СТВАРАОЦИ СОКРАТОВСКОГ ТИПА

  Велики антички мислилац Сократ (469-399.

пре нове ере) био је зачетник филозофије оригиналне не само по садржини већ и по начину излагања. Мада је имао велику, незваничну школу с већим бројем поклоника и следбеника, Сократ није забележио (нити објавио) ниједну једину мисао. Оно што је надживело векове записали су његови ученици и савременици, пре свега Платон, а потом и други грчки мудраци, као Ксенофан, Тимон и Есхин.

Сократ је сматрао да је истина најмоћнија, а да свако људско биће

треба сопственим умом да је открије, као и да све оно што вреди не само што неће бити изгубљено, већ ће се

потврђивати и развијати у свету савременика и генерација које

долазе.

Данас се за поједине људе од науке и ствараоце који не воле да пишу и објављују, а врсни су професори, предавачи и полемичари и живо учествују у педагошко-научном, културном, уметничком и јавном животу, често каже да су сократовски тип, односно „усмени ствараоци“.

SOKRATOVA SMRT ŽAN LUJ DAVID