Томислав Михајловић*, Петар Ђапић**

СПЕЦИФИЧНОСТИ, БАЗНЕ ПОСТАВКЕ, ПРИНЦИПИ И КРИТЕРИЈУМИ ВОЂЕЊА

ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА КРОЗ БЕОГРАД

CHARACTERISTICS, POSTULATIONS, PRINCIPLES AND CRITERIA FOR GOODS

TRAFFIC THROUGH BELGRADE

РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕРЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕСАОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО 2008.год.САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО 2008.год.

СОМБОР, 08-10. октобар 2008.год.СОМБОР, 08-10. октобар 2008.год.

КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАЊА САОБРАЋАЈА

На предметном подручју, као и на подручју Генералног плана, стање у саобраћају карактеришу:

•моноцентрични развој са високом концентрацијом радних места у централној зони и дисперзија главних зона становања у ободним деловима града;

•неадекватно и недовољно развијена мрежа главних саобраћајница: дефицит капацитета примарне мреже, посебно у периодима вршних оптерећења;

•мешање локалног саобраћаја са токовима транзитног и циљног теретног саобраћаја на најкритичнијим деловима примарног уличног система: повећани трошкови експлоатације и пораст буке и емисије штетних гасова у осетљивим деловима града;

•недостатак капацитетних видова јавног превоза на најоптерећенијим коридорима: низак ниво превозне услуге у ЈГП-у и приградском превозу путника;

•мањак јавних и наменских капацитета за паркирање: заузетост саобраћајних површина аутомобилима и угрожавање основних функција уличне мреже - неометано и безбедно кретање возила и пешака;

•проблеми БЖЧ-а и измештање железничке инфраструктуре и постројења из савског амфитеатра;

•слабо развијен речни путнички и теретни саобраћај;•значај аеродрома "Никола Тесла" у мрежи аеродрома у овом делу Европе

ОПШТЕ ПОСТАВКЕ И ПОДАЦИ О САОБРАЋАЈУ НА СПОЉНОМ КОРДОНУ

Ради дефинисања коридора за вођење теретног транзитног саобраћаја неопходна је анализа следећих података са тзв "спољног кордона":

•укупан обим транзитног саобраћаја,

•обим транзитног саобраћаја по уводно изводним правцима,

•просторна дистрибуција транзитног саобраћаја,

•временска дистрибуција транзитног саобраћаја и

•однос транзитног и изворно - циљног саобраћаја

учешће теретног саобраћајау укупном току на улазним правцима

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

правац

уч

еш

ће Т

В у

укуп

но

м т

оку (

%)

Шид

Нови Сад (нови пут)

Нови Сад (стари пут)

Зрењанин

Панчево

Смедрево

Ниш

Крагујевац

Ибарски пут

Обреновац

дневни обим теретног саобраћаја на улазним правцима

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

правац

бр

ој

ТВ

/дан

Шид

Нови Сад (нови пут)

Нови Сад (стари пут)

Зрењанин

Панчево

Смедрево

Ниш

Крагујевац

Ибарски пут

Обреновац

2006. година

•број теретних возила на дан гледано по правцима највећи је из правца Ниша (5149), Ибарског пута (3188), Панчева (2948), Новосадског новог пута (2701) и Шида (2490)

•учешће теретних возила у укупном броју ТВ, на спољном кордону, по правцима је: Новосадски нови пут (24,3%), Зрењанински пут (23,94%), Смедeревски (20,9%), ка Нишу (20,02), ка Шиду (19,81%)

ТОКОВИ РОБЕ У ОДВОЗУ И ДОВОЗУ И ТРАНЗИТНИ ТОКОВИ

Обављена студијска истраживања у предходном периоду за излаз имају наредне констатације:

•укупан број кретања у Београду је 2,8 милиона, број путовања путничким возилима у граду је око 470 000 путовања/дан.

•укупан број спољних кретања путничких возила у току дана износи око 97 000 од чега су око 9 250 (9,5%) возила која су у транзиту, а остала имају или извор или циљ унутар предметног подручја, оптерећују градску уличну мрежу за додатних 20%.

•на уводно/изводним правцима Београда снимањем (оба смера) регистровано је око 18 800 ТВ (3 200 транзитних + 15 600 изворно/циљних) што чини приближно 4% учешћа ТВ у укупним кретањима возила

•јутарњи шпиц: 1572 ТВ, 80% вожњи са једном тачком кретања унутар градског подручја, 8% са обе тачке унутар посматраног подручја, 11% чистог транзита

•највећи број изворно/циљних теретних токова генеришу општине Стари град (19%), Земун (17,6%), Чукарица (11,3%) и Савски венац (10,1%). Централне општине Стари град, Савски венац и Врачар генеришу око 30% од укупног изворно - циљног теретног саобраћаја.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИТНОГ ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА КАО ПОЛАЗНИ ОСНОВ ЗА ЊЕГОВО ПРАВИЛНО ВОЂЕЊЕ

Са аспекта вођења саобраћаја,важно је сагледати:

•интерни (унутарградски) саобраћај

•изворно-циљни саобраћај и

•транзитни саобраћај

Карактеристике транзитног теретног саобраћаја:

•транзит теретних возила по својим карактеристикама не припада градској уличној мрежи

• теретна возила, по својим карактеристикама, захтевају "комотније" елементе мреже који се углавном разликују од градске уличне мреже

