и материјалном одговорношћу тврдимо да је овај рад оригинално дело. Свесни смо да је плагирање кажњиво и спремни смо да

прихватимо последице уколико се докаже да је овај есеј плагијат.

СПОМЕНИЦИ И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА У КРУШЕВЦУ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Име и презиме

САДРЖАЈУВОД.....................................................................................................................................3

1.КРУШЕВАЦ......................................................................................................................4

1.1.Крушевац пре почетка рата.......................................................................................4

1.2. Трезор Народне банке и благо Народне библиотеке у Крушевцу.......................5

1.3. Крушевац током Првог светског рата.....................................................................7

1.4. Челични 12. крушевачки пешадијски пук Цар Лазар............................................8

2. СПОМЕНИЦИ................................................................................................................10

3. ПРВИ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН КРУШЕВЦА............................................................13

ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................16

ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................17

2

УВОД

Први светски рат је изменио мапу Европе - нестала су царства, многи

градови су разрушени, привреда готово уништна. Последице рата су се

мериле десетинама милиона људских живота, док је оправак светске

економије од материјалне штете учеињене током ратних дејстава трајао

годинама.

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919.године,

изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које

је имала по попису из 1914. године. Од овог броја погинуло је или умрло од

рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло

је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916-18. године 36.477,

побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34. 781 војника умрло од

рана или болести на територији Србије 1915. године. Губици цивилног

становништва су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су посли за

војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи.

Епидемија пегавог тифуса током 1914. и 1915. године однела је 360.000

људи.1

Улога коју је Србија имала у Првом светском ратудалеко премашује

површину њене територије и број становника, а последице ратних сукоба

имале су огроман утицај на националну али и на европску историју.

Споменици и обележја из Великог рата који постоје широм Србије

представљају успомену на догађаје и многобројне жртве, и важан су део

културно историјског наслеђа.

1Крај Првог светског рата и последице, доступно на:http://prvisvetskiratvelikirat.weebly.com/kraj-rata-i-posledice.html, преузето дана 10.9.2015.

3

1.КРУШЕВАЦ

Крушевац је економски, административни, културни, здравствени,

образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Налази се у

Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и

простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и

Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године.

Град се први пут помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој

утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.2

1.1.Крушевац пре почетка рата

У време турске владавине, Крушевац је био насељен испод

средњовековног Лазаревог града, па зато се насеље дуж улице Цара Лазара

назива Стара чаршија. Ту су углавном били смештени трговци и занатлије.

Преовладавала је оријентална архитектура.3

После ослобођења Крушевца 1833. године, варош се убрзано

развијала у сваком смислу. По наређењу кнеза Милоша Обреновића, 1836.

године приступило се пресељењу градског средишта са мочварног

земљишта на узвишење које је данашњи центар града.Србија и Крушевац су

се брзо развијали. Године 1904. откривен је Споменик косовским јунацима,

изграђена су многа знаменита здања, а 1909. године је дошао први

воз.Израда Споменика косовским јунацима поверена је Ђорђу Јовановићу

који је на Светској изложби у Паризу 1900. године добио златну медаљу

првог реда за изложене фрагменте споменика. До почетка Великог рата

изграђене су зграде Начелства и црква св. Ђорђа, стара пошта зграда

железничке станице и основна школа.

2 Градска управа,Преглед сектора културе града Крушевца, 2010.

3Слике Крушевца, доступно на:http://slikekrusevca.com/niste-znali/, преузето дана 11.9.2015.

4

У Крушевцу су пред Први светски рат постојала следећапредузећа и

велике занатске радње: Војни завод Обилићево, Фабрикасапуна Мерима,

Импрегнација прагова, млинови Љубе Николића иСавића и Рашићев млин на

Расини. Од већих занатских радионицарадила је радионица за израду

столица Јастребац. У предузећима јебило запослено око 180 радника. У

Крушевцу је радила и 341 занатскарадња у којима је запослено 335 радника,

не рачунајући шегрте, док је утрговини било 110 радњи у којима је било

запослено 125 радника.4

За време Балканских ратова, као и за време Првог светског рата,

барутана Обилићево израђивала је дневно по 400 килограма

бездимногбарута. У Првом светском рату барутана је много страдала и

обновљенаје током 1921/22. године.Током рата уништене су многе зграде, од

којих многе нису обновљене.5 Почела је да се гради и нова болница али је

због избијања рата градња, иако су поједини објекти били скоро приведени

крају.

