Национални регистар извора загађивања

ИЗВЕШТАВАЊЕ ЗА НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР ИЗВОРА ЗАГАЂИВАЊА У

ФУНКЦИЈИ УПРАВЉАЊА ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ У ПРЕДУЗЕЋИМА

Филип Радовић Агенција за заштиту животне средине

Национални регистар извора загађивања

Национални регистар извора загађивања (НРИЗ) је скуп систематизованих информација и података о изворима загађивања медијума животне средине.

НРИЗ јесте информациони подсистем Информационог система животне средине Републике Србије, који се у складу са Законом о министарствима и Законом о заштити животне средине води у Агенцији за заштиту животне средине.


Основна функција НРИЗ-а је прикупљање и обрада података и вођење и ажурирање низа база података везаних за индустријско и комунално загађивање.

НРИЗ је установљен да би задовољио растуће потребе државних органа, али и шире заједнице, за информацијама о изворима и количинама загађујућих материја емитoваних у животну средину.


Национални регистар извора загађивања обухвата низ тематских целина:

• PRTR – Pollution Release and Transfer Register;• Емисије загађујућих материја у ваздух;• Емисија загађујућих материја у воде;• Емисије загађујућих материја у тло,• Управљање отпадом;• Производи који после употребе постају посебни токови

отпада;• Амбалажа и амбалажни отпад.


Са aктивностима извештавања и прикупљања података се у Агенцији започело 2007. успостављањем Интегралног катастра загађивача.

У току 2009. и 2010. године донет је целокупан законски оквир за вођење Националног регистра извора загађивања, а током 2010. године донет је сет подзаконских аката којима је регулисан систем извештавања.


Један од разлога успешности имплементације и примене оваквих регистара је да њихово успостављање доносе корист не само државним органима него и индустрији која доставља податке, али и појединцима, невладиним организацијама и широј јавности.


Национални регистар омогућава анализу великог броја информација које помажу државним органима да одговоре на питања као што су:•Ко генерише и испушта потенцијално опасне материје?•Који полутанти се испуштају?•Које количине се испуштају и у ком времену?•У које медије животне средине се полутанти испуштају?•Које количине сваке супстанце одлазе у ваздух воду или земљиште?•Која је географска дистрибуција емитованих полутаната?

Добијањем ових информација се побољшава способност државних органа да препознају највеће проблеме и да у том смеру формулишу остварљиве стратегије управљања животном средином.


У почетку су предузећа самостално иницирала извештавање о животној средини које је имало за циљ, пре свега, да покаже да она нису извори загађујућих материја за које их је јавност често оптуживала.

Установило се да емитоване загађујуће материје нису само проблем загађивања, него и извор изгубљених финансијских средстава.

Као последица систематског прикупљања података, предузећа су имплементирала различите техничко-технолошке мере које имају за циљ смањење емисија.


Регистар је нашао примену и као алат у идентификацији оштећења на индустријским постројењима, цурења и других неефикасности које доводе до емисије, што показује да регистар може да послужи као значајна основа за програме превенције загађења у индустрији.

Он има потенцијал да омогући прикупљања потребних података за имплементацију и верификацију стандарда серије ИСО 14000 или ЕМАС-а.

Њиме се може подстаћи сарадња и трансфер технологија између предузећа из исте привредне гране.


Регистар такође може да послужи као механизам за бољу комуникацију и односе између предузећа и локалних заједница, помаже успостављању поверења у предузеће од стране чланова заједнице, пословних партнера и локалних невладиних организација.

Искуства из развијених земаља су показали да је добро информисана јавност добар партнер државним органима у доношењу одлука о животној средини, а добро информисани радници могу да предузму мере да заштите себе, околно становништво и животну средину.


На локалном и националном нивоу заинтересоване стране су уочиле да подаци из регистра могу да учине препознатљивијим приоритете у управљању животном средином.

И медији имају користи од поузданих података достављених од државних органа и индустрије.

Регистар може да буде извор значајних информација за ватрогасне службе, полицију, болнице и друге службе које учествују у одговору на акцидентне ситуације.

Он је исто тако користан и у образовању и у научном раду.



