СЕМИНАРСКИ РАДТема : Вода и ваздух као фактори очувања и унапређења

здравља

Студент: Професор:

Марко Пајић 365/14 Проф.др. Александар Ћорац

27.05.2015, У Косовској Митровици

1

Садржај

1 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ВОДИ ......................................................................................................3

2 ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ .............................................................................................................4

3 ФИЛТРАЦИЈА ВОДЕ ...................................................................................................... ................7

4 УВ СТЕРИЛИЗАЦИЈА ВОДЕ ............................................................................................ ...............8

5 ИЗВОРИ АЕРОЗАГАЂЕЊА .............................................................................................................9

6 ВЕШТАЧКИ ИЗВОРИ АЕРОЗАГАЂЕЊА – АНТРОПОГЕНО ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА ....................................10

7 ПОДЕЛА ИЗВОРА ЗАГАЂЕЊА .....................................................................................................11

8 ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ АНТРОПОГЕНОГ ПОРЕКЛА ...............................................................12

9 ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ .........................................................................................................13

10 ПОСЛЕДИЦЕ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ ..............................................................................................14

11 АЦИДИФИКАЦИЈА ...................................................................................................................15

12 ДЕЈСТВО НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ .............................................................................................16

12 ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................17

13 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................18

2

Основни појмови о води

Кружење воде у природи називамо хидролошким циклусом.Испаравање са великих водених површина (океана,језера,река и сл), земље и биљака вода одлази у горње слојеве атмосфере где се кондензује у виду облака,да би се као атмосферске падавине(киша,снег) поново вратила на земљу.На свом путу кроз атмосферу она раствара различите гасове присутне у ваздуху као што су кисеоник и угљен диоксид,као и неке врло штетне гасове као што су сумпорни и азотни оксиди,а и скупља и разне нечистоће као што су честице чађи,прашине,бактерије и сл.Даље на свом путу кроз различите слојеве земље до неког водо-непропусног слоја,она раствара различите соли као соли натријума,калцијума,магнезијума,гожђа и мангана,а и неке органске материје,тако да се у природи никад не налази чиста.

3

Пречишћавање воде за пиће

Вода за пиће се обично дистрибуира градском или регионалном мрежом за снадбиевање где може доћи до контаминације.Већина градова и насеља има неку врсту система за пречишћавање воде који филтрира њихову воду и дезинфикује је помоћу хемикалија (као што су хлор или хлорамин)како би је учинио сигурном за коришћење код куће.Обично се тих хемикалија додаје много више него је потребно,да би се вода бактериолошки сачувала од водовода до нас(док путује кроз систем цеви).Али иако пречишћавање може уништити поједине штетне микроорганизме,поступак дезинфекције може резултовати појавом нуспроизвода дезинфекције:

Трихлорметани –Хлокетони-Халоацетилнитрил-Хлоропикрин...

Загађивачи воде могу бити:

-хемијски(киселине,акалије,разне соли,пестициди,детерџенти,феноли и др.)

-биолошки(бактерије,вируси, алге,фекалије, и др.)

-физички(топлота,боја,мирис,радиоактивност,рђа из цеви,чврсте материје,песак,муљ и сл).

Опасни микроорганизми

Постоји велики број врста микроорганизама који могу постојати у води. Опасности у води за пиће су мале - врло мале.

Вируси

Вирус је део нуклеинске киселине замотан у омотач од протеина. То није ћелија али може се репродуковати и расти тако што ће заразити домаћина где ће уметнути своју нуклеинску киселину у ћелију домаћина.Примери водом преношених вируса су вируси хепатитиса и Рота вирус.

Rota virus4

Бактерије

Бактерије су једноћелијски организми с комплетном нуклеинском киселином (РНК и ДНК) и много су већи од вируса(и до 100 пута). Више од 90% бактерија су безопасне или корисне за људе, али неке су опасне.Примери опасних бактерија су колера и тифус.