1.2.Трезор Народне банке и благо Народне библиотеке у Крушевцу

Убрзо после атентата на Франца Фердинанда, на дан када је Аустро-

Угарска упутила Србији ултиматум, 23. јула 1914. године, министар

финансијаЛазарПачу је препоручиогувернеру Народне банке Ђорђу

Вајферту да се покретна имовина Народне банке што пре измести из

Београда, предложивши да се трезори сместе у Крушевац, где је планирано

и смештање депоа Министарства финансија.6

Одлучено је да се исели само готов новац у злату, сребру и

новчаницама, односно имовину која би могла бити потребна српској владиа

да све друге вредности остану утрезорима седишта банке у Улици краља

Петра I у Београду.724. јула 1914. године било је запаковано све злато

иновчанице у вредности од 101.748.235,85 динара и послато првим возом са

4 Сијић, Милорад, ЗНАЧАЈНИ ЉУДИКРУШЕВЦА(1833-1944), Крушевац, 2012. ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА, str. 262.5 Сијић, Милорад, ЗНАЧАЈНИ ЉУДИКРУШЕВЦА(1833-1944),Крушевац, 2012. ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА, str. 263.6 Народна банка 1884–1934, 90.

5

београдске железничке станице прекоЛапова ка Крушевцу. Истовремено,

паковано је монетарно среброу вредности од 79.547.000,00 динара које је

дан касније такође отпремљено ка Крушевцу. Тако се у Крушевцу, у згради

Начелства нашло готовине Народне банке у износу од181.295.235,85

динара.8

На вест о концентрацији бугарских трупа око српске границе од 7.

септембра 1915. године, апосебно након проглашења опште мобилизације

бугарске армије 9. септембра, почеле су припреме за премештање трезора

Народне банке који се налазио се и даље у Крушевцу. 1. октобра је отпочео

утоварвредности, да би упркос борбама на српско-бугарској граници и ризику

путовања пругом Ниш–Скопље, воз са вредностима кренуо ка Солуну где је

на железничкој станици остао до 6.децембра 1915. године. Тада је трезор

утоварен на француски војни брод, оклопни крсташ „ЕрнестРенан“, и упућен

преко Тулона у Марсеј.9

Јован Томић, руководилац Народне библиотеке, је убрзо по

објављивању аустроугарског ултиматума добио наређење да издвоји

највредније рукописне и старе штампане књиге, однесе их на железничку

станицу и преданачелнику Министарства иностраних дела. Највредније

књиге спаковане су у два дрвена сандука са ознакама „Н. Б. 1” и „Н. Б. 2”.

Народна библиотека, која се тада налазила у згради Универзитета,

Капетан-Мишином здању, била је једна од првих која је уништена када је

почео нападна Београд. Део фонда је страдао, али је оно највредније већ

било склоњено.Почетком 1915. године највреднији део фонда је послат за

Ниш, где су сандуци изнова прегледани, оковани гвозденим обручима, и

смештени у зграду гимназије. Кад је у септембру 1915. године бугарски напад

7Архива Народне банке 1/I, „Историјска архива“, досије 20, Забелешке М. Јовановића, 4–5; Народна банка 1884–1934, 90. „Народна банка за време рата 1914–1919. године“

8 Архива Народне банке 1/I, „Историјска архива“, досије 20, Забелешке М. Јовановића, 4–5; Народна банка 1884–1934, 90. „Народна банка за време рата 1914–1919. године“9Илић, Саша,Спасавање трезора Народне банке у Првом светском ратуАрхив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2014, str 62-76

6

постао изгледна опасност, наложено је да се књиге пребаце у Косовску

Митровицу. Међутим, тамо је отпремљено само пола вагона књига, док су

остало Бугари затекли у Нишу и пренели у Софију, као ратни плен.

Један део књига запленили су Аустријанци и 1916. године вратили су

их у Београд. Један од вагона са архивом и књигама појавио се у Крушевцу.

У град који до тада није имао ни 10.000 становника слило се више од 80.000

људи из целе Србије. У град су стално пристизали и возови пуни државне и

приватне имовине. Кроз Крушевац је прошао и стари краљ Петар, у чијем

пртљагу се налазило и „Мирослављево јеванђеље”, најстарија сачувана

српска ћирилична књига, које је заједно са краљем и народом прешло

Албанију.