ОрганизацијаНационалног

регистра извора загађивања

Емисијеу ваздух

Не-јонизујућезрачење

Емисије у тло

Емисије у воде

Бука у животној средини

Управљањеотпадом

Национални регистар извора

загађивања

Емисије у ваздух

Управљање отпадом


Емисијеу тло

ПРТР регистарУсклађен са ПРТР протоколом Архуске конвенције и Е-ПРТР

директивом 166/2006/ЕУ


ПРТР регистар у 2012 години обухвата око 250 постројења која представљају најзначајније изворе загађивања у Републици Србији из области

1. Енергетике2. Производње и прераде метала3. Минералне индустрије4. Хемијске индустрије5. Управљања отпадом и отпадним водама6. Производње папира и производа од дрвета7. Интензивне производње стоке и рибарства8. Прехрамбене индустрије9. Других индустријских грана.


Ова предузећа достављају податке у складу са Правилником о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивња, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података („Сл. гласник РС“, број 91/2010).

Прате се: 1. Емисије у ваздух2. Емисије у воде3. Емисије у тло4. Управљање отпадом.


2011.

Ратификован ПРТР протокол Архуске конвенције.

Агенција је на добровољној бази известила ЕЕА за Е-ПРТР приоритетни ток података.

Међународне активности


Емисије у ваздух

Емисије загађујућих материја у ваздух

Постојећи део регистра везан за емисије у ваздух обухвата низ база података и инвентара:PRTR,Емисије у ваздух у складу са Уредбом о ГВЕ,Велика постројења за сагоревање,CLRTAP,Национални инвентар ненамерно испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци.


Емисије оксида сумпора

• ТЕНТ А, Обреновац• ТЕНТ Б, Обреновац• Термоелектрана и копови

Костолац Б, Костолац• Термоелектрана и копови

Костолац А, Костолац• РTБ Бор, Топионица и

рафинација бакра, Бор

Емисије SO2 у 2012 години)


Емисије оксида азота

• ТЕНТ Б, Обреновац• ТЕНТ А, Обреновац• Термоелектрана и копови

Костолац Б, Костолац• Термоелектрана и копови

Костолац А, Костолац• ТЕ Колубара, Велики Црљени

Емисије NOx у 2012 години


Емисије прашкастих материја

• ТЕНТ А, Обреновац• Термоелектрана и копови

Костолац Б, Костолац• ТЕ Колубара, Велики Црљени • ТЕНТ Б, Обреновац• Термоелектрана и копови

Костолац А, Костолац

Емисије PM у 2012. години

Емисије оксида сумпора по секторима

1. Енергетски сектор

2. Производња и прерада метала

3. Минерална индустрија

4. Хемијска индустрија

5. Управљање отпадом и отпадним водама

6. Производња папира и производа од дрвета

7. Интезивна производња стоке и рибарство

8. Животињски и биљни производи

9. Остале делатности


Емисије оксида азота по секторима











Емисије прашкастих материја по секторима













• Један од најзначајнијих узрока загађења животне средине је неодговарајућа канализациона инфраструктура, односно неадекватно сакупљање и пречишћавање отпадних вода.

• Успостављањем регистра извора загађивања могу се добити најпотпунији подаци о канализационим системима са карактеристикама свих врста отпадних вода, уређајима за њихово пречишћавање, као и степену пречишћавања отпадних вода, количинама загађујућих материја које се испуштају у воде.

Емисије загађујућих материја у воде


ПРЕДУЗЕЋА Укупни N (t/god)

ЈКП Београдски водовод и канализација 3553.12ЈКП за водовод и канализацију - водовод Крушевац 174.40ЈКП Водовод Лесковац 150.78ЈКП Водовод и канализација Суботица 115.26ЈКП Водовод Рума 64.67ЈКП Водовод Шид 61.95JP Белоцрквански водовод и канализација 29.20ЈКП Градски водовод Прокупље 16.56ДОО Стандард комунално предузеће Стара Моравица 3.07ЈКП Стамбено грађевинске делатности Комград Бачка Топола 1.16

Количине укупног азота у комуналним отпадним водама


Количине укупног фосфора у комуналним отпадним водама

ПРЕДУЗЕЋА Укупни P (t/god)

ЈКП Београдски водовод и канализација 1064.00ЈКП Водовод и канализација Нови Сад 138.36JKP за водовод и канализацију - водовод Крушевац 82.56JКП Водовод Лесковац 16.81ЈП Водовод Рума 9.50ЈКП Водовод и канализација Суботица 4.61ЈКП Водовод Шид 4.48JP Белоцрквански водовод и канализација 2.01Комунално Јавно Предузеће градски водовод Прокупље 0.99ЈП за комуналне делатности 3.Септембар, Нова варош 0.93