Vibrio cholerae

Salmonella typhi

5

Протозое (праживотиње)

Протозое су једноћелијски организми. Већи су и сложенији од бактерија, обично се налазе у води и тлу. Они су углавном невидљиви голим оком –величине су од 10 микрона до 0.5 милиметра (или 500 микрона). Неке протозое имају способност да формирају цисте.

Најчешће коришћене методе за обраду воде за пиће или за потребе одређених технолошких процеса су:

•Филтрација воде

•Деферизација воде

•Дехлорисање и дезодоризација воде

•Омекшавање воде

•Декарбонизација воде

•Денитратизација воде

•Уклањање органских супстанци

•Деминерализација воде

•УВ стерилизација воде6

Филтрација воде

Филтрација воде је основна операција чији је циљ да из воде уклони све механичке честице дисперговане у њој.Начин филтрације се бира према врсти и величини деспергованих честица.Углавном се користе различита кућишта филтера са одговарајућим филтер улошцима разних порозитета,а постоји читава палета полуатоматских и аутоматских филтера који се могу испирати током рада,те нема дисконтинуитета у раду због замене или чишћења филтер уложака.

Постоје заправо три врсте филтрације - "груба","фина" и "ултра фина".

Груба филтрација неће уклонити ни органске ни хемијске опасности јер су отвори на препрекама кроз које вода пролази превелики, чак би и протозое могле проћи. Грубом филтрацијом ћемо уклонити све честице осим оних финих које узрокују замућеност. Најчешћи облик грубе филтрације је „Миллбанкова врећа“ –густо плетена платнена врећ

Фина филтрација ће сигурно уклонити протозое и цисте а квалитетнији филтери ће такође уклонити и бактерије. Када тражите квалитетни фини филтер, тражите "апсолутно" филтрирање од 1микрона или мање. Најчешћи облик фине филтрације је керамички филтер. Високо квалитетни керамички филтери ће трајати неограничено. Важно је напоменути да фини филтери, због тога што могу„сакупљати“ бактерије, могу постати легло и извор контаминације. Како би се ово спречило често се уграђују разни секундарни филтери- најчешће се користи сребро за спречавање развоја бактерија. Керамички филтер ће такође бити препрека за неке метале и органске материје.

Ултра Фина Филтрација

Постоје неки преносни филтери који су у могућности очистити воду од вируса. Они су релативно нови на тржишту и још увек релативно скупи. Осим тога постоји процес познат као супротна осмоза. Ово је јако фини филтер који молекуле воде потискује под притиском од 2.7 до 5.5 бара. Супротна осмоза може уклонити не само вирусе, него и соли (нпр. за производњу питке воде из слане воде) и металне соли.

7

УВ стерилизација воде

Поред хемијског квалитета воде, често се за неке технолошке потребе поставља и захтев апсолутне стерилности воде. То је најчешће случај у прехрамбеној индустрији где вода већим делом улази у састав неког производа, или нпр. у разним козметичким или медицинско-фармацеутским захтевима. Метода стерилизације УВ стерилизаторима је изванредно ефикасна, јер практично моментално уништава гљивице, алге, бактерије и вирусе. Базира се на освјетљавању воде УВ лампом смештеном у кварцној епрувети коју опструјава вода у тањем слоју. Експлоатациони трошкови су веома мали и своде се на периодично чишћење кварцног стакла, као и на годишњу замену УВ лампи. За правилан рад УВ стерилизатора мора се обезбедити максимална транспаренција (прозирност) воде, што се постиже одређеним предтретманом. (реверзна осмоза)

8

ИЗВОРИ АЕРОЗАГАЂЕЊА

ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА БИОЛОШКОГ ПОРЕКЛА:

Биљни, животињски, али и неоргански полутанти небиолошког порекла: природне прашине, димове пожара, неки гасови термалних извора, вулкански гасови, гасови мора, земљишта и др.