По повлачењу краља Петра из Крушевца, у граду је настало

безвлашће па су непријатељске трупе без борбе ушле у град 7.

новембра.Немци су одмах по окупацији успоставили посебан војни орган који

се звао „Комисија за ратни плен” која је имала задатак да што брже попише

све што је вредно, а затим све то да отпреми за Аустроугарску, и даље у

Немачку. Из Беча и Пеште послате су посебне комисијеса задатком да

изврше увид у национално благо српских културних и научних установа.

Пошто се један вагон запалио, из њега је спашена велика количина

птампаних материјала, међу којима и Призренски рукопис Душановог

законика.

После рата Јован Томић је у Софијипокушао да организује враћање књига

заплењених у Нишу. Учествовао је у Комисији за оцену штета које је непријатељ

нанео Србији и за повраћај предмета опљачканих у културним установама. Тражио

је да се уђе у траг највреднијим књигама којих није било ни у Софији, ни у збиркама

бивше Аустроугарске.  Од представника на Мировној конференцији у Паризу

захтевано је да Србија конфискује део библиотечких предмета из Пеште и Беча, и

тиме примора поражену страну да врати оно што је однето из Народне библиотеке.

Међутим, предратни фонд библиотеке није обновљен, а нарочито велика штета

7

нанета је у збирци средњовековних рукописа и штампаних књига. По неким

изворима, више од педесет споменика неповратно је изгубљено.10

1.3. Крушевац током Првог светског рата

Када је започело повлачење српске војске Крушевац је примио

огроман број избеглица и многа министарства српске владе. Одмах након

заузимања Србије започето је са формирањем окупационе управе. Поделом

територије између Централних сила 1. априла 1916. године створена је

аустроугарска окупациона зона, тзв. Цесарско-краљевско војни генерални

гувернман. Док се српска војска повлачила кроз Црну Гору и Албанију, Србија

је била подељена између Аустроугарске и Бугарске, а Крушевац се налазио

на граници између две зоне.

После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се

из престонице у унутрашњост, на своја имања, код рођака или пријатеља.

Међу њима су били бруски трговац Сибин Јеличић, код кога је

престолонаследник Александар, при повлачењу, оставио породичну архиву

Карађорђевића, као и део државне архиве, управник поште Војислав

Браловић, државни саветник Добра Ружић, министар трговине Јоца

Јовановић, народни посланик Миле Павловић, индустријалац Божа Јеличић,

учитељ Дража Поповић, свештеник Бановић и други.11

У Крушевцу и околини су су стациониране мађарске јединице

аустроугарске војске. Било међу којима је било и војника који су добро знали

српски језик који су дошли до информације да је код Јеличића сакривена

архива, као и да су неки људи укључени у припрему устанка. У јуну 1916.

године ухапшено је тридесет троје људи. На смрт вешањем је осуђено

осморо људикоје је извршено 14. јуна 1916. године у касарни „Цар Лазар“.

За време аустроугарске окупације у Крушевцу су непријатељскевласти

извршиле стрељање многих овдашњих грађана. Било их је достаи из околине

Крушевца. Све лешеве непријатељске власти закопавале суна једном месту

у кругу касарне 47. пешадијског пука. Убрзо после завршетка рата покренута

10Одисеја српских рукописних књига, доступно на:http://srpskaistorija.com/category. преузето дана12.9.2015.11Двапут обешен, доступно на:http://www.srbinside.rs/?p=2883, преузето дана 11.9.2015.