Емисије укупног aзота у индустријским отпадним

водама у Републици Србији


Емисије укупног фосфора у индустријским отпадним

водама у Републици Србији


Наслов стране

акумулационо језеро 1%

водоток 5%

канал 15%

колектор 4%

поток 3%

река 61%

није наведено место испуста 11%

акумулационо језеро 1%

водоток 5%

канал 15%

колектор 4%

поток 3%

река 61%

није наведено место испуста 11%


Место испуста комуналних отпадних вода

Место испуста индустријских отпадних вода





Развијен је и систем извештавања који задовољава припрему извештаја и на националном и на међународном нивоу.

Са применом овог начина извештавања у Агенцији за заштиту животне средине започело се од 2011. године са подацима за 2010. годину.

Један од основних циљева примене оваквог начина извешта-вања је ефикасно праћење токова свих врста отпада од генерисања до прераде или депоновања.


Област Националног регистра везана за управљање отпадом обухвата следеће компоненте:• ПРТР,• Комунални отпад,• Индустријски отпад,• Амбалажни отпад,• Производи који после употребе постају посебни токови отпада,• Посебни токови отпада,• Медицински отпад,• Опасни отпад,• Депоније,• Увоз и извоз отпада,• ПЦБ уређаји и РСВ отпад,• Регистар издатих дозвола за управљање отпадом.

Ко, шта и како извештаваKO, ШТА И НА КОЈИ НАЧИН ИЗВЕШТАВА О ОТПАДУ

Произвођач отпада

Превозник отпада

Оператер постројења за третман

Оператер на депонији

Увозник и извозник отпада

Индустријски отпад

Комунални отпад

Амбалажа и амбалажни отпад

Медицински и фармацеудски отпад

Локална самоуправа

Реализација локалних планова управљања отпадом

Депоније и сметлишта

Министарство, органи аутономне покрајине и лок. самоуправе Издате дозволе за управљање отпадом

Посебни токови отпада

· Батерије и амкумулатори· Отпадна уља· Електрични и електронски отпад· Флуо цеви са живом· Титан диоксид· PCB i PCB отпад· PCB уређаји· PОP-s Отпад· Азбест· Отпадна возила


ДЕПОНИЈЕ


На простору Републике Србије лоциране су 164 депоније које користе општинска јавно комунална предузећа за одлагањеотпада.


Регистар дивљих депонија у Србији

Регистровано преко 3000 дивљих депонија.


Свака депонијаје описана са

неколико параметара.


Законска регулатива везана за управљање отпадом у Републици Србији одређује општину као административну и просторну целину у чијој је надлежности питање управљања комуналним отпадом.

Податке о комуналном отпаду достављају јавно комунална предузећа из локалних заједница.




ИндикаторГ О Д И Н А

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Укупна количина генерисаног отпада (мил. t) 1.73 2.07 2.55 2.63 2.65 2.71 2.62

Количина прикупљеног и депонованог отпада од стране ЈКП (мил. t) 1.04 1.24 1.52 1.58 1.89 2,09 1.83

Просечни обухват прикупљања отпада (%) ~ 60 ~ 60 ~ 60 ~ 60 72 77 ~ 70

Средња дневна количина комуналног отпада по становнику (kg) 0.62 0.77 0.95 0.98 0.99 1.01 0.99

Средња годишња количина по становнику (t) 0.23 0.28 0.35 0.36 0.36 0.37 0.36

Биоразградиви отпад 43%

Папир и картон15%

Пластика15 %

Стакло5 %

Метали2 %

Фини елементи9 %САМО 11 % КОМУНАЛНОГ ОТПАДА ЗАВРШАВА НА

ДЕПОНИЈАМА





За 2012. годину податке је доставило укупно 1009 оператера, од чега је 176 постројења који извештавају за ПРТР регистар и још 833 постројења која извештавају у складу са Правилником о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја.

Укупна количина генерисаног неопасног отпада у Републици Србији у 2012. години износи 7968517 t, а опасног 238480 t, што укупно износи 8206997 t.