•транзит теретних возила кроз град представља истовремено и транзит одређених роба кроз град, од којих неке могу представљати повећан ризик за животну средину

•транзитни саобраћај већи део свог "пута" пролази у условима слободног тока са релативно великим брзинама, а његов улазак у градско ткиво нарушава му уобичајени ритам вожње и захтева одређено време прилагођавања на нове услове, што може да изазове знатне проблеме у погледу безбедности саобраћаја

Правила за вођење транзитних теретних возила:

• режим саобраћаја на мрежи без много ограничења и лако оријентисање на раскрсницама

• што једноставнији директан приступ индустријским зонама, складиштима, производним објектима

• олакшано и контролисано кретање по деловима мреже вишег ранга, уз што мање мешање и конфликте са локалним токовима

• могућност сервисирања, прања и оправке возила• обезбеђење и паркирање возила поред пута, добра услуга и смештај у

угоститељским објектима и сл.• транзитне токове треба водити кроз подручја нижих густина становања и ободно у

односу на зону централних градских активности

Критеријуми саобраћајне мреже:• мрежа мора да буде међусобно повезана; мора се формирати прстен у градском

ткиву који ће омогућити међусобне комуникације уводно/изводних праваца• саобраћајнице (прстен) морају бити лоциране изван ужег градског подручја; морају

бити двосмерне и опремљене светлосним сигналима; морају у највећој мери да избегну подручја непримерена овој врсти саобраћаја - школе, паркове, рекреативне зоне и сл.

• саобраћајнице које формирају ову мрежу морају имати најмање примарни ранг (изузетно је могуће коришћење саобраћајница нижег ранга на краћим потезима).

• саобраћајнице морају пружати минимум техничких услова примерених кретању теретних возила - коловозни застор, носивост коловоза, повољне подужне нагибе, довољне радијусе заобљења ивичњака, ...)

ПОЛАЗНИ ОСНОВ И ОПШТИ ПРИНЦИПИ ВОЂЕЊА ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА

По свом положају, величини и осталим карактеристикама, Београд има низ специфичности у вођењу транзитног теретног саобраћаја:

• велики центар атракције и продукције, битан чвор основне путне мреже Србије

• неопходност је да сви путни правци буду међусобно повезани (могуће је различитим вођењем оптимизирати укупан систем вођења транзитног саобраћаја)

• град је формиран око основних путева, није тренутно могуће дислоцирање транзитног саобраћаја изван градске мреже

• градско ткиво подељено двема рекама, уз ограничен број друмских веза између урбаних целина

• различита организација градске уличне мреже (ортогонална на левој обали Саве, радијално-прстенаста у старијим деловима града)

На бази постављених критеријума за вођење теретног транзитног саобраћаја треба определити предлог режима за његово вођење, при чему се води рачуна о низу ограничења као што су:

• организација постојеће мреже• значај појединих саобраћајница у систему градске мреже• однос према централној зони• густина становања• конфигурација терена и сл.

При дефинисању система треба поћи од следећег:• Дефинисање оптималних траса за вођење, уз поштовање следећих критеријума:

- апсолутно забранити транзитирање возила кроз централну зону,- трасе водити преко саобраћајница са нивелационим и ситуационим елементима који одговарају теретном саобраћају, - трасе водити дуж саобраћајница на којима је обим саобраћаја мањи и- трасе водити дуж саобраћајница са мањом густином становања

*** најчешће сви критеријуми не могу да се задовоље - при избору траса прибегавати компромисима ***

• Дефинисање места одлуке: подразумева дефинисање места где је потребно вођење саобраћаја путоказним таблама, при чему ће се водити рачуна да су то места која упућују корисника ка жељеном правцу и "привлаче" и део путничког саобраћаја на ободне трасе чиме растерећују градску мрежу. Критеријум за дефинисање места одлуке је да су то сва она места где постоји "недоумица" код корисника. (ПУТОКАЗНА СИГНАЛИЗАЦИЈА И ЗНАКОВИ ОБАВЕШТЕЊА уз додавање атрибута ''ТРАНЗИТ'')

• Дефинисање места забране: подразумевају дефинисање тачке на трасама где постоји могућност напуштања дефинисаних траса, при чему се управо забраном на тим местима корисник задржава на жељеном правцу. (ЗНАКОВИ ЗАБРАНЕ)

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Град Београд, због његових специфичности урбанистичког и инфраструктурног наслеђа, као и карактеристика постојећег стања у саобраћају, требало би да определи следећи етапни приступ разрешења транзитног теретног саобраћаја:

• прва етапа - предвидети мере које не подразумевају нова улагања (режимске мере = дају краткорочна и делимична побољшања)

• друга етапа - улагање у висококапацитативне саобраћајнице као везе постојећих теретних коридора који би се на дужим деоницама растеретили (добри ефекти, релативно скрома улагања)

• трећа етапа - коначне планиране изградње саобраћајнице СМТ и обилазнице око Београда, које би са постојећим Аутопутем представљале главне носиоце теретних токова (дугорочно решење - обимна улагања, дуг временски период до почетка експлоатације)

• решења опредељена у претходној етапи реализације, делимично или у потпуности представљају стечену обавезу за варијанту која се реализује

• потребно је развијати и употребу савремених модела, метода, алата и опреме за надзор, контролу и управљање теретним токовима, што би било најрационалније објединити у оквиру Дирекције за теретни саобраћај при Градској управи