8

је акција за подизање споменика свимстрељаним Крушевљанима за време

окупације.12

1.4. Челични 12. крушевачки пешадијски пук Цар Лазар

26. јула 1914. године проглашена је општа мобилизација.Војна обавеза

обухватала је свемушкарце од 18 до 50 година старости, а обавезници су

били разврстани на следећи начин:13

I позив–обавезници од 21 до 31 године,

II позив–обавезници од 31 до 38 година,

III позив–обавезници од 38 до 45 година и

последња одбрана–од 18 до 21 и од 45 до 50 година

Обвезници из Крушевца служили су у 12. пешадијском пуку Цар Лазар

и у коњичком пуку Шумадијске дивизије првог позива и коњичком дивизиону

Шумадијске дивизије другог позива као и у артиљеријском пуку Шумадијске

дивизије Танаско Рајић. Пешадијски пук је учествовао у више битака али се

посебно истакао у Бици код Мачковог камена и Колубарској бици у периоду

од 3. до 15. децембра 1914. године. Тада је Прва армија,ојачана елитном

Шумадијском дивизијом првог позива са „челичним“ 12. крушевачким

пешадијским пуком првог позива, после кратког повлачења напала и потпуну

поразила 6. аустроугарску армију после чега је Врховна команда Српске

војске, 2. децембра 1914. године објавила: „На територији Србије нема ни

једног непријатељског војника – сем заробљеника“.14

Пук се повлачио са остатком војске кроз Албанију, да би се поново

посебно истакао у завршним операцијама за ослобођење. 12. пешадијски пук

Цар Лазар од 22. септембра 1916. годинепрелази из Шумадијске дивизије у

Дринску дивизију па вишеније у саставу Друге армије генерала Степе

Степановића већ је у Првојармији под командом генерала Петра Бојовића.

12Политика, 18. април 1931, стр. 813Дедић, Драгослав, ОКУПАЦИЈА ЈАГОДИНЕ 1915-1918. ГОДИНЕ, Историјски архив Јагодина14Подовац, Живомир Р. СВЕТСКИ СЛАВАН СРПСКИ ОФИЦИРСКИ БОЈ У БИТКИ НА ДРИНИ 1914., доступно на:http://savremenaistorija.com/?p=2237, преузето дана 11.9.2015.

9

2. батаљон крушевачког12. пешадијског пука “Цар Лазар“ под

командом потпуковника Драгутина Гавриловића, први је пробио Солунски

фронт 15. септембра 1918. године. После месец дана јуриша, крушевачки

пуксе вратио уКрушевац, који је ослобођен средином октобра.Српска војска

је ушла уКрушевац 19. октобра 1918. године и тај дан је узет за славу

47.пешадијског пука чији је гарнизон у Крушевцу.

На врху Багдаленалазило се војничко гробље где су сахрањивани

окупаторски војници који су за време окупације (1915-1918) умрли или

убијени. Године 1939. немачка влада приступилаје вађењу посмртних

остатака погинулих и умрлих немачких иаустријских војника, који су

сахрањени у Крушевцу за време окупацијеСрбије. По плану, који су немачке

војне власти израдиле 1915. године,нађени су сви гробови без икаквих

излишних копања уоколини. Десно од места, које је означено као улаз у

војничко гробље,нађен је и костур означен у немачком плану са „сербишер

официр“.Ископано је око 500 костура немачких и аустријскихвојника који су

затим пренете у Београд.15

2. СПОМЕНИЦИ

Споменици из Првог светског рата су чести на читавој територији

Србије. Упркос њиховом броју, о њима се у јавности мало зна, доста их је

запуштено, или су тешко доступни, натписи су им избеледели. Поводом

обележавања стогодишњице почетка Великог рата многи су реновирани и

уређено је окружење у коме се налазе.

Многа места на којима су се одиграле велике борбе нису била

обележена, иако се данас улажу напори у њихову афирмацију, у чему

значајну улогу имају државни органи. али пре свега борачке организације и

удружења.16У Србији највише споменика има на просторима где су се

15 Политика, 19. фебруар 1939, стр. 1616Филиповић, М., Бакаић, Р., Поповић, В., Манић, М.: Заједничка спомен-обележја војске идобровољаца после Великог рата Краљевине Србије, Добровољачки гласник, 28, 2006, 21-61

10

одиграли најзначајнијидогађаји попут Церске и Колубарске битке и Битке на

Дрини.

Такође, подигнута су бројна спомен-обележја, такође наместима

великих битака, као што су Текериш на Церу,Споменик са костурницом на

Гучеву и на Мачковом камену, спомен-чесме, спомен-плоче, спомен-цркве и

спомен-костурнице српске и непријатељске војске. гробља, музеји, куће

знаменитих личности и слична места данас се реновирају и уређују и постају

вредан део културно-историјског наслеђе градова широм Србије.17

Споменик ратницима и народу крушевачког краја страдалим у

ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године, постављен је на

тргу "Фонтана" на Видовдан 1993. године. Споменик је дело вајара Драгана

Димитријевића из Београда. Конципиран у облику јединствене квадратне

форме, са ликовима знаних и незнаних војника и војсковођа.Камен темељац

је постављен 1. децембра 1988. године, поводом 70-годишњице пробоја

Солунског фронта. Споменик је одливен у бронзи.