9

ВЕШТАЧКИ ИЗВОРИ АЕРОЗАГАЂЕЊА – АНТРОПОГЕНО ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА

Хемијски састав емисија које се ослобађају из извора зависе од врста горива, начина сагоревања, технологије и др. Нпр. при производњи цинка, олова и других обојених метала ослобађају се сумпор-диоксид, угљен-диоксид, угљен-моноксид, цинк, олово, оксиди метала, прашина и друго.

У емисијама термоелектрана налазе се сумпор-диоксид, оксиди азота, феноли, летећи пепео, угљеводоници, метали.

10

ПОДЕЛА ИЗВОРА ЗАГАЂЕЊА

ПРЕМА ФИЗИЧКИМ И ПРОСТОРНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ИЗВОРЕ ЗАГАЂЕЊА МОГУ БИТИ:

1. ТАЧКАСТИ (димњаци) код којих емисије достижу веће висине и изнад тропосфере.

2. ПОВРШИНСКИ (ложишта домаћинстава, аутомобили и др.) где отпадне емисије претежно остају у приземном слоју и изазивају локално загађење.

3. ЛИНИЈСКИ, на пр. Саобраћајнице дуж магистралних путева или улице, нарочито са присутством високих зграда (полуотворени тунели).

11

ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ АНТРОПОГЕНОГ ПОРЕКЛА

Се могу поделити у две категорије (према начину настанка, квалитативним својствима и ефектима):

ПРИМАРНЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ потичу из познатих извора, познатих квантативних и квалитативних особина, а емитују се директно из извора загађења.

СЕКУНДАРНЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ се формирају у атмосфери интеракцијама примарних загађујучих супстанци или њиховом интеракцијом са нормалним састојцима ваздуха.

ТРОПОСФЕРСКИ ОЗОН И ФОТОХЕМИЈСКИ ОКСИДАНТИ су примери секундарних полутаната.

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ ПОСТАЈЕ ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ када уђе у атмосферски циркулациони систем. Кретање у тропосфере. До 15 км висине. У горњим слојевима тропосфере ветрови су претежно западни и дувају брзином од 35 м/сек., тако да се загађивач дистрибуира широм планете за 12 дана. Захваљујучи вертикалној циркулацији, као и циркулацији ваздуха према половима, микроскопске честице се задржавају око 1-2 месеца у горњим и средњим деловима тропосфере и око 1 недеље у доњим слојевима.

-Стратосфера се простире на висини од 15 -50 км.Температура расте са висином. Кретања су веома спора. Супстанце који уђу у овај слој могу остати 1 годину ( на висини од 16 км) или 2-3 године на висини од 30 км. Неки фљуороводоници се могу задржати између 300-2000 година.

12

ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂЕЊА И УТИЦАЈ НА ЗДРАЉЕ

ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

У атмосфери су присутне гасови који заробљавају топлоту у нижим слојевима атмосфере и тако стварају много топлију средину. Гасови који изазивају ефекат стаклене баште су угљен-диоксид, метан, азотни оксиди, гасовита једињенија која садржи хлор, озон - ГНГ (Греен Хоусе Гасоус) и водена пара.

13

ПОСЛЕДИЦЕ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ

Пораст глобалне средње температуре земљине површине. Пораст нивоа мора. Промене у падавинама. Измене хидролошких режима и режима водених ресурса. Утицај на екосистеме, пољопривреду и шумарство.

Супстанце који уништавају озон, као што су CFC (хлорофлуоро угљоводоници, нпр CCl2F2), ОСТАЛИ ХАЛОНИ (дихлоро-флуоро-бром угљоводоници) итд. Ови гасови негативно утичу на озон јер делују каталитички на хемијске реакције које га уништавају.

ПОСЛЕДИЦЕ СМАЊЕЊА ОЗОНА У СТРАТОСФЕРИ

ПО ЉУДЕ-повећано UV-B (ултраљубичастог Б-зрачења) може да изазове малигне промене на кожи, слабљење имуног система, старење коже и ...

По водене системе- UV-B зрачење ограничава производњу фитопланктона и наноси штету у раној фази развоја риба и других морских животинских врста.

По копнене биљке- UV-B зрачење утиче на раст.