Највећи удео у укупно произведеном отпаду има летећи пепео од угља у износу од 67%. Заступљене су са значајним количинама и друге врсте отпада који потичу из термичких процеса: шљака и прашина из котла, отпади од прераде шљаке, муљеви и филтер колачи. Затим следе отпади из физичке и хемијске обраде минерала за обојену металургију, отпадна фосфорна и фосфораста киселина, гвожђе, каблови, мешавина или поједине фракције бетона, отпадна керамика, земља од чишћења и прања шећерне репе као и муљеви који настају у пољопривреди и прехрамбеној индустрији.



Од укупно произведене количине отпада, за 1552604 t (19%) произвођачи су пријавили начин поступања: 986942 t отпада (12%) је одложено на привремено складиште

другог постројења, 211624 t (3%) је предато оператерима на одлагање, 284115 t (3%) предато је оператерима за поновно искоришћење, 69923 t (1%) је извезено од стране произвођача отпада. На локацијама где је отпад произведен остало је 6654394 t отпада (81%), што углавном представља пепео и остали отпад из термичких процеса.


Индустријски отпад – поновно искоришћење


Индустријски отпад – поновно искоришћење

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

160000

t

R1 R2 R3 R4 R5 R6 R7 R8 R9 R10 R11 R12 R13

Евидентиране количине индустријског отпада предатог на третман овлашћеним оператерима

Отпад из установа здравствене заштите

Здравствене установе су известиле да су у 2012. години генерисале 4371,26 t медицинског отпада и то 4345,73 t из здравствене заштите људи и 23,29 t отпада из здравствене заштите животиња.

Од укупне количине 2822 t (65 %) је инфективни отпад.


Прекогранично кретање отпада

Из Републике Србије је у току 2012. године извезено 1000073 t отпада. Од тога је 1% опасног отпада 6469 t и 99% неопасног отпада 993604 t.

У истом периоду је увезено 222520 t отпада од чега је 2% опасног отпада (3698 t) тона и 98% неопасног отпада 218821 t.

Највећи удео у укупном извозу отпада чине обојени метали и метали који садрже гвожђе и челик.

У увезеним количинама највећи удео има гвожђе и метали који садрже гвожђе са 42%. Следе отпад од дестилације и отпадни папир и картон.


Дозволу за управљање амбалажним отпадом имају 5 оператера: СЕКОПАК, ЕКОСТАР ПАК, ДЕЛТА-ПАК, ЦЕНЕКС и ТЕХНО ЕКО ПАК. Четири оператера обухватају управљање амбалажом за 1306 правних лица која стављају производе у амбалажи на тржиште наше земље, док ЦЕНЕКС ни једно предузеће није пријавило као оператера.

Количина прикупљеног и прерађеног амбалажног отпада је у сталном порасту. У 2012. години прерађено је за 23,8% више амбалажног отпада него у 2011. години, док је за 33,4% више амбалажног отпада поновно искоришћено у односу на 2010. годину


Амбалажа и амбалажни отпад


Амбалажа и амбалажни отпадУкупна количина амбалаже стављене на тржиште Републике Србије у 2012. години износи 344246 t.

Количина амбалаже стављене на тржиште и количина поновно искоришћеног амбалажног отпада у периоду 2010-2012

Планом смањења амбалажног отпада, национални циљ управљања амбалажним отпадом у 2012. години износи 16%.

На основу наведених података се може закључити да је овај циљ за Републику Србију у овој години испуњен у вредности од 19.95%.


Управљање посебним токовима отпада обухвата праћење неколико врста отпада:

Отпадне гуме Отпад који садржи азбест Истрошене батерије и акумулатори Отпадна уља Отпад од електричних и електронских

уређаја Возила.


Производи који после употребе постају посебни токови отпада

Производи који после употребе постају посебни токови отпада

Према достављеним подацима од оператера постројења за поновно искоришћење отпада преузете су и третиране количине ових врста отпада.


Врста отпадаГенерисан

и отпад

(t)

Одложен

(t)

Прерада

(t)

Извоз

(t)

Увоз

(t)

EE Oтпад 2282.02 62,00 10601.50 1381.70 /Aзбест 240.24 306,00 17.10 / /Отпaдна уља група 13 4576.89 / 3411.40 1304.46 /Отпадне гуме 27907.30 / 34114.11 / 532.70Отпадне батерије и акумулатори 1562.90 / 18322.41 2282.80 1952.90

Законски оквир

Регистар издатих дозвола је база података у којој се евидентирају подаци о издатим дозволама за управљање отпадом и дозволама

за увоз, извоз и транзит отпада.