17 Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, доступно на : http://www.heritage.gov.rs/cirilica/index.php, датум преузимања 10.9.2015.

11

Слика 1: Споменик ратницима и народу крушевачког краја страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године

Извор:http://www.turizamkrusevac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1252&Itemid=598

Скулптура „Мајка Србија и Мајка Грчка“ посвећена је пријатељству и

историјској вези српског и грчког народа у Првом светском рату. Аутор је

познати сликар Милић од Мачве, коме је ово и једино вајарско дело.У

монолиту од белог венчачког мермера исклесане су фигуре две мајке које

симболишу пријатељство два народа, у време када после албанске голготе

Грчка помаже Србију и опоравља на Крфу њену војску.

Скулптура је откривена на Видовдан 1999. године на Расинском тргу

или Костурници, која је тај назив добила по подземној костурници са

посмртним остацима 40 расинских партизана, које су пренете у Хумку

партизана на Слободишту, одмах по формирању меморијалног комплекса

1965. године.

12

Слика 2: Скулптура „Мајка Србија и Мајка Грчка“

Извор: http://www.turizamkrusevac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1242&Itemid=586

На иницијативу Новака Новаковића, трговца, а уз помоћ исарадњу

Чеде Илића, трговца, и Велимира Савића, окружногпротојереја, да се у

Крушевцуподигне спомен плочаграђанима крушевачким, који у изгубили

живот у ратовима у периоду од 1912. до 1920 године, урезана је Спомен

плоча на једномстубу у Цркви светог Ђорђаа новац је скупљен добровољним

прилозимаграђана и институција у граду до 1921. године.18

18 Прота Драгић Илић,Послушања, 2006, Прокупље, стр. 29-44

13

3. ПРВИ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН КРУШЕВЦА

Драгутин Гавриловић је указом Краља Александра Обреновића, 15.

августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109.

у рангу од 192 свршена питомца. После Војне академије је постављен за

команданта Десетог пешадијског пука моравске дивизије у којем су били

војници из Чачанског округа. Показао се као врло способан официр и

одликован је медаљом за војничке врлине 1908.године. Учествовао је у

Балканским ратовима, а за показану храброст на бојишту награђен је

златном медаљом “Милош Обилић” и унапређен у чин мајора. 19

Славу националног јунака Драгутин Гавриловић стекао је у Првом

светском рату. За заслуге на бојном пољу, после Колубарске битке

одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда. Драгутин

Гавриловић је остао упамћен и по свом говору војницима пред пресудну

битку у Београду, 7. октобра 1915. године.

После тешке борбе уследило је повлачење са српском војском. Још

увек неопорављен од тешких рана мајор Гавриловић је у току повлачења

командовао својим 2.батаљоном који је штитио повлачење дела трупа и

истакао се у борбама код Рековца и код Новог Брда 1915.године. Нарочито је

била велика њихова заслуга у борбама на Шимшировом Брду исте године,

када су омогућили прелазак Моравске дивизије преко чувеног Везировог

моста.

На Солунском фронту мајор Гавриловић је унапређен у чин

потпуковника и одликован Орденом Белог орла са мачевима. Од 1916. до

1918. године истакао се у борбама на источном и западном Ветернику,

Трнавској Коси и Облој Чуки, за шта је одликован још једном Карађорђевом

звездом и два пута Орденом белог орла. Учествовао је и у пробоју Солунског

фронта и операцијама за ослобођење Србије и стварање Краљевине Срба,

Хрвата и Словенаца.

19 Град Крушевац, доступно на:http://krusevacgrad.rs/sr/332/60/3429/?tpl=43 , преузето дана 11.9.2015.

14

Драгутин Гавриловић заробљен је претпоследњег дана Априлског

рата, 16. априла 1941. године у Сарајеву. Са многобројним српским

официрима у служби Југословенске Краљевске војске одведен је у логор у

Нирнбергу, а потом пребачен у логор у Хамелбургу, у коме је остао до краја

рата. По ослобођењу се вратио тешко болестан.Умро је 19.јула 1945. године

у својој кући у Београду где је и сахрањен.

После Првог светског рата потпуковник Драгутин Гавриловић био је

командант у више места ау чин пуковника унапређен је 27.октобра 1920.