Фотохемијски озон се повечава- UV-B -зрачење утиче на хемијске процесе и повечава садржај тропосферског озона и утиче на полуживот неких хемијских супстанци у атмосфери – GNG.

14

АЦИДИФИКАЦИЈА

Атмосферске емисије”киселих гасова”, као што су азотни оксиди и сумпордиоксид се могу одржати и по неколико дана у атмосфери. Ови загађивачи, са амонијаком, могу да, током транспорта или након таложења, оксидацијом пређу у киселине (азотну или сумпорну или...)

Извори су: индустрија, саобраћај, домаћинства.

Састојци аерозагађења су:

честице гасови паре Седимент, аеросоли, гасови и паре у насељу…

Седимент је инертна прашина честице 0,05 до 200 микрона. Деловање прашине на здравље зависи од величине честице а посебно од хемијског састава.

Аеросоли – мешавине честица (1-10микрона) и ваздуха, испод 1 су димови а изнад 10 су прашине. Аеросоли настају кондензацијом ситних или цијепањем крупних. А потичу најчешће од сагорјевања угља. Могу бити кондензација органских пара и неорганских материја (олово у ваздуху због сагоријевања бензина).

Гасови и паре у атмосфери настају: испаравањем, индустријски и дисањем.

Сумпор диоксид као је опасан гас који настаје из угља а у атмосфери реагује са водом и настају киселине које падају на земљу у облику киселих киша.

Азотни оксиди настаје сагорјевањем бензина и нафте и са кишом даје азотасту киселину.

CO – велик афинитиет према Hb

MDK – неке ноксе је она концетрација која за вријеме 8 сати рада – следи у 16х одмора Фактори који утичу на аерозагађење

Концентрација штетних материја у ваздуху зависи:

степен загађења извор загађења (ложишта возила) брзина очишћавања рељеф – котлине брзина кретања ваздуха

15

Дејство на људско здравље

директно – обично дејство на респираторни систем, силикозе, сикатозе, астма, хр. Бронх, карцином

индиректно – дејство на вегетацију, земљиште и животиње.

Емисија – Емитовање је скуп свих загађивача на једном простору.

Имисија – је оно што прима одређени организам.

Узорци се узимају на месту живљења (вјероватно и на месту онечишћавања где је присутно). Обично у центру града на висини од 1м. На послу се одређује у висини респираторних путева радника.

У комуналној средини: идеално замишљена концетрација и она која постоји.

Мјере за превенцију аерозагађења

- урбанистичке мере

локација насеља и зелене површине

- техничке мере

димњаци

побољшање сагоревања

- технолошке мере

супституција – вероватно се хемијски мења састав тако да се може или створити талог који ће се избацити посебно било да се ствара неотрован гас.

електронски таложници

влажни филтери

16

Закључак

Из свих досад изнесених чињеница можемо шватити да вода која до нас долази или се користи у прехрамбеној индустрији мора проћи кроз низ сложених процеса, како би задовољила потребне стандарде који захтевају да вода која се користи мора бити здравствено исправна и сугурна за коришћење како од стране људи тако и од стране индустрије.Како смо досад упознати постоје разни уређаји који се користе за пречишћавање воде како у домаћинству тако и у индустрији.

Обзиром да постоји потреба и друштвени интерес за спровођење мера заштите од загађивања, ради заштите здравља људи, културних и материјалних добара, наша земља је прихватила концепт одрживог развоја као један од императива своје политике. У том смислу предузет је и предузима се низ мера, како би се колико је могуће ублажиле последице вишедеценијске небриге о овим питањима. Приказани резултати истраживања и сагледавања извора загађења у индустријској зони, као што је Севојно, могу да послуже за сагледавање опште слике загађености околине, као и да подстакену на размишљање о активностима на свим нивоима, које могу да допринесу очувању животне средине.

17

Литература

1. Интернет чланци о загађењу воде и ваздуха (google.com)2. Интернет страница Светске здравствене организације (who.int)

18