Регистар издатих дозвола установљава и води надлежни орган за издавање дозволе и податке из регистра доставља Агенцији.

Регистар дозвола за управљање отпадом

Надлежност за издавање дозвола • Министарство надлежно за послове заштите животне средине• Надлежни орган Аутономне покрајине• Град, односно град Београд• Општине

Издавање и врсте дозволаЗа обављање једне или више делатности у области управљања отпадом прибављају се дозволе за:

1) сакупљање отпада; 2) транспорт отпада; 3) складиштење отпада; 4) третман отпада; 5) одлагање отпада.


Овај регистар има за циљ:

јавност података и информисање оператера и јавности, приказ начина управљања отпадом на територији Србијепружа увид у број лица и оператера који се баве неким од видова управљања отпадомуказује на тренд пораста броја активности приказ количина и врста отпада који се на одређене начине третирају евалуацију активности лица и оператера, као и проверу истих у смислу поступања са законом


Преглед достављених дозвола за управљање отпадом


МИНИСТАРСТВО АП ВОЈВОДИНА

ЛОК. САМОУПРАВЕ

Укуп-но

Нео-пасан

Опа-сан

Укуп-но

Нео-пасан

Опа-сан

Нео-пасан

Сакупљање 596 555 139 109 105 23 172Транспорт 724 684 155 103 101 21 154Складиштење 72 63 39 74 66 30 290Третман 64 53 34 63 61 23 253Одлагање 3 3 2 3 2 2 16Укупан број издатих дозвола по надлежном органу 853 154 427

Укупно издатих дозвола 1434

У наведеним законским и подзаконским актима предвиђено је и успостављање одговарајућег информационог система за поједине области

обухваћене Националним регистром извора загађивања.

Информациони систем

Јавност података

НРИЗ је јавни регистар, а Агенција обезбеђује његову јавност на захтев, односно објављивањем на интернет страници – www.sepa.gov.rs.

Подаци ће су доступни на сајту Агенције уз максимално поштовање података који представљају пословну тајну предузећа у складу са чланом 80. Закона о заштити животне средине.

http://www.sepa.gov.rs/

Међународне активности

Сви приказани подаци се шаљу у међународну размену преко Европске Агенције за животну средину.

Србија има статус придруженог члана ЕЕА.

Представници СЕПА учествују у свим активностима ЕЕА и ЕИОНЕТ мреже.

Тренутне активности

1. Унапређење функционалности и безбедности постојећег информационог система.

2. Израда инвентара гасова са ефектом стаклене баште за период 1990 – 2011 година.

3. Израда инвентара основних загађујућих материја ваздуха за 2012 годину са рекалкулацијама од 1990 – 2011.

4. Израда интернет сајта PRTR регистра.

5. Израда базе података планова управљања отпадом.

Будуће активности

1. Пројекат „Мониторинг токова отпада у Србији“ финансиран од стране Владе Краљевине Норвешке.

2. Развој QA/QC компоненте информационог система НРИЗ3. Развој интернет сајта Националног регистра извора

загађивања.4. Унапређење извештавања у области отпадних вода и

комуналног отпада.5. Иновирање регистра санитарних депонија, ЈКП депонија и

дивљих сметлишта.6. Израда подзаконских аката и развој информационог система

за буку у животној средини.


ЗАШТО СВЕ ОВО РАДИМО?


ЗНАЧАЈ МЕРЕЊА

Постоји пет војних правила: мерење, процена, прорачун, упоређивање и победа.

Мерење се заснива на локацији, процена зависи од мерења, прорачуни се изводе на основу процена, поређење на основу прорачуна, а победа се постиже на основу поређења.

Сун Тзу, "Умеће ратовања", IV век п.н.е.


ЗНАЧАЈ МЕРЕЊА

Мерења су кључна. Ако нешто не можете измерити,

не можете га ни контролисати. Ако га не можете контролисати,

не можете ни управљати њиме. Ако не можете управљати њиме,

не можете га ни побољшавати. Јамес Харингтон

један од водећих светских стручњака за реструктуирање пословних процеса


ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Documents

Национални регистар извора загађивања