године, после чега је постављен за команданта 12. пука који је био

стациониран у Крушевцу у касарни „Цар Лазар“. Гавриловићев пук је био

један од најуспешнијих у Војсци Краљевине СХС, све до премештаја у

Београд 1930. године. У знак захвалности, 7. маја 1930. године, проглашен је

за првог почасног грађанина града Крушевца.20

За време службе у Крушевцу пуковник Гавриловић је са породицом

живео у данашњој улици Мајке Југовића (тада Душановој улици), у кући на

којој се данас налази спомен‐плоча.

Слика 2. Спомен плоча постављена 1990.године на кући (ул. Мајке Југовића бр. 24) у којој је живео мајор Драгутин Гавриловић у Крушевцу

Извор: http://slikekrusevca.com/rec-dve-o-krusevcu/prvi-pocasni-gradanin-krusevca/

20 Поповић, Н.Б., Срби у Првом светском рату 1914-1918, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2000, Нови Сад

15

ЗАКЉУЧАК

Крушевац има веома дугу и бурну историју, па се у граду и његовом

окружењу налази мноштво споменика и спомен обележја. Велики број

споменика датира из 14.века, а следе споменици и спомен обележја из Првог

и Другог светског рата. Данас је већина споменика под заштитом државе и

надлежних органа градске власти.

Први светски рат је за Крушевац, као и за многе друге градове у Србији

и Европи, имао разорне ефекте. Велики број људских жртава и уништена

привреда и инфраструктура имали су трајне последице на раст и развој

градова и Србије у целини. Стога је очување споменика важан задатак

друштва - они служе као подсећање и као опомена на велике жртве и

разорне ефекте ратова и саставни су део културно историјског наслеђа

нације.

16

ЛИТЕРАТУРА

1. Поповић, Н.Б., Срби у Првом светском рату 1914-1918, Друштво

историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2000, Нови Сад

2. Архива Народне банке 1/I, „Историјска архива“, досије 20, Забелешке

М. Јовановића, 4–5; Народна банка 1884–1934, 90. „Народна банка за

време рата 1914–1919. године“

3. Град Крушевац, доступно на:http://krusevacgrad.rs/sr/332/60/3429/?

tpl=43 , преузето дана 11.9.2015.

4. Градска управа,Преглед сектора културе града Крушевца, 2010.

5. Двапут обешен, доступно на:http://www.srbinside.rs/?p=2883, преузето

дана 11.9.2015.

6. Дедић, Драгослав, ОКУПАЦИЈА ЈАГОДИНЕ 1915-1918. ГОДИНЕ,

Историјски архив Јагодина

7. Илић, Саша,Спасавање трезора Народне банке у Првом светском

ратуАрхив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2014, str 62-76

8. Крај Првог светског рата и последице, доступно

на:http://prvisvetskiratvelikirat.weebly.com/kraj-rata-i-posledice.html,

преузето дана 10.9.2015.

9. Одисеја српских рукописних књига, доступно

на:http://srpskaistorija.com/category. преузето дана12.9.2015.

10.Подовац, Живомир Р. СВЕТСКИ СЛАВАН СРПСКИ ОФИЦИРСКИ БОЈ

У БИТКИ НА ДРИНИ 1914., доступно на:http://savremenaistorija.com/?

p=2237, преузето дана 11.9.2015.

11.Политика, 18. април 1931, стр. 8

12.Политика, 19. фебруар 1939, стр. 16

13.Прота Драгић Илић,Послушања, 2006, Прокупље, стр. 29-44

14.Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, доступно

на : http://www.heritage.gov.rs/cirilica/index.php, датум преузимања

10.9.2015.

15.Сијић, Милорад, ЗНАЧАЈНИ ЉУДИКРУШЕВЦА(1833-1944), Крушевац,

2012. ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА, str. 262.

17

16.Сијић, Милорад, ЗНАЧАЈНИ ЉУДИКРУШЕВЦА(1833-1944),Крушевац,

2012. ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА, str. 263.

17.Слике Крушевца, доступно на:http://slikekrusevca.com/niste-znali/,

преузето дана 11.9.2015.

18.Филиповић, М., Бакаић, Р., Поповић, В., Манић, М.: Заједничка спомен-

обележја војске идобровољаца после Великог рата Краљевине Србије,

Добровољачки гласник, 28, 2006, 21-